Naravno, koristim vreme predviđeno za poslaničku grupu SRS.
Zaista o ovoj temi je bilo puno reči proteklih dana i bilo smo svedoci toga da su se predsednici opština i gradova zbog ove odluke pobunili, ne razumevajući na koji način će moći da predviđeno ostvare, a tiče se direktno stanovništva koji živi u gradovima i opštinama Srbije.
Međutim, ono što je nas takođe zateklo, premda nas opet nije iznenadilo, postalo je manir vlasti u Srbiji, jeste izjava gospodina Stojana Stamenkovića. On je član ekonomskog saveta premijera Srbije, gospodina Cvetkovića.
On između ostalog kaže da se savet sastao samo dva puta. Jedanput, i to poslednji put, kada je premijer gospodin Cvetković saopštio nove mere Vlade.
Takođe, gospodin Stamenković kaže da nisu imali zvaničnu sednicu gde bi, recimo, pre pregovora sa MMF Vlada pitala članove saveta šta misle o rešenjima.
Ono što takođe kaže gospodin Stamenković, a opet jeste atmosfera u okviru koje mi raspravljamo o rebalansu budžeta, jeste da je Vlada bila zatečena sa 100 milijardi dinara manjka, koje je sračunao MMF, pa su morali na brzinu da računaju, a kada se narod pobunio zbog poreza na plate morali su da uključe druge mere. Ova bruka mogla je da se izbegne da su bili spremni.
Takođe, pred dolazak Fonda pričalo se da ćemo tražiti dve milijarde dolara, a onda je MMF rekao da nam trebaju tri milijarde evra.
To je izjavio u svom intervjuu gospodin Stojan Stamenković, član ekonomskog saveta premijera Srbije, 18. aprila 2009. godine.
Kada je već reč o teškoj situaciji za lokalne samouprave, tiče se smanjenja transfera lokalnoj samoupravi, dr Dragutinović je takođe u jednoj izjavi 12. aprila za reviju "Novac" rekla da je u Republici planiran rast zarada od 8%, a u opštinama 20%.
Stoga, znači od 40 milijardi dinara usmerenih ka lokalnoj samoupravi, ovo nije deo citata, naravno, treba oduzeti 15 milijardi, a član 24, samo da vas podsetim, Zakona o budžetu, 1. stav konstatuje da jedinice lokalne samouprave masu sredstava za plate isplaćene u 2008. godini mogu da uvećaju najviše do 7,8%.
U istom članu konstatuje se da ukoliko se ne poštuje odluka iz stava 1. ovog člana, tada ministar može obustaviti prenos transfernih sredstava, dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa obavezama iz stava 1.
Dakle, 40 milijardi dinara u budžetu za 2009. godinu projektovano je upravo u skladu sa ovim članom i sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno u visini od 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda za 2007. godinu, a ne sa projekcijama lokalne samouprave.
Šta je ovde značajno? Ova obrazloženja, koja daju za nas matematički pristup rešavanju problema u budžetu, znače da bi ovom merom morao da se promeni Zakon o finansiranju lokalne samouprave, ili mi grešimo. To je takođe još jedan podatak o kojem bi zaista trebalo da se razmišlja.
Znači, da li mi ovim rešenjima, a jesu zahtevi MMF, uskačemo u novi talas drugih problema koji su zakonske prirode pored, naravno, onih konkretnih, a jesu ekonomska i socijalna stabilnost građana koji žive u opštinama i gradovima države Srbije. Hvala.

Takođe samo kao podrška u pokušaju rešenja ogromnog problema koji se nalazi pred svima nama, a tiče se transfera lokalnim samoupravama. Bez obzira koliko mi bili kao stranka za smanjenje potrošnje, ne možemo da budemo za smanjenje transfera lokalnoj samoupravi, a takođe i zamrzavanje plata u kontekstu porasta cena i nekontrolisanog rasta cena ipak, pa se onda dovodi u pitanje ekonomska i socijalna sigurnost svih građana.
Dakle, ono što jeste situacija, ne bih da se ponavljam, kolege su to rekle već, da su mnogi projekti, vrlo značajni za lokalne samouprave, pokrenuti, dakle, na lokalnom nivou, gde se država neretko pojavljuje kao dužnik, iznela sam već neke podatke, a još češće kasni sa plaćanjem.
Smanjenje transfera može kreirati još veći problem sa nelikvidnošću realnog sektora, tj. preduzeća s jedne strane, a sa druge strane opet se postavlja pitanje ko će normalan od preduzetnika sutra ući u neki novi projekat sa državom, recimo infrastrukturni, ako mu država duguje već za prethodni.
Koji god problem da dotaknemo mi više problema moramo da obuhvatimo. To je jedna situacija koja rađa kišobran problema, koji opet zadiru u ekonomsku i socijalnu sigurnost građana i zato je bilo neophodno da tokom rasprave o ovako važnom Predlogu zakona za rebalans budžeta, od kojeg zavisi da li će dalje te mere Vlade uticati na ekonomsku aktivnost države Srbije, pa ćemo moći da prebrodimo krizu, zaista prisustvuje celokupna Vlada.
Vlada je dala svoj odgovor, samo je gospođa Dragutinović tu. Vrlo sam svesna da niste nadležni da dajete odgovor na sva pitanja koja mi postavljamo. Recimo, iskreno da vam kažem, meni nije jasno kako je za tri meseca napunjen budžet koji bi trebalo da obezbedi zdravstveno osiguranje onolikih osiguranika, a pričali smo o smanjenju te pozicije za lica koja ne mogu da ostvaruju sopstvene prihode. Gospodin ministar nije tu, pa ne mogu to da pitam vas, pa verovatno ću u nekoj narednoj prilici da pitam njega.
Dakle, to su sve uzročno-posledične veze koje bi trebalo da daju odgovore kako će svima nama da izgleda taj jednomesečni život u periodu prelivanja efekata finansijske krize na naše živote u državi Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, dakle, reč  je o tehničkoj ispravci teksta u članu 2. Predloga zakona. Predlagač je mislio da to, pretpostavljam, nije jasno, pa amandman nije usvojio. Nama je bilo sasvim dovoljno da posle određenog iznosa ostali stavovi, odnosno stav 1. Predloga zakona i ostali stavovi se brišu.
Međutim, s obzirom da je reč o samo tehničkoj izmeni, koristim ovu priliku, u produžetku ću verovatno koristiti i vreme predviđeno za poslaničku grupu. Ono što je značajno, a jeste kontekst svih ovih amandmana, rebalansa budžeta i uopšte rasprave na temu budžeta, za nas je potpuno neprihvatljivo da mi raspravljamo o rebalansu budžeta, a da nemamo završni račun prethodnog, da ne znamo po širini pozicije na koji način i gde sredstva odlaze, nemamo ni reviziju završnih računa. Mislim da sva priča počinje i završava se baš tu.
Mislim da je jedno od osnovnih prava svih onih koji izdvajaju po administrativnoj odluci države, sada već solidna sredstva u odnosu na primanja, da znaju gde idu njihovi novci.
Zašto stalno govorimo o tome predstavljajući različite primere? Zato što smo konačno i ovde tokom redovnog zasedanja, u pauzi zbog Predloga zakona o rebalansu budžeta, čuli gospodina Dulića da su određene lokalne samouprave nenamenski trošila sredstva predviđena za zaštitu životne sredine i da je to bio osnovni razlog centralizovanja svih sredstava koja bi trebalo da se koriste u ovoj oblasti.
Nedopustivo je da čujemo da je neko nenamenski, nezakonito trošio sredstva, a da za to nije odgovarao. To je situacija koja je vrlo specifična za ovu državu, koja je sistemski napravila takvu situaciju da direktori javnih preduzeća u periodu finansijske krize imaju plate koje iznose preko tri ili pet hiljada evra, a da ne govorimo o kršenju zakona, a da govorimo o sredstvima koja su neverovatna i pri tom izlaze iz budžeta.
Ono što želimo da kažemo jeste da smo svi zaglavljeni u situaciji užasnog požara zbog loše vođene ekonomske politike i sistemskih rešenja.
S druge strane, naš antikorupcijski savet, gospodin Ivan Ninić, napravio je zaista mnoge analize i mi ćemo primer po primer da iznosimo srpskoj javnosti, jer kad god gostujemo u raznim televizijskim i radijskim emisijama, najčešća pitanja su završni računi, kako se troše sredstva. Treba povlačiti ta pitanja i mi to radimo upravo sad.
S moje desne strane se nalaze nekih pola kilograma materijala, reč je o izveštaju i izvršenoj kontroli trošenja, interne grupe Ministarstva pravde, grupa za nadzor i internu kontrolu trošenja sredstava.
Svako ko želi da ima uvid može da kontaktira SRS i poslanički klub, daćemo ova dokumenta na uvid, a ono o čemu je tu zapravo reč i mislim da treba da se zna, a posebno da se o tome vodi računa, da bi li se našlo konkretno rešenje.
Dakle, tražimo završne račune i odgovornost za svako nenamensko i nezakonito raspolaganje budžetom.
Recimo, u pravosuđu u Srbiji se o ovome nikada nije pričalo javno, dale, funkcioniše grupa za nadzor i internu kontrolu, pa tako i opis poslova i zadataka ovog odeljenja jeste kontrola svih indirektnih korisnika budžetskih sredstava kojima Ministarstvo pravde dotira novac iz budžeta Republike.
Na taj način interni kontrolori Ministarstva pravde vrše dve vrste kontrole. Grupa za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde tokom 2007. godine izvršila je 14 naknadnih kontrola pravosudnih organa širom Srbije i u svim kontrolama je utvrđeno mešetarenje, kršenje propisa i slobodno možemo da kažemo – pljačka budžeta Republike Srbije.
Pored zakonske obaveze, prijavljivanja odgovornih lica koja su mešetarila, Ministarstvo pravde sa tadašnjim ministrom, gospodinom Dušanom Petrovićem, ni jednu jedinu prijavu nije podnelo, niti je bilo ko snosio odgovornost, već su budžetske malverzacije ostale zataškane.
Evo o čemu se radi. Zakon je jasan. On nalaže internom kontroloru da prijavi odgovorno lice koje je nenamenski trošilo budžetska sredstva i kršilo propise tako što će protiv tog lica nadležnim organima biti podneta prekršajna ili krivična prijava.
Ova obaveza proizilazi iz člana 75. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, u kome se propisuje: "Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 74. ovog zakona podnose interni kontrolori, budžetska inspekcija i revizija, lokalna služba za inspekciju i reviziju i druga lica ovlašćena za vršenje nadzora nad izvršenjem ovog zakona.'' Takođe, ova obaveza je precizirana članom 176. Zakona o prekršajima. Stoji da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni ili oštećeni.
Stavom 2. ovog člana je precizirano da ovlašćeni organi zapravo jesu organi uprave, inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja, u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su predviđeni prekršaji.
Antikorupcijski tim SRS je pitao – da li je grupa za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde, nakon izvršenih kontrola u pravosudnim organima tokom 2007. godine, podnosila prekršajne ili krivične prijave protiv odgovornih lica u 14 kontrolisanih pravosudnih organa; ako jeste, koliko je prijava podneto; ako nije, zbog čega prijave nisu podnete.
Ono što smo tada dobili kao odgovor iz Ministarstva pravde, da prijave nisu podnošene i da se u toku provođenja kontrole nije moglo utvrditi povreda finansijske discipline, pa nije bilo mesta vođenju prekršajnih, a ni krivičnih postupaka. To je u potpunoj suprotnosti sa istinom.
Ono što jesu činjenice, a na osnovu ovih 14 izveštaja, malopre sam pokazala, to je zvanični državni, službeni dokument, izvršenim kontrolama pravosudnih organa u Srbiji precizno je utvrđeno kršenje zakona, nenamensko i nezakonito raspolaganje pravosudnim budžetom i to ću upravo sada na određenim primerima da pokažem.
Zato je neophodno da mi, pre svake rasprave o predlogu zakona o budžetu ili rebalansa budžeta imamo precizan završni račun i reviziju završnih računa. Zašto? Zato što smo govorili u petak o Ministarstvu ekonomije i šta smo tada našli. Sada govorimo o Ministarstvu pravde, a imamo još primera.
Na primer, u Trgovinskom sudu u Somboru, interna kontrola je otkrila da je budžet Republike u 2006. oštećen za 800.000 dinara, jer sud ova sredstva koja su ostvarena po osnovu naplate sudskih taksi nije uplatio u budžet Republike, shodno odredbama Zakona o uređenju sudova.
Takođe, kontrola je pokazala da je Trgovinski sud u Somboru na ime troškova registracije, odnosno oglašavanja u službenom listu, mimo stvarnih troškova, strankama naplaćivao paušal od 3.000 dinara bez zakonskog osnova, pa su tako građani dodatno opljačkani za 128.000 dinara.
Pored ovoga, sud je takođe naplaćivao paušal od tri do pet hiljada dinara na ime troškova izlaska sudskih izvršitelja na teren, što nije bilo u skladu sa važećim pravilnikom, pa su građani, po ovom osnovu, opljačkani za 242.000 dinara.
Kontrolom je ustanovljeno i to da sud određena budžetska sredstva, preneta od strane Ministarstva pravde, nije trošio namenski, čime je kršen Zakon o budžetskom sistemu Srbije, a plate sudskog osoblja su uvećavane tako što je uvećavan osnovni koeficijent za obračun zarada i do 20%, a da za to nije postojao zakonski osnov.
Sledeći primer, Trgovinski sud u Nišu; interni kontrolori su u martu 2007. godine izvršili kontrolu poslovanja za 2006. godinu i tom prilikom je utvrđeno da je vršen prenos sredstava u iznosu od 761.000 dinara sa sudskog računa depozita, na račun redovnog poslovanja, i da su zatim ova sredstva trošena nenamenski za sudske dnevnice, umesto da budu uplaćena u budžet Republike Srbije, u skladu sa odredbama Zakona o uređenju sudova.
Isto tako, kontrolori su otkrili da su budžetska sredstva koja su u 2006. godini za tačno određene namene preneta od strane Ministarstva pravde trošena nenamenski, odnosno nezakonito, uz najgrublje moguće kršenje Zakona o budžetskom sistemu.
Tako je, samo primera radi, za nabavku materijala na pozicije 426 bilo planirano 444.000 dinara iz budžeta Republike, dok je za tu namenu utrošeno skoro milion i po dinara. Usluge po ugovoru na poziciji 423 su bile planirane u visini 644.000 dinara, a utrošeno je 1.160.000 dinara.
U Okružnom sudu u Novom Sadu interni kontrolori Ministarstva pravde su u 2007. godini izvršili finansijsku kontrolu i tom prilikom je utvrđeno nenamensko trošenje budžetskih sredstava. Tako je, na primer, za rashode stalnih troškova na poziciji 421 planski bio predviđen rashod u visini 30,4 miliona dinara, dok se sud za ove namene preko zahteva za transfer od Ministarstva pravde tražio iznos od 60.000.000 iz budžeta Republike.
Ministarstvo pravde je za ovu poziciju transferisalo sredstva u visini od 36.000.000, dakle 5,3 miliona dinara više od finansijskog plana, a pri tom su stvarni rashodi u 2006. godini iznosili 25.000.000 dinara.
Drugi primer nenamenskog trošenja budžetskog sredstava u Okružnom sudu u Novom Sadu takođe su čuvene usluge po ugovoru na poziciji 423, za šta je planski bilo utvrđeno i odobreno 15,4 miliona dinara. Sud je od Ministarstva pravde zahtevao transfer od 213 miliona, nakon čega je dobio 65 miliona, a pri tom je stvarni rashod stvoren u visini od 73,1 milion dinara.
Pored ovih nezakonitih troškova, sud je nenamenski trošio sredstva i sa drugih pozicija, odnosno ekonomskih klasifikacija. Antikorupcijski tim SRS, takođe, sličnu situaciju je otkrio i u Opštinskom sudu u Vršcu. Od strane interne kontrole u decembru 2007. godine u smislu finansijskog poslovanja utvrđeno je da budžetska sredstva koja su transferisana od strane Ministarstva pravde nisu bila namenski trošena.
U tom pogledu otkriveno je da postoje znatne oscilacije između budžeta koji je planiran i odobren, kao i u prethodnim situacijama, sredstava koja su transferisana i sredstava koja su utrošena, što se tretira kao najgrublje moguće kršenje odredbi Zakona o budžetskom sistemu.
Primera radi, opet pozicija – usluge po ugovoru, planski su bila utvrđena sredstva u visini od dva miliona, iz budžeta je prenet iznos od tri i po miliona dinara, dok je od toga utrošeno 2,3 miliona dinara. Za stalne troškove rada suda sa pozicije 421 odobrena su sredstva od tri miliona, iz budžeta je preneto 3,2 miliona, dok je za istu namenu utrošeno 2,3 miliona dinara.
Dakle, ovo su samo neki od primera. Tu je pronađeno da su trošena sredstva na ime nabavki lekova iz apoteke po receptu lekara, pa sredstva koja su trošena a nije ni postojala pozicija, nije postojalo zakonsko utemeljenje. Recimo, kontrola je pokazala da je Opštinski sud u Vršcu na teret budžeta kupovao pivo, vino, viski, vermut, kikiriki, smoki, krekere sa sirom i slično, dok je samo po jednom kafanskom računu otišlo 23.205 dinara na teret budžeta, odnosno građana Srbije.
Ovu su bila samo četiri primera kako, recimo, sudovi u Srbiji raspolažu novcem iz budžeta. Ovakvih primera u 2007. godini je otkriveno ukupno 14. Ono što je ovde frapantno, Ministarstvo pravde nije podnelo prijave protiv odgovornih lica, na šta je imalo zakonsku obavezu, niti je inicirana njihova smena zbog nezakonitog materijalno-finansijskog poslovanja.
A pri tom, na godišnjem izveštaju, koji se takođe nalazi sa moje desne strane, u kome je sadržan rezime svih 14 kontrola, stoji: „Sa izveštajem je saglasan ministar Dušan Petrović i on je svojeručno parafirao izveštaj grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde“.
Dakle, to samo može da potvrdi da je gospodin Petrović tada znao da se nezakonito i nenamenski troše sredstva iz budžeta. Država Srbija po ovom primeru apsolutno ništa nije uradila. Mi na osnovu ovog i još nekih primera koje ćemo izneti tokom ove rasprave u pojedinostima, možemo samo da shvatimo da je, recimo, skraćivanje sredstava Državnoj revizorskoj instituciji, nepostojanje završnog računa, zapravo prikrivanje nezakonitog i nenamenskog trošenja sredstava građana Srbije.

Kolege mi ne bi oprostile, a trudim se da ih dostojno predstavim, kao što vidite, vrlo je teško snaći se u ovom ogromnom broju materijala, ali takođe jedna od frapantnih stvari, a tiče se još jednog primera, obzirom da ne mogu da govorim konkretno o amandmanu kolege Savića i, na moju veliku žalost, kolege Mirovića.
Takođe jedan od primera, koji nama stvara sumnju da se sredstva koja se slivaju u budžet Republike Srbije troše u skladu sa zakonskim normativima, to je opet državni zvanični podatak, reč je o analizi poljoprivrede Srbije za 2008. godinu. Moj kolega Milorad Krstin je nama svima u poslaničkom klubu izneo frapantne podatke, zbog vremena pokušaću da to bude u nekoliko rečenica.
Iz budžeta za 2008. godinu, a tu vam govorim o zvaničnom izveštaju koji je potpisao dr Saša Dragin, ono što se očekivalo jeste da će u direktne subvencije otići oko 18 milijardi dinara. Dr Dragin kaže ovako, od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, čak 182 je nenamenski potrošeno, deo sredstava će ići na direktna davanja poljoprivrednicima, tako se najavljuju davanja i daljih 100 evra po hektaru, 70 evra za umatičnu kravu, 90 evra za bika, 150 evra za kravu prvoteoku, i procenjuje se da je za jedan hektar setve u 2008. godini bilo potrebno oko 28.000 dinara.
Dalje frapira podatak da je od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, od tih 182 je nenamenski potrošeno, a da mi nismo dobili nijednu reakciju od strane nadležnih državnih institucija.
Ovo može da se razume na način da se nenamensko i nezakonito trošenje sredstava građana Srbije stimuliše i to je zaista ozbiljan problem.
Voleli bismo da znamo na koji način će ovo biti transparentno i da li to znači da ćemo mi dobiti sve prethodne završne račune ili bar u perspektivi za ovu godinu dobiti završni račun i reviziju završnog računa. Možda bismo počeli sasvim drugu raspravu. Vrlo verovatno, na čemu će SRS da istraje, da se pokrene odgovornost ljudi koji su direktno, i nije teška reč, pokrali pare poreskih obveznika države Srbije. Hvala.

Vrlo verovatno da ću vam svima dosaditi. Naprosto, u obavezi sam prema mojim kolegama koji su sprečeni da prisustvuju raspravi o rebalansu budžeta, mislimo da za opoziciju, a posebno SRS, nema značajnije teme. Da se ne bi zaboravio kontinuitet primera koje sam počela da ovde predstavljam srpskoj javnosti i time odgovaram na dileme da li ćemo da istrajemo na ovom putu, podnošenje računa.
Jedan od primera koji je bio za nas frapantan, opet je plastičan primer nenamenskog trošenja sredstava i odnosa grana vlasti izvršne u odnosu na sudsku, moj kolega Nemanja Šarović se potrudio da doprinese ovoj raspravi. Između ostalog, nakon izvršene kontrole korišćenja sredstava budžeta grada Beograda za period 2001-2002. godina sačinjen je zapisnik Ministarstva finansija, Sektora za budžetsku inspekciju i reviziju.
Tačno postoji delovodni broj od 10. maja 2004. godine, kojim je po šest osnova naložen povraćaj sredstava u budžet grada u ukupnom iznosu od 148 miliona dinara.
Kako u ostavljenom roku grad Beograd, gradska uprava nije izvestila da je postupila po naloženim merama iz zapisnika, to je Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija naložio rešenjem od 25. avgusta 2004. godine.
Po žalbi izjavljenoj na ovo rešenje ministar finansija je u drugostepenom postupku doneo rešenje od 20. oktobra 2004. godine, potvrđeno je prvostepeno da pet od šest osnova u ukupnom iznosu od 147 miliona dinara. Na rešenje ministra finansija, grad Beograd, odnosno gradska uprava podnela je tužbu Vrhovnom sudu Srbije. S namerom pričam ovu hronologiju.
Tužba je presudom od 13. jula 2006. godine odbijena u celini, čime je iscrpljena i poslednja pravna mogućnost osporavanja rešenja Ministarstva finansija. Ovde je Ministarstvo finansija uradilo svoj posao. Vrhovni sud Srbije je potvrdio. Znači, da su se po šest osnova nenamenski trošila sredstva i da se vrate u iznosu od 147 miliona dinara. To nije izvršeno do dana današnjeg. Govorimo o 2009. godini.
Tih 146 miliona, sa zateznom kamatom, danas iznosi oko 600 miliona dinara. Istovremeno, ono što jeste problem i mi ga detektujemo ovde, Vlada Republike Srbije smanjuje transfere lokalnim samoupravama, a ovde imamo situaciju da 600 miliona dinara stoji u vazduhu, zato što se gradska vlast, odnosno uprava grada Beograda oglušava o rešenje Ministarstva finansija i o rešenje Vrhovnog suda Srbije.
To su vrlo plastični primeri odnosa prema zakonitosti i namenskom trošenju sredstava. Nedopustivo je da je odgovorni državni funkcioner postupao na nezakonit i nenamenski način, a da ga niko nije prozvao za odgovornost. S druge strane, imamo poziciju umanjenu MUP i onda se postavlja logično pitanje, na koji način će se stati na put korupciji i organizovanom kriminalu, ko će za umanjenu platu da rizikuje svoju bezbednost, svoju glavu, ne bi li ušao u obračun sa kriminalcima koji su u sprezi sa državom. Hvala.

Gospodine Novakoviću, znate da ne mogu da pričam o ovom amandmanu, ali koristim vreme predviđeno za poslaničku grupu SRS. Pri tom želim dobro jutro svim onim gledaocima koji će pratiti ovako značajnu raspravu i ulažem radikalan protest. Znači, posle 18.00 časova krenuo je kviz na nacionalnom servisu „Zdravo Evropo“.
Taj kviz je očigledno važniji od priče koja definitivno određuje sudbinu i živote građana državljana Srbije. Ovo je prava nacionalna sramota.
Takođe, pošto nema povrede Poslovnika, želela bih samo jedan konstruktivan predlog.
Svi smo navukli dovoljno velike podočnjake, gospođa ministar je, takođe, ovde danonoćno, sutra imamo jako važnu raspravu, da mi sada okončamo ovde, da čujemo gospođu ministar sa njenim odgovorima na pitanja, jer radimo do 20.00 časova, imamo još samo 15 minuta, da sada ne zbunjujemo građane koji će ovo pratiti između 03.00 i 04.00 ujutru, ovo je odloženi prenos.
Očigledno da je neko ko donosi ovakve odluke procenio, dragi građani, da je jedan kviz na nacionalnom servisu važniji od toga kako ćete živeti ove godine, dakle do sledećeg rebalansa budžeta.

Dakle, želim dobro jutro svima onima koji su strpljivo dočekali raspravu o amandmanima po članu 5. razdeo 27. i pretpostavljam da gospođa Dragutinović hoće da govori na kraju ove rasprave i, gospodine Novakoviću, opet vas upozoravam, ako ste produžili raspravu do 20.00 časova i ne date gospođi Dragutinović dragocenih sedam minuta da govori, ona danas neće govoriti, to bi bio žalostan gubitak, zato što smo mi postavili zaista solidan broj pitanja i očekujemo odgovore koji su smisleni u odnosu na raspravu koju smo vodili danas.
Ali, da se vratim amandmanu.
U članu 5. razdeo 27. funkcija 410, EK 423, usluge po ugovoru, mislili smo u smislu štednje koja je jedna od mera u smislu prevazilaženja efekata svetske finansijske krize da se iznos od 38 miliona 590 hiljada zameni iznosom od deset miliona.
Dobili smo obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata. Imajući u vidu da, polazeći od globalne politike smanjenja javnih rashoda, Ministarstvu za NIP smanjeni su rashod u skladu sa predviđenom racionalizacijom i uštedama na diskrecionim rashodima, a to je ono čuveno smanjenje za 26%, te bi dalje smanjivanje ovih rashoda ugrozilo aktivnosti ovog ministarstva.
Dakle, mislili smo da se ovim amandmanima tamo gde god je moguće, a pogotovo po tim diskrecionim uslugama uštedi, ne bi li se ta sredstva uputila onima kojima će biti najneophodnija i koji će zaista najviše osetiti efekte krize tokom ove godine do sledećeg rebalansa budžeta.
Takođe, ono što je neizostavno reći, ovde je skoro kamerna atmosfera, opozicija kao da priča sama sa sobom, predstavlja građanima Srbije pokušaj da se prevaziđu efekti finansijske krize na najzdraviji mogući način, premda je to nemoguće u ovakvom sistemu ekonomske politike.
Ovde nema predstavnika Vlade koji su neophodni da bismo vodili kvalifikovanu raspravu.
Govorimo u periodu prenosa koji će biti odložen. Zaista se postavlja pitanje da li je ova rasprava uopšte smislena.
o verovatno neki budući naraštaji dati smisla ovom besmislu u kojem smo se pomalo svi zatekli i u kojem smo pomalo svi odgovorni.

Gospodine Novakoviću, gospođo ministar, dame i gospodo, a na prvom mestu građani Srbije, nema snažnije teme kao što je rebalans budžeta i analiza onoga što je Vlada osmislila na koji način ćemo svi da funkcionišemo tokom jedne fiskalne godine, a posebno za opoziciju. Po pravilu Vlada polaže ispit baš kada je ovakva tema na dnevnom redu. Vlada pokazuje svoj slabost ili svoju snagu, svoju odgovornost ili svoju neodgovornost baš na osnovu toga kako je osmišljen sam budžet. Čini mi se da smo na vreme pozvonili na uzbunu još sredinom prošle godine, kada smo konsultujući određene nezavisne ekonomske stručnjake predosetili da možemo da dođemo u ovakvu situaciju, situaciju gašenja požara. Zauzvrat smo dobili zaista prljavu medijsku kampanju od strane kontrolisanih režimskih medija. Kvalifikacije su bile najrazličitije i evo nas sad u situaciji kada se pozicije budžeta toliko smanjuju jer nema novaca, kada će građani da se suočavaju sa svakodnevnim problemima u smislu svakodnevnog preživljavanja.
Moram da vam kažem, gospođo Dragutinović, da u ovoj situaciji niko ne može da bude radostan. Opozicija, odnosno SRS ne može da likuje nad činjenicom da smo od početka bili u pravu, da ono što jeste naš koncept opredeljenja puta ekonomskog oporavka Srbije svakog dana dobija svoju potvrdu, zato što se 2009. godine svi nalazimo u velikom problemu. S tim što projekciju, prognozu, predikciju ne možemo čak ni da napravimo. Nadam se da očekujete i da vam je potpuno jasno da je legitimno pravo da opozicija ovo razlaže u najsitnije delove, do najsitnijih detalja, tako da ono što će se truditi SRS tokom ove rasprave, objedinjene rasprave u načelu, jeste da predstavi oštru kritiku onoga što jeste ekonomska politika trenutne vlade, oštru kritiku neodgovornosti onih koji potpisuju ekonomsku politiku, jer mislimo da je moglo sasvim drukčije da se uđe u prelivanje finansijske svetske krize.
Ova kriza je pokazala, to je, političke korektnosti radi, vama nasleđeno stanje, ali je pokazala brojne probleme i nepostojanje reformskog kursa koji je bio obećan pre devet godina. Zato sada jesmo suočeni sa užasnim problemima i u Srbiji neće postojati porodica koju neće kriza dotaći na ovaj ili onaj način. Zato opet moram da kažem da ovo nije situacija u kojoj bi SRS likovala nad činjenicom da je sve vreme bila u pravu. Ovo je situacija kada možemo da kažemo, bez obzira što svaka politička stranka željno očekuje mogućnost da participira u vlasti, ali najneodgovorniji potez bi bio izlazak na izbore u situaciji kada mnogi ljudi neće moći da koriste svoje zdravstveno osiguranje, neće moći da imaju određena socijalna davanja, što će reći da neće moći da se leče, neće moći da se prehranjuju i mnogi će ostati bez krova nad glavom, mnogi neće moći da zadrže svoja prevozna sredstva.
Dakle, da nas se ne shvati pogrešno, ne postoji izborna prilika koju SRS nije koristila, ali najave i navijanja za izbore u ovakvim momentima su ipak samo sebični pokušaji ubiranja političkih poena, i to bi valjda trebalo da bude svima jasno.
Mi smo ponudili i pružili ruku prošle godine očekujući da ćemo imati prilike da zajedno sa predstavnicima Vlade Srbije pronađemo pravi i konstruktivni put opstanka, ekonomskog opstanka države Srbije, samim tim i građana ove države. Međutim, vi ste propustili tu šansu i sada je definitivno vreme za gašenje požara, a u izgledu je možda još neki rebalans budžeta.
Kao nikada do sada, bez obzira što smo politički neistomišljenici, želim da se zahvalim gospođi Grubješić jer je navela ime i prezime nezavisnog ekonomskog stručnjaka, dr Dejana Miljkovića, koji je SRS pomogao da izađe na duel sa gospođom Dragutinović, zato što nam je bilo potpuno jasno, meni na prvom mestu, da bi trebalo da razgovaram sa doktorom ekonomskih nauka.
I onda sam se potrudila da konsultujem ekonomske stručnjake, bar po tituli i u težini doktora nauka, dugogodišnjeg profesora Ekonomskog fakulteta, ne bi li izbegla ono što je prepoznatljivo za politikantske navode i plačljive priče, jeftine političke poene, što bi meni svakako navuklo crvenilo na obraze, već da uđemo u jednu kvalitetnu raspravu, sa konkretnim podacima i konkretnom, vrlo preciznom analizom.
Zaista se još jednom gospodinu Miljkoviću zahvaljujem na izuzetnom doprinosu koji je dao u analizi ovog rebalansa budžeta. Sticajem okolnosti moje druge kolege nisu u prilici da prisustvuju raspravi, čini mi se, na najvažniju temu koju jedan parlament i jedna opozicija mogu da dočekaju i da dožive, a to je opet, po drugi put, nažalost, rebalansa budžeta.
Takođe, moram da pomenem da su u pripremi materijala za ovu raspravu koja će, pretpostavljam, trajati nekoliko dana, učestvovali mr Dejan Mirović i gospodin Dragan Stevanović, mladi gospodin Ivan Inić, gospodin Milorad Buha, gospodin Ratko Ličina, gospođa Ivana Ivanović. I nadam se, gospođo Dragutinović, da će naša kritika budžeta biti konstruktivna i konkretna, pri tom sa vrlo oštrim kvalifikacijama, ali neće izlaziti iz okvira pristojnosti.
Ono što takođe moram da pomenem, a jeste politička klima u okviru koje mi raspravljamo o rebalansu budžeta i meni vrlo neprijatna situacija, drago mi je što je gospođa Čomić na mestu predsedavajućeg, zaista sam bila frapirana činjenicom da ste vi iznenađeni da poslanik, koji je počupao za kosu mog kolegu Srboljuba Živanovića, to uradi drugi put, tako što izađe iz racionalnog ponašanja i krajnje emotivno reaguje.
Tada smo skrenuli pažnju, poznajući mentalni sklop – desilo se jednom, desiće se opet – potpuno ispravna reakcija, ali me čudi da se nije preuzelo nešto oštrije i konkretnije prvi put kada je moj kolega bio počupan za kosu.
Takođe mi je drago, tu je kolega iz vladajuće većine koji je konstatovano da su srpski radikali, u odnosu na današnju atmosferu, bili vrlo oštro kažnjeni, jer ono kako smo mi danas počeli priču na najvažniju temu, zaista ne služi na vlast, pogotovo onome ko pokušava da se predstavi vrlo umivenim, finim i kulturnim.
Nadam se, gospođo Čomić, da će se dobro razmisliti o ovom incidentu danas, u kontekstu zaštite čoveka koji nije mogao da se zaštiti, da će se ova skupština postarati da se tako nešto više nikada ne ponovi.
Da se vratim na temu, trebalo je da građani Srbije čuju ovako nešto, ono što je dr Miljković, dr ekonomskih nauka, nama priredio, ne bi li kvalifikovano učestvovali u ovoj raspravi, jeste nešto što mora da se pomene na samom početku, a opet je klima u okviru koje mi govorimo o rebalansu budžeta.
Sasvim sam sigurna da gospođa Dragutinović ovo zna, ali zbog srpske javnosti nekoliko ekonomskih parametara koji su vrlo važni, kako bismo mi zapravo shvatili da je situacija vrlo ozbiljna, da ova situacija takođe nije za neozbiljan prilaz ovako važnim ekonomskim problemima. Kao što dr Miljković navodi, pad industrijske proizvodnje nastavlja tendenciju sa kraja prethodne godine i, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru je industrijska proizvodnja manja za 17,1% u odnosu na januar 2008. godine i za 25% u odnosu na prosek 2008. godine.
Prerađivačka industrija, koja sa 75,5% učestvuje u ukupnoj industrijskoj proizvodnji, beleži pad od 39,4% u odnosu na prosek 2008. godine, a posmatrano u odnosu na januar 2008. godine, 24,5%. Izvoz robe iz Srbije smanjio se u januaru 2009. godine za 30%, posmatrano u odnosu na januar 2008. godine. Posmatrano u apsolutnim iznosima, to znači smanjenje izvoza za 696 miliona dolara, na 483 miliona dolara u januaru 2009. godine.
Izvoz robe iz Srbije u zemlje EU smanjio se za 30% u odnosu na januar 2008. godine. Izvoz repromaterijala zauzima najveće učešće u našem izvozu i on se smanjio za 40% u odnosu na januar 2008. godine. Učešće izvoza u zemlje EU iznosi 54%, a u zemlje centralne i istočne Evrope 33%. Ukoliko se uzme dramatično smanjenje uvoza u zemljama EU, recimo, u Nemačkoj je u januaru 2009. godine uvoz smanjen u odnosu na januar 2008. godine 20% zemljama centralne i istočne Evrope, a onda uočavamo da je zapravo cunami svetske finansijske ekonomske krize upravo zahvatio i prostor Srbije.
Takođe, ukupan uvoz u januaru 2009. godine, posmatrano u odnosu na januar 2008. godine, smanjio se za 43%, imajući u vidu da je naša priređivačka industrija veoma uvozno zavisna, onda posebno zabrinjava smanjenje uvoza repromaterijala u januaru za 50%.
Uvoz repromaterijala u januaru 2008. godine iznosio je 979 miliona dolara, a u januaru 2009. godine 493 miliona dolara. Ovaj podatak, prema dr Miljkoviću, jasno ilustruje stepen usporavanja ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji, a posebno pad prerađivačke industrije od 24,5%.
Ono što je vrlo značajno, pošto ćemo mi tokom ove rasprave vrlo detaljno da se bavimo određenim pozicijama budžeta koje su, prema rečima i analizi tima koji je pomogao poslaničkom klubu SRS da uđe u ovu raspravu, vrlo značajne. To su konkretne pozicije budžeta koje smo poredili sa Zakonom o budžetu koji smo usvojili krajem prošle godine.
Međutim, ono na šta posebno treba skrenuti pažnju jeste sledeća činjenica. Ono što je nama dr Miljković skrenuo pažnju jeste posebno interesantan član 8, koji konstatuje da se u članu 9. Zakona o budžetu, posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi – izuzetno u 2009. godini, u slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih i posle preuzimanja mera iz člana 42. Zakona o budžetskom sistemu, Vlada može doneti odluku da se iznos aproprijacije koju nije moguće iskoristiti unese u tekuću budžetsku rezervu.
Dakle, ono što jeste ovde posebno zanimljivo, na osnovu analize dr Miljkovića, pre svega toga treba upoznati sa članom 42. Zakona o budžetskom sistemu, s namerom izbegavam sve stručne kvalifikacije i termine kako bi narodu bila što jasnija slika rebalansa budžeta. Član 42. konstatuje da ako se u toku fiskalne godine izdaci povećaju ili primanja smanje na predlog ministra može da se obustavi i izvršenje pojedinih izdataka ne duže od 45 dana.
Stav 5. ovog člana konstatuje da bi u tom slučaju Vlada trebalo da obavesti Narodnu skupštinu. U čemu je ovde poenta? Dakle, Vlada ima mogućnost da nakon isteka roka od 45 dana iznose određenih aproprijacija prosto isključi iz izvršenja budžeta i prebaci ih u tekuću budžetsku rezervu.
To dalje znači, da iznosi aproprijacija se i dalje nalaze na rashodnoj strani budžeta, ali nisu više u funkciji izvršenja budžeta. Ono što je ovde vrlo zanimljivo, kako navodi dr Miljković, jest opet ono što bi trebalo da bude zapravo i pojašnjenje ove ekonomske klasifikacije 551, radi se o nefinansijskoj imovini koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vrši se po posebnom aktu Vlade.
Dakle, potpuno nedefinisana pozicija, međutim, ukoliko se saberu ekonomske klasifikacije u različitim razdelima, onda dolazite do sume od oko 10 milijardi dinara, a to znači da Vlada elegantno može da smanji realizaciju rashoda, ne i same rashode, jer će se povećati i tekuća budžetska rezerva za dodatnih 10 milijardi dinara. Naravno, na ovaj način i ovaj član obezbeđuje Vladi diskreciono pravo i u pogledu drugih pozicija u budžetu, ali s tim da mora da obavesti Narodnu skupštinu.
Ono što je takođe logički posmatrano, pogotovo sa stanovišta ovog člana 8, od kojeg polazim u ovoj raspravi o rebalansu budžeta, rebalans budžeta ostavlja pristojan manevarski prostor Vladi. Ekonomski posmatrano, predlog rebalansa budžeta nije nas uverio da će doprineti sprečavanju daljeg pada ekonomske aktivnosti koja, čini mi se, da sve zabrinjava.
Pa samim tim mi nije jasno kako će sve ovo što je planirano da se puni sa takvim smanjenjem ekonomskih aktivnosti, ali treba reći da sprečavanje daljeg pada ekonomske aktivnosti ne zavisi samo isključivo od rebalansa budžeta.
U predlogu ekonomskog koncepta bilo je potrebno ostvariti sinergetski efekat primenjenih mera iz različitih oblasti, kako bi se sprečio dalji pad ekonomskih aktivnosti, ali ono što je takođe činjenica da sve ovo stvara velike probleme, kako u realnom prostoru, tako i u budžetu. Na primer, konstatovan je rast rashoda po osnovu otplate domaćih kamata za 5,6 milijardi dinara, drugo, sa smanjenjem referentne kamatne stope država ne bi morala da vrši recimo aukcije hartija od vrednosti po kamatnoj stopi od 16,36 dinara.
Ono što bi vrlo verovatno takođe za građane bilo, a mi ćemo se posebnim razdelima, posebnim članovima ovog predloga zakona kasnije u narednim javljanjima detaljnije baviti, ali mislimo da bi takođe građane Srbije zaista interesovalo, tiče se rashoda Ministarstva zdravlja, oni su smanjeni za 3,1 milijardu dinara u okviru glavnog programa 1.804, funkcija 760 – obezbeđivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica bez sopstvenog prihoda.
U budžetu za 2009. godinu su projektovana sredstva u poziciju u iznosu od 3,64 milijarde dinara i ta sredstva imaju za cilj da obezbede zdravstvenu zaštitu licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Samo najavljujem da ću koristiti vreme predviđeno za poslaničku grupu. A ne, ne mogu. Dobro, onda ću da nastavim u sledećem javljanju.
Vrlo je značajno da se zna da, između ostalog, po tom članu radi se o deci do navršenih 15 godina života, licima starijim od 65 godina života, o osobama sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijenim licima.
Dakle, pretpostavljam da je matematička logika vrlo opravdana ovim rebalansom budžeta, međutim, ovaj rebalans budžeta direktno dotiče sudbine ljudi koji imaju svoja imena i svoja prezimena, i sasvim sam sigurna da ovo za vas jeste lično veliki profesionalni izazov, da u periodu krize ponudite određena konkretna rešenja.
Ali, opet vraćam na onu, u stvari i jednu važnu stvar koja bi trebalo da se tiče svih nas, jeste da mi i ovom raspravom i ovim rebalansom budžeta određujemo živote nekim ljudima. U zavisnosti od ovoga neki ljudi će moći da žive životom dostojnim čoveka, a veliki broj ljudi, mi smatramo, nažalost neće. Hvala vam.

Naravno, ako ste me dobro slušali, pošto je reč zaista o ličnosti koja je izuzetnog profesionalnog ugleda, nikada nisam ni rekla da je prof. Miljković bio savetnik SRS, ali sam rekla da je njegov rad nama puno pomogao u ovoj raspravi, s obzirom da ulazimo u raspravu sa gospođom koja je takođe doktor ekonomskih nauka.
Tako da, ukoliko ste vi to pogrešno shvatili, profesor Miljković nikada nije bio član SRS i nadam se da je to bilo potpuno jasno.
Posebno bi mi bilo žao da profesor Miljković nešto tako shvati, ali se zahvaljujem svim ekonomskim nezavisnim stručnjacima koji su nama pomogli u ovom radu. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, gospodo predstavnici Vlade, vrlo je značajno da mi ovom raspravom o rebalansu budžeta narodu u Srbiji na što prihvatljiviji način objasnimo u kakvom je stanju naša država i kakva nas to budućnost sve zajedno čeka. S tim u vezi bih, gospođo Đukić-Dejanović, htela da vas pitam da li ćemo biti u prenosu sve vreme ili prenos prestaje u 18.00 časova.

Ali, vi sad svi pričate u mom vremenu. Šalim se, naravno. Prihvaćeno je izvinjenje.
Ono što je potpuno ne prihvatljivo jeste da u toku ovako značajne i važne rasprave mi smo ograničeni prenosom. Mislimo da je zaista od javnog interesa da svi u realnom vremenu imaju prilike da čuju o čemu je ovde reč, koji su argumenti pozicije i opozicije. Naravno da ćemo mi raditi i posle obustave prenosa, ali sinoć je odloženi prenos bio posle ponoći. Priznaćete, s obzirom da građani Srbije rade po dva ili više poslova pokušavajući da prežive, to je potpuno neprihvatljivo vreme da se bilo šta o ovome sazna. Tako da vas molim da utičete koliko je u vašoj moći da taj prenos kada je rasprava o rebalansu budžeta ipak bude u realnom vremenu, dakle, sve ovo što će se ovde čuti. Nadam se da će to biti tako. Da se vratimo ovo vrlo značajnoj temi. U toku prvog izlaganja, kao ovlašćeni predstavnik, pozvala sam se na doprinos i radove stručnjaka iz ekonomske oblasti, na prvom mestu nezavisnog ekonomskog stručnjaka prof. dr Dejana Miljkovića.
Ono što je takođe vrlo značajno, a ovaj nezavisni ekonomski stručnjak ističe, odnosi se zapravo na paket mera za MMF. Mi smo ovde, gospođo Dragutinović, danima, ako ne i više od mesec i po dana govorili o aranžmanu sa MMF, kao međunarodnoj finansijskoj instituciji, sa posebnim osvrtom na deo koji se odnosi na uslovljavanja od strane ove međunarodne finansijske institucije, ali i sa pozicija naših političkih uverenja.
Dakle, mi smo politički neistomišljenici, nikada se nećemo susresti zato što za vas Evropa nema alternativu, a za nas Srbija nema alternativu.
Vama je put ka Evropskoj uniji, a nama je put ka istočnom tržištu, ali to ne znači da ne možemo argumentovano da razgovaramo o prevazilaženju efekata svetske finansijske krize.
Ono što bi trebalo takođe da bude opet jasno za građane Srbije jeste da, čini mi se, sa ovim rebalansom budžeta koji ćemo prilagoditi jeziku prosečnih ljudi koji nisu ekonomisti, a i ne treba da budu stručnjaci za ovu temu, jer jedino što je značajno i važno jeste kako će njihov život da izgleda, pa tako i život svih nas.
Vrlo je značajno da se kaže, ono što SRS smatra, da je aranžman sa MMF u ovoj situaciji i sa uslovljavanjima, recimo, da budžetski deficit bude manji od 3% BDP za nas potpuno neprihvatljiv uslov.
Ukoliko uporedimo, vi ćete naravno ispraviti ukoliko raspolažem činjenicom koja nije precizna, ali ukoliko poredimo svetske i evropske ekonomije koje su dobile rok da smanje budžetski deficit na 3% BDP do 2012. i 2013. godine, potpuno je neshvatljivo zašto se od Srbije očekuje da to bude u kraćem roku. To dodatno znači da se izvršnoj vlasti vezuju ruke i izvršna vlast jeste primorana da vrši užasne i radikalne rezove.
Stala sam, jer me je vreme ograničavalo kao ovlašćenog predstavnika, ali ono što je meni bilo frapantno i izuzetno zabrinjavajuće jeste upravo ovaj razdeo koji se odnosi na Ministarstvo zdravlja, gde su pozicije smanjene za 3,1 milijardu dinara u okviru glavnog programa, funkcija 760.
Da građanima bude jasnije, obezbeđivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica bez sopstvenih prihoda. U budžetu za 2009. godinu projektovana su sredstva za ovu poziciju u iznosu od 3,64 milijarde dinara i ta sredstva imaju cilj da obezbede zdravstvenu zaštitu licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovo sam s namerom ponovila, nadam se ne oduzimajući svima vama koncentraciju i strpljenje, ali građanima treba da bude jasno na koja se lica odnosi ovako značajno umanjenje.
Dakle, govorimo o deci do navršenih 15 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, najkasnije do navršenih 26 godina.
Onda, tu su žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva, do 12 meseci nakon porođaja.
To se odnosi na lica starija od 65 godina života, na osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica, na lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih, hemofilije, šećernih bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći, kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa.
Takođe, ovo drastično umanjenje se odnosi na monahe i monahinje, na materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata.
Takođe se ovo drastično umanjenje odnosi na korisnike stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti. Takođe se odnosi i na nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom.
Onda, korisnici pomoći, članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka. I, konačno, lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici.
Meni je zaista izuzetno problematično da govorim o logičkoj vrednosti rebalansa budžeta, o fantastičnoj matematičkoj usklađenosti iznosa. Samo mogu da govorim o onome koga će najviše da povredi ovakav rebalans budžeta. Iskreno, ne vidim načina kako će konkretno ove kategorije lica koje sam pobrojala moći da prežive jedan mesec, a nisu u situaciji da sami obezbede sebi prihode.
Dakle, to je ono što smo mi pokušavali sve vreme da skrenemo pažnju javnosti, zvonili na uzbunu, upravo iz razloga što stanovništvo u Srbiji, populacija u Srbiji, polako ali sigurno, u najvećem procentu postaje ranjiva kategorija stanovništva.
Nije nam jasno na koji način će Vlada Srbije, naravno da u ovom kontekstu vi niste odgovorna adresa koja bi trebalo da da sve odgovore na pitanja, jer ovo je odraz političke volje vladajuće većine i uslova koje su međunarodne finansijske institucije ispostavile pred vas, ali zaista bih volela da vidim kako će izgledati, recimo, sredinom ove godine vaše obraćanje, ne vas lično nego izvršne vlasti, građanima Srbije.
Takođe, ono što građani Srbije isto moraju da znaju, a treba vrlo jasno i precizno da im se kaže, ne bi li se snašli, jer pomoći nema, da prežive jedan mesec, jeste da paket mera za MMF, o kojem smo mi pričali, a kako ističe uvaženi nezavisni ekonomski ekspert, u izveštaju MMF povodom odobravanja finansijskih sredstava Srbiji, 16. januara 2009. godine, konstatovano je da se očekuje realni vlast bruto domaćeg proizvoda od 3,5% u 2009. godini.
Šezdeset devet dana kasnije, 26. marta, na konferenciji za štampu povodom neformalnog dogovora o novom aranžmanu između MMF i Vlade Srbije, zvanični predstavnik ove finansijske institucije izjavljuje da će skoro sigurno Srbija zabeležiti pad u 2009. godini od minus dva posto.
Dakle, tu bi trebalo samo da se naglasi, možda i nije potrebno, ali javnosti radi, da je ovaj promašaj, za koji ipak mislimo da je nedopustiv kada je ovakva finansijska institucija u pitanju, 5,5 procentnih poena i da smo mi na osnovu loših procena formulisali i sprovodili našu ekonomsku politiku.
Sada tu dolazimo, vrlo verovatno, na teren političke volje, jer ne mogu da prihvatim da oni koji su školovani i stekli zaista značajne titule imaju vrlo jake i teške, u najpozitivnijem smislu, biografije, da su mogli da potpišu ovakav paket ekonomskih mera, a da prihvate uslove koje je naložio MMF, a da pri tom ne kažu ništa protiv toga.
Ono što takođe iznenađuje, kako to da svi koji su potpisali monetarnu, kreditnu i ekonomsku politiku u Srbiji na vreme nisu mogli da naprave makar približnu procenu šta sve može da se desi u 2009. godini. Čini se da mi nismo dobili ni zvaničnu informaciju o tome koliko ova kriza može da traje, makar u vremenu od tri do pet godina.
Ali, da se vratimo konkretnim podacima.
Ono što bi mogli, eventualno, da pretpostavimo, da će se ovi projektovani poreski prihodi ostvariti, vezano za carine i PDV na uvozne proizvode, to znači da na ukupne poreske prihode na godišnjem nivou dodamo još oko 40 milijardi dinara.
Naš realni bruto domaći proizvod, uz projektovanu stopu inflacije od oko 10%, već sada je na godišnjem nivou od minus 5%.
Kada je reč o paketu mera koji se predviđa za MMF, moj kolega mr Dejan Mirović se neprestano i neprekidno bavi međunarodnim finansijskim institucijama, pokušavajući da argumentovano kritikuje put približavanja EU, naše političko uverenje je da je ta smernica u potpunosti devastirala srpsku privredu i čini mi se da mi ipak nemamo ekonomski oporavljenu državu, priznaćete.
Nije čak ni ideja kako ćemo da izgledamo za pet do deset godina u smislu standarda EU, koliko će nas da košta približavanje samo statusu kandidata za ulazak u EU, s obzirom da smo svakodnevno svedoci toga koliko zaostajemo za standardima visokorazvijenih evropskih zemalja.
Naravno, ovom prilikom neću ponavljati ono što sam govorila svih ovih dana, a ticalo se analize mr Dejana Mirovića, koja se konačno oslanja, na prvom mestu, upravo na tu dilemu koja se pojavila posle ove stručne analize, a tiče se smanjenja deficita u odnosu na bruto domaći proizvod.
Ono što ovaj nezavisni ekonomski stručnjak dr Miljković kaže, ono što mi za sada imamo jesu zvanične informacije sa konferencije za štampu, održane 26. marta, kada je šef misije MMF konstatovao da projektovani budžetski prihodi nisu na planiranom nivou, pa se u budžetu stvara jaz, a zbog presušivanja inostranih izvora kapitala, otvara se veliki jaz u spoljnom finansiranju.
Dakle, taj isti gospodin konstatuje da je neophodan veliki paket mera fiskalnog prilagođavanja kako bi se budžetski deficit ograničio na 3%, što je maksimalni nivo koji se može finansirati iz neinflatornih izvora.
Ono što bi trebalo da zanima, a pričali smo sa ljudima koji se kreću u najrazličitijim mogućim krugovima od privrede pa nadalje, promišljaju ovu situaciju pokušavajući da naprave neku precizniju analizu, ono što nije ostalo potpuno jasno u srpskoj javnosti jeste šta sadrži taj paket mera koji je uslov finansijskih sredstava MMF.
Prvo, povećanje deficita budžeta na 90 milijardi dinara, što ne znači povećanje rashoda u budžetu, naprotiv, povećanje deficita je posledica smanjenja poreskih prihoda, te stoga kao druga mera je neophodno dodatno smanjenje rashoda u budžetu za oko 67 milijardi dinara.
Naravno, ni ovo nije bilo dovoljno, pa se treća mera odnosi na povećanje prihoda od oko 34 milijarde, kroz povećanje neoporezive osnovice na 12.000 dinara i povećanje poreske stope za 6% na nivo od 18% na sve plate, penzije, autorske i druge honorare.
Dakle, hronološki, ukoliko pratimo, jedna od poslednjih konstatacija je bila na pomenutoj konferenciji za štapu, koja nije mera ali jeste pravi hit, to je najava guvernera Jelašića da će 27. marta u Beču, uz podršku MMF, razgovarati sa predstavnicima matičnih kuća stranih poslovnih banaka da ne izvlače kapital iz Srbije. U međuvremenu, samo da vas podsetim, to se upravo i desilo.
Kada već o ovome pričamo, o merama za MMF, projekcija deficita budžeta od 90 milijardi nije samo tek puki iznos. To je informacija da smo mi, pri projekciji budžetskih prihoda i rashoda, prihvatili konstataciju da ćemo imati pad realnog bruto domaćeg proizvoda od minus 2%, uz inflaciju od oko 10% na godišnjem nivou.
Druga mera, mislim da je to za građane Srbije vrlo značajno, jeste prilično velikog opsega, a odnosi se na više pozicija, ali uštede u budžetu pronađene su na sledećim pozicijama, kao što je zamrzavanje plata i penzija, ušteda oko 13 milijardi dinara, smanjenje transfera lokalnim samoupravama, ušteda oko 15 milijardi dinara, smanjenje troškova Fonda za zdravstvo, ušteda oko četiri milijarde dinara, smanjenje za 40% troškova budžetskih korisnika koji ostvaruju i sopstvene prihode, ušteda oko 12 milijardi dinara, smanjenje rashoda za robe i usluge, što podrazumeva zabranu novog zapošljavanja i ukidanje reprezentacije, službenih putovanja i slično, što bi predstavljalo uštedu oko 18 milijardi dinara. Sa svim ovim uštedama budžetski rashodi se smanjuju na nivo koji se kreće u opsegu 680 do 690 milijardi dinara.
Da se na trenutak pomerim od ovih mera koje su bile predviđene za MMF, a pokušavamo što jasnije da odslikamo trenutno stanje i da napravimo perspektivu, makar u prvih pet meseci ove godine, ono što je značajno ovde reći je da ove uštede koje je predvideo MMF, konstatujući samo izvesne finansijske iznose i opet tu činjenicu da treba naš deficit da iznosi manje od 3% BDP, kako bismo mi ostvarili mogućnost da povlačimo sredstva drugih finansijskih institucija i banaka, a na prvom mestu da bi sanirali u najvećoj meri spoljni dug koji sada već iznosi negde oko 30 milijardi dolara, tiče se ljudi, korisnika ovih budžetskih pozicija, tiče se, takođe, svih nas koji bi trebalo da odgovorimo ono što jesu realni zahtevi, a jeste svakodnevno preživljavanje.
Pretpostavljam, ne da bih volela, potpuno sam uverena da ćemo mi do kraja ove objedinjene rasprave od vas čuti na koji način mislite da, kada se naprave veliki socijalni problemi, jer možemo da pretpostavimo takvu situaciju, na koji način država Srbija misli da izađe u susret stanovništvu, a na mesečnom nivou dve i po hiljade ljudi ostaje bez posla, makar prema izjavi gospodina Dinkića, koji je trebalo da bude ovde, a jeste ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Preko pola miliona ljudi je krajem prošle godine živelo ispod donje granice siromaštva, a sve je veći broj ljudi koji su u perspektivi da ostanu bez posla. Javna potrošnja, koja jeste bila predmet naše kritike, sada je dovoljno veliki ljudski problem. Ti ljudi koji su bili zaposleni u državnim i paradržavnim institucijama, ne svojom krivicom, nego zato što im je država omogućila da tu zasnuju svoje radne odnose, u nekom momentu ostaju bez svojih redovnih primanja.
Gospođo Dragutinović, pitam vas, ali opet znam da niste prava adresa da mi date taj sveobuhvatni odgovor, ali predstavnik ste Vlade, na koji način država Srbija misli da obezbedi finansijsku, socijalnu i ekonomsku sigurnost državljana Srbije koji su sada već u problemu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, ono što moram da vam prenesem, a pretpostavljam da verovatno svi već znate, ova rasprava danas u načelu zaista je izazvala veliku pažnju javnosti.
Drago mi je što ste imali prilike da čujemo od prisutnog ministra prosvete kakva je situacija, kakvi su planovi.
Nažalost, ne možemo da se radujemo skraćenju budžetskih pozicija koje su predviđene za Ministarstvo prosvete i nadamo se da u tom delu, koji je zaista vrlo osetljiv, ipak efekti finansijske krize neće da se osete u onolikoj meri.
Ono što nama zaista nije jasno, analizirajući sve ove finansijske iznose koji su opredeljeni za određene oblasti, a trebalo bi da unaprede ili bar održe nivo razvoja u državi Srbiji, mi zaista izražavamo sumnju da će ovakav rebalans budžeta moći da isprati ekonomsku aktivnost tu do maja-juna. Bojimo se da će vrlo verovatno, ipak bez obzira na taj čuveni član 8. doći do rebalansa rebalansa budžeta.
Ne radujemo se toj činjenici. Najiskrenije, ne vidimo način na koji će moći da se izađe iz velikih problema sa kojima će se Srbija susresti, a pokušavam na dostojan način da predstavim moje kolege koje su dale značajan doprinos ovoj raspravi. Jedan od tih, na tu mladu ekipu smo vrlo ponosni, jeste i mladi kolega Ivan Ninić, koji redovno učestvuje u antikorupcijskom timu SRS i za ovu priliku je analizirao određene pozicije budžeta za koje mislimo da će građane Srbije da interesuju, a pretpostavljam da će gospođa Dragutinović da uzme učešće, naravno, odgovarajući na ovo što mi, kao poslanički klub SRS, ovde predstavljamo.
Dakle, ukoliko izvršimo analizu budžetskih prihoda i rashoda za prvo tromesečje ove godine, dolazi se lako do zaključka zašto je Vlada Srbije morala da predloži ovaj rebalans budžeta, za koji mi, kao SRS, mislimo da je rebalans budžeta naručen od MMF i da je dobrim delom ova međunarodna finansijska institucija uslovila ovakav rebalans budžeta.
Podaci govore da su prihodi budžeta u prvom tromesečju manji za 7,2% nominalno, a za 15,2% realno u odnosu na isti period prošle godine, dok su sa druge strane, izdaci ili rashodi u budžetu u navedenom periodu manji za 0,6 % nominalno, a 9,3% realno, ako poredimo samo prvo tromesečje ove i prošle godine.
Tako su budžetski prihodi, izraženi na kraju marta, iznosili 140,8 milijardi, a rashodi 154,3 milijarde dinara, što definitivno i nedvosmisleno ukazuje na to da je deficit budžeta u prvom tromesečju ove godine iznosio čitavih 13,5 milijardi dinara.
Ovaj deficit prvenstveno je nastao kao posledica povećanja budžetskih transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, i to za 28,9% ili čak 113 miliona evra više od planiranog, a odgovor na pitanje zašto je nastala ova budžetska rupa, ako znamo da su penzije zamrznute, krije se u činjenici da Fond PIO nije mogao samostalno da obezbedi dovoljno sredstava za isplatu penzija, jer je u prvom tromesečju 2009. godine drastično smanjen obim uplata doprinosa od strane poslodavaca u Srbiji.
O tome su kolege iz opozicije danas govorile. Ne bih da ponavljam ono što su rekli, ali je vrlo značajno da se ponovo apstrahuje da ovaj fond svakako treba da se oslanja na privredu, koja je, nažalost, sve više devastirana. Ova činjenica takođe govori i nama nalaže da postavimo sledeća pitanja: zašto je, recimo, u proteklom periodu smanjen priliv doprinosa u Fond PIO od strane poslodavaca; da li je to posledica otpuštanja radnika ili su to poslodavci počeli da isplaćuju zarade na crno, bez pripadajućih poreza i doprinosa? Onda već govorimo o sivoj ekonomiji. Ono što je, takođe, značajno, s obzirom na ove dve činjenice, a verujem da ćemo čuti odgovore i na ova pitanja, šta onda povodom ovog slučaja preduzimaju nadležni inspektori rada, šta preduzimaju inspektori Poreske uprave Srbije? Jednostavno je nemoguće da državne institucije nemaju odgovor na pitanje šta se to dešava sa prilivom sredstava u Fond PIO, ako znamo da puna tri meseca ovaj problem proizvodi budžetski deficit.
Takođe, ono što je neuporedivo, pa samim tim daje i vrlo male nade, zapravo, malog intenziteta, tiče se svih onih obećanja koja su napravila pravu revoluciju s početka 2000. godine, u šta je narod zaista poverovao - da će doći do reforme sistema, da će Srbija biti ekonomski oporavljena. Mi smo sada u 2009. godini i vrlo mali broj preduzeća je ostao da se proda ili rasproda.
Mi smo u 2009. godini, u kojoj nemamo preciznu informaciju gde su otišla sredstva iz privatizacionih fondova, na koji način su ta sredstva trošena? Iskreno, možda bi sva priča o budžetu, rebalansu budžeta i trošenju para budžetskih obveznika trebalo da počinje i završava sa činjenicom da mi nemamo završni račun, niti revizije završnih računa, tako da mi nemamo transparentan finansijski tok koji se odliva iz budžeta, odnosno narod ne zna na koji način se troše njegove pare.
Da je to izuzetno značajno svedoči ono što je moj kolega Ninić priredio za ovu priliku, a jeste primer, možda i odgovor zašto mi nemamo reviziju završnih računa, zašto mi ne znamo gde se troše budžetska sredstva koja su na teretu građana države Srbije, jeste činjenica da, recimo, situacija koja se desila 2006. godine, a koju je vrlo detaljno analizirao antikorupcijski tim SRS.
Dakle, budžetska inspekcija je u junu 2007. godine okončala četvoromesečnu budžetsku kontrolu. Ovo je vrlo važan primer koji bi nama mogao dati odgovore zašto mi kasnije i nemamo završne račune i revizije završnih računa, na koje sve načine su se trošila ogromna sredstva. Tu je dr Obradović u potpunosti u pravu, okasnilo se sa svim reformama u vremenu koje je ipak bilo mnogo srećnije i koje je imalo određenu finansijsku podršku da se provedu reforme, a sada smo u situaciji gašenja požara pred izbijanje ozbiljnih socijalnih konflikata. To je činjenica.
Dakle, primera radi, nalaz budžetske inspekcije iz juna 2007. godine, tiče se Ministarstva finansija, dakle, kontrola poslovanja Ministarstva finansija za 2006. godinu, da vas podsetim, tada je gospodin Dinkić bio ministar finansija, o ovoj kontroli je sačinjen zapisnik, da neko ne bi pomislio, ne daj bože, da je reč o zloupotrebi, službeni broj tog zapisnika je 401-00294/2007, koji sasvim sigurno može poslužiti kao vrlo plastičan primer trošenja budžetskih sredstava.
Pri tom, ono što mora da se kaže, tom prilikom budžetskim inspektorima na uvid nadležni iz Ministarstva finansija, recimo, nisu dali finansijski plan za 2006. godinu, koji je morao da bude sačinjen u skladu sa zakonom, niti su završni računi za 2005. i 2006. godinu bili sačinjeni u propisanoj formi, a na njima nije bilo ni potpisa odgovornih lica Ministarstva.
Dakle, ako jedan državni organ, poput Ministarstva finansija, nema finansijski plan i završni račun, kako se onda može očekivati od preostalih 10.000 budžetskih korisnika da imaju ove bazične dokumente o projekcijama i izvršenju budžetskih rashoda u toku godine?
Međutim, da se vratimo na nalaz budžetske inspekcije.
Takođe, mi ćemo kasnije tokom rasprave da damo jedan primer nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, recimo, za grad Beograd, kroz odluku Vrhovnog suda Srbije da se određena sredstva vrate u budžet grada, ali o tom potom.
Dakle, mi danas govorimo o rebalansu budžeta, a imamo ovakve konkretne primere o kojima se nije govorilo i mi treba da poverujemo da će i ovo što je predviđeno rebalansom budžeta ići na pravi način.
Ono što je inspekcija tada utvrdila jeste da je samo na jednoj ekonomskoj klasifikaciji, reč je o 2006. godini, ministar finansija probio budžet za čak dve milijarde i 579 miliona dinara, jer je Zakonom o budžetu za 2006. godinu, za poziciju - nabavka domaće finansijske imovine Ministarstva finansija, bilo predviđeno i odobreno četiri milijarde 623 miliona dinara.
Ono što treba reći, tada je potrošeno čak sedam milijardi 383 miliona dinara.
Vrlo značajna stavka koja je tada uočena jeste 59,5 miliona dinara za čuvene usluge po ugovoru, u šta spadaju usluge informisanja za potrebe Ministarstva finansija. Samo da podsetim, u maju 2006. godine ministar finansija je uplatio "Euromoney'' magazinu - usluge informisanja javnosti u iznosu od 4,2 miliona dinara.
Dakle, faktura bez ikakvog prethodnog sprovođenja postupka koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama.
Dakle, još jedna činjenica - inspekcija je utvrdila da je ministar finansija za budžetsku stavku - ostale stručne usluge u Ministarstvu finansija utrošio 66,4 miliona dinara, a da je iznos od 44,5 miliona dinara za ovu namenu utrošen iz sredstava primljenih od inostranih zaduživanja kod međunarodnih organizacija. Pri tom je Ministarstvo finansija na teret ove stavke Agenciji "Fitch ratings" iz Londona u martu 2006. godine platio čak 35 hiljada evra i to na ime godišnje naknade za održavanje kreditnoj rejtinga.
Dakle, iako je budžetska inspekcija imala nameru i želju da prekontroliše sve troškove, to im nije pošlo za rukom, jer su inspektori dobili odgovor da nadležna služba Ministarstva finansija ne raspolaže traženim dokumentima za navedene rashode.
Dalje je inspekcija utvrdila da je Ministarstvo finansija imalo rashod od 115,2 miliona dinara na teret specijalizovanih usluga, dakle, u ukupnoj sumi to ne može da se vidi po strukturi pozicija budžeta. Ali, evo primera kako su se trošile pare do sada i zašto smo mi sada u ovoj situaciji.
I da je pod nerazjašnjenim okolnostima, u cilju sprovođenja zaključka Vlade Srbije 00/198/2006. od 27. jula 2006. godine koji nosi oznaku, zaključen poslovni odnos sa preduzećem "Barbour, Griffith and Rogers" iz Vašingtona, a čime su ovom preduzeću iz budžeta plaćene usluge u iznosu od čak 368.000 američkih dolara.
Pri tom budžetska inspekcija u svom nalazu ne navodi o kakvom je angažmanu ovde reč, ali se ističe da nije bilo moguće utvrditi da je ovaj posao dodeljen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Pored toga, naknada za ove usluge je plaćena uglavnom unapred, a u kontrolisanoj dokumentaciji se nisu nalazili dokazi da su ugovorene i plaćene obaveze zaista izvršene.
Nama ovakvi primeri daju odgovore na pitanja i dileme koje postavljamo sve vreme, zašto nema završnog računa i zašto nema revizije završnih računa.
Takođe, na teret budžetske pozicije – specijalizovane usluge ispred Ministarstva finansija, koje je ministar zastupao kod firme, a nadam se da ću ovo dobro pročitati, jer je reč o švedskoj firmi "Krebfrol agatan", koju je kao izvršilac zastupao izvesni gospodin Danel, potpisan je veoma zanimljiv ugovor.
Predmet ovog ugovora, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, pružanje savetodavnih usluga Republike Srbije u pregovorima sa EU i SAD, članovima Kontakt grupe, međunarodnim finansijskim institucijama, Pariskim klubom poverilaca, kao i susedima u regionu, a naročito o budućem statusu Kosova, evropskim integracijama Republike Srbije, regulisanje duga Republike Srbije, a u cilju postizanja značajnih ušteda za Republiku Srbiju.
Jedna od ugovorenih obaveza izvršilaca bila je pružanje taktičke podrške za sastanke sa ključnim međunarodnim sagovornicima. Period angažovanja ove firme bio je jul-decembar 2006. godine. Cena posla, koju je tadašnji ministar finansija ugovorio na teret budžeta Srbije, iznosio je čak 120.000 američkih dolara, ali mesečno, odnosno 720.000 američkih dolara za celokupni šestomesečni angažman, što je u dinarskoj protivvrednosti građane Srbije koštalo više od 40 miliona dinara.
Budžetska inspekcija je utvrdila da u delokrugu delovanja ministra finansija nije bilo zaključivanje ovakvog ugovora, a da stvar bude još gora i pored ugovorene obaveze da naručilac izvrši i dostavi pismeni izveštaj o realizaciji ugovora, inspektori na uvid nisu davali takav dokaz iz koga bi se videlo da li je i kako je posao izvršen.
Takođe, ono što je inspekcija utvrdila je da je ministar finansija 2006. godine na teret specijalizovanih usluga za realizaciju usluga Festivala "Egzit" 2006. transferisao sredstva istoimenom udruženju, i to u iznosu od 12 miliona dinara. To je urađeno preko Ministarstva finansija koje nije bilo nadležno za poslove kulture, a urađeno u suprotnosti sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu i pri tom ministar finansija nije doneo odgovarajuće rešenje, niti je sklopio ugovor o pravdanju i utrošku od 12 miliona dinara.
Ovo su tek samo neki od primera kako su se budžetska sredstva trošila i, takođe, vrlo plastičan, jasan i konkretan odgovor na redovno insistiranje opozicije zašto mi nemamo uvid u trošenje budžetskih sredstava i zašto građanima Srbije nije nikada dat precizan državni odgovor, na koji način su se sve vreme trošila budžetska sredstva po određenim pozicijama.
Takođe, ono što smo mi kao poslanička grupa SRS tražili, počev od 2000. godine pa naovamo: koliko je konkretno donacija ušlo u državu Srbiju i na koji način su sredstva dobijena iz donacija utrošena? To bi nama bio odgovor ko je zapravo zakočio reforme u državi Srbiji i čiji interes određeni deo izvršne vlasti sprovodi. Na osnovu ovakvih primera mi možemo da zaključimo da ne sprovodi interes srpskih građana.
Takođe, ono što bismo voleli da čujemo u svetlosti SSP jeste kome će ići na korist potencijalna primena jednostranog trgovinskog sporazuma sa EU. Ono što mi znamo jeste da se gubitak Srbiji beleži kroz 267 miliona evra.
Postavlja se pitanje, na osnovu ovakvih ekonomskih poteza i na osnovu ovakvog trošenja sredstava, šta je zapravo bila smernica ekonomske stabilnosti i šta je bila smernica ekonomske politike? Svi ovi primeri potvrđuju jedno: da je ovde reč o sistematskom i kontinuiranom urušavanju srpske privrede, a mislim da ćemo ubrzo svi saznati u korist čijih interesa. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, zaista još jednom protestujem što nismo u direktnom prenosu sve vreme ove rasprave. Iskreno ne mogu da razumem koji je to važniji direktni prenos.
(Predsedavajuća: Jesmo u prenosu sednice, narodna poslanice, verovatno niste bili u sali kada sam obavestila da prenos teče.)
Izvinjavam se, ali sam razumela do 19.00 časova, onda povlačim protest, ali moje protestovanje je imalo efekta, to mi je drago.
Zaista je izvanredno interesovanje svih ljudi koji ulažu određena sredstva da bi budžet i država Srbija funkcionisala i mislimo da smo dužni svim građanima Srbije da se na argumentovan način odnosimo prema ovoj raspravi, tako da nam je zaista dragocena analiza koju je napravio nezavisni ekonomski stručnjak dr Dejan Miljković, i ono što sam ostala, na osnovu ove analize, dužna da kažem, a mislim da je vrlo važno, jeste pregled po razdelima, da bi na kraju građani znali kako izgleda ovaj rebalans budžeta.
U razdelu 1, koji se odnosi na Narodnu skupštinu i njene stručne službe, sveukupno rashodi su smanjeni za oko 400 miliona dinara i sada iznose 1,6 milijardi dinara. Više od 50% ovog smanjenja odnosi se na smanjenje plata, ekonomska klasifikacija 411, i smanjenje poslaničkih dodataka, to je ekonomska klasifikacija 417, koja građanima u suštini vrlo malo znači.
U razdelu 2, koji se odnosi na predsednika Republike, rashodi su smanjeni za oko 25 miliona i sada iznose negde oko 126 miliona dinara.
Najveći deo smanjenja odnosi se na troškove putovanja koji su smanjeni za oko 22 miliona dinara.
Razdeo 3 se odnosi na Vladu. Tu postoji 14 pozicija. Neke od tih, zaista ne bih da zamaram građane pominjanjem svih tih pozicija, ali primera radi to su pozicija koje se odnose na kabinet predsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, Generalni sekretarijat Vlade, Kancelarija za saradnju sa medijima, Kancelarija za evropske integracije, Služba za upravljanje kadrovima.
Ukupno smanjenje rashoda sa svih ovih 14 pozicija je negde oko 400 miliona dinara i sada iznosi oko 1,5 milijardi dinara. Uštede su uglavnom ostvarene kroz smanjenje plata, doprinosa, stalnih troškova, troškova putovanja, usluga po ugovoru, materijala itd.
Razdeo 4 i 5 se odnose na Ustavni sud i pravosudne organe.
Razdeo 8, koji se tiče Ministarstva spoljnih poslova, rashodi su smanjeni za oko 740 miliona dinara i sada iznose negde oko pet milijardi dinara. Ušteda od 740 miliona dinara je ostvarena na istim pozicijama kao i u okviru razdela 3.
Međutim, ono što je interesantno jeste da se javlja kasnije u okviru ostalih razdela, zapravo ekonomske klasifikacije 551, koja nije postojala u okviru razdela u Zakonu o budžetu. Ekonomska klasifikacija 551 se odnosi na nefinansijsku imovinu koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade.
U okviru Ministarstva spoljnih poslova za ovu ekonomsku klasifikaciju izdvojeno je 150 miliona dinara. S obzirom na zaista značajna diskreciona prava Vlade povodom raspolaganja ovim sredstvima ne znamo na šta će se ova sredstva koristiti i da li će se uopšte koristiti, jer dopuna određenih članova predloga rebalansa budžeta, kao što je član 8, o tome sam govorila tokom današnje rasprave i ne bih se ponavljala, ali otvara mogućnost da se i ova sredstva ne iskoriste, a da se eventualno izbegne još jedan rebalans budžeta.
Razdeo 9 se odnosi na Ministarstvo odbrane i obuhvata vojnu odbranu, Inspektorat odbrane, Vojnu službu bezbednosti, Vojnu obaveštajnu službu. Ukupno smanjenje rashoda u okviru ovog ministarstva iznosi oko četiri milijarde dinara i shodno tome rashodi budžeta iznosiće 66 milijardi dinara. Ušteda od četiri milijarde ostvarena je u okviru funkcije 210 - vojna odbrana, i to kroz smanjenje plata, materijala. Plate su smanjene za nekih 800 miliona dinara, mašine i oprema.
Razdeo 10 se odnosi na MUP. Ukupni rashodi su smanjeni za oko dve i po milijarde dinara. Sada iznose 40,5 milijardi dinara. Plate su smanjene za 800 miliona dinara. Stalni troškovi su smanjeni za 450 miliona dinara. Materijal za 820, a u okviru ovog ministarstva javlja se pozicija 551 u iznosu od 450 miliona dinara.
Pretpostavljam, pošto su ova dva poslednja ministarstva vrlo značajna kada je reč o nacionalnoj bezbednosti zemlje, da ćemo ubrzo čuti na koji način mislite da se planovi i aktivnosti provedu za ova dva ministarstva, pogotovo za MUP, kada je od velikog značaja izrada biometrijskih pasoša.
Znamo da MUP nema dovoljno ljudi za obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Da li je to odnos izvršne vlasti prema jednoj od najznačajnijih akcija koja je bila na vrhu agende ovog ministarstva, a to jeste obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
Razdeo 12 se tiče Ministarstva finansija. Ukupni rashodi u okviru ovog ministarstva se ne smanjuju, već se povećavaju za 123 milijarde dinara. To ne znači, političke korektnosti radi, da ne smanjujete plate i sve troškove koje smanjuju ostala ministarstva, ali ono što bi trebalo reći jeste da u okviru funkcije 90, ekonomska klasifikacija 464, a to su dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, došlo je do rashoda za 29 milijardi dinara i ona sada iznose 207 milijardi dinara.
Od tih 29 milijardi, 24 milijarde dinara direktno povećavaju sredstva namenjena za penzije osiguranika zaposlenih, koje sada iznose 175,5 milijardi dinara. Sredstva namenjena za penzije osiguranika poljoprivrednika ostaju na nivou od 13 milijardi dinara.
Ukoliko se ovo tumači kao povećanje sredstava, u smislu povećanja penzija, onda bi to tumačenje bilo potpuno pogrešno. Ispravićete me ukoliko je naše tumačenje loše, ali pad ekonomske aktivnosti direktne implikacije ima na punjenje Fonda PIO, jer u okviru ukupnih primanja Fonda socijalni doprinosi osiguranika zaposlenih čine 52%, tj. oko 240,5 milijardi dinara.
Ono što bi građane vrlo interesovalo u ovoj situaciji jeste pojašnjenje ovoga o čemu govorim, ali pretpostavljam da je donekle jasno da sa padom ekonomske aktivnosti pada i nivo učešća ovih doprinosa, te je stoga potrebno povećati izdvajanje u budžetu kako bi se postojeći nivo penzija održao. To znači da Vlada planira i veći pad ekonomskih aktivnosti, s obzirom na novu poziciju budžeta, ali se to jasno ne govori. Voleli bismo da čujemo da li je to tako ili nije.
Iza ovih brojeva stoje ekonomski mehanizmi, ali prostim brojevima, kao što znate, ne rešavaju se socijalni i ekonomski problemi. Možemo da pretpostavimo šta bi sve moglo da se desi ukoliko pad ekonomske aktivnosti bude još veći. Ova pozicija govori da je to moguće.
Povećanje rashoda takođe od 29 milijardi dinara je plaćeno smanjenjem transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara i to je jedna od ekonomskih mera Vlade. Pitanje je da li je smisleno pitanje – da li je ovo smanjenje transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara celishodan ekonomski potez? Mislimo da ovo znači velike probleme tim nivoima vlasti da provode i obezbede normalan život u svojim sredinama.
Povećanje od 29 milijardi, smanjenje od 15 milijardi dinara, daje nam plus od 14 milijardi dinara. Postavlja se pitanje – gde je ostatak od 123 milijarde dinara povećanja rashoda u okviru razdela 12. Ostatak povećanja nalazi se u okviru razdela – Uprava za trezor, funkcija 170, transakcije vezane za javni dug.
U okviru ove funkcije vidi se povećanje rashoda na ekonomskoj klasifikaciji 611, a to je otplata glavnice domaćim kreditorima za 102,6 milijardi dinara. Takođe se beleži rast na ekonomskoj klasifikaciji otplate domaćih kamata, da preskačem ove brojeve klasifikacije, građanima to ništa ne znači, to je za 5,6 milijardi dinara i ovo su brojevi koji objašnjavaju povećanje rashoda od 123 milijarde dinara i potvrđuju stav o kojem smo danas pričali, a tiče se kratkoročnog zaduživanja države od preko jedne milijarde evra. Da je to kratkoročno, naravno, pokazuje rast rashoda za otplatu kamate domaćim kreditorima.
Ono što doktor Miljković takođe priznaje i primećuje u članu 2, da je 80 milijardi dinara od poslovnih banaka, a ostatak država planira da ostvari kroz prodaju tromesečnih državnih hartija od vrednosti.
Plan aukcije ovih hartija od vrednosti do kraja godine u proseku podrazumeva četiri aukcije mesečno i na poslednjih nekoliko aukcija država je zabeležila stopostotnu realizaciju i na taj način obezbedila nešto manje od tri milijarde dinara po aukciji.
Načelno tu nije ništa sporno, međutim, ostaje pitanje zašto to država radi? Da pojasnimo - da li to znači da država planira, ako zaista veruje da će ekonomske mere održati nivo ekonomske aktivnosti, shodno tome nivo projektovanih ukupnih poreskih prihoda?
Sasvim sam sigurna da ćemo čuti na kraju i gospođu Dragutinović.
Naravno, mi smo govorili svih ovih dana o kritikama Vladinih mera štednje.
S jedne stane, verovatno da je ekonomski i matematički prihvatljivo da se govori u terminu štednje, međutim, mi zaista tvrdimo da je potpuno neprihvatljivo, s obzirom na sve ono što smo danas izneli kao konkretan podatak, recimo smanjenje transfera za 15 milijardi dinara lokalnim samoupravama, pa onda smanjenje troškova javnih preduzeća, tako što će uplatom 100% svoje dobiti sva javna preduzeća obezbediti budžetsku uštedu od pet milijardi dinara.
Takođe, kada smo govorili o smanjenju troškova RZZO, da ne ponavljam, čuli smo, lica koja nemaju načina da sebi obezbede egzistenciju biće u značajnoj meri ugrožena ovim merama.
Ono što moramo da kažemo jeste da se sve ovo dešava u periodu kada se videlo da reformski kurs nije postajao, da je postajalo zaista nenamensko i neodgovorno trošenje budžetskih sredstava, da privatizacioni prihodi nisu iskorišćeni u punom kapacitetu, da mi zapravo ne znamo kako izgleda transparentno trošenje budžetskih sredstava.
Primera radi, spoljni dug države je vrtoglavo rastao, 2000. godine je bio 10 milijardi dolara, 2008. godine 28,6 milijardi dolara. Takođe konstatovana je i ogromna zaduženost privrede i stanovništva. Kod domaćih banaka stanovništvo duguje oko 400 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra, privreda duguje 876 milijardi dinara ili 9,2 milijarde evra.
Privrednici duguju 47 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra, ukupan dug u bankama iznosi oko 1.323.000.000 dinara ili oko 14 milijardi evra. Spoljni dug Republike Srbije iznosi oko 21,5 milijardi evra. Spoljni dug prema bankama iznosi oko 35,5 milijardi evra, ili oko pet hiljada evra "per kapito", odnosno po svakom građaninu Republike Srbije.
Ukoliko se ovaj dug pretvori u prosečnu platu, ispada da svaki građanin mora izdvojiti 15 prosečnih zarada za namirenje obaveza prema bankama i prema inostranstvu.
Ogroman deficit u spoljnoj trgovini, koji se povećava iz godine u godinu, 2001. godine je iznosio 2.837.000.000 evra, u 2008. godini ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od 8.152.000.000 evra, ogroman deficit u platnom bilansu.
Tekući transferi, poređenja radi 2001. godine – 977 miliona evra, a 2008. godine deficit je bio 6.173.000.000.
Kada je reč o deficitu u fondovima osiguranja PIO i zdravstvenog osiguranja, trenutna obaveza građana i pravnih lica fondu PIO iznosi oko 35 milijardi dinara. Ono što mi predviđamo jeste da će ovo biti vrlo teško naplativo zbog nelikvidnosti privrede i nemogućnosti prinudne naplate kod građana.
To su takođe problemi u koje će država da zapadne, jer u jednom momentu građani neće moći da odgovaraju na sve obaveze koje je država iznela pred njih.
Takođe, smanjenje zaposlenih. Čuli smo danas podatak, na osnovu izjave gospodina Dinkića, da 2,5 hiljada ljudi mesečno ostaje bez posla. Ogroman deficit budžetskih sredstava koji se povećava iz godine u godinu, ogromna javna potrošnja, 2000- osam hiljada ljudi, 2008-28 hiljada ljudi.
Drastično osiromašenje stanovništva. Potrošačka korpa iznosi oko 1,27 prosečnih plata.
Realan pad prosečne plate u 2007. godini je 435 evra i to su podaci koji neumitno govore da mislimo da Vlada neće moći da ispuni ono što predviđa ovaj rebalans budžeta i da neće moći da obezbedi ni ekonomsku ni socijalnu sigurnost građana.
Vi ćete nas demantovati, ali ovo je naše uverenje.
Ono što zaista želimo da podsetimo, mislim da je to primer o kojem treba najčešće da se priča i da se često ponavlja, jeste primer solidarnosti u ovakvin kriznim momentima. Imam utisak da opozicija, na prvom mestu SRS, nije krenula da priča o primanjima direktora o javnim preduzećima, da se oni nikada sami ne bi setili, niti država, da intervenišu u tom smislu.
Ne govorimo da su se ti ljudi ogrešili o zakon, već je bila stvorena klima u okviru koje su ti ljudi zarađivali astronomske iznose.
Nedopustivo je da se, nekoliko meseci, kada se zaista desilo urušavanje finansijskog sistema sveta, mi smo imali činjenicu da je gospodin Krišto, direktor JP Aerodrom "Nikola Tesla", zarađivao otprilike 20 hiljada evra, gospođa Uzelac, direktor Centralnog registra, oko 15 hiljada evra, gospođa Jeftimijević, predsednik Upravnog Odbora NIS-a, negde oko 6,5 hiljada evra, Miloš Milanković, direktor JP Elektromreže Srbije, negde oko šest hiljada evra, Radovan Jelašić oko pet hiljada evra.
Sve poslaničke grupe su dobile dopis od gospodina Jelašića kojim on upoznaje poslaničke grupe da je smanjenje plata koje je predviđeno za NBS neustavna kategorija i ono kako mi možemo da razumemo tu odluku, da gospodin Jelašić neće pristati na mere Vlade i to je sredina u okviru koje mi govorimo o onome što može da dovede samo do jednog zaključka, da određeni deo koji potpisuje finansijske i ekonomske tokove u državi Srbiji ipak ne provode srpski interes.
Govorili smo o aranžmanu sa MMF i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama za koje se pokazalo da nisu u korist Srbije, SSP, u okviru toga jednostrana primena Trgovinskog sporazuma u gubitku od 267 miliona evra za građane Srbije. Mislim da dovoljno govori o sebi.
Činjenica da smo mi jedina država koja na taj način ulazi u trgovinski sporazum sa EU takođe dovoljno govori.
Gospođa Dragutinović će nam vrlo verovatno odgovoriti na pitanje kome ide u korist ova jednostrana primena Trgovinskog sporazuma. Naša uverenja su da ide u korist gospodinu Miškoviću i "Delti" i o tome smo pričali svih ovih dana.
Na kraju u preostalom vremenu, ono što bi takođe htela za kraj da kažem, nadam se da je ova rasprava danas bila zasnovana na argumentima i da ste ovo razumeli, naravno kao političku vizuru SRS. Naše političko uverenje je da je izabran zaista pogrešan put, taj put nas košta, nismo se na tom putu oporavili, nemamo privredu koja ispunjava dobre standarde, naprotiv, imamo mnogo velike probleme jer se neko godinama neodgovorno ponašao prema resursima Srbije.
Mi smatramo da je za državu Srbiju jedini ispravni put kompatibilnost tržišta, dakle put Istoka. Da je to tačno, to je čak i potvrdio, nisam mogla da verujem svojim ušima, pa sam i konsultovala stenograme, gospodin Dinkić pre neki dan, kada je u tragovima bio prisutan ovde, pa je rekao – ko zna kada ćemo mi biti članica EU i zato nije loše da se okrenemo Rusiji, Belorusiji, ostvarivanju sporazuma sa istočnim zemljama.
To je ono o čemu mi sve vreme pričamo, ali da to nije samo naša priča, svedoči i da, prema najnovijim istraživanjima koja su objavljena, 65% građana takođe veruje da je Srbija na pogrešnom putu. Dakle, oni čak i sve ovo o čemu danas pričamo ne moraju da znaju, ne moraju da razumeju, oni naprosto loše žive i za taj loš život, odnosno preživljavanje neko mora da snosi odgovornost. U ovom kontekstu priče za tu odgovornost može da snosi jedino izvršna vlast.
E sad, kao što sam rekla …
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Samo da završim rečenicu. Dakle, ova situacija nije prva situacija prvi put u našoj istoriji, nadamo se da ćemo izvući pouke i konačno razmišljati o ekonomskom oporavku države Srbije. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, gospodine prvi ministre Cvetkoviću, pre nego što konkretizujem pitanja, za koja se nadam da ćemo čuti odgovore vrlo brzo, moram zaista da izrazim i veliko nezadovoljstvo što nije prisutna gospođa Malović, ministar pravde, jer se veći deo pitanja, vezano za zahtev koji je podnela SRS, odnosi isključivo na njenu nadležnost.
Da ne trošim više vreme, ono što poslanički klub SRS zanima jeste detaljna informacija o sledećem događaju. Dakle, došli smo u posed informacije da je 12. oktobra 2008. godine u 11.00 časova u Bujanovcu održan okrugli sto, koji su organizovale organizacije "Help" i "UNDP", na kome su, pored ostalih, učestvovali Vilijam Montgomeri i Nebojša Čović. Tema ovog okruglog stola bila je uspostavljanje čvršćih veza između Kosova i regiona Preševa i Bujanovca, što bi po njima podrazumevalo jačanje ekonomskih veza, otvaranje kulturnih i prosvetnih centara na Kosovu i obrnuto. Takođe se insistiralo na priznavanju diploma koje su izdane od strane kosovskih institucija.
Ukoliko ovo zaista jeste tačno, a mi znamo da Vlada i nadležne institucije koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom imaju ovu informaciju i mi tražimo zvaničnu detaljnu informaciju o ovome i smatramo da je ovo nečuveni skandal, a samim tim i dokaz odnosa srpske vlade prema nezavisnosti KiM. Dakle, očekujemo detaljnu informaciju povodom ovoga u najskorijem mogućem roku, kao i, naravno, informaciju šta će Vlada Srbije preduzeti po ovom pitanju.
Sledeće pitanje koje želimo da uputimo prvom ministru, s obzirom da ostali predstavnici Vlade nisu tu, recimo gospodin ministar unutrašnjih poslova, jeste status privatnih obezbeđenja na teritoriji države Srbije.
Mi znamo da u okviru "Strakon sekjuritija" određeni broj akcija imaju gospodin Vilijam Montgomeri i njegova supruga Lind Montgomeri. Reč je o 60.000 ljudi koji su uposleni u okviru ovih privatnih preduzeća. Negde oko 40.000 ljudi je pod oružjem. Složićete se da je to ozbiljan broj ljudi pod oružjem koji nisu u okviru sistema unutrašnjih poslova.
Očekujemo odgovor na ovo naše saznanje, ali zvaničan odgovor Vlade Srbije. Takođe očekujemo odgovor na pitanje kako je moguće da sistem privatnog obezbeđenja ne bude u okviru sistema unutrašnjih poslova i da MUP ne vrši nadzor nad radom ovih ljudi.
Ono što je takođe izuzetno značajno, a tiče se sastanka koji je moj kolega Milorad Buha, i to je treće pitanje za prisutne predstavnike Vlade, imao juče.
Dakle, on je primio delegaciju radnika "Prve Petoletke". Reč je o 600 radnika iz Trstenika koji su protestovali ispred Vlade i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zbog štetnog ugovora koji je sklopljen između Agencije za privatizaciju i ukrajinske firme iz Lavova. Osnovni problemi su bili u odredbama ugovora koji ne garantuju radnicima ostvarenje prava iz radnog odnosa i održavanje proizvodnje i osnovne delatnosti.
Oni su mom kolegi Buhi rekli da zaista niko nije imao sluha, te ih niko nije ni primio od onih od kojih su tražili prijem na razgovor, što takođe smatramo skandalom par ekselans. Reč je o 600 ljudi kojima se uskraćuju određena prava. Oni zahtevaju raskid ugovora o privatizaciji, a mi tražimo detaljnu informaciju povodom privatizacije "Prve Petoletke" i da se preispitaju sve odredbe ovog spornog ugovora koje se tiču ostvarivanja radnopravnih odnosa, dakle, 600 radnika "Prve Petoletke" iz Trstenika. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, još jednom izražavam užasno razočarenje što o ovoj temi pričamo danas u prisustvu samo jednog poslanika SRS-a. Udaljena su 52 poslanika sa ovog redovnog zasedanja. Tema jeste ocena zakonitosti raspuštanja Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanje privremenog organa gradske opštine Zemun. Napravljeni su užasni pravni presedani i, iskreno, u ovom momentu imam problem, zaista ne vidim ko bi mogao da mi odgovori na pitanja koja smo pripremili za ovo redovno zasedanje. Gospodin Marković trenutno nije u sali.
Gospođa Malović, kao ministar, pravde nije tu. Sumnjam da bi premijer mogao da mi da adekvatan odgovor na sve ono što zanima građane Zemuna, sve one građane koji su glasali za SRS, a na prvom mestu i celokupnu srpsku javnost, koja je, zbog brutalne kampanje koja se provodi nad SRS, bila potpuno dezinformisana u smislu šta je pozadina uvođenja privremenih mera u gradsku opštinu Zemun.
Iskreno, ne znam kako će ovo da funkcioniše. Možda je ovo pitanje, gospođo Čomić, za vas. Ako smo osmislili da ovo funkcioniše kao interaktivna aktivnost između nas i predstavnika Vlade, zaista sam u problemu, jer ja nemam ovde prisutnog ministra pravde.
Ako postavim pitanje za ocenu ustavnosti donetih odluka ministru pravde, kako ću dobiti odgovor na to? Možda treba da se zakaže telefonska sednica parlamenta na kojoj bismo raspravljali na ovu temu, ali mislim da je potpuno nedopustivo da se o ovako značajnoj temi priča u prisustvu samo jednog poslanika, a da resorni ministar, na koga se odnosi najveći deo pitanja, apsolutno nije prisutan. Ko je ovde pogrešio? Da li vladajuća većina ili gospođa Malović?
Zaista bih volela da znam šta je razlog nedolaska na ovu sednicu, jer pretpostavljam da ste gospođu Malović na vreme obavestili. Ono što jeste prvo pitanje je da nam se da precizan odgovor – da li je na vreme obaveštena, pa je ignorisala prisustvo na ovoj sednici? Koji je razlog neprisustvovanja sednici parlamenta? Mi očekujemo odgovore na pitanja koja su baš u njenoj nadležnosti. Na koji način mislite da dalje raspravljamo na ovu temu?
Ovo je nedopustiva slika, koja bi trebalo da se zabeleži pred očima srpske javnosti, koja nam daje odgovor da je celokupan postupak uvođenja privremenih mera u opštinu Zemun potpuno nelegalan, samim tim što ovoj sednici ne prisustvuje ministar pravde. Hvala.