Prosto moram da tražim doslednost u stavu. Ako ćete da čitate te tvitove, a što ne čitate šta piše ispod tvitova koje objavljujete i vaša politička opcija i neke druge političke opcije danas o koleginicama iz SNS? Što ne čitate to? Što ne pročitate kojim se nazivima vređaju? Što ne pročitate kojim se imenima nazivaju? Pa kada osuđujete, osudite sve. Ja nemam problem da prihvatim i ako je neko od naših poslanika nešto pogrešio i da kažem – izvini. Nikada nismo imali problem sa tim, ali kažite nam onda – gde je granica? Da li je u redu da ovaj četiri puta meni sa tog mesta pored vas psuje majku? Zašto niste držali konferenciju za štampu zbog toga, da zaštite moju majku, koja je žena, majka i baka?

(______________: Kontra desno.)

Ne, ne, ne sa ove strane. Sa ove druge strane. Kontra desno.

Dakle, četiri puta, kamera snimila, sve postoji. Šta ćemo sa tim? Četiri puta, ali opet mi je drago i to na neki način mi daje nadu da ćemo moći da razgovaramo ozbiljno i na ovu temu. Što se svi ograđuju i svi viču – nisam ja i ko je taj? Znate vrlo dobro ko je taj, znate vrlo dobro i vi, znate vrlo dobro svi, jer je prvo psovao majku, a onda skočio da se bije. To što će da se bije, to je u redu, jači je od mene, može da me prebije kada hoće, to je u redu, nije to problem. Ali ako ćemo dosledno da se držimo toga, onda kažete da nije u redu da se psuje majka nikome, izađete i održite konferenciju za štampu na tu temu. Pa nema veze što je moja majka ili moja majka manje vredi od majki koje pripadaju vašoj političkoj organizaciji, pa ona može da bude i psovana i vređana i to je sve u redu, ali ovde ćemo da reagujemo. Dakle, ako čitamo tvitove, čitamo sve i osuđujemo sve, ako ćemo selektivno bolje da to ne radimo. Hvala.

Živeli domaći preduzetnici, živeli domaći proizvođači, živeli svi u Srbiji koji nešto proizvode, svaki čovek koji zapošljava bilo koga u našoj zemlji, daje mu platu i obezbeđuje hranu nekoj porodici je heroj i treba ga podržati, ima podršku ove države. Međutim, ono što jeste problem, to je kada demagoški kažete – treba sve zatvoriti tako da funkcioniše sve, samodovoljna privreda, jedan dinar ne može da ode nigde, sve da bude u jednom. To je otprilike Severna Koreja uspela da realizuje i to je model koji nam se sada nudi, model Severne Koreje, jedan dinar ne može da ode nigde, sve je u jednom sistemu, ne mogu ni građani da izađu nigde verovatno i to je to. Važno je da znamo da je to ponuda koja nam se daje.

Sa druge strane, šta je poenta sa stranim investicijama? Kaže – koja se zemlja izgradila od stranih investicija? A Kina? Sto trideset šest milijardi imaju stranih investicija. Koliko Singapur ima od stranih investicija? Pa što oni privlače strane investicije? Podigli su svoju ekonomiju od jedne od najnižih do najjače ekonomije sveta zahvaljujući stranim investicijama. I nama se kaže – e to nama ne treba. Sada ta ista Kina investira ovde zahvaljujući stranom investitoru, kineskoj državi, danas nama funkcioniše kompletan istok Srbije, od Smedereva, preko Bora, pa nadalje, i Majdanpeka. Sve nam funkcioniše. Ljudi svojoj porodici donose hranu i hleb na sto zahvaljujući stranom investitoru, a neko nam kaže – oterajte strane investitore, to nam ne treba. Strani investitor, i to je važno, donosi tržište. On svoju robu plasira na određeno tržište. Roba iz Srbije ide kroz ceo svet. Dakle, nije to priča tek tako – dajte nam investitora, mi ćemo da podržimo domaćeg. Evo, ja sam imao trafiku, sad mi dajte da napravim fabriku. I onda, kome ću da prodam to što sam proizveo? Pa nikome. Ali nema veze, ja sam domaći.

Dalje, ponovo vraćam na Ustav. Diskriminacija je u našoj zemlji zabranjena. Dakle, investitor je investitor, jednaka su pravila za sve. Što neki naš domaći investitor nije preuzeo Sartid? Što naš domaći investitor nije preuzeo Bor? Zašto to niko nije preuzeo? Nego su naši domaći investitori, pod znacima navoda investitori, uzimali šećerane po tri evra. E to je ono što nam je problem. Dakle, investicije da, što više investicija u našu zemlju, jer se tako podiže ekonomija.

Na kraju krajeva, i time da zaključim, da nije bilo tih stranih investitora, mi bismo i dalje imali stopu nezaposlenosti od 25%, svaki četvrti radno sposoban čovek je bio nezaposlen, nema budžeta, nema davanja o kojima se govori, nema davanja za invalide, nema penzija, nema plata, nema ničega. Ti ljudi koji su investirali su nam podigli ekonomiju, da danas možemo da isplaćujemo sve ono o čemu govori gospodin Mali. Hvala vam.

Postoji jedna bitna razlika između poslanika koji ovde afektira, urla, preti i slično i ljudi koje spominje. Ni Zvonko Veselinović ni Milan Radojičić pravosnažno nisu osuđeni, za razliku od poslanika koji je pravosnažno osuđen na šest meseci zatvora, uslovno dve godine, zato što je tukao policajca u Vrbasu. U ime naroda pravosnažno osuđen na šest meseci zatvora. Dakle, čovek koji krivično odgovara ima potrebu da napada ljude koji nikada ni za šta nisu odgovarali, sa jedne strane, a sa druge strane da ovde, kao što je već rečeno i želim to još jednom da potcrtam, ponavlja teze Aljbina Kurtija da Srbi sami sebe napadaju, a da je on taj koji će da zaštiti Srbe od navodnih kriminalaca.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)

I, evo njegovih megafona, čujete i ovog megafona Velje Nevolje. Ovo je megafon Aljbina Kurtija. Ovde samo nema megafona građana Srbije s one strane. Sve druge zastupaju, samo građane Srbije preskaču.

Na samom kraju, deluje ovo zaista groteksno kada se spomene Novi sad, a čovek ima određene potrebe da sebe predstavlja kao nekakvog lidera, kao ne znam ni ja šta. Znači, niti je bio lider, niti će biti lider, ali očigledno da zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu da po svaku cenu postane lider u Novom Sadu. Hvala.

Poštovani ministre, poštovane kolege, prosto, vrlo kratko ću pokušati to da sažmem i da kažem. Dakle, kao poslanik koji dolazim iz Kikinde mislim da je važno da u danu za glasanje podržimo ono što je predloženo od strane Vlade iz prostog razloga što je prečistač koji treba da se radi u Kikindi veoma važan za naš grad, kao što su važni i neki drugi projekti. Tu, pre svega, želim da kažem, gospodine Vesiću, da očekujem od vas kontrolu i realizaciju, besprekornu realizaciju, projekta fabrike vode u Kikindi. To je jako važan projekat za nas i jako je važno da građani Kikinde u što kraćem roku, naravno, sve u skladu sa onim što su standardi izgradnje, dobiju čistu vodu za piću.

Želim da vas obavestim da ćemo u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom, i to je neka ideja za neki naredni period, za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu finansirati minipostrojenja za sela, tako da svi građani na teritoriji grada Kikinde mogu da imaju dobru vodu za piće.

Ono što je takođe važno to je da se nastavi i sa drugim projektima infrastrukturnim, a tu govorim, pre svega, o putnoj infrastrukturi, da se brza saobraćajnica Sombor – Kikinda ili Nakovo – Bački Breg, kako sada hoćete da kažete, svejedno je, gradi i nastavi sa njenom izgradnjom i to je vrlo važno što je i ministar Mali naveo, da nijedan od projekata koji je započet neće biti zaustavljen u narednom periodu, iako je kriza, iako je teška situacija.

Ono što me raduje i što želim, takođe, da pozdravim to je da je izdvojen novac za planiranje dve obilaznice, dakle, oko Melenaca i oko Bašaida i time će se ubrzati u velikoj meri put do Zrenjanina i to je taj neki, uslovno rečeno, južni krak za nas iz Kikinde da se na taj način prikačimo na Zrenjanin, a onda kasnije na dva auto-puta koji će tu da se grade, jedan ka Beogradu, jedan ka Novom Sadu.

Ja bih samo još jednu stvar želeo da vas zamolim, da u narednom periodu imate u vidu, posebno kada budžet bude bio na dnevnom redu, da probamo nekako da vidimo da se u tom budžetu nađe i kružni tok u Bašaidu. To je selo koje se nalazi pred Kikindom i koje ima ukrštanje dva puta na kojima često građani, odnosno vozači ne znaju ili zaborave se. Znakovi postoje. Vrlo su jasno postavljeni. Dakle, tu ništa nije sporno. Problem je u tome što jedan put vodi iz Novog Bečeja, pa preko Novog Miloševa, Bašaida, pa ovamo do Torde, a drugi ide iz Kikinde, preko Bašaida do Zrenjanina i onda i jedan i drugi nekada pomisle da imaju pravo prvenstva prolaza i to je crna tačka gde je zaista veliki broj stradalih.

Molio bih da imamo u vidu to i da probamo to pitanje da rešimo. Naravno, to se pitanje rešava tom obilaznicom, ali dok obilaznica ne bude realizovana, taj kružni tok bi rešio problem sa kojim se ljudi suočavaju.

Dakle, sve su to važni projekti za nas. Sve su to važni projekti za naš grad iz prostog razloga što mi nismo do 2013. godine imali prilike da vidimo ni kako izgleda strani investitor, ni domaći investitor, mi smo imali samo zatvorene fabrike. Taj grad, grad u kome sam rođen i u kome živim, je pogodila, ona, kako kažu, najveća jevrejska kletva – da Bog da imao, pa nemao. Grad koji je bio vrlo bogat, koji je imao jaku industriju, izvozno orijentisanu industriju, koja je sva kompletno… Dakle, i ono što je preživelo sankcije, uništeno je tokom privatizacija i došlo je dotle da ne radi ništa i da se ne gradi ništa.

Ove saobraćajnice će u velikoj meri pomoći da još neki investitori dođu u naš grad i da se otvore još neka radna mesta. Sa druge strane, jako nam je važno da se završi fabrika vode, jer već dugo, dugo vremena Kikinđanima je to glavna tema. Mi sada pokazujemo time što se to i te kako gradi, svakog dana možete videti kako napreduje ta fabrika, da za razliku od onih koji su delili samo letke sa vodom i pričali o tome kako će nešto da urade, mi zaista i radimo.

Naravno, ovi prečistači su, takođe, važni za otpadne vode. Mislim da ćemo u velikoj meri, uz jednu važnu i, mislim da bi trebalo da bude sveobuhvatna, akciju pošumljavanja, pošto je Kikinda grad koji ima najmanje pošumljenih površina u Srbiji, dosta promeniti sliku koja je ekološka, slika u Kikindi gde pored privrede, pored infrastrukture možemo da se pohvalimo i takvim rezultatima.

I kao Kikinđanin i kao neko ko je poslanik u Skupštini Srbije želim da podržim ove predloge koji pokazuju da ne odustajemo od onoga što smo zamislili, iako je kriza, što pokazuje snagu naših javnih finansija i stabilnost naših javnih finansija. Molim vas i za ove stvari o kojima smo pričali. Onda kada sve to završimo ostaće još da dođem do vas pa da porazgovaramo o tom nekom severnom kraku koji bi mogao da ide od Kikinde gore ka Horgošu i time bismo napravili potpunu paralelu Koridoru 10 kroz Banat. To bi u velikoj meri promenilo sliku i jedan dosta devastiran region, koji je dosta pretrpeo kroz te loše godine sankcija i privatizacija, malo pomognemo, a onda da povežemo i da napravimo tranzitno mesto i kroz granični prelaz Nakovo, ako bi bio pozitivan odgovor rumunske strane, od Kikinde prema Novom Sadu, a na drugu stranu ka Temišvaru, od Temišvara ka Somboru pa dalje i kroz Hrvatsku itd.

Dakle, još jednom i u ime građana Kikinde i u svoje ime zahvaljujem na tome što se nije odustalo od ovih projekata i molim vas da se realizuju u najkraćem mogućem vremenu, bez ikakvih problema, da građani Kikinde vrlo jasno vide šta je ono sve što Vlada Republike Srbije radi za njih. Videli su već mnoge stvari, jer sve ono što je najvažnije u Kikindi urađeno, urađeno je u periodu od kada predsednik Vučić ima dominantnu političku ulogu na političkoj sceni u Srbiji i dominantno utiče na politiku Vlade Republike Srbije. Hvala.

Da, pa, spomenuta je stranka.

Ono što je sigurno je da će SNS u potpunosti se držati slova Ustava upravo ovog koji je pomenut u početku izlaganja, ali interesantno da se uđe u kontradikciju tokom trajanja izlaganja, pa kažete kako je taj Ustav donet na Mitrovdan i kako je to veoma važno, a onda odredbu tog Ustava koja kaže da su svi građani Srbije jednaki tražite da ministar krši i da kaže - jedni mladi će da dobiju, drugi mladi neće da dobiju i da pravite diskriminaciju i ko je taj ko će da odredi i ko je taj koji će da kaže ko treba da bude diskriminisan, a ko ne i onda dovedete dotle da čak i da imate takvu nameru neko tu nameru može da u vidu predstavke stavi pred Ustavni sud i da vam padne cela akcija. Ako se držite Ustava onda se držite svakog dela Ustava, a ne ko po švedskom stolu da šarate, pa ovo mi se sviđa, ovo mi se ne sviđa. Ovde ćemo malo da diskriminišemo, ali ovo nam je jako važno, pa ćemo toga da se držimo.

Sa druge strane najzad, to odvajanje više i pravljenje bilo kakvih jednakih i jednakijih u ovoj zemlji, ja se nadam da je to vreme konačno prošlo. Ako kažemo da treba pomoći mladima, pomažemo mladima, a ne da mi sad tražimo i analiziramo koji je čovek zaslužio, a koji nije zaslužio. Šta je sledeće? Da kažemo - zaslužili su ovi koji imaju preko 190, što da ovim niskima dajemo, dajemo samo ovim visokima? Kada krenemo jednom u tom pravcu, namerno banalizujem, da se vidi koliko je besmisleno to, jer kada jednom krenete u tu vrstu diskriminacije nema kraja – biće sa plavim očima, pa će biti visoki, pa će biti niski, pa što ovaj, ovaj jede tri puta dnevno, nemojte njemu da damo. Ne, svim mladima hoćemo da pomognemo bez obzira na njihov materijalni status. Hvala.

Jedini stihovi koji su meni pali na pamet dok sam sve ovo slušao je – Blago onom ko rano poludi, sav mu život u veselju prođe.

Mi smo danas ničim izazvano imali dve salve urlanja od strane poslanika tamo, jedno sa uključenim mikrofonom, jedno bez uključenog mikrofona, urlanja o svemu i svačemu i mi očigledno imamo ili ovde napade histerije ili nervne slomove.

Ja molim da služba Skupštine, gospodine sekretaru, obezbedi ili ambulantu ili lekara ili nekoga da može da reaguje u hitnim situacijama, da ovakve ispade predupredimo ili ako do njih već dođe da možemo da reagujemo tako što će ljudi biti na neki način upućeni da dobiju određena sredstva da se svedu u normalu.

Što se tiče izjava Zorane Mihajlović itd. pa nema problema, podnesite krivičnu prijavu u skladu sa njenim izveštajima pa neka kaže i na koga je mislila i šta se dešavalo, neka sve objasni, slobodno to uradite. Evo ja vas molim da to uradite. Ja vas molim da to uradite da u skladu sa informacijom koju imate…

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Zašto onda to spominjete?

Dakle, u skladu sa tom informacijom koju imate podnesite krivičnu prijavu. Ono što je činjenica koja stoji to je da postoji samo jedna stranka u Srbiji koja je sama sastavila izveštaj o tome kako su njeni članovi pljačkali sopstvenu stranku. Jedna jedina stranka u Srbiji to ima i jedna jedina stranka taj izveštaj ima i danas na svom sajtu.

I na kraju danas je zaštićeni svedok rekao da je Zvicer davao pet miliona evra za likvidaciju Aleksandra Vučića istom tom Velji nevolji, koga ste vi uveli u ovaj parlament, i čije interese vi ovde branite kao…

(Srđan Milivojević: On je član SNS. Istaknuti.)

On nikada nije bio ni istaknuti. On nikada nije bio ni istaknuti, ni neistaknuti član, a to što ste vi u rastrojstvu pa sada dolazi do smirivanja tla neće me sprečiti da kažem da vi danas zastupate onoga ko je za pet miliona evra trebalo da ubije Aleksandra Vučića i sada mi je jasno i zašto ga zastupate i zašto ga branite. Zašto ga branite sada mi je jasno. Samo mi recite koliko od tih pet miliona treba vama da pripadne? Hvala.

Ovo je važno zbog toga što je izneto nekoliko apsolutno netačnih stvari, između ostalog da to niko odande iz te žute stranke u novonastajanju nikada nije dobacio. Apsolutno jeste. Meni je juče vaš poslanik psovao majku, pored onog što mi je psovao majku i ovaj mi je ovde psovao majku. Ovaj ovde primerak što se hvali svojom titulom, gospodstvom i svim ostalim.

Što bi rekao moj profesor Miloš Stančić, da si ćutao filozof bi ostao. I kad staviš naočare deluješ pametno i super je.

Druga stvar. Ko je ovde kupio diplomu? Dajte mi ime i prezime. Ko je kupio diplomu na Kosovu? Nije niko. U vašoj grupi imate one koji su rasprodali imovinu na Kosovu i to Albancima. Tako branite Kosovo. Da li je tako? Polako doći ćemo i do toga. Tek je počeo mandat. Zar mislite sve adute da izbacimo odmah. Polako, samo polako. Raspitajte se ko je. Ko je taj koji je prodavao svoju imovinu Albancima? Sada nam se zaklinje u Kosovo. Ko je taj?

To omalovažavanje poslanika SNS od vas koji ste bili ovde u ovim redovima, stvarno vam ne priliči. To nije uredu i nije korektno. U svakom slučaju vi možete da dobijete odgovor, ne od mene, nego od onih ljudi koji su ovde sedeli sa vama, koji će da vam kažu mnogo toga više nego što ja uopšte mogu da kažem i želim da kažem.

Dobro razmislite da li vam se isplati da ulazite u te polemike, da ne bi posle Marijan Rističević govorio ko mu je sve bio član stranke i da li i njegovu člansku kartu ima? I to da bude tema. Ko je imao profesiju, ko nije imao profesiju. Hoćete li vi svoju advokaturu da poredite sa advokaturom Svete Vujačića npr. Nećete? Pa nemojte i ne možete.

Prema tome, nemojte to da radite, a svoje dvorište prvo sami počistite i za dobacivanje i za vređanje i za sve ostalo.

Pozivam poslanika da u skladu sa onim što citira deluje. Da podnese krivičnu prijavu protiv svih NN lica, pa neka se dogovori na koga se mislilo, ko su ti ljudi. Nama je u interesu na kraju krajeva da svi ti ljudi koji eventualno nisu funkcionisali u skladu sa zakonskim propisima odgovaraju. Nema nikakvih problema. Umesto toga što ćete bezočno da ponavljate tu izjavu uradite nešto konkretno, pa dokažite da ta izjava ima osnova i u realnosti.

Sa druge strane, zaista je duhovito kada na bilo koji način o stranačkim kadrovima govore ljudi iz stranke koja je jedina u istoriji srpskog parlamentarizma, mislim i šire, utvrdila da je opljačkana od sopstvenih članova. To se nikada nije desilo ni pre, ni posle i verujem da se neće desiti nikada ni kasnije, jer takvu koncentraciju kleptomana željnih krađe i poriva da kradu niti je bilo niti će biti. Kad nisu imali više da pljačkaju u Razvojnoj banci Vojvodine, kad nisu imali više da pljačkaju u Agrobanci, u Tesla banci, u budžetu Republike Srbije onda su pljačkali sami sebe.

Drago mi je da posle urlanja i izliva besa i vidite da nisam napamet govorio, imamo jednu mirnu i staloženu situaciju. Očigledno je to što ključa u jednom momentu moralo da izađe bilo urlanjem bez mikrofona ili urlanjem sa mikrofonom. Ja ću u tom kontekstu morati samo da citiram onoga sa kim se apsolutno nikada ni oko čega nisam saglasio, a bio je predsednik stranke o kojoj sam govorio, zove se Bojan Pajtić, koji je 28.8.2016. godine na sednici glavnog odbora te stranke rekao – DS izgleda kao brod ludaka. Zaista deluje da je u pravu.

Sada ponovo dolazimo u situaciju da se građani stavljaju pred dilemu da li će da veruju svojim očima ili dokumentima koji postoje, odnosno dokumentima koji ne postoje ili će da veruju rečima predstavnika opozicione stranke. Dakle, on tvrdi na osnovu svojih nekih saznanja, koje niko nije video, kako smo mi ne znam šta u tužilaštvu, itd.

Ono što se stvarno desilo je da su oni u svojoj reformi pravosuđa 700 sudija izbacili sa posla, da su na svojim sednicama, svojih stranačkih organa vodili diskusije ko može, a ko ne može da bude sudija. Pa, kažu – ovaj nam je blizak, ovaj je nekada bio u onoj stranci, ali sada je naš, onaj nije naš, taj ne može da prođe. O tome postoje zapisnici koje je javnost imala prilike da vidi.

Tako izgleda njihovo poimanje pravosuđa. Onda vam oni govore o pravosuđu. Da, obratite se tužilaštvu. Uradite nešto sa tom informacijom.

Što se tiče Belivuka, ja ponovo kažem, nemam problem. Mislim, imam problem sa tim, žao mi je, mislim da je to loše za ovu Skupštinu da jedan deo odbrane tog kriminalca se nalazi ovde. Pored onog medijskog, pored onog pravnog, pravničkog, koji rade advokati, ovde imamo političku podršku tom čoveku.

Danas je onaj ko mora da govori istinu, jer se tako nagodio sa tužilaštvom, svedok saradnik, jer to je uslov da ostane svedok saradnik za kaznu koju je dogovorio, rekao da je Zvicer nudio pet miliona evra za atentat na predsednika države.

Sada, to su reči onoga ko mora da govori istinu, a mi ovde imao odbranu onoga ko je to trebao da realizuje. Sada vi razmislite ko ovde šta radi, za koga radi i zašto to radi i zašto je baš taj kriminalac našao zaštitu od strane nekih poslanika opozicije, nažalost, mnogo više od onoga što bi bilo prihvatljivo u civilizovanom društvu.

Hvala.

Prvo, ovo što je na kraju rečeno je jedna nova podmetačina, jedna nova uvredljiva perverzija kojoj ste skloni, a to je da, odlično ste me čuli, to je i one koji prete nama, koji nas smatraju izdajnicima i nedovoljno Srbima i sve ostalo, dakle smatrate ljudima koji valjda povedeni onim što mi radimo nekome prete. Ja mislim da su oni povedeni vama, ja mislim da oni vas slušaju. Vi ste ti koji pretite da ćete nas juriti po ulicama. Vi ste ti koji pretite da ćete nas mlatiti motkama. Vi ste ti koji pretite da ćemo plutati Savom i Dunavom. Vi ste ti koji pretite da ćete nas vešati po Terazijama. To rade vaši aktivisti, to rade vaši aktivisti. To što mi mašete prstom to ne znači da se to menja. To rade vaši aktivisti i to nikada niste osudili. Vi atmosferu tu stvarate, ali se gurkate laktovima i cerekate kada se nama preti. Tako da za tu atmosferu porazgovarajte sami sa sobom.

Kažete - most prežive naciste. Nacisti ga pravili, naravno da će da preživi. Ali, želim da vam se zahvalim zato što ste potvrdili moju tezu od pre tri nedelje. Pre tri nedelje sam govorio da nije tema ekosistem u Novom Sadu, nego da ste protiv svega što se gradi u ovoj zemlji. Evo, sada nije tema ekosistem i opet ste protiv i nema veze šta se gradi, vi ste protiv. Šta god se gradilo vi ste protiv, da li se gradi zgrada, da li se gradi most, da li se gradi šetalište, da li se gradi autoput, da li se grade garaže, šta god da se gradi vi ste protiv. Vi ste protiv da se u ovoj zemlji išta radi. E, radiće se. Radiće se, jer narod traži da se radi.

Škola Aleksandra Vučića je podizanje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, što nikom nije palo na pamet pre njega. Škola Aleksandra Vučića je završetak radova i otvaranje Narodnog muzeja, nacionalne institucije. Škola Aleksandra Vučića je podizanje borbene gotovosti naše vojske kroz oruđe, oružje, opremu i sve ostalo. Škola Aleksandra Vučića je podizanje ukupnog nacionalnog dostojanstva ovog naroda, poštovanje prema nacionalnom dostojanstvu, obeležavanje borbe na Košarama, poštovanje prema ljudima koji su tamo ginuli, stradali, davanje naziva bulevarima po njima, ne sramota od njih, obeležavanje Oluja i svih mesta stradanja, Jasenovca itd. Škola Aleksandra Vučića je pomoć SPC da se završi Hram Svetog Save, konačno, da se pomogne SPC na KiM i ovde i crkvama i manastirima. To je škola Aleksandra Vučića, a ta politika je mogla da se realizuje samo kroz odgovoran odnos prema finansija, a ne tako što ćemo da kažemo – gospodine ministre, hajde zatvorite sve strane banke.

Do čega bi dovelo zatvaranje stranih banaka? Pa, do potpunog kolapsa sistema u Srbiji. To možda nekome lepo zvuči. Pa, ja imam kredit. Ja bih voleo da se jednog dana probudim i neko mi kaže – nemaš više nikakvih obaveza, ali znam da je to nemoguće, jer bi to dovelo do haosa.

Hajde da zatvorimo sve strane investitore. Pa, ti ljudi zapošljavaju ljude iz Srbije. Ne dovode oni marsovce. Naši ljudi rade, naši roditelji, naše komšije. Oni tamo dobijaju nekakve zarade. Od toga se puni budžet. Iz tog budžeta finansiramo i crkvu i vojsku i sve ostalo, i kulturu. To je odgovorna politika.

Ovo, za ovo treba najmanje tri budžeta da se ispuni ovaj plan zemlje dembelije u kome će sve biti besplatno i svima će se davati pomoć. Pa, evo ja mogu da kažem da je naš predlog da svakome ko ima brojilo date 10.000 dinara na svaki račun za struju. Šta me košta? Ništa. Šta me košta da izmislim još takvih deset ideja? Pa, ništa. Ali, ako ćemo da vodimo odgovornu politiku, onda takvih stvari treba da se okanemo i da radimo ono što je u interesu naroda i države, a to nije da uništimo ni privatni sektor, bez obzira da li je domaći ili strani, ni bankarski sektor, bez obzira da li je domaći ili strani, jer je to sve deo jednog sistema koji se zove državni sistem Republike Srbije.

Hvala.

Teško je, teško je zaista reći nešto pametno. Teško. Lakše je samleti kuče u pljeskavicu. To je mnogo jednostavnije, to ste bar radili i znate koliko je jednostavno.

(Srđan Milivojević: Video sam u Ritopeku.)

Ne znam šta si tražio u Ritopeku, ali ne sumnjam da si bio i verovatno si uživao u onome što si gledao, pa zato ih sada zastupaš u parlamentu. Svaka čast. Malo kučići, malo neko drugi, nema veze, važno da se melje. Jel tako?

Uglavnom, ono što jeste poenta, to je da je očigledno da posle ovako nadahnutih govora čovek se zapita zašto ovog čoveka napuštaju ljudi, zašto ovakvog lidera, ovakvog liderčinu napuštaju članovi. Stvarno ne znam, ali prema onome što vidim, kompletan odbor u Valjevu podneo kolektivnu ostavku, kaže zbog autokratije i da stranku vode ljudi nedorasli zadatku. A stranku vode ovaj što je mleo kučiće i ovaj što je malopre čitao. To je otprilike rukovodstvo stranke, pa se sada stvarno čovek zapita – zašto je stranku kojoj nisam spomenuo ime, ali možda će se prepoznati, napustilo kompletno rukovodstvo i kompletno članstvo u Valjevu? To je vrlo interesantno pitanje.

Što se tiče toga da ovaj predsednik može da podiže MIG-ove, da, jer za razliku od onog vremena kad su oni vladali, kad su uništili sve što je moglo da se uništi, ova vojska i ova zemlja ima avione, a vi ste tenkove topili, avioni nisu ni postojali.

Na samom kraju, kad pitate – odakle penali, samo vaša reforma pravosuđa koja je otpustila 500 sudija dovela je do toga da država mora da plati 44 miliona evra. Toliko je koštala vaša igranka, vaše igranje državom. I vi da nam držite predavanje?! I to napisano, koje jedva sričete i ne umete ni da pročitate! I primati bolje čitaju od vas.

(Zoran Lutovac: Replika!)

Da, vi biste rekli i preletač, kažite i preletač, ne vređam se ja na to, nemam taj problem. Samo mi objasnite šta su onda ovi oko vas, koji su mnogo pre mene menjali stranke? Jel su to prapreletači, mitski letač Ikar i prapreletači ovi oko vas? Jel to tako funkcioniše?

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Šta sam ja? Ja sam sve, ali nikad nisam mleo kučiće, „Hokus – pokus“…

(Srđan Milivojević: Ali si jeo.)

Ne znam jesi li mi podvalio, možda si mi podvalio, ja ne znam… Toliko ti je dobro išlo da su te ljudi provalili pa si zatvorio. Tako da, možda sam i ja pojeo neku pljeskavicu koju si ti pravio, nikad se ne zna. To je uvek enigma. Ne sećam se da sam bio u toj hamburgeriji „Hokus-pokus“ koja je od kučića pravila pljeskavice, ali moguće da mi je neko doneo ili podvalio takvu pljeskavicu, nikad se ne zna.

U svakom slučaju, ono što je činjenica, to je da vidite i sami da kad nema napisanog teksta to mnogo slabije ide, mnogo slabije kad nema šta da se pročita. I da, ja sam promenio stranku, ali je promenio i onaj koji je govorio pre mene. Od svoje stranke je napravio ništa. Napušta ga i ono malo ljudi što je ostalo i to sad već liči na ono – deset ljutih gusara, svakog dana po jedan samo nestane i na kraju ostaše njih troje, ali nema veze, važno da su se udomili ovde preko druge poslaničke liste i sad već traže novu poslaničku listu na koju će da se nakače. Sve je to lepo i sve je to super, ali nemojte samo vi da nam držite predavanje o bilo čemu. Vi da nam držite predavanje o korupciji, vi koji ste sopstvenu stranku pokrali, vi koji ste to sami tvrdili, vi koji ste o tome sami napravili izveštaj, vi koji ste sami rekli kako ste rođenu stranku pokrali kad niste imali više šta da kradete u ovoj zemlji?

Opljačkali ste sve čega ste se dotakli i vi nam pričate o korupciji? Vi nam pričate o stranačkom zapošljavanju? Vi nam pričate o kupovini automobila? U gradu Kikindi su ljudi koji su vam i danas u stranci kupili 10 kola a kad smo ih pitali – zašto, oni su rekli – kupićemo još! I vi nam držite predavanje o automobilima? Hajde svoje dvorište prvo rešite.

Predsednik se kolokvijalno izrazio, pa je rekao da je ponavljač.
(Srđan Milivojević: Kako se izrazio?)
Kolokvijalno. Nije to bilo precizno zato što je čovek imao jedinicu, pa je išao na popravni, ali istina je da je na popravnom dobio dvojku u avgustu i sada ovaj što je u avgustu išao u školu drži predavanje čoveku koji je bio proglašen za najboljeg studenta Ekonomskog fakulteta u generaciji. To je Siniša Mali. A Ekonomski fakultet bi pronašli na slici, možda.
O poštenju…
(Borislav Novaković: Plagijat!)
Boro, opet nisi pio lekove?
Boro, opet će te kritikovati u stranci. Opet će te vezati za stolicu. Nemoj, Boro. Samo se smiri i trudi se da izgledaš normalno.
Ja znam zašto Aleksić govori sa prezrenjem o šibicarima. To je za njega sitno, loptica tamo, loptica ovamo. Sedamdeset miliona opština Trstenik, izvlačene pare za industrijsku zonu. To su oni bos, kako smo zvali. Aleksić predsednik opštine. Sa Vericom Kalanović 30 miliona za fiskulturnu salu u OŠ „Dobrica Ćosić“ u Velikoj Drenovi. Kad direktorka škole nije htela da uradi ono što su joj rekli, onda su je smenili a pare preusmerili na drugu školu. Pa akvapark 55 miliona i tako dalje. Te šibice i to, to je za njega onako zamarajuće. To ga ne interesuje. Samo milioni i desetine miliona. To je ono što Aleksića interesuje i zato se i našao u revizorskom izveštaju i zato je dobio krivičnu prijavu. Zato je odgovarao.
To što pretite ljudima zatvorom, to pokazujem kako vi zamišljate pravnu državu – vi ćete da tužite i vi ćete da sudite. Vi znate unapred.
Klimaj, klimaj ti glavom.
I mene ćeš? U redu. Samo, molim te, nemoj da me dodiruješ, jer onaj ko dodaje vlažne maramice Vuku Jeremiću kada ide u ve-ce ne želim da me dodiruje.
U zatvor me strpaj, ali me ne pipaj. Samo me ne pipa.
Najzad o Kosovu. Kada god, dragi građani, vidite problem na Kosovu, da znate da taj problem postoji zato što je Vuk Jeremić postavio svoje tupavo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, koje nas je zakopalo i dovelo u situaciju u kojoj se danas nalazimo.

Ne znam, ministre, da li ste imali prilike da čujete vesti i da vidite naslove. EPS bez restrikcija može maksimum 10 dana. Isključenja struje u 2.000 preduzeća u naredna 24 časa. Predsednik apeluje na štednju struje. Jeste li videli taj naslov? Jel znate od kada su ovi naslovi? Iz februara 2012. godine. Pa jel to bio predsednik Vučić, jel bio direktor Mića Grčić? Kaže tadašnji direktor EPS-a, ako bi bilo moguće da svako ugasi po jednu sijalicu, jednu ringlu ili jedan štap u kvartnim grejalicama, uštedeli bismo 7% struje i spasili energetski sistem.

Kaže, EPS je danas uvezao oko 747 megavat časova električne energije i ta struja četiri puta skuplja od one koju EPS prodaje struju, kaže. I šta sad? Tada su imali razumevanja i tada je to bilo u redu, danas to, kada je kriza mnogo veća, nije u redu. Ja razumem, gospodine ministre, da vam se zamera izgradnja nacionalnog stadiona, mislim da bi bilo bolje da pravite terene za Banatske šore. To je jedan perspektivan sport koji ne služi ničemu, kojim se bavi jedna politička stranka i koja preko tog sporta, a tadašnjeg Sekretarijata za omladinu i sport u Vojvodini izvlači novac za sopstveno finansiranje. Pa ako želite da proširite tu delatnost, a ne znam šta je sledeće, da se igraju lastiša ili ne znam ni ja čega, jer to je otprilike taj nivo igre.

Najzad, ja razumem da postoje ljudi kojima smetaju i nacionalni stadioni, kojima smeta i izgradnja brzih saobraćajnica, kojima smeta izgradnja mostova, jer oni računaju da ti mostovi mora da ne valjaju, čim koštaju dva ili tri puta manje nego njihovi, a kao najveće dostignuće svoje arhitekture imaju one kulise, Terazije na Novom Beogradu, za koje niko živi ne zna ni šta predstavljaju, ni čemu služi. E kada imate to Potemkinovo selo, samo bi se moglo zvati po svom tvorcu, a ne po Potemkinu. Dakle, kao vrhunski projekat i vrhunsku realizaciju jedne ideje, onda mi je jasno što ništa drugo ne žele da podrže. Hvala.