Dame i gospodo poslanici, poznato je da je SPS učinila da se prekine agonija koja je postojala u Srbiji. Podsetio bih da je u Srbiji vladala blokada institucija, da Srbija nema predsednika Republike od kraja 2002. i početka 2003. godine, da Srbija nema Vladu Republike Srbije od 13. novembra 2003. godine i da je, praktično, sve do pre nekoliko nedelja vladala blokada parlamenta, Narodne skupštine Republike Srbije.
Za to vreme se iz dana u dan pogoršavala ekonomsko–socijalna situacija. Oni koji su bili u fazi odlazeće vlasti su iz dana u dan ubrazavali rasprodaju onoga što se zove društveni kapital i javno dobro Srbije. Vladala je blokada državne zajednice Srbija i Crna Gora, pogoršavala se iz dana u dan, kao što smo videli i na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost, bezbednosna situacija na jugu Srbije, na Kosovu i Metohiji, a kao što svi znamo, došlo je do jasno izraženih separatističkih tendencija i u Vojvodini.
Čekajući da se odblokiraju institucije, vladali su oni koji su tako ubedljivo izgubili na prošlim vanrednim parlamentarnim izborima. Ako ima jedna principijelnost u formiranju vlade, onda je upravo ta da će Vladu Srbije činiti i podržavati oni koji su se u predizbornoj kampanji zalagali i vodili politiku protiv politike Vlade Republike Srbije.
Poznato je da je 80% građana Srbije na prethodnim izborima glasalo protiv politike Vlade Republike Srbije. Poznato je da je upravo svih ovih nekoliko meseci i trajalo ovo natezanje sa željom da ta vlada što duže ostane na vlasti. Takođe, poznato je da nijedna politička stranka, nijedna poslanička grupa nije osvojila apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima.
SPS je u startu odmah rekla da smatra da bi za Srbiju bilo dobro da vladu formiraju, kao što je od strane SRS i predloženo, SRS i DSS, ne ulazeći u predlog koji je bio i u toku predizborne kampanje da se o tome dogovore tri najveće političke grupacije: radikali, DSS i DS.
Ali, poznato je da ta vlada nije formirana. Kada smo već kod baj-pasa, SPS je od 1992. godine ostala van aspolutne većine. Nije sama imala dovoljno poslanika da formira vladu. Bila je na vlasti osam godina posle toga. Prema tome, dobro se zapitajte ko je sve bio baj-pas SPS-u tih osam godina.
Mogu potpuno otvoreno da kažem da nema stranke u Srbiji sa kojom SPS nije srađivala tih osam godina i sa kojima neće srađivati u narednom periodu. To svi znaju. Ne znam ko ovde to osporava, ali nemojte me terati da navodim sa kim smo sve bili u koaliciji i ko je sve podržavao SPS.
Dobro je poznato da kad nema apsolutne većine da se nikada ne formira vlada sastavljena od političkih istomišljenika, jer da su to istomišljenici oni sugurno ne bi bili u više političkih partija. Dobro je poznato, tako je bilo i pre svih parlamentarnih izbora, od 1992. godine do danas. To zna i SRS, jer je do 1997. godine, do tadašnjih redovnih parlamentarnih izbora, zastupala politiku koja je bila usmerena i protiv Slobodana Miloševića i protiv SPS-a, a posle tih izbora, kada je propao dogovor sa SPO-om, napravljena je Vlada sa SRS-om.
To nije ništa problematično i to je principijelno političko pitanje. Sada je SRS ponudila koaliciju DSS-u, navodeći pri tome da ima dosta dodirnih tačaka sa tom strankom. Ova prethodna Vlada, koja je još na vlasti, nadam se još veoma kratko, nije bila ni reformska ni demokratska. Ona je građanima obećala bolji život i više demokratije.
Šta su građani Srbije dobili od 5. oktobra do danas? Dobili su društveni proizvod koji je danas na nivou drštvenog proizvoda iz 1997. i 1998. godine. Dobili su nivo industrijske proizvodnje koji je manji nego u godinama koje sadašnja Vlada Republike Srbije i Demokratska stranka karakterišu kao godine najveće propasti.
Dobili smo Srbiju sa najvećom stopom nezaposlenosti u Evropi. Skoro milion nezaposlenih. Za tri godine otpušteno je 400.000 ljudi sa posla. Više od 300.000 ljudi radi u preduzećima koja su u stečaju. Da ne govorim o spoljnim zaduženjima, većim od dve milijarde dolara, za tri godine će naša rata biti milijardu dolara. Spoljno-trgovinski deficit najveći u istoriji Srbije.
Šest puta su veći porezi i nameti građanima Srbije nego što je to bilo pre 5.oktobra 2000. godine. Da li je šest puta povećan prihod, industrijska prizvodnja i životni standard građana, kao što su šest puta povećani nameti. Da ne govorimo o privatizaciji i korupciji. Privatizacija i korupcija; SPS nije glasala za Zakon o privatizaciji.
Što se tiče korupcije, dobro je poznato da su za korupciju osumnjičeni i uskoro će valjda biti optuženi i šef kabineta bivšeg premijera Zorana Đinđića, član Saveta za nacionalnu bezbednost, gospodin Janjušević, i takođe isticano da je to sve uzeto iz privatizacije paraćinske, odnosno Cementare u Novom Popovcu. Niz je drugih primera korupcije koji su bili u Vladi Republike Srbije. Naravno, za vreme prethodne Vlade ubijen je i predsednik Vlade.
Predsednik Vlade je ubijen, taj tragičan događaj ni do dana današnjeg nije rasvetljen. U vreme vanarednog stanja, koje je uvedeno na neustavan način, došlo je do zloupotrebe vanrednog stanja u borbi protiv političkih protivnika. hapšenja i zadržavanja bez odluke nadležnog suda, medijske cenzure, prisluškivanja.
Juče je na Odboru za odbranu i bezbednost ministar unutrašnjih poslova, Dušan Mihajlović, izjavio da MUP ne stoji iza saopštenja koja su izdavana u vreme vanrednog stanja. Ko onda stoji iza toga?
Došlo je, kao što znate, do krađe mandata, krađe glasova, ukinuti su TV prenosi, uništene institucije u Srbiji. Pored svih razlika koje između stranaka postoje, jasno je da SPS ima mnogo razlika u odnosu na stranke koje će činiti Republičku vladu. Jasno je da SPS ostaje iza svega onoga što je njen politički program, da ostaje i za zalaganja za Srbiju kao državu socijalne pravde, ali i za zaštitu nacionalnih i državnih interesa.
Šta je ono što mi očekujemo od Vlade Srbije? Očekujemo da ona učini sve da se očuva jedinstvo Srbije, protiv njenog razbijanja i njene federalizacije. Očekujemo da dođe do očuvanja i jačanja zajedništva Srbije i Crne Gore ili da se na miran način postigne dogovor o razlazu i raspadu, ili kako se to kaže, raščlanjivanju državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Očekujemo da se obezbedi opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije, uz poštovanje i doslednost sprovođenja Rezolucije 1244. Očekujemo da činimo sve, kako bismo harmonizovali naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, da učinimo sve da bi se skratio taj period do mogućeg ulaska naše države u EU i drugih međunarodnih organizacija i institucija.
Naravno, očekujemo da će se mnogo učiniti i na razvoju demokratskih odnosa i jačanju dostojanstva i autoriteta institucija u Srbiji. Očekujemo institucionalizovani odnos prema procesima koji se vode u Hagu. Očekujemo da se našim građanima, koji mogu biti osumnjičeni ili optuženi pred Haškim tribunalom, sudi pred domaćim sudovima. I, naravno, očekujemo da Vlada neće ići ispod odluka sadašnje Vlade Zorana Živkovića vezano za odnose sa Haškim tribunalom.
Takođe, institucionalizovani odnos prema procesima u Hagu podrazumeva da država mora biti svesna da to nisu suđenja samo nekim pojedincima koji se tamo nalaze, nego su to procesi iza kojih stoje ogromne moguće posledice po sudbinu države i naroda, vezano za moguće presude, od kojih će štetu imati svi građani, a ne samo pojedinci koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Ono što SPS posebno očekuje jeste podizanje stope društvenog proizvoda, industrijske proizvodnje i životnog standarda građana. Bez toga svaka vlada će pasti na ispitu. Nema boljeg života građana bez podizanja društvenog proizvoda, bez rasta industrijske proizvodnje, bez pokretanja domaće privrede.
Očekujemo smanjenje stope nezaposlenosti i siromaštva. Očekujemo socijalni dijalog sa sindikatima. Očekujemo izmene Zakona o radu i Zakona o privatizaciji, protiv kojih je glasala SPS. Očekujemo preispitivanje nepravilnosti u dosadašnjem toku privatizacije. Očekujemo borbu protiv kriminala i korupcije, bez obzira ko je u pitanju, da li su u pitanju članovi vladajuće koalicije, opozicije ili bilo koji drugi građanin ove zemlje?
Želim i ovde da kažem potpuno jasno i otvoreno, SPS insistira da se rasvetle sva kriminalna dela, svi zločini, pokušaji zločina, korupcija, kriminal, veza sa kriminalnim klanovima, zloupotreba službenog položaja itd; da budem precizan, i pre, i u toku i posle 5. oktobra 2000. godine.
Peti oktobar uopšte ne uzimam kao značajan datum. Uopšte nije bitno ko je počinilac krivičnih dela, bitno je da li postoji želja da se ta dela rasvetle, da se počinioci kazne i da se, naravno, ta pitanja jednom zasvagda reše.
(Predsednik: Da li koristite ukupno vreme?)
Da. SPS neće učestvovati u vlasti. Mi ne želimo učešće u vlasti, niti političku trgovinu. Nas interesuje program i politika Vlade Republike Srbije. Interesuju nas rezultati Vlade Srbije. Želim ovde precizno da kažem da smo mi razgovarali i postigli politički dogovor sa DSS-om. Ne ulazimo u koalicioni sporazum koje su potpisale tri izborne liste koje će formirati Vladu. Takođe, ne ulazimo u njihove kadrovske predloge. Za rad Vlade i kadrovska rešenja odgovornost snose svi oni koji će vršiti vlast i činiti Vladu.
SPS će podržati Vladu Republike Srbije sve dok u njenom radu bude prepoznavala ove ciljeve i politiku koju je danas izneo mandatar i budući premijer Vojislav Koštunica, sve dok ova vlada radi u interesu građana, države i naroda. Mi želimo da ova vlada bude demokratska, da vodi računa o nacionalnim i državnim interesima, da bude reformska ali i u interesu građana Srbije, i da bude orijentisana ka evropskim i svetskim integracionim procesima.
Želimo da Srbija dobije političku stabilnost, da se deblokiraju institucije, da se prekinu podele iz prošlosti. Vreme je da Srbija gleda unazad. Ako je bilo šta dobro iz svega ovoga što se dešavalo, bilo je dobro iz namere, pokušaja da se sruše berlinski zidovi koji postoje između stranaka i političkih grupacija u Srbiji, veštačke podele na ove ili one blokove, na prirodne i neprirodne saveznike, na principijelne i neprincipijelne koalicije. Vreme nije da Srbija gleda ko s kim ne može, nego kako mi svi možemo i moramo da radimo u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
Mi očekujemo da se Srbija okrene rešavanju najvažnijih životnih problema svih građana. I prošlog puta u raspravi, čini mi se, da je i zamenik predsednika SRS istakao da građani Srbije očekuju da se što pre formira Vlada Republike Srbije. Vlada treba da se okrene rešavanju osnovnih životnih problema građana i problema sa kojima se suočavamo kao narod i kao država.
Zato ćemo mi glasati za izbor Vlade Republike Srbije i, naravno, da što pre odu oni koji su do sada vladali tako bezobzirno i apsolutistički, a sa toliko malo narodne podrške. I jedno i drugo je dobro za Srbiju, a to je u ovom trenutku za sve nas, priznaćete, najvažnije.

Ne tražim da se utvrđuje da li je povređen Poslovnik, samo ukazujem gospodinu Nikoliću, pošto se mnogo dobro znamo, da ipak vodimo računa kako se jedni drugima obraćamo i da izbegnemo uvredljive tonove.
Što se tiče apanaža, već sam mu to više puta rekao, i on to dobro zna i SRS zna, kada neko podržava manjinsku vladu, tu nema apanaža. Sa druge strane, jasno je da između nas postoje političke razlike. Nismo mi krivi što u Srbiji nije mogla na drugi način da bude formirana Vlada Republike Srbije. Nemojte na nas prebacivati krivicu što nije sklopljen brak između onih kojima je ta ponuda prvo data. Molim vas da ne mešate SPS u vaše međusobne odnose.
Nemojte o Slobodanu Miloševiću vi da govorite, zbog toga što, da ste hteli da mu pomognete 2000. godine, kada se on borio sa Koštunicom, Toma Nikolić ne bi bio njegov protivkandidat i uzeo 400.000 glasova, koliko je falilo Slobodanu Miloševiću.

Dame i gospodo poslanici, prethodni govornik je, čini mi se, u kritičkom tonu govorio o ovoj navodnoj koaliciji koja će napraviti vladu, spomenuvši pri tom da će to biti i socijalistička vlada.
Želim da ga malo ispravim. Naime, nisu svi socijalisti i socijaldemokrate koji su u ovoj skupštini ušli u ovu vladu. Drugarice i drugovi iz Demokratske stranke nisu ušli u tu vladu. Meni je žao zbog toga, zato što smo mi veoma srodne političke partije. Oni su u Socijalističkoj internacionali i predlažem, kao što Šešeljeva stranka nosi bedževe, da oni stave crvene ruže, pošto je to simbol Socijalističke internacionale, pošto ionako svoj kongres treba da započinju internacionalom. Toliko oko socijalista i drugarica i drugova demokrata.
Molim vas da se dogovorite. Jednima smeta što se navodno odričemo Miloševića, a drugima smeta što se ne odričemo navodno Miloševića. Čini mi se da je u pitanju nešto treće. Smeta vam Socijalistička partija Srbije. U tome vam ne možemo pomoći. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, poslanici SPS-a su u svojim diskusijama izneli niz načelnih primedbi na predloženi zakon o ministarstvima, sa predlozima o kojima naravno predlagači mogu da razmišljaju. Vidite da je gospodin Pajtić sada izrazio zadovoljstvo što je neke od ideja podržala i SPS, a zaboravio je samo da spomene Slobodana Miloševića. Čudim se. Pošto nisu do sada, kad god smo nešto protiv njihovih stavova, uvek to ističu sa zadovoljstvom, ali dobro, ovde se situacija u parlamentu menja iz časa u čas.
U svakom slučaju, vi znate da je SPS izrazila načelnu spremnost da podrži manjinsku vladu na čelu sa DSS-om. To naravno podrazumeva da oni koji žele da formiraju vladu i njihovi koalicioni partneri imaju pravo da osmisle na koji način će se taj rad odvijati, kroz Predlog zakona o ministarstvima. Naravno, nikada se to ne završava nekim ozbiljnijim racionalizacijama. Uvek je to, između ostalog, i deo političkog dogovora i deo nekih novih viđenja u odnosu na postojeće stanje.
Znači, SPS ima načelne primedbe zašto nema pojedinih ministarstava o kojima smo malopre govorili, Ministarstva za zaštitu životne sredine, zatim omladine i sporta, a zatim se postavlja zaista pitanje ne toliko ministarstva za Kosovo i Metohiju, koliko politike ove države, vezano za Kosovo i Metohiju.
To pitanje smo naročito postavili zbog toga što je u prvim vestima koje su se mogle čuti posle potpisivanja tzv. koalicionog sporazuma između ove tri izborne liste figuriralo ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona o ministarstvima, zbog toga što želimo da se Vlada Republike Srbije što pre formira. Naravno, to ne znači da ćemo mi podržati svaki predlog koji dođe od DSS-a i nekog drugog koalicionog partnera.
Malopre je ovde bilo reakcije iz DSS-a od gospodin Prorokovića, mislim da je izašao, da nije trenutno ovde. Poslanik SPS-a Zvonimir Stević je rekao istinu, a to je da je Koalicija "Povratak" nekim svojim činjenjima i nečinjenjima na Kosovu i Metohiji poslužila kao alibi za stvaranje paradržavnih institucija koje su van Rezolucije 1244 na Kosovu i Metohiji. Nisam očekivao da će DSS da se nađe uvređena kada se kritikuje Vlada Zorana Živkovića. Ja se izvinjavam Dušanu Prorokoviću što smo napali Zorana Živkovića i njegovu vladu, ali to je istina. To Srbi na Kosovu dobro znaju. To znaju i vaši članovi DSS-a na Kosovu i Metohiji, to znaju i oni koji su formirali zajednicu srpskih opština na Kosovu i Metohiji, koju predvodi vaš član gospodin Marko Jakšić.
Prema tome, nemojte se osećati prozvanim i nemojte se ponašati kao DS, da svaku kritiku odmah doživljavate kao spremnost da se odmah traži povreda Poslovnika.
Ja bih gospodina Prorokovića podsetio, zašto nije reagovao na povredu Poslovnika kada je gospodin Pajtić ovde tražio da se utvrdi kvorum, a pri tome njegovi poslanici nisu stavili kartice u poslaničke jedinice. Dobro je poznato da je po Poslovniku, koji su napravili gospodin Pajtić i njegovi kompanjoni, da ne kažem drugovi, pošto je u internacionali, to prekršaj Poslovnika. Pošto ja znam da stara ljubav ipak zaborava nema, onda naravno gospodin Proroković nije tražio povredu Poslovnika vezano za DS nego za SPS.
Što se tiče DS-a, ovde je gospodin Vlahović malopre govorio o koordinaciji potpredsednika. Nema koordinacije u Vladi ukoliko nema više potpredsednika. Podsetio bih vas da Vlada Republike Srbije ima više potpredsednika: gospodina Čedomira Jovanovića, gospodina Jožefa Kasu, gospodina Dušana Mihajlovića, gospodina Mileta Isakova, gospodina Nebojšu Čovića i gospodina Žarka Koraća. Znači, nisam spominjao Čovića, jer ne znam da ne reaguje DSS opet negativno.
Ko je od ovih potpredsednika u Vladi Republike Srbije bio zadužen za koordinaciju, ono o čemu je govorio gospodin Vlahović, prestrukturiranje, odnosno restrukturiranje javnih preduzeća, ko je od ove gospode stručnjak za to? Ko je stručnjak za evropske integracije?
Uostalom, gospodin koji je vodio evropske integracije u Vladi Republike Srbije nije izabran za potpredsednika DS-a, što naravno ne mora da znači da DS nije za evropske integracije.
Da li je plod tih koordinacija to što je društveni proizvod u Srbiji, koji je ova vlada Srbije dala, danas manji nego 1997. i 1998. godine? Da li su oni vodili koordinacije i da li je plod koordinacije to što Srbija danas ima milion nezaposlenih i što je po stopi nezaposlenosti na prvom mestu u Evropi? Da li je plod njihovih koordinacija to što je za tri godine otpušteno 400.000 ljudi sa posla i što 300.000 ljudi radi u preduzećima koja su u stečaju? Dobro se zna ko su stečajni upravnici. Dobro je poznato da li je rezultat te koordinacije to što je Srbija u prošloj godini....

Uplašio sam se da slučajno nisam povredio Poslovnik. Da li je plod te koordinacije, koju je tako uspešno vodio  gospodin Zoran Živković, to što je u prošloj godini spoljnotrgovinski deficit bio pet milijardi dolara? Pet milijardi dolara je najveći spoljnotrgovinski deficit u istoriji Srbije. Za tri godine je spoljnotrgovinski deficit iznosio 11 milijardi dolara. Za tri godine je naša država zadužena za više od dve milijarde dolara.
Želeo bih da podsetim, Demokratska stranka stalno prigovara strankama u saveznom parlamentu da nisu ratifikovale određene sporazume i donele zakone o novom zaduživanju kod Svetske banke ili Evropske banke. Nije bilo reči o odbijanju tih zakona, nego o nameri da to uradi nova vlada i novi saziv Skupštine, jer vi niste našli za shodno da u vreme predizborne ćutnje sazovete skupštinu kada je SPS tražila razrešenje Saveta ministara, a sazvali ste Skupštinu u vreme izborne ćutnje. Toga se valjda sećate. Nemojte reći da to nije bila predizborna manipulacija. Samo je reč o tome što niste računali i niste baš bili sigurni ko će da pobedi na ovim izborima.
Da li su rezultat te koordinacije, i to kako pišu mediji, kako objavljuju čak i poreski organi, određene provizije koje su uzimane od procesa privatizacije? Uostalom, objavljeno je da su gospoda Janjušević i Kolesar uzela proviziju od privatizacije cementare. Da li je to rezultat tih privatizacija, pošto je gospodin Janjušević bio član Saveta za nacionalnu bezbednost Vlade Republike Srbije a gospodin Kolesar šef kabineta predsednika Vlade, i koliko se sećam on je objavio da je Slobodan Milošević na putu za Hag. Da li mu je to možda bila nagrada?
Uostalom, gospodin Janjušević je stručnjak iz oblasti bezbednosti, jer je on počeo da se bavi biznisom, kupio je uređaje za prisluškivanje, koje su, kažu, i državni organi koristili.
Ko je u Vladi Srbije koordinirao vezu sa kriminalnim grupama o kojima se ovde govori? Ko je koordinirao vezu sa krupnim kapitalom? Ko je koordinirao onim što se dešava u EPS-u? Vi možete sada da radite šta hoćete i da prebacujete na bilo koga. Čoveka ste vi postavili. Kada se bili u Vladi što ga niste hapsili i smenjivali onda kad ste bili na vlasti? Ko je koordinirao Biroom za komunikacije i čime je sve koordinirao Biro za komunikacije? To dobro znaju mediji u Srbiji.
(Predsedavajuća: Gospodine Dačiću, molim vas da se vratite na temu. Vlada je pala, ta o kojoj pričate.)
Gospođo Pop-Lazić, mislim da nije baš previše umesno da sa vaše strane dolazi takva primedba. I ja sam ovih dana slušao vaša izlaganja, koja nisu baš mnogo imala dodirnih tačaka sa temom. Prema tome, ponašajte se isto kad ste u opoziciji i kada ste, u ovom trenutku, na vlasti.
Ko je koordinirao Vladom Republike Srbije, kada su doneli promenu zakona, vezano za to da 12.000 ljudi u Srbiji može da bude uhapšeno bez odluke nadležnog suda? U Srbiji je tada uhapšeno više ljudi nego za vreme Informbiroa ili za vreme Pinočea u Čileu. Ko je koordinirao pomorom i pokoljom ptica u Vojvodini? Mediji su govorili o tome da to ima nekakve veze sa nekim ljudima iz Vlade Republike Srbije.
Uostalom, u parlamentu Srbije je dobro poznato da ste vladali krađom mandata i krađom glasova, bez javnosti, uz ukinute direktne TV prenose. Zato, ne daj bože da ova vlada nastavi tzv. reforme prethodne vlade.
Što se tiče žena, naravno da ja nikad ne mogu o ženama govoriti govorom mržnje, kako je to gospođa Lakićević prošli put rekla, jer kako bih ja o njoj mogao da govorim govorom mržnje. Ne bih voleo ni da pojedinci iz DS ženskog pola sebi pripisuju neke demokratske osobine i odlike, ako je dobro poznato da je, uz rukovođenje Skupštinom od strane osoba ženskog pola, gospođe Mićić i gospođe Čomić, došlo do krađe glasova, zbog koje i gospodin Pajtić mora da daje izjave, a i drugi poslanici DS, pred tužiocem.
Što se tiče SPS, mi priznajemo da imamo loša iskustva sa ženama u politici, ali smo ipak glasali za amandman gospođe Leile da bude 30% žena na izbornim listama.
Znači, da ne širim dalje, iskoristio sam samo koncentrisano vreme koje sam imao, a imam još šest minuta i neću dalje govoriti o tome. Pošto se gospodin Pajtić javlja za repliku, a ja nemam pravo na repliku, želim odmah da mu unapred odgovorim. DS sada u opoziciji želi sebe da predstavi boljom nego što je bila kada je bila na vlasti.
Svi znaju kakvi su bili kada su vladali, svi znaju koliko su prostora davali opoziciji. Davali su onoliko prostora u medijima koliko je bilo dovoljno da se objavi da je neko uhapšen. Prema tome, za Srbiju je dobro što je DS u opoziciji. Nadam se da je i za njih dobro.

Ne želim da se mešam u ove svađe koje su unutar nekadašnjih koalicionih partnera. Nadam se da su nekadašnji, ali nikad ne znači da neće biti budući. U svakom slučaju, SPS je i kroz izlaganje našeg poslanika Jovana Todorovića istakla svoju naklonost ka tome da u Vladi Srbije bude ministarstvo koje je posvećeno omladini i sportu. Tu naša podrška nije sporna. Međutim, meni je žao što gospođa Snežana Stojačić-Lakićević, čini mi se, nije bila...
(Glasovi iz klupe: Lakićević-Stojačić.)
Izvinjavam se. Na tekstu amandmana koji ja imam piše Stojačić-Lakićević. Izvinjavam se. Ovo je više na temu rodne ravnopravnosti, nego amandmana.
Da se vratimo na temu. Dakle, žao mi je što gospođa Stojačić-Lakićević, ili Lakićević-Stojačić, nije ovde bila u januaru 2001. godine, jer bi se tada složila sa stavovima poslaničke grupe SPS. Želeo bih da podsetim da je SPS tada predlagala da se zadrži ministarstvo za omladinu i sport, a poslanička grupa DS, odnosno nekadašnjeg DOS-a je upravo govorila suprotno od onoga što danas govore.
I tada su postojali predlozi i olimpijskog komiteta, i nacionalnih sportskih saveza i klubova, ali taj predlog nije prihvaćen.
Nije DSS ta koja je ikada imala u svojoj vladi ministarstvo sporta, nego je to bila poslednja vlada koju je vodila SPS, gde je bilo Ministarstvo omladine i sporta. Nemojte se sada sećati, nemojte sada pripisivati sebi nešto što bi možda moglo da dobije koji politički poen.

Povodom ovog amandmana i pitanja da li u okviru nadležnosti ovog ministarstva treba da budu i mediji, želim da postavim pitanje predlagaču. Ne vidim da je igde napisano gde spada Biro za komunikacije u Vladi Republike Srbije. Da li je to nešto što je u okviru Ministarstva, nešto što je u okviru neke direkcije, zavoda, ili u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova?
Pošto je očigledno da su se neki pripadnici tog biroa bavili nekim drugim poslovima koji nisu vezani samo za informisanje, baš me kopka da li ste u okviru vašeg plana rada predvideli i Biro za komunikacije i ko će postavljati i ko će kontrolisati taj biro i da li će taj biro imati bilo kakvu vezu sa ministarstvom?

Dame i gospodo poslanici, javio sam se povodom izlaganja gospodina Jevtića iz Demokratske stranke. Prošli put sam objašnjavao i govorio o tome kako je Srpska radikalna stranka prihvatanjem da uđe u Vladu Republike Srbije, kojoj je mandat dao Milan Milutinović, prihvatila legalnost izbora Milana Milutinovića i ne bih se na to vraćao.
Demokratska opozicija Srbije takođe od istog Milana Milutinovića dobila je mandat za formiranje prošle Republičke vlade. Gospodin Zoran Đinđić je dobio od njega mandat za formiranje Republičke vlade u januaru 2001. godine. Dve godine je Milan Milutinović bio predsednik Srbije u vreme kada ste vi bili na vlasti i nemojte vi sada drugome spočitavati za neku krađu, a pre toga na prošloj tački dnevnog reda ste se upinjali svim silama da potvrdite da se ne može navodno smenjivati ili poništavati odluka koja je očigledno doneta uz krađu glasova u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne možete svoje krađe sakriti time što ćete ih prebacivati nekome drugome u prošlosti.
Uostalom, pošto je gospodin novi potpredsednik Demokratske stranke malopre govorio o partiji Slobodana Miloševića, videli ste kako izgleda kada Slobodan Milošević, Socijalistička partija Srbije i njegova lista nekoga podrži. Tako je i bilo na izbornoj skupštini.

Stranke koje se zalažu za usvajanje ovog predloga zakona imaju svoju argumentaciju, koja je, naravno, legitimna, ali ovde je rečeno da nije jasno zašto će SPS glasati protiv skidanja cenzusa. Nama je jasno zašto će SRS i DSS glasati za Predlog ovog zakona. Zato što je njima stalo da bude izabran predsednik Republike, čak i ako ne izađe više od 50%. To je jasno i to je legitimno zalaganje. Ali, zaista se mora postaviti pitanje kako je moguće da u novembru izađe 38% građana Srbije na predsedničke izbore, a u decembru na parlamentarne izbore 58%.
Mi možda nismo stigli da konsultujemo Slobodana Miloševića, ali smo konsultovali Vojislava Šešelja, koji je ostavio knjige pre nego što je otišao. Već smo citirali ono što je rekao prošlog puta, istina, kada su bili u pitanju Labus i Koštunica, koji su bili prvi i drugi. Gospodo, nije problem u zakonu. Nije bio zakon prepreka što nismo dobili predsednika. Bile su dve prepreke: želja DOS-a da Koštunica ili neko drugi po svaku cenu ne bude predsednik Republike Srbije i birači koji nisu shvatili da treba da izađu više od 50% na ovakve predsedničke izbore. Nije problem zakon, problem su birači u Srbiji.
Prema tome, svi predsednici Srbije su do sada izabrani uz cenzus od 50%. Prošli put je promenjen zakon i ukinut je cenzus u drugom krugu i opet nije bilo dovoljno da se izabere predsednik Srbije. SPS je protiv ukidanja cenzusa. To ne znači da druge stranke, koje imaju legitimnu želju da Srbija dobije predsednika i da predsednik bude baš iz njihove stranke, nemaju pravo da to predlože. Ali, smatramo da je logično i normalno da predsednik Republike bude izabran na izborima na kojima će učestvovati više od 50% birača u Srbiji.
Što se tiče DS-a, ona je učinila sve neustavno; Nataša Mićić nije raspisivala izbore za predsednika Republike Srbije, suprotno Ustavu. Njihovo zalaganje je suprotno zalaganju SPS-a. Mi se zalažemo da se izbori održe, da se raspišu, ali bez ukidanja cenzusa. Zato vas molimo da ne mešamo sve te stvari. Naše zalaganje je takođe legitimno, zato što su svi dosadašnji predsednici Srbije, uz sva moguća osporavanja, ali sada je kasno za ta osporavanja, bili izabrani na osnovu cenzusa od 50% i u prvom i u drugom izbornom krugu.

Dame i gospodo poslanici, prilikom razmatranja drugih predloženih izmena i dopuna zakona, SPS je istakla da se zalaže za celovito rešavanje svih ovih pitanja u okviru rešavanja celokupnog izbornog zakonodavstva. Naravno, postavljalo se pitanje i na početku ove sednice da li ima smisla raspravljati o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika ili Zakona o izboru narodnih poslanika, ukoliko je, čini mi se, tu definisana želja mnogih poslaničkih klubova da se proba doći do optimalnih izbornih zakona i ukoliko se može pretpostaviti da će se u narednom periodu doći do dogovora oko načina izbora narodnih poslanika.
U tom smislu, smatramo velikom manjkavošću ovo što se trenutno dešava, a to je da se izborni zakon menja na osnovu i zbog pojedinih odredaba izbornog zakona. Srbija zaslužuje da dobije novi izborni zakon, odnosno treba da ga dobije. U tom smislu smo mi danas stavljeni pred jednu dilemu. Ovde je reč o nekoliko tačaka koje su prihvatljive za većinu političkih partija i poslaničkih klubova, a to je potreba da naši ljudi koji žive u inostranstvu, tzv. dijaspora dobiju pravo glasa. Čak se ne bi moglo reći u punom smislu reči da je to dijaspora, već ljudi koji su naši državljani, građani koji žive u inostranstvu, jer dijaspora ponekad obuhvata i one koji nemaju naše državljanstvo, nemaju pravo glasa ovde kod nas. To je jedno opravdano stanje.
Mislim da su se sve političke partije u predizbornoj kampanji zalagale za to da naši građani koji žive i rade u inostranstvu, a to znači da imaju boravak u inostranstvu, a ovde imaju državljanstvo, imaju pravo glasa. Postavlja se veliko pitanje da li je moguće i u kom roku na pravi način, bez rešavanja celokupnog izbornog zakona, doći do pravog i optimalnog ostvarivanja tog prava.
Drugo pitanje jeste ono što je bila manjkavost postojećeg izbornog zakona, a to je pravo građana da glasaju van biračkog mesta. Reč je o određenim kategorijama koje su izgubile pravo glasa prošlim rešenjem u izbornom zakonu: o bolesnima, nepokretnim ili o onima koji su na izdržavanju zatvorske kazne ili se nalaze u pritvoru. I to je opravdano za većinu političkih partija i za poslaničke klubove.
Treće pitanje jesu nacionalne manjine. Ukoliko bismo išli ka tome da nacionalne manjine mogu da imaju određene povoljnije uslove od ostalih građana Srbije, može se pozitivno izaći u susret ovim predlozima da se ukine cenzus od 5 posto za stranke nacionalnih manjina i da sve stranke nacionalnih manjina ili koalicije nacionalnih manjina uđu u raspodelu mandata, iako nemaju pređen prag ili cenzus od 5 posto od ukupnog broja onih koji su glasali na parlamentarnim izborima.
Naravno, postavlja se pitanje arbitriranja, koje su to stranke koje sebe mogu predstavljati strankama nacionalnih manjina. Vi znate da tu može doći do velikih zloupotreba, znate da će se neki političari proglasiti, kao i neke stranke, za predstavnike nacionalnih manjina, jer više šansi imaju da dobiju među pripadnicima nacionalnih manjina, nego među pripadnicima vlastitog naroda. Vi sami dobacujete ko bi otprilike to bio, ali zaista je ostavljena mogućnost da o tome odlučuje RIK.
Znači, mislimo da je loše što se ove tri stvari rešavaju parcijalno, i sve bez celine problema izbornog zakonodavstva. Naravno, teško je da se jedna politička partija izjasni protiv ovih stvari, imajući u vidu da se onda to može protumačiti da ste protiv toga da građani koji žive u inostranstvu imaju pravo glasa. Takođe, može se protumačiti da ne date pravo da glasaju van biračkog mesta onima koji ne mogu tog dana da budu u prilici, a imali su pravo u celom proteklom desetogodišnjem periodu da glasaju. I, što se tiče pitanja nacionalnih manjina, odmah bi se zloupotrebilo da političke partije imaju nešto protiv prava nacionalnih manjina.
Kada smo već kod toga, po postojećim izbornim zakonima, ne samo ovom, nego i po onim prethodnim (čak i po onim većinskim izborima iz 1990. godine, a posle toga su bili proporcionalni izbori sa više izbornih jedinica), pripadnici nacionalnih manjina uvek su imali predstavnike u ovom parlamentu. Oni koji su dugo prisutni u parlamentu Srbije sigurno se sećaju da je trenutni predsednik opštine Preševo Riza Halimi, ako nisam pomešao njegovo ime, ovde dugo godina bio narodni poslanik upravo iz tog kraja. Znači, kada su manjine učestvovale na izborima uvek su imale predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zato će Socijalistička partija Srbije glasati za i podržati ovaj predlog zakona, ali pod uslovom da se prihvati amandman koji smo podneli; to znači da se prilikom glasanja u dijaspori, odnosno među građanima koji žive u inostranstvu u tim biračkim odborima uvede kategorija proširenog sastava biračkog odbora, gde bi ušao po jedan predstavnik izborne liste koja je verifikovana od strane Republičke izborne komisije, kako bi se obezbedila višestranačka kontrola toka i načina glasanja u inostranstvu.
Takođe, sa druge strane, mi nismo podneli taj amandman, ali mislim da je dobro prihvatiti amandman koji se tiče glasanja van biračkog mesta. Mislim da je neko iz Srpske radikalne stranke podneo takav amandman.
U ovom predlogu zakona je predviđeno da dva člana biračkog odbora idu van biračkog mesta. Treba da se takođe obezbedi da ih bude više, ali predstavnici različitih izbornih lista.
Nadamo se da nećemo dočekati sledeće vanredne parlamentarne izbore sa ovim zakonom i sa ovim izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Glasaćemo za ovaj predlog, ali tražimo da se odmah pokrene jedna ozbiljna rasprava o celini izbornog zakonodavstva, jer ne može se menjati izborno zakonodavstvo od slučaja do slučaja.
Što se tiče Socijalističke partije Srbije, moram da kažem da mi nemamo velike potrebe da iniciramo promene nekih zakona ili Ustava iz vremena kada smo bili na vlasti, ali pošto smo ovde u manjini, ako ima takvih inicijativa treba tome da se pristupi odmah da se ne bi desilo kao u prošlom periodu kada je DOS bio na vlasti - imali smo dve-tri godine DOS-ove vlasti, a da pri tome gotovo nijedan sistemski zakon nije donet i svi su kukali na Ustav iz našeg vremena, zakone iz našeg vremena, a nisu našli za shodno da promene nijedan od tih zakona, a da ne pričamo o Ustavu.
Znači, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona pod uslovom da predlagač izađe u susret ovim predlozima da se obezbedi višestranačka kontrola ne samo prilikom glasanja, nego i utvrđivanja biračkih spiskova i svega ostalog što proizilazi iz ovog izbornog procesa, i ukoliko postoji jedno opšte raspoloženje da svi zajedno kroz različite vrste odbora, komisija ili nekih drugih tela dođemo do jednog dobrog izbornog zakona sa kojim ćemo izaći na neke vanredne ili redovne parlamentarne izbore.

Javio sam se za reč povodom izlaganja gospodina Pajtića. Očigledno je da se bliži izborna skupština Demokratske stranke. Iznenadila me je ovakva njegova priča, imajući u vidu da je izborna lista SPS-Slobodan Milošević podržala njegovog kandidata, Borisa Tadića.
Takođe moram da kažem da je bilo i nekih naših odbora u unutrašnjosti koji su bili za Zorana Živkovića, ali smo obavili dodatne konsultacije sa udruženjem "Sloboda" i definitivan stav je da podržavamo Borisa Tadića, u ime izborne liste SPS-Slobodan Milošević.
Ali, u svakoj šali naravno ima i "malo šale", zaista je tragikomično da stranka koja je u ove tri godine bila simbol za bezakonje, krađu, diktaturu, krađu u parlamentu i krađu mandata, za veze sa kriminalnim klanovima, ovde nekome deli lekciju. Gospodine Pajtiću, vaša Vlada je dobila 20% glasova onih koji su izašli na izbore. Pomirite se sa tom činjenicom. Vi, za koji dan, silazite sa političke scene Srbije, odlazite u opoziciju, silazite sa vlasti i molim vas da to dostojanstveno primite, pošto je niste dostojanstveno primili ni kada ste dolazili na vlast. Hvala lepo.

Mi smo sa podrškama završili, prema tome nije više tema. Mada, gospodin Toma Nikolić i ja smo obećali Borisu Tadiću, na sastanku šefova grupa, da ćemo ga podržati. Istina, dogovorili smo se da ga ja podržim dva dana pred izbore, a on jedan dan, ali ja nisam mogao da sačekam taj dan, a očekujem da to sutra učini i gospodin Toma Nikolić.
Što se tiče Demokratske stranke ona, naravno, nije u domenu interesovanja. Prema tome, tema je Predlog zakona koji je podnela poslanička grupa SRS. Očigledno je da će ovaj predlog izmene Zakona biti prihvaćen, odnosno da će biti ukinut cenzus od 50%.
Želim da u ime SPS-a kažem da je očigledno da će biti doneta takva odluka, zato što su se dve najveće političke stranke izjasnile, i dva najveća poslanička kluba, u prilog glasanju za ukidanje cenzusa u prvom izbornom krugu.
Naravno, u ime SPS-a želim da kažem da je potrebno da Srbija ima predsednika Republike. Srbija je bila ovih nekoliko godina u potpunoj ustavnoj blokadi. Srbija je imala parlament koji je svoju parlamentarnu većinu obezbeđivao krađom glasova i poslaničkih mandata.
Takođe, Srbija je imala u ovih nekoliko meseci odlazeću Vladu Republike Srbije, sastavljenu od onih koji ne samo da odlaze sa političke scene nego odlaze i iz Demokratske stranke.
Takođe, Srbija je imala i blokadu rada parlamenta i bilo je potrebno da se prekine ta politička agonija koja u Srbiji postoji.
Srbija ima Ustav u kome postoji institucija predsednika Republike, koji je jedna usmeravajuća ili moderatorska vlast šefa države, predsednika Republike koji ima istu legitimacijsku osnovu, kao što ima i parlament, zato što je on predstavnik naroda, biran neposredno od strane naroda.
Mi smo imali situaciju da je predsednik Republike trebalo da bude institucija koja će sprečiti egzekutivu, odnosno izvršnu vlast, Vladu, da podvede pod svoju vlast legislativu, odnosno Narodnu skupštinu Republike Srbije; institucija koja će sprečiti da parlament bude instrument u rukama Vlade Republike Srbije. Ustavom je predviđeno da se to upravo sprečava institucijom predsednika Republike Srbije, koji vrši jednu vlast koja nije ni zakonodavna, ni čisto izvršna, koja se u teoriji ustavnog prava naziva moderatornom vlašću. Naravno, predsednik Republike ima ovlašćenja koja proizilaze iz načina njegovog izbora.
Bilo je više puta, kao što je rečeno i povodom prethodne tačke dnevnog reda, primedbi od strane tadašnjih opozicionih partija da u Srbiji maltene postoji predsednički sistem umesto parlamentarnog sistema. Tačno je da u Srbiji ne postoji predsednički sistem, ali je tačno da predsednik Republike ima i jaču ustavnu poziciju, zato što ima legitimacijsku osnovu kao i parlament, jer ga narod bira neposredno na izborima. I, zato je predsednik Republike imao i ima ovlašćenja da izglasane zakone vraća parlamentu na ponovno glasanje. On može na obrazložen predlog Vlade da raspusti parlament, da traži od Vlade da određena pitanja iz svoje nadležnosti stavi na dnevni red, da zauzme stav o njima. Takođe, predsednik Republike može da uvede vanredno stanje na obrazloženi predlog Vlade.
Mi smo došli, u prethodnih nekoliko meseci, godina, upravo zbog toga što je vlast DOS-a kršila Ustav Republike Srbije i nije želela da raspiše predsedničke izbore, u situaciju da Nataša Mićić, kao v.d. predsednika Republike koristi ovlašćenja predsednika Republike koja nisu samo reprezentativna ovlašćenja. Ona koja nije izabrana od strane naroda, ona koja je posredno izabrana, uvela je vanredno stanje, apsolutno neustavno. Ona je vanredno stanje zloupotrebljavala.
Donošeni su, kao što znate, i ukazi sa zakonskom snagom, ali su naravno donošeni i zakoni u ovoj skupštini, koji su posle nekoliko meseci od strane same Skupštine proglašavani neustavnim. Kao što se sećate, to je zakon o tome da se ljudi mogu pritvarati bez odluke nadležnog suda, što trenutno ne postoji ni u jednoj državi na svetu; čak je za vreme vladavine DOS-a, u vreme vanrednog stanja, uhapšeno više ljudi nego što je to Pinoče uradio u Čileu.
SPS upravo zbog svega toga, zbog jedne jake legitimacijske osnove koju treba da ima izabrani predsednik Republike, smatra da Srbija treba da dobije predsednika Republike i da odmah treba da budu raspisani predsednički izbori. Ali, da predsednik ne bi imao krnji legitimitet, da bi ga birala većina građana Srbije, mi principijelno nismo do sada podržavali, bili smo protiv ukidanja cenzusa od 50% i u drugom krugu. Ostali smo principijelno, nevezano od toga ko ima nameru da se kandiduje i želju da dobije na predsedničkim izborima, protiv ukidanja cenzusa od 50% za prvi izborni krug.
U Srbiji nije kriv cenzus za to što nema predsednika Srbije. Podsetio bih da su svi dosadašnji izabrani predsednici Srbije izabrani uz postojeći cenzus u prvom ili drugom izbornom krugu. Ovde je problem bio što DOS-ova vlast nije želela da bude izabran predsednik Srbije. Prema tome, nije u Srbiji nikada bio problem i nije nemoguće dobiti predsednika Republike i sa postojećim cenzusom.
Taj cenzus znači da na izbore u prvom krugu treba da izađe više od 50% upisanih birača. Po ovom predlogu zakona taj cenzus više neće postojati, čak neće postojati ni potreba da u drugom izbornom krugu dva kandidata dobiju više od 50% izašlih u taj drugi izborni krug. U drugom krugu 50% od izašlih, ne od ukupnog broja birača. To govorim zbog toga što je moguće da u drugom krugu niko ne dobije više od 50%, a vaš Predlog zakona glasi - većinom glasova. Većinom glasova – to ne mora da znači više od 50% izašlih u drugom krugu.
Znači, u Srbiji se može birati predsednik i bez cenzusa. U Srbiji se predsednik može birati u parlamentu, ali ne može imati ova ovlašćenja koja sada ima po Ustavu. Može ih imati, ali će biti sa krnjim legitimitetom, i zato, bez obzira što postoji potreba da Srbija dobije predsednika, bolje je da se sve političke stranke angažuju, da imaju svoje kandidate i da predsednički izbori uspeju, nego da se ukida cenzus.
Još jednom bih podsetio – svi dosadašnji predsednici Srbije izabrani su uz postojeći cenzus, čak su neki od njih birani i u prvom izbornom krugu uz postojeći cenzus od 50%. Hvala lepo.

Javio sam se u stvari zbog onoga što je rekla gospođa Pop-Lazić, ali je gospodin Vučić sada spomenuo neke stvari, pa bih ujedno da iskoristim da i na to repliciram ili svejedno da iskoristim svoje vreme kao predsednik poslaničkog kluba SPS.
(Predsedavajući: Molim vas da iskoristite svoje vreme za repliku, jer ste iskoristili prvih 10 minuta i poslednjih 10 ostavili za završnu reč.)
Znači, replika u jednoj rečenici. SPS je principijelno protiv skidanja cenzusa. Pokazalo se da se mogao birati predsednik Republike i sa postojećim cenzusom i sa cenzusom u drugom izbornom krugu. Dosadašnja parlamentarna većina DOS-a je skinula cenzus u drugom izbornom krugu i opet nije izabran presednik. Na poslednjim izborima, čini mi se da je procenat izlaznosti bio 38%. Ako uzmete broj dobijenih glasova vodećih kandidata, to bi otprilike bilo sa 20% glasova, sa 20% biračkog tela bi bio izabran predsednik Republike. I to je moguće, ali smatramo da to nije dovoljna legitimacijska osnova za takva ovlašćenja koja predsednik Republike ima.
Nisam rekao da je u Srbiji predsednički sistem, u Srbiji je sistem parlamentarizma, ali sa malo naglašenijom ulogom predsednika Republike, koja nije samo simbolička i reprezentativna, zato što se bira od strane naroda. Zato i nije logično da Nataša Mićić sa svojom torbicom proglašava vanredno stanje, a nju narod nije izabrao.
Gospodin Vučić je malopre rekao nešto o izborima, a pretpostavljam da je mislio na predsedničke izbore 1997. godine. Što se toga tiče, ne bih želeo da se vraćam u prošlost, samo bih želeo da kažem da je SRS učestvovala na tim izborima i njen predsednik Vojislav Šešelj, da je učestvovao Milan Milutinović u ime SPS-a. On je na tim izborima pobedio, kao predsednik Republike dao je mandat za sastav Vlade Mirku Marjanoviću, koji je sastavio Vladu čiji je potpredsednik bio Vojislav Šešelj. Prema tome, smatram da je to apsolutno legitimno. Hvala lepo.

Kao šef poslaničke grupe.

Molim predsedavajućeg, ili predsednika Skupštine, da kada daje poslanicima reč vodi računa po kom osnovu daje. Mi ćemo se pridržavati Poslovnika. Dobro je poznato da šefovi poslaničkih klubova mogu da se javljaju ako se neko uvredljivo izrazio o njegovoj političkoj stranci. Prema tome, ja ne želim ovoga puta da tumačim da li se gospodin Vučić uvredljivo izrazio ili ne, ali koristiću ovo dodatno vreme koje imam kao šef poslaničkog kluba.
Što se tiče SPS-a, naše principijelno opredeljenje ne zavisi od želje SRS-a, DSS-a, oni imaju isti cilj, da njihovi kandidati budu izabrani za predsednika Republike Srbije i to je legitimno pravo svake stranke i njihov stranački interes. Mi samo ukazujemo na to da i član Ustava Srbije kaže kako se opoziva predsednik Republike, a dobro je poznato da u pravu i prilikom izbora uglavnom na onaj način na koji se neko bira, na takav način se taj i razrešava. Nije moguće da se predsednik Republike izabere sa milion i 200.000 glasova, a da treba da se opoziva sa tri miliona i 260.000 glasova. To je suština.
Govorili su malopre da je bilo bojkota izbora, da su političke stranke bojkotovale izbore. Ja bih vas podsetio da su gotovo svi izbori koji su održavani od 1990. godine pa do 2000. godine bili bojkotovani od nekih političkih partija i uvek je izlazilo više od 50% birača. Da su sada raspisani izbori, da nekoliko vodećih političkih blokova ima svoje kandidate, izašlo bi više od 50% građana i ne razumem zašto postoji ovakva želja da se predsednik izabere sa 20% glasača od ukupnog broja birača.
Očigledno je da postoji zajednički stranački interes SRS-a i DSS-a, i to je legitimno. Nemojte onda kada Socijalistička partija Srbije glasa u ovom slučaju, na primer, zajedno sa DS-om, da to smatrate kao neprincipijelno. Mi samo tražimo iste aršine kada govorite o svemu.
Gospodin Vučić je malopre kritikovao Žarka Obradovića. Ja želim ovom prilikom njega da kritikujem. On je moj zamenik, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS i potpredsednik stranke. Želim da ga kritikujem što nije naveo koga je citirao kada je izneo ono što je rekao. Gospodin Žarko Obradović je citirao sa Prve sednice Drugog redovnog zasedanja održane 5. novembra 2002. godine, doktora Vojislava Šešelja. Gospodin Vojislav Šešelj je tada u zvaničnoj knjizi koja je ovde objavljena, takođe povodom rasprave o zakonu, rekao – nije kriv zakon što nije izabran predsednik Republike, nego su krivi kandidati, koji nisu mogli da privuku građane da za njih glasaju. U pravu je Šešelj i u pravu je Žarko Obradović.