Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo poslanici, pred nama je jedan zakonski predlog koji predstavlja ispunjenje obaveza Republike Srbije na osnovu Ustavne povelje koja je doneta, ja bih da vas podsetim, suprotno glasanju SPS-a u tadašnjoj Saveznoj skupštini Savezne Republike Jugoslavije.
Dame i gospodo, svi vi osim SPS-a i, čini mi se, ako se dobro sećam, SRS, svi ste vi bili za usvajanje ove ustavne povelje. Svi ste vi učestvovali u potpisivanju Beogradskog sporazuma i zato je za mene začuđujući tok rasprave koji se trenutno vodi u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prosto sam sebi ponekad postavljam pitanje da li vi razgovarate uopšte u Vladi Republike Srbije? Kako je moguće da Vlada Republike Srbije izlazi sa ovakvim predlogom, a da G17 glasa protiv.
Miroljub Labus je potpisnik Beogradskog sporazuma. To je bio dogovor Srbije i Crne Gore, to je bio dogovor na nagovor Evropske unije i nismo mi bez razloga rekli da je to tvorevina koja se zove "Solanija". Sada ste protiv toga što ste zajedno potpisali i što ste nametnuli ostalim poslanicima u tadašnjoj Saveznoj skupštini Savezne Republike Jugoslavije.
Prema tome, ne vidim ovde ni predstavnike DS-a, nema ih u velikom broju. DS je bila vodeća stranka koja je forsirala Beogradski sporazum i Ustavnu povelju. Više vas je bilo na raspravi o četnicima i partizanima nego sada. Davali ste kvorum za četnike, a ne dajete kvorum za raspravu o državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Da li su to prioriteti sa kojima se narod Srbije danas suočava?
Danas, SPS svakako i dalje smatra da je Ustavna povelja loša. Mi smatramo da je Ustavna povelja napravila tvorevinu koja ne može uspešno da funkcioniše. To smo smatrali i pre dve godine kada je Ustavna povelja doneta.
Mene čudi kako određene političke stranke, koje sada čine Vladu Republike Srbije, o ovom najvažnijem državnom pitanju imaju ovako različit pristup.
Koliko sam shvatio predsednika Vlade gospodina Vojislava Koštunicu, cilj je da Srbija ispoštuje svoje obaveze prema Ustavnoj povelji i da Evropska unija vidi da Srbija nije prepreka za dalji opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ako je to tako, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Ako bismo gledali sam zakonski predlog, možemo u njemu naći tačke zbog kojih možda ne bi glasali za ovaj predlog. Tu su neke konkretne radnje koje su vezane za izborni proces. Koliko smo shvatili, ovde je reč o tome da se pokaže da rukovodstvo Republike Crne Gore ne želi iskreno opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora, dakle, deo rukovodstva, i da čini sve kako bi državna zajednica što pre prestala da postoji.
Reći ću ovde ono što je najvažnije za SPS, a DS ukoliko ima šta da kaže može da kaže posle toga, pošto očigledno vi što ste mahali kartama JAT-a za aferu Bodrum, sada ste postali članovi upravnog odbora. Mene zaista iznenađuje kako gospodin Radosavljević nije član upravnog odbora JAT-a i zaista bih zamolio Vladu Republike Srbije, pošto je Neda Arnerić postala član upravnog odbora Sava centra, pošto je Voja Janković postao član upravnog odbora Ade ciganlije, Pajtić je predsednik Pokrajinske vlade, ne znam još jedan fali i nije dobio nikakvu funkciju, znači, molim da gospodin Radosavljević postane član upravnog odbora JAT-a, jer on očigledno najbolje barata ovim avionskim kartama. Ko god nema mesta u avionu, neka se javi gospodinu Radosavljeviću.
Da se vratimo na državnu zajednicu, odnosno na Srbiju i Crnu Goru, dakle, mi smo kao što znate rekli da je suštinsko pitanje želi li Srbija i srpski narod zajednicu sa crnogorskim narodom i Crnom Gorom. Kakav je oblik tog zajedništva, možemo reći da u ovom trenutku nije najbitnije. Ovde će neko reći da je to birokratska tvorevina i da to nije državni interes Srbije.
To jeste državni i nacionalni interes Srbije i srpskog naroda. Zašto? Zato što u Crnoj Gori živi, po sadašnjem popisu, najmanje trećina Srba, pa kako onda to nije nacionalni državni interes Srbije i srpskog naroda? To jeste najviši nacionalni državni interes, dakle, da Crna Gora ostane da živi u bilo kojoj vrsti zajedništva sa Srbijom.
Opet ću reći još jednu stvar. Ne može se smatrati važnijim za našu državu ostvarivanje dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom ili Albanijom ili ostvarivanje suživota i zajedničkog života u našoj državi u okviru Srbije sa Muslimanima, Hrvatima, Albancima itd. Mađarima, a da nam nije važno kako ćemo živeti sa Crnogorcima.
Neću da ulazim u to da li je to jedan narod ili ne, neka se svako piše kako hoće. Naš je životni interes da ostane neka vrsta zajedništva između Srbije i Crne Gore.
Zato zaista Srbija treba da učini sve da ta zajednica opstane. Mi nismo zadovoljni ustavnim rešenjima, glasali smo protiv toga, ali ćemo uvek glasati za bilo koji oblik zajedništva, nikako da Crna Gora postane nezavisna, zato što će trećina građana Crne Gore koji su Srbi ostati da živi van zajednice sa Srbijom.
Zato, dakle, mi moramo pokazati svima da je Srbija za opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore time što ćemo doneti zakon o neposrednim izborima. Da li će ti izbori da budu organizovani ili ne, to je drugo pitanje. A zašto je drugo? Zato što valjda nikome ne pada na pamet da se izbori održe samo u Srbiji, a da se ne održe u Crnoj Gori, smešno je da neko uopšte razmišlja na takav način i da to bude alibi da se glasa za ovaj zakon.
Srbija treba da donese zakon i treba da insistira na poštovanju Ustavne povelje. Koliko sam shvatio, meni nije jasan ni G17 plus, jer ovo je prvi put da vi ne poslušate ono što Solana traži. On traži neposredne izbore za Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Mi nismo glasali za ono što ste vi usvojili, onaj tekst za evropske integracije. Vi ste tražili, vi ste glasali, sada vi glasate ovde protiv. Da sam predsednik Vlade, verujte mi, ova vlada ili više ne bi postojala ili ne bi ovako radili.
Prema tome, što se ovoga tiče, mene zaista zaprepašćuje stav vladajućih stranaka o svemu ovome.
Postavljam još jednom pitanje, da li postoji dogovor oko ovoga?
Hoćete da pravite parlamentarnu većinu u stilu letećih izmena u hokeju, malo SPS, malo radikali, malo DS itd. To je DS i htela. Oni su prvo hteli kohabitaciju, pa su videli šta znači kohabitacija, pa su bukvalno shvatili šta to treba da bude, ko će koga da pređe. U svakom slučaju, što se nas tiče, apsolutno podržavamo opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora. Mi to ne smatramo birokratskom i veštačkom tvorevinom. Srbija i Crna Gora i srpski i crnogorski narod nemaju bliže jedni drugima nego što su oni. Nemojmo mi činiti da razdvajamo Srbiju i Crnu Goru.
Što se toga tiče, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona iz tog razloga što smatramo da državna zajednica SCG treba da opstane, iako nismo bili za ovaku formu i ovakav oblik zajednice SCG. SRJ je bila federacija sa nekim elementima koji su davali malo više prava republikama članicama. Sadašnja tvorevina koju ste vi doneli, svi vi koji ste ovde, osim radikala i socijalista, vi ste je nametnuli i sad govorite o tome da je to birokratska tvorevina.
Ne vidim šta je politika Vlade. Mislim da Vlada ovo pitanje treba ozbiljno da razmotri. Ako imate ministra inostranih poslova koji priča šta hoće, ako imate stranku koja je druga po snazi u Vladi Srbije, koja glasa protiv ovog predloga, mislim da tu nisu čisti odnosi.
Svako ima pravo na svoj stranačku politiku, ali kada ste u Vladi, dame i gospodo, tražite najmanji mogući zajednički imenitelj, a ne nešto po čemu ćete se razlikovati od drugih. Ako bismo po tome gledali, mislim da je Vlada pala na ispitu povodom ovog predloga. Vi ste Vlada, vi koji činite Vladu, parlamentarnu većinu. Vi se niste dogovorili oko ovoga, izlazite pred poslanike gde jedna stranka glasa ovako, a druga onako.
Što se nas tiče, mi ćemo glasati za ovaj predlog zato što smo uvereni da su Crnogorci i Srbi istog korena i da Srbija i Crna Gora treba da budu u bilo kom obliku zajedništva. Hvala.

Predložio bih da donesete poslovnik u kojem bi se moralo govoriti samo u trećem licu, da se niko ne prepozna. Poslaniku neće biti dozvoljena bilo kakva kritika. Koliko znam, predsednik sam poslaničkog kluba SPS. Nisam član DS ni G17 plus. Ne razumem toliku reakciju na svako pominjanje tih stranaka u diskusiji.
Reagovao sam zbog toga što smatram da su Beogradski sporazum i Ustavna povelja bili deo dogovora svih stranaka koje su tada činile vladajuću koaliciju, DS, DSS, tada G17 plus ne znam da li je postojao, ali je Miroljub Labus bio potpredsednik Savezne vlade i jedan je od potpisnika Beogradskog sporazuma, SPO tada nije bio u Vladi, bila je Nova Srbija u vlasti. Znači, sve stranke koje sam spomenuo su bile za ovu varijantu o kojoj danas raspravljamo.
Zato je za mene čudno da G17 plus danas ne podržava opstanak državne zajednice koja je stvorena na osnovu Beogradskog sporazuma i na čijem opstanku insistira Havijer Solana i EU, a takođe mi je čudno da je DS više bila zainteresovana za Zakon o četnicima, nego za zakon o izborima za Državnu zajednicu SCG. Ja sam o tome govorio. Državna zajednica SCG nije birokratska tvorevina.
Ako je birokratska, vi ste je takvom napravili. Vi ste za nju glasali. Ako se nekome ta državna zajednica ne sviđa, nemoj da učestvuje u vlasti na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prema tome, svako ima pravo na svoj stav. I SPS ima pravo na svoj stav. Nemojte vi od nas tražiti da mi vas podržavamo u nečemu gde niste u pravu.
Znači, DS apsolutno ne podržavamo, a što se tiče G17 plus, apsolutno smo protiv i smatramo neodgovornim to što je G17 plus izašao protiv ovakvog predloga, jer on je član Vlade Republike Srbije. O tome je trebalo da se dogovore ljudi koji vode Vladu Republike Srbije pre nego što nam pošalju zakon ovde.
Ko će ovde glasati za taj zakon ako ne glasa G17 plus? Da li ste obezbedili većinu za to? Pitam vas nešto što ne bi trebalo da vas pitam. Da li vi hoćete da taj zakon ne bude donet? Ako ne glasa G17 plus, hoće li SRS glasati za taj zakon, hoće li glasati DS za taj zakon? Znači, vi ste nas doveli u situaciju ovde, kao Vlada Republike Srbije, kao vladajuća koalicija, da mi ovde raspravljamo o vašim unutrašnjim odnosima u Vladi Republike Srbije.
Što se toga tiče, pošto je došao i gospodin Petrović, zaista bih zamolio da gospodina Radosavljevića predloži za Upravni odbor JAT-a, jer to mu najbolje leži. Pošto malopre nije bio tu, predlažem da, u ime DS, pošto je tu bila i Neda Arnerić i Voja Janković, iskoristimo ovu situaciju. Možda će DS glasati za ovaj predlog zakona, u cilju kohabitacije.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mislim da je veoma neozbiljno iznošenje ovog zakonskog predloga pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, a da pri tom ne postoji zajednički stav stranaka koje čine Vladu Republike Srbije.
Da li vi mislite da je SPS bila baš za sve ono što ste vi predložili? Da li vi mislite da ste vi toliko pametni, lepi, pošteni, pa da smo mi uvek za sve to glasali, nego smo se pridržavali dogovora koji smo imali sa Vojislavom Koštunicom. O čemu vi govorite?
(Predsedavajući: Gospodine Dačiću, vreme.)
Da li vi mislite da su radikali podržali Komisiju za hartije od vrednosti, dajući kvorum, zato što su voleli tu Komisiju za hartije od vrednosti, nego su imali neku drugu temu tada, pa su hteli da iskoriste to da budu prisutni.
Znači, nemojte vi sada govoriti o tome kako G17 plus dobro radi. Mi ovde ne govorimo o radu G17 plus, govorim o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju. Hoćete li vi da opstane državna zajednica ili nećete? Ako nećete, zaista ne znam na kojim se to političkim osnovama temelji Vlada Republike Srbije.

Javljam se po Poslovniku. Kada sam govorio o Demokratskoj stranci, izrazio sam čuđenje zašto ih je više bilo i dali su kvorum za četnike, nego za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, pošto je Zoran Đinđić bio jedan od onih koji su utemeljili tu državnu zajednicu, ali to je sada njihovo vrednosno opredeljenje. Kada sam govorio o Demokratskoj stranci pominjao sam i nešto drugo, na šta gospodin Petrović nije ništa rekao, što je izgleda postalo normalno, a to je afera Bodrum i sve ostalo, tako da to ne zaslužuje nikakve replike. Toliko o vrednostima. Što se toga tiče, ne bih da polemišem dalje.
Ako bi SPS gledala koje su to vrednosti koje proizilaze iz prošle sednice, ako govorimo o četnicima i partizanima, nažalost, mi osim SDP-a koja je glasala zajedno sa nama ne bismo imali u Srbiji sa kim da sarađujemo, jer svi ste na istim vrednosnim talasnim dužinama, i DS, i SRS, i SPO, i NS, i DSS i G17 plus koji su glasali za četnike.
Prema tome, ako ste već na istim vrednostima, zašto ne glasate za njih onda, ako već govorite o vrednostima. I tada sam rekao da nije DS podržala ovo zato što misli da je to ispravno, nego zato što je smatrala da će time uneti što više nestabilnosti u vladajuću političku koaliciju.
U pravu su. Vi mislite da smo mi politički diletanti, da smo mi politički naivni. Što se nas tiče, SPS će uvek pre sarađivati sa onima koji su za opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora, za one koji su za odbranu Republike Srpske, za odbranu Kosova i Metohije, a ne za one koji žele da sarađuju čak i sa Haradinajem. Tu nema spora što se nas tiče.
Celu ovu priču započeo sam zbog toga što smatram da Vlada Republike Srbije, pre nego što uputi zvanični predlog zakona, mora da zna ko će za njega glasati u Skupštini Srbije. Ako neće glasati G17, znači da je Vlada Srbije obezbedila većinu od strane drugih političkih stranaka, DS-a ili SRS-a. U tome im čestitam. Mislim i opet ponavljam, stranke koje čine Vladu, a to nije SPS, dužne su da o najvažnijim političkim pitanjima imaju jedinstven politički stav.
Ovde nisu pitanja predizborne kampanje, ovde su pitanja vođenja politike i zato mislim da su se teže reči danas čule na račun državnog zajedništva Srbije i Crne Gore nego u raspravi u crnogorskom parlamentu.
Mi treba da negujemo zajedništvo sa Crnom Gorom, sa crnogorskim narodom, iako je bilo nekih tonova koji su se mogli drugačije protumačiti na prethodnoj sednici parlamenta. Nema nam bližih i prečih od Crne Gore i Crnogoraca.
Nema razloga da mi više navijamo za to da nacionalnim manjinama u Srbiji damo autonomije, Albancima na Kosovu, na jugu Srbije, Mađarima u Vojvodini, Muslimanima u Raškoj oblasti, a da ne govorimo o Crnoj Gori i Crnogorcima.
G17 ima pravo na svoj politički stav, ali onda mora da bude dosledan u svemu, onda mora da ne učestvuje u vlasti na saveznom nivou, odnosno na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ne želim da polemišem dalje. Jednostavno, smatram da oni koji vode politiku treba da znaju, ovde se ne raspravlja o tome da li će se nasilno održati izbori ili ne, ovde je reč o tome da li će Srbija ispuniti obaveze, da li mi poštujemo Ustavnu povelju ili ne.
Srbija treba da pokaže da poštuje Ustavnu povelju, a neka Solana raspravi sa onima što neće da poštuju Ustavnu povelju, jer ionako je ta državna zajednica i ta Ustavna povelja nazvana po njemu.

Izvinjavam se poslanicima Nove Srbije pošto sam smetnuo s uma da gospodin Velja Ilić u to vreme nije bio baš u dobrim odnosima sa tadašnjim rukovodstvom DOS-a i da ta stranka u to vreme nije činila vladajuću koaliciju. Mislim da to njima služi na ponos. Izvinjavam se što sam ih stavio u taj koš, dakle, one koji su vršili vlast u određenom periodu.
Sa druge strane, ne želim dalje da polemišem o prošloj sednici. Vi znate da je naš stav bio takav da se ne može prošlost miriti tako što će se istorija menjati, ali svako je odlučio onako kako je mislio da treba, kako će birači reagovati, a to ćemo videti na nekim sledećim izborima.
Što se nas tiče, mi smo jednostavno samo očekivali da, pošto su sve stranke, a i DS izrazile toliku zainteresovanost za takav zakon, pa čak i dale kvorum, da verovatno, pretpostavljam, da u ovoj državi postoje važniji zakoni od ovoga. Pretpostavljam da ćete onda vršiti tu kohabitaciju i dalje sa sadašnjom vlašću i zato mi je čudno da niste dali kvorum za održavanje ove sednice, zato što, čini mi se, da je ova sednica ipak možda važnija nego ona prethodna. O tome odlučite sami.
Što se nas tiče, još jednom ponavljam, odnosi sa DS su nama veoma jasni. Odnosi međusobne antipatije, mi smo međusobni politički protivnici, svako ima svoj put, jedino ne znam samo, nekako ste mnogo skrenuli u levo, pa drugarice i drugovi iz Socijalističke internacionale, ne znam kako će vam protumačiti ovo što ste glasali za desnicu na prošloj sednici. Ali to je vaša stvar.
Opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore nije najvažnije pitanje, nego je najvažnije pitanje hoće li opstati zajedništvo između srpskog i crnogorskog naroda i to ćemo uvek podržavati.

Kao prvo, mi nismo inicirali raspravu o ovoj temi. Upozorili smo predlagače da će rasprava o ovoj temi otvoriti mnoga pitanja i podele iz prošlosti. Ovde nema ideologije. Ovde ima propitivanja ko se u stvari borio za slobodu, a ko sarađivao sa Nemcima i Italijanima.
Vraćam još jednom pitanje na početak. Svaki četnik koji se borio protiv Nemaca i Italijana ima pravo da ima status borca narodnooslobodilačkog rata. Samo treba dokazati da li su se borili. Neko je ovde o tome govorio. Ne mogu svi automatski koji su pripadali Ravnogorskom pokretu imati ova prava, jer onda su tu i Đurišić, koji je nosio istovremeno i odlikovanje kralja Petra i Hitlera, onda su to i nedićevci, ljotićevci.
Tačno je da istorija ne počinje od 1945. godine, ali ne počinje ni od 5. oktobra 2000. godine. Posle 2000. godine vaša odbornička većina u Skupštini opštine Smederevo, uz izuzetak Šormaza, glasala je da se centralnom trgu u Smederevu da ime Ljotića. Apsolutno reč je o tome da li se neko borio protiv fašista ili sarađivao sa njima. Nemojte se na nas ljutiti što smo ovde navodili argumentaciju.
Navedite i vi drugačiju argumentaciju. Navedite i vi reči Staljina, Čerčila, Ruzvelta, navedite i vi ofanzive četnika protiv Nemaca, imena gradova koje su četnici oslobodili 1944. godine i 1945. godine itd. Nema nikakvih problema. Nemojte od nas tražiti da ćutimo. Mi o ovom pitanju ne možemo da ćutimo, da biste vi što pre doneli odluku.
Gospodin Stevanović je malopre rekao, u raspravi koju je imao, istorijsko pomirenje je to što će u Kragujevcu Obren Ćetković biti direktor jednog preduzeća, zato što smo tamo napravili parlamentarnu većinu. Ja sam o tome govorio još na početku. Što se tiče SPS-a, istorijsko pomirenje je odavno započelo. Nemojte me terati da poredim kome je bilo lakše, a kome teže. Da li vama kada birate Obrena Ćetkovića ili nama kada smo 1999. godine birali Vuka Draškovića za potpredsednika Savezne vlade.

Dame i gospodo, pošto je gospodin Stevanović govorio o državnim znamenjima Srbije, želim ovde da kažem da nisam predstavnik partizana u ovom parlamentu. Predstavnik sam građana Srbije koji su glasali za SPS, koja nasleđuje sve pozitivne tekovine socijalističkog i radničkog pokreta kroz istoriju i, naravno, tekovine partizanskog pokreta.
Mi nismo glasali za ovakva državna znamenja Srbije zato što smatramo da je kruna monarhističko obeležje. Ali to što mi nismo glasali za ta državna znamenja Srbije ne znači da ćemo ikada zviždati, cepati ili paliti ta državna znamenja Srbije, kao što su neki radili. Ne znači da se pod tim znamenjima nećemo boriti za slobodu ovog naroda i ove države. To je odnos prema državi, dame i gospodo.
Dimitrije Tucović je bio protiv rata, protiv ratnih kredita. Kada je izbio Prvi svetski rat, odazvao se pozivu, učestvovao u ratu i poginuo, a sada demokratska, navodna vlast u Beogradu želi da mu sruši spomenik na Slaviji. To je odnos prema državnim znamenjima.
Tačno je da nismo glasali. Ne moraju svi u ovoj državi valjda da misle isto, jer tamo gde svi misle isto, ne misli se mnogo. Ali, nikada ni jedan socijalista neće zviždati himni, neće cepati zastavu ili ponižavati državna znamenja ove države i ovoga naroda. Mi smo jedna odgovorna narodna partija koja želi dobro svom narodu i svojoj državi. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, Drugi svetski rat je započeo valjda onda kada je Hitlerova Nemačka napala i porobila tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju.
Nažalost, posle Drugog svetskog rata i pobednici i poraženi su imali možda i preterivanja u svojoj verziji istorije. Ishod Drugog svetskog rata niko ne može promeniti, građanski rat nije vođen na teritoriji Srbije bez okupacije. Srbija je okupirana, ne samo od strane Nemaca. Ovde je takođe rečeno da su u tome učestvovali i neki pripadnici legalne vojske iz Mađarske, koji su služili svoj vojni rok. Nažalost, služili su svoj vojni rok u Srbiji. Oni su okupatori, bez obzira kako se zvali.
Nisam se javio da polemišem, javio sam se da kažem da SPS, kao što znate, jeste za istorijsko pomirenje. Vojislav Mihailović ne sedi ovde od pre nekoliko meseci. On sedi ovde od sredine devedesetih godina i to upravo glasovima poslanika SPS, a podsetiću još jednom, pravo istorijsko pomirenje jeste da je unuk Draže Mihailovića izabran za gradonačelnika Beograda glasovima socijalista, odlučujućom podrškom glasova socijalista.
Takođe, istorijsko pomirenje jeste i to što je Vuk Drašković bio potpredsednik Savezne vlade u vreme kada je na vlasti bio Slobodan Milošević. Mi jesmo za istorijsko pomirenje, ali moramo voditi računa da u tom istorijskom pomirenju ne dođe do krivotvorenja istorije. Ovo nije danas ideološko pitanje.
Zameram svima koji ovome prilaze na ideološki način. Ovo nije pitanje ko je nosio petokraku, a ko je nosio kokardu. Ovo nije pitanje ko je bio partizan, ko se zvao komunistom ili je bio za kralja. Ovo je pitanje ko se borio protiv fašista, protiv Nemaca i Italijana. Još jednom kažem, socijalisti su za to da se svakom četniku ravnogorcu prizna status borca ako se borio protiv okupatora. Zato, protiv toga smo da se blanko celom pokretu daje ovakvo pravo, a vi ste ovde govorili o 1941. godini kada je, između ostalog, bila zajednička saradnja partizana i četnika. Sa druge strane, nihilizam u istoriji je počeo odavno.
Vi znate od početka devedesetih godina da je prvo bilo rušenje bista onih koji su pali za ovu državu, za ovaj narod, da je bilo skrnavljenja spomenika, da je bilo promena naziva ulica. Čemu je smetalo ime neke ulice koja nosi ime po narodnom heroju koji je poginuo u Drugom svetskom ratu? Čemu je smetao Tolbuhin, pa se sada ulica zove Makenzijeva?
To je nihilizam koji je postojao u nekim partijama koje su bile na vlasti u lokalnim samoupravama. Zato smo se i trudili da u ovoj raspravi govorimo argumentima koji nisu ideološke prirode nego isključivo citatima dokumenata i govorima koje su držali Čerčil, Ruzvelt, Musolini, zapisnicima sa sednica izbegličke vlade, kraljeve vlade od 1941. do 1945. godine, takođe citirajući i samog kralja.
Vojska kojom je komandovao Draža Mihailović je bila kraljeva vojska, a vrhovni komandant te vojske se odrekao onoga koji je komandovao tom njegovom vojskom sredinom 1944. godine i to je istorijska istina. Odrekao se pod pritiskom Čerčila i zapadnih saveznika i to je apsolutno istorijska istina.
Takođe, želim da kažem da mi apsolutno poštujemo i ovde želim da odam priznanje svima onima koji se zaista zalažu za ono što misle. Važno je imati za protivnika nekoga koji je ubeđen u ono što misli. Ja sam samo protiv lažnih, onih koji su godinama bili komunisti, skojevci, koji su deca partizanskih generala i narodnih heroja, onih koji su uživali sve blagodeti komunizma, a koji danas govore o četnicima. Jedan od njih je i Vuk Drašković, nažalost.
Ja sam citirao njegova dela i, naravno već sam rekao, ako zamerate komunistima morate zameriti i predsedniku svoje stranke koji je pisao sve ovo i koji je bio član Komunističke partije sve ove godine.
Takođe, Demokratska stranka je dala kvorum i glasaće za ovaj zakon. Prema tome, to je stranka koja je lažno levičarska, iako je član Socijalističke internacionale.
Mi smo nezadovoljni što je ovaj zakon na dnevnom redu, ali smo i veoma zadovoljni zato što će se videti jasna podela u Srbiji na levicu i desnicu. U izborima se svi udvaraju borcima, iako u Srbiji nije takav odnos u biračkom telu, u ovom parlamentu većinu čini desnica koja proizilazi iz te četničke tradicije. Zato je za mene potpuno jasno da će ovaj zakon biti usvojen, jer će za njega glasati i SRS, zato što je Tomislav Nikolić naravno četnički vojvoda koji se slika pod slikama Draže Mihailovića, a koji u izborima poziva borce Drugog svetskog rata da glasaju za njega.
Takođe, glasaće i druge političke stranke. Ne zameram DSS-u pošto on proizilazi verovatno iz tih tradicija, to je njihovo mišljenje. Glasaće i deo G17. Ne zameram SPO-u i Novoj Srbiji koji pripadaju toj ideološkoj provenijenciji, ali krivim borce, neka dobro razmisle za koga će glasati na izborima, a ne kada dođu izbori da organizacija boraca kaže – mi smo nestranačko udruženje, pa ćemo onda glasati malo za ove, malo za one. Pokazalo se u Srbiji ko je na čijoj strani u izborima. Dok postoji SPS naravno mi ćemo čuvati uspomenu i tradiciju partizanskog narodnooslobodilačkog pokreta.
Još jednom ponavljam da nije najvažnije ko je pobeđen, a ko je poražen. Još jednom ponavljam da za sve nas, za našu istoriju i za našu sadašnjicu, za našu budućnost, nije najvažnije ideološko pitanje, ni to ko je pobednik, a ko je poražen, već ko se borio za slobodu, a ko sarađivao sa onima koji su okupirali zemlju. To je bitno zato što ćemo se možda nekada ponovo naći u situaciji da branimo svoju zemlju.
Istorijsko pomirenje za nas ne znači izazivanje ponovnih podela i sukoba. Istorijsko pomirenje znači da i deca i unuci partizana i četnika, da i levica i desnica, republikanci i monarhisti, verujući i ateisti, da se Srbi sa ove i one strane Drine, Dunava i Save, ujedine i ostvare bratstvo i jedinstvo unutar našeg naroda u odbrani interesa srpskog naroda i srpske države. To je istinsko istorijsko pomirenje.
Na samom kraju dozvolite da se izvinim svima koje je ova rasprava povredila, jer je ova rasprava, kao što sam rekao, izazvala ponovne podele i verovatno povredila uspomenu mnogima, pošto svi potičemo iz raznih ideoloških pravaca, potičemo iz porodica koje su pripadale i jednom i drugom pokretu i zato mislim da je ova rasprava bila takva da se možda neko u njoj našao povređenim.
Na kraju dozvolite da izrazim zahvalnost svima koji su dali svoje živote za svoj narod i državu u Drugom svetskom ratu. Za juriš se u miru javljaju najgori, a u ratu se uvek javljaju najbolji, kako je rekao pesnik. Zato, bez obzira na ratnu zastavu, bez obzira na uniformu, bez obzira na simbol, neka je večna slava svima onima koji su dali život za ovu zemlju i za ovaj narod.

Nisam rekao da smo glasali za Vojislava Mihailovića zato što je bio član neke druge stranke. On je član SPO-a, mislim da je i potpredsednik stranke i to sam naveo kao primer istorijskog pomirenja. U parlamentarnoj većini koja se pravi, a parlamentarnu većinu, kao što znate, čine svi koji se u njoj nalaze, uvek se radi u interesu te parlamentarne većine. Prema tome, nije umesna ova primedba koju ste izrekli. Ako hoćete da budem iskren, glasali smo za vas 1998. godine ni zbog sebe, ni zbog vas, nego zato da ode Zoran Đinđić.

Dame i gospodo, ne sećam se da sam u svom izlaganju spomenuo Borisa Tadića, ako se varam, ispravite me. Možda se gospodinu Markoviću stalno čini da neko kada ustane ujutru i uveče, dan počinje i završava sa željom i zakletvom predsedniku Borisu Tadiću.
Koliko je meni ovde takođe poznato, gospodin Marković je ovde jedini predstavnik Demokratske stranke skoro celi dan. Ne znam kako su to poslanici Demokratske stranke izloženi "torturi" da slušaju drugačije mišljenje? Zato ste se valjda, dame i gospodo, borili. Niste se vi valjda borili svojim demokratskim potencijalom da slušate ista mišljenja nego da slušate različita mišljenja. O tome su govorili i Volter i Ruso, da će dati život samo da svako ima pravo da kaže svoje drugačije mišljenje.
Šta vi očekujete, da vi ovde iznesete svoje predloge i da mi aplaudiramo? Što se tiče tih 90-tih godina, mnogi učesnici u tim izbornim "krađama" se nalaze sada na različitim stranama, u različitim strankama, ove ili one provenijencije, u nekadašnjem DOS-u, sadašnjem DOS-u, sadašnjoj Demokratskoj stranci, nekim drugim strankama itd. O čemu vi pričate?
Vi ovde govorite o četničkoj tradiciji. Kako će reagovati neki vaši članovi iz Demokratske stranke koji su završili komunističke političke škole u Kumrovcu? Meni je žao, nisam stigao na red da budem u Kumrovcu. Šta ćemo sa vašim članovima? Mislite da njih to pogađa sada kada govorim o tome? To ih je toliko pogodilo da su pobegli, sramota ih je da ovde budu, jer kad god to pomenem, oni gledaju ovde u zemlju.
Mi nemamo čega da se stidimo, mi smo socijalisti koji baštine socijalističku i socijaldemokratsku tradiciju, od Svetozara Markovića, Dimitrija Tucovića i partizana iz Drugog svetskog rata.
Prema tome, mi se ponosimo svojom tradicijom. Što se tiče upravnih odbora, mi u tom periodu o kojima vi govorite nismo bili u izvršnoj vlasti u Beogradu. To zna gospodin Mihailović. Interes broj jedan je bio da se sruši Demokratska stranka iz gradske vlasti, hvala bogu, to se i desilo.
S druge strane, kada već govorite o upravnim odborima, pitajte ove iz DSS-a koliko još vaših ljudi ima po upravnim odborima, koje Vlada Srbije još nije razrešila. To je već problem za stranku koja vrši vlast.
Čitao sam danas u novinama da je i Neda Arnerić predložena za člana Upravnog odbora "Sava centra", ona koja je glasala iz Bodruma da se smeni Dinkić i izabere Kori Udovički, i vi govorite o upravnim odborima? Vi ćete govoriti nekome, kao što kaže Nataša Mićić, da je ova skupština izgubila legitimitet – vi, koji ste glasali iz Bodruma, Soluna, vi koji ste otimali mandate poslanicima?
Prema tome, verovatno Demokratskoj stranci kao i Srpskoj radikalnoj stranci potrebno je neko objašnjenje zašto bi glasali za ovo. Ovim drugim strankama objašnjenje nije potrebno. Oni su četnici, četničkog porekla i šta će im objašnjenje. Oni to smatraju i poštujemo njihovo mišljenje, a vi morate da ubedite vaše birače da ovo što radite je fatamorgana. Borci glasaju za radikale, a oni navodno sada izlaze, da se ne bi svađali sa drugima. Demokratska stranka izlazi, neće da učestvuje.
Još jednom ponavljam, Demokratska stranka je dala podršku svemu ovome samo zato da bi se izazvao što veći raskol i sukob u okviru parlamentarne većine. Zar vi mislite da smo mi naivni? Zar mislite da smo naivni da ćemo nasesti na takve priče?
Prema tome, nisam spomenuo Borisa Tadića. Ako je potrebno da ga spominjem, mogu da ga spominjem od danas pa do utorka u 10,00 sati. Mi smo protiv DS-a, mi smo protiv Borisa Tadića i mi se time ponosimo. Svako onaj ko želi da radi u interesu Srbije danas treba da osudi političko nejedinstvo koje Tadić unosi u Srbiju, svojim izjavama i deljenjem Srba na Kosovu, pozivajući ih da izlaze na izbore itd.

Sa zadovoljstvom sam spreman da se sa demokratama uvek merim po svemu. Kao što je poznato u Koaliciji "Zajedno", 1996. godine čestitao sam pobedu na lokalnim izborima. Oni koji su poništavali te rezultate posle toga su prešli u DOS. Deo njih. Takođe, oni koji su možda u tome i učestvovali u SPS-u više nisu u rukovodstvu ove partije. Ne znam da li su u članstvu. Posle 5. oktobra, 6. oktobra su već bili u kancelariji Zorana Đinđića.
Mi smo spremni, uvek sam govorio, što se nas tiče, mi smo četiri godine ovde bili izloženi najvećem teroru, mogli ste da nas ispitujete, da radite šta hoćete kao u Gestapou, da hapsite u vreme akcije "Sablja", što niste pronašli nešto. Spreman sam da se merim sa svima i po svom imovnom stanju i po svemu ostalome, ali naravno i sa gospodinom koji je o tome govorio.
Nisam hteo da dokumentaciju o njemu, koju su poslali građani kada je bio njegov izbor, iznosim ovde. Naravno, ukoliko je potrebno da se o tome raspravlja, neka se raspravlja, ali sve u svemu, što se toga tiče zaista ovde želim u ime SPS-a da kažem – istorijsko pomirenje ne znači slaganje u svemu između političkih partija.
Istorijsko pomirenje znači da svi zajedno oko najvažnijih nacionalnih i državnih tema imamo zajednički stav, oko odbrane naše državne nezavisnosti, oko odbrane Kosova i Metohije, oko odbrane Republike Srpske, oko Ustava Srbije, oko saradnje sa Haškim tribunalom, ali uz zaštitu nacionalnih i državnih interesa.
Koja je stranka ta koja narušava to nacionalno jedinstvo? DS. I to je istina, dame i gospodo. Time želim da završim ovu temu. Mi se uopšte ne bavimo DS-om. Ona ima svoju viziju i misiju, ona misli da ona ima neku istorijsku misiju. U tome što ona ima ovoliki broj glasova i predsednika Republike, nažalost pomogli ste im i vi neki koji sedite ovde.
DS je stranka koja sa SPS-om nema ništa zajedničko i mi ćemo uvek biti protiv onih ljudi koje ta stranka predlaže. To je sve. Istorijsko pomirenje – da, oko najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja, i što se toga tiče SPS ostaje tu gde jeste. Ovaj kratak izlet u istoriju je bio jedino zbog toga da bismo izbegli ono da je narod koji je zaboravio svoju istoriju osuđen da je ponovo proživi, da ne bismo ponovo imali situaciju da oni koji danas sarađuju sa Haradinajem sutra budu nacionalni heroji na Kosovu i Metohiji. I oni koji su izašli na izbore, kao što je zagovarao predsednik Tadić.
DS je na dobrom putu da ode u političku istoriju, ali ne u smislu značaja, nego da silazi sa vlasti. To pokazuju i lokalni izbori u Srbiji. Navedite opštine u kojima ste na vlasti, pa ćete videti da je DSS u duplo više opština na vlasti, iako ima skoro duplo manje glasova. Videćete da je SPS u više opština na vlasti nego DS. A zašto? Zato što, dame i gospodo, drugarice i drugovi demokrate, niko neće sa vama.

Javio sam se još malopre vezano za izlaganje gospodina Kojčića, pošto sam spomenut, a naravno javljam se u ime poslaničke grupe takođe. Znači, ne znam zašto neki ovu raspravu danas shvataju kao da se danas odlučuje o tome ko je pobedio u Drugom svetskom ratu. Drugi svetski rat je završen pre 60 godina. Mi istoriju promeniti ne možemo. To će se dobro videti na obeležavanju 60 godina pobede nad fašizmom i to će biti širom sveta.
Mislim da ovde nikome nije bila namera da sudi bilo kome, niti da izriče bilo kakve lične uvrede ili bilo šta što bi moglo biti protumačeno na takav način. Naravno da je rasprava o ovome opterećena politikantstvom i ponovnim izazivanjem sukoba i podele iz prošlosti. Mi smo na to skrenuli pažnju, kada je poslanička grupa SPO ovo tražila da se stavi na dnevni red.
Vi znate da u ovoj skupštini postoje različite političke stranke. Ako ćemo stalno insistirati na onome što nas deli, nema jedinstva u Srbiji i zato i danas, još jednom kažem, mi iz SPS-a, apsolutno ne želimo da ovu raspravu politizujemo. Mi želimo da se ne raspravlja o tome da li je neko nosio petokraku ili kokardu, da li je nosio ovu ili onu uniformu, ali nemojmo samo ovim zakonom oprostiti onima koji su sarađivali sa Nemcima i Italijanima, pa makar ko to bio. Ako se dobro tumači ovaj zakon i pravilno, Nedićevi vojnici imaju pravo da budu antifašisti, jer su krajem 1944. godine ušli u Jugoslovensku vojsku u otadžbini.
Šta ćemo sa četnicima Đurišića koji je dobio gvozdeni krst od Hitlera? Znate kako, sve se može promeniti, svako može dobiti penziju, ali ne može dobiti status antifašiste. Uostalom, o tome je najbolje pisao Vuk Drašković avgusta 1974. godine. Što se toga tiče, citirao sam šta je rekao i Kralj Petar Drugi. I on je, kažete, bio mlad.
Ponoviću još jednom samo jedan pasus: “Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja proti interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti i koji se ne bi odazvao ovom pozivu, neće uspeti da se oslobodi izdajničkog žiga ni pred narodom ni pred istorijom. Ovom mojom porukom vama osuđujem zloupotrebu imena Kralja i autoriteta krune kojom se pokušalo opravdati saradnja sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije koristeći time samo neprijatelju.”
Takođe, gospodin Žarko Obradović je malopre istakao, i to moram da kažem, ono o čemu je ovde govorio, desilo se pre 61 godinu u selu Vranić. Nije borba protiv fašizma to što su zaklana 72 čoveka od strane četnika u Vraniću. Nadgrobni spomenici na kojima stoji da je zaklana cela familija od jedne godine do 87 godina iz te kuće, da li su to antifašisti? Oni nisu. Ako su svi četnici, ako kažete da jesu, ovi što su to uradili, nisu.
Prema tome, želim i ovde da kažem poslaničkoj grupi DSS, mi ovde raspravljamo sa SPO koji je predložio ovu temu, međutim, mislim da niko nije uvredio poslanike SPS-a, a nadam se i čini mi se i sve druge poslanike kao poslanik DSS-a.
Mi očekujemo da DSS tim povodom adekvatno reaguje.
DSS je stranka koja se zalaže za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Prva tačka na sledećoj sednici je izborni zakon za državnu Srbija i Crna Gora, a vi ovde delite poslanike po tome. Ne bih vas podsećao da je SPS stranka koja podržava vašu Vladu i vašeg predsednika. Naša saradnja na ovakav način je apsolutno nemoguća. Ne možete vi očekivati od nas da vas mi podržavamo, a vi da izričete ovakve uvrede na naš račun.
Ako treba gospodin Aligrudić da se upozna sa stenogramom, neka se upozna. Vi ste svemu tome aplaudirali kao poslanici DSS. Mislim da mi sva ova pitanja moramo da razrešimo ukoliko želimo da imamo dobre odnose. Gospodin Žarko Obradović i mi očekujemo izvinjenje zbog onoga što se desilo, jer je to loša poruka za sve nas.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Uputio sam vam.)
Niste nam ga uputili, nego ste rekli da ćete se upoznati sa stenogramom. Ako ste se upoznali sa stenogramom, imate vremena i prilike da to učinite.
Inače, mislim da je ovo veoma loša poruka. Već sam rekao juče da nije ova tema ovde zbog toga što neko želi pomirenje, ova tema je zbog toga da se ovde unesu ponovo podele u srpski narod i poslanike Skupštine i parlamentarne većine. Kome to nije jasno, taj je politički diletant.

Javljam se za repliku, pošto su se malo izmešali pravci replika i povreda Poslovnika, pošto je gospođa Blagica to rekla iz SPO, želim da jednu stvar stavim k znanju pre nego što dođe na dnevni red.
Suprotno možda nekim očekivanjima i lažnim pričama, SPS će glasati prva za otvaranje dosijea i objavljivanje spiska saradnika državne bezbednosti. Da li ćete svi vi koji ste ovde prisutni glasati za to, to je sada drugo pitanje. Mi ćemo sigurno glasati za to, zato što znamo da SPS, bar ovakva u ovom sastavu danas, koja je ostala verna našim idejama s početka devedesetih godina, nema nikakve veze sa svim tim stvarima.
Želeo bih da skrenem pažnju, kao i povodom ove tačke dnevnog reda, predlagačima tog zakona. Nemojte sami sebi kopati jame. Vi ste mislili da ćete ovim zakonima iskopati drugima, a u njih ste vi upali. Citirao sam Vuka Draškovića povodom četnika. Dozvolite da tim povodom citiram jedan deo iz knjige Slavka Zečevića, pokojnog, koji je bio nekada ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, koji u jednom svom odeljku, a ja vas molim da pažljivo saslušate ovo što ću reći, jer ovo govorim samo jednom, kaže: "Jednog dana dođe kod mene Žika Jovanović, načelnik UDBE za Beograd i kaže da ima jedan malo goropadan Hercegovac na Pravnom fakultetu koji je veliki improvizator, ali koji bi mogao dobro da se koristi u ovoj situaciji. Taj Hercegovac, zbog koga je Žika razgovarao sa mnom, bio je Vuk Drašković. Pitao sam Žiku zašto je zbog toga došao kod mene. Kaže da treba nešto para da mu damo. Kažem, dajte mu nešto para, ali ga ipak nemojte povezivati sa čovekom koji nam radi na strategijskim obaveštenjima na univerzitetu, nego dajte nekog mlađeg studenta kojeg smo skoro primili na vezu sa njim. Oni su tako i uradili". Citat iz knjige, stranica 257.
Naravno, za otvaranje dosijea, za objavljivanje spiska saradnika, a vi što to predlažete videćete kako ćete proći. Molim vas, zamolio bih zaista da bismo prekinuli ove neprijatne rasprave, pošto se gospodin Aligrudić upoznao sa stenogramom, zaista bih voleo da čujem stav Demokratske stranke Srbije o ovome što se ovde reklo, jer mislim da je to veoma teško i bolno pitanje za našu stranku.

Pošto Srpska radikalna stranka izgleda ima ulogu pomiritelja, pa sada mire Tadića, Koštunicu i sve redom, žao mi je što su izašli. Izašao sam, Vuku Draškoviću ne mogu da uručim, ali nisam stigao malopre da uručim knjigu gospodinu Tomislavu Nikoliću "Noć kame", porodice Pantić i građana Vranića. Neka ova knjiga bar za trenutak zadrži vašu pažnju kako biste saznali još jednu istinu koja vam je, po našem mišljenju, neophodna.
Takođe, ostaviću mu i fotokopiju pristupnice, odnosno odluke jednog člana, predsednika mesnog odbora Srpske radikalne stranke iz okoline Čačka, koji je napisao da ne želi više da bude radikal zato što SRS glasa za ovaj zakon. Ostaviću mu ovde na ovom mestu, pa kada dođe neka vidi.

Dame i gospodo, imajući u vidu važnost ove teme i potrebu da se o tome i građanstvo upozna, a pozivajući se na ono što je predsednik parlamenta Predrag Marković rekao, da u vreme njegovog predsednikovanja neće biti sednice na kojoj neće biti TV prenosa, imajući u vidu da trenutno nema TV prenosa, predlažem da prekinemo rad dok RTS ne prenosi direktno.
Nadam se da je svima vama u interesu javnost rada, pošto je ovo veoma značajna tema koju ste zahtevali. Znači, predlažem da prekinemo rad dok se ne obezbedi direktan TV prenos. Molim vas, to su reči Predraga Markovića, nemojte još jednom svojim postupkom izazvati da Predrag Marković podnese ostavku.