Sad smo čuli da postoji demokratski prevoz. Pruga i pružni prevoz je demokratski prevoz. To ste rekli. Šta je nedemokratski prevoz? Jel mornarica demokratska isto?

(Đorđe Miketić: Vaš vozač.)

Moj vozač je nedemokratski? A što je moj vozač nedemokratski? Ko je moj vozač? Kako se zove moj vozač? Odakle meni vozač? Odakle meni službeni auto? Hajde recite mi, dajte mi, pojasnite mi sve te detalje, pošto znate.

Kako se zove ovaj što nas finansira? Kako ste rekli? Kako ste rekli ovaj što nas finansira? Rekli ste da nas finansira i zbog toga ukidamo, ne znam, nešto ukidamo, nešto ne ukidamo zato što nas finansira. Dajte dokaz. Dajte papir jedan. Dajte uplatu. Dajte uplatu! Dajte uplatu! Dajte pokažite uplatu. Pokažite bilo šta. Nema. Nema papira. Ima samo ono… Kao što nema ni mornarice, ratne flotile Srbije bez mora, jedino ako ćete u Panonsko more da je parkirate. Ako ste to mislili, onda je to vrlo zanimljivo.

Razjasnite mi ovaj demokratski prevoz. Koji je to prevoz nedemokratski? Jel autobus demokratski ili nedemokratski? Kakav je autobus prevoz? Autobuski prevoz? Jel to demokratsko prevozno sredstvo? A brod što obilazi panoramsko razgledanje Beograda? Jel to demokratsko ili nedemokratsko prevozno sredstvo? Šta je to? Jel biciklo demokratsko prevozno sredstvo? Kako? A ovaj bicikl sa dva sedišta? Jel to demokratsko prevozno… Jel motor demokratsko prevozno sredstvo?

Hajde prosvetlite nas više, objasnite nam više o tim demokratskim prevoznim sredstvima i nedemokratskim prevoznim sredstvima. Dajte taj dokaz o tome ko nas finansira, ko nas ne finansira.

Pustite te priče i prestanite da proganjate onog čoveka u holu. Danas ćete da se suočite sa njim, pa će vam on reći šta ste mu rekli, što ste mu pretili, posle lažete kako niste. Vi, Miketiću, dajem vam pravo za repliku. Vi, Miketiću, lažete, napali ste čoveka, što ste mu rekli, citiram: „A što si se sad ukakio?“ To ste mu rekli. Jel tako? Jel tako? Jesi. Evo, priznaješ da jesi. Što to nisi rekao u intervjuu „Danasu“? Što to nisi rekao svojim medijima, nego se vadiš kako ga nisi dirao? Jel to demokratski, Miketiću?

Dakle, rekli ste ovde, klimali glavom, kliberili se i potvrdili da ste čoveku juče rekli, citiram – što si se sada ukakio, kraj citata. To ste malopre uradili. Svi ljudi su ovde videli. Jel vi stvarno mislite da tako kao što iznosite neistine u svoju odbranu u svojim medijima da smo mi svi ovde ludi da ne vidimo šta radite i šta govorite.

Šta ste vi, kondukter ovde u ovoj zgradi da vi ispitujte i istražujte, Šerlok Holms? Koji ste andrak da vi istražujete da li neko ima legitimaciju ili nema? Napali ste policiju u Novom Sadu. Kada su hteli da vas privode pozvali ste se na imunitet. I to niste verovatno.

Sada vrhunac. Firma za koju je maločas rekao, sad svi ste čuli, da finansira SNS i da je zbog toga zaštićena je dobila inspekciju koju je poslao Goran Vesić iz SNS. Pa vi, čoveče, ne znate šta pričate ili toliko neistina govorite da to više ne može da se sabere? Što se niste bar izvinili ovde? Što niste rekli – izvinite, mislio sam da vas finansira, a evo čuo sam da vas ne finansira? Baš vas briga. Sutra ćete da lažete dalje kao da se ništa nije desilo. Džaba mi sada namigujete i dižete obrvu. Činjenice su činjenice.

To što ste vi tako čovek od dva metra napali momka od 170 visine i 60 kila i što ste se iživljavali tamo u hodniku, to neka vam je na čast i nema te odbrane u Danasu koju možete da pravite da se sakrijete od te istine. Nek vam je na čast. I kamere su snimile. Imamo snimak. Postoji snimak. Sad će da pita novinar na konferenciji – šta je bilo i šta nije bilo, jer je on taj koji treba da vidi ko ima, a ko nema legitimaciju.

Još samo demokratski prevoz mi niste pojasnili. Jel putnici sami biraju mašinovođu i konduktera ili to železnica sama radi kada je već demokratija. Kako to ide? A red vožnje jel putnici usvajaju ili železnica sama? Kakvo je to demokratsko prevozno sredstvo?

(Nebojša Cakić dobacuje.)

Tebe Cakiću ništa nisam pitao, jer kada te pitam pobegneš iz sale, a onda kada ja nisam u sali onda mi odgovaraš. Tako da Cakiću kada dođeš na red, rado ću ja i sa tobom. Čujem da nešto brundaš, ali nemam pojma šta. Samo brundaj, sve je u redu. Cakiću, u redu je. Samo nemoj da pobegneš sledeći put kada ti budem odgovarao.

Nemoj da pobegneš kada ti budem odgovarao kao prošli put i samo sledeći put kada imaš šta da kažeš gradonačelniku Leskovca reci njemu a ne 150 kilometara daleko. Hvala.

Ne znam zaista, mislim, odgovarati na sve ove budalaštine zaista nemam ni razloga ni vremena. Ono što je bitno zbog građana Srbije, dakle, jasno je ko koliku podršku Srba na KiM ima. Ja ne znam da je za ovu ženu iko i čuo tamo. Ako je dolazila tamo kao novinar, pa vodila kampanju, to je zloupotreba i te novinarske pozicije. Dakle, to je jedan bućkuriš gluposti, laži, izmišljotina. Dakle, ne znam ni šta bi stvarno čovek rekao.

Pri tom, ona, oni, vi da nekome spočitavate korupciju, vi? „Očistimo Srbiju“, da vas na to samo podsetim. Kako ste počistili budžete? Da vas podsećam na Tesla banku, na Razvojnu banku Vojvodine, da vas podsećam na Fond za kapitalna ulaganja, da vas podsećam za Fond za nove tehnologije, da vas podsećam na sve ono što ste radili po Vojvodini. Vi da pričate o korupciji?

Od dece ometene u razvoju ste otimali i nemojte da mi pričate ko je odgovarao, jer je, eto, taj postupak pravosnažno završen. Od dece ometene u razvoju ste otimali i vi da pričate o korupciji. Heterlendi se zove to imanje. Od dece ometene u razvoju ste otimali vi žuti i vi da pričate o korupciji. Sedite, ćutite i molite boga da vas se niko ne seti, jer vas se narod Srbije seća samo po zlu i samo po loše.

A ko je gde kod Srba na Kosovu, i to što ponovo vodite kampanju protiv Srpske liste, to neka je vama na čast, a verujem da će i građani na Kosovu, građani Srbije na KiM dobro proceniti šta radite i za koga radite, jer se to vidi iz aviona, jer ovo što vi radite, rade oni u prištinskim institucijama, iste ljude napadaju, istim slikama, na isti način. Treba da vas je sramota zbog toga. Hvala.

Mi smo danas imali prilike upravo da čujemo da neko sa jedne strane brani one koji ne izdaju fiskalne račune pa im zbog toga inspekcije zatvaraju radnje. To jeste tačno jer to je jedini način da budu zatvoreni. Jedini razlog. To je jedini razlog.

Šta ti jadni studenti od vas nauče kada ni to ne znate – ne znam, ali to je jedini razlog. Dakle, sa jedne strane ne možete da plaćate porez, a sa druge strane – a što ne uradite još ovo, ovo i ovo iz budžeta. Pa kako to?

(Tamara Milenković Kerković: Vi ništa ne znate.)

Ja ništa ne znam. To je moguće iz vaše perspektive pošto vi sve znate, ja ništa ne znam. To je tačno jer vi i ja ne možemo biti u istom nikada, jer pojma nemate.

Sa druge strane, o izdaji da mi govorite vi koji ste kao kišna glista puzali ispred Bilčika, vi koji ste se smučili i ovima, toliko ste se snishodljivo ponašali da ste se smučili i ovim liberalima koji to inače rade, vi da pričate o izdaji – fuj.

(Tamara Milenković Kerković: Hoću i repliku i povredu Poslovnika.)

Mi ode danima slušamo brutalne laži i obmane i sada ste imali prilike da čujete jednu brutalnu laž, uz višak decibala, valjda da bude uverljivije.

Šta je rekao Aleksandar Vučić? Spremni smo da prihvatimo koncept i da radimo na implementaciji predloženog sporazuma, zapeta, tu gde vi stavljate tačku tu je zapeta, jer nastavak rečenice glasi, s tim što sam napravio vrlo jasno jednu stvar i pokazao svu brigu i rezervisanost po jednom važno pitanju i jednoj važnoj stvari. To važno pitanje je ono je pitanje za koje vaš lider prekjuče rekao da u opšte nije važno, da nema veze da li će Kosovo ući u UN ili neće, jer i Švajcarska nije bila u UN godinama, vekovima, pa je bila država. Da li vi slušate šta vaš lider govori?

E, to je rekao Aleksandar Vučić da stavlja rezervu. Pa, nemojte mi mahati time. Pa, što izmišljate. Pa, što lažete. Pa, što obmanjujete. Zašto obmanjujete? U ovakvom trenutku, teškom trenutku za ovu zemlju vi obmanjujete i lažete, pročitajte čitavu rečenicu. Stavljate tačku gde je zapeta. Na šta to liči? Na tome gradite politiku, ali ja razumem ovu paniku i histeriju, jer kada se još jedom pokaže da izmišljate i da lažete, šta ćete onda? Sa kojom ćete onda pričom?

Evo, danas imate priliku da čujete i puteve, i pruge, i agenciju ovu, i zaštitnika onog, o svemu možete da pričate, ali vi nemate temu, vama je ekonomija pitanje Kosovo, vama je ovo pitanje Kosova i priča o tome kako vi nešto branite, jer neko nešto hoće da izda, pa ćete vi da ga sprečite. Vi ćete da sprečite bilo koga, bilo šta da uradi. Vi velika sila. Ej, bre ljudi, dozovite se pameti. Nalazimo se u teškoj situaciji, potrebno nam je jedinstvo, a ne ovo. Pretvorili ste se u grupu za pritisak. Ne političku stranku, nego grupu za pritisak. Izmislite neku vest i onda o tome gurate, gurate u nadi da ćete da uradite šta? Da pozovete idiote da pakuju karabine i dolaze pred predsedništvo i onda posle perete ruke i kažete, nema to veze sa nama. Ma, ne, nego sa mojom pokojnom babom Stakom ima veze.

Odreknete se tih ljudi koji su vas slušali i koji su na vaše ovakve diskusije reagovali i reaguju. Karabinom na predsednika na Sretenje, to vam je politika. Sramite se toga.

Što se postavke ili postavljanja određenih ljudi iz nezavisnih tela tiče mislim da bi ona rečenica Stevana Sremca koju ću parafrazirati biti najadekvatnija, to je – kada Srbin želi da pokaže da je objektivan, on pređe na stranu neprijatelja.

Tako i ova nezavisna tela, da bi pokazali da su objektivni, oni dopuštaju najgoru moguću harangu protiv ljudi iz SNS, protiv predsednika, protiv njegove dece itd.

Čitate nam, gospođo Janković, akte koji postoje, pa šta nas briga za to? Ko vas pita za to? Šta, vi nas učite gde ima akata, gde mi možemo da pročitamo ko štiti predsednika, jesu li Kobre, jel nisu Kobre? Šta to koga briga? Mi vama da pričamo da se vi ne izjašnjavate? Od koliko, Bakarec, napada na prostorije?

(Nebojša Bakarec: Sedamdeset i četiri.)

Sedamdeset i četiri, našli ste jedan da ste reagovali. Čestitam. Svaka čast. A 73 preostala?

Reagujete na medijske nastupe opozicionih poslanika, osudili ste u emisiji kod Ljubice Gojgić poslanika Dalibora Šćekića. Na „majke mi“ poslanika iz opozicije, on je rekao, on je uradio, održali konferenciju za štampu, ne postoji snimak, ne postoji ništa.

U istoj emisiji reč niste rekli o tome što je meni poslanik Narodne stranke četiri puta psovao majku i eto vam, gospođo za ravnopravnost, neravnopravnosti. Da li je moja majka neravnopravna? Vi ćete sada reći – nisam znala. Šta me briga što niste znali? Šta me briga što niste znali? Ako ne znate šta se dešava u Skupštini, nemojte se voditi i rukovoditi medijskim naslovima određenog dela medija, jer ne može to da bude vaš vodič u tome da li postoji ili ne postoji diskriminacija.

Prema tome, ako ćete da radite „ni po babu ni po stričevima“, za šta ste postavljeni, onda radite. Ako mislite da ćemo mi da ćutimo na sve ono što radite, a vidimo da radite i da nas pravite budalama ovde, da mi ne vidimo ono što vidimo, pa vi mora da se šalite? Odgovorićemo vam svaki put i nema „zavođenja za Golež planinu“ i nema priče „hopa-cupa preko Okučana“, što je govorio Balašević, nego direktno u glavu – zašto niste uradili ono što je trebalo da uradite? Zašto ne reagujete na napade koje imamo ovde u Skupštini? Zašto vas to ne interesuje? Zašto vas to ne zanima? Zašto niste reagovali na napade na naše poslanice? Zašto vas to ne interesuje? Ne interesuje vas to, zašto? Sad ću vam i odgovoriti.

(Aleksandar Jovanović: Tako je. Milenko, samo oštro.)

Kad prestaneš da piješ i dođeš trezan u Skupštinu, razgovaraćemo. Ja sa pijanim ljudima ne mogu da razgovaram jer nema smisla. Nema nikakvog smisla. Pijan si, stalno si pijan.

(Aleksandar Jovanović: Navukao me je Vučić na alkohol.)

Ne znam na šta te je Vučić navukao, ali se ti ne skidaš.

(Aleksandar Jovanović: Nastavite, kolega.)

Prestani da se dereš, nisi u kafani, stvarno prestani da se dereš. Prestani da se dereš. Hajde prestani da se dereš bre čoveče. Prošli put si tražio od Jadranke Jovanović da ti peva, daj bre saberi se čoveče, bre. To što dođeš pijan, hajde bar ćuti.

Prema tome, ako ćete da se borite za ravnopravnost, borite se. A reći ću vam i to bi bio kraj, zašto ne reagujete na napade na nas? Zato što o tome tajkunski mediji ne pišu i to nije popularno reći da je danas najveća građanska hrabrost reći – podržavam Aleksandra Vučića i SNS, jer ćete biti izloženi napadu ovih hijena koji jedva čekaju da on padne ne bi li neki politički poen za sebe preuzeli.

Prema tome, ili radite svoj posao pošteno i nepristrasno ili nemojte da nam glumite da ste pošteni i nepristrasni.

(Tatjana Manojlović: Poslovnik.)

(Janko Veselinović: Poslovnik.)

Tačno je, rekao sam vam to i rekao sam da ćemo biti oštra kritika ako to tako ne bude bilo i zato i oštro kritikujem.

Zanimljivo je to kada sa jedne strane imate brutalne napade juče ceo dan na predstavnike nezavisnih institucija ili tela, a onda danas skaču u njihovu odbranu jer bože moj Milenko Jovanov je povišenim tonom nešto rekao. Komedija, ali komedija. Nema šta juče nije izgovoreno direktoru DRI. Nema šta mu niste rekli, a danas vi uzimate nekoga u zaštitu od mene. Koliki ste bre licemeri? Ima li kraja vašem licemerju? Ima li dno to vaše ponašanje ili još kada stignete dublje kopate?

Dakle, nije problem u tome da mi budemo podjednako zadovoljni ili podjednako nezadovoljni, ali vi morate da razumete da se mi kao građani Srbije osećamo diskriminisano i povređeno zato što nemamo ničiju zaštitu. Nema nikakvog nevladinog sektora koji će da …

Sada pogledajte ko aplaudira i ko sada pokušava da pravi performans. Čovek koji je tražio da Vučićev brat i sin završe u šahtu kao Gadafi i čovek čiji je sin demolirao prostorije SNS u Novom Sadu.

Sada njih dvojica aplaudiraju i to rade. Ja vas sada pitam, koje nevladine organizacije su to osudile, i jednog i drugog? Niko. Ko je reagova od novinarskih udruženja, svih onih dušebrižnika koji uvek reaguju na sve živo, kad neko zgazi maslačak ili visibabu u proleće, oni reaguju zato što imaju potrebu, jer visibaba je vesnik proleća, nemoj da je gazite.

Ali, kada se to dešava, kada neko kaže kao Gadafi, Andrej i Danilo u šaht, e onda nema reakcije. Ili kada neko demolira prostorije SNS u Novom Sadu. Nema reakcije. Zato tražimo od vas da radite svoj posao i da štitite jednako sve građane Srbije, bez obzira na to da li pripadaju SNS, DS, Narodnoj stranci, Dverima ili nekoj petoj organizaciji, potpuno svejedno. Prema svima isti aršin. Svako od nas ima i porodicu i decu itd. i ima koga da štiti. Ako vi štitite samo jedne, a za nas se podrazumeva, pa štitiće se oni sami, pa izvinite onda smo mi diskriminisani. Hvala.

Verujem da je zaista živopisna slika kada poslanik jedan preti zatvorom, a ispred njega sedi onaj koji je ležao u zatvoru. Ispred njega sedi dokazana lopuža koja je priznala da je krala i onda je ležao u zatvoru i sad taj koji je ležao u zatvoru viče nekom da je kriminalac. Ja ne znam da li mu neko ogledalo stoji ispred glave ili o sebi nešto viče, ali u svakom slučaju je on taj koji je slušao škljoc svako veče kada mu se zatvaraju vrata i to je to, spavao na drvenom krevetu itd.

Što se ovoga tiče što radi poslanik Milivojević, stvarno više nemam nameru da lideru čitavog jednog opozicionog bloka… Meni su par puta neki prebacivali neki poslanici sa te strane zašto ih ponižavam time što kažem da im je Srđan Milivojević lider…

(Srđan Milivojević: Izvini što ne mogu da uzvratim.)

Nemoj dobacivati, ponašaj se… Neverovatno nešto.

(Zoran Lutovac: Šta je sa vama ljudi?)

Šta Teletabis dobacuje sada?

(Narodni poslanici opozicije se smeju među sobom.)

Šta je bilo? Šta je rekao.

Jel gledate vi sa čime se mi suočavamo? Meni je ovo drago, meni je ovo super, samo da vi lepo vidite kako ovo… Odlično, i kamera snima. Jedni drugima se smeju. Jeste li završili? Jel gotovo?

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)

Jel neko konta šta se dešava? Jel to to?

Ja vas molim, samo neka ide, samo neka nastave.

(Borislav Novaković: Ajde sad ti?)

Jel to, Boro, ajde sad ti, jesi li se dogovorio sa cimerom u zatvoru, jeste li se tako međusobno oslovljavali – ajde sad ti, sad malo ja tebi, sad malo ti meni? Jel tako bilo u zatvoru? Ajde sad ti, to ti je ta šifra, jel? Nisam ti ja iz te priče, pomešao si me sa nekim iz bivše priče.

U svakom slučaju, kada kažu i kada se bune zbog toga što kažem da je on lider celog tog dela opozicije, pokazalo se da je to istina još juče kada je od jednog do drugog odlazio i govorio im šta treba da kažu, donosio im informacije itd. Čak je jedan poslanik veće opozicione poslaničke grupe rekao – sačekajte da mi pripreme materijal, kad dolazi Milivojević i donosi materijal. On je taj koji osmišljava sve govore. On je taj koji diktira način nastupa u parlamentu i to je dobro i meni je drago što diskutujem sa liderom, a ne sa ovim Teletabisima i sličnima, nego sa liderom.

Dakle, lider ima samo jedan problem, a to je da ne može zamenama teza i ne može glupostima koje stalno iznosi da opovrgne činjenicu da je pretio bratu predsednika Republike i sinu predsednika Republike da će da završe u šahtu kao Gadafi. I tu ne pomažu ni fotošopovi kojima se bavite, ni kako se igrate, ni izmišljeni tvitovi koje ste posle dopisivali. Tu ne pomaže ništa. I vi se smejete i sada, vama je smešno kada pretite da će dete i brat predsednika Republike da završe u šahtu kao Gadafi.

Da podsetim da je Gadafi, pre nego što je bio ubijen, silovan, mučen, maltretiran itd. To je ekipa ova koja se smeje, koja se kliberi, koja brine o drugoj deci, kojima je sve smešno, kojima je sve sjajno, i to je vaša politika. To je lider i lider predstavlja tu politiku. Meni je samo žao što vas rođena stranka nije prepoznala da budete pravi lider, nego ste se umuvali kao predstavnik jedne druge stranke. Trećoj stranci ste izdavali svoj poslovni prostor u Kruševcu itd.

Sve u svemu, ja vas pozdravljam i želim da nastavite istim tempom, jer ovo kako vi radite…

(Srđan Milivojević: A ribizle?)

Ribizle ćemo drugi put. To je posebna tema. Postali ste potpuni hit sa ribizlama, ali ovo su ozbiljne stvari. Ribizle pokazuju vaš karakter i da vam nije strano da ukradete tuđu sliku i predstavite kao svoju, da slikate tuđe ptice i prikažete kao vaše dvorište, da skinete sliku nekog cveća i da kažete da ste trenutno u prirodi. To pokazuje kakvi ste, čime se bavite. To je nebitno.

Bitno je to da vi politikom smatrate da priželjkujete smrt, silovanje i mučenje detetu i bratu predsednika Republike. To je bitno. Zato nemojte vi da se pozivate da ste nekakav zaštitnik nečega, ne štitite vi ništa. Vi štitite vas poslanički mandat koji ste dobili kako ste ga dobili, zahvaljujući Draganu Đilasu koji vas je i predložio za poslanika.

(Srđan Milivojević: Đilas?)

Da, Dragan Đilas, vi ste na listi SSP, ko god ne veruje neka ode na sajt RIK-a, pa neka vidi koja skraćenica stoji pored vašeg imena.

Dakle, ne stranka kojoj pripadate, nego druga stranka vas je predložila za poslanika. Dakle, zahvaljujući milosti Dragana Đilasa, vi danas ovde sedite. Zahvaljujući sopstvenoj sposobnosti, nametnuli ste se za lidera kompletne opozicije. Ja vam na tome čestitam, ali zaboravite sa tim da ćete nekoga da ubijate, mučite i terorišete i niste nikakav zaštitnik, vi ste čovek koji izaziva najgore moguće reakcije u ovom društvu u želji da na bilo kakav način skrene pažnju na sebe i uspevate u tome.

Vi ste imali poslanika koji je na prethodnoj raspravi pročitao sve zakone, podneo desetine amandmana, možda i stotinu, sve ih branio, ostao ovde do ne znam koliko sati, sve i jedan branio, ispravljao slovne greške u tim zakonima, što znači da ih je čitao. Da li je bio gost u nekoj emisiji? Da li ga je neko pozvao da da neku izjavu? Da li je dobio naslovnu stranu u vašim medijima? Nije.

(Srđan Milivojević: Zovi ga na RTS.)

Pa to, recite Manojlovićki. Neka ga Manojlovićka pozove na RTS.

Jel dobio? Nije. Ko je bio hit? Vi. Zato što ste legli pod klupu. To rade vaši mediji. Vi podižete kao lider lestvicu ko će biti luđi, ko će biti nepristojniji, ko će biti budalastiji, sve u nadi da ćete dobiti neki više klik, neki više lajk itd.

I uspeva vam, ja vam čestitam na tome, ali uspeva vam u jako malom delu javnosti i to ćete videti već na narednim izborima. Hvala.

(Srđan Milivojević: Replika.)

(Marijan Rističević: Poslovnik.)

Kada neko nema politiku, kada neko nema znanje, kada neko zna da priča o opštim mestima, onda mu nije dovoljan ni ovakav dnevni red da pronađe nešto da kaže.

Na dnevnom redu se nalazi dosta izveštaja, vrlo konkretnih, o tome možete svašta da kažete ukoliko ste ih pročitala, ali ako ih ne pročitate, onda ovo radite ovo što smo imali malo pre prilike da čujemo. Vičete, halabučite, ponavljate parole koje ste ponovili hiljadu puta, prepričavate vesti iz tabloida Milovana Brkića u želji da time pošaljete nekakvu političku poruku, a suština je da političke poruke ni tada nema. Nema ničega, ima buke, povišenog tona, povišenog adrenalina i posle pumpicom mora da se sredi, jer se uzbudio toliko da ne može da diše. Eto, toga ima.

Šta ste o dnevnom redu rekli? Ni slovo i ponovo kao što smo imali priliku da vidimo i neki od proteklih dana, kao ono dete koje piše sastav o sovi, i onda kaže da mu je omiljena životinja krava, pa krene o kravi, pa završi na livadi, a onda o cveću, pa onda o travi. Doduše, da si pričao o travi tu bi bio u temi, to je tvoja tema u to ne sumnjam.

Postaviti pitanje, ja ne znam da li vi pratite išta od vesti osim tabloida Milovana Brkića? Da li vi gledate bilo koju televiziju? Hajde, ne gledate RTS, pošto kažete nema tamo vas, da li ste vi čuli da postoji, na početku ste počeli sa minutom ćutanja teatralno na temu rata koji se sada odvija dok mi ovde govorimo, i vi pitate zašto se Srbija u situaciji, maltene svetskog rata naoružava. Pa, šta treba, da pretakamo tenkove kao Ponoš, da šaljemo u Češku, da se razoružavamo skroz, luk i strela da nam budu jednino oružje da biste vi bili zadovoljni. Onda kada nas neko napadne, kao što bi nas napao, onda ćete vi kao da hipi komuna da se zagrlite i da pevate, 'Give Peace A Chance'? I, to će da nas spase? A građani neka razmisle da li takvi mogu da vode bilo kakvu politiku koju od 20 tačaka dnevnog reda nisu smislenu rečenicu u stanju da kažu. Hvala vam.

Problem je u tome što urlate non-stop. Evo, sada ponovo urlate. I, koristite pumpicu zato što urlate, zato što vam pozli od urlanja i to sam rekao. Nisam vam prebacivao to što ste bolesni.

(Borislav Novaković: Lažeš!)

To da ste bolesni, bolesni ste, pa šta?

(Radomir Lazović: Sedi, bre, dole!)

Kažite? Šta je bilo? A vi ste glavni i odgovorni urednik ovde?

Šta je bilo?

(Narodni poslanici dobacuju iz klupe.)

Da li ste završili sa performansom?