Hvala.

Naravno, mi nećemo prihvati ovaj amandman. Smatramo da je dosta i kontradiktoran i loše napisan, a još lošije obrazložen, ali nas je uverio u nečemu drugom, da smo dobro procenili da treba razdvojiti prosvetu i nauku, jer zaista ako iza ovakvog amandmana stoje tri profesora univerziteta, onda je zaista potrebno razdvojiti prosvetu i nauku da bi se budući ministar prosvete bolje posvetio radu sa nastavnim osobljem itd, da ne bismo dolazili u situaciju da nam profesori univerziteta, tri profesora univerziteta daju ovakve predloge koje, nažalost, ne da ne možemo da prihvatimo, nego ne možemo da prihvatimo da su ozbiljno ovo pisali. Hvala.

Nećemo prihvatiti ni jedan od navedenih amandmana. Mislim da smo delima prikazali kako se u Srbiji brine o ženama i pravima žena. Dakle, umesto priča i umesto floskula, mi imamo vrlo konkretne korake i neke od njih je i predsednik Republike juče najavio i ja se nadam da će Vlada Republike Srbije prihvatiti njegovu inicijativu i da će pred ovu Skupštinu, a nadam se da ćemo svi to podržati, doći predlozi izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije, kojim će se još oštrije sankcionisati seksualno i svako drugo nasilje nad ženama.

To je ono što mi vidimo kao reakciju na stvari koje smatramo da su loše, a ne da pričamo o tome, ne da o tome pravimo sedeljke ili skupove, nego da nešto konkretno uradimo da stvari promenimo. To ćemo i uraditi.

Što se tiče mladih, niti valja amandman, a još manje valja obrazloženje i zato ga nećemo prihvatiti. S druge strane, potpuno je neprihvatljivo da se iz konteksta vade određene rečenice koje su ovde izrečene, a ne vidim šta to u njima nije tačno. Pa jesu mladi i jeste i turizam kada je u pitanju i Guča i Egzit, ali nije to bio kontekst u kom je rečeno. Malo je to drugačije postavljeno.

Kada je Niš u pitanju, zaista smo mnogo kao vlast uradili. Od Niša se pravi jedno čvorište, gde će čak tri auto-puta faktički prolaziti kroz Niš, pruga do Soluna i sve ono što su veliki projekti, fabrike koje su otvorene itd, a ulaže se u mlade. Čak lokalna samouprava subvencioniše privatne vrtiće za decu, tako da i te kako ima prostora da se kaže da konkretnim potezima radimo nešto za Niš.

Na kraju, zaista uz najbolju nameru i sve ono što znam i uz pomoć kolega, ne mogu i neću da učestvujem u pretvaranju Skupštine Srbije u lokalne parlamente u koje određeni poslanici ili nisu ušli ili ne mogu da ostvare bilo kakvu inicijativu koja je vredna pomena.

Dakle, da pretvaramo ovo u Skupštinu grada Leskovca, Pirota, Niša ili ne znam ni ja šta, zaista ne mogu u tome da učestvujem, ali za svako od tih mesta smo vrlo konkretno radili. Možemo pričati o investicijama šta još možemo da promenimo, ali da isterujete vi neke lokalne vaše kaprice ovde, zaista ne vidim da ima previše smisla. Nema veze sa amandmanom.

Hvala.

Ne znam kako smo, ja sad sve i da hoću da prihvatim ovaj amandman, ne mogu da ga prihvatim jer ne raspravljamo o amandmanu kolege Novakovića, nego on priča o svom amandmanu, a uopšte nije trenutno na dnevnom redu.

Hajde sad, kada je već otvorio raspravu…

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Pobogu čoveče, polako. Daću vam ja osnova za repliku, nemojte da sumnjate, u to budite sigurni. To ne znači da kada vam spomenem ime da imate pravo na repliku samim tim, ali sada ćete dobiti pravo na repliku, ne brinite.

Dakle, ja razumem da svako polazi od sebe i pošten čovek svuda vidi poštene ljude, a lopov svuda vidi lopove, zato što kreće od toga – kakav je on, takvi su i drugi. Kad počne da razmišlja o tome zašto neko nešto radi, on krene od motiva koji njega pokreću. Onda kada realizuje te svoje motive, recimo gradnja Bulevara Evrope, da li je tako, u Novom Sadu, onda posle da ne bi odgovarao krivično, trči da sam sebe prijavi da odgovara prekršajno, ali neće da odgovara ni prekršajno, nego odugovlači da zastari i onda kaže da je borac protiv korupcije.

Nije borac protiv korupcije, nego najkorumpiraniji predstavnik „žutog režima“ u Novom Sadu, glavom i bradom Bora Novaković. Sad imate pravo na repliku.

Dakle, prosto postoje neke stvari koje pristojni ljudi nikada ne rade. Između ostalog, pristojni ljudi nikada ne govore stvari koje su međusobno razgovarali, a ja sada pošto sam pozvan od gospodina Novakovića da kažem o čemu smo razgovarali, ja ću reći o čemu smo razgovarali, pošto već drugi put laže i izmišlja misleći da će mene na taj način valjda da isprovocira, itd.

Prvo, gospodin Novaković i ja smo razgovarali kada je on bio šef poslaničke grupe Demokratske stranke u raspadanju, a ja šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Vojvodine. On je došao kod mene u kancelariju, sedeli smo ispod slike Aleksandra Vučića i tražio od mene, ništa za sebe doduše, nego je tražio za jednog poslanika koji nije rešio pitanje zaposlenja da bude zaposlen u skladu sa propisima, ništa nije sporno, i to pitanje da li je rešeno, nije rešeno, mislim da nije posle rešeno do kraja mandata. To je bio razgovor. Rekao je da sprema magistarske ili doktorske studije, to mi je rekao i tu se razgovor i završio. U mojoj kancelariji smo pričali o tome.

Zašto pristojni ljudi ne razgovaraju o tome o čemu su pričali u četiri oka? Pa zato što ja sada mogu da lažem i da izmišljam isto ovako kao gospodin Novaković. Ja sad mogu da kažem šta je on meni pričao o Vuku Jeremiću, mogu da kažem šta mi je pričao o bilo kome ko sedi u ovoj sali i kako vi možete da znate? Da ja dokazujem negativnu činjenicu da nešto nisam, to ne postoji ni na sudu. Negativne činjenice se ne dokazuju.

Dakle, nećete me uvući ovim trikovima podlim i prljavim u situaciju da ja sad objašnjavam šta jesam, a šta nisam rekao i sa druge strane sve ono što je trebalo Aleksandar Vučić o meni da zna zna, ne treba vi da mu kažete, on zna sam i sad pogledajte razliku između njega i vas. On zna šta sam ja govorio i kad nisam bio u SNS. Neke stvari su bile i kritičke prema njemu. Nikada lične i nikada mu nisam napadao porodicu za razliku od vas, ali kada sam kritikovao, ne vas lično, a i vas lično Boga mi, u stvari kad bolje razmislim, ali zna šta sam govorio. Sad pogledajte veličinu tog čoveka koji kaže - ostavi po strani to što smo se razlikovali, ako želiš da dođeš i da pomogneš dođi i pomozi. On mene pozove, posle izlaska iz stranke u kojoj sam bio, da mu se priključim. Pogledajte veličinu sa jedne strane i pogledajte mizerije sa druge strane koji su u stanju da izbace pola stranke zato što su stavili drugačiju kravatu od boje koja se tog dana sviđa.

On je stvorio SNS ovakvom, jer je svoju sujetu stavio pod noge zarad Srbije, a vi svoje sujete gradite, da, da, i zato priče - učiteljice, učiteljice, Milenko vam je rekao to - ne prolaze. Svi sve znamo i svi sve znaju. Ako mislite da vi treba da budete neko ko će da prepričava još nešto dodatno prepričavajte ja nemam nikakav problem. To ni na kakav način neće uticati na mene.

Sa druge strane, gospodine Novakoviću, sve i da je tačno sve što ste rekli, a sve ste izmislili i rekli tešku neistinu, ali to vama na čast i na vaš obraz mene to ne interesuje, ima jedna druga stvar čak i da je sve tačno to ni na koji način ne obara tvrdnju i činjenicu da ste pokrali na Bulevaru Evrope i da ste trčali da se prijavite da za to odgovarate prekršajno.

(Borislav Novaković: Replika.)

Iskreno rečeno, ne vidim zašto bih ja kao predlagač davao i pridavao veću pažnju ovom amandmanu od onoga ko ga je podneo. Od 21 minuta izlaganja osobe koja je podnela amandman, 17 minuta je bilo o svemu drugom osim o amandmanu i četiri minuta o samom amandmanu. Znači, to je tri četvrtine vremena o svemu i svačemu i četiri minute o samom amandmanu, zato što je to jako ozbiljna tema. Šta bi bilo da je neozbiljna tema?

Drugo, u raspravi u načelu smo čuli da je ovo preglomazna Vlada, da je previše ministarstava, da će biti ovako ili onako, a ovde se ovim amandmanom dodaje 26. ministarstvo. Znači, malo je 25, treba i 26 ministarstvo – kad ide june, nek ide i uže, to je otprilike ideja podnosioca amandmana, zato što ono nije valjalo pa će da isprave ovako.

Sa treće strane, jako dobro funkcioniše Uprava za saradnju sa dijasporom, jer to vodi Arno Gujon, koji je popularan u krugovima, posebno nacionalno opredeljenih birača, pa se treba malo očešati o njegovu popularnost. Ali, iako on to tako dobro radi, ugasićemo mu kancelariju i napravićemo mu ministarstvo. Zanimljivo.

„Kulturni dnevnik“ ima na RTS-u u 23.00 sata, tako da kultura nije zajedno sa vremenom, nego postoji ceo dnevnik, jer ima materijala za dnevnik iz kulture.

Najzad, što se tiče odgovora o Kamberiju nakon dva dana, pa, možemo razgovarati prekjuče. Dakle, argumente za raspravu od prekjuče, možete da mi iznesete prekjuče, a danas ćemo pričati o onome što ste podneli, a podneli ste da se formira 26. ministarstvo. To je vaš predlog, to piše, to ste potpisali – 26. ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu. Znači, ne da se neko drugo ugasi, ne da se neko drugo preimenuje, nego da se formira novo. Amandman kaže – posle tačke 25, dodaje se tačka 26.

Zašto sve ovo govorim? Zato što vam je ovo dokaz sve te demagogije, prazne priče, koja možda lepo zvuči, koja možda glasno zvuči, koja možda udara u osećaj i srce onoga ko treba da sluša, ali je suština prazna – „spolja gladac a iznutra jadac“. Hvala.

Teško da možete da branite tom dosetkom – eto, jedno moje ministarstvo vam smeta ili ministarstvo koje bih ja smatrala da treba da postoji, a 25 dugih vam ne smeta. Pa niste vi rekli tih 25 ćemo drugačije da prekomponujemo, nego ćete da dodate. Niste vi za jedno ministarstvo, vi ste za 26 ministarstava, ali imate još jedan problem. Vi ste za dva dvadeset šesta ministarstva.

Dvadeset šesto ministarstvo predlažete vi za Srbe u regionu, a dvadeset i šesto ministarstvo vaš kolega koji će sledeći braniti amandman za Kosovo i Metohiju. Pa kako da imamo dva dvadeset i šesta ministarstva? Kako ste to zamislili? Pa, vi niste u stanju amandmane da podnesete hoćete državu da vodite. Pobogu ljudi, hajde uozbiljite se malo.

To da vam smeta naša polemika sa onima sa kim ste seli odmah posle beogradskih izbora ne bi li ste se nekako dočepali izvršne vlasti, ja sam začuđen da je to za tako kratko vreme tolika konekcija nastala, da ste se toliko povezali, da ste se toliko orodili i srodili.

Očekujete da ćutimo kad nas ovde optužuju za najgore stvari. Pa nećemo da ćutimo ni njima, niti vama. Ni njima na njihovu prošlost ni sadašnjost, a ni vama na vašu demagogiju. Svaki put ćemo ukazati na vašu praznu priču koja lepo možda zvuči, ali u suštini nema ništa.

Ponovo kažem vi niste u stanju valjano amandmane da podnesete, a ne zemlju da vodite. Hvala.

Nije meni, nemojte više, stvarno više ta isprazna demagogija. Ja stvarno ne mogu to ni da razumem. Ne mogu. Saglasan sam ja sa vama, ja vas ne mogu da razumem. To je meni 26-o, a meni je prvo, a vama je 26-o. To nije samo broj. To je ne znam šta. Aman bre.

Predložili ste dva puta ministarstvo pod rednim brojem 26. Jel ste me sad razumeli? Dva puta ste predložili ministarstvo pod rednim brojem 26 i pošto očigledno ne razumete kako to funkcioniše – kada bismo prihvatili vaše amandmane, na šta nas pozivate, imali bismo zakon u kome piše 26 – ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu i 26 – ministarstvo za KiM. Na to bi ličio zakon da prihvatamo vaše amandmane, vas genijalaca koji znate kako da vodite zemlju, a ne znate da napišete dva amandmana, a da imaju smisla.

Hvala što ste saglasni sa mnom. Sledeći put kada dignete Poslovnik zbog dobacivanja setite se sebe. U redu?

Što se tiče onoga o čemu je pričano u parlamentu dok niste bili tu, iz kojih god razloga, uopšte me to ne zanima. Kako možete da komentarišete nešto čemu niste prisustvovali. Vama se ne sviđa šta smo mi radili dok vi niste bili tu. Šta ste vi nama, razredni starešina, pa ćete da nam kažete o ovome možete da pričate, o ovome ne možete da pričate.

Ja znam da ste ušli u parlament po prvi put, ali je pretenciozno to što mislite da sa tim procentom glasova i tom podrškom koju imate i u toj dijaspori i u tom regionu o kome govorite, koja je minimalna, jer podržavaju ljudi Aleksandra Vučića i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i u Makedoniji, dakle u celoj dijaspori bližoj, bivšoj Jugoslaviji i u Hrvatskoj i svugde gde ih ima.

Najzad, pošto je to spomenuto. Nemam nikakav problem da na jednoj od narednih sednica tačka bude analiza prethodnog političkog delovanja svakog narodnog poslanika, gde je bio, kad je bio, kad je izašao, itd, pa da krenemo od vas ili mene, gde smo bili, šta smo radili, pa redom. Evo i vaš kolega diže ruku i on bi da bude na tom spisku. Pošto je očigledno ono što se nama zamera, vama prednost.

Kad kažemo otkud neko od vas, vi kažete, e pa zapitajte se, ali ako je neko ovde, to ne treba da se zapitamo, to je za osudu. Dobro je Krsto odgovorio. Kad nema drugih argumenata, aha, vraćamo se u 2008. godinu, jer to menja, tačno šta. Vaš zadatak je ovde danas, evo da vam kao neko sa nešto malo više iskustva kaže, da ubedite mene kao predlagača da je vaš amandman dobar. Ubedićete me tako što četiri minuta pričate o amandmanu, 17 minuta o svemu ostalom, i tako što ćete mi reći da je Krsto Janjušević 2008. godine bio tri meseca član DS. Pa niste me ubedili.

Stvarno ne mogu da prihvatim da nam se spočitava nekakva neozbiljnost i da smo manipulisali time što smo rekli da se traže nova ministarstva i 26 ministarstava. Pobogu, pročitajte amandmane! Jel znate o kojim amandmanima smo govorili kad smo o tome pričali? Niste bili tu, sad ste došli u salu, niste ispratili uopšte taj deo rasprave.

Amandmani 21. i 22. na ovaj tekst, član 1. – u Zakonu o ministarstvima član 2. menja se i glasi da se posle tačke 25) dodaje tačka 26) i glasi: „26) ministarstvo za dijasporu i Srbe i regionu.

Amandman 22 – u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona menja se i glasi – u zakonu o ministarstvima menja se na način da se posle 25) dodaje 26) – ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Jel to 26 ili nije 26? I sad mi manipulišemo? Vi manipulišete, to je očigledno, jer niste pratili raspravu.

A što se tiče toga da mi, faktički, time što kažemo istinu, pravimo problem svojoj državi, ne, mi gledamo stvari onakve kakve jesu. Šta bismo mi želeli? Ja bih najsrećniji bio da je sve onako kako kažu oni koji tvrde da mi sve vreme grešimo. Ali, nažalost, to nije tako. Uostalom, u to vreme, kao posledica tog mišljenja, došao je jedan hladan tuš, o tome mogu da vam pričaju oni koji su tome prisustvovali, za kompletnu tadašnju vlast. Nuđene su ostavke, a komentar tadašnjeg predsednika Republike, Borisa Tadića, bio je da je to teška odluka za Srbiju.

Kad sve to nije tako, kako to da niko 10 godina nije tumačio na način na koji se sad tumači? Kako to nikome do sada nije palo napamet? A sad ćemo da tumačimo kako nam odgovara, pa će to da promeni realnost. Neće. Možemo da tumačimo i da mišljenje Međunarodnog suda pravde glasi da Albanci sutra moraju da predaju sve institucije koje su na divlje napravili tamo, da izađu iz njih i da sve rasformiraju i u roku od tri dana da se vrate u mirnu reintegraciju, kako kažete, možemo mi tako da tumačimo, ali, da li će to da promeni nešto na terenu? Neće.

Znači, tumačimo onako kako piše. A da nam je drago zbog toga, nije. Samo ne damo da nam drže predavanje oni koji su do toga doveli. Sad kao oni brinu o Kosovu. Nemojte više brinuti, ko boga vas molim. Koliko ste brinuli, propadosmo. Hvala.

Nije bilo o amandmanu koji govori o sasvim desetim stvarima, ali hajde. Prvi put izgradnja mosta u Novom Sadu na ovoj lokaciji se spominje 1934. godine u planu grada Novog Sada. Moje pitanje, a mislim da je ispravnije od tog zašto se sada most gradi, jeste – zašto nije do sada izgrađen? Mislim da mi na taj način treba da guramo našu zemlju napred. Dakle, da postavljamo pitanje zašto, evo, to će sada, hajde nije sada, ali za 12 godina, to je sto godina, za 12 godina će biti sto godina kako se taj prvi most pominje. Je li moguće da nama za jedan most treba jedan vek? Dakle, to je ključno pitanje. I sada kada se i ekonomija u Novom Sadu podigla, kada su došle nove fabrike, kada je ambijent generalno u pokrajini Vojvodini bolji, kada je ambijent u Republici Srbiji bolji, postoje sredstva i postoje mogućnosti da se to reši i da se konačno završi. E, mi smo se sad setili – nećemo da gradimo.

Dakle, moramo da se trudimo da ova zemlja ide napred. Taj grad se razvija, taj grad više nema onaj broj stanovnika koji je imao 1934. godine. Pazite tek taj paradoks, 1934. godine, sa tim manjim brojem stanovnika, tom gradu je neko procenio da treba most. A zamislite danas na ovaj broj stanovnika koliko je potreban most. Uostalom, kolone koje su juče blokirale Novi Sad su dokaz da je taj most neophodan.

Još jedna stvar i time da završim ovo izlaganje. Dakle, taj most će povezivati, kao što je već rečeno, nešto što će biti jako važan projekat, a to je tunel kroz Frušku goru. Ja očekujem da to bude nova akcija, nova brana da se gradi, jer evo sad će da buše planinu. Ali onaj ko nije išao Iriškim vencem, taj ne zna o čemu ja govorim. Ruma će biti na 15-20 minuta do Novog Sada. Potpuno menjate poziciju tog mesta, a Novosađani sa druge strane će lakše prelaziti na onu sremsku stranu, dublje u Srem.

Prema tome, ključno pitanje nije, i da ne ponavljam sada sve, i kolege su govorile o tome koji su sve urbanistički planovi usvajani pa to niko nije izbacivao, dakle, nije pitanje zašto se most gradi, ključno pitanje je – zašto mosta do danas nema i zašto je Novi Sad čekao Miloša Vučevića do 2020. godine od 1934. i niko nije bio sposoban da do sada to završi? Hvala.

Dva puta je urađena procena na životnu sredinu. Samo dva puta. Ali, nije u tome stvar, stvar je u tome što neko ko ne živi u Novom Sadu, dođe ljudima u Novi Sad da im kaže da im ne treba most.

Pored toga se angažuje jedna grupa profesionalnih demonstranata, navodno nezavisnih i nevladinih organizacija i aktivista, koji su i te kako politički obojeni, i koje predvodi Braja Brković, od dede Jevrema Brkovića, koja je čuvena…

Eno, Bajatović se sklonio, računa da će on najviše da nastrada između ove dvojice. Iskusno ponašanje.

Uglavnom, ono što jeste suština, a to je da imate jednu grupu ljudi koja bukvalno sve što se radi u Novom Sadu pokušava da omete. Kada se gradi garaža ne može garaža. Kada ljudi parkiraju na zelenu površinu, zašto parkiraju na zelenu površinu. Oni hoće da im naprave garažu, ne može garaža, blokira se izgradnja garaže.

Dakle, gde se god tabla napravi da se nešto gradi oni se pojavljuju i pojavljuje se Brajan, da on kaže Novosađanima kako Novosađani ne znaju da se brane, pa će on da ih brani valjda, ne znam ni ja koga, isti čovek. I sada vi baš kao potomak nekoga ko je prešao Albaniju na to morate da imate senzibilitet. Čovek koji je precrtavao srpske zastave, kome smeta crveno, plavo, belo u Novom Sadu, jednaka širina polja crveno, plava, bela, ne ona sa drugačije poređanom širinom boje.

Šta je poenta cele priče u Novom Sadu? Poenta je u tome da se jedna autonomaška grupacija, jedna grupacija ljudi u političkom smislu vrlo interesantna, budući kad se okupe oni pevaju himnu Jugoslavije "Hej Sloveni", njima nedostaje Ustav iz 1974. godine, njima fali Vojvodina republika. Ta ekipa se pojavljuje i onda ometa sve ono što se radi u Novom Sadu, to je vrlo politički skup, to nije ekološki skup. To što ekološke organizacije pokušavaju, političke organizacije, formalno političke organizacije na tome žele da profitiraju, to je drugi par rukava.

I Miloš Vučević je na meti napada, ne samo zato što je najbolji gradonačelnik Novog Sada, nego i zato što nikada nije krio svoju pripadnost srpskom narodu, što nikada nije krio da ne podnosi bilo kakve secesionističke priče, ko je pružio ruku svakome da sa njim sarađuje i radi, ali vrlo jasno govori da je Novi Sad srpska Atina i da je Vojvodina Srbija.

Sa druge strane imamo ljude kojima sve to smeta i zato se ruši, između ostalog, Miloš Vučević, ta priča u Novom Sadu ne može da prođe. Prosto, kažem vam, ili nemate podatke, ili su vam podaci pogrešni, ne znam šta je, ali kažem, od 1934. godine se priča o tome, urađene su studije, urađeno je sve. Prošlo je šest, sedam Generalnih urbanističkih planova i važno pitanje zašto toga do danas nema? Zašto se mi ne vozimo tim mostom, a ne zašto ga gradimo.

Što se kaže - ne tuče majka sina što se kocka, nego što se vadi. Vi sad pričate o tabli. Pa, evo je tabla. Dakle, imate na Radiju 021, koji je radio koji je apsolutno nenaklonjen i SNS i Milošu Vučeviću, evo vam slika table i Brajana Brkovića koji lomi tablu. Pa, kako da ima tabla kad je izlomio tablu? Ofarbao tablu. Ofarbao je grb Srbije na toj tabli. Evo.

Dakle, dve dozvole dobijene. Evo, da vam čitam i brojeve dozvola, nije ni to problem. Čisto da ljudi vide da li nešto postoji ili ne postoji. Evo, 15. septembar 2022. godine, broj 351-02-02775/2022/07. Znači, sva dokumentacija postoji. Druga, broj 351-06-03095/022/07. Dakle dva puta rađen uticaj na životnu sredinu u formi analize uticaja na životnu sredinu generalnog projekta mosta. Druga procena strateška procena, generalni urbanistički plana grada Novog Sada do 2030. godine, itd. Sve postoji.

Ja ne znam da li je vas neko obmanuo ili vi svesno obmanjujete? Dakle, ja sad ne znam, samo je to tema.

Nemojte da ulazimo u priču oko političkog NVO sektora u Novom Sadu, koja nema dobru nameru, koja svaki projekat minira i šta god da se radi, postoji problem. Dakle, šta god. Vrtić, parking, most, šta god i zaista je tako. Sad, uzmite pa nemojte mi verovati, uzmite pa istražite, pa ćete videti sami. Možda oni vama manipulišu, ja ne znam.

Hvala.

Kakav dijalog može da se vodi kada vi kažete nema table, a evo snimka kako se kida tabla, kako kidaju tablu isti oni koji su doneli kutiju sa miševima pred Skupštinu Vojvodine, isti oni koji su gađali policiju.

Kažete - šta policija radi? Pa, šta je zadatak policije? Pa, to nije država, to je hipi komunal o čemu vi pričate, da ko god hoće blokira šta hoće zato što ima pravo. "Šta policija ima koga da bije?" Pa, policija i ne bije kada ne mora, ali kada neko bije policiju, onda policija mora…

(Radomir Lazović: Prebijate ljude po zatvorima!)

Ali ovo mi je drago da vidimo od poslaničke grupe koja svaki put diže Poslovnik zbog dobacivanja. Kako lepo dobacuje kada je tema koja im ne odgovara i kako se njihove neistine koje ovde iznose ruše kao kao kula od karata.

A ko je zavrtao ruku novinaru "Kontravizije" u Nišu, gospodine Lazoviću? Da niste vi lično? Lično ste čoveku zavrtali ruku.

(Aleksandar Mirković: Siledžijo!)

I onda se pitate…

Šta je smešno?

(Radomir Lazović: Smejem se vašem kolegi.)

Smešno vam je to što ste novinarima zavrtali ruku. Odlično.

Juče ste novinarku gađali telefonom i udarali u glavu. I to je smešno? Vi ćete da odredite koji novinari smeju, a koji ne smeju da rade. Vi ste ti koji će da kažu ko može da radi u ovoj zemlji, a ko ne može.

Vi ste ti koji će da kažu šta može da se gradi, a šta ne može da se gradi. Nema države, nema institucija, nema ničega, nema dozvola. Sve to pada u vodu. Dok vi ne date dozvolu, dok vi ne kažete da nešto može da se gradi ne može da se gradi. Ko ste vi? Sada ja vas pitam - a ko ste, bre, vi i po čijem nalogu to radite? Ako ste to sami osmislili, pa to je katastrofa. Pa, bolje da su vam rekli.

Na samom kraju, još jednom svima vama iz te velike zelene borbene grupe, pa kako vam nije smetao osiromašeni uranijum u Srbiji? Što ga niste tražili po Novom Sadu? Ima li zračenja u rafineriji gospodo? Baš vas briga, to ne smete ni da spomenete, jer odoše grantovim odoše pare, nema više onda za Dobricu 15 miliona godišnje, vratiće se na 500 hiljada.

Hoćete da osudite što je NATO srušio mostove? Kažite - ne sme, na šta liči rušenje mostova. Sve mostove su srušili u Novom Sadu. Ljudi su se skelom vozili ko u 19. veku. To ne smete da kažete. To ne sme da se kaže. Koliko je zagađenje od gađanja rafinerije, gospodo zeleni? Kolika je kontaminacija zbog gađanja rafinerije, gospodo zeleni? Jel smete da spomenete to? Pa ne smete.

Koliko je Dunav zagađen? Baš vas briga, ali ne može most da se gradi. Gradiće se, i to što ste uspeli da napravite pritisak javnosti u jednom slučaju, ne znači da ćete uspeti u bilo kom drugom. Ne da nećete, ne pada nam na pamet, a vi protestvujte, na to imate pravo po zakonu, okupljajte se, pevajte, radite šta god hoćete, ali da više vi maltretirate celu zemlju, da se zemlja ne može graditi zato što ste vi smislili da je vas gospod Bog na zemlju poslao da vi odlučujete šta u Srbiji može da se radi, a šta ne, izvinite, kada dođete na vlast izborima, kao Viola fon Kramon što je došla na vlast, onda ćete odlučivati. Do tada možete da pitate, možete da tražite, ali odlučivati nećete i zaustavljati Srbiju nećete. Hvala.