To je istina. Ali to što tebe boli… Sad ću da nastavim šta dalje rade tvoji politički saveznici. Tvoji politički saveznici kažu da će jajima da gađaju litiju i patrijarha.

(Boško Obradović: Ko?)

Tvoji politički saveznici.

(Boško Obradović: Ovo pamtimo za sva vremena.)

Apsolutno, ostaje zapisano i u stenogramima. Hvala što si mi dao reč i hvala što ćeš da pamtiš, a ostaje i u stenogramu.

(Boško Obradović: Nastavi slobodno. Sve je u redu, svaka čast, tebi i tvom radu.)

Kažu dalje - o podelama u društvu nam govori, valjda je on taj novi čovek, on je najdugovečniji novi čovek na političkoj sceni, on je 25 godina novi čovek i novo lice na političkoj sceni. I šta kaže novi čovek? On će da donese mir. Tako što gađa mišem i tuče Aleksandra Martinovića i onda kažu - ko je kriv?

Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si napao Aleksandra Martinovića ovde u sali? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si linčovao Marijana Rističevića ispred sale ove zgrade, na ulazu u zgradu? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si napao Zlatibora Lončara na ulazu u zgradu? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si napao predsednika Republike, blokirao ulaz u Predsedništvo? Ko je kriv, Boško Obradoviću, za ovu tuču koju si izazvao u ovoj sali? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što tvoj poslanik Srđan Nogo nosi vešala na protestima koje si i tada organizovao sa onima koji bi jajima da gađaju patrijarha i da kosti vladike Nikolaja bacaju psima? Ko je kriv za testeru u RTS-u, Boško Obradoviću? Ko je kriv za napad u policijskoj stanici, Boško Obradoviću?

Ko je kriv za sve to? Ko za to treba da podnese ostavku? I misliš li ti da ti lično treba da podneseš ostavku i zbog svog ovog nasilja se povučeš iz politike, jer ovo ni u tim rijalitijima o kojima govoriš nije bilo? Ovo nikada niko u javnosti našoj nije radio, do tvoje pojave. Hvala.

Neki su već bili u prilici da slušaju tirade ovakvog tipa prilikom predlaganja nekih zakona, ili budžeta ili nekih drugih akata, nekima je ovo prvi put da imaju prilike da se suoče uživo sa ovakvom pojavom i ovakvim načinom izlaganja.

Iskreno rečeno, ja sam tu svašta odgovarao, bude on mnogo nepristojniji od ovoga, pa dobije takav odgovor. Međutim, od juče pravo da vam kažem, nemam nešto motiva da na takav način diskutujem sa njim, jer sam juče video otprilike, kako to izgleda. Reći ću vam prosto da znate o čemu se radi i o kome se radi.

Imali smo Kolegijum Skupštine, i javi se gospodin i kaže sutra da se ne radi. Posle njega se javlja Miroslav Aleksić, to nije zajednički stav cele opozicije, može da priča u svoje ime, a posle Aleksića se javlja njegov šef poslaničke grupe, to nije član čak ni naše poslaničke grupe. To nije zajednički stav ni naše poslaničke grupe. Na to čovek samo slegne ramenima i kaže – a, jadan. Nema tu ništa drugo.

Što se tiče liste, dakle to postoji na sajtu, to na dva klika može da se proveri, na rednom broju 14, čini mi se da je bila Ana Brnabić, one liste koja vas je pobedila u onim Nedeljicama o kojima ste pričali onako ubedljivo.

Kada pričate o nasilju, još jedan koji ne kreće od sebe. Evo vidite gospodine Gašiću, kada se već poziva na taj zakon, kada se već poziva na sve to, pogledajte ga ovde sa ovim čovekom koji drži ovu sekiru u ruci prilikom nekih protesta. Znate nije baš da su hteli nekog da nasekiraju, nego ovde je nešto drugo bila ideja. Prema tome, pretnje kako ćete vi na ulici, vidim kalirate, juče vas je kaže Milivojević bilo 150.000, sada kažete 50.000. Sutra će vas izgleda biti još manje, ne znam šta vam je, smanjujete brojeve, ranije ste ih povećavali. Nego, ja sada vas pitam u šta želite ovu zemlju da pretvorite. Bilo vas je 150.000, u redu i sada 26. nas bude 150.200 i šta onda? Onda mi namećemo svoju volju i sve što ste vi radili, sve pada u vodu, jel u to hoćete Srbiju da pretvorite? Jel tako mislite da će zemlja da funkcioniše? Vi pretite da ćete na ulici vi postavljati, smenjivati, razrešavati, zabranjivati itd. i nećete to vi, nego će to narod na ulici. Pa ne, nego vi, narod iako je izašao da izrazi neki pijetet prema žrtvama, to je uradio, a vi to politizujete, što niko nikad nije radio.

Rekao sam sve ono, nisam rekao onako kako ste rekli, ali sam vam pobrojao sve tragedije i sve smrti koje ste zloupotrebljavali i to nastavljate da radite i dalje. Treba da vas je sramota.

Sandiću, molim te, upozori kolege koalicione da nije lepo sad dok se u Kosovu ističe zastava i sve to, da prekidaju sednicu i dok se priča na ovu temu. Molim te, budi dosledan, kakav jesi, nemoj samo da reaguješ kad je vlast u pitanju. Ja verujem da ti to isto misliš i za ove koji te okružuju, samo nikako ne stigneš da kažeš.

Dakle, kada je u pitanju replika, onda se priča o onome što je replika. I nije tačno da je Ana Brnabić pomenula prva hidrocentrale. Spomenuo je vaš partner sa zajedničke liste za potpise za ovu sednicu i partner ispred sale i sve ostalo, Aleksandar Jovanović, koji je potpuno obesmislio bilo kakav moj odgovor, jer je izašao iz sale po svom starom dobrom običaju, ali prosto zbog građana želim da kažem da je ovo pravilo, a ne izuzetak. Znači, dođe u neko doba, izviče se, isvađa se i ode. I to je to. To ljudi treba da znaju, da to svaki put tako izgleda, da je svaki put ista priča i da, jednostavno, to ponašanje ćemo izgleda gledati do kraja mandata.

Što se tiče samih tih dozvola, gospođo Brnabić, imala je tu jedna situacija pre tog mejla, a to je poseta predsednika Pirotu, gde se pojavio isti ovaj čovek, doduše sa drugačijom frizurom, tada je imao neku dužu kosu, pa preko glave, u plavoj majici, koji je rekao – imamo moj ortak i ja jedan super projekat, predsedničem pa da vi to nama pogurate itd. To je bilo. I onda eto mejla, a posle toga… To će razviti selo itd. Eto, vidite šta može da znači jedna neizdata dozvola za hidrocentralu. Vidite do čega može da dovede.

Kao što je ono bilo u onom crtanom filmu, da je Pera otišao pravo u policiju, ništa od ovoga se ne bi desilo. Mi ovog ovde ne bismo slušali svaki put da mu je neko izdao dozvolu koju je tražio, a za koju nije imao uslove, ali da smo progledali kroz prste, baš onako kako on priča da radimo, a izgleda da ne radimo, čini se da ne radimo, dokazano ne radimo, na njegovom primeru, on danas ne bi bio tu, nego bi došao 26-og, verovatno, sa ovim ljudima iz njegovog sela koji kažu da neće da idu, a bogami ja imam potpuno drugačije informacije. Hvala.

Zanimljivo je to da nam onaj ko u jednoj rečenici tvrdi da nema ništa sa protestima i da se to građani spontano okupljaju, garantuje da ako se nešto uradi građani se više neće okupljati, u drugoj rečenici. To je vrlo zanimljivo.

Kaže - gordo i bahato, kaže - smejete se na fotografiji, evo vam ga Vuk Jeremić na prvom skupu par dana dana nakon masakra, nasmejan od uha do uha. Ali to nije bahato i to nije gordo smejanje. Ovo je Dragana Rakić, moja je greška, izvinjavam se zbog toga, pokazao sam kako se cereka dok brani rudare za koje kaže da će ostati bez posla, pod znacima navoda. Tada je nosila crveni kaputić, a u plavom kaputiću se smejala na skupu koji su organizovali zbog nasilja kao izraz tuge prema žrtvama koje su stradale. Ovo je na prvom mitingu takođe Đorđe Miketić, nasmejan od uha do uha, kao i svi koji ga okružuju. Isto tako Zoran Lutovac, koji kada mu kaže kako se cereka, on kaže - pa nisam na komemorativnom skupu, ali ti aršini za vas ne važe. To će oni da vam mere kada i gde možete da se nasmejete, jer oni mogu svuda da se smeju gde hoće.

To da objašnjavam nekom kako država funkcioniše, šta je posao tužilaštva, šta je posao suda i da nije vlast ta koja sudi i koja nekog može da stavi u zatvor, ne vredi. Ali mogu stvarno da se zgrozim nad licemerjem onih koji su pretili revanšizmom, kada jednog dana dođu na vlast, koji nam sada pričaju o tome kako su aman zabrinuti za to kakvo je stanje u društvu.

Slušajte sada šta njihovi pišu na društvenim mrežama u odgovoru Sandri Božić, šta je to revanšizam. Kad vam vođa završi karijeru, što ćemo vas premlaćivati na ulicama, paliti vaše kuće, izbacivati vaše partnere sa posla, uništavati automobile, uticati na vaša ljudska prava, e zapitajte se kada dođe vreme revanšizma, da doći će Vartolomejska noć. To je ona noć kada su katolici pobili više hiljada protestanata i kada je krenulo ubijanje oko, neki kažu 25, neki 50 hiljada protestanata, posle toga. To ste govorili svi, i Jeremić, i Siniša Kovačević, i Stefan Jovanović, i Bora Novaković, svi. Svi su pozivali na revanšizam i to ste tražili. Ovo je revanšizam koji ste tražili. E taj film gospodo, gledati nećete. To u Srbiji gledati nećete i prestanite da pozivate na građanski rat, jer ovo što tražite je građanski rat.

Ako mislite da vas se neko boji, da ćemo mi u koloni po dvoje da stojimo dok nas vi maltretirate, ubijate, palite nam kuće, izbacujete nas sa posla, pa grdno se varate. Grdno se varate, niti vas se plašimo, niti mislimo da vam se sklonimo. Hvala.

(Siniša Kovačević: Replika, pominjao me je.)

Budući da je ideja, koliko sam ja razumeo, iako nisam bio na tom Kolegijumu, bila da se razgovara o situaciji u kojoj se društvo nalazi posle dve tragedije koje su nam se desile, ja osim političkih optužbi nisam čuo nijedan predlog ni za jedno rešenje. Nijedan predlog rešenja.

(Srđan Milivojević: Ostavke.)

U redu. Ajde da to pojednostavimo pošto ljudi gledaju i želim njima da kažem. Šta oni kažu onog momenta kada promenimo REM da Šolaku da frekvenciju, onog momenta kada dva ministra napuste Vladu i onog momenta kad direktor BIA podnese ostavku tog momenta smo rešili sve probleme u društvu i pardon, zabranimo Pink i Hepi?

Ima jedan problem, pa ne možete vi da rešavate, vi niste u stanju da skupite potpise da glasate za dnevni red, da stojite 15 minuta u sopstvenom performansu. Tako da vi bilo šta da menjate, to je teško.

Ali, ako hoćete da menjate, što ne pitate Šolaka kada skine 40 Pinkovih kanala iz SBB-a, ne treba vam REM za to. "Zadruga 1", "Zadruga 2", "Zadruga 3", "Zadruga 4" - sve je kod Šolaka na SBB-u. Pa što ne tražite da on to skine?

Najzad, očekivao sam i malo samokritike. Očekivao sam da kada kažu da sistem ne funkcioniše kažu - sistem ne funkcioniše, gospodine Gašiću, zato što sam napao policajca na Savskom nasipu, psovao policajca na Savskom nasipu i umesto da sednem u zatvoru, ja sedim u Skupštini.

Evo vam ga Radomir Lazović, evo vam ga policajac koga je na pasja kola izvređao i sada sam očekivao da kaže - ja to više neću da radim, možda sam ja svojim ponašanjem doprineo aroganciji i netoleranciji u društvu, pogrešio sam, izvinjavam se. Ne, on nastavlja druge da optužuje. Mi svi zajedno, ako ne krenemo od sebe, nećemo stići nigde.

To što vi nama pretite građanima, kako bih vam rekao, poštujem ljude koji izražavaju svoj stav, ne poštujem vas koji taj politički stav zloupotrebljavate za svoje političke poene, kao što ste zloupotrebili i poplave i Koronu i svaki požar i svaku nesreću i svaki sudar i svaki vagon koji je ispao iz šina. Vas ne poštujem, a poštovanje prema građanima, neka iskažu svoj bol, neka iskažu svoju patnju. Ja sam tim problem nemam.

Dakle, ako sistem ne funkcioniše, evo ga dokaz da sistem ne funkcioniše. Hvala.

Očigledno je da su neki ljudi koji su bili oglašeni i pravili imidž nekakvog uličnog heroja, velikog lidera opozicije, potpuno demaskirani ovde u Skupštini. Videli smo da se radi o pijanim džiberima koji maltretiraju sve oko sebe, koji ne znaju da se obuku kako Skupština izgleda, a pričaju vam o dostojanstvu Skupštine i o svemu ostalom.

Sada je problem što tog niko neće. Kome treba teg oko vrata? Kome treba čovek kome se cela Srbija smeje, koji u četiri sata viče - laku noć, koji je potpuno izgubljen u vremenu i prostoru?

Pošto mu je toliko stalo da i u sledećem mandatu bude ovde, evo i ja molim sve one koje je on spomenuo - primite ga na neku listu. Ne razmišljajte o novim kandidatima, ne pravite nove lidere, ne razmišljajte, udomite. Hvala.

(Aleksandar Jovanović: Replika.)

Zaista ne znam da je ikada iko tako izvređao građane Srbije kao u ovom govoru, što je uradio predstavnik ove koalicije stranaka, pokreta i čega sve još.

Ovo je dobro za građane Srbije da vide kako ih doživljavaju, bar onu većinu građana Srbije kako ih ovi ljudi doživljavaju, šta o njima misle, a onda neka građani tih 60 i više posto razmisle čemu mogu da se nadaju i šta je ono što ih čeka ukoliko ovi ljudi nekim čudom dobiju priliku da upravljaju našom zemljom.

Ponuda da nas 60% birači SNS kojih ima kako kaže 60% u Srbiji, urade nešto zajedno sa njim, dakle, ja mogu da prihvatim tu ponudu, ali ako obećate da ćete da dovedete svih svojih pet glasača. Znači, svih pet da bude tu i da mi onda 60% nas, plus pet vas po onoj staroj dobroj priči o mišu i slonu, otprilike kada miš i slon trče, pa miš kaže ala tabanamo. To je otprilike ono što vi nama nudite, da vas pet pomogne nama od 60%, da vaših pet u broju, ne u 5%, nego vas pet, ima pet stvarno. Video sam svojim očima stvarno. On nije bio na štandu, a na štandu ih je bilo četvoro, znači, on je peti, dalje nema, to je to.

Tako da 60%, plus vas pet će da uradi, šta? Hajde da se uozbiljimo, nemojte vređati građane Srbije zato što nisu za vas. Nije to u redu. Nikada niko nije vređao vaše pristalice zato što vas podržavaju, nisu oni problem, kako ste ih obmanuli i kako ste uspeli da im podvalite da ste vi nekakva alternativa bilo čemu, to je čudo za mene, ali ja poštujem te ljude, oni imaju neke stvari koje nama zameraju i glasaju za vas.

Sa druge strane, vi uvek vređate, ponižavate i degradirate ljude koji glasaju za SNS, za stranke vladajuće koalicije. Nemojte to raditi, to su građani Srbije koji su pre samo nekoliko godina dok se nisu razočarali, glasali i za vaše stranke, ali kada su se uverili u to šta radite, postali ste im potpuno neprihvatljivi kao bilo kakva politička opcija.

Prestanite da ih vređate, nisu to zaslužili, to su građani, naši prijatelji, komšije, vaši prijatelji komšije, rođaci, kumovi, dakle, sa 60% nemoguće je da u svom okruženju nemate nikoga ko glasa za nas. Možda vam ne kažu, ali kada stanu iza paravana znaju ko je jedini pravi izbor za Srbiju. Hvala.

Do kasno smo radili, pa se maslo pogube imena. Nisu ljudi navikli da rade uopšte, pa sad kad treba da rade malo duže, onda je problem što se radi.

(Dragana Rakić: U ponoć?)

Nije Nikola Selaković bio na komemoraciji, imao je delegaciju iz Azerbejdžana i to smo vam sinoć rekli, ali ne vredi. Bili su na večeri.

Nisu bili na splavu, bili su u nekom restoranu, a ja vidim da ste vi na brodu koji se zove „Titanik“ i tučete se samo ko će biti kormilar. To vam je jedina tuča i to vam je najbitnije.

Međutim, nešto drugo je ovde važno, a to je priča o tim komemoracijama, pošto su njima, kao što sam rekao, daske mrtvačkog sanduka daske koje život znače. Samo im je to u glavi, pa su tako juče prizivali smrt Aleksandru Vučiću, poželeli mu da se raduju tome da umre i to je bila jučerašnja aktivnost sa to „Titanika“. Ostavite se više tih komemoracija i ne znam šta vam je više tu smešno. Puštali ste balone kada je umro Milošević, sada želite da puštate balone i kada umre Vučić.

Malo ste se preračunali. Predsednik je u dobrom zdravlju, danas će da poseti jugoistok Srbije, a vi time samo pokazujete, tom mržnjom koju sejete i danas ovde i preko društvenih mreža, gde svakog ludaka podržavate koji poželi smrt Vučiću, snajper ili nešto slično, koliko ste nemoćni i jadni. Ne možete da ga pobedite i nećete ga pobediti nikad. A kad sam bude otišao, onda ćemo videti da li ćete i tada biti sposobni da pobedite ono što je on stvorio i ono što je on napravio i što se zove SNS u okviru neke šire koalicije, ovako ili onako, videćemo.

Do tada, samo se vi tucite oko toga ko je kormilar na „Titaniku“. To vam je jedina bitka i najvažnija, a tonete polako ali sigurno 2,2; 2,1; 2,0; 1,9, dubina je sve veća a vidim da vi uživate.

Dakle, meni je zaista drago da se oni koji su sopstvenu stranku rasturili sada bave SNS, ali nema potrebe za to.

Znate, da bi neko bio kandidat za bilo šta, unutar SNS to ne treba da objavi preko novina, nego treba da ispuni statutom predviđenu proceduru. To znači, pa te vaše novine su pisale svašta, tako da bolje da ne citiram šta je sve pisalo u tim novinama. Tako da pustite to.

Ono što je činjenica, to je da ta procedura nije ni počela, tako da nemamo ni kandidata, a kod nas apsolutno svako ko bude ispunio statutom predviđenu proceduru može da se kandiduje, pa i član stranke koga lažno predstavljaju kao člana Glavnog odbora, jer to nije, ali jeste član stranke, Dragan Šormaz. Svi mogu da se kandiduju. Mi smo stranka koja zaista drži do demokratskih principa.

(Srđan Milivojević: Šta je bilo sa Cvijanom?)

Znate šta, opet mrtvi ljudi, opet mrtvi ljudi. Da li možete jednom da kažete nešto da ne spomenete nekog pokojnika. Da li može jednom bez te političke nekrofilije. Ja vidim da je vama smešno i da se osmehujete dok spominjete pokojnike. To govori o vama i koliko držite i do tih pokojnika. Ali, stvarno je nepristojno.

Dakle, svako može da se kandiduje, da ispuni te uslove koji su predviđeni statutom, a članstvo će da odredi. Znate šta je interesantno? Što nećete moći da verujete, a sada ono stvarno u šta nećete moći da verujete. Niko zbog toga neće biti izbačen. Vi ste izbacili, vi ste izbacili Vidu Ognjenović iz stranke. Vidu Ognjenović koja vas je osnovala, ste izbacili iz stranke. Dragana Domazeta koji je bio ministar ste izbacili iz stranke. Sve što ste mogli da izbacite, izbacili ste.

Sve ste izbacili da biste vi isplivali na površinu. To je jedini način bio da bi postane poslanik da više nema niko osim vas. Taj film, taj vaš Titanik u kome se stalno tučete ko će da bude kormilar na praznom brodu koji tone, taj film nećete da gledate u SNS. Prema tome, svako ko bude imao priliku i želju da se kandiduje, ispuni uslove, da li je po statutu 10 opštinskih odbora da ga podrži ili jedan broj skupštinara, nije ni važno, …

(Aleksandar Jovanović: Do kada primate?)

(Predsedavajuća: Vreme.)

Sada na ovom moram da reagujem, stvarno.

(Predsedavajuća: Vreme predviđeno za repliku je isteklo. Zaista ne mogu da krši Poslovnik.)

Onda po Poslovniku.

Niko nema pravo da dobacuje govorniku …
(Predsedavajuća: Izvinite.
Molim sve da se utišaju. Nemoguće je ni voditi, ni pratiti sednicu.)
Niko nema pravo da dobacuje govorniku. Evo šta se događa i na to morate gospođo Kovač da obraćate pažnju.
Vidite, ovaj koji je dobacivao, evo ga on. Ovo je on u kafani, evo je čašica ispred njega, 0,05. Čašica je pesimisti bi rekli do pola prazna, a optimisti da je do pola puna, ali da se ušikao, ušikao, da loče, loče. Evo slika.
Znači, on pređe preko puta u „Ajs bar“, ušika se kao majka, dođe ovde pijan, viče, urla, dobacuje, potpuno uništava sednicu. Dakle, jedna normalna sednica. Ceo dan se priča o onome što je na dnevnom redu i onda se pojavi pijani džiber i napravi haos.
Stvarno molim, u ozbiljnim i uglednim kafanama stoji natpis – ne služimo pijane goste, a nama pijani poslanici dolaze ovde, niko ih ne izbacuje, niko ih ne udaljava. Ne znam zašto je iz Poslovnika izbačena odredba da ne može niko pod uticajem droge i alkohola da se ovde pojavljuje. Ovaj se pojavljuje pod uticajem alkohola, Aleksandar Jovanović Ćuta, evo ga ovde. Ovako to izgleda, dakle, u „Ajs baru“, evo čašica, ušika se čovek i dođe ovde pravi cirkus.
Onda šest dana kuka što mu je neko odgovorio. Šest dana ide okolo i viče i koga god sretne, vidi Milenka Jovanova i onda kada sretne one žene u Žagubici on im kaže – idem da vidim šta hoće od mene one Safetove kurve. Sram vas bilo. Treba da vas je sramota. Za tu izjavu treba da vas je sramota.
Ono što je još veća sramota, da svi ovi dušebrižnici koji kada god neko nešto kaže, vide neku mizoginu. Na to nisu reagovali, baš ih briga za to. Baš ih briga što pijani džiber ide okolo i vređa žene, a odgovor od žena si dobio. Jedino još dreger da donesemo da vidimo da li ti je promil veći od procenta koji ti daje Đorđe Vukadinović.

U Žagubici si pretio ženama, u Žagubici si žene nazivao Safetovim kurvama, kraj citata. Ne lažem. Dovešću ti i svedoka. Kao što lažeš da sam ti spominjao oca. Nikada ti u životu oca, to ti se negde učinilo u tvojim bauljanjima pijanim. To možeš odmah da dođeš, da vidim kako ćeš da mi zavališ šamarčinu. Hajde dođi odmah. Hajde džiberu dođi, hajde pijani džiberu dođi.

Još jednu stvar da ti kažem. Gledao sam malo šta hoćeš da kažeš, pa si rekao prošli put. Sada sam to ukapirao. To ludi Milojko, to je onaj što nije silazio sa Đurđice četiri dana, jedva su je spasili. Da li ti shvataš, nesrećo, da si u toj igri ti Đurđica, a ja s tebe ne silazim. Ti si ovde ta pasivna strana u razgovoru sa mnom.

Prema tome, pošto vidim da te jako boli, jako ti smeta kada ti kažem da si Ćita, evo ja sam Milojko, ti si Đurđica. Našli smo se. Prema tome, da li će da traje četiri dana, šest dana ili dvesta dana, videćemo. Ali, onda kada si došao ovde, ti si u poziciji Đurđice, a ja ću nastaviti da budem Milojko.

Članovi 106. i 107, dakle, da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i govornik je dužan da poštuje dostojanstvo. Takođe, član 107. stav 2. – nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza itd.

Ovo što ste sada imali prilike da vidite, ovo je bilo gospodsko vređanje. Pošto kad ja njima odgovorim na način, a neću im sada odgovoriti, evo da ih prosto častim ovog puta, na način na koji su zaslužili, onda oni su svojim medijima kukaju jedno šest dana i plaču i prave specijalne emisije – joj, Milenko nas vređa, vidite šta nam je rekao. Onda stave naslov, kaže – Jovanov prostački vređa opoziciji. E, ovo sad što ste imali priliku da čujete, e ovo je to gospodsko vređanje. Vi ste gubavci, vi ste skakavci, vi ste ovo, vi ste ono, to je, termiti, to je otprilike gospodsko vređanje. A kad ja njima kažem da su žuti ološ, da su ne znam ni ja šta, kad kažem onom da je raspala pijandura, kad im kažem takve stvari, e to je onda prostačko vređanje. Eto, to su te dve jako različite stvari, jer ovo ovako radi elita, a ovako radimo mi krezubi naprednjaci, koji eto tako ne znamo kao elita ovako uredno, lepo i gospodski da vređamo, nego ovako prostački, kako jedino umemo.

Neću tražiti da se izjasni Skupština o ovoj povredi Poslovnika, ali vas molim da ubuduće upozorite poslanika, koji očigledno nije u stanju da se kontroliše, do kasno je radio sinoć, a danas ne može da potrefi tačku dnevnog reda i onoga što uopšte raspravljamo, ne može da objasni svoj amandman, pa ga molim vas korigujte, da proba da se uokviri u ono o čemu raspravljamo. Hvala.

Vrlo kratko.

Ovu tiradu zaista ne vredi ni komentarisati, ni nešto preterano obraćati pažnju, posebno kada dolazi od ljudi koji svog predsednika stranke nisu uspeli da zaštite, niti su hteli da ga zaštite i koji su o svom predsedniku stranke počeli da se brinu tek onda kad su njihovi saradnici, njihovi prijatelji, oni koji su zajedno sa njima ulicama hodali, kojima su pomagali da legalizuju svoje poslove u asfaltiranju puteva po Srbiji, tog istog predsednika stranke ubili.

Tako da, to je tema na koju najbolje da oni koji su sada držali predavanje ćute. A koliko sve ovo ima veze sa amandmanom, to je posebna tema koja pokazuje licemerje upravo na način na koji ste vi, predsedniče, maločas rekli. Dakle, sve ono što oni rade je samo njima dozvoljeno, a sve ono što neko drugi u manjoj meri uradi, e to je strašno i to je neprihvatljivo. I tome prisustvujemo cele nedelje. Evo, šest dana kukaju i vrište u Šolakovim medijima kako ih, kako kažu, prostački vređam, a oni nas vređaju gospodski. Pa, sad, oni nas vređaju gospodski i to je u redu i to nije za osudu, a ja njih vređam prostački kad im odgovaram na njihove uvrede i to je za osudu i za zgražavanje.

Nema kog pajaca nisu izvukli iz bunara da kaže nešto loše za sve ono što su doživeli ovde u Skupštini, jer očigledno da im baš ne ide onako kako su zamislili da im ovo bude govornica na kojoj će oni da poentiraju, pa malo dobijaju negativne poene zbog svega što rade, a onda je kriv onaj ko im odgovara.

Dakle, nema veze sa dnevnim redom, nema veze sa amandmanom, a nema veze ni sa potrebom da oni štite bilo koga, jer onoga koga je trebalo da štite, ne da nisu zaštitili, nego ga isturili ko glinenog goluba. Hvala.

Nikada Aleksandar Vučić nije izjavio ovo što govori onaj koji se malopre obratio. Nikada nije to rekao, niti je to istina. Radi se o laži koju je objavio onaj opskurni Brkićev „Tabloid“, a sada, pored toga što često zastupa Veljka Belivuka i njegovu odbranu, ovde u parlamentu vidimo da nam prenosi i članke iz tog „Tabloida“.

Međutim, jeste bilo slavlja i zalivanja kada je ubijen Zoran Đinđić, slavili i zalivali šampanjcem su oni koji su formirali Vladu posle njega, a u Skupštini su se ponašali tako da samo što zapevali nisu kada su tu Vladu formirali, e tako su bili u žalosti i tako im je bilo teško.

Još jednu stvar da shvatite, nismo isti. Vi slavite smrt. Vi ste puštali balone od sreće kada je umro Slobodan Milošević. Ne postoji normalan čovek koji može da se raduje bilo čijoj smrti. Vi ste organizovali slavlje i puštali šarene balone kod spomenika Knezu Mihajlu, dakle na Trgu, zato što ste slavili nečiju smrt. Vi koristite svačiju smrt i kao što sam vam rekao jednom, sada vam govorim ponovo, za vas su daske mrtvačkog kovčega daske koje život znače. Na tome vi gradite sve dalje što radite. Vi samo smrt očekujete, samo smrt proslavljate. To nikom pre vas nije palo na pamet niti će pasti na pamet i izuzmite nas iz toga, niti je ko slavio, niti se ko radovao.

Naprotiv, vaša služba, pošto brinete o tome ko koga prisluškuje, je prisluškivala Aleksandra Vučića i postoji razgovor, stenogram razgovora njegovog sa Vojislavom Šešeljem, gde govori vrlo loše o tome kako je i šta se dešava u Srbiji i zašto je imao negativan stav prema svemu što se desilo, kada se desilo ubistvo Zorana Đinđića, a vas baš briga za činjenice, nego ćemo da lažemo, da lažemo, da lažemo, a onda će valjda neko poveruje da je to stvarno istina. I vi, i „Tabloid“, i Brkić, i svi ostali ćete milion puta da ponovite laž u nadi da će postati istina. Neće.