Dakle, mi smo dobili sada novu salvu demagoških parola, ali nema objašnjenja kako. Nema objašnjenja kako i nema objašnjenja kako će da reše pitanje, odnosno problem koji se ovde javlja, a tiče se Ustava.

Znači, vi će te meni da kažete da ja svoju nekretninu ne mogu da izdajem onako kako se ja dogovorim sa nekim drugim. Odlično ste to smislili, samo što će to da vam padne na Ustavnom sudu. Imate vi stručnjake za pravo koji će vam to reči. Zašto ne kažete koliko državnih stanova ima u tim zemljama o kojima govorite?

(Radomir Lazović: I to je naša politika, doći ćemo do toga.)

Dobro, i to je vaša politika. Sada pogledajte građani kako oni vode politiku. Odlično je ovo što ste rekli je genijalno. Dakle, mi sada imamo problem sa tim da neko je zbog dolaska ljudi iz Rusije i Ukrajine podigao cene stanova. Dobro, to je sadašnji problem. Da li je to tako? A vi ćete taj problem da rešite tako što ćete za narednih pet godina da napravite državne stanove i time ograničite cene kirija. A šta ćemo za tih pet godina da radimo? Šta će ti ljudi koji sada žive pet godina da rade? Kako će da plaćaju kirije narednih pet godina dok vi ne izgradite to sve što se zamislili? Pa, nikako.

To su vaša rešenja, vi na trenutne probleme nudite rešenja koja će biti za pet, deset, petnaest, dvadeset godina, a vi možda imate čarobni štapić i možete zgradu da napravite brzo. Ja se izvinjavam, to nisam znao. Kažem vam, evo vam čak, što se tiče Beča, poseban zakup reguliše izdavanje stanova, poslovnih prostorija, ali, kaže, takav sistem, odnosno takvu mogućnost da tržište bude uređeno posebnim zakonom, oslanja se na činjenicu da je 20% stanova u Beču u vlasništvu grada. Naravno, taj deo prećutkujete, jer je prva prodaja stanova bila još 90-ih, posle toga privatizovano je sve, nema više tih stanova.

Vi bi i sad mogli da utičete na ono što je državno, kao što su komunalne cene, dakle, na to da, ali na to da vi privatniku kažete – vi ne možete svoj stan da izdate za te pare. Pa, šta to znači sledeće, da ćete da kažete poljoprivredniku – ne možeš da izdaješ njivu u arendu do ove cene, ne možeš da iznajmiš, ne znam šta do ove cene. Gde je tu kraj?

Hvala.

Nema odgovora na pitanje kako će zgrade biti napravljene u roku od odmah. Dakle, onaj ko ima problem sada rešiće problem tako što će za sedam, osam, devet godina, pet godina, tri godine, nije važno, evo, oni su mnogo sposobni, za godinu dana napraviti zgradu i dobiti novi stan, sprovesti konkurs, raspisati konkurs, sprovesti, dodeliti taj stan, raspisati kriterijume, itd. Dakle, sve će biti rešeno za godinu dana pošto je sada to nemoguće izvesti.

Prema tome, problem koji postoji sada rešićete tako što ćete za godinu dana napraviti zgradu, a šta će da bude u međuvremenu ne znamo.

Drugo, nemojte podvaljivati to da smo mi za bilo čije izbacivanje, itd. To su tako jeftine podvale da je to degutantno uopšte komentarisati, nego vam govorim da to što ste vi zamislili nešto to ne znači da to u našem zakonskom sistemu može da se sprovede.

Ako je taj autoritet ustavnog prava rekao na koji ukazujete ja se onda izvinjavam. Nadam se da ćete prihvatiti moje ponizno izvinjenje. Ako je takav autoritet rekao onda to menja stvari. Šta je Ustav u odnosu na takav jedan autoritet koji nije uspeo da shvati šta znače troškovi sprovođenja zakona. Znači, troškovi sprovođenja zakona, imali smo objašnjenje od autoriteta da slede odmah, iako ne slede odmah. Tako da, nemojte, molim vas o tim autoritetima.

Dakle, u našem sistemu funkcioniše kako funkcioniše. Ne kažem da neke stvari ne treba da menjamo, ali nemojte ta instant rešenja koja ste smislili demagoški da nudite kao čarobni štapić ljudima koji se nalaze u teškoj situaciji, opet ne krivicom ove zemlje, opet situacijom koja se desila nevezano za nas…

(Robert Kozma: Vama se ne skida vreme poslaničke grupe?)

Jel je rečeno da se koristi vreme grupe, šta je problem?

(Robert Kozma: Vama ne skida. To je problem.)

Kako ne skida kada je čovek rekao da se skida svima. Vi znate. Autoritet vam je rekao da se nama ne skida?

(Robert Kozma: Piše u sistemu.)

Šta piše - Milenko Jovanov, Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve. To piše. Gde piše koje vreme se koristi?

(Robert Kozma: U sistemu.)

Pročitajte mi gde piše.

Uglavnom, ono što je suština za vaša instant rešenja nema vremena, jer mnogo je vremena potrebno da se ona realizuju. Pri tom, sva bi redom pala na Ustavnom sudu i ne bi dovela ni do čega, osim vama nekog jeftinog poena. Evo, mi zastupamo one koje su u problemu. Ne zastupate nikoga, zastupate samo sebe i nikog drugog. Hvala.

A da li će biti oporezovani oni koji su u zamenu za građevinsku parcelu u vlasništvu opštine Trstenik dobili stan u stambenoj zgradi u Trsteniku?

(Miroslav Aleksić: I oni će biti.)

I oni će biti? Dobro.

Da, da, to znamo. To junačenje znamo. To junačenje smo imali prilike da vidimo, to junačenje gledamo i sa „Milenijum timom“.

Odgovorite njihovim advokatima. Primite sudski poziv. Što bežite ili, što bi rekao Boško Obradović - što bežite?

(Siniša Kovačević: Pravilno je i jedno i drugo.)

Ko je rekao da je nepravilno, gospodine Kovačeviću? Zašto imate potrebu da odgovarate na pitanja koja vam niko nije postavio?

Vi imate potrebu da govorite i kad vas niko ništa ne pita. Ja vama nisam dobacivao ništa. Nisam, doduše, ni slušao nešto preterano šta ste govorili.

(Siniša Kovačević: Nisam ni dao razloga.)

Da li ste dali razlog ili niste… I niste dali razlog, iskreno rečeno. I niste.

Dakle, kao što je rekao Boško Obradović – što bežite?

Hrabro spominjete „Milenijum tim“, hrabro pričate o kriminalu „Milenijum tima“, a onda „Milenijum tim“ podnese krivičnu prijavu zbog neistina koje ste izneli, kako oni kažu, ja ne znam to je stvar postupka, a vi kažete – ne, ne, ja sam poslanik, ističem imunitet. Zašto? Čega se plašite? Pa, kad govorite istinu, jedva čekate da idete na sud, dobijete sudsku potvrdu onoga što ste govorili…

(Miroslav Aleksić: Ne na vaš sud.)

A ne našem sudu? A na koji biste vi sud? Ovo je sud države Srbije.

(Miroslav Aleksić: To je partijski sud.)

Partijski sud? To je onaj gde je suđeno Patriku Hou? Da li je to vaš partijski sud? Na taj sud biste išli? Taj sad u Srbiji nema.

Dakle, i na onog u Trsteniku što je dobio stan i na sve ostalo da se primenjuje ovaj amandman, ali razmisliću. Ako se odnosi i na tog ko je iz Trstenika, možda ga i prihvatimo.

Hvala.

Mislim ovo je strašno što vi radite. Znači, postoji tvit, postoji vreme kada ste napisali. Koga vi lažete? Šta radite čoveče? „Andrej i Danilo pronađeni su u šahtu kao Gadafi…“

Pa, gde milijarda? Kakve milijarde. Šta izmišljate. Što radite to? Gde piše? Evo ga tvit, skrinšot.

(Srđan Milivojević: Piše. Ima drugi, treći, četvrti.)

A ima i drugi tvit? Čoveče, za ove stvari, ovo se ne brani, ovo kažete - izvinite pogrešio sam, bio sam napet, nervozan, ne znam ni ja šta.

(Srđan Milivojević: Prijavu samo.)

Ne mogu da podnosim krivičnu prijavu protiv vas, besmisleno je. Lako je vama, izvući ćete se na neuračunljivost. Samo ovo pokažete i lako ćete da kažete da ne možete krivično da odgovarate. Čoveče, vi to branite, vi ovo branite. Vi gospodine poslaniče, predsedniče izvršnog odbora DS, ovo branite da će Andrej i Danilo završiti u šahtu kao Gadafi.

(Srđan Milivojević: Sa milijardu evra.)

Gde piše to? Da li to podržavate? To je vaša politika?

(Srđan Milivojević: Što me ne uhapsite?)

Dobro, to je vaša politika, po šahtovima, po ulicama, kao sinoć. Zavalite šamarčinu, da li je to vaša politika? To je nešto što vi donosite na političku scenu. Time ćete da dobijete izbore, glasove, šta? I sami ste demonstrirali zašto nikada nećete pobediti, sami, ne samo zbog ovoga, pre svega zbog ovoga, jer ovakvu bolest niko neće da podrži, nego zato što vi viknete svojim kolegama - ko je za ono što ja kažem i vi sami glasate za to i kažete – evo šta misli narod. Ne, to mislite vi.

Vi živite u vašim balonima. Vi mislite da je to vaše okruženje, cela Srbija. Nije. Srbija se ovoga gadi i za ovo nikada ne bi glasala. Meni je drago da se vi ovoga i danas ne odričete i pokazujete i ko ste i šta ste.

Reći ćemo im isto što ćemo im reći ako budu pitali šta rade ovi elfovi u podrumima i šta rade mali patuljci koji vrte turbine i šta rade jednorozi koji skakuću po poljanama. Isto ćemo im reći – to ne postoji.

To što vi pričate, to ne postoji. To postoji na vašim tvitovima, to postoji u vašim glavama, to postoji u vašim balonima.

Ja verujem da vi stvarno verujete da postoje hiljade ljudi koji ne rade ništa, ne idu na posao i samo pišu komentare na društvenim mrežama. Verujem da vi verujete u to, ali šta ja da vam radim? Ne mogu ja vama da pomognem u tome. Ja vama ne mogu da pomognem u tome. Ne mogu ja vas da razuverim da vi ne vidite ono što niko drugi ne vidi. Ja nit sam stručan, niti znam kako se to radi.

S druge strane, ono što ste vi uradili u Toplani Novi Sad, e to je katastrofa i ne znam odakle vam pravo i odakle vam obraz da bilo koga prozivate za upravljanje firmom posle onog haosa koji ste napravili u Toplani Novi Sad, koju ste ostavili u haosu, ostavili u dugovima, ostavili uništenu.

Koliko ste vi botova tamo imali koji nisu dolazili na posao? Nikoga? Pa, to je onda još veća katastrofa. Pa, bolje da nisu dolazili na posao, pa biste mogli na njih da se vadite. Ovako je sve vaša odgovornost. Znači, potpuno ste nesposobni. Potpuno ste upropastili tu toplanu i sada vi držite predavanje nekome kako i šta treba da radi?

Pa, da li ima ikoga od vas ko drži predavanje nekome s druge strane a da nema putera na glavi onoliko baš o temi o kojoj druge proziva? O pristojnosti govore najnepristojniji, o poštenju najnepošteniji, o uspešnosti najneuspešniji i čudite se što niko ne glasa za vas?

(Radomir Lazović: Tako je!)

Ja sam znao da umem da podignem adrenalin kod mojih poslanika, ali da uspevam i opoziciju da izazovem da mi aplaudiraju? Svaka mi čast.

Hoću, čim omogućite da se radi u sali.

Ako vi nećete da primenjujete Poslovnik, što bih ja govorio?

Ćuto, obrni. Nisi dobro okrenuo.

Pa, imam dva minuta i mogu da govorim ja dva minuta, nije u tome problem. Problem je u tome što vi ne možete da obezbedite red u sali.

Boro, kako je biti iza brave? Hajde nam prenesi iskustvo kako zvuči „škljoc“ kada te stave iza brave?

(Borislav Novaković: Dođi ovamo da ti kažem!)

Član 106. stav 2. Niko ne može ometati govornika.

Dakle, kada je gospodin dobio reč…

(Aleksandar Jovanović: Možeš glasnije? Ne čuješ se dobro.)

Ti se čuješ do ovde, opušteno, u svakom smislu. U svakom smislu se čuješ do ovde. Oči suze.

Dakle, ono što je problem, a to je da niste reagovali kada je kolega morao da završi pre pet minuta koliko ima svoj govor, jer imamo poslanike koji kada vide da ulaze novinari prosto imaju neku potrebu, nekakav poriv da sprovode performanse. To smo imali juče. To smo imali danas.

Ja nemam problem da se ukaže na to kada neki od naših poslanika dobaci ili bilo šta drugo, ali tražim da primenjujete isti aršin za sve. Znači, ne možemo tako, ne može da se urla, da se dobacuje, da se prekida i onda da kažete - e znate, okrenete se na ovu stranu i kažete, hajde sada da razgovaramo i ne znam, svi da se smire. Ta briselska, birokratska poruka obe strane je nešto što me stvarno iritira.

Dakle, apsolutno ne postoje dve strane, postoji neko ko je urlao.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje.)

Evo, ovaj urla i sad, Ćuta urla.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje, iziritiran.)

Evo, pogledajte. Pa, dobro, Ćuto, ja znam, pazi 11,00-11,30 časova je, kad pre bre? Imaš više „rubina“ u sebi nego „Saiko“.

Ali, ono što jeste poenta, dakle molim vas samo da primenjujete apsolutno iste aršine kada su jedni i drugi u pitanju. Znači, ne može čovek da ustane i da mi viče da sam „đubre“ i onda traži da ja ne znam šta uradim. Šta ja da radim? Zašto ja nisam kažnjen? Zato što je on meni rekao da sam „đubre“ ili zato što sam „đubre“ pa treba da budem kažnjen? Ne razumem?

Prema tome, isti aršini za sve i neće biti nikakvih problema da nastavljamo. Ovaj performans i nije ujedinjena opozicija, nego Šolakova opozicija koja je imala za potrebu da pokaže kako brani njegove medije i kako će da se bore za njegovu frekvenciju. Samo ovo neka sprovedu u Luksemburgu, tamo im možda daju frekvenciju, ne znam kako se zove to njihovo to telo koje dodeljuje frekvenciju u Luksemburgu, pa tamo neka traže frekvenciju, pošto im je tamo i sedište. Hvala.

Ja moram da kažem da imam čast sada da uđem u polemiku sa nekim ko nam se predstavio kao lider te stranke nedavno pre dva dana na sednici Administrativnog odbora, da je to liderka te stranke. Ima pomoćnika koji je na mestu predsednika, ali to je verovatno nebitno.

Niti se ko reciklira, niti se…

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

A što dobacujete odmah? Nisam ni počeo, a vi ste već počeli.

(Srđan Milivojević: Ne razumemo vas.)

Zato ja vas razumem i znam tačno šta vam treba.

I dalje poziv za zagrljaj i ljubav stoji. Ljubav i zagrljaj ćete uvek dobiti od nas, za razliku od onih koji samo koriste stanje u kome ste. Mi vas zaista volimo.

Ono što jeste poenta to je da mi je drago da imam priliku da polemišem sa nekim ko je lider te organizacije. Ono što mi je, takođe, drago to je da sam prošao mnogo bolje od, recimo, Vide Ognjenović, pošto je Vida Ognjenović taj reciklirani kadar koga su najurili iz te stranke, kao što su najurili kompletnu omladinu iz te stranke kada nije glasala onako kako su oni zamislili, kao što su najurili sve živo i na kraju je pala knjiga na tri slova i sada vidimo kako to izgleda.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Izvolite?

Ne, morate razgovetnije. Ne čujem vas.

Ja nemam problem i ovako da polemišemo. To je u redu.

Ja volim kada elita pokaže kako zamišlja elitnu raspravu. To je odlično. Nemojte da ih ometate u tome. Neka pokažu kako elita izgleda, posebno kada to radi onaj ko je najinteligentniji, najobrazovaniji, najelokvetniji, najsposobniji predstavnik te elite, a to je kolega koji upravo dobacuje.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Naravno da ne možete da uzvratite jer ste vi toliko dominantni da ja vama ne mogu ni da se približim.

Dakle, izbacili ste iz stranke sve da biste ostavili vas nekoliko. Podelili ste poslaničke mandate i sada ste zadovoljni, a sada već tražite sa kim ćete u novu koaliciju, ko će ponovo da vas prevede preko cenzusa, pošto oni koji su to na prethodnim izborima uradili ne pada im na pamet da ponove takvu grešku.

I vi nama držite lekcije o tome kako treba da uredimo našu stranku? Malo vam je to previše. Što bi rekao naš narod: mnogo je mačku goveđa glava. Mnogo je mačku goveđa glava.

Što se tiče svega ostalog, ponovo koristite mrtve, koristite decu, koristite sve žive ne biste li…

(Dragana Rakić: Vi koristite mrtve.)

Koji mrtav čovek je glasao za nas? Kako se zove? Koje ime i prezime taj čovek nosi? Dajte, recite.

(Dragana Rakić: Hiljade su u pitanju. Hiljadu mrtvih glasa za vas.)

A, hiljade mrtvih glasaju za nas!

Znači, opet lupetate napamet, po običaju. Samo nemojte da vičete i pretite, sve ostalo je u redu.

(Predsedavajuća: Samo pripazite na vreme. Znam da su vas prekidali, zato sam vam obezbedila dodatno vreme, ali završavajte.)

Hvala vam na tome što imate razumevanja, nije nikakav problem.

(Srđan Milivojević: Častite ga sa pet minuta.)

Evo, opet nastavljate.

Ja ću završiti za dva minuta, ali, kako bih vam rekao, kao u fudbalu, imate onu nadoknadu vremena.

(Nebojša Cakić: Između tri ili dva.)

Evo i Cakić, šta je problem? Što me prekidate? Hoćete o vama da pričam? Hoću, samo se pripremite, jedva čekam.

Nema nikakvih problema, ovakvu polemiku možemo do ujutru da vodimo, zato što ovako, na ovaj način, građani imaju priliku da vide koliko izmišljaju i koliko lažu kada govore kako ih neko ometa, kako ne može da se govori. Evo, ljudi sada imaju prilike da vide ko ne može da govori i zbog koga ne može da govori i zašto ja ne mogu dva minuta da izgovorim za dva minuta, nego tri minuta i 52 sekunde pokušavam da kažem ono što je trebalo da kažem u dva minuta. A to je zato što mi se stalno dobacuje, zato što se stalno postavljaju nova pitanja.

Ja vam se draga moja, genijalna gospodo, od srca zahvaljujem na tome što ste demonstrirali građanima ko je taj koji pravi haos u Skupštini.

Zaista je duhovito, ja nemam drugi izraz da kažem nego duhovito, kada čovek koji je bio direktor u Leskovcu kao kadar SPS i to fabrike, Društvenog preduzeća „Pionir“ u Leskovcu 90-ih, neko proziva za 90-te. Pa je 2000. godine postao direktor RFZO, tada kao član jedne stranke DOS-a. Valjda je to taj bivši režim, strašni, itd. Pa i danas u našem režimu, kolega je deo režima, zato ja prema njemu ovako sa posebnim uvažavanjem govorim, on je direktor u RFZO, pomoćnik direktora, sad mu nude drugo radno mesto da bude šef filijale, tako da je on vrlo uvažen član režima SNS, SPS i ostalih koalicionih partnera. Dakle, vi ste naš sastavni deo i to je bitno.

Ali, pošto mi posebno vodimo računa o tome kako se ponašaju ljudi koji pripadaju našoj koaliciji. Ja ću vas samo zamoliti plaćajte parking kartice u Leskovcu. Nalepnica koju ste dobili vas ne oslobađa plaćanja parkinga u Leskovcu. Morate redovno da plaćate i ne treba da se žalite javnom preduzeću što vam naplaćuju kazne, jer ta kartica vam samo garantuje pravo da parkirate ispred ove zgrade kada je zasedanje ili imate obaveza u Skupštini ili van nje.

Dakle, i vi i svi ostali niste dobili imunitet od plaćanja parkinga u gradovima u kojima živite.

Prema tome, kao pripadnik režima molim vas da se ponašate odgovorno. Nemojte posle nama da beleže sve te vaše gahove i da mi zbog toga stradamo, a kao pripadnik režima 90-ih setite se gde ste bili, šta ste radili, a neke stvari ste još tada prihodovali, što nije sporno, po niskim cenama, rešavali svoje stambeno pitanje, itd. Tako da se sa setom sećajte tih 90-ih. Nemojte tako oštro o njima. Hvala vam.

(Nebojša Cakić: Replika.)

Ja sam o stranci u kojoj je gospodin Lutovac govorio, u kontekstu odgovora, dakle, ne zato što ja želim da ja pričam o toj stranci niti me ta stranka zanima na bilo koji način, ali vi ste se, odnosno liderka vaše stranke se na neki način osvrnula na rad SNS, pa sam imao potrebu da odgovorim.

Sve ovo što je kolega Martinović rekao je tačno, ne znam zašto se toliko žestite…

(Zoran Lutovac: O mafiji?)

Ono što je rekao gospodin Martinović, a ne ono što vi kažete…

(Zoran Lutovac: Precizirajte ako možete.)

A što ne možete da izdržite da saslušate? Što ste nervozni?