Evo je slika sa skupa koji je organizovao, između ostalih, i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović sa transparentom „Sloboda za Olivera“. Gde ste na ovoj slici.

(Tatjana Manojlović: Bila sam.)

Niste. Nemojte da izmišljate. Niste bili, ni bilo ko od vas.

Ajde, pronađite se.

(Tatjana Manojlović: Hajde da se kladimo.)

Sedi, bre, dole. Na šta ovo liči?

Na šta ovo liči, bre? Ponašajte se.

(Tatjana Manojlović: Sram vas bilo!)

Ponašajte se pristojno.

Probajte bar da se ponašate pristojno.

Hajde da se kladimo, to je vaš odgovor. Hajde da se kladimo?

Nije bio niko od vas.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)

Niko od vas. Koristite mrtvog čoveka. Za vas su daske mrtvačkog sanduka Olivera Ivanovića daske koje život znače. To su daske po kojima hodate i na kojima stojite.

(Tatjana Manojlović: Sram vas bilo!)

Sram vas bilo što se bavite političkom nekrofilijom.

Inače, da znate, dame i gospodo ministri, ova žena je do nedavno bila urednik na RTS-u. To je ta diktatura Vučićeva – do nedavno urednik na RTS-u, a sada je zamrzla tu poziciju i prešla na Skupštinu Srbije, a svi ostali urednici na RTS-u su takođe iz vremena Demokratske stranke, sa sve direktorom RTS-a.

Što se „Telekoma“ tiče, vaš gazda Šolak ga je pljačkao onako kako ništa u ovoj zemlji pljačkao niti je, niti će. Taj zulum Dragana Šolaka oberlopova neće se ponoviti.

To što vam smeta „Telekom“ koji vas uništava na tržištu jer je bolji, jer je kvalitetniji, jer je konkurentniji, nećete to sprečiti plaćenim rezolucijama, ni bilo čim sličnim. Pobediće vas tržišno, a lopov Dragan Šolak je pokazao da na tržištu ne zna da funkcioniše, bilo da je u pitanju fudbalski klub ili je u pitanju televizija ili je u pitanju kablovski operater, a vidim da mu ni sa politikom ne ide. Pošto vas je takve izabrao, proći će kao sa „Sautemptonom“. Vi takvi nesposobni i nikakvi teško da ćete da ostvarite ovo čime pretite, a kako zamišljate nezavisno sudstvo, to ste nam upravo objasnili.

Iskreno rečeno, kada čujem sve ovo što je malopre izgovoreno, ja ne mogu da se ne zapitam kako sa istom žustrinom niste sprečavali korupciju koja vas je okruživala i za koju ste znali i kada je u pitanju Vojvodina i njeni izvršni organi i kada je u pitanju republička vlast i kada je u pitanju vaš ministar, kome ste vi bili šef poslaničke grupe, koji dođe u Skupštinu i kaže – vidi onu budalu, misleći na Zaštitnika građana, on stvarno misli da on mene može da kontroliše?

Što tu žustrinu niste tada pokazali? Kako to da ste tada ćutali ili ste se sakrili kod kuće pod jorgan, pa vikali - joj što ovo ništa ne valja, a sad kad ste u opoziciji, skinuli ste jorgan sa sebe, pa sav vam puca pogled i sad kažete – e sad, ste vi za sve krivi. Pa, neće biti. Na šta ste tačno ukazivali kad ste imali priliku da ukazujete?

Pravite jezičke vratolomije, iznoseći apsolutne neistine i same rečenice koje izgovorite, početak i kraj su vam potpuno kontradiktorni. On je vaš, nije bio vaš, pa je bio vaš, a sad nije naš. Pa, čekaj, jel naš ili nije naš? Pa, nije. I to sam vam prošli put lepo dokumentovao. Čovek ima svoju grupu građana, nije član SNS, ali je zato u vreme stranke čiji ste vi bili šef poslaničke grupe, određivao ko može, a ko ne može da bude sudija, ko može i ko ne može da bude tužilac. I vi niste diskutovali ni žustro, ni nežustro, ćutali ste i glasali za taj izbor. Evo, sad su se vidici otvorili.

Isto kao i za sport, i time da završim, nije vam smetao Đilas na čelu Košarkaškog saveza? To je bilo u redu, jel tako? Ali zato imamo ovaj savez, onaj savez. Na čijem čelu je Aleksandar Vučić, kog saveza? Dakle, Đilas na čelu Košarkaškog saveza i specijalno tužilaštva, a da krenemo od pokrajinske Vlade Vojvodine, recimo, pokrajinskog Sekretarijata za sport iz perioda 2012/2016. godina, da krene Specijalno tužilaštvo za grad Beograd iz perioda vlasti Dragana Đilasa, pa kad završe ta specijalna tužilaštva da pređemo dalje, priori tempore, potior iure, jel tako beše? Prvi u vremenu jači u pravu, pa da krenemo redom. Hvala.

Prvo da odgovorim na ovo što je bilo lično.

Ja uvek vičem. Prosto, temperament je stvar nečeg drugog, otkud znam. Valjda sam odrastao u takvoj porodici gde se vikalo kad se govori, pa da bi se čulo šta imam da kažem, morao sam i ja da počnem da vičem, pa sad vičemo svi. Otprilike tako izgleda.

Nije to stvar teme ili stvar nečega što ste rekli ili stvar bilo čega drugog, prosto stvar temperamenta, kao što sam rekao, i stvar navike. Tako da, nemojte moj ton uzimati kao reper za bilo šta. On je takav pa je takav.

Što se tiče ovih drugih stvari, dobro, Dragan Đilas je, kažete, napustio politiku, to vidimo i sami, ali u isto vreme je i Vuk Jeremić bio predsednik Teniskog saveza Srbije. Jel i on napustio politiku? Nije, on nije. Dobro, on nije. Dakle, u vaše vreme je to bilo.

Sad dolazimo do onog pitanja koje ste sami postavili, pitate zašto to radimo i to je pitanje arheologije, političke arheologije pretpostavljam, pošto ne mislim da kopamo, niti mislim da vi mislite da mi treba da kopamo ovde oko zgrade. Pa, bavimo se političkom arheologijom da bismo dokazali dve stvari: prvo, kakvi ste bili i šta je ono što ćete raditi sutra kad se vratite, jer govorimo ponovo, nijednom se niste ničega odrekli što ste radili, nikada i drugo, da pokažemo koliko ste licemerni kada zamerate nama neke stvari, a vi radili deset puta gore. I tada ste ćutali, pritiskali dugmiće i sve je bilo kako treba.

Dakle, princip pokazujete na sebi, ne na drugome. I u tom kontekstu bih ja voleo da vidim stenograme, izjave, bilo šta, koji će dati čvrstinu i težinu svemu onome što ste rekli u vremenu kad ste bili na vlasti. Toga nema. Zato su te reči, osim što možda eventualno lepo zvuče i nisu mnogo glasno rečene kao u mom slučaju, vetar koji ne znači ništa i koji apsolutno nema nikakvu političku težinu. Hvala.

Prvo, naravno da je trebalo da se izrekne opomena onome ko bilo koga ovde naziva ustašama. Ovde ima ljudi, među kojima sam i ja, kojima su ustaše pobile familiju i nema gore uvrede od te. A jedini ko ovde sprovodi tu ustašku ideologiju ste vi, tako što namerno izgovarate, upravo onako kako su ustaše radile, da bi se zatrlo srpsko ime, namerno drugačije izgovarali slogovno prezimena Srba, da ne bi bili Orlić nego Orliić, kao što vi govorite itd. Pa se zapitajte šta radite i zašto to radite.

To da mi o časti i morali drže lekcije onaj koji pljačka babe po Aranđelovcu, to je zadnje vreme došlo. Nahvata babe od gastarbajtera, izgladnjuje ih dok ne umru, da bi im uzeo imovinu. I time se bavite. Sada tom imovinom zida zgrade, gde beše, po Lazarevcu, Mladenovcu, kuda zidaš zgrade. I ti ćeš da držiš predavanja neka o poštenju.

I na kraju, to što sisaš srednji prst, to se zabavljaj kod kuće, tako i to što ga stavljaš u usta pa ga vadiš napolje brzo, možda ti prija za zube, pošto cuclu nemaš, ali kod kuće, a ne ovde. Sisaj prst kod kuće, a možeš posle da daš taj prst da ti posisaju i sinovi, pa se vrtite u krug sa tim sisanjem, ako ti se to toliko sviđa. A ne da pokazuješ ovde poslanicima. Jesi li razumeo?

To što si pretio, pretio si. Ne plaši te se niko. To što si držao u šaci parama policiju, sud i sve ostalo u Aranđelovcu, držao si, završena saga. Sve inspekcije će da te posete, zato što je vreme da u ovoj zemlji i ti dođeš na red da odgovaraš. Dosta je bilo tvog kabadahijskog ponašanja, ne boji te se niko, ni tebe, ni tvojih sinova, kako kaže, veliki obrazovani ljudi prete ljudima – ne daj bože da ti zatreba hitna pomoć. Za govornicom skupštinskom to izgovori. To je Hipokratova zakletva. Sram vas, bre, bilo.

Pošto citiramo, sada ću ja da citiram jedan dokument u kome piše sledeće – priznaje da u cilju nepristrasnog rešavanja pitanja vezanih za međuetničke kriminalne aktivnosti, postoji potreba za povećanjem broja međunarodnih sudija i tužilaca unutar kosovskog sudstva. Dokument potpisali Čović i Hekerup, Nebojša Čović kao predsednik Koordinacionog centra za KiM, potpredsednik Vlade Srbije, specijalni predstavnik predsednika SRJ, u to vreme dr Vojislava Koštunice.

Sada vi meni objasnite jednu stvar.

Da, i vi ne vidite da sam ja na istoj poziciji na kojoj sam i bio, jer ja ni tada za ovo nisam rekao da je to izdaja, nego gledamo da u okviru onoga sistema u kome smo, u situaciji u kojoj smo izvučemo najviše što možemo.

Pročitajte sve sporazume koji postoje o Kosovu i Metohiji. Ono što meni samo smeta, to je da kada neko nešto radi u vaše ime i u to vreme i u moje ime, e onda je to patriotizam, i kada se puste braća Mazreku to je mudro, i kada je ne znam šta to je mudro i to podržimo, i kažemo – zna Voja šta radi, e sada kada se bori da se izvuče šta se izvući da – e, to je izdaja. Nije Zoran Sandić rekao da je izdaja, ali njegov predsednik stranke vrlo često to govori. To ne može. To je licemerno.

Dakle, situacija jeste teška i zato nam je potrebno jedinstvo, a ne ovakve sitne podmetačine, jer to neće dati nikome ništa dobro, a najzad, i da time završim repliku. Objašnjenja koja je dao Slobodan Samardžić i za puštanje šiptarskih terorista i za sve ostalo su sramotna i verujem da u to vreme ni vi ni ja ne bismo podržali rečenicu Slobodana Samardžića koji je rekao da je pola njih bilo nevino u zatvoru. Ja ne verujem da je tu iko bio nevin u zatvoru. Hvala.

Prvo, stranka je pomenuta u kontekstu tenzija itd, ne pravimo mi tenzije ovde. Nisam ja sisao srednji prst i pokazivao vama, nego je to vaš koalicioni partner pokazivao nama. Ako vi mislite da ćemo mi preko toga da prelazimo, nećemo. Takav bezobrazluk nije viđen ovde, iskreno rečeno.

Šta je bezobrazno Srđane?

Pričam samo sa Tarzanom, sa Ćitom ne razgovaram. Bez Tarzanovog prisustva sa Ćitom ne razgovaram.

Dakle, prva stvar, nije menjan Zakon o referendumu da bi se smanjio izborni prag, nego da bi se uskladio sa Ustavom. Ustav je tražio, Ustav je postavio kao normu da više nema tog cenzusa od 50% da bi referendum bio uspešan, a ne mi. Mi smo samo uskladili zakon koji je važio sa Ustavom, koji smo valjda svi zajedno izglasali.

Nismo? Kako nismo? Valjda si glasao za Ustav na referendumu. Ja sam mislio da jesmo. Ja sam glasao. Ti možda nisi.

Druga stvar, nemam ništa protiv ovoga što ste rekli, ali fali jedan deo koji je nama jako važan. Ne mislim da je sporan za vas, ali za neke druge u sali i te kako jeste.

Dakle, da da budu nezavisni sudovi od svih nas, da budu nezavisni od vlasti u državi Srbiji, ali da budu nezavisni i od stranih vlasti, da bismo imali celokupnu priču i da bismo tu stvar zaokružili. Jer, mislim da tu imamo jedan mali raskorak sa nekim ljudima u ovoj sali, da oni nemaju ništa protiv da neke ambasade imaju svoje tužioce, da neke ambasade imaju svoje sudije, da bi njima kao nesmenjivima mogli da upravljaju celom političkom smenom i događajima u Srbiji.

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Prvo, rekao sam da sa Ćitom ne razgovaram bez Tarzana, tako da kad Tarzan dođe, onda ćemo moći. Ali, ne vidim što bih sa Ćitom razgovarao i sa Tarzanom. Tako da kad Tarzan dođe obavićemo razgovor. Meni je drago da si ti došao ovde, da te je Vučić zaposlio, da si se ovde zaljubio, život ti je krenuo na bolje, sve je super, samo, ostavi se dobacivanja, nisi u kafani za kafanskim stolom.

To su te tri stvari.

Znači, ne dižemo mi atmosferu, nego neko drugi, a moramo da odgovaramo, kao što vidite.

(Svi poslanici govore u isto vreme.)

Evo, čime sam ja sad ovo izazvao?

Ali, dobiće odgovor kakav zaslužuje.

Pod dva, nismo menjali Ustav, odnosno nismo menjali zakon tek tako, nego radi usklađivanja sa Ustavom.

Pod tri, da to pravosuđe bude nezavisno od svih, i od naših vlasti, i od stranih vlasti. Hvala.

Ovo je jedna splačina od govora, pomije u koje je udrobljeno sve i svašta…

(Srđan Milivojević: Prijatno!)

Ja to ne jedem, ali mi je drago da ti je to palo na pamet da se to jede. To znači da to iskustvo imaš, u redu je.

Ponesi i kašiku. Iskreno rečeno, ne bi me čudilo da te vidim ovde kako jedeš splačine iz kofe neke. Ne bi me iznenadilo.

Imate jednostavan način, ali hajde od ovoga što je tačka dnevnog reda, da ne pričamo o ovim svim stvarima koje su za društvene mreže.

Dakle, imate jednostavan način da sprečite Orlića da bira sudije. Evo, izaberite vi sami. Dajte da bude dvotrećinske većine i niti će Orlić, niti će Vrhovni javni tužilac, niti će predsednik Ustavnog suda, niti će bilo ko više učestvovati u izboru sudija i, eto, vi ste uradili veliku dužnost, dali ste nezavisnost pravosuđu, uradili ste odličnu stvar, sprečili ste političare da biraju sudije i šta je sporno? Što to ne uradite? Pa, zato što nećete, zato što vi nemate ideju šta treba da se radi.

Vi ste tu da kritikujete, kritikujete, kritikujete, bez ikakve ideje i ikakvog programa i to je ono što je sporno. To je ono što je sporno i mi za sve ovo vreme od vas nismo čuli nijedan celovit predlog.

Vi dođete sa parolom - treba obezbediti ljudima da jeftinije zakupe stanove, ali nema razrade te ideje, nema ničega. Sada se dešava jedna druga stvar. Sada se dešava to da cene tih renti padaju, da oni koji su došli zbog kojih su podignute rente prave probleme, ne plaćaju račune itd. Ko će sada da zaštiti ove koji su izdali te stanove po višoj ceni, a sada moraju po nižoj? Hoćemo li sada i njima da dotiramo sredstva?

Dakle, nema celovite ideje, nema ničega. Postoji jedna splačina stvari koju smo već milion puta čuli, a što se tiče pravosuđa, ako je Venecijanska komisija rekla da je zadovoljna, nama stvarno, osim njih, vaše mišljenje, do koga izuzetno držimo, nije ipak relevantno dovoljno kao mišljenje Venecijanske komisije.

Hvala.

(Radomir Lazović: Javio sam se za reč.)

Znači, 16.20 časova, a njemu laku noć? Znači, vinjak radi, razbija. Sednice da traju do 11.00, dok može da izdrži, dok mu je dan. Posle 11.00 već počinje da se smrkava. U 16.00 mrkli mrak, nema drugog.

Ja znam da postoje faze pijanstva kada čovek bulazni jedno te isto - a vi bivši radikali i sve to i vrti i vrti. To je ono u kafani kada vas uhvati pijandura i ne možeš da se otarasiš budale, stalno priča jedno te isto, e to smo mi sada imali prilike da vidimo kako izgleda uživo, nažalost, u Narodnoj skupštini. Znači, Ibarska magistrala bi se ovoga postidela. Najgora rupa na Ibarskoj magistrali je akademija nauka za ovaj primer koji smo malopre imali prilike da vidimo.

Ovo, smrkavanje u četiri popodne, ovo bulažnjenje u krug… Pa, to si sve isto juče pričao, samo da te podsetim. Eno ti stenogrami, pogledaj.

Onda kad kažem da ne pričam sa Ćitom bez Tarzana, tebi nije jasno zašto. Pa, evo zašto. I ja prihvatam da sam Milojko, sada od tebe očekujem da kažeš da prihvataš da si ti Ćita. Ja sam rekao, za mene, pazi, to je skoro pa sinonim, Milenko, Milojko, mil je u osnovi od mio, dakle, slovenska reč, stara, dakle, jasna stvar, skoro pa sinonimi, kao Ćita i Ćuta. Ja mislim da su i to sinonimi, potpuno isto. Čim te čovek vidi, ne zna da li Ćita ili je Ćuta. Evo, ti si sada pokazao šta si.

Prema tome, nemoj više da drviš sa jednim te istim stvarima. Niti znaš ko je šta rekao, niti znaš ko je gde bio. Mani se bre, čoveče, nismo u kafani, ovo je Skupština. Pročitaš dnevni red, pokušaš da razumeš šta je na dnevnom redu, pokušaš i onda nešto kažeš.

Ponovo iznosiš neistine o ovom čoveku. Dokle blatite ljude bez ikakve mogućnosti da se taj čovek brani? Kada odeš u Babušnicu, pa mu tamo reci, a ne tamo kada odeš - jao dirao me je on, jao napao me je. Ovde dođeš da kukaš, a ovde si mnogo jak. Kada odeš u Babušnicu, pa Safetu Pavloviću reci šta imaš u lice. Nas ostavi na miru, molim te. Ja ne znam kojom mukom, u kafanama ozbiljnim postoje ljudi koji ovakve ljude izvedu napolje. Ovde izgleda toga nema i sada moramo da te trpimo tako pijanog do ko zna kojeg doba noći.

Nema privatizacije EPS-a, o tome smo već govorili, ali to izgleda ne vredi. Ovo je nova mantra. Mada, kažu ovi ljudi iz Lazarevca, nisu imali gde da parkiraju, toliko je mnogo ljudi iz Lazarevca izašlo da podrži taj skup, uglavnom su ljudi došli sa strane, ali nije ni važno. Dakle, nema privatizacije, niko o tome ne govori.

Što se tiče svega ostalog, jutros sam slušao na jednoj od televizija najavu izložbe koja je postavljena u Muzeju savremene istorije, valjda, koja se tiče perioda Kraljevine Srbije i Obrenovića i Karađorđevića.

Samo nemoj da povratiš, ko Boga te molim. Znači, sve smo prošli, to bi stvarno već bilo previše, nemoj. Ako ti je muka, imaš toalet odmah tu iza vrata, otrči, pa reši to, pa se vrati. A možeš negde da skočiš, opereš zube ponekad, ali ajde.

Dakle, citirane su reči Jovana Ristića, koji je jedan od naših najvećih političara srpskih ikada, koji je rekao kada se veliki tuku, na malom je da ćuti i da se skloni, jer ako se u to umeša, u taj sukob velikih, to će biti na njegovu veliku štetu.

Mi smo se te politike držali tokom čitavog perioda vladavine Obrenovića, a potpuno smo odustali od te misli u čitavom 20. veku. Zato 19. vek jeste temelj razvoja srpske države i početkom 20. veka, a ono što je posle usledilo, dovelo je do toga do čega je dovelo.

Mi mislimo da u ovakvoj situaciji treba da budemo mudri, treba da budemo pametni i da ne treba da se crtamo ni jednima, ni drugima. Oni će svoje poslove da reše i bez nas, a mi smo u tim njihovim prepucavanjima učestvovali dva puta i treći put bi bio katastrofalan i pitanje je da li bismo se ikad i kao narod i kao država oporavili. Hvala.

Ovo neće biti sramota. Sramota je ono što ste vi radili, da ste mrtvog čoveka izabrali za sudiju. To je sramota. Mrtvog čoveka izabrali za sudiju.

Da se ne vraćam na odluke opštinskih odbora o tome ko može da bude tužilac, a ko može da bude sudija, jer ste nas posle ispravili pa rekli - nije to bilo na opštinskim odborima, to smo odlučili na glavnom odboru. Ja se izvinjavam na toj omašci. Neće mi se više ponoviti.

Znači, glavni odbor je odlučio. Opštinski odbori su verovatno predlagali glavnom, a onda je glavni odbor odlučio, jer onaj iz Ćićevca najbolje zna ko treba da bude sudija u Subotici, jer je glavni odbor DS to znao kako da izračuna. E, to je sramota.

U kojoj to zemlji na svetu vladajuća većina ne podržava Vladu?

(Srđan Milivojević: U Srbiji.)

Ja sam očekivao da će da se javi neko mudar, a javio se najpametniji, kao i obično. To je gejzir mudrosti. Toliko mudrosti ima u sebi da mora čim zine nešto da iskoči pametno. Svaka čast.

Ako Aleksandar Vučić kontroliše sve, da li ste i vi ovde zahvaljujući Aleksandru Vučiću, pošto je on sve iskontrolisao? Mada, kada vidim ko vam se izborio za lidera, ovaj sa fotografijama što se igra na Instagramu, on vam se izborio za lidera, onda mi je jasna ideja Aleksandra Vučića da vas pošalje u Skupštinu, da vidi narod šta ste i ko ste i ko vam je lidere i ko vam je predvodnik.

Prema tome, sramota je izabrati mrtvog čoveka, a ovo sve ostalo što ste rekli, ko su istaknuti pravnici, a ko su istaknuti lekari. Ko je istaknuti kardiolog u Srbiji? Recite mi brzo.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Odlično.

Ko je istaknuti inženjer hidrogradnje u Srbiji? Brzo. Nemate pojma. U svakoj branši …

Kada budem pitao ko su istaknuti Instagram falsifikatori, onda ćemo doći do vas.

Dakle, u svakoj branši postoje ljudi koji su istaknuti i oni to među sobom znaju? Što bi narod morao da zna ko je istaknuti pravnik u Srbiji? Hvala.

Da, te sudije su bile na konferenciji za štampu samo što nisu bile sudije, jer su bile razrešene u vašoj reformi. Ti ljudi su bili, pardon.

Znate ko nije bio na toj konferenciji za štampu? Nije bio onaj koji je umro pre nego što ste ga izabrali. Taj nije bio i nisu bili oni koji su izvršili samoubistva posle vaše reforme, a sa tim treba da živite i to je rezultat vaše reforme. Nemojte da nam držite predavanja, molim vas.

Dakle, vaša reforma je obeležena vrlo, vrlo negativnim mišljenjem i međunarodnih institucija i pravosuđa ukupno i teorije i prakse i javnosti i svega.

Da ste na bilo koji način odustali od onoga što ste radili, da ste se na bilo koji način ogradili, da ste na bilo koji način rekli – e to nije valjalo – ne. Vi to branite prebacujući odgovornost na nas. Nema odbrane od toga.

Boško Ristić nije radio u svoje ime, nego u ime vaše stranke, a vi ste sami rekli da je glavni odbor vaše stranke donosio odluke.

(Miodrag Gavrilović: Nisam to rekao.)

Niste na ovoj.

(Miodrag Gavrilović: Rekao sam da smo raspravljali.)

Molim? Da je bila rasprava? Izvinjavam se. U redu.

Prihvatam. Nisu glasali, raspravljali su o tome, ali sama činjenica da ste i raspravljali o tome pokazala je pritisak, odnos šta ima politička stranka i glavni odbor političke stranke da raspravlja o reformi pravosuđa? Uglavnom, ono što jeste suština to je da najmanje prava da nam drže predavanja imaju oni koji su izvršili najgore nešto u pravosuđu. Dakle, možda je ono 1945. godine bilo gore kada je revolucionarna vlast postavljala revolucionarne sudove, ali ovo što ste vi uradili posle je bilo vrlo, vrlo blisko tome, jer partijsko upravljanje pravosuđem jedino je bilo tako brutalno te 1495, 1946, 1947. godine i posle kada ste vi pravili reformu. Hvala.

– Hoću da mi obećaš nešto. – Reci. – Da ćeš da iseliš Miću Milakova iz Pančeva. – Dogovoreno.

Kao skrinšot, kao dokaz svom iskazu, rekao Nenad Filipović, 40 godina iz Pančeva, hapšen pod sumnjom da je švercovao 1,4 kilograma marihuane. U iskazu policiji tvrdi da mu je opoziciona političarka Marinika Tepić tražila ovo obećanje i kao dokaz dao ovaj skrinšot.

Ne znam da li je Branko Malović zvao tužilaštvo i sud u Pančevu da od ovog ne bude ništa i ko je drugi zvao, ali za razliku od svih ovih priča koje ste imali prilike da čujete, mi mislimo, mi sumnjamo, mi smo čuli, priča se, ovde imamo vrlo konkretan iskaz i ja sad pitam – što se po tom pitanju ništa ne dešava? Zašto se ništa ne dešava po pitanju funkcionisanja Pokrajinskog sekretarijata za sport u periodu 2012-2016. godine, zašto nema ništa o banatskim šorama, kada svi znamo kako je to bilo, zašto je to bilo, da tu nije bilo nikakvog konkursa, nego dogovor otprilike kao ovog sa glavnog odbora, samo jedne druge stranke?

Dakle, da li je to razlog zašto političku podršku određenim tužiocima i delovima pravosudnog sistema uvek daje ista osoba, da ta osoba ne bi bila procesuirana za sve ono za šta postoji sumnja da je u tome učestvovala? Dakle, nije idealno pravosuđe, daleko od toga, i dokaz da nije idealno je upravo ovo što sam maločas rekao. Ali se nadamo da će u narednom periodu zaista pravosuđe biti slobodno, ne samo od izvršne vlasti u Srbiji, nego i ambasada i nevladinih organizacija unutar pravosuđa koje imaju podršku upravo onih koji treba da budu procesuirani i meta obrade tog pravosuđa. Hvala.