Ne može, gospodine Orliću, ne može, ali pustite molim vas, koleginica Božić je predsedavala, niste bili tu, dakle, pustite neka vide ljudi kako to izgleda. Pustite neka dobacuju. Pustite neka prekidaju. Neka vide ljudi odakle dolazi sav onaj nered u Skupštini, a na svojim medijima pričaju o tome kako su oni jadni ugroženi, kako ne mogu da progovore. Pa, idu oni tekstovi, bombastični, naprednjaci podivljali i tako dalje. Evo, neka vide ljudi sami, bez bilo čijeg posredovanja, neka vide svojim očima ko divlja i ko ne može da izdrži. Evo, minut i 20 sekundi ne mogu da izdrže. Odlično je to, neka tako i bude.

Dakle, nisam govorio o tome ni ko je bio na čelu DS, ni ko je vodio, ni kako je vodi. Dakle, govorio sam u odgovoru ono što sam smatrao da treba da kažem. Nisam nikada bio neki veliki ljubitelj te stranke, mada sam do nedavno imao poštovanje prema njoj zbog njene snage, veličine, ljudi koji su je činili. Upravo zbog toga mislim da ste vi danas najbolji dokaz erozije te stranke, jer nikada nijedan, ne šef poslaničke grupe, nego predsednik DS nije sebi dozvolio ovde da čita govore i replike. Nikada nijedan, vi ste prvi koji to radi, a neka ljudi koji su ostali u toj stranci razmisle o tome i ko ih vodi i dokle ih je doveo. A vreme vam je završeno, vreme vam je isteklo, to znate i sami. Hvala vam.

Pa, dobro. Imali smo jutros performans u korist jednog tajkuna, onog koga su stvorili od video kluba do najbogatijeg verovatno Srbina ikad, a onaj ko ne zna o kome se radi i ko je Dragan Šolak, ima i tu među vama neke koje može da pita. Neki su nedavno i na nekim televizijama pričali o tome kakve probleme imaju s tim čovekom i na njegovim televizijama, u njegovim medijama, koliko su to slobodni mediji, kako vi kažete, i šta radi u golf klubu i kako se tamo ponaša.

Pa, proverite u svojim redovima o kakvom se liku radi, ali očigledno prva ljubav zaborava nema, pa se i Mišković mora, da se ne naljuti Mišković da ga nisu branili, da ipak pokažu neku reč, da kažu nešto o njemu, da kažu neku lepu, ne bi li na taj način zavredili njegovu pažnju, jer eto, ako bude zaradio tih niotkuda 50 miliona evra, kako kažu, možda se nešto nađe i za njih.

Prete im da Aleksandra Vučića određuje narod u Srbiji, kao što rejting vaš određuje narod u Srbiji. Rejting Aleksandra Vučića je danas preko 50%, rejting vaš je na nivou 1,2%. Ima više nevažećih listića nego glasova za vas i sada vi nama držite predavanje i objašnjavate nam kako bi vi želeli da se radi ovo ili ono.

Vi ste imali priliku da pokažete šta znate i u Vojvodini i ovde u Beogradu na nivou cele Republike i narod više ne želi da vas gleda. Ne razmišlja o vama kao političkoj opciji. Vi ne postojite u interesovanju naroda. Postoje nevažeći listići, a vi ne.

Kada pobedite nevažeće listiće na nekim narednim izborima, izađete sami sa svojom liderkom, ovim što viče da treba da ustanem kad mu ime spomenem, ne znam ni ja koliko, jer on u svojim očima mnogo vredi, jedino što to niko ne primećuje osim njega samog, pa ni u njegovoj stranci to ne misle što on misli o sebi. Kad pobedite nevažeće listiće, onda možete da pričate o tome kako mislite Srbiju da uređujete.

Ćuto, sad je već dovoljno, polako, „rubin“ radi, ali ne mora toliko, polako.

I Poslovnik i replika i svašta.

Replika, replika, replika…

(Aleksandar Jovanović: Ugasio si se.)

Ti meni nisi, čim si ustao osetio sam te, tako da mi nisi nikako nedostajao, baš je bio prijatan vazduh, ali šta ćeš. Ni erkondišni ne pomažu.

Znači, prvo, kakav je to način, ja verujem da u vašem nekom svetu, mikro svetu to što pričate je možda i duhovito, ja ne znam kako vi doživljavate to što govorite? Ko će koga da osvežava?

Ko će koga da osvežava i na koji način? Kako vas nije sramota? Juče ste tu ženu vređali, danas nastavljate da je vređate. Dokle? Šta izigravate vi ovde? Kako vas nije sramota? Ko će da je osvežava? Koja Vranjanka će da je osvežava i kako će da je osvežava? Odgovorite to. Hoćete, hoćete.

Kažete - niste krali, nego šta ste radili? Nameštali?

Vi ste ovde u ovoj Skupštini da ste vi vašoj koleginici rekli da to uradi. Zašto vi niste podneli ostavku? Nju ste izbacili iz Skupštine da biste vi danas ovde sedeli, da biste vređali Anu Brnabić, jer ste vi mnogo vredni, a ona ne vredi, pa ste nju naterali da ode zato što je uradila ono što ste po vašem priznanju vi rekli. Vi, priznali ustali i rekli da ste je ovlastili da glasa umesto vas. To su vaše reči. Ja vas citiram.

To šta znate i koliko znate, pošto se ponašate kao veliki advokat i veliki pravnik, time ste pokazali koliko tu ne znate ništa. Vi da ovlastite nekoga da glasa umesto vas? To ne postoji na kugli zemaljskoj.

Ko koga osvežava i kako, pod jedan. Pod dva, zašto ste poslanik, zašto kao častan čovek, kako kažete niste podneli ostavku? Evo, sada je podnesite. Ustanite i recite - podnosim ostavku, jer ja sam rekao Sanji Marić da glasa umesto mene.

(Dragan Nikolić: Replika.)

Nisam ja iznenađen ovako jednim umivenim izdanjem koje smo imali da vidimo. Nisam iznenađen ni što je došao čovek u stanje da traži neko da mu peva, jer on se danas ceo dan družio s kim se družio i sada mu treba neko da mu peva, da mu napravi potpuni ugođaj. Jedino što on ne shvata da nije u kafani, nego u Skupštini, ali on se tako i ponaša i oblači, tako da sve je u redu.

(Srđan Milivojević: Pevaćete vi u sudu, ne brinite.)

Izvoli? Ma sve ćemo, samo ti dođi da ti damo ljubav i razumevanje, to je ono što tebi treba. To tebi treba, ljubav i razumevanje, to ti treba, ljubav i razumevanje. Sve je u redu, bićeš u centru pažnje. Ja ću ti omogućiti da budeš u centru pažnje uvek. Ja znam da ti to želiš i ja zbog tebe, pošto znam koliko ti to znači, to ću uraditi, jer ja želim da ti budeš u centru pažnje. Ti si čovek koji treba da bude u centru pažnje, ti si slika i prilika najboljeg, najpametnijeg, najobrazovanijeg primerka elite i tebe oni kada vide znaće, svi ljudi koji te vide znaju kako izgleda elita koja će nas krezube da smeni. To je super i svaki put ću da učinim sve što mogu da upravo ti budeš u centru pažnje, da kamera uvek tebe pokazuje, da tvoje lice bude lice stranke koju predstavljaš. To je ono što i ja želim i drago mi je da smo se saglasili.

(Srđan Milivojević: Hvala.)

Molim i drugi put.

U svakom slučaju, treba neko i da peva, to je u redu. Jedino što nismo u kafani, a ja se nadam da ćete to uspeti da uklavirite.

Ono što me ne čudi, to je jedan pristojan i prijatan odnos, baš onakav kakav je bio prema predsedniku Vučiću. Samo ste frizuru promenili, pa više nije onako lepo preko glave zalizano, i malo deblje naočare, deblji okviri, i onda kaže predsedniku Vučiću. Sada slušajte, naprednjaci, kako se jedan opozicioni poslanik obraća predsedniku, a ne ko vi - šefe, šefe, nego ovako - predsedniče najlepše zemlje na svetu, vidite kako ja i moji prijatelji imamo dobar projekat, hajde nam pomozite da mi nešto ovde radimo. Kada projekat nije prošao, veliki borac protiv litijuma, protiv rudarstva, protiv svega.

Nema potrebe opozicija nešto sada spektakularno da napušta skupštinu, jer kada pogledamo ovako prazna mesta, vi ste je već napustili. Vi ste se raspustili, sami ste sebi odredili radno vreme, kada vam se više ne radi i otišli ste napolje. Najveći broj vas. To radite svaki dan. Svratite pomalo u salu, malo budete, vidite šta ima novo, izađete napolje, sedite u restoranu, sedite po kancelarijama, ali smo vam mi krivi za ne znam ni ja šta.

Nikada nismo imali opoziciju koja nije u stanju da napiše amandman. E, to nikada nismo imali. Nikada nismo bili u prilici da imamo toliko nesposobnu opoziciju da nije u stanju da napiše smislen amandman u skladu sa Poslovnikom. Vi sada nas maltretirate ovde i tražite odgovore na pitanja zašto smo se ponašali u skladu sa Poslovnikom. Od 380 amandmana 80 smo odbacili. Osamdeset nije valjalo.

Šta je bilo prvi put? Prvi put ste prvi put podnosili amandmane na budžet. Bio u pitanju rebalans, pa smo rekli - nema veze ako nije baš u skladu sa svim, pusti neka ide, naučiće, ali ne uče, ništa ne uče, nego ćemo bahato. Mi ćemo da se ponašamo kako mi hoćemo, potpuno me baš briga šta piše u Poslovniku, a ako vi budete reagovali u skladu sa Poslovnikom i odbacili naše brljotine, mi ćemo reći – vi nećete demokratiju. Ma nemojte, ma nemojte.

Ta vam zamena teza neće proći, nego lepo svoje kolege, pošto ste vi tu najiskusniji poslanik, bili ste šef grupe u vreme kada je to bila ozbiljna stranka, pa im pomozite, održite im neki seminar na temu kako pisati amandmane ili šta već, a onda ćemo raspravljati. U čemu je na kraju krajeva razlika? Hajde mi sada objasnite smisao toga što ste rekli. Da smo mi skinuli 200, 300 amandmana, to bi imalo smisla. Da li je 300 ili 3.000? Potpuno je svejedno, rasprava je 10 sati. To vam piše u Poslovniku. Uveren sam da to znate. Evo, klimate glavom, kažete da znate.

Ako je to tako, u čemu je onda smisao, šta smo mi dobili? Nismo dobili ništa. Imali tri hiljade amandmana ili 300 amandmana, rasprava traje 10 sata, ograničeno je vreme rasprave, potpuno je svejedno da li je 3.000 ili 300, 10 sati. Šta je motiv naš da odbijemo 80 i da opet ostanemo u tih 10 sati? Mi nismo skratili raspravu. Mi nismo nikakav efekat postigli. Šta je motiv? Nema motiva. Jednostavno nema motiva, nego mislite da ćete sada jednim ovako potpuno neargumentovanim napadom još jednom da dokažete kako ste vi, Bože moj, ugroženi ili ne znam šta. Niste ugroženi, kolega, niko ne ugrožava opoziciju.

Ja sada apelujem na vas. Hajde proučite Poslovnik. Proučite Poslovnik da, pod jedan, predsednik ili predsedavajući po poslednjem stavu tog člana odlučuje da li poslanik ima pravo na repliku ili nema, da to nije automatski pravo koje se daje čim te neko spomene, da niko nije dužan da da pravo na repliku onda kada neko misli da to pravo ima, da prijava po Poslovniku ne znači mogućnost i pravo da se drži replika i da se priča o ne znam ni ja čemu, da se dopuni prethodni govornik. Hajde objasnite to vašim kolega koji tu sede zajedno sa vama, koji vas okružuju, a onda im objasnite kako se pišu amandmani, pa nećemo dolaziti u ovakvu situaciju.

Dakle, nepismene, potpuno pravnički nepismene amandmane ste podneli, 80 je takvih bilo i šta sada mi da radimo sa tim? Da mi zarad mira u kući kažemo – nema veze, bacite Poslovnik pod noge, ali eto da se ne bi opozicija bunila, prihvatite neka to ide. Nećemo to da radimo, nego po Poslovniku. Ako amandman valja, valja, ako ne valja, ne valja. Tri hiljade napišite, o tri hiljade ćemo raspravljati 10 sati, a vi razmislite kako ćete da ih objasnite. Hvala.

Lopužo jedna, lopužo lopovska. Boga oca si pokrao u tom Šapcu, šerifa si izigravao koliko godina, pretio ljudima, maltretirao ljude, izbore nisi hteo da priznaš, lopužo lopovska, pa si izbore hteo da pokradeš, pa si ih ponavljao kao Dante u deset, devet krugova Pakla, devet krugova izbora u Šapvu, lopužo lopovska i ti ćeš nekome da držiš predavanje?

Ja lažem to što si ti nepismen? Pa nepismen si, ne znaš da pročitaš. Jadan je tvoj pravni fakultet koji si završio, tužan i jadan. Diplomu pocepaj jer ti ne treba, jer nisi u stanju da pročitaš, da protumačiš jedan član Poslovnika, lopužo lopovska. Nisi u stanju da pročitaš i povežeš tri člana, lopužo lopovska. Hoćeš tako da pričamo?

Misliš da se ja tebe plašim, da si ti kabadahija šabački koji će mene da fascinira, šta? Što si doveo ovog ovde da urla? Mislite da vas se neko boji, da će neko da vam se skloni?

(Aleksandar Jovanović: Sedi dole.)

Šta je bilo? Kako god budete hteli, tako ćete dobiti odgovor, bre. Ko vas se boji bre? Kome vi pretite? Šta sam slagao? Da si nepismen? Pa nepismen si.

(Aleksandar Jovanović: Ko ti preti?)

Sam kažeš, podneo sam dva ista amandmana. Sam si rekao zašto ti je odbačen, pa ti ni ne razumeš šta si rekao, ti ne znaš šta si rekao. Ti ne znaš šta pričaš čoveče. Došao si nervozan, spremio se, hoćeš za Šabac. Nema večeras za Šabac, ovde ćeš da spavaš ako misliš da raspravljaš. Radimo.

Buniš se za amandmane, kukaš za amandmane i kukate svi zajedno, pa gde ste bili da glasate za te vaše amandmane? Slikali smo vam praznu salu kada se glasalo za vaše amandmane, toliko vam je stalo do amandmana. Šta glumite više ovde? Kome glumite da vi nekoga predstavljate da se vi za nešto borite? Za Fejzbuk, Tviter, Instragam i Jutjub, za to se borite, da napravite spotić, da se negde uslikate i Tiktokić.

Još jednom, možemo da razgovaramo i tako ako hoćeš i još jednom – lopužo lopovska šabačka.

(Aleksandar Jovanović: Predsedavajuća, Poslovnik.)

Član 106. stav 2. Poslovnika – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine.

Mi smo započeli sednicu čitavim nizom ukazivanja na povredu Poslovnika, prilikom zakazivanja sednice, oko dnevnog reda, itd. Reč se nije čula u sali osim onoga što su govori predstavnici stranaka koje su ukazivale na povredu Poslovnika. Reč se nije čula.

Dva minuta i 37 sekundi je govorila premijerka kada je počelo dobacivanje sa druge strane. Na nešto ste reagovali, nešto možda niste čuli. I na to što niste čuli ukazujem. Dva minuta i 37 sekundi je moglo da se govori, a da ne krene dobacivanje od onih koji se svakog dana žale da im neko dobacuje, svakog dana glume žrtve, svakog dana drže predavanja kako su progonjeni, kako su žrtve nekog lošeg ponašanja, itd. Dva minuta i 37 sekundi i onda počinju ponovo zloupotrebe Poslovnika, jer i ovo što je rečeno moglo je da bude komotno oduzeto od poslaničke grupe.

Dakle, želim da ukažem na to da je očigledno i danas je svaki građanin, evo kompletna Vlada skoro, mogao da vidi kako to stvarno izgleda. Da zanemarimo sve one performanse, da zanemarimo sve one priče koje možemo čuti u holu ili ih čitati u medijima koji prate rad nekih opozicionih poslaničkih grupa. Dakle, sa jedne strane tišina, sa druge strane dobacivanje, posle dva minuta i 37 sekundi. Volim i drago mi je što su građani imali prilike da vide. To vam je odgovor na pitanje odakle nerad u Skupštini i ko ga pravi. Oni koji ne mogu da izdrže duže od dva minuta i 37 sekundi da slušaju predsednicu Vlade.

(Dragana Rakić: Vreme.)

Evo ga ponovo. Hvala. Evo to je to. O tome pričam. Hvala vam gospođo Rakić. Upravo to je ono o čemu pričam.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, poštovana guvernerko, ja sam u nekom prethodnom periodu napravio jednu grešku prilikom sličnog jednog izlaganja. Na hiljadu dinara sam objašnjavao zašto ne može nominalno da se gleda dug. Pogrešio sam i sada ću isto to uradi, ali na 100 dinara. Nadam se da će na sto dinara uspeti da razumeju.

Ako sam ja sa mesečnim prihodima od 100 dinara, a 20 dinara mi je kreditno zaduženje, ja sam zadužen sa 20%. Osamdeset dinara mogu da potrošim. Da li je tako? Ako se ja zadužim još za 10 dinara, biću dužan 30 dinara, ali podignem i prihode, pa sam prihodovao 200 dinara mesečno. Ja više nisam zadužen sa 20%, ja sam zadužen za 15%. Zato se posmatra dug u procentima, a ne nominalno koliko iznosi ukupno u dinarima ili u evrima ili u bilo čemu drugom.

Ovo je već bilo objašnjeno. Ne znam koliko uspevate da pratite Skupštinu, ali mi ovde generalno živimo neki dan mrmota, kada iznova, iznova i iznova iste stvari objašnjavamo, ali iznova i iznova iste pitanja postavljaju.

Sledeći put, obećavam, idemo na 10 dinara. Kada dođemo do dinara i na pare, e to će da bude totalni kuršlus. To nema šanse da razumeju.

Druga stvar, gospodin nema nikakve veze sa predsednikom Vučićem. On voli da se na njega poziva u nekim svojim privatnim poslovima. Često drži njegovu sliku na zidu kada dođu u inspekciju i njima priča kako su dobri prijatelji i kako često razgovaraju i tako dalje. Ja zbog javnosti i zbog građana, zbog istine želim da kažem da predsednik Vučić sa njim nema nikakvu komunikaciju, nema pojma ko je on, nisu prijatelji, ne razmenjuju misli itd. Ljudi, radite svoj posao. Ako imate šta da kažnjavate, kažnjavajte.

Na kraju, o korupciji brinu oni koji su ovde na oči svih nas krali na glasanju i to na nebitnom glasanju. Da li će amandman da dobije 32 ili 33 glasa, kako god da okrenete, ne prolazi. E na tome su krali i nama pričaju o tome kako su oni zabrinuti i bore se protiv korupcije. Pa, šta bi oni radili za ono što im je bitno, mogu samo da zamislim.

U svakom slučaju, razumeli smo barem kako se javni dug računa, a za ostalo ćemo videti.

Hvala.

Ono što je problem gospodine predsedniče to je što smo mi ovaj govor već slušali, isto sve. Isti uvod, iste slike, iste novčanice, sve isto. Evo i Martinović je bio, sve isto. Ama sve isto! Ali, potpuno sve isto. Prosto neverovatno.

Kaže – oživeli nojevi. Da li su nojevi oživeli ili nisu ne znam, ali znam da kad kučići utihnu tu više nema da se oživi. To u pljeskavicu ide i tu nema dalje, ali to da gospodin voli da se igra slikama to je opšte poznato. Pazite vi sad šta on radi, RTS objavi članak na temu – zašto treba jesti ribizle, a on iseče ribizle i okači na svoj „instagram“ i kaže – ribizle iz moje bašte. Nije tu kraj, ima toga još.

Nađe na nekom američkom sajtu neko divlje cveće koje se prodaje, on okači na svoj „instagram“ i napiše – kako je divno na Maljenu. To nema veze, odakle cveće.

Ni tu nije kraj. Nađe na sajtu časopisa „Stil“ recept i neki biftek, on stavi na svoj „instagram“ nalog i napiše – kuvar da budem, kafanu da otvorim, jedan od tri načina spremao. Kaže – ukusno je i probao je. Kako je probao sliku bifteka, jel jeo telefon, lizao, šta je radio, ne znam, ali kaže da je ukusno, ali ni tu nije kraj. Ima još.

Okačili na nekom hrvatskom sajtu kućiću za ptičice, on skine slike i kaže – u mojoj bašti. Obezbedio im je dom. Dakle, njemu je potrebno da skrene pažnju na sebe, da dobije podršku, da ga neko prenese, da dobije neki lajk. Njemu je gospođo predsednice Vlade potreban zagrljaj, njemu je potrebno razumevanje i to ćete uvek od nas imati. Uvek. Dođite, imaćete zagrljaj, da vam bude bolje. Hvala.

Želim na nekoliko stvari samo da reagujem koje se tiču SNS.

Apsolutno je netačno da SNS ne vodi računa o svim građanima naše zemlje i da se rukovodi u vođenju politike isključivo interesima stranke i njenih članovi i tako dalje. Ja razumem da svako polazi od svoje psihologije i svako polazi od sebe i onda vas 2012. godine izaberu za pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, a onda vi pozovete u Banovinu na sastanak koordinatore kancelarija za mlade iz cele Vojvodine, ali samo iz onih lokalnih samouprava u kojima je na vlasti vaša stranka i njeni koalicioni partneri i onda im kažete - možete da očekujete novac od nas, kao Pokrajina, za vaše projekte, ali pazite dobro, kada vi raspisujete konkurse, da na tim konkursima nikako ne prođu oni projekti koje predlažu ljudi iz stranaka koje nisu ovde na vlasti. E, tako se vodi politika koja je isključivo stranačka i verujem da koleginica ima i te kako iskustvo u tome, jer je tako i radila.

Vi ste, gospođo Brnabić, bili 14. na listi kojoj je na čelu bio, odnosno čije ime, kojoj je ime dao Aleksandar Vučić i koje i danas sa ponosom nosi naša poslanička grupa. Ova teza se već nekoliko puta ponavlja - vi niste ništa doprineli, vi ništa niste i tako dalje. Mi nemamo problem da kažemo da smo apsolutno svesni činjenice i ponosimo se time da Aleksandar Vučić ima nepodeljenu podršku građana Srbije. Mi nemamo nikakav problem. Nije ovo bilo upućeno vama, nije ovo trebalo da znači - vi Ana Brnabić ne vredite ništa, to onako čisto da vas malo uvrede. Ovo je bila poruka Draganu Đilasu. Ja sam, a ne ti, doneo ove mandate u ovoj Skupštini, jer si ti majstore bio 64. na toj listi i to nije poruka vama nego poruka njemu, a to su već njihove stvari i u to se nećemo mešati. Hvala.

Dobro, ovo je sada onda bila ćerka firma Aljbina Kurtija. Čuli smo izlaganje iz ćerke firme Aljbina Kurtija pošto je politika ista. Politika je ista - Srbi sami sebe napadaju, Srbi su sami sebi najveći problem i jedini ko može da ih zaštiti je Aljbin Kurti. To je teza koju on propagira u Prištini i to iz njegove ćerke firme dolazi u Beogradu. Prosto, zbog građana, čisto to da znamo.

Što se tiče pokojne Verice Barać, pokojna Verica Barać je najoštriji izveštaj o korupciji napisala upravo o stranci iz koje nam sada stižu ovi pokliči, itd. Najoštriji izveštaj o korupciji upravo o toj stranci i nikada se o tome se nisu odredili, nikada se zbog toga nisu izvinuli i sutra da dođu u priliku da vladaju isto bi radili, nastavili tamo gde su stali bez ikakvih promena.

Ono što želim da kažem je samo još da sam uveren da će i novi direktor, za koga ne znam ni ko je, kako se zove čovek, raditi svoj posao u skladu sa onim što su mu ovlašćenja i nadležnosti i da će prema svima biti jednak, baš kao što je bio i u prošlosti, gde je najviše zahteva za podnošenje ostavki uputio upravo nekim našim funkcionerima koji su imali, ne znam, odbornički mandat, poslanički mandat, ovo ili ono, tako da se pokazalo da apsolutno nema nikakve protekcije ni prema kome. Ali, šta ćete, svako polazi od svoje psihologije i svog načina razmišljanja i od sebe i onda ono što misli da je važilo u njegovo vreme da važi uvek.

Najzad, osoba koja je ovde maločas ustala da urla na poslanika koji govori, nam govori o tome kako se ko ponaša u Skupštini. Ja ne znam šta je sledeće šta ćete da uradite, ali hoću da vam ponovim još jednom da ne postoji način da nas isprovocirate, da se ponašamo kao vi. Nikada se nećemo ponašati kao vi, nikada od ovog doma nećemo praviti cirkus i niko od naših poslanika, uveren sam, neće imati nervni slom pred kamerama RTS-a.

Hvala vam.

Mladi ljudi su videli i imali prilike da vide kako izgleda elita koja im se preporučuje, mladi ljudi su imali prilike da vide najbolji primer te elite, to je najobrazovaniji i najelokventniji, u svakom slučaju najbolji primer onoga što oni nude i ako im se to sviđa, uvek znaju da na tu stranu mogu da se okrenu i mogu da glasaju.

Sa druge strane, mislim da je neumesno da vi nekom nudite zaštitu, posebno da vi štitite Aleksandra Vučića, jer nažalost, niste mogli ni da zaštite svog predsednika stranke.

(Srđan Milivojević: Od Aleksandra Vučića.)

Evo, sad smo čuli još jednu klevetu i još jednu uvredu, ali sad ne znam za koji klan ovo rade, da li za onaj zemunski, pa sada obara i daje priliku za neko novo suđenje, pošto je izgleda Aleksandar Vučić pucao a ne Zvezdan Jovanović, Aleksandar Vučić je organizovao a ne zemunski klan i bilo bi dobro da to prijavite nadležnim organima da oni to istraže.

Ono što ja hoću da kažem to je da je Aleksandar Vučić došao u Pariz, da je Aleksandra Vučića ispred Jelisejske palate dočekao predsednik Francuske i time mu ukazao posebnu čast i zadovoljstvo. A sada neka građani Srbije, a posebno ovi mladi koji vrlo dobro sve razumeju, razmisle da li bi čoveku koga ovakvi ljudi optužuju za sve ono za šta ga optužuju, da je išta od toga tačno, predsednik Francuske ukazivao takvu čast? Apsolutno da ne.

I zato je jasno da će Aleksandar Vučić i danas i sutra u Parizu da se bori za interese Srbije, za interese upravo tih mladih ljudi, jer zbog njih sve ovo radimo što radimo, zbog njih podižemo državu, a oni koji ponavljaju priče iz svojih tabloida, priče koje su već 500 puta prežvakali, slobodno neka nastave to da rade. Mi ćemo nastaviti da im odgovaramo radom.

Ja ne znam samo šta koji građanin Srbije danas ima od toga što je upravo čuo? Kome je danas zbog ovoga bolje? Kom mladom čoveku je danas zbog ovoga bolje? Apsolutno nikome. Svima je isto, ali njima je dobro, jer su oni srećni da neko napiše o njima neki tvit, da napiše o njima neku vest, da ih pozove u neku emisiju i oni su svoj zadatak ovde odradili.

Sa druge strane, mi ćemo raditi drugačije. Mi ćemo raditi za narod, a oni neka rade kako misle da treba, a opet će sve to narod da ceni. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, ja želim da ukažem, recimo da je to i povreda dostojanstva, ali još niz članova Poslovnika su povređeni. Naime, uvidom u snimak sa glasanja i ono što se dešava u sali, u 15 časova 33 minuta i 30 sekundi poslanica Poslaničke grupe Zavetnika je glasala na svojoj jedinici i jedinici kolege koji nije bio u sali. Vidi se na snimku, vide se šta se desilo.

Dakle, snimak možete tražiti od RTS-a. Ova kamera je dobro zabeležila, koja je snimala, ali nije nikakav problem ako ima još neka kamera koja može da uhvati tačno taj red, možete da vidite kako je to izgledalo. Ja sad znam da se oni u poslednje vreme druže sa ovim iz bivšeg režima koji su glasali iz Soluna i Bodruma, ali izgleda da se ovde ta praksa nastavlja i u nekim drugim strankama, tako da molim da pogledate to.

Ne tražim da se Skupština izjasni, ali sad treba da vidimo da li postoje neke mere koje treba primeniti. Hvala.