„Pajtić zaposlio 2.000 tetaka, strina i šurnjaja“. Kaže: „Boško Perošević ostavio 670 zaposlenih, a sada je Pajtić povećao administraciju na 2.700“. kaže Goran Ješić, ne ja, Goran Ješić. Tako se pravi kasta, tako se pravi vojska, ali ni ta vojska nije dovoljna kada nema politike, jer to što je taj napravio sa 670 na 2.700 nije dovoljno, jer je sam stranku u kojoj je bio nazvao „brodom ludaka“, tako da očigledno znate kako se pravi kasta zaposlenih itd, znate da to pripišete drugima jer polazite od svoje psihologije, ali ne znate da kažete šta je ono što je suština koju ste napisali u amandmanu, nego pokušavate tu opet da vratite stvari na pretnje. Samo, ovoga puta, šta kažete, neće biti amnestije?

Kome vi pretite više?

(Srđan Milivojević: Što je to za vas pretnja?)

A šta je, kaže: „Što je to za mene pretnja?“ A šta je „neće biti amnestije“? Šta je to? Kako vi to tumačite?

(Srđan Milivojević: Pa nećemo da vam pustimo Belivuka iz zatvora?)

Jedini problem što nećete da ga pustite, jer ga niste vi ni uhapsili, nego mi, tako da nema vi šta nikoga ni da puštate.

(Srđan Milivojević: Niste ga uhapsili vi, nego policija.)

Nemojte vikati, pobogu čoveče.

Imate vrlo istančan smisao za pristojne poruke koje upućujete „neće biti amnestije“, „završiće Danilo i Andrej u šahtu kao Gadafi“. Imate li još neku lepu poruku da nam uputite? Nemojte te poruke preteće, stalno pretite nekom, čoveče.

Prvo, mi se vas ne plašimo, to pod jedan. Ne plašimo vas se.

(Srđan Milivojević: Nemate ni razloga.)

Niti ima razloga da vas se plašimo, niti vas se plašimo, a to što se vi, ponovo vam kažem, dodvoravate ekstremnom delu vašeg biračkog tela, to je vaša stvar. Vi budite njihova maskota, to je vaša stvar. Ne interesuje me to, ali prestanite da pretite više ljudima.

Vi nama pretite, pazite vi sada ljudi ovaj paradoks, oni nama prete šta će da nam rade kad mi više ne budemo vlast, a oni budu vlast. Mi smo sada vlast. Šta to treba da znači, da mi sada vama treba da radimo to što vi nama obećavate?

(Srđan Milivojević: Već ste radili.)

Ne pada nam na pamet. Ne pada nam na pamet, jer da to radimo ne bi ste vi sedeli tu. Mi bi smo udarili na onoga ko je najinteligentniji, najsposobniji, najelokventniji predstavnik te vlasti, vaše bivše, žute. Mi bi smo prvo vas na neki način gledali da isključimo iz političkog života.

Vi nama pretite lustracijama, vi nama pretite da ćete da nas jurite po ulicama, vi nama pretite šahtovima, vi nama pretite da neće biti amnestije kad vi dođete na vlast. Mi smo sada vlast, našta bi ova zemlja ličila da mi sada vama to radimo, pobogu ljudi, dajte malo razmišljajte o tome?

(Srđan Milivojević: Sad i nikad više.)

O tome opet nećete vi odlučivati da li sada ili nikad više, odlučiće građani. Kad građani budu procenili da treba da glasaju za stranku koju njen predsednik nazove „brodom ludaka“, oni će da glasaju i ja nemam problem sa tim, ali dok ne budu građani odlučili za stranku koja sama sebe zove „brodom ludaka“, sedite tu gde, nosite žuto džemperče i uživajte.

U svakom slučaju, ono što jeste suština, to je da vi odlično znate kako se prave kaste zaposlenih sa 670 koliko je pokojni Boško Perošević ostavio, na 2.700 pa vi gledajte, i to po rečima Gorana Ješića – tetke, strine, svaje i šurnjaje. Hvala.

Nekoliko puta sam već govorio o tome kakvim se sve kriminalnim radnjama koristio Bora Novaković kada je bio na vlasti u Novom Sadu.

Na kraju krajeva, vi ste, gospodine Novakoviću, za razliku od svih onih čije slike pokazujete, osuđeni zbog lopovluka. To što ste osuđeni prekršajno, ne krivično, to je druga stvar. To je stvar upravo tog lošeg pravosuđa o kome govorite.

Ja želim da kažem nešto drugo, što je vest od pre nekoliko minuta. Na jednom drugom mestu jedan drugi poslanik radi isto ono što je radio Bora Novaković, ovde u ovom parlamentu. Kurtijev poslanik Samoopredeljenja Armend Muja, ako se to tako akcentuje, objavio je spisak sa nazivima srpskih organizacija i njihovih rukovodilaca, tražeći njihovo hapšenje, jer su organizatori srpskog protesta u severnim opštinama i isto traži hapšenje Zvonka Veselinovića i Andreja Vučića.

Isto ono što rade Kurtijevi poslanici u Prištini, rade poslanici Vuka Jeremića u našoj Skupštini. Očigledna je tu sinhronizacija.

Da li podržavate, Novakoviću, velikog intelektualca? Da li je tako? Našli ste se na tome da ste obojica marksisti. Da li je to? Ili ste se našli u tome da obojica mrzite one koji mogu da organizuju protest Srba? Jeste se tu našli? Još da vam se pridruži onaj koji kaže da ćete da ih trpate u šaht kao Gadafija, prvo da ih silujete, a onda da ih ubijete? Jel to politika koju vodite?

Mlatite ovde papirima, izmišljate priče. Bavite se istraživačkim novinarstvom? Šta vi glumite? Vi ćete da vodite narod? Vi ćete da budete predvodnik? Vi? Pa, vi ste, bre, karikatura jedna. Politička karikatura ste vi.

Time što izigravate Muslolinija ovde uzdignutom bradom i podignutom pesnicom možete samo da izazovete smeh i ništa više. Shvatite to.

Vi da budete lider u Novom Sadu? Pa, Novi Sad je gospodski grad. Vas da izabere? Pa, vi možete da budete samo politička greška Demokratske stranke, kao što ste i bili, ali ste bar imali Dragoslava Petrovića koji vam nije dao ovakve gluposti da lupetate u Skupštini Vojvodine, nego kada dignete ruku da se javite, on vam kaže – sedi, Boro i tako je bilo osam godina.

Osuđeni ste za kriminal, prekršajno, ali ste osuđeni za ono što ste radili. Osuđeni. I niste slučajno čuli „škljoc“ sa one druge strane.

(Borislav Novaković: Replika!)

Tužno je.

Ukazao je i ministar Martinović, ukazao sam i ja i ponoviću još jednom, da je zaista tužno da imamo apsolutno sinhronizovano delovanje u parlamentu privremenih institucija u Prištini, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se apsolutno iste optužbe iznose i sa jedne i sa druge strane, da se apsolutno ista imena spominju i sa jedne i sa druge strane, da isti ljudi faktički povlače konce i daju ceduljice sa imenima koja treba da se pročitaju i da mi danas imamo na delu jedno vrlo sinhronizovano i jedan ozbiljan pokušaj napada na porodicu predsednika Vučića…

(Srđan Milivojević: Kako vas nije sramota. Sram vas bilo.)

…da jedini koji nije spomenut u celoj toj gunguli, koju prave danas, kako poslanici u Prištini, tako i poslanici u Beogradu, jeste Vukan Vučić, ali verujem da će već nekome od ovih primeraka i to da padne na um.

(Slavica Radovanović: Nemojte ničije dete da spominjete.)

Prema tome, mislim da je građanima danas jasno i iskreno, ovo jeste žalosna slika u šta su pretvorili parlament Srbije. Najpre su u parlament uveli Veljka Belivuka, a sada nastavljaju sa tezama Aljbina Kurtija.

Gospođa koja dobacuje, koja je jako uzrujana zbog pominjanja dece predsednika Vučića, neka reaguje kada lik iz njene poslaničke grupe ili jedne od vaših poslaničkih grupa, traži da to dete završi u šahtu, kao Gadafi. E, tada reagujete, a nemojte da čuvate mene, odnosno Vukana Vučića od mene.

Prema tome, jadno i tužno, ali nažalost i to smo videli u srpskom parlamentu, da se ponavljaju teze Kurtijevih poslanika u Prištini. Hvala.

Mi smo juče imali jedan onako izliv patetike, gneva, nažalost, i neistina, pa je zloupotrebljen jedan slučaj koji je predstavljen kao otmica dece i da ova zemlja valjda neke nove janičare pravi, ne znam ni ja šta, otima decu i šalje ih u Švedsku. Na sreću, ministarstvo je vrlo brzo…

Samo molim, to je najinteligentniji, najobrazovaniji, najsposobniji predstavnik elite u ovoj sali, ne samo da ne dobacuje, nego da sasluša, da proba da sasluša. Ja razumem nervozu i sve to, ali probajte da saslušate, neće ništa da vas boli. Ako nemate koncentraciju, spavajte duže, probajte, ili ribizle kažu da pomažu za koncentraciju, pa kad ste probali kotlete u elektronskom obliku, probajte i ribizle na isti način na koji ste probali kotlet.

(Srđan Milivojević: Organske sa Jovanjice?)

Pa, da li su vam organske sa Jovanjice, vi kažete da ste ih sami u svom dvorištu uzgajali, tako što ste se skinuli sa tog RTS-a koji kritikujete, ali ajde.

Dakle, danas smo nastavili sa zloupotrebom dece u političke svrhe, između ostalog, i tako što je citiran, rečeno je da je došlo do nadzora u predškolskoj ustanovi od strane Pokrajinskog sekretarijata, što je tačno, i taj izveštaj je zaveden pod brojem 128-614-311/2022, jedan, kroz datum 28.11.2022. godine. Kao što vidite, apsolutno znam o čemu govorim. Jedini problem je što u tom izveštaju apsolutno ne piše ništa od onoga što je koleginica rekla, nego piše nešto drugo.

Dakle, radi se o tome da određeni ljudi ako nisu zaposleni, nemaju prioritet pri tome da im deca budu upisivana u vrtić. To je uvek tako bilo. Dobro, to kako je bilo, da li su plaćali, nisu plaćali, neću u to da ulazim. Znači, postoji rang lista koja se pravi po tome da li su oboje roditelja zaposleni ili nisu.

Dakle, to zloupotrebljavanje dece zbog kog je, doduše nije sad u sali, maločas urlala jedna koleginica, zaista vas molim da prekinete, nećete time, tom patetikom apsolutno ništa postići. To da ste vi zaštitnik ne znam ni ja koga sve, to, kako bih vam rekao, možda se vi tako osećate, ali tako treba da se osete oni koje štitite, navodno. Kad oni u vama budu videli zaštitnike, onda ćete moći na izbore da izađete sami, a ne da se krijete iza onog koga se juče onako glasno odričete, da nemate ništa sa njim. Hvala.

Poštovani građani, pre svega vama želim da se obratim, iz prostog razloga što je ovde mnogo toga rečeno isto tako u obraćanju vama. Želim da pozovem one koji su malo vičniji i brži što se tiče korišćenja ovih elektronskih i električnih ili kakvih već tehnoloških spravica kojima smo okruženi, dakle računara ili telefona, i da odu na sajt RTS-a i da provere kada je gospodin koji je maločas govorio, gospodin Boško Obradović, bio na RTS-u. Onda će videti da je bio pre sedam dana, 15. decembra u Jutarnjem programu RTS-a. Kolega koji je maločas govorio kako ne može da dođe na RTS, kako nije u stanju da na RTS-u išta kaže, zapravo pre samo nedelju dana je bio na RTS-u, na istom tom RTS-u. U istoj toj emisiji gostovale su neke kolege iz njegove stranke, dakle, neki su poslanici, neki nisu poslanici, ali nije ni bitno. Tako da, i te kako gostuju na RTS-u. E sad, to što bi oni sa 3% da gostuju svaki dan i da imaju sve vreme ovoga sveta, to ne biva nigde, pa ne biva ni u Srbiji.

Druga stvar, sve ovo što ste maločas čuli od gospodina Obradovića, pogledajte samo u gornji desni ugao vašeg ekrana i pogledajte kako se zove naziv kanala koji trenutno pratite, ako je to RTS, e onda ćete videti, pogledajte da nije RTS2 možda, onda ćete videti koliko ima istine u tome da se baš ništa ne može čuti na tom RTS-u, koji upravo gledate. Ako ste čuli gospodina Obradovića šta je rekao, čuli ste da upravo na RTS-u on kaže da ne može da kaže ono što je maločas rekao.

Što se tiče sudija, dakle, kako može bivši sudija da bude sadašnji sudija? To je potpuno nelogično. Dakle, neko ko protestuje zbog toga što nije izabran za sudiju ne može biti sudija u tom trenutku. Ako nije izabran za sudiju, on više nije sudija. I da, svi su se iščlanili. Ali to što neko sad nama želi da propisuje, osim toga koga ćemo sve da primamo u stranku i kako stranka treba da nam izgleda, i kako ljudi treba da podnose ostavke i da se učlanjuju i iščlanjuju, bolje da se bave svojom strankom. Naravno da ćemo jednog dana da izgubimo na izborima i da dođe do promene vlasti, ali teško da sa 3% možete da se ponašate kao da imate 333% i da svima delite lekcije. Hvala vam.

Logično je da onaj ko uređuje emisiju zove goste.

Dakle, ako bi se primenjivao princip da neko ko je ovde u Skupštinu ušao u koaliciju sa, kako ste me ispravili pravilno prošli put, gostuje svake nedelje, to prosto vam nije moguće, ali gostuju i ljudi iz drugih stranaka. Evo, sa gospodinom Zelenovićem sam bio dva puta u emisiji, sa nekim drugima sam takođe bio, sa gospodinom Lutovcem sam bio u emisiji itd. To što treba da bude i predstavnik vlasti, to se valjda podrazumeva jer se čuje i druga strana.

Tako da, i te kako dolaze predstavnici opozicije na taj RTS, ali upravo u tome i jeste suština. Mi ne želimo da uređujemo RTS i nećemo mi da budemo ti koji će da kažu kad će ko da gostuje, sa kim će da gostuje i koliko puta je dovoljno da nas pozovu da bismo mi bili zadovoljni. I to je ono što je suština.

Mi ne bežimo od činjenice da smo deo tima koji predvodi Aleksandar Vučić, ali zaista smatramo da podrška koju on ima kada su građani Srbije u pitanju apsolutno doprinosi tome da i mi budemo na pozicijama na kojima smo i svesni smo toga i ne treba to, niti doživljavamo kao kakvu slabost, niti to kada neko kaže doživljavamo kao uvredu. Naprotiv, mi smo ponosni što smo deo jednog šireg tima, jednog pokreta, rekao bih čak, kojem je na čelu predsednik Vučić, koji menja ovu Srbiju na bolje, bori se za nju svakoga dana i za sada, i to se može videti, beleži zaista sjajne rezultate na svim poljima i u svim oblastima života. I tu stvarno nema apsolutno ništa da se doda, ni da se kaže. Ali, kažite onda i za vas da ste se vi sakrili na prošlim izborima iza doktora Nestorovića. Što to krijete? Pa ste njega isturali u prvi plan, a onda ste zajedno gostovali na jednoj nacionalnoj frekvenciji, za koju kažete da pripada SNS, celo pre podne pred izbornu tišinu. I to je činjenica.

Najzad, što se tiče vaše ambicije da budete u posleponoćnom programu, ja vam tu ne mogu nikakav savet dati, jer nemam iskustva nikakva sa tim, ali to je za neke drugačije aktivnosti, a ne za Skupštinu Srbije. Hvala vam.

Prvo ovo lično što ste rekli, pa ću vam to odgovoriti.

Dakle, vi birate način na koji ću vam se obraćati, to sam vam rekao u početku ovog saziva, u prvom obraćanju. Kada se vi obraćate pristojno, odgovoriću vam pristojno, a kada se obraćate na način na koji ste se obratili prošli put kada ste mi se obraćali, onda ćete dobiti onakav odgovor kakav ste dobili.

Ono što je bezveze malo, to je da posle toga kukumavčite danima zbog toga i vi i vaši mediji, odnosno Šolakovi mediji koji vas podržavaju, ili posle sedam dana vodite kampanju da sve i kuso i repato što postoji na tim medijima od nevladinog sektora, novinara, voditelja i svih ostalih objašnjavaju kako je bogougodna stvar da se meni lupa šamar i kako ovaj što se predstavlja kao panker ima puno pravo meni da udari šamar i da je to super.

Isti oni koji su protestvovali zbog nasilja, sada kažu nasilje je opravdano ako je protiv Milenka Jovanova ili ako je protiv nekoga iz SNS-a. To je jako zanimljivo, a voleo bih da vidim to šamaranje, inače sam strašljiv čovek, pa jedva čekam da vidim kako će to da izgleda, kao i jurnjava po ulici.

Što se tiče ovoga što ste pričali, dakle, vi ste svoj odnos prema demokratiji pokazali dok ste bili na vlasti. Jedini ko je osuđen za pritisak na birače je čovek iz vaše stranke, koji je priznao da je to radio da bi dobio oportunitet. To se desilo. Snimani ste kako pripremate drogiranje članova biračkih odbora. Snimani sastanci na kojima ste to dogovarali. Menjali ste pravilnike da biste izbacivali ljude iz Srpske napredne stranke da ne mogu da kontrolišu izbore. Poništavali ste biračka mesta sa obrazloženjem – na njima je pobedio Aleksandar Vučić, to je razlog da se poništi, to ne može da prođe. Poništavali ste izbore do onde dok ste mislili da ima smisla da se poništavaju, odnosno do momenta dok vam je Upravni sud rekao da više nema stvarno nikakvog osnova za poništavanje. E, tako vi doživljavate demokratiju.

Nemojte da ponižavate te ljude, nije tačno da iko ima kvote za Srpsku naprednu stranku da donose išta. Nemojte da obmanjujete ljude. Obmanjivali ste danima narod i vređali ljude kako za 5000 dinara pomoći državne će da glasaju za SNS. Mi na taj način ne doživljavamo ljude sa kojima živimo. Nemojte to da radite, nije korektno i nije fer prema njima.

Dakle, vi ste svoj odnos prema demokratiji pokazali u Šapcu, a građani su vam demokratski rekli da vam je vreme da budete opozicija, i vi i Dušan Petrović. Hvala.

Da ne politizujemo političku diskusiju, ne znam kako ćemo to uspeti. Ako imate neki savet, molim vas, dajte nam, ja ne znam kako da ne politizujemo političku diskusiju. To je malo oksimoronska misao.

Ovo je bilo lepo demagoško obraćanje građanima, u stilu – u svetu postoji jedno carstvo, ajde da se svi skupimo, znate, Srbi su ugroženi, mi sad ovde nešto politizujemo, a oni su ugroženi, evo mi treba da ih branimo, a oni su ugroženi, ali evo ja tu, a vi se tu svađate. A onda kažete da smo horda. Onda opet u sledećoj rečenici – znate, mi smo tu da branimo, hajde svi da se dogovorimo, ali ste izdali Srbiju potpisujući ne znam ni ja šta.

(Srđan Milivojević: Jeste.)

I zato Vučićevog sina i brata hoćeš ko Gadafija u šaht. Jel tako? Pošto vičeš da jesmo. Zato što kažeš da jesmo, zato Vučićevog brata i sina hoćeš u šaht kao Gadafija. Klimaš glavom, da. Dobro, hvala što smo razumeli to. Odlično sam te razumeo.

Svaka naredna rečenica demantuje prethodnu. Teško pratiti tok misli. Ali, ono što sam uspeo da uhvatim, to je da smo imali proceduralnu grešku tako što ste krali na glasanju. To je procedura. Pogrešila u proceduri, pa glasala s tuđe jedinice. Ali, nije ni to. A ko je ustao i rekao – ja sam joj rekao to da uradi? Jel i to proceduralna greška? Jel to proceduralna greška? Ali, nema tu proceduralne greške.

Nemojte da izmišljate. Sad, vi ste divni i odgovorni, a svi su ne znam ni ja šta.

Da ukinemo Briselski sporazum? I šta onda, da damo apsolutni legitimitet onima koji nas danas napadaju, Kurtiju i onima koji ga podržavaju? Evo vam te neodgovorne politike na delu. Lepo zvuči, ukinite sve, da se vratimo tamo, da mi uradimo ne znam šta, a niko ne priča o tome šta je sledeći korak i šta je posledica. Šta je posledica? Da im damo apsolutno sve argumente u ruke, da kažu – vi ste ti, jer smo uvek mi krivi i kad nismo krivi, oni kažu da je Srbija kriva. I kad ispunimo sve što je naša obaveza, oni kažu – Srbija je kriva, a onda da uradimo nešto, da im kažemo – e, sad ste stvarno krivi i sad imamo puno pravo da radimo šta hoćemo. E, to vam je ta neodgovorna politika.

Tako da, tom demagogijom probajte negde drugde. A nije vam loša ideja da se prijavite na zabavni program RTS-a. Tamo otprilike i pripadate. Hvala.

Nećete to čuti zato što postoji neko…

(Milica Đurđević Stamenkovski: Kako se prisluškuje predsednik države?)

To je beše dobacivanje sporno.

Ne, ne, meni je super. Ja volim. Rekao sam, niste bili tu, ali dobro je da ste se lako priključili vašim kolegama koji vam, inače, i aplaudiraju i daju podršku, koji jedno rade kada su oni u pitanju, a sasvim drugo kada smo mi u pitanju. Dobro je da ste uhvatili taj ritam, tamo i pripadate.

Postoji jedna druga stvar. Ne daj Bože da smo se približili vašoj politici. Toj neodgovornoj demagogiji, tom olakom sipanju demagoških fraza nikada ne smemo da se pridružimo, zato što moramo da vodimo računa o tome šta su posledice politike koju vodimo.

Mi smo krivi zato što Priština nije ispunila svoje obaveze? Mi smo krivi? Kako nikada u svom delovanju ne napadnete onom žestinom kojom napadate vlast u Srbiji one u Prištini? Kako nikada tu žestinu ne pokažete? Zašto vi kada organizujete skupove pred predsedništvom napadate našeg predsednika, a ne napadate Kurtija? Ni reč o Kurtiju. Odete na barikade, pljujete i psujete po srpskoj policiji. Po srpskoj policiji pljujete i psujete na Jarinju i onda posle toga kažete – mi tako protestujemo. Tako protestujete? Uvek po državi Srbiji protestujete, veliki nacionalisti.

Znate šta me frustrira? Frustrira me kada visite na „N1“ u dva, četiri, šest, osam i matine i na „Novoj S“, a onda odete na „Raša tudej“, pa pričate kako, eto, ima medija, a misli se na provladine medije, pošto u pozadini ide slika predsednika ovde dok govori i optužujete vlast kako se priprema da uvede sankcije Rusiji. Gde su te sankcije? Gde su sankcije Rusiji? Žalite se Rusima na to šta radi naša vlast. Koja je vaša zemlja? Rusija? Nema za mene razlike između onoga ko trči da se klanja Vašingtonu ili Moskvi ili Pekingu ili Berlinu. Samo Srbija, gospođo! Samo Srbija!

(Milica Đurđević Stamenkovski: Može li još dva minuta?)

Zaista je enigma da ovako jednog raskošnog političara njegova stranka ga ne predloži za poslanika, nego ga predlaže druga stranka, to je stvarno neverovatno.

To da se i dalje igrate pravljenjem, sada pravite dopise sa slikama ptičicama, ovoga bifteka, nije biftek, nego kotlet, jagnjeći, to ste završili, sada pravite dopise u ime, odlično je to, znam da vi volite da se igrate time. Nije to baš uobičajeno u tim godinama da se čovek takvim stvarima bavi, ali, Bože moj, svako ima svoje zanimacije.

Ponovo pretite, hoćete sve da nas strpate u šaht kao Danila Vučića i Andreja Vučića, jeste li to svima namenili? Jeste li to svima…

(Srđan Milivojević: Sami ćete u šahtove.)

Sami ćemo u šahtove? Sami sebe ćemo u šahtove? Nemate sramotu da govorite o tome, vređate Marka Atlagića ovde, smejete se svi kompletno kako ga vređa, a cvilite kao deca danima – Jao, Milenko nam rekao ovo, Milenko nam rekao ono, jao uvredio me je, jao svašta mi kaže. Tri dana kažete, šta me briga, kakve veze ima da li je rekao ili nije? Šta ti je smešno kada vređa Atlagića? Što nisi digao Poslovnik da se buniš, a nije bitno kada se Atlagić vređa, da li je tako? To je super? To je odlično? To ti prija?

(Radomir Lazović: Ko?)

Dobićete odgovor svaki put kako ga zaslužite, bre. „Deda, stric, teča“, sve u jednoj osobi. Šta je? Da li je deda, stric ili teča? Kako može sve da bude? Multipraktik? Cela familija u jednoj osobi?

I dalje zastupate Veljka Belivuka ovde, ne prestajete sa zastupanjem Veljka Belivuka ovde. Advokati sa jedne strane, mediji sa druges trane i poslanici sa treće strane, to je odbrana Veljka Belivuka danas.

(Radomir Lazović: Sve Vladimir Đukanović.)

To je odbrana Veljka Belivuka danas i ti Lazoviću zajedno sa njima učestvuješ u toj odbrani svojom ličnom odlukom.

Prema tome, u šahtove nas strpati nećete, u šahtove nas stavljati nećete i to zaboravite, a to što prizivate građanski rat u Srbiji, jer mislite da ćete da maltretirate nekoga po Srbiji a da ćemo mi da ćutimo i da gledamo, to nemojte da radite. Nikada nećemo prihvatiti vaše nasilje kao deo političkog delovanja, a vaše nasilje koje najavljujete, koje na tviteru propagirate ili ovaj vaš panker što bi da šamara, to samo pokazuje koliko ste nemoćni, koliko ste poraženi ovde u Skupštini, a tako ste najavljivali da ćete da budete dominantni. Hvala.

(Radomir Lazović: Replika.)

Narod će da odluči, to nije ništa sporno. Narod uvek odlučuje i narod kaže da ima apsolutno poverenje u predsednika Vučića.

Ja neću ulaziti sada u sve ove detalje koje je maločas gospodin Aleksić izneo, iz prostog razloga što je on gospodin koji je osuđen pravosnažno za to što je iznosio neistine u javnosti, a onda i priznao da je to stvarno tako i bilo, upravo na toj „Nova S“ kojoj sada traži frekvenciju.

Ono što je interesantno, to je da on gde god dođe u priliku da govori on traži frekvenciju za „Novu S“. Dakle, kada ode u Strazbur on traži frekvenciju za „Novu S“ u Strazburu, kada treba da dođe u Skupštinu Srbije on traži frekvenciju za „Novu S“ ovde. Ja sada ne znam kako funkcioniše Zakon o lobiranju u potpunosti, ali ono što znam, to je da lobista ne može da bude istovremeno i političar. Tako da, molim da se to proveri.

Ako to radi iz ljubavi prema „Novoj S“, onda moram da ga samo podsetim na to da je svojevremeno, pošto kaže kako su oni jadni, treba im frekvencija itd, pazite vi sada ovu izjavu - N1 je gledanija od svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, ima tri miliona gledalaca. Ko je to rekao? Igor Božić. Igor Božić, direktor te televizije. I sad vi nama kažete kako narod, on kaže da ima gledanost i da ima tri miliona gledalaca, a vi nam kažete da ne mogu ljudi to da vide.

Najzad, ima još jedna stvar tu interesantna. Šta će vama nacionalna frekvencija, recimo, za grad u kome živite, za mesto u kome živite? Ja verujem da vas tamo ljudi poznaju, znaju ko ste, šta ste, znaju kakav ste bili predsednik opštine. Nije veliko mesto, bez namere da to protumačite negativno, jer prosto nema veliki broj stanovnika. Dakle, imate vremena sa svakim da porazgovarate i direktno. I vi tamo, u tom svom mestu, gde vas svi poznaju, gde nema potrebe da se pojavljujete na televiziji, imate 11%, a vaša lista na republičkom nivou ima 14%. Pa, vi ste u svom mestu svoju lisu vukli dole i za to vam je kriv RTS. Za to vam je kriva nacionalna frekvencija „Nove S“. Ne, nešto drugo je tu u pitanju i nema te frekvencije koja to može da vam popravi.

Hvala vam.

Da je čitan izveštaj o izborima koje je podneo REM, kolega bi znao da je naša lista imala trećinu ili četvrtinu vremena, a da je većinu imala opozicija. Na privatnim televizijama, tim našim, je bilo, kako kažete našim, je bilo oko pola - pola. Ako ovo nije bio pritisak na ove ljude iz REM-a, onda ne znam šta je, politički pritisak. Onda ne znam kako to izgleda. Prihvatam da grešim, ali onda stvarno ne znam kako to izgleda, ako ovo nije pritisak.

Napada se, između ostalih, i osoba koja je upravo u vreme vlasti vodeće stranke bivšeg režima doživljavala politički progon. E, to je bio politički progon. Zbog novina u kojima je radila i zbog informacija koje je objavljivala – Olivera Zekić. Doživljavala je progon. I sada vi nama pričate o slobodama medijskim itd.

Nije vam smetalo, kolega je malopre govorio o tome, ali ne slušate, ne želite ni da čujete, kako preko jedne ili dve firme za prodaju reklama kontrolišete kompletno medijsko polje u Srbiji, sve medije, tako što se otkupe od RTS-a, pa nadalje, tako što se otkupe reklame sa diskontnim cenama, a onda se preprodaju po pravim, a ako ne budeš poslušan, ja ti ukinem finansiranje, pa ti vidi šta ćeš. Sad vi nama držite predavanje o tome kako treba da izgleda.

Ističe mi vreme. Ko je kupio dve televizije? U koje vreme je Grk kupio dve televizije? Kako vam tad to nije smetalo? Kako niste ustali i rekli – to ne može. A sad je problem. Nemojte ljudi. Ajmo više, dosta sa tim dvostrukim aršinima.

Još jedna stvar, to mogu da vam kažem ovako direktno da grešite. Neće se deca obrazovati na nacionalnim frekvencijama. I to je nešto što je još gore od svega što ste navodili, mnogo stvari ste preterali, ali nije bitno, ovo stvarno jeste pitanje. Deca se obrazuju na kanalima na kojima ni država, ni REM, ni niko živi nema nikakvu kontrolu, a to su Jutjubovi, društvene mreže i slično. E, tamo vam vladaju i reptilijanci, ne ravna zemlja, nego ljudi reptili i ravnozemljaši i teorije zavere itd.

Sad kad bismo hteli i predložili nekakav akt kojim bi se to uredilo, upravo sa te strane bi došao najžešći napad da ubijamo slobodu govora na internetu. Ajmo da se manemo licemerja. Hvala.