Obrazloženje ovog amandmana može da se protumači na skoro identičan način, ali, nažalost, niko od predstavnika resornog ministarstva trenutno nije prisutan.
Podsećam da je namera mog amandmana bila da ispravim i da ukažem upravo na onaj period agresije koji je bio prepoznatljiv za našu državu, recimo, na agendu 21, koja govori o tome da se ne sme dozvoliti nacionalnim državama da posegnu za ucenjivanjem međunarodne zajednice povodom bilo kog nedozvoljenog sredstva i da je protivno svim konvencijama, čak, i pomisliti na upotrebu hemijskog ili biološkog naoružanja.
Ali ću detaljnije obrazlaganje mog i amandmana mojih kolega upotpuniti i nastavkom analize efekata agresije tokom 78 dana upotrebe hemijskog naoružanja.
Ono što je za SRS bila velika dilema, kada je reč o ovom zakonu, jeste kako sanirati posledice koje su nastale agresijom, koje su bile protivne svim konvencijama, i kako to inkorporirati u ovaj predlog zakonskih rešenja, odnosno set ekoloških zakona. Mi tvrdimo da to neće moći da se sprovede na način postizanja ekoloških standarda, ali, o tom potom, tokom rasprave u pojedinostima potrudićemo se da argumentovano, s određenim podacima koji se tiču najrazličitijih efekata NATO agresije, upotpunimo sliku i dokažemo da ovaj set zakona neće moći da postavi standarde koje nalaže razvijena Evropa, u smislu postizanja zaštite životne sredine, jer nismo sanirali efekte agresije koja se desila marta 1999. godine. Hvala.

Gospođo Čomić, hvala. Radujem se što je gospodin Dulić tu.
Amandman na član 16. je predvideo da se stav 1. briše. U obrazloženju se navodi, manje-više, koristiću priliku da citiram, slična su obrazloženja: ''Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 97. tačka 9. Ustava''. Trebalo bi da je citiram, da javnosti u Srbiji bude potpuno jasno da je država Srbija uvek vodila računa da se uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštita i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta, proizvodnja, promet i prevoz oružja, otrovnih i zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
U skladu s ovim, s obzirom na to da su najčešća obrazloženja Vlade i resornog ministarstva da se amandmani ne prihvataju zato što su protivna postojećim konvencijama, samo da ponovim pitanje, pošto je gospodin ministar prisutan. Interesuje nas na koji način će resorno ministarstvo da pokrene pitanje odgovornosti za sve one koji su prekršili, tokom agresije 1999. godine, sve postojeće međunarodne konvencije, a posebno Konvenciju o upotrebi hemijskog naoružanja? Odgovor na to pitanje bi bio značajan, u smislu saniranja posledica upotrebe hemijskog oružja na životu sredinu, na zdravlje ljudi.
Koliko to saniranje treba da traje, u godinama, pretpostavljam, decenijama, i koliko to košta?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zaboravila sam da najavim da ću koristiti, možda, i vreme predviđeno za Poslaničku grupu SRS-a.
Očekujem kvalifikovani i detaljan odgovor na ovo pitanje, jer, složićete se, zbog vaše struke, da je zdravlje ljudi kategorički imperativ svih nas. U vezi s tim, ono što mi očekujemo jeste, kada se ispostavi cifra koliko će to da košta, da se kaže ko je odgovoran za kršenje svih konvencija. Mi ih sada tretiramo u smislu preduslova za ceo sistem ekoloških zakona, samim tim, i uvođenje reda u sam pojam životne sredine, očuvanje životne sredine.
Nas interesuje, na koji način Vlada i resorno ministarstvo misle da unaprede životnu sredinu, koja je kontaminirana na način da treba da prođe nekoliko životnih vekova, nekoliko generacija, samim tim, da mi za nekih stotinak godina razmišljamo o genetski prihvatljivoj i zdravoj generaciji na ovom delu teritorije?!
Da li je takvih akcija bilo, ili će ih biti, to je pitanje koje zanima celokupnu srpsku javnost, s obzirom na to da pretpostavljam da su upućeni u to da su lečenja skupa, da je očit porast obolelih od kancerogenih i drugih oboljenja, da su primećene izvesne genetske promene, samim tim i promene na imunološkom sistemu državljana Srbije. Pretpostavljam da imate, uslovno rečeno, neku analizu koja može da nam najavi neki budući događaj, u smislu budućih akcija resornog ministarstva za uvođenje reda u celokupan sistem zaštite i očuvanja životne sredine
Tokom pauze sam izučavala izveštaj koji ste dali svim poslaničkim grupama. On jeste detaljan u smislu tretiranja akcidenata, određenih sankcija svim zagađivačima. Ono što smo, takođe, očekivali, možda je resorno ministarstvo napravilo, ali mi to ne znamo, jeste izveštaj o posledicama NATO agresije, baš kada je reč o upotrebi hemijskog oružja. To bismo voleli da vidimo i šta konkretno Vlada Srbije planira da uradi u smislu saniranja posledica upotrebe hemijskog naoružanja na teritoriji SRJ. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, sada bih samo da najavim da ću koristiti malo vremena predviđenog za Poslaničku grupu SRS-a.
Dakle, svi amandmani, u svom obrazloženju, imaju za cilj pojačavanje člana 97. Ustava RS, kojim se uređuje sve ovo što jeste delokrug Predloga zakona o kojem raspravljamo u pojedinostima.
Kada smo već na teritoriji nečega što obavezuje svako domaće zakonodavstvo, a to su nekakve konvencije nastale konsenzusom svih zemalja da učestvuju u očuvanju životne sredine, pa tako i zdravlja i života svih stanovnika Planete, mi se kao stranka apsolutno slažemo s tim i nemamo ništa protiv toga da se sve ono što međunarodne konvencije predviđaju sprovodi i u okviru domaćeg zakonodavstva, odnosno da se inkorporira u domaće zakone. Međutim, imamo problem u drugom delu, pravno-političke je prirode, kada pričamo o setu ekoloških zakona, a tiče se života svih građana države Srbije.
Dakle, činjenica je, sada već istorijska činjenica, da su u jednom momentu, iz političkih razloga, prekršene sve međunarodno poznate i priznate konvencije koje se temelje na zabrani određenog naoružanja. Između ostalog, tu je hemijsko, biološko i radioaktivno naoružanje. Teritorija SRJ je 78 dana bila izložena upravo takvim dejstvima i to sada dalekosežno, da ne ponavljam već rečeno, ima posledice na životnu sredinu i zdravlje svih nas.
Međutim, ono što je, takođe, jako značajno, jeste da je već 2000. godine napravljena određena analiza eksperata, koja je prosleđena svim nadležnim institucijama. Mi smo o toj analizi govorili. Između ostalog, ono što je tada detektovano, da ne bismo ponavljali sve delove analize, jeste na kojim lokacijama je izvršena kontaminacija.
Rečeno je da je u toku NATO agresije vršeno i radiološko i hemijsko izviđanje rejona dejstava aviona A10A. Detaljnim izviđanjem i uklanjanjem ostataka municije, prikupljeni su dokazi da je na teritoriji SRJ, dakle, južno od 44. paralele, pojašnjenja radi, zbog srpske javnosti, to je van delova teritorije KiM-a, na osam lokacija, NATO agresor upotrebljavao upravo ovu vrstu municije o kojoj mi danas pričamo. Pri tom, sa srpske strane nije uložen nijedan zvaničan protest i pokretanje pitanja odgovornosti za kršenje svih postojećih međunarodnih konvencija, koje se nisu promenile od tada. Sedam od njih su na teritoriji RS, a jedna se nalazi na teritoriji sadašnje države Crne Gore.
Zašto ovo govorim? Da bih vam, konačno, postavila pitanje: da li je uzrokovanje nastavljeno na ovim lokacijama i da li je napravljeno sve ono što je tada preporučeno?
To su: Pljačkovica, severno od Vranja; Borovac, južno od Bujanovca; Čerenovac, jugozapadno od Bujanovca, dve lokacije; Bratoselce, severoistočno od Preševa, i Reljani, istočno od Preševa. Za Crnu Goru vas neću pitati, s obzirom na to da to i nije u vašoj nadležnosti, bilo je u nadležnosti nekadašnje SRJ.
Nakon prikupljanja rezultata analiza od Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu, izdvojeno je još pet rejona kontaminacije, čija je sanacija bila neophodna. To je Borovac 2, južno od Bujanovca za oko 10 km (da vas podsetim, dejstvovano je 26. maja 1999. godine, u uzorcima zemlje je konstatovana kontaminacija); Bratoselce, severoistočno od Preševa za oko 10 km (dejstvovano je 27. maja 1999. godine, u uzorcima zemlje je, takođe, konstatovana kontaminacija, i to 9 do 116 puta veća od dozvoljene); Reljani, istočno od Preševa za oko 10 km (dejstvovano je 28. maja, municijom koja je zabranjena svim međunarodnim konvencijama, utvrđeno je prisustvo kontaminacije na dve mikrolokacije); Pljačkovica, severno od Vranja za oko 4 km (dejstvovano je 29. maja 1999. godine, a uzorci zemlje pokazuju izuzetno visok nivo kontaminacije, i to do 1100 puta veću od dozvoljene).
Da ne ponavljam ostale navode ove stručne analize, koju su, na prvom mestu, uradili pripadnici Vojske. Oni su tu predložili određene faze dekontaminacije definisanih rejona povećane kontaminacije. Između ostalog, predvideli su, od dograđivanja, ko bi trebalo da bude nosilac te aktivnosti, do deponovanja i čuvanja tog otpada, donošenja odluke o trajnoj zabrani korišćenja, recimo, zemljišta.
Zašto sve ovo govorim? Jako je važno da znamo da li se uzorkovanje sprovodilo na teritoriji KiM-a, s obzirom na to da znamo da je NATO alijansa najviše dejstvovala na tom delu teritorije, i to upravo ovim zabranjenim oružjem, i da li je sanirana šteta proizvedena upravo po ovim fazama koje su preporučene svim državnim organima i institucijama, u naznačenom periodu, kao i kakvo je sada stanje u rejonima gde je primećena kontaminacija?
Taj odgovor bi nam, zaista, značio, jer bismo to, eventualno, mogli da uporedimo s analizom, recimo, o porastu obolelih od malignih oboljenja, upravo u tim oblastima za koje je utvrđeno da se koristilo oružje koje je zabranjeno svim međunarodnim konvencijama, na prvom mestu, hemijsko naoružanje.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, baš je povoljna prilika da odmorite svoje glasne žice. Da su moje kolege tu, one bi imale priliku da obrazlože sve ove amandmane, a pri tom, da je predviđeno vreme za obrzalaganje svakog amandmana duže, možda bi broj amandmana bio manji. Možda bismo svi onda imali prostora da u nekom optimalnom vremenu pokušamo da unapredimo određene predloge zakona koji se nalaze pred nama.
Cilj ovog amandmana u tački 7), za koju smo predložili da se briše, upravo je jačanje člana 97. Ustava Republike Srbije, u kome se predviđa da država Srbija uređuje celokupnu oblast životne sredine, stara se o njoj, samim tim i što predviđa ovaj zakon.
Ono što se nameće kao osnovno pitanje, jeste, s obzirom na to da je gospođa pomoćnik ministra za nadzor, inspekcijski nadzor, koliko se sećam, prisutna, koje su materijalno-tehničke pretpostavke, kao i ljudski resursi za sprovođenje ovog zakona i na koji način mislite da preduzimate, recimo, monitoring, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona na delu teritorije Kosova i Metohije?
Znam da to izaziva, otprilike, sličnu reakciju svaki put, ali na koji način se do sada određivalo prema tom delu teritorije, ukoliko se dobro sećam iz analize kontaminiranih rejona, tj. Prištine, Uroševca, Đakovice, Prizrena, Peći, Dečana? Da li je ikada napravljen nadzor…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Koristiću malo vremena koje je preostalo Poslaničkoj grupi. Izvinjavam se, nisam rekla malopre.
Da li je ikada napravljen pravi nadzor korišćenja oružja, hemijskog oružja? To bi trebalo da imamo kao informaciju od 1990, odnosno od 2000, pa naovamo. Pretpostavljam da to vaš resor poseduje kao određenu informaciju. Ukoliko ne, pretpostavljam da ste sarađivali s Ministarstvom odbrane na tu temu, jer je obaveza resora da vrši nadzor sprovođenja nečega što je i ustavna obaveza, tako da bi ta informacija zaista bila dragocena, da je konačno čujemo, makar tokom ove rasprave u pojedinostima. Hvala vam.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, ovaj predlog zakona je, zaista, izvanredna prilika da se govori o nečemu što bi trebalo da bude zabrinutost svih nas koji smo bili izloženi dejstvima osiromašenog uranijuma 238, koji će definitivno da utiče na nuklearnu sigurnost mnogih generacija, uslovno rečeno, posle nas,        imajući u vidu samo period poluraspada osiromašenog uranijuma 238, kojim je Srbija u najvećoj meri bila izložena tokom 78 dana agresije na ovom delu teritorije.
Međutim, ovim amandmanom, u obrazloženju ste videli, SRS je imala samo jedan cilj – da ojača član 97. Ustava Republike Srbije. Ovo govorim zbog javnosti, za koju pretpostavljam da se sada uključuje u televizijski prenos ovog plenarnog zasedanja, odnosno zato što je tim članom predviđena velika odgovornost za državu Srbiju, da uređuje celokupnu oblast životne sredine.
Biće prilike, tokom ove rasprave u pojedinostima o ovom predlogu zakona, da se mnogo detaljnije govori, a to je, naravno, nuklearna sigurnost i saniranje posledica NATO agresije; skladištenje nuklearnog otpada nastalog pri raznim procesima; naravno, pričaćemo i o stanju u okviru Instituta Vinča.
Sve su to teme koje ćemo mi, odnosno, sticajem okolnosti, ja da obrazložim, ispred Poslaničke grupe SRS-a, u vremenu preostalom za Poslaničku grupu SRS-a, a o Predlogu zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti. Ja ću koristiti samo još preostali minut vremena za moju grupu. Takođe ćemo postaviti konkretna pitanja i tražiti konkretne odgovore od predstavnika Ministarstava.
(Predsedavajuća: Dva minuta).
Da, znam, ali sam najavila da ću koristiti vreme, ako dozvolite, predviđeno za grupu SRS-a .
Da su tu moje kolege, koje su se zaista pripremale za ovu raspravu u pojedinostima, sasvim sigurno je da bi srpska javnost, a i predstavnici resornog ministarstva imali kvalifikovanu i argumentovanu raspravu na temu ovog predloga zakona i da bi oni to mnogo detaljnije obrazlagali tokom rasprave u pojedinostima. Ja se nadam da ću uspeti da u predviđenom i preostalom vremenu pokrenem određena pitanja i pokušam da problematizujem određene stvari koje, upravo, nalaže ovaj zakon, naravno i da podstaknem na razmišljanje – da određenu odgovornost za nuklearnu katastrofu koja se desila na teritoriji Srbije, na prvom mestu, moraju da snose potpisnici akcije "Milosrdni anđeo".
To će biti okosnica daljeg izlaganja. O ovom amandmanu, eto, toliko, ali biće prilike dalje da se priča o tome. Hvala vam.

Samo bih vas molila, gospođo Čomić, da mi kažete koliko je još vremena ostalo za Poslaničku grupu?

Dakle, obrazloženje amandmana na član 26, u kojem SRS traži da se stav 7. ovog člana briše, u smislu je jačanja člana 97. Ustava države Srbije. U ovom kontekstu, bilo bi nam značajno i mi smo tražili pre izvesnog vremena da imamo uvid u podnesak koji je država Srbija podnela Međunarodnom sudu pravde, a tiče se nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, jer smo tu očekivali određeni deo koji će se baviti baš humanitarnom katastrofom nastalom korišćenjem oružja zabranjenog svim postojećim konvencijama, na prvom mestu, biološkog, hemijskog i radioaktivnog. Nažalost, nemamo uvid u podnesak koji je država Srbija podnela Međunarodnom sudu pravde, ali imamo uvid u to šta je Ruska akademija vojnih nauka radila po tom pitanju.
Ono što bi trebalo srpska javnost da zna o razmerama dejstava, uslovno rečeno, o nuklearnoj sigurnosti, a jeste tema i jonizujućeg zračenja, jeste jedan frapantan primer. Poređenja radi, kako kaže prof. Mališev, tokom eksplozije atomske bombe u Hirošimi, 1945. godine, na zemlju je palo svega 740 grama radioaktivnog otpada, što je bilo dovoljno za onesposobljavanje tri pokoljenja. Ljudi su preživeli atomsku tragediju. Prilikom černobilske havarije, izbačeno je 63 kilograma radioaktivnog otpada. Prilikom eksplozije svakog projektila sa jurišnog aviona A10 i svake rakete "tomahavk", izbacuje se radioaktivni otpad s većom radioaktivnošću nego prilikom eksplozije atomske bombe u Hirošimi.
Na teritoriju SRJ, dame i gospodo, bačena je oko 1,5 tona osiromašenog uranijuma 238, a mi do današnjeg dana nemamo zvaničan stav u odnosu na humanitarnu katastrofu koja je nastala tom prilikom i koju će osetiti nekoliko generacija koje dolaze posle nas.
Zaista bi bilo neophodno za srpsku javnost da čujemo pravo stanje životne sredine i zdravlja ljudi. Ne znam da li ste imali prilike da se, nažalost, susretnete, neki od nas jesu, s obolelima od najtežih oboljenja, koja sada već dosežu epidemijske razmere. U ime svih tih ljudi, koji, čak, nemaju uslove za adekvatan medicinski tretman, trebalo bi da konačno pokrenemo upravo ova pitanja koja se pokreću ovakvim setom ekoloških zakona, zato što mi ne možemo čak ni da saniramo posledice takvih dejstava, a ne da održimo adekvatan nivo zaštite životne sredine.
S druge strane, imamo podatak da posle 2000. godine, negde oko 4.000 diplomiranih studenata godišnje napusti zemlju; između 2003. i 2004. godine, u Ameriku je otišlo oko 3.000 naših svršenih studenata, 2005. godine – još 800. Dakle, država gubi po jednom stručnjaku negde između 30.000 i 40.000 evra. Dobar deo naših domaćih stručnjaka je iz oblasti koja bi trebalo i vas, gospodo, da zanimaju.
Mene interesuje kakvo je stanje ljudskih resursa, u smislu nadzora, a predviđenog ovim zakonom, takođe i materijalno-tehničkih pretpostavki za saniranje svega onoga što su posledice NATO agresije u periodu od marta 1999. godine? Hvala.

Ono što je cilj SRS-a u svim predloženim amandmanima, jeste podsećanje i utvrđivanje člana 97. tačke 9. Ustava Republike Srbije o nadležnostima Republike Srbije. Ne bih da trošim vreme na obrazloženje, koje imate ispred sebe. Zapravo, ono što je okosnica mog današnjeg izlaganja, jeste da je većina naših amandmana odbijena zbog nesaglasnosti, ukoliko sam dobro razumela, s postojećim konvencijama. S tim u vezi, trebalo bi razmisliti u kakvoj saglasnosti je, recimo, bilo korišćenje nedozvoljenih sredstava, u kojoj saglasnosti s bilo kojom konvencijom tokom marta 1999. godine.
Međutim, ono o čemu bih sada želela da govorim, koristiću dalje vreme predviđeno za Poslaničku grupu, to su, opet, interesantni podaci o kojima bi trebalo, makar eksperti iz Ministarstva, da porazmisle, a tiču se posledica NATO agresije.
U periodu od 27. oktobra do 5. novembra, eksperti programa UN-a za zaštitu životne sredine i jugoslovenski eksperti obavili su misiju za procenu ugroženosti životne sredine na lokalitetima na jugu Srbije i delom u Crnoj Gori. U ovoj misiji, korišćena je oprema za uzorkovanje vazduha i ono što je tada bila zapanjujuća činjenica jeste da su i nakon dve i po godine detektovane radioaktivne čestice u vazduhu. To znači da se one i dalje prenose na velike daljine, putem vazduha, ugrožavajući pri tom i životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
Ono što nas interesuje u ovom delu, a bila je preporuka posle određenih utvrđenih rezultata, povodom izbacivanja jedne i po tone osiromašenog uranijuma na teritoriju Srbije, uglavnom, jeste da se prati zdravstveno stanje svih onih koji su bili izloženi dejstvima zabranjenog oružja na tim lokacijama.
Da li imate takve podatke i da li ste ikada radili, u saradnji, recimo, s Ministarstvom zdravlja, bilo kakvu projekciju i šta činiti po tom pitanju?
Ono na šta bi, takođe, trebalo da se skrene posebna pažnja javnosti, a i svih vas koji ste kvalifikovani i odgovorni da se bavite time, jeste stanje u nekada prestižnom Institutu za nuklearne nauke ''Vinča'', za koje smatramo da je više nego neprihvatljivo, samim tim što je njegova oblast delovanja i te kako važna za život svih nas. Činjenica je da jedino u ovom institutu, vi ćete me ispraviti ukoliko grešim, postoje stručnjaci koji mogu da se bave problemima koji nastaju u slučaju opasnosti vezanih za rad s nuklearnim materijalom.
Upravo zbog toga što je ovaj institut od izuzetnog značaja, srpska javnost bi trebalo da bude upoznata s projektom „Vind“, koji je više nego značajan za sve nas. Nas je o tome obavestio dr Filip Vukajlović, saradnik Instituta u Vinči, dakle, uputio je zvaničan dopis. Mi smo o tome pričali u raspravi u načelu.
Takođe, koristimo priliku da skrenemo pažnju i u raspravi u pojedinostima, jer se Institut u celokupnom setu zakona koji tretiraju i jonizujuće i nejonizujuće zračenje, hemijsko oružje, pojavljuje kao institut kvalifikovan da se bavi ovim problemom.
Ono za šta mislimo da je neprihvatljivo, a čini se da je na insistiranje gospodina Đelića, pogotovo u svetlu finansijske krize s kojom se suočava Srbija, jeste insistiranje da Institut „Vinča“ podigne kredit od 25 miliona dolara za završavanje upravo ovog projekta „Vind“.
O čemu se, zapravo, ovde radi? Ono što se pokušava sakriti od javnosti, a mislimo da je vrlo značajno i s ekonomske, i s finansijske, i zdravstvene tačke gledišta, jeste da je reč o uklanjanju istrošenog reaktorskog goriva i dekomisija, odnosno rasturanje reaktora. To je tema o kojoj se pričalo godinama.
Ne bismo se bavili puno tom temom, ali da javnosti bude jasno, cela procedura, dakle, ono što je Vlada isplanirala u ovom slučaju, jeste da rasturi, odnosno da iseče reaktor, koji predstavlja jedinstvenu mašinu. Njegova vrednost je, prema procenama stručnjaka, negde oko 100 miliona dolara. Tako se dobija dodatni nuklearni otpad, ali o tome malo kasnije.
Samo da podsetim javnost i sve vas, za ovaj reaktor kupljena je sva oprema, a i stručnjaci ističu da on može da se revitalizuje i pusti u pogon, što bi bilo i ekonomski isplativo. Međutim, trenutno nema mogućnosti, zbog ekonomski loše situacije. Samim tim, moram nekoliko puta da ponovim pitanje – na koji način mislite da su ekonomski sprovodivi svi ovi zakoni koje predlažete?
Dakle, rasturanje reaktora, koji pravi dodatni nuklearni otpad, logički stvara još jedan problem, a to je skladištenje nuklearnog otpada.
U raspravi u načelu sam vrlo zabrinula ministra kada sam, samo metafore radi, pokazala mapu, na osnovu izjave gospodina Perića, koji je savetnik u Privrednoj komori Srbije, da postoji nekakvih 13 lokacija na kojima treba da se skladišti nuklearni otpad, a niko ne zna gde, znamo samo da je izuzeta Vojvodina.
Onda smo se pitali o kakvom otpadu je zaista reč, kad je žitnica Srbije izuzeta iz tog skladištenja?
To su, naravno, samo informacije koje mi čujemo na osnovu pisanja medija. Zvanični odgovor ipak nemamo, ali je situacija očigledno, na osnovu, makar, pisanja eksperata koji su saradnici i rade u okviru Instituta „Vinča“, zaprepašćujuća.
Vi bi trebalo da nas ubedite da će ovi zakoni, njihova sprovodivost, ići u korist državljana Srbije, da će biti sprovodivi i ekonomski isplativi i da nema potrebe da brinemo.
Sada pokušavamo, nekoliko dana, vodeći koliko-toliko argumentovanu raspravu, da vidimo da li je to zaista moguće i da li treba da vam verujemo na reč. Primer je Institut „Vinča“.
Dakle, ono što je na, prvom mestu, ekonomski neisplativo, mislimo da nam na dalje staze, u široj budućnosti, ukoliko se zagledamo, ako je to uopšte u Srbiji moguće, zaista preti opasnost da se, na osnovu pokušaja nuklearnog lobija, zatvori rad ovakvog prestižnog instituta.
Tu smo svi, pred očima srpske javnosti, i nadam se da imate spreman odgovor vezan, recimo, za projekat „Vind“, za skladištenje nuklearnog otpada, za izgradnju najvećih hangara na teritoriji Srbije.
Takođe ste ovim zakonskim projektom predvideli i izgradnju prostora za skladištenje nuklearnog otpada za 10 godina. Mi ne znamo gde će to da bude. Vrlo verovatno, nećemo u skorije vreme ni saznati.
S obzirom na to da mi vreme neumitno teče, a pokušavam da što više podataka predstavim srpskoj javnosti, zadržaću se ovaj put, pošto imam još dva amandmana na ovaj predlog zakona, samo na toj činjenicu da se traži da se uništi nešto što je potpuno ekonomski neisplativo i potpuno bespotrebno u ovom momentu, da se za to uništenje reaktora traži kredit od 25 miliona, a da je pri tom već 10 miliona evra potrošeno na projektnu dokumentaciju.
Složićete se da je to ekonomski, da budem pristojna, potpuni promašaj onih koji su vlasni u Vladi Srbije da razmišljaju o Institutu „Vinča“, koji je, verujem da se svi slažemo, jedna od vrlo važnih, ako ne i najznačajnijih institucija kada govorimo o setu ekoloških zakona.
Možda je ovo subjektivno viđenje jednog stručnjaka, ali hajde da vidimo koja su druga viđenja na ovu temu i hajde da vidimo da li zaista postoji realan okvir da se ovi zakoni sprovedu na celoj teritoriji države Srbije i da oni, dalekosežno, znače uvođenje reda, da će onaj ko utiče na rušenje svih normi i standarda vezanih za životnu sredinu platiti odštetu, zato što je prouzrokovao užasne i katastrofalne posledice po zdravlje i život stanovnika. Na prvom mestu, tu mislimo na članice NATO alijanse. Ukoliko nas ubedite da ćete da potegnete pitanje odgovornosti za „Milosrdnog anđela“ i za upotrebu oružja koje je zabranjeno svim konvencijama, onda ćemo svi mi da poverujemo da je ovo u interesu građana države Srbije. Hvala.

Samo bih vas molila da mi kažete koliko je još vremena preostalo Poslaničkoj grupi?
(Predsednik: Još šest minuta.)
Još šest minuta. Trudiću se da u nekom racionalnom vremenu predstavim amandman čije obrazloženje imate, ali ću ostaviti još nekoliko minuta, pretpostavljam da će ministar imati par stvari da nam kaže, a volela bih da sebi obezbedim mogućnost da odgovorim, uslovno rečeno, na ono što ćemo čuti, jer repliku, vrlo verovatno, neću imati, s obzirom na tumačenje gospođe Đukić-Dejanović.
Ono što je za nas značajan problem, a tiče se Instituta "Vinča", jeste proces koji je započeo pre izvesnog vremena, još 2002. godine; govorimo o saniranju nuklearnog problema u "Vinči", obogaćenom neistrošenom reaktorskom gorivu koje je potpuno bezopasno i 2002. godine je vraćeno u Rusiju. Da vas podsetim, to gorivo je osamdesetih godina kupljeno od Rusa i, prema međunarodnim ugovorima, vraća se tamo od koga je kupljeno. S tim gorivom, reaktor u "Vinči" je mogao da radi i služi nauci narednih 20 godina, a vrednost ovog goriva je preko 100 miliona dolara. Svi ovi podaci govore o tome da se na neprimeren način odnosimo prema ovako važnom institutu. Naš utisak je da se ovaj institut dovodi u vrlo nezavidnu situaciju, pogotovo kada se insistira na uzimanju kredita od 25 miliona dolara, koji Institut za neku godinu ne bi mogao ni da plati.
Još jedan skandalozan podatak jeste da se radioaktivni otpad koji je NATO, tokom agresije, bacio širom Srbije u vidu osiromašenog uranijuma redovno doprema i skladišti u Beogradu. Već 10 godina se sa lokacija na jugu Srbije kontaminirana zemlja s osiromašenim uranijumom skladišti u metropoli. Sve vas iz resornog ministarstva pitam – šta u slučaju havarije? Da li možete da zamislite kakav akcident, s kakvim tragičnim posledicama, može da nastane u gradu i da se pri tom reflektuje na sve ostale okolne zemlje?
Ono što je, takođe, vrlo značajno da srpska javnost zna, jeste da je radioaktivni otpad koji potiče od čišćenja lokacija uskladišten u Hangaru 2, uključujući kontaminiranu zemlju sakupljenu sa tri lokacije s juga Srbije, koja je upakovana u 50 metalnih buradi po 200 kilograma, otpadnu municiju s osiromašenim uranijumom, upakovanu u metalne kutije. To su zvanični podaci iz Instituta "Vinča". To je kao da imate 10 tona zagađene zemlje nasred Terazija.
Volela bih da me ubedite u suprotno, da mesta zabrinutosti nema. Ono što je naša redovna slika je i to da su nesreće vrlo česte pod ovim podnebljem i možemo da projektujemo da nešto slično može da se desi i na ovom mestu. Šta onda? Šta posle toga?
Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja je predviđeno da se za desetak godina izgradi mesto za trajno odlaganje nuklearnog otpada. Voleli bismo da znamo da li imate lokaciju na pameti i o kojim lokacijama je reč?
Pre izvesnog vremena sam, u raspravi u načelu, predstavila mapu, na osnovu izjave zvaničnika, koja je preplašila ministra i unela vrlo dinamičan ton u raspravu, ali je to bio naš način da skrenemo pažnju javnosti i da dobijemo konkretan odgovor od predstavnika vlasti – gde se to planira, pošto se kooptira podatkom od 13 do 16 lokacija u perspektivi. Ono što bi konkretno trebalo da znamo, jeste kakva će, za tih 10 godina, biti slika Srbije, u kontekstu ovog zakona? Hvala vam.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, pre nego što konkretizujem svoje pitanje, zaista mi je drago, a vezano je za izlaganje gospodina Aligrudića, što u srpskoj javnosti i na srpskoj političkoj sceni nema više nikakvih dilema zašto je ovaj deo prazan, zašto su poslanici opozicije van Parlamenta. Jedina prava činjenica – 78 mandata je SRS osvojila maja 2008. godine.

(Predsednik: Gospodo poslanici, molim da omogućimo gospođi Raguš da se čuje.)

Takođe, ono što je isto tako vrlo značajno, vreme će pokazati, svi događaji će ići na tu stranu, jeste da je na delu scenario gospodina Tadića, koji sprovodi projekat Vašingtona i Brisela o uvođenju dvopartijskog sistema u Srbiju, u kojem će da vladaju Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Sve ostalo ide u tom cilju, od medijske kampanje, proterivanja SRS-a iz Parlamenta i svega onoga čega smo svi svedoci, ali je važno to da se jedan poslanik SRS-a trudi da argumentovano dokaže da je Srbija pod protektoratom.

Pričaćemo i o tome kako se desio izvestan sastanak u hotelu „Ric“ u Parizu, kako se lice s poternice, jedan od poznatih srpskih tajkuna, u društvu s jednim od predsednika susednih balkanskih država, u društvu s dvojicom profesionalnih plaćenih patriota, dogovorilo da utiče na srpsku političku scenu. To sve kada dođe vreme za to.

SRS, takođe, pozdravlja i unapred se raduje istrazi od strane UBPOK-a, s obzirom na to da imamo informaciju od strane ministra gospodina Dačića da je dokumentaciju vezanu za PC „Ušće“ predao UBPOK-u. Unapred se radujemo rezultatima te istrage i to je ono što je naš doprinos u smislu obračuna s korupcijom i organizovanim kriminalom, što je vrlo značajno. Onda ćemo dobiti odgovore na pitanje ko zapravo utiče na donošenje političkih odluka u Srbiji, da li, zaista, u Srbiji postoji parlamentarna demokratija i šta stoji iza političkih stranaka.

Moje pitanje sada jeste sledeće. S obzirom na to da smo u situaciji užasne finansijske krize koja se prelila u Srbiju, opozicija je na to upućivala na vreme, bili smo prognani iz medija zbog toga, a na osnovu člana 99. Ustava države Srbije, u delu izbornih prava Narodne skupštine, tiče se guvernera NBS-a, dakle, u četvrtoj stavci, gde se, između ostalog, kaže da Skupština nadzire njegov rad, Poslanički klub SRS-a zahteva da nam gospodin Jelašić uputi, pojedinačno, po pozicijama i sveukupno, u zbiru, od 2000. godine do 2009. godine, koliko je donacija na ime kojih institucija ušlo u državu Srbiju.

Zašto ovo govorim? Ovo je neophodno za dalji nastavak rada, pogotovo kada je reč o rebalansu budžeta, jer SRS, njegov analitički deo, poseduje određena saznanja. Želimo to da uporedimo sa zvaničnim podacima države Srbije. Stoga vas molim, gospođo Đukić-Dejanović, da to bude u najkraćem mogućem roku, kako bismo mogli da učestvujemo kvalifikovano u raspravi o rebalansu budžeta. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, gospođo Kalanović, trudila sam se da pažljivo slušam izlaganje kolega iz vladajuće koalicije. Očigledno je da raspolažemo različitim podacima, ali pretpostavljam da ćemo svi biti svesni kompletne slike, zato što smo svesni činjenice da postoji mala laž, velika laž i statistika.
Ono što je izvesno, statistički podaci dovoljno ne otkrivaju pravo stanje, kada je, recimo, reč o stopi zaposlenosti i nezaposlenosti i o ranjivim grupama u društvu Srbije. Ono što SRS pokušava već izvesno vreme da uradi, jeste da koristi izvore koji su bliski vladajućoj koaliciji, takođe, da koristi izvore koji su državni. Trudimo se da svoje podatke za ove rasprave ipak ostavimo negde po strani, iz jednog prostog razloga, da bismo oduzeli vama argument da tučete vaše podatke.
Ono što pokušavamo da uradimo, uradili ste vi kao opozicija i to je pravo svih političkih partija, a skupljamo građu o destrukciji srpske privrede. To vam vrlo transparentno, otvoreno kažemo i trudimo se da to radimo na što bolji način, koristeći pri tom samo zvanične podatke, ili podatke grupe stručnjaka koji su nekad učestvovali u vlasti, od 5. oktobra naovamo.
Trudili smo se, kada je postojala poslovnička mogućnost, da postavljamo konkretna pitanja, da pravovremeno uputimo zahtev za pojašnjenje, ili postavimo pitanje resornom ministarstvu, i tako dobijemo zvaničan odgovor, pa ću vas, tako, podsetiti na par odgovora koje smo dobili od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Tiče se stope nezaposlenosti, na dan 31. decembra 2008. godine, ako se ne varam, ali konsultovaću odgovor koji ste zvanično uputili, konkretno, meni, jer sam se ja bavila time krajem prošle godine, iskreno uplašena kakva nas situacija čeka tokom 2009. godine.
Da budemo potpuno jasni, ni ja, a ni Poslanička grupa SRS-a ne možemo da se radujemo ovakvoj situaciji koja je zadesila Srbiju, niti bih volela da ovo shvatite kao slavodobitno ponašanje SRS-a. Naprotiv, ono što jeste osnovni motiv svega ovoga jeste da je moglo puno toga da se uradi, a nije se uradilo, pa mi hoćemo da saznamo ko je direktno odgovoran za to.
Ne mislim da ste vi lično, gospođo Kalanović, odgovorni. Odgovornih ljudi, kao što vidimo, u poslednje vreme ima u svim redovima, i našim, ali ono što radi SRS, to je da one koji su odgovorni za, uslovno rečeno, izigravanje srpskih nacionalnih interesa vrlo transparentno, javno, bez ikakvog ostatka ili rezerve, prikaže srpskoj javnosti. Mi mislimo, političke korektnosti radi, da najveći broj ljudi koji čine ovu političku scenu misli da radi najbolje, ali da postoje neki ''mangupi u našim redovima'' koji treba da odgovaraju za ono što mi cenimo da je suprotno interesima srpske nacije, tako da se nadam da ćete ovu raspravu da doživite kao izlaganje, kao konceptualno izlaganje s pozicije SRS-a.
Juče sam počela da predstavljam podatke koji nisu, naravno, današnji, 2009. godine. Pokušali smo da dobijemo sveže podatke kada je reč o stopi nezaposlenosti u određenim centrima u Srbiji, posebno određenih ranjivih kategorija društva, kao što su lica s invaliditetom. Konsultovali smo Projekat, sada ću vam reći i njegov naziv, to sam vam juče pomenula – Praćenje smanjenja siromaštva ugroženih grupa mladih. To su rezultati istraživanja i preporuke u Nišu, Kragujevcu, Kikindi, Užicu i Beogradu. Potpisala ga je Grupa 484. Projekat je finansiran od strane EU, a realizovan od strane Evropske agencije za rekonstrukciju. Dakle, nema nikakve veze sa SRS-om.
Pretpostavljam da ste i vi imali prilike da imate uvid u ovaj projekat, koji je meni dao malo jasniju sliku kako, zapravo, Srbija izgleda i kakvo je stanje srpskih institucija na terenu, na osnovu onoga što je ova grupa stručnjaka, a mnogi od njih su činili vlast svojevremeno u Srbiji posle 5. oktobra, uradila.
Da se ne bih ponavljala, iznela sam juče neke podatke za Kikindu. Ono što sam ostala dužna, jeste da u kategoriji osoba s invaliditetom od 18 do 30 godina starosti, od ukupno 51, koliko ih je anketirano na teritoriji opštine Kikinda, članovi su nekog udruženja osoba sa hendikepom koje su učestvovale u radu ove koalicije, 11 je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala u Kikindi. Ove osobe se vode kao nezaposlene. Njihova polna struktura je pet muškaraca i šest žena.
Vi, kao metodolog, pretpostavljam da možete da pravite projekciju vezanu za 2009. godinu, pogotovu u svetlu finansijske krize, koja i te kako počinje da se reflektuje na srpsku ekonomiju, pa tako možemo da mislimo i na koji način može da se sprovede zakon, odnosno Predlog zakona koji ovde branite.
Podatak koji je ovde iznet jeste da je ukupan broj lica s invaliditetom, po stepenima stručne spreme, 724. Neću čitati sve, zato što Projekat ima oko 80 strana, a nemam toliko vremena na raspolaganju, ali moram izneti pojedine podatke da bismo mogli da stvorimo sliku i da pričamo o sadašnjem stanju, jer, koliko sam vas razumela, vi nemate precizan podatak vezan za osobe s invaliditetom. Istini za volju, nismo ga ni mi dobili, a nemamo ni preciznu sliku kakva je struktura ljudi koji su nezaposleni i koji spadaju u ranjive kategorije društva i koji su posebno ugroženi, a mi pretpostavljamo da će biti još ugroženiji, u svetlu krize koja će, definitivno, da se reflektuje narednih pet godina, a reč je o srpskoj privredi.
Ono što je mene posebno interesovalo, pošto sam samohrani roditelj, to je ono što indikuje, na osnovu svih ovih rezultata istraživanja, da procenat samohranih roditelja, što očeva, što majki, raste u srpskom društvu. Tu su, naravno, i starija lica, sve ono što potpada pod žrtve tranzicije.
Da se vratimo konačno na ovaj projekat koji je meni poslužio za pojašnjenje mnogih dilema.

I ja pozdravljam goste koji se nalaze na galeriji, nadam se da će im ova rasprava biti korisna.
Majica koju nosim, verovatno, odudara od ostalih kolega poslanika, na sebi ima lik predsednika moje stranke koji se nalazi šest godina u Hagu i znak je izvesnog protesta protiv neoliberalne okupacije, iza koje je potpisnik robije moga predsednika.
Da se vratim rezultatima ove analize, imala sam potrebu da mladim ljudima pojasnim zašto izgledam na način na koji izgledam.
Ono što je preporuka Grupe 484, izvinjavam se zbog ovog malog odstupanja od teme, vraćam se, jeste da treba zagovarati aktivne, ne pasivne mere prema licima sa posebnim potrebama, kada je reč o njihovom zapošljavanju i ukupnoj nezaposlenosti.
Ovo je, gospođo Kalanović, projekat koji je pokrivao rok od 2003. do 2006. godine. Tada je to već bilo preporučeno. Mi aktivnim merama zapošljavanja, ukoliko sam vas dobro razumela u izlaganju, pričamo o 2009. godini. Interesuje me kome su ove preporuke upućene i zašto se one nisu ispratile na način koji je bio adekvatan, a tada smo bolje stajali, mogli smo, bar kada je reč o privredi, to bolje da ispratimo.
Takođe, jedna od preporuka je bila – treba se zalagati za sačinjenje jasne evidencije mladih nezaposlenih lica s posebnim potrebama, prvenstveno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jer se time stvara osnova za uspešnu i sveobuhvatnu afirmativnu akciju. Fantastična preporuka, ne znam da li je ostvarena, a volela bih da znam. Dakle, na nacionalnom nivou i na nivou filijale, šta se po tom pitanju uradilo? Ovaj zakon zadire i u Nacionalnu službu za zapošljavanje i predviđa formiranje agencije.
Idemo dalje. Očigledno je da Nacionalna služba za zapošljavanje mora imati jasan, proaktivan pristup prema ovoj populaciji, a posebno prema mladima u ovoj kategoriji. Između ostalog, šta se preporučuje? Obaveštenja putem Interneta, zvanja telefonom, podsticanje na učešće u projektima i programima koja lica sa posebnim potrebama čine subjektom, a ne objektom procesa. Ovaj deo je, naravno, za društvo, koje treba da uključi sve ljude sa posebnim potrebama, posebno invalidna lica, u sve društvene procese, a ne da budu odbačeni ili na margiranama. Dakle, da se potrudi da svi kapaciteti koji su u njima, bez obzira na bilo kakvu invalidnost, dođu do maksimuma, jer to je jako važno u kontekstu poštovanja ljudskim prava i ličnog dostojanstva svih ljudi.
Ono što mene interesuje je da li je Nacionalna služba za zapošljavanje ikada radila ovakve stvari? Sećam se, kada sam ja bila, političkom odlukom, lustrirana i kada sam bila na Birou za nezaposlene, a bila sam zamenik saveznog ministra, dakle, među prvima sam bila lustrirana, da me niko nije zvao sa Biroa rada. Za mene nisu postojala obaveštenja o slobodnim radnim mestima. Naprotiv, postojalo je obaveštenje da sam prekvalifikovana za trenutnu ponudu poslova. Dakle, pričam iz ličnog primera. Pretpostavljam da ću čuti da Nacionalna služba za zapošljavanje radi u ovom kontekstu, ali, evo, i Grupa 484 je konstatovala da to nije slučaj.
Mene interesuje na koji način mislite da uključite lica sa posebnim potrebama, posebne, ranjive kategorije društva, u sveobuhvatne društvene procese, naravno, da ih uključite u ono što se zove produktivna radna snaga?
Takođe, jedna od preporuka je bila – lokalni socijalno- ekonomski saveti treba da budu i medijatori između predstavnika poslodavaca i invalidnih lica. Preporuka je načinjena 2006. godine, po okončanju Projekta, koji je obuhvatao tri godine, od 2003. do 2006. godine. Da li je ovo urađeno? Ukoliko nije, zašto?
Ono što je tada, takođe, bila preporuka, na osnovu skeniranja situacije, samo za Kikindu govorim, trebalo je zalagati se za formiranje socioekonomskog saveta na nivou opštine, a zatim za uključivanje Udruženja invalida u socioekonomske savete. Složićete se, ovo je preko potrebno. Ipak, i invalidi treba da učestvuju u tom procesu jer najbolje znaju, na osnovu ličnog primera, šta je to što treba uraditi. Samim tim, ta javna rasprava i javni dijalog je preko potreban da bi država mogla da vidi situaciju i da da konkretne mere.
Ovo zaista govorim u interesu svih ljudi koji će osetiti krizu na svojim leđima, takođe, u interesu svih onih koji, nažalost, nisu u prilici da ostvare zaposlenje, makar na vreme duže od mesec dana, pa je jako vredno da čujemo na koji način mislite da ih sve uključite u ono što predviđa ovaj zakon.
Kragujevac mi je bio, takođe, vrlo zanimljiv. Ono što se ovde pokazalo kao analiza, istraživanje je vrlo značajno za Kragujevac, pa da vidimo kakva je slika danas i kakva projekcija na osnovu ove metodologije može da se napravi. Ono što treba reći, a vezano je za Kragujevac, to su, ipak, neki opšti podaci, koji su značajni. Na osnovu toga možemo da vidimo, a i celokupna srpska javnost, kakva su kretanja.
Grad Kragujevac, koji se nalazi u centralnom delu Šumadije, prostire se na površini od oko 835 kvadratnih kilometara. Teritoriju grada čini 57 naseljenih mesta, 77 mesnih zajednica, 32 u gradu i 45 u selu. Ovo s namerom pričam, da se vidi šta je od celokupnih resursa Kragujevca, koji je vrlo važan za celu Šumadiju, iskorišćeno.
Na poslednjem popisu stanovnika, koji je obuhvaćen ovim projektom, 2002. godine, Kragujevac je imao skoro 181 hiljadu stanovnika, od kojih se 5070 tada nalazilo u inostranstvu. Od ukupno 175.802 stanovnika, u gradu je živelo blizu 147.000, a u selima, pazite, negde blizu 30.000 stanovnika. Dakle, ukupan broj stanovnika za posmatranih 11 godina povećan je samo za 788. U gradu živi, jako značajan podatak, i oko 2.257 izbeglih, 13.600 interno raseljenih lica, tako da je ukupan broj stanovnika blizu 200.000.
Prema poslednjem popisu, Kragujevac ima negde oko 60.000 domaćinstava, dominiraju četvoročlana domaćinstva, prosečna porodica ima oko tri člana. U pogledu polne strukture stanovnika grada, 49% su muškarci, 51% su žene. Duži niz godina, Kragujevac je karakterisao negativan prirodan priraštaj, od 1996. do 2004. godine, kada je broj rođenih bio veći od broja umrlih lica, a u poslednjih 10 godina, ovo je značajno metodološki za projekciju stanja, danas, desile su se sledeće promene: smanjenje broja dece i omladine starosti do 19 godina za 6%, povećanje broja lica u srednjoj starosnoj dobi za 11%, povećanje broja starih za 30%.
Ono što je navedeno kao uzrok promene u starosnoj i polnoj strukturi stanovništva jesu, između ostalog, velike ratne katastrofe, izražena smrtnost, pad nataliteta, migracije stanovništva, prelazak iz poljoprivrednog u nepoljoprivredno stanovništvo. U ukupnoj populaciji, lica od 15 do 29 godina učestvuju sa 21%.
U poslednjih 10 godina ispoljena je tendencija opadanja broja aktivnog stanovništva za 4%, broja izdržavanih lica za 2%. Od ukupnog broja radno sposobnih lica, 46% su žene. Broj zaposlenog aktivnog stanovništva se od 2002. godine konstantno smanjivao.
Dakle, do ovo je podatak do kojeg je došla Grupa 484, na osnovu uvida u statističke podatke grada Kragujevca, poređenjem s Nacionalnom službom za zapošljavanje, u ovom projektu iza kojeg stoji EU, sa svojim finansijama. Od 83.626 aktivnog stanovništva, skoro 62.000 je radno angažovano. U 2003. godini bilo je zaposleno 45,2% aktivnog stanovništva, u 2004. godini 51.676 lica.
Dakle, u odnosu na 2003. godinu, osetan je pad. Godine 2003. je bilo uposleno skoro 54.000 lica.
Kragujevačka privreda je u procesu restrukturiranja. Iskreno, nije najjasnije, kada se ovo definiše, šta znači restrukturiranje u kontekstu celokupne privrede, ali da se baziramo na konkretne podatke. U privredi grada posluje 1.180 preduzeća, među njima 20 velikih, to je bilo 2006. godine. U Kragujevcu postoji 4.805 privatnih radnji, u 2006. godini. Dominira trgovina, sa 1.645, zanatstvo, sa 1.495 i ugostiteljstvo, sa 428 radnji.
Broj radnika zaposlenih u privredi je gotovo prepolovljen. Znatan broj radnika je ostao bez posla, zbog čega je siva ekonomija postala realnost grada. U tom kontekstu smo mi mislili da će i gospodin Ljajić da učestvuje u ovoj raspravi, zato što nekako vezujemo ovu priču sa njegovim resornim ministarstvom, pa da bi slika bila malo kompletnija, možda bismo mogli i njega da konsultujemo vezano za sivu ekonomiju, odnosno za povredu radnih prava.
Dobro, šta je - tu je, idemo dalje. Ovaj set zakona je na dnevnom redu. Pokušavam da odslikam, na osnovu rezultata istraživanja ovog projekta.
Kaže, na programu Zavoda za zapošljavanje u 2003. godini bilo je 6.487 radnika, u 2006. oko 4.600 lica. Većina nezaposlenih, ovo je značajan podatak, gospođo Kalanović, u Kragujevcu je obezbeđivala egzistenciju na gradskim buvljacima.
U obrazovnoj strukturi, najveće je učešće stanovništva sa srednjom stručnom spremom – 38,2% u 2003. godini, odnosno 47,4% u 2005. godini. Sa višim i visokim obrazovanjem bilo je 9,4% stanovništva u 2003. godini, dok je u 2005. njihov procenat povećan na 12,3%. Broj nepismenih lica je smanjen, to je dobar podatak, u odnosu na 2003. godinu i iznosi 2%, ali je potpuno deprimirajući podatak da je većina nezaposlenih ljudi u Kragujevcu svoju egzistenciju rešavala na buvljacima. Čini se da je slična situacija i u Beogradu.
Vraćamo se dalje na ove podatke. U 2006. godini, zaključno sa novembrom, evidentirano je 24.216 nezaposlenih lica u Kragujevcu, među njima je 59% žena. U odnosu na 2003. godinu, broj lica koja su prijavljena Nacionalnoj službi za zapošljavanje veći je za 9%. Između ostalog, to je, takođe, važan podatak, najzastupljenije ugrožene grupe u ukupnoj populaciji grada, sa približno 13% u 2003. godini, odnosno 14% u 2006. godini, jesu deca i omladina sa posebnim potrebama, Romi, deca bez roditeljskog staranja, deca i omladina iz porodica raseljenih lica, mladi korisnici materijalnog obezbeđenja, mladi nezaposleni. Imajući u vidu kriterijume za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, u ugrožene grupe mogla bi da se svrstaju i ova lica.
Kada je reč o Romima, popisom je utvrđeno da u gradu živi 1.154 Roma, 573 muškarca, 581 žena. Romi u gradu žive u devet naselja. To su najveće skupine, ali Roma ima u svim naseljima. Procene su da je 66,8% Roma siromašno, 12% je ekstremno siromašno. Stopa nezaposlenosti je dva i više puta veća nego u ukupnoj populaciji.
Kada je reč o izbeglim i raseljenim licima, prema podacima Komesarijata za izbegla lica, u 2003. godini bilo je 2.257 izbeglih, 13.300 raseljenih lica. Po poslednjem popisu iz 2005. godine, evidentirano je 865 izbeglih, dok se broj raseljenih nije bitnije promenio. To bitno utiče, a o njima uopšte nismo govorili, na ukupnu sliku zaposlenosti, a pri tom otvara i pitanje – na koji način mislite da ove ljude uključite, u kontekstu aktivne politike zapošljavanja, u radno-produktivne i sposobne stanovnike?
Kada je reč o nezaposlenim licima, mladi do 29 godina se, takođe, mogu svrstati u rizične grupe. Ovo je poražavajući podatak za Kragujevac i celu Srbiju.
Po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, broj ovih lica u 2005. godini bio je 5.151, a u 2006. godini 8.690. Pri tom, ono što je jako važno, u toj brojci možemo da vidimo o kakvoj strukturi je reč, pa je 4.871 lice od 19 do 25 godina, 3.819 lica – od 26 do 30 godina. Ova lica čine 35,8% ukupnog broja nezaposlenih lica, od kojih su 57% osobe ženskog pola. Dakle, kada govorimo o milenijumskim ciljevima koje je postavio UN, o onome što je uvek bio ''kišobran'' srpskog društva, i to ne može niko da opovrgne, to da se srpsko društvo uvek zalagalo za društvo bez diskriminacije, mi vidimo na konkretnim podacima da je, zapravo, srpsko društvo bilo potpuno neposvećeno, možda je to pregrubo, ali u većoj meri neposvećeno rešenju svih ovih problema, s obzirom na to da su oni konstatovani na ovakav način.
Pri tom, ono što je vrlo jak utisak, jeste da je država najčešće slepa za precizan broj, premda, istina za volju, precizan broj je teško utvrditi, ali, bar u najvećem mogućem broju ovih problema, ili, ako ih vidi, nema adekvatan način za rešavanje užasnih egzistencijalnih problema.Koje su preporuke kada je ovaj indikator u pitanju, dakle stopa nezaposlenosti mladih do 29 godina na teritoriji Kragujevca? Govorimo o decembru 2006. godine. Poslednji presek stanja ovog projekta je bio 30. novembar 2006. godine. Dakle, kao što se na osnovu svega moglo videti, ukupan broj nezaposlenih na kraju 2005. iznosio je 22.106 osoba. Od toga je negde oko 43% bilo ispod 30 godina.
To je 2006. godina. Dakle, nema svetske finansijske krize, radi se o tome da se u društvu sprovedu određene reforme, imate celokupno međunarodno okruženje koje je raspoloženo da utemelji demokratsku vlast koja je srušila Miloševića, imate podršku najrazvijenijih zapadnoevropskih demokratija, i onih prekookeanskih, na prvom mestu, mislim na Vašington i vašingtonsku administraciju, i imate ovakvu situaciju 2006. godine, šest godina posle oktobarskih promena.Ono što, takođe, treba da se kaže, korektnosti radi, trend povećanja ukupne nezaposlenosti, mada ne i među mladima, kako kaže Grupa 484, nastavio se u toku 2006. godine. O tome govore cifre da je na kraju 2006. godine bilo 24.216 nezaposlenih, a među njima 8.942 mladih do 30 godina. U procentima, to je 36,9%.
Iako je u ukupnom broju nezaposlenosti procenat mlade populacije do 30 godina opao za 6%, ovaj pad, zapravo, nema baš takve razmere. Naime, ukupna nezaposlenost za period od godinu dana u Kragujevcu se povećala za 8,7%, dok je nazaposlenost mladih smanjena za 6,1%. Zato, metodološki, ovo možemo da koristimo kao krivulje koje mogu da daju projekciju, uslovno rečeno, za dve do pet godina, a onda, pretpostavljam da ste sve to imali u vidu kada ste pravili ove pakete zakona i analizu efekata njihove sprovodljivosti.
Značajno je, a može da se nadoveže na primer koji smo imali prilike da i vi i ja gledamo pre neki dan, i zaista mi je drago da vas je to inspirisalo, opet i kao ženu, da se raspitate i da vidite koliko konkursa za lekare ima, da li je problem nedostatak tih mesta, zašto to dete planira da ode iz zemlje i završava srednju medicinsko-tehničku školu. Onda se postavlja drugo pitanje – koliko lekara zaista može, ukoliko živi samo od lekarske plate, da preživi u državi Srbiji? Ono što bi trebalo da sledi tu profesiju jeste obezbeđenje takve klime da svako sa svojom stručnom spremom može da živi životom dostojnim čoveka, a tu je stepen odgovornosti, priznaćete, najveći, jer nema puno prostora u državi Srbiji. to je činjenica i to svi znamo.
Dakle, ono što je Grupa ovde našla jeste prosečna zastupljenost mladih, u obe godine ukupna nezaposlenost je iznosila 40%, što je visok procenat. Sve ovo govorim s razlogom da obojimo podatak da je nezaposlenost i nebriga o ranjivim grupama kontinuiran proces, samo je finansijska kriza to iznela na površinu. Naravno, ne smatram da ste vi odgovorni za ovu situaciju, ali ste preuzeli odgovornost da probleme koje ste zatekli rešite. Mi pokušavamo da shvatimo na koji način će sve ono što je zatečeno moći da se reši u narednih pet godina. Niko ne govori da ovaj zakon može da se u potpunosti sprovede u godinu ili dve dana, ili šta je strategija za 10 godina.
Ono što su zabeležili jeste da je među mladima prisutna rodna diskriminacija prilikom zapošljavanja, pa je skoro 60% svih nezaposlenih ženski deo populacije. Preporuke koje su na osnovu svega date tiču se vrlo zanimljivog indikatora, to je nivo budžeta za finansiranje i zapošljavanje osoba s invaliditetom, na primer, do 30 godina u gradu Kragujevcu.
Poslednji presek stanja je bio decembar 2006. godine, planirano je zapošljavanje 18 lica, 90.000 dinara po licu, a ukupan planirani budžet je bio milion i 620.000 dinara. Propisani su uslovi za poreska oslobođenja, oslobođenje od plaćanja doprinosa za zapošljavanje novih lica s invaliditetom, dakle, ništa novo u odnosu na predložena zakonska rešenja. Zapošljavanjem pet ili više lica, bez obzira na godine života, poslodavac dobija subvenciju od 90.000 dinara po licu i zapošljava ih na neodređeno vreme, minimum na dve godine.
Dolazimo do onoga šta beleži praksa. Nije poznat broj lica do 30 godina u ovoj kategoriji koja su se zaposlila na taj način. Priznaćete, gospođo Kalanović, da ovo jeste činjenica, ne može da se vezuje za sve, ali jeste činjenica. Interesuje me na koji način država misli da utiče na promenu ove prakse, bez obzira na to što se vide potezi države u smislu subvencija ili poreskih oslobođenja? De fakto u praksi to nije ostvarivo, makar ne na osnovu ovog istraživanja i ne u gradu Kragujevcu.
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ima 1.515 evidentiranih osoba s invaliditetom, a od toga je 261 lice korisnik Centra za socijalni rad, s tendencijom povećanja.
Ono što beleže rezultati istraživanja za Užice, opet vas neću opterećivati gomilom podataka, samo da imamo uvid u nešto što je proces koji nas sada zatiče u nerešivoj situaciji, na poslednjem popisu iz 2002. godine, opština Užice je imala 82.303 stanovnika, od čega je 69, odnosno blizu 70% radno sposobnog. Odnos muškog i ženskog stanovništva je 48,4 prema 51,7, a udeo mladih od 15 do 29 godina u ukupnoj populaciji je 21%. Prema popisu iz 2002, Užice ima 27.000 domaćinstava i dominiraju četvoročlana domaćinstva, a u periodu od 2002. do 2006. godine primećuje se trend opadanja broja stanovnika, po stopi od 0,7% godišnje.
U kategoriji – nezaposlena lica od 18 do 24 godine na području opštine Užice, na dan 31. januara 2005. godine, na osnovu evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Užice, bilo je prijavljeno 1.271 nezaposleno lice starosti o kojoj je reč. Navedeni podaci ukazuju na to da je broj nezaposlenih mladih u stalnom porastu, a kao osnovni uzrok ovakvog trenda navode se tranziciona kretanja u privredi regiona i Republike.
Ovo je vrlo značajno. Drugi, istina, manji uzrok, jeste nepostojanje adekvatnih obrazovnih institucija za srednje školsko obrazovanje i tu mi vidimo nedostatak prave akcije od strane, recimo, Nacionalne službe za zapošljavanje, da se konačno sondira koji su to obrazovni profili koji su potrebni društvu u Srbiji i na koji način mogu mladi radno-sposobni ljudi da se zaposle. Između ostalog, ono što nije bilo u dovoljnoj meri izraženo, a bilo je potrebe za tim, to su škole koje bi edukovale tesare, armirače, zidare itd.
Kada je reč o invalidima, u Užicu je socijalnom zaštitom bilo obuhvaćeno 49 od ukupno 78 osoba, u starosnoj grupi od 18 do 30 godina, s različitim invaliditetom, bez obzira na to da li je reč o motoričkom ili senzornom. Osobe su organizovane u četiri udruženja. Videlo se da se među dobijenim podacima ne nalazi obrazovna struktura i to je bila manjkavost filijale za Užice.
Ta neujednačenost i nesređenost podataka, koja traje duži niz godina, opet je nešto što nas, kao ljude koji pokušavaju da steknu jasnu sliku o stanju radno-sposobnog stanovništva i nivou zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, zaprepašćuje. Što se tiče polne strukture, situacija je sledeća, od 49 korisnika koji su obuhvaćeni socijalnom zaštitom, 29 su muškog, a 20 ženskog pola.
Kada je reč o gradu Nišu, ono što bi trebalo ovde pomenuti jeste da Niš, sa oko 250.000 stanovnika, drugi po veličini grad u Srbiji, nekada industrijski i privredni centar regiona, deli sudbinu većine gradova sa sličnom strukturom privrede i stanovništva u Srbiji, na zapadnom Balkanu. Kakva je to struktura? Predimenzionirana preduzeća po kapacitetima i po broju zaposlenih radnika iz oblasti mašinske, elektronske, tekstilne industrije, ne mogu da prate savremena kretanja na tržištu.
Dakle, sve ovo se dešava pre svetske finansijske krize i onoga što je sada svakodnevnica u Srbiji. Nizak stepen restrukturiranja i privatizacije i kašnjenje ozbiljnih reformi u privredi doveli su do osiromašenja većeg broja stanovnika, jačanja sive ekonomije, povećanja socijalnih tenzija. S druge strane, Niš poseduje uslove da, korišćenjem postojećih resursa, u perspektivi ostvari stabilan razvoj, ali na novim osnovama i, kako kaže Grupa 484, po evropskim standardima.
Mi je sada pitamo – kada? Samo nam recite koje godine, da li će to biti za pet, 10, 15 godina i šta će biti sa svim ljudima koji treba da prežive taj vremenski interval, pošto reforme, očigledno, nisu sprovedene?
Pri tom, neophodno je izvršiti, kao što kaže Grupa 484, mnoge reforme i utvrditi nove pravce razvoja, revitalizovati i restrukturirati postojeće perspektivne sisteme, a da bi sve to moglo da se ostvari, nužno je projektovati strategiju održivog razvoja.
Volela bih da znam šta jedan razvoj čini održivim. Čini se, na prvom mestu, finansije i stabilna privredna delatnost, ali, eto, možda grešim.
Ono što je bilo značajno za sliku Niša, to su raspoloživi resursi grada koji nisu iskorišćeni, između ostalog, povoljan geografski položaj, sa povoljnom hidrološkom situacijom, prostor na više na 597 kvadratnih kilometara, geotermalne vode u nalazištima Niška Banja, Kravlje, Miljkovac, Ostrovica, mineralne vode u području Jelašnice, karsne vode za proizvodnju vode za piće u području Suve planine, plodno poljoprivredno zemljište pogodno za ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, lekovito bilje, duvan, autohtone vrste.
To je pitanje za Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj – zašto ovi resursi nisu na najbolji mogući način iskorišćeni? To bi značilo iskorišćavanje celog regiona, na primer. Prirodne vrednosti planinskog masiva Suve planine, Jelašničke i Sićevačke klisure, endemične i reliktne biljne vrste, obnovljivi izvori energije, vrlo značajna stavka koja je iskoristljiva za premošćavanje efekata svetske ekonomske krize, kao što su voda, vetar, sunce, biomasa i zadovoljavajući uslovi za razvoj lovstva.
Pošto to nije iskorišćeno, da vidimo kako je rasla stopa nezaposlenosti u Nišu. Godine 2005, ona je iznosila skoro 30%, da budem precizna, 29,91%, a 2006. godine – 30,86%.
Koje su bile preporuke tada? Osmisliti mnogo fleksibilnije programe namenjene nezaposlenima, u koje bi bio uključen širi krug društvenih aktera, i to na osnovu prethodno mapiranih potencijala. Mogućnost planiranja potencijala, takođe, spada u mnogo detaljnije baze podataka, koje nedostaju. Pitam vas, da li ste u međuvremenu napravili baze podataka koje mogu da znače mapiranje potencijala, jer to bi bio značajan podatak koji učestvuje u rešavanju problema nezaposlenih?
Kada je reč o Beogradu, iz nekog razloga, Grupa je odabrala opštinu Palilula i tu su, takođe, pokazatelji koji umnogome ne odstupaju od svih navedenih centara, ali ono što je značajno, jeste da se u Beogradu, ipak, mnogo lakše živi nego u ostalim gradovima Srbije, da većina ljudi koji u Srbiji ne mogu da ostvare sve ono što spada u radni potencijal, da ostvare, na prvom mestu, pravo na egzistenciju, dolaze u Beograd, a onda se dešava da na najbrutalniji način budu vraćeni iz Beograda u mesto prebivališta.
Nadam se da država ima to u vidu i da shvata da će doći do tranzicione migracije u većem broju. Sve veći broj ljudi kaže da, zapravo, samo u Beogradu još može da zaradi. Interesuje nas šta predviđate u tom smislu? Ono što bi bili opšti zaključci Grupe 484, da konačno privedem kraju predstavljanje, na prvom mestu, srpskoj javnosti, rezultata ovog projekta, jeste da se u svih pet analiziranih gradova nezaposlenost kontinuirano povećavala od 2003. do 2006. godine. Udeo mladih do 30 godina, u ukupnom broju nezaposlenih lica, kreće se do 30%, recimo, na Paliluli u Beogradu, do, čak, 73,4% u Kragujevcu, na kraju 2005. S druge strane, u svim gradovima, mladi do 30 godina čine maksimalno 21% ukupne populacije. Ovo je simptomatično, iz nekoliko razloga. Prvo, postoji disproporcija između udela mlade populacije u ukupnom stanovništvu Srbije i stope nezaposlenosti među mladom populacijom. Naime, iako su mladi manjinska populacija u ukupnom stanovništvu, stopa nezaposlenosti među tom populacijom je znatno veća nego među starijim radno aktivnim stanovništvom.
Dakle, ako se kao jedan od osnovnih indikatora za praćenje siromaštva, što je bila tema ovog projekta, uzme nezaposlenost, onda moramo konstatovati da u ovoj oblasti ne samo što nije bilo napretka, već se nezaposlenost od 2003. godine konstantno povećavala. Aktivne mere i programi zapošljavanja, za koje se sredstva izdvajaju iz budžeta lokalnih samouprava, a koja su bila predviđena tadašnjim zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, to je tema i današnjeg dnevnog reda, nisu uočeni prilikom ovog istraživanja. Takve mere trebalo bi da obuhvate obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije i drugo.
Pored redovnih aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje, alternativni načini rešavanja ovih problema, kroz programe i finansiranje lokalnih samouprava, nisu uočeni, osim u Kragujevcu. Zapravo, tu se radilo o sistemu javnih radova, došlo je do upošljavanja posebno ugroženih kategorija. Čini mi se da ste vi i naveli kao jednu od stavki za rešenje problema zapošljavanja ugroženih kategorija, upravo, javne radove. Mislim da mi je taj podatak promakao. Izvinjavam se ukoliko ste to rekli, a ja nisam pribeležila.
Voleli bismo da znamo u kojoj razmeri se planira izvođenje javnih radova, pa da vidimo na koji deo populacije će to uticati i da li imate sliku po određenim gradovima u Srbiji koji su značajni za život ljudi, recimo, u Nišu, Leskovcu, Pirotu, u svim onim drastično nerazvijenim delovima Srbije, opet u kontekstu regionalnog razvoja?
Šta je, takođe, primećeno na nivou lokalnih samouprava i gradova koji su obuhvaćeni ovim projektom? Ne postoje jasni planovi za rešenje problema mladih. To pokazuje činjenica da skoro nigde nije postojao akcioni plan za mlade, kao ni strategija za mlade. Donošenje ovih dokumenata preporučuje se i u Strategiji za smanjenje siromaštva. Dakle, u takvoj situaciji, sasvim je razumljivo što ne postoji usmereni strateški pristup rešavanju problema mladih, samim tim, i ranjivih grupa mladih.
Podaci o različitim kategorijama ranjivih grupa mladih postoje, prvenstveno, u centrima za socijalni rad. Šta je tu uočeno kao negativan trend? Podaci koje imaju centri za socijalni rad vrlo često su nesređeni i nepregledni, kartoteke, nepostojanje elektronskih baza podataka itd. Drugo, komunikacija, što je, isto tako, vrlo značajan podatak, čini mi se da se to nije promenilo, centara za socijalni rad s organima lokalne samouprave i ostalim institucijama, prvenstveno, s Nacionalnom službom za zapošljavanje, na potpuno je nezadovoljavajućem nivou. Stiče se utisak da sve te institucije, ukoliko može to da se nazove institucionalnim kapacitetom, funkcionišu u nekakvim zatvorenim prostorijama, kao da su otuđene jedne od drugih, s obzirom na to da ovi problemi i dan-danas postoje. Moje lično iskustvo govori da je to tako, ali ne mora da bude pravilo; možda sam ja prošla na takav način, ali ne mora da bude, statistički gledano, pravilo. Dozvoljavam, što će reći, da grešim. Dakle, osim strateških dokumenata koji bi se bavili posebnim kategorijama mladih, nisu primećeni pomaci ni u ostalim oblastima. U svim ispitivanim gradovima, uključujući i Beograd, primetan je ogroman nedostatak infrastrukture namenjene mladima. Tu se, na prvom mestu, radi o omladinskim centrima, klubovima, svim onim institucijama koje bi ih na određeni način uključile u društvo i, uslovno rečeno, zaposlile ovu kategoriju ljudi, odnosno novi broj stanovnika, koji je sada dospeo u kategoriju mladih, posle ovog istraživanja.
U svim ovim gradovima primećen je trend relativnog smanjenja socijalnih davanja. Čini mi se da će taj trend biti i dalje izražen. Dakle, iako su se socijalna davanja nominalno povećavala od 2003. godine do danas, ova povećanja nisu pratila trend porasta budžeta, inflatorna kretanja, niti trend porasta stope nezaposlenosti. Realno, može se reći da su socijalna davanja, na dan završetka projekta, manja nego što su, recimo, bila 2003. godine, i to je očigledno bio trend.
Kao vrlo čest problem u svim opštinama potrebno je pomenuti nedostatak podataka, ili veoma loše stanje u kojima se podaci nalaze. Baze podataka u većini državnih službi su, u smislu softverskih rešenja, veoma zaostale. U nekim slučajevima, npr. u Užicu, centar za socijalni rad nema čak ni elektronsku bazu podataka, svi podaci se čuvaju u obliku kartoteke. Dodatne poteškoće nastaju kada je potrebno uporediti podatke različitih institucija, npr. kod centra za socijalni rad i opštinske službe za socijalnu politiku. Usled nekompatibilnosti baze podataka različitih institucija, kooperacija je ponekad veoma otežana, što, naravno, utiče na analizu i planiranje. Pretpostavljam da vi, takođe, imate problem slične prirode.
Imajući u vidu da se nezaposlenost konstantno povećava, na osnovu ovog istraživanja, da se socijalna davanja smanjuju, da se socijalna i omladinska infrastruktura ne razvija, da u većini slučajeva ne postoje jasni planovi i tela koja bi se bavila ranjivim kategorijama mladih i da većina zvaničnih institucija nije upoznata, možemo da zaključimo samo da nije bilo većeg pomaka u realizaciji ove strategije od momenta kada je ona donesena. Preporuke koje su na kraju date Vladi Srbije su uglavnom preporuke koje sam pomenula i koje bi trebalo da uđu u neki referentan okvir rešavanja stope nezaposlenosti, baš kada je reč o efektima finansijske krize.
S druge strane, opet imamo činjenicu koja je nepobitna i opet zvanična. Pri tom, moram da konstatujem da su mediji na prvom mestu, odnosno ranije od poslanika, upoznati s rebalansom budžeta, a mi nismo. Između ostalog, odmah da se ogradim, ovo je iz medija, konkretno je reč o „Politici“, kako oni saznaju – rebalans budžeta, koji je rezultat dogovora sa MMF-om, trebalo bi da znači stezanje kaiša administracije, uštedu, uglavnom, na tzv. diskrecionim rashodima za koje ne postoji zakonska obaveza. To su projekti, usluge, kupovina opreme i investicioni radovi za potrebe državnih organa itd. Mi vidimo da je određeni broj, tj. sva ministarstva su dobila nalog da za 26% smanje broj zaposlenih.
To su sve podaci koji bi trebalo da učestvuju u onome što jeste deo odgovora – na koji način mislite da sprovedete ono što ste meni dali, čak zvanično, kao odgovor.
Pre neki dan sam pomenula, neću se ponavljati, da je na dan 31. decembra 2008. godine, to je vaše resorno ministarstvo dalo, negde oko 64. 033 ljudi trebalo da ostane bez posla po raznim osnovama. Tu sam vrlo precizno nabrojala o kojim preduzećima je reč, koliko radnika, sve zahvaljujući, to moram da priznam, vrlo opsežnoj analizi Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ali i Ministarstva za rad i socijalnu politiku, pošto ste zajedno dali odgovor.
Moja pitanja, po pravilu, obuhvataju više oblasti koje su kompatibilne i pokušavam da dobijem precizan podatak, pa ste nam tako, zajedno s Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, odgovorili na ono što jeste bilo pitanje, pa se tu uključilo i Ministarstvo trgovine i usluga, jer nam nije bilo jasno na koji način planirate mere štednje, na koji način će moći građani koji ostanu bez posla da nađu neki novi, da izdrže ono što jeste užasno veliko opterećenje.
Da budem jasnija, nominalno su sva primanja svih nas pala. Cene roba i usluga su skočile. To je bilo i pre ove finansijske krize. Dakle, mislim da se direktan uticaj krize na porast cena tek očekuje, pa nije bilo jasno na koji će način, ukoliko se ide na smanjenje ili zamrzavanje primanja, narod moći da preživi.
Tu smo dobili najrazličitije odgovore. Da se sada ne bi ponavljalo, ono što je meni bilo značajno, a jeste zvaničan državni odgovor, to je ono što mi je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sektor za zapošljavanje, 25. februara 2009. godine, poslalo, jer je mene interesovalo gde se stalo s izradom nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje za 2009. godinu. Tražila sam tu specifikaciju sredstava i projekata za zapošljavanje lica koja su ostala bez posla.
Dobila sam zvaničan odgovor od vas. Ovde bi verovatno prava osoba za ovu vrstu pitanja trebalo da bude gospodin Dinkić, ali vi ste tu i verujem da ćete mi odgovoriti na sve ove dileme koje sam iznela pred vas. Nisam se bavila konkretno određenim zakonskim rešenjima, ostavljam to za raspravu u pojedinostima, a za ovu raspravu su bili predviđeni i dr Gordana Paunović, Milan Avramović, Dragan Živkov, nadam se da ih na dostojan način predstavljam. Sasvim sam sigurna da biste mnogo više detalja čuli od njih.
Recimo, ono što mi je bilo značajno i jedna tema koju ću sad samo dotaknuti, Dragan Živkov je ipak ekspert za tu oblast, tiče se, recimo, dopinga u sportu i lica koja su ostala invalidi zbog toga što su bili prinuđeni, ostvarivanjem jako velikih i visokih sportskih rezultata, na korišćenje amfetamina. Tako su postali invalidna lica. Vrlo bi zanimljivo bilo kako će država da se odnosi prema tim ljudima.
Takođe, postoji izvestan broj ljudi kojima invalidnost nije priznata u odnosu na izloženost osiromašenom uranijumu. Naravno, reč je o ratnim vojnim invalidima, kao i o učesnicima ratnih dejstava tokom NATO agresije. Država iz nekog razloga opet želi da bude slepa u odnosu na taj problem. Naše političko uverenje je da ne želi da se dovede u vezu osiromašeni uranijum s evidentnim uticajem na zdravlje radno sposobnog stanovništva. Tu nisu samo vojna lica, već i civilno stanovništvo.
To su sve pitanja kojima ćemo se pozabaviti u raspravi u pojedinostima. Da su moje kolege tu, oni bi, svakako, na mnogo kvalifikovaniji način pred vas izneli mnogo detaljnije podatke, pa mislim da bi rasprava bila korisna, u tom smislu da vidimo šta bi trebalo da bude plan aktivnosti za ovu i, uslovno rečeno, za neke naredne godine.
Ono što bih, takođe, želela da saopštim javnosti, a da se ipak stvori slika da pokušavamo da dođemo do odgovora kako prevazići krizu, jeste da se trudimo da se obraćamo zvaničnim organima. Ono što jeste političko delovanje SRS-a, to je da nikada nismo delovali na marginama institucija i društva, nego u okviru institucija i državom garantovanog sistema, pokušavajući da, argumentovanom kritikom onoga što mislimo da vlast ne vidi, ili gde, jednostavno, greši, dođemo do onoga što je, pretpostavljam, zajednički cilj svih nas, a to je bolji život, odnosno život dostojan čoveka u Srbiji, što je, očigledno, samo ideja.

Koristiću i onih pet minuta što mi je preostalo.
Ono što ste mi dali kao zvaničan odgovor, jeste da su prioriteti politike zapošljavanja u 2009. godini zadržavanje nivoa zaposlenosti iz 2008. godine, rešavanje radnopravnog statusa viška zaposlenih. Situacija je bitno izmenjena, ovo je odgovor od 25. februara 2005. godine. Volela bih da znam na koji način ćete ovaj prioritet da ostvarite, koja je finansijska konstrukcija potrebna za ostvarivanje ovog prioriteta. Kao drugi prioritet ste naveli povećanje formalne zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjivanje regionalnih razlika.
Zaista sam se potrudila da se pripremim za ovu raspravu, da podacima oslikam kakvo je stanje regionalnog razvoja. eto, na osnovu jednog jedinog projekta koji sam imala prilike da vidim, Grupe 484, pa me interesuje kakav je plan aktivnosti u smislu formalne zaposlenosti u privrednom sektoru i smanjivanja regionalnih razlika, onda za smanjivanje ponude i potražnje na tržištu rada, realizacijom mera aktivne politike zapošljavanja? O tome ste govorili, ne bih vas primoravala da se ponavljate. Takođe ste naveli, kao jedan od prioriteta, unapređenje socijalnog dijaloga i povećanje efikasnosti Nacionalne službe za zapošljavanje.
Pošto znamo da je trend rešavanja političkog i socijalnog mira, uglavnom, pred izbore, bio da privatizacioni fondovi odlaze na kupovinu socijalnog mira, da je u državi Srbiji najprofitabilnije raditi za državu i paradržavu, sada imamo problem. Podatak je izneo gospodin Dinkić, da je preuzeo državni aparat sa osam hiljada, a sada ih je 28 hiljada.
Mi smo prvi koji smo se na vreme zalagali za racionalizaciju, a sada smo imamo problem da razmišljamo na sledeći način – šta ćete da uradite sa ljudima koji će neminovno ostati bez posla? Na koji način ćete rešiti probleme ljudi koji više neće moći da prehranjuju, bar na neko vreme, svoju porodicu?
Takođe, ovde ste naveli nekoliko projekata i zaista bih volela da vidim, recimo, kako izgleda, ko su učesnici projekata, šta su ciljevi projekta. Recimo – Otpremninom do posla; dva miliona evra je predviđeno za ovaj projekat. Mi samo imamo naziv i finansijska sredstva.
Takođe ste naveli projekat podrške nezaposlenima i razvoj ljudskih resursa – Radimo zajedno do posla. Volela bih da vidim kako izgleda taj projekat. Tu je predviđeno dva miliona evra. Promocija zapošljavanja mladih u Srbiji, milion i 200 američkih dolara. Podrška razvoju nacionalne politike zapošljavanja, ovo me posebno interesuje, ne znam kako izgleda ovaj projekat, ali je predviđeno milion i po evra. Podrška nacionalnim naporima za promovisanje zapošljavanja mladih i upravljanje migracijama. To je projekat koji bi trebalo da traje između 2009. i 2012. godine. Finansijska konstrukcija, preciznosti radi, 6.143.138 dolara. Volela bih da vidim kako izgleda ovaj projekat, zbog nekih budućih rasprava.
Bližim se kraju, ostavila bih možda minut-dva, pretpostavljam da ćete odgovoriti na neka od pitanja, pa da mogu da iskoristim priliku da vodimo dijalog. Nadam se da ste ovo shvatili kao argumentovani prikaz stanja, pretpostavljam da ćete ponuditi neki okvir koji bi trebalo da da nadu ljudima koji će ostati bez posla.
Ovde bih završili, jer bih želela da ostavim i taj minut, koji mi je dragocen, pošto ću čuti, pretpostavljam, odgovor na naše dileme, a posebno da li će ovi zakoni moći da se sprovedu na teritoriji KiM-a. Hvala.

Gospođo Đukić, hvala.
Gospođo Kalanović, ovo je, naravno, bio samo prilog raspravi i dijalogu za koji mislim da je neophodan na ovom jedinom mestu gde se susreću vlast i opozicija. Sasvim sigurno ćemo da pratimo kretanja u svim ovim gradovima, jer se tu nalaze ljudi koji su, na prvom mestu, naši članovi, pa smo obavezni prema njima, koji su nam dali poverenje za ovakvu vrstu političke akcije.
Mene samo interesuje koja je stopa nezaposlenosti, recimo, u Nišu i Kragujevcu na današnji dan, da li imate taj podatak? Niko ne kaže da nije ništa učinjeno i da nije bilo pomaka ili pokušaja, ali, naprosto, želimo da sagledamo kompletnu situaciju i da vidimo kakva su predviđanja. Imam utisak da ste pričali o svemu onome što je do sada urađeno. Međutim, čini mi se da će efekti krize to pomeriti u smislu negativnih trendova. Zaista me interesuje aktuelni podatak procene nezaposlenosti Niša, Kragujevca, jer o njima je bilo reči.
Celokupna ova priča je bila u kontekstu pojašnjavanja da trend nezaposlenosti postoji od 2000. naovamo, da i dalje postoje ljudi koji izlaze iz zemlje i idu trbuhom za hlebom, zato što je klima takva. U kontekstu rebalansa budžeta, spoljnih dugova, situacija koja dolazi…
(Predsednik: Vreme, gospođo Raguš.)
… završavam, pred sve nas, čini mi se da će dovesti do toga da razmišljamo o nekim drugim postupcima, ali ovi konkretni podaci su nama preko potrebni, da bismo mogli da razmišljamo na konkretniji način.
Za vašu informaciju, neću čitati sve poruke koje su stigle na telefon, ovo je praćeno, ovaj dijalog je dobar. Kažu da u Kragujevcu nije takva situacija…
(Predsednik: Zahvaljujem.)
… da je situacija mnogo gora. Završavam. Hvala.

Gospodine predsedavajući, hvala.
Dali ste mi odličan šlagvort za ono što sam htela da pitam. Prvo, kome se mi ovde obraćamo? Gde su predstavnici Vlade? Gde su predstavnici resornog ministarstva? Ovo je vrlo značajna tema da bismo se mi jedni drugima obraćali, a s obzirom da ih nema ovde, to dovoljno govori o odnosu potpuno otuđene vlasti od Parlamenta.
Dakle, narod u Srbiji treba da zna kakvo je stanje u sudstvu, na koji način se donose sudske odluke. Trebalo bi, takođe, da zna da ono što mi možemo da konstatujemo, kao što je prethodna koleginica rekla, jeste da, u najvećoj meri, zaista postoji pritisak od strane izvršne vlasti na sudske odluke, da mi i sada raspravljamo o nečemu o čemu nemamo ni predstavu zbog čega određeni ljudi odlaze s određenih sudijskih ili tužilačkih dužnosti.
Mi nemamo propratni materijal koji bi nas upoznao s tim koji to razlozi čoveka nateraju da napusti određenu dužnost, a pri tom znamo, s obzirom na to da redovno razgovaramo sa sudovima, da oni obavljaju tako važan i odgovoran posao, koji, složićete se svi, utiče na svakodnevni život i sudbinu svih ljudi koji su imali prilike, a skoro da su svi imali prilike, da se suoče sa sudovima u Srbiji. Ono što može da se zaključi na osnovu konstatacije zaista časnih ljudi koji pripadaju ovoj oblasti jeste da ne mogu da izdrže pritisak i presiju, najčešće od strane određenih ljudi koji su vlasni da intervenišu na sam proces donošenja sudskih odluka, ali, opet ću da apostrofiram, ovde nema predstavnika resornog ministarstva koji bi nam odgovorili na konkretna pitanja.
Mi ćemo se dalje baviti konkretnim primerima, koji će biti dokaz direktnog uticaja izvršne vlasti na proces donošenja sudskih odluka. Mi ćemo, takođe, da predstavimo primer jednog potpukovnika u penziji, o kojem smo govorili pre nekoliko meseci, gde postoji čak odluka Vrhovnog suda Srbije, koju izvršna vlast apsolutno ignoriše. To je stanje u državi Srbiji u kojoj ne može da se vidi jasna podela između tri grane vlasti. Onda bi, takođe, narod u Srbiji trebalo da zna da samo ukoliko ima dobre veze s predstavnicima režima, na prvom mestu, s gospodinom Tadićem, moći će da sudske odluke idu u korist njima.
Ovde ne govorim o onim časnim izuzecima koji su istrajavali u obavljanju svoje sudijske ili tužilačke delatnosti, ali je pitanje da li će oni ostati na svojim mestima, s obzirom na to da ih očekuje prava lustracija. Ono što obećavamo srpskoj javnosti, svim tim časnim ljudima, to je da pomno pratimo proces imenovanja koji se najavljuje, ne bismo li tako utvrdili da li je tako važna grana vlasti udaljena od politike. Mi kažemo da nije, imamo konkretne dokaze za to, i to ćemo da predstavimo.
Nečuveno je da mi nikakav propratni materijal za ovu tačku dnevnog reda nismo dobili. Toliko o odnosu prema ovako ozbiljnoj temi vladajuće koalicije. Javnost u Srbiji to treba da zna.
Ono što je i te kako značajno, mislimo da se time u dobroj meri pozabavimo, jeste da li je uopšte država Srbija vlasna da o bilo čemu nezavisno odlučuje, odnosno da nezavisno odlučuje u sudskoj oblasti.
Mi ćemo opet dokazati da nije, recimo, u kontekstu saradnje s Haškim tribunalom, u kontekstu sprovođenja istražnih radnji na teritoriji Republike Srbije. Onda, gde je sudstvo Srbije prisutno, recimo, na teritoriji Kosova i Metohije?
Dakle, mi smo očekivali da nam gospođa Malović prenese detalje razgovora sa De Kermabonom, šefom misije Euleks. Takođe smo očekivali da nam da odgovore na temu ko je nju ovlastio da pregovara s misijom Euleks i o čemu je, zapravo, bilo reči? Da li mi to prihvatamo potpuno nezakonitu i nelegitimnu misiju Euleks na suverenom delu teritorije, kao što je KiM?
Evo, mi smo bili spremni da saslušamo argumente gospođe Malović, a ne samo da se oslanjamo na pisanja u štampi i na saopštenja koja Vlada donosi i objavljuje na svom sajtu. Možda neki od nas ne žele da konstatuju sajt Vlade. Žele da vide predstavnike Vlade tu, zbog javnosti u Srbiji, koja samo u 30% slučajeva može da koristi usluge Interneta.
Nažalost, srpska javnost treba da zna – ovako izgleda slika Parlamenta kada pričamo o sudijskim i tužilačkim dužnostima, a samim tim i o stanju u pravosuđu, jer nema predstavnika Vlade.
Ja bih samo iskoristila ovoliko minuta, a onda ću posle koristiti preostalo vreme.