Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9010">Marina Raguš</a>

Marina Raguš

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je zaista vrlo važna tema na dnevnom redu. Dobro je da imamo priliku da o njoj sa više aspekata pričamo, pokušavajući da zajedničkim naporima napravimo atmosferu koja bi trebalo da bude pogodna za zdravo odrastanje najmlađe populacije u Srbiji.
Moji prethodnici su imali prilike da obaveste srpsku javnost da Nacionalni prosvetni savet, u suštini, i nije radio. Žalosno je to da je, pet godina posle donošenja Zakona, stanje u srpskom školstvu više nego katastrofalno. Stanje u svim vaspitno-obrazovnim institucijama je neprihvatljivo, a, u krajnjem ishodu, rezultati mogu da budu pogubni za ove generacije koje bi trebalo, u okviru srpskog društva, da stasavaju i u nekom momentu da preuzmu odgovornost na sebe.
Ja bih vas, gospođo Đukić-Dejanović, samo molila da mi kažete koliko je Poslaničkoj grupi SRS-a još ostalo vremena, kako bih koncipirala svoje izlaganje, jer ima dosta prijavljenih govornika i ne bih želela da nikoga uskratim.
Hvala vam puno. Dakle, stranke koje su gravitirale, a i dan-danas gravitiraju, u okviru nekadašnje demokratske opozicije Srbije, skoro da su devet godina na vlasti.
To možemo da izjednačimo i sa periodom koji nekadašnji DOS najčešće naziva – totalitarnim periodom vladavine Slobodana Miloševića, kojem se, uzgred, danas navršava tri godine od ubistva u disciplinskoj komisiji NATO pakta, zvanoj Haški tribunal.
Dakle, nemate, gospodo iz vladajuće pozicije vlasti, nijedan argument, niti jedan izgovor da kažete da ste pokušali, a niste uspeli da sprovedete makar jednu reformu, makar u jednoj oblasti društva.
Priznaćete, sasvim sigurno, da je obrazovanje i vaspitanje jedna od fundamentalnih oblasti srpskog društva koja je skoro uništena. Da to jeste tako, govori i statistika. Naravno, pokušaću da budem vrlo koncizna. Podaci kojima raspolaže SRS tiču se 2008. godine, dakle prošle godine. Ja ću govoriti o onoj dimenziji, vrlo kratko, koja je, nažalost, zapostavljena u okviru celog obrazovnog procesa, a na kojoj je trebalo, standardima, da poradi Nacionalni prosvetni savet, nažalost, nije, a tiče se vaspitne funkcije celokupnog obrazovnog sistema.
Dakle, incidenti prošle školske godine su počeli pet dana od prvog školskog zvona, kada je 15-godišnji učenik, iz sela Čepure, brutalno pretučen u Mašinsko-elektrotehničkoj školi u Paraćinu.
Učenika Medicinske škole iz Subotice, 17-godišnjaka, poslednjeg dana marta prošle godine, dame i gospodo, nožem je ubo vršnjak, posle svađe u školskom dvorištu. Tom detetu je povređena jetra i srčana maramica, dok je onaj koji je osumnjičen za ovo brutalno krivično delo priveden.
Učenik četvrtog razreda Sedme beogradske gimnazije, u martu prošle godine, povređen je kada su ga, dame i gospodo, sekirom napala dvojica mladića, dok se s vršnjacima vraćao iz prodavnice u kojoj je kupio užinu.
U maju prošle godine, učenik Srednje ugostiteljsko-turističke škole, Relja Popović, 19 godina, zato mu i saopštavam ime i prezime, ranjen je hicem iz pištolja u stomak, ispred ulaza u školu, na uglu Jug Bogdanove i Ulice Gavrila Principa, na Zelenom vencu.
Šesnaestogodišnji učenik osmog razreda Osnovne škole "Sveti Sava" u Novoj Pazovi ranjen je hicem iz pištolja, dame i gospodo, na času fizičkog vaspitanja, 1. februara prošle godine.
Učenik Tehničke škole u Železniku, Miloš Nešić, 18 godina, povređen je u decembru, na malom odmoru, kada ga je u učionici, sekirom, dame i gospodo, udario Damir Osmanović, 17 godina.
U septembru prošle godine, učenik sedmog razreda Osnovne škole "Braća Baruh" teško je povredio nastavnicu Snežanu Radić. Od većih batina, dok je polusvesno ležala na stepenicama škole, spasli su je direktor i kolege. Incident se dogodio na odmoru, a napad je okončan disciplinskim postupkom protiv učenika, inače, od ranije poznatog po incidentima.
Pet dana od početka prošle školske godine, u dvorištu Gimnazije "Sveti Sava" u Beogradu, uhapšen je Milan Jevtić, kome je školski policajac u torbi pronašao, dame i gospodo, pištolj.
O bezbednosti učenika u 488 škola u Srbiji brine, u ovoj Srbiji, posle demokratskih promena, znači, ne prosvetni kadar, nego 260 školskih policajaca, od čega su 104 policajca angažovana u 141 beogradskoj osnovnoj i srednjoj školi. U MUP-u kažu da je uvođenje školskih policajaca dalo dobre rezultate, jer je smanjen broj izvršenih krivičnih dela, prekršaja, broj tuča među đacima, smanjena je upotreba narkotika i stavljena je pod kontrolu maloletnička prostitucija.
To je, dame i gospodo, ukratko, na osnovu statističkih podataka kojima SRS raspolaže, stanje u vaspitno-obrazovnim institucijama srpskog društva, i to ne u visokoškolskim institucijama, nego u predškolskim, osnovnim i srednjim školama.
Dakle, samo na osnovu ove statistike, gospodo iz vladajuće većine, nemate više nijedan argument da pričate o reformama niti jedne oblasti sistema i društvenog poretka Srbije posle 5. oktobra. Ovo je, dakle, nasleđe i ovo je potpis vaše vlasti, potpis onoga što jeste nemogućnost da odgovornost koju ste prihvatili na sebe sprovedete do kraja, odgovornost za ono što je katastrofalno stanje u okviru porasta maloletničke delinkvencije, gde govorimo o prostituciji, o upotrebi teških droga, o delinkventnom ponašanju, o pokušajima ubistva među maloletnicima.
To je slika srpskog društva. To je ono što, dame i gospodo iz vladajuće većine, vi svakodnevno poručujete roditeljima i svima onima koji bi trebalo, uz potpuno poverenje, da svoju decu prepuste, jureći za zaradom i pokušavajući da obezbede svakodnevnu egzistenciju, onima koji su odgovorni za bezbednost njihove dece, a o vaspitanju da i ne govorimo.
Dakle, o situaciji u srpskom društvu SRS je počela kampanju pre izvesnog vremena. Mi ćemo je analizirati upravo na ovakav način, konkretnim statističkim podacima. Ovo je situacija u kojoj mi, naprosto, a i javnost mora da zna, nemamo kvalitetan odgovor. Ono što opozicija jedino može da uradi jeste da konstatuje katastrofalnu situaciju, ali nije u poziciji da bilo šta uradi u tom smeru.
Mi zaista izražavamo strepnju za svakodnevnu bezbednost svih nas, a posebno najmlađih, gde je odgovornost svih vas do entog stepena izražena.
Ono što je najdrastičnije i gde je omanuo ovaj prestižni dom, jeste da smo se svi uvukli u procedure i da smo očekivali da se neko ko je preuzeo odgovornost pozabavi vaspitno-obrazovnim sistemom u Srbiji, da sam preduzme određene mere, a svi smo sklanjali glavu na drugu stranu pred ovakvom situacijom.
Kako to, dame i gospodo, da se niko nije setio, pored svih ovih disciplinskih mera, koje se inače upražnjavaju u poslednje vreme, da prozove lično ljude koji su odgovorni za ovakvu situaciju u srpskom društvu? Kako to da do dana današnjeg, zapravo, ne znamo kakva je situacija u Nacionalnom prosvetnom savetu? Zar mi, kao poslanici najprestižnije i najviše institucije u jednom društvu, saznajemo to kad postane isuviše kasno?
To već više nisu ni dileme, ni pitanja, ovo je, definitivno, situacija kad bi određene institucije trebalo da u tih 12 sati i pet minuta, dakle, pet minuta posle 12, preduzmu odgovarajuće mere da se da ispraviti ono što je napravljeno, a napravljeni su užasni propusti.
Polako, ali sigurno, srpsko društvo se oslanja na sve ono što bi trebalo da bude, otprilike, slika ''divljeg zapada'', o kakvom smo imali prilike da slušamo i gledamo i zgražavali se nad takvim scenama. Srpsko društvo se oslanja na delinkvenciju. Kriterijumi srpskog društva su potpuno poremećeni – što je loše, to je najbolje. Tu smo svi omanuli.
Dakle, vladajuća većina zaista nema argumente više da priča o bilo kakvim reformama, ali ni opozicija, takođe, nije uspela da na dovoljan način napravi tu kritičnu meru pritiska da se svi dozovemo pameti i počnemo da uređujemo ovo društvo, da napravimo atmosferu u kojoj će svi, ali zaista svi, imati jednake šanse da bezbedno žive životom dostojnim čoveka. Hvala.
Dame i gospodo, gospođo ministar, gospođo Đukić-Dejanović, pre nego što pređem na obrazlaganje amandmana, želela bih da vas pitam da li je proceduralno moguće da svoje izlaganje za dva amandmana, na član 30. i član 80, s obzirom na to da je isto obrazloženje, spojim u ovom javljanju? Poslovnik tu nije izričit, zato tražim obrazloženje od vas.
S obzirom na to da je isto obrazloženje za ova dva amandmana, a da svoje izlaženje svedem samo na ovaj put, da li mogu da spojim obrazloženje za oba amandmana na dva člana istog zakona?
To je vaše tumačenje.
Dobro, onda najavljujem da ću, vrlo verovatno, koristiti vreme koje ima poslanička grupa SRS-a, s obzirom na to da je u dva minuta nemoguće obrazložiti amandman.
Ono što SRS ovde predlaže i ono što se vidi u obrazloženju, dakle, naše ubeđenje je da je predlagač izabrao pogrešan put u pravnom regulisanju ovako široke pravne materije, imajući u vidu političke pritiske koji su svakodnevnica, nažalost, za ovu vladajuću većinu, ali to je, u krajnjoj meri, politička realnost.
Svako obrazloženje amandmana, da izađemo iz suvoparnog pravnog okvira, na prvom mestu, zbog javnosti u Srbiji, može da se slika i određenim konkretnim dešavanjima.
Ono na šta bih, gospođo ministar, vama htela, kao profesionalcu od reputacije, da skrenem pažnju, jeste potreba za međunarodnom pravnom pomoći i tiče se izveštaja koji je gospodin Robles podneo Savetu Evrope. Reč je o situaciji 2002. godine, dakle, nema veze s vama, ali preuzimanjem resora, vi ste preuzeli i određene odgovornosti za neke prethodne situacije. Moguće je da nemate ova saznanja, ali, evo, mi vam sada skrećemo pažnju, očekujući da ispitate tu situaciju.
Dakle, gospodin Robles je tada, na zahtev gospodina Marsela Valentena, to je bio francuski general, tadašnji komandat KFOR-a, bio šokiran onim što je zatekao u Bondstilu.
On je u Bondstilu zatekao instalacije i određene tretmane kakvi su mogli da se vide i o kakvima je bilo reči u zloglasnom Gvantanamu. Prema njegovom izveštaju, koji je tada Savetu Evrope priložio na četiri strane, Srbi koji su se nalazili u Bondstilu bili su privedeni bez pravnog osnova i izloženi torturama.
Javnost u Srbiji o tome nema nikakva saznanja. Međutim, kako smo mi došli do ovog saznanja? Naravno, na osnovu pisanja pariskog "Monda". Pravim pauze, zato što su neki delovi na francuskom jeziku, pa pokušavam simultano da prevedem, očekujući od vas odgovor. S obzirom na to da međunarodna zajednica očekuje određenu međunarodno-pravnu pomoć u krivičnim stvarima s naše strane, mi razumemo da je to obostrana saradnja, pa da vidimo šta će Savet Evrope u ovom slučaju da uradi, kako će naše ministarstvo, konkretno, vi, gospođo Malović, da reaguje.
Takođe, ovde imamo i zvaničnu izjavu gospođe Price, koja tada, takođe, nije obznanjena nama, odnosno javnosti, tako da tek sada saznajemo o tome, kada je Savet Evrope, zapravo, usvojio izveštaj o tajnim zatvorima Centralne obaveštajne agencije. Između ostalog, i Bondstil se pominje kao jedan od tajnih zatvora, gde je Centralna obaveštajna agencija, dakle, američka agencija, bez pravnog osnova, privodila ljude, podvrgavala ih torturi, a mi o tome vrlo malo znamo.
Šta je tada gospođa Prica rekla? Jedini razlog za neprimenu Konvencije, čiji smo mi, inače, potpisnici, još kao SCG, dakle, evropske Konvencije za sprečavanje torture, jeste taj što NATO i KFOR nikada nisu dozvolili predstavnicima Komiteta za sprečavanje torture Saveta Evrope neometan pristup svim zatvorima i bazi Bodnstil, kako to konvencija propisuje.
Savet Evrope je u više navrata zvanično saopštio da je generalni sekretar te organizacije Teri Dejvis tražio od NATO-a da se članovima Komiteta za sprečavanje mučenja omogući pristup svim zatvorima na Kosovu, ali konkretnijeg odgovora do sada nije bilo.
Prema našim saznanjima, zaista, solidan broj Srba je tamo bio privođen bez pravnog osnova i podvrgavan užasnoj torturi. Ono što zahtevamo od vas, jeste da dođete u posed izveštaja koji je predstavljen u Savetu Evrope, kako bismo imali precizan i kvalifikovan uvid o tome šta se, zapravo, dešava u Bondstilu. S obzirom na to da SRS ima informacije da je u Gvantanamu solidan broj dokaza iznuđivanja izjava od strane pritvorenih lica, koja su, takođe, bez pravnog osnova bila tamo pritvorena, postoje osnovane sumnje da se nešto slično dešavalo i u okviru Bondstila.
Dakle, tražimo iscrpan izveštaj NATO-a. Znamo da to postoji. Savet Evrope nije mogao da dođe do toga. Tražimo detalje istrage, način privođenja i ko su, zapravo, bila lica srpske nacionalnosti koje je gospodin Robles tada video u Bondstilu i šta se dalje dešavalo.
Znamo da je gospodin Robles zahtevao da u Bondstilu demontiraju instalacije poput onih u Gvantanamu. Želimo precizan i iscrpan izveštaj o svemu ovome, s obzirom na to da je bitno za neka naša dalja saznanja i za kvalifikacije koje ćemo, svakako, izneti srpskoj javnosti.
Ono što kao poslanička grupa možemo da uradimo, jeste da se obratimo zvaničnim institucijama srpskog društva i da time stavimo na ispit i vas, da vidimo da li se dvosmerna saradnja s nadležnim institucijama zaista i sprovodi. Hvala na pažnji.
Dame i gospodo, vrlo verovatno će vas zbuniti ovo što ću sada da kažem, ali SRS se raduje ovakvom dnevnom redu zbog šanse da konačno progovori o medijskim podvalama koje se tiču ideološke, programske i političke koncepcije delokruga rada SRS, a i da, zbog javnosti, hronološki i faktografski pokuša, bar danas, da utvrdi šta je ometalo vladajuću većinu da proces približavanja EU učini bržim. Ono što često imamo prilike da čujemo u javnosti, a zaista se tiče građana i njima se u ovim trenucima na prvom mestu obraćam, jeste da su za usporavanje procesa liberalizacije viznog režima glavni krivci oni koji su, u stvari, glavni oponenti politike uslovljavanja koja dolazi sa teritorije najznačajnijih zemalja EU i uglavnom se tu navode funkcioneri, članovi SRS.
Da je to istina, to možete da propratite takođe na internetu, mi ovde imamo, zaista dokumentovano, nekoliko izveštaja najrazličitijih radionica tzv. nevladinog sektora, seminara, okruglih stolova, koji se uglavnom održavaju u prestonici EU tj. u Briselu; kada ih pitaju zašto Srbija kasni u procesu reformi i približavanja EU, što znači standardi pre statusa, uglavnom navode - zbog SRS. Svi mi koji putujemo u okviru zone "šengena" kada apliciramo za vize imamo prilike da vidimo one užasne redove, pokušavamo da prikupimo dokumentaciju koja se od svih nas očekuje, a iznosi nekoliko kilograma, najčešće u tim redovima čujemo – to je zato što SRS zapravo ometa proces pridruživanja Evropskoj uniji.
Dakle, moje izlaganje, kao što možete da pretpostavite, kretaće se u tom smeru. Ono na šta pokušavam da ukažem građanima (a nije bez razloga, tiče se, naravno, svega onoga što će doći ove i naredne godine) jeste da se medijski spinuje, što nekadašnja Demokratska opozicija Srbije i stranke koje su gravitirale u okviru DOS-a nisu uspele da urade, prebacuje to na tamne strane nekog režima koji je davno iza nas i za koji se zapadnoevropske diplomate trude da ga pripišu totalitarnoj prošlosti sa kojom treba da se okonča i završi.
Moram da kažem da, naravno, ništa od svega toga nije tačno. Govoriću jezikom činjenica, pokušaću da budem uspešna, govoriću jezikom onih koji su učestvovali u prvim vladama DOS-a, a sada se nalaze u određenim stručnim grupama i komisijama. Koristiću izveštaje, recimo, meni omiljene Grupe 484, pokušaćemo da utvrdimo zašto Srbija nije uspela da ispuni standarde koje je Evropska unija tražila kako bi bila deo sistema koji se zove vizna liberalizacija, odnosno režim vizne liberalizacije.
Dakle, na našem dnevnom redu jesu, između ostalog: Konvencija o visokotehnološkom kriminalu ili "sajber kriminalu", koja je usvojena u Budimpešti 23. novembra 2002. godine, a stupila je na snagu 1. jula 2004. godine; Dodatni protokol koji ide uz konvenciju o "sajber kriminalu", usvojen u Strazburu 28. januara 2003. godine; Konvencija o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, doneta u Varšavi 16. maja 2005. godine, stupila je na snagu 1. maja 2008. godine; Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, koja je usvojena u Varšavi 16. maja 2005. godine.
Dame i gospodo, mi smo u 2009. godini, a evo šta Grupa 484 u svom izveštaju o "belom šengenu" kaže koji od standarda su zapravo ispunjeni, a to direktno potpisuje vlast u Srbiji, i ko zapravo stoji iza nemogućnosti približavanja onome što ste vi odredili kao kurs politike, a to je približavanje EU.
Da ne bude nedoumica, SRS ima samo jedan stav koji se tiče EU, a kojim se takođe medijski manipuliše, uglavnom u izbornim kampanjama – mi jesmo za saradnju sa EU, ali samo pod uslovom da smo ravnopravni partneri u procesu saradnje sa tom organizacijom. S obzirom na to da mi nismo, niti ćemo biti, ravnopravni partneri, nego se prema nama odnose kao prema koloniji, odnosno protektoratu, SRS smatra da je saradnja sa EU skoro nemoguća. Dakle, ovo je konačan i kompletan stav SRS što se tiče EU i u narednih nekoliko meseci mi ćemo sa vrlo velikom namerom (na kraju tog procesa i naše kampanje videćete i zašto) stalno ovo da ponavljamo.
Dakle, na osnovu izveštaja Grupe 484, koja pominje pravno-tehničke kriterijume koje nameće Uredba Saveta EU, broj 539 iz 2001. godine, a koji su precizirani u planu EU za liberalizaciju viznog režima sa Republikom Srbijom, poznatom kao "mapa puta", u cilju unapređenja dijaloga u vezi sa uslovima koje Republika Srbija treba da ispuni da bi dospela na pozitivnu šengensku listu, Vlada Republike Srbije je tek 19. jula 2007. godine, a imate uredbu Saveta Evrope iz 2001. godine, formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti usmerenih ka ispunjenju kriterijuma za liberalizaciju viznog režima EU prema Republici Srbiji. Očekujemo, gospođo ministre, konkretno od vas da čujemo zašto je to urađeno tek 2007. godine.
Između ostalog, ovde se navodi da radna grupa ima sledeće zadatke: koordinaciju aktivnosti usmerenih ka ispunjenju kriterijuma za liberalizaciju viznog režima, pripremu akcionog plana za relevantnu instituciju u cilju ispunjenja tih kriterijuma, identifikaciju prioriteta i zadataka itd. U svojim zaključcima od 28. januara 2008. godine kaže: "Savet za opšte poslove i međunarodne odnose EU pozdravio je nameru Evropske komisije da pokrene dijalog o vizama sa svim zemljama zapadnog Balkana." Dakle, tek 2008. godine. "Pri utvrđivanju metodologije za proces liberalizacije viznog režima posebna pažnja posvećuje se evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana, političkoj obavezi koju je EU preuzela u pogledu kratkoročnih viza za građane svih zemalja, zaključivanju sporazuma o readmisiji svih zemalja u regionu, oslobađanju od viza koje zemlje zapadnog Balkana treba da obezbede za sve građane EU.
Stalnom dijalogu o viznoj liberalizaciji prethodilo je stupanje na snagu sporazuma o viznim olakšicama i sporazuma o readmisiji između EU i Srbije 1. januara 2008. godine. Van primene ovih sporazuma ostale su pojedine zemlje koje ne pripadaju 'šengenskom krugu', dakle, to su Danska, Norveška, Velika Britanija, Irska, Island, Lihtenštajn i Švajcarska, sa njima se uglavnom ide preko bilateralnih sporazuma o viznim olakšicama.
Korak koji je usledio u procesu liberalizacije viznog režima između Srbije i EU je donošenje plana EU za liberalizaciju viznog režima sa Republikom Srbijom, tzv. 'mapa puta', 25. aprila 2008. godine. Cilj ovog dokumenta jeste da utvrdi sve mere koje treba da usvoje i provedu zemlje zapadnog Balkana u bliskoj budućnosti." Šta je to? "Bezbednost dokumenata, kontrola ilegalnih migracija, javni red i bezbednost, kao i pitanja spoljnih odnosa koja su u vezi sa kretanjem lica. Brzina kretanja prema liberalizaciji viznog režima", ovo je posebno važno za sve one koji su u ovom sistemu, koji misle da su srpski radikali kočnica da oni slobodno putuju u okviru "šengena", "zavisiće od brzine napretka koju svaka od tih zemalja ostvari u pogledu ispunjavanja posebnih i predviđenih uslova."
S obzirom na to da vreme jeste ograničeno, a ovo je vrlo ozbiljna tema kojoj ćemo da posvetimo više pažnje i taksativno, jedan po jedan kriterijum da analiziramo, proučavamo i istražujemo ko stoji iza toga da se ovi procesi, koji bi na prvom mestu trebalo da uvedu u red državu Srbiju za građane Srbije koji žive ovde, zapravo koče...
Jedan od posebno važnih segmenata u procesu vizne liberalizacije jeste borba protiv terorizma, borba protiv organizovanog kriminala. Gospođo Malović, vi ste imali jedan, ne znam čak ni kako to pravno da nazovem, presedan u istoriji onoga što se zove politička teorija i teorija državnosti.
Na suverenoj teritoriji države Srbije uhapšena su dvojica agenata savezne nemačke obaveštajne službe, popularno BND. Oni su bacili bombu na sedište kancelarije Euleksa, koja je na prvom mestu protivpravno na suverenom delu teritorije države Srbije. Oni nisu prijavljeni kao obaveštajci, dakle, konkretno su se, pod lažnim imenima i prezimenima, bavili špijunskim poslovima.
Mi to ne bismo znali da tajni izveštaj BND-a nije pušten u etar, da informacije nisu procurele.
Informacije su se ticale onoga što je osnovna privredna delatnost u okviru šiptarske terorističke države, tzv. Kosovo, a to jeste trgovina drogom, oružjem, organima i ljudima. Država Srbija nije ništa uradila da odreaguje na određeni način. Evropska unija ništa nije uradila da odreaguje na određeni način. Bundestag je tada govorio, tih dana.
Druga stvar, vi imate vrlo skorašnji primer, ono što mi znamo, na osnovu naših vrlo pouzdanih podataka koje ćemo tokom ovog zasedanja da iznesemo, jeste da besni rat između Brisela i Vašingtona, baš po ovom pitanju, zato što je obaveštajni rat kasnije pokazao da se tu pominju i te kako zvučna imena i vašingtonske i briselske administracije, a da se pominju i neka zvučna imena iz regiona.
Onda imamo situaciju da portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine kaže da su dokazi, dakle, DNK materijal, koji bi trebalo da utvrdi najužasniju, najmonstruozniju moguću stvar koja se desila, trgovinu organima nestalih Srba sa Kosova i Metohije, jednostavno nestali.
Pri tom, ono što se nalaže jeste zapravo otpočinjanje nove istrage zato što, prema do sada nepotvrđenim navodima iz Haškog tribunala, tamo ne samo da je bila u toku trgovina organima, ljudima, već su se dešavale toliko užasne stvari da apsolutno nisu bile pojmljive i da određeni ljudi nisu mogli da ćute o tome.
Između ostalog, ljudi koji se u Savetu Evrope bave tom pričom rekli su da su u Bondstilu zaticali ljude, Srbe i Albance, zatočene, mučene i deportovane. Takođe, to piše "Mond", to ne piše nijedan srpski medij, imali su saznanja, i to su saopštili kroz svoje izveštaje pred istim tim Savetom Evrope čije konvencije mi sada potvrđujemo, da je Bondstil u stvari pravi Gvantanamo, da su ljudi bili hapšeni bez ikakve pravne osnove, da se sprovodilo mučenje ravno srednjem veku.
Niko nije, ni država Srbija nije (evo, mi insistiramo da sprovedete istragu, da naložite istragu) po službenoj dužnosti, tamo gde ima obavezu, istraživala makar ono što mediji i analitičari, što zvaničnici Saveta Evrope pričaju.
Kako su zvaničnici Saveta Evrope došli do tih informacija? Zato što je komandant KFOR-a, francuski državljanin, rekao – meni je neprijatno zbog toga što se dešava u Bondstilu. Koliko Srba zna šta se dešava u Bondstilu? Koliko Srba zna šta je Bondstil? Važi za drugu bazu u svetu. Mi smo, recimo, znali, onog momenta kada su Amerikanci napravili Bondstil, da je sledeće - nezavisno Kosovo, zato što su oni napravili punkt gde kontrolišu upravo ono za šta očekuju da se mi izborimo sa tim. Jeste terorizam, jeste trgovina nedozvoljenim sredstvima, jeste trgovina ljudima, jeste trgovina organima i svim onim sredstvima koja... Dakle, njihova zarada jesu crni fondovi obaveštajnih agencija. U državi Srbiji niko nije prstom maknuo kada je to u pitanju.
Ono što mi očekujemo (prisutni ste, gospođo ministre) od Ministarstva pravde jeste da se prvo ispita kako je moguće da je, recimo, u Haškom tribunalu, to pouzdano znamo, uništeno 3000 DNK materijala koji bi i te kako pomogao istrazi vezanoj za žutu kuću i ostale trase na Kosovu i Metohiji; kako to da su nestali dokazi koje je UNMIK radio, došli do Orahovca i jednostavno nestali.
Mi za sada imamo samo vapaje iz Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Sada vam izražavamo sumnju da će se to zataškati, kao i mnoge istrage do sada, zvanično, ali vas uveravamo, prvo, da ponovim da smo vrlo radosni što se ovakve teme nalaze na dnevnom redu, da SRS neće prestati nijednog momenta da priča o ovim temama, da saopštava informacije koje šira srpska javnost ne može da zna i da vrlo jasno i glasno proziva sve one koji su odgovorni za to.
S obzirom na vreme, kažem vam, ukoliko je bilo ko iz srpske vlade imao saznanja o svemu ovome, a nije ništa preduzeo, taj će kad-tad morati krivično da odgovara. Hvala.
Dame i gospodo, osnov za ovo javljanje je član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ali, pre toga, gospođo Čomić, želim da vas pitam – da li su ukinuti ili stornirani čl. 225. i 226. ovog poslovnika?
Ne mogu drugačije da vam se obratim, osim ako dođem za govornicu, a vi mi date reč. Osnov je 104, ali želim da vas pitam, da li mogu da koristim i osnov čl. 225. i 226?
Hvala vam, zaista, na odgovoru. Dakle, na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, zbog javnosti, citiraću: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Takođe su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem".
Gospođo Čomić, očekujem da mi vi sada pomognete u razjašnjenju sledeće situacije. Zaista se flagrantno krši dostojanstvo prestižnog doma, kao što je Parlament Republike Srbije, i nikome nije stalo koliko SRS-u da se celokupan rad u ovom društvu vrati u okvire normalnog rada i institucija sistema i države. Poslanici SRS-a su, mislim, po pravima, jednaki, jer je za nas neko glasao i osvojili smo 78 mandata u maju 2008. godine, pa je potrebna zaštita dostojanstva i poslanika SRS-a.
Zašto sam vas pitala da li postoji način da se pozovem na član 226? Jer bi mi omogućio da kao poslanik mogu da obavljam svoju dužnost i u toku ovog vanrednog zasedanja. Poslanici SRS-a su, kroz sredstva javnog informisanja, svakodnevno izvrgnuti ruglu, u kontekstu opstrukcije rada Parlamenta, u kontekstu toga da zbog nas ne može da se usvoji još 51 zakon koji je EU stavila kao prioritet ove skupštine.
Kad taj 51 zakon bude bio usvojen, nadamo se da će građani Srbije zaista da žive životom dostojnim čoveka. Garantujemo vam da neće. Videćemo kakva će sudbina EU da bude krajem ove godine i sredinom sledeće godine. Postoje najave da je Evropska unija i te kako ugrožena unutar same svoje organizacije, ali to je tema, možda, za neko drugo javljanje i za rad po ovom dnevnom redu; unapred se radujem tome.
Zašto sam, u stvari, izašla za ovu govornicu. Želim da obavestim javnost, koja nema prilike, jer samo 30% ljudi u Srbiji koristi Internet, da prati pisanje šefa Diplomatske misije Velike Britanije na njegovom blogu, koji na najdrastičniji način ruži ugled SRS-a i tako se direktno meša u politički život države Srbije.
Da ne bih bila opomenuta da svojevoljno i samoinicijativno interpretiram reči gospodina Vordsvorta, on je na svom blogu, gospođo Čomić, očekujem reakciju vas, kao predsedavajuće, i Narodne skupštine, u smislu zaštite dostojanstva Poslaničke grupe SRS-a, nas nazvao brendom negativnog nacionalizma, pohvalio je SNS, jer to je primer kako treba da izgledaju nacionalisti, a za nas je rekao da mi sasvim sigurno odlazimo u prošlost i da je Srbija okrenula novi list.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Izvinjavam se za ovih 37 sekundi. Ovo je prvi put ove nedelje da se javljam po Poslovniku, da izrazim ono što mi je Ustavom garantovano. Sada od vas i od ove institucije, promptno, kako vi to kažete, očekujem zaštitu integriteta ljudi koji su na izborima osvojili 78 mandata.
Gospođo predsedavajuća, hvala.
Javljam se po osnovu člana 104, jer se svakodnevno urušava dostojanstvo Poslaničkog kluba SRS-a, svih ljudi koji su 11. maja 2008. godine glasali u Srbiji za izbornu listu SRS - dr Vojislav Šešelj i zato što mislim da to zaista mora negde da se privede kraju, jer ovaj problem koji je nastao i nelegitimno stanje u okviru Skupštine Srbije prenosi se na teren.
Na terenu se dešavaju zaista grozne stvari i ono što jeste posao vladajuće većine, koja čini vlast u Srbiji, jeste da ovaj problem do kraja reši.
Kao što vidite, blokiran je rad svih institucija, zato što se izdvojila jedna frakcija, pošla totalno suprotnim putem; pronašli su određene programske ciljeve koji su za njih njihova buduća, eventualno, ideologija, pošto je sada nemaju, ili je mi ne prepoznajemo, i to nije sporno.
Gospodo naprednjaci, moram da vam kažem da uopšte nisam srećna što ste vi izašli iz SRS-a i uopšte nisam srećna što se ovo desilo opozicionoj sceni u Srbiji, zato što ste, hteli vi to ili ne, pomogli Vašingtonu i Briselu da sprovode najužasnije moguće planove vezane za okupaciju srpskog naroda, i to u užoj Srbiji, u okviru uže Srbije.
Ono što, takođe, moram da kažem, želim vam, zaista, svu moguću sreću na predstojećim izborima i ako bude volje u birača, ako prepoznaju u vama snagu koja može da sprovede u delo ono što vaši programski ciljevi jesu, SRS će prva izaći i čestitati vam na svakom osvojenom mandatu, i tu ništa nije sporno. Dok se to, gospodo naprednjaci, ne desi, vi ste, ipak, samo frakcija, vi nemate legitimitet za postojanje u Parlamentu. Mi to mislimo, mi smo na određenim mestima podneli određene zahteve i nadamo se da će demokratska vlast u Srbiji da pokaže svoje pravo lice i da samo proprati ono što je demokratska procedura.
Ono što je najznačajnije, očekivala sam da gospodin Nikolić bude tu, nisam sklona da pričam u odsustvu, ali sam upućena i verujem da će on čuti ono što ću sad da kažem. Ovo što se desilo s gospodinom Ljubom Kragović pre dva dana izazvala sam ja, jer sam iznela naš politički stav o tome zašto ste vi, zapravo, napustili SRS i time oslabili najjaču opozicionu stranku u Srbiji, a tiče se, naravno, okupacije Kosova. Tada smo gospodin Nikolić i ja, nažalost, na jedan specifičan način, ušli u nekakvu vrstu polemike, a ja s gospodinom Nikolićem nikada neću ući u ličnu polemiku, jer čoveka lično i ne znam, principijelno.
Ukoliko pogledamo stenograme od pre dva dana, videćemo da je gospodin Nikolić, pošto sam tvrdila da je on, gostujući u jednoj emisiji, rekao da su oformili stranku bez ideologije, meni rekao da to nije istina. To je ponovio pred novinarima. Trudim se da sve što izgovorim za ovom govornicom, dopuštam da grešim, ali nemam problem da se izvinim, bude argumentovano i utemeljeno.
Gospodin Nikolić je, gostujući u "Utisku nedelje", 15. septembra 2008. godine, kod gospođe Olje Bećković, koja slovi za profesionalca, rekao, na pitanje…
(Predsednik: Vreme.)
…izvinjavam se, samo da završim misao – da li je ideologija vaše nove stranke velika Srbija, stoji u stenogramima, na zvaničnom sajtu B92, rekao – naša stranka nema ideologiju, ima program.
Toliko o tome ko se služi neistinama, a ko se služi istinama. Vrhunac svega, ono što bi trebalo da bude politička klima u Srbiji, jeste da mi nismo neprijatelji, ljudi koji će širiti mržnju; politički oponenti – da, koji će sukobljavati ideje.
Ono što očekujemo za ovom govornicom, posebno od četničkog vojvode, jeste malo više časti i da ne udara vezanog čoveka, koji nije u prilici istog momenta da odgovori.
Hvala i izvinjavam se na ovom prekoračenju.
Dame i gospodo, poštovana gospođo predsedavajuća, zaista mi ne pada na pamet da ponavljam sve ono što se danas istaklo kao argument u prilog ponašanja Poslaničkog kluba SRS-a. Imali ste prilike da od magistra pravnih nauka čujete pravne argumente, koji imaju, nadam se, svoju težinu u okviru institucije sistema države Srbije.
Ja se, svakako, neću baviti time, ali ono što jeste ne samo tumačenje, nego jedan od argumenata koje SRS već sedam meseci ističe, ne zato što je ona uzrok poremećaja na političkoj sceni, to je da se jedna grupacija izdvojila iz SRS-a i desio se, zaista, poremećaj u okviru političke scene, samim tim i parlamenta, najprestižnije institucije jednog političkog sistema, kakva je Narodna skupština Republike Srbije.
Svedoci smo, a i građani, čini mi se, makar to pokazuju postojeća istraživanja javnog mnjenja, sve više uviđaju da je glavni problem u tome što SRS pokušava da se izbori samo za jednu demokratsku tekovinu srpskog, politički civilizovanog, kulturnog i obrazovanog, društva, bez obzira na situacije koje se povremeno dese, a to je izborna volja građana.
Građane Srbije treba da podsetimo na sve situacije koje su mogle da dovedu do tenzije u srpskom društvu, kada je predsednik SRS-a dr Vojislav Šešelj prvi izlazio s preliminarnim rezultatima i, ma kakva bila izborna volja, jer građani su demokratskim putem izrazili svoju volju, prvi uputio čestitke onima koji su osvojili najveći broj glasova.
Svaki put kada je dolazilo do situacije da se na bilo koji način, divljanjem vlasti, poništi izborna volja građana, upravo je predsednik SRS-a bio taj koji je na redovnim konferencijama za novinare posle obavljenih izbora vraćao sve u institucije sistema i bio protiv prekrajanja izborne volje.
Dakle, ovo je samo podsetnik, da se vidi da mi samo nastavljamo tim putem. Suština svih problema i suština blokade jeste pokušaj prekrajanja izborne volje koja se desila 11. maja 2008. godine, kada je u okviru proporcionalnog izbornog sistema, u okviru jedne izborne jedinice, a to je Srbija, SRS - dr Vojislav Šešelj izašla sa svojom listom, dr Vojislav Šešelj je bio prvi na toj izbornoj listi, i osvojila 78 mandata.
Mi smo, što je bilo do nas, u okviru institucija postojećeg sistema uradili sve. Dovoljan odgovor na to zašto ova agonija traje sedam meseci i zašto ova situacija, koja je potpuno nenormalna i liči na politički, pravni i institucionalni haos, nikome ne odgovara, upravo leži u činjenici što vlast ne radi ništa, ili ne reaguje pravovremeno, a treba samo da ispoštuje demokratske tekovine srpskog društva.
Dakle, mi smo podneli ostavke koje smo imali za tri poslanika, a ostale ostavke su nestale. Za tu situaciju, da je ne bih sada detaljno objašnjavala građanima, nadležni organi će presuditi ko je u pravu. Mi ćemo sačekati mirno, disciplinovano, odluku nadležnih organa i nadamo se da će vrlo skoro, ubrzo, taj problem biti rešen.
Građani, u suštini, ne bi trebalo da se bave time, jer jedino što se od njih očekuje jeste da izađu na izbore, izraze svoju volju i da im tu volju niko ne pokrade, a oni za koje su glasali – da daju sve od sebe da urade samo jedno što građani od njih traže, a to je da im obezbede normalnu klimu u okviru koje će obavljati svoje svakodnevne aktivnosti i živeti životom dostojnim čoveka.
Ja ću vas podsetiti, bez obzira na interpretacije koje govore o tome da se puno ne zna o razlikovanju izbornih sistema, kakav je proporcionalni – gde se glasa za izbornu listu, i većinski – gde se glasa za ime i prezime koje je istaknuto velikim slovima, a predlagač manjim, ono što slovi kao praksa, a ne govore samo srpski radikali, nego se u poslednje vreme i piše o tome.
Tako je jedan dnevni list podsetio na praksu da je u sličnim situacijama, recimo, u junu 2002. godine, predsedništvo Demokratske opozicije Srbije oduzelo mandat 21 poslaniku DSS-a, a kao razlog su navedeni neredovni dolasci na sednice Parlamenta.
Sledeća praksa je iz novembra 2004. godine, kada je DSS oduzeo mandat poslaniku Dragiši Đokoviću, koji je pre toga prešao u klub Demokratske stranke. Zbog toga su demokrate bojkotovale, da vas podsetim, sednicu na kojoj se raspravljalo o predlogu zakona o budžetu.
Sledeći primer je iz novembra 2005. godine, kada su oduzeti mandati poslanicima G17 plus Sofroniju Čonjagiću i Vesni Lalić. Tada je predsednik G17 plus, koji, istini za volju, jeste ostao dosledan tom svom stavu, rekao da su ostavke aktivirane da se spreči trgovina mandatima u Skupštini i da, što je sasvim logično, mandati pripadaju strankama.
Konačno, maja 2006. godine, Administrativni odbor je oduzeo mandate poslanicima G17 plus Kseniji Milivojević i Goranu Paunoviću. G17 plus je aktivirao njihove blanko ostavke.
Dakle, ukoliko ste se zalagali za određene demokratske tekovine dok ste bili opozicija, to očekujemo i kada ste u poziciji i vlasti. To jeste tema, odnosno srpskim radikalima nisu tema odbegli ili frakcije, koje se izdvajaju sledeći neka druga programska načela. Zaista je ovde na ispitu vlast – hoće li vlast da obezbedi normalnu političku, pravnu, institucionalnu klimu, u okviru koje ćemo pokušati da amortizujemo, ne da prevaziđemo, jer sada je već država Srbija u velikom problemu, efekte svetske ekonomske krize.
Mi ćemo strpljivo, i samo u okvirima institucija sistema, da sačekamo sledeću nedelju, narednih 10 dana, narednih mesec dana, ako treba, da vidimo kako će reagovati Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno da li vlast ima volju i želju da obezbedi klimu u okviru koje će da se ostvari politički dijalog između svih parlamentarnih stranaka, da konačno svi krenemo da se bavimo životnim pitanjima koja se tiču svih naših građana, bez obzira na to za koga su glasali, koja ne mogu da čekaju.
Ono što je molba, na kraju, a s ove govornice je upućena samo poziciji i vlasti, jeste da što pre obezbedite uslove za normalno funkcionisanje Parlamenta, i ne samo Parlamenta, već svih institucija sistema.
Trebalo bi da bude jasno, premda u kampanji koju sprovodite protiv SRS-a u sredstvima javnog informisanja to ne može da se vidi, da je SRS opoziciona stranka. Matematički, ne pravi većinu koja može da odluči čak ni da je ova godina 2009, jer je nema. SRS nije izašla iz neke stranke i napravila poremećaj na političkoj sceni, što će reći, SRS ne može, sve i da hoće, da snosi odgovornost za novonastalu situaciju.
Odgovornost ste, drage kolege, preuzeli vi i na vama je da učinite sve da novonastalu, potpuno poremećenu i nikome na obraz ne priliči situaciju razrešite.
Konačno, na kraju, kada sam pre par dana postavila pitanje prof. Mićunoviću, logično pitanje za ovu situaciju, u smislu ko je zaista ovde u pravu – ukoliko se nešto desi, ne dao Bog, ali se desi da neko od poslanika kluba ''Napred Srbijo'' ne može da obavlja svoje poslaničke dužnosti, sa koje liste ćete nadomestiti taj mandat, prof. Mićunović je šeretski dobacio – pa, sa liste Srpska napredna stranka.
To bi trebalo da bude odgovor na sve naše dileme. Nama bi trebalo da bude odgovor. Evo, želim da ostanem, zaista, u okvirima sumnje, da nikoga ne povredim, ali izražavam sumnju da vlast stoji iza potpuno nelegitimnog položaja Narodne skupštine Republike Srbije, samim tim što se priznaje učešće onima koji na izborima nisu učestvovali. To je jedini argument i to pred građanima ne možete da branite, jer je neodbranjivo.
Konačno, SRS neće izvoditi narod na ulicu, neće pozivati međunarodne medijatore, a sve ste to, gospodo, kada ste bili opozicija, činili, s pravom, zato što je bila uzurpirana slobodno izražena izborna volja.
Mi vam to samo možemo da potvrdimo. Mi to nećemo ovaj put da radimo, mi ćemo čekati da u okviru institucija sistema ovaj problem, na krajnje legalan i legitiman način, razrešimo. Zašto to želimo? Zato što smo državotvorna i, ako hoćete, vrlo odgovorna stranka, koja se suočava svakodnevno, među sopstvenim članstvom, sa sve većom krizom.
Još jedan, konačni argument. Vrlo će nas obradovati činjenica da će menadžerski tim Srpske vlade uspeti da razreši i ovu situaciju, da konačno dovede "Fiat" u Kragujevac. Zašto? Zato što je dobar deo jeftine radne snage koja će raditi tamo, 3.000 radnika, članovi SRS-a.
Dakle, nadamo se da će oni koji su vlasni da odluče o ovome, a mi možemo samo na ovaj način da izmolimo da se radi ono što jeste u okviru postojećih institucija i zakona, što pre to razrešiti i da mi civilizovano krenemo s razrešavanjem životnih problema koji se nalaze pred svima nama. Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu članova 225. i 226, zapravo, na prvom mestu člana 226, tražim obaveštenje od premijera srpske vlade, a vi ćete, gospođo Čomić, da mi pomognete od kojih još nadležnih ministarstava, u vezi sa zaista vrlo teškom socijalnom i ekonomskom situacijom u Srbiji.
Srpska radikalna stranka je od samog početka pokušavala da skrene pažnju srpskoj vladi da je neophodno pojavljivanje u ovom domu, kako bismo čuli šta je akcioni plan za prevazilaženje efekata svetske finansijske krize. S tim u vezi, ne oslanjajući se samo na informacije koje su se pojavile u sredstvima javnog informisanja, mi smo postavili direktna pitanja nadležnim i vlasnim da se ovom problematikom bave kako bismo dobili konkretne odgovore. Nismo izlazili sa podacima koji, uslovno rečeno, mogu da izazovu paniku i možda još povećaju tenzije u vrlo lomljivom srpskom društvu.
Prošle nedelje, u okviru vremena koje je to dozvoljavalo, mi smo izašli sa podatkom da je po raznim osnovama bez posla, nažalost, ostao 6.781 radnik, i to samo prema podacima Ministarstva rada. Gospodin Ljajić je dao jednu vrlo preciznu i studioznu analizu saradnje sa ostalim ministarstvima. Tu smo naveli i broj i precizan naziv preduzeća koja stoje iza otpuštanja skoro 6.800 radnika. To pomnožite sa brojem četiri, pa ćete videti koliko će se ljudi u Srbiji u perspektivi suočavati sa onim što jeste osnova egzistencije, a to je zapravo ono što mesečno svi primamo kako bismo obezbedili svojoj porodici život dostojan čoveka.
Međutim, ostali smo dužni građanima i sledeći podatak. Prema podacima Službe za zapošljavanje, i to u mesecu oktobru 2008. godine, najveći broj zaposlenih je dobio otkaz po osnovu isteka ugovora o radu na određeno vreme; to je 32.018 naših sugrađana. Zatim, evidentiran je znatan broj slučajeva prestanka radnog odnosa po osnovu sporazuma zaposlenog i poslodavca ili na inicijativu zaposlenog, a to je 15.871 čovek. Sveukupno 64.033 ljudi u Srbiji više nema prihode.
Mi očekujemo da nam u najskorije moguće vreme nadležna ministarstva kažu dokle se stiglo sa izradom nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje za ovu godinu, s obzirom na to da čujemo da su pored sredstava iz budžeta (izvinjavam se zbog prekoračenja, samo da završim) predviđena i sredstva na osnovu određenih projekata u smislu donacija. Dakle, želimo specifikaciju – koja sredstva, koji projekti i šta se zapravo predviđa u smislu zapošljavanja ljudi koji su ostali bez posla za 2009. godinu. Hvala vam.
Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226, a nekako se opet odnosi na ono čemu smo svedoci poslednjih meseci. Žalosna je konstatacija, izražavamo sumnju, ali smo sve bliže zaključku da ste ono za šta ste se borili kao nekadašnji članovi DOS-a zaboravili onog momenta kada ste preuzeli poluge moći.
Da je ovo tačno ne svedoči samo tendencija da se s namerom polarizuje politička scena samo na dva pola, tendencija da se zaboravlja praksa i sama priroda izbornog sistema u Srbiji, kao što je naš izborni proporcionalni sistem, i, naravno, amnezija kada je reč o osnovnim ljudskim pravima i slobodama.
Ovog momenta bi verovatno trebalo da se obratim predsedniku odbora za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, ali, što je neverovatno ali istinito, od petooktobarske revolucije, pobede slobode nad totalitarizmom, kako ste vi to govorili, mi nemamo takav odbor u najvišem domu i najznačajnijem organu za jedan politički sistem.
O čemu se radi? Gospođo Čomić, očekujem konkretnu reakciju i sa vaše strane, s obzirom na to da vaše članke na internetu takođe pratim i čitam i znam koliko vam znače slobode. Prosto je neverovatno, a ja ću sad da pročitam ono što mislim da je čak i poslanicima vladajuće koalicije promaklo a slika je srpskog društva s početka 21. veka.
RATEL je doneo uputstvo na osnovu kojeg je propisao obavezujuće tehničke uslove za pružaoce internet usluga radi ostvarivanja elektronskog nadzora nad komunikacijama stanovnika Srbije preko globalne informatičke mreže. Između ostalog, RATEL je ovim aktom obavezao internet provajdere da državnim organima nadležnim za elektronski nadzor, pre svega BIA, prvo omoguće pristup i periodično dostavljaju baze podataka o svojim korisnicima, koje pored svih njihovih ličnih podataka treba da sadrže njihove identifikacione internet adrese; drugo, da omoguće pristup bazama podataka o korisnicima elektronske pošte; treće, da omoguće potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti svakog pretplatnika, kao i preusmeravanje njegovih ili njenih komunikacija; četvrto, da omoguće presretanje elektronske pošte, audio, video, instant i "pear to pear" komunikacija.
Ovim uputstvom RATEL-a ne da je direktno prekršen član 41. najvišeg zakonodavnog akta Republike Srbije, nego su ovog momenta svima nama oduzeta prava i slobode. Ovo je još jedna od slika demokratskog društva u Srbiji. Zaista vrlo hitno očekujemo odgovor od BIA, od RATEL-a, vas takođe, gospođo predsedavajuća, premijera srpskog i određena objašnjenja kome je palo na pamet da nadziru ono što nama svima garantuje član 41. Ustava Srbije. Hvala.
Dame i gospodo, s obzirom na to da je ovo vrlo važna tema, kao što ste rekli, gospođo Čomić, za sve nas i za našu egzistenciju u državi Srbiji, možda je meni popustila koncentracija, ali čini mi se da ste rekli - ne može bez sudskog naloga. Tako bi trebalo da bude. Ukoliko državni organ proceni da je od značaja za državu da vrši praćenje određenih komunikacija mora da postoji sudski nalog.
Međutim, u uputstvu RATEL-a to ne stoji. U uputstvu RATEL-a stoji da pre nego što vaš imejl, odnosno imejl upućen vama dođe do vas on linkom ide direktno BIA, bez ijednog sudskog naloga. Da je to tačno, postoji reakcija Beogradskog centra za ljudska prava. Dozvolićete mi da to pročitam kako bismo imali potpunu informaciju, pa samim tim i vrlo precizno tražili objašnjenje nadležnih i promptnu akciju vladajuće većine.
RATEL je, takođe, obavezao internet provajdere da sve navedene tehničke usluge, uključujući link prema BIA, i potrebnu opremu obezbede. Ovaj akt RATEL-a je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, prema reakciji Beogradskog centra za ljudska prava, kao i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Sve to znamo.
Dakle, donošenjem ovog akta RATEL je prekoračio svoju nadležnost, tajnost komunikacija, koja se može ograničiti samo zakonom, a ne i podzakonskim aktom. Ovaj akt, dakle uputstvo RATEL-a, ne sadrži nikakve odredbe o zaštiti privatnosti građana Srbije. On ne pominje da internet provajderi podatke o svojim pretplatnicima i o njihovim komunikacijama državnim organima mogu dati samo na osnovu odluke suda. Naprotiv, ovaj deo je vrlo važan, RATEL svojim uputstvom predaje ključeve interneta u Srbiji u ruke BIA, i to o trošku samih internet provajdera, odnosno njihovih pretplatnika.
Beogradski centar za ljudska prava, dalje se navodi u njihovom saopštenju, traži od RATEL-a da povuče svoje neustavno i protivzakonito uputstvo. U suprotnom, Centar će pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti ovog akta pred Ustavnim sudom Srbije. O tome šta se dešava posle ne znamo apsolutno ništa, a reakcija zvaničnika je potpuno izostala. Živimo sada, pretpostavljam da ćete se složiti, gospođo Čomić, makar to javno ne rekli, u potpuno kontrolisanom, totalitarnom sistemu. Pre nego što pomislimo, neko to već čuje.
Imali smo, gospođo Čomić, užasan primer zloupotrebe skupštinskog servera gde je imejl, koji gospodin Krasić nikada nije ni napisao, tehničkom manipulacijom direktno otišao na adresu, na imejl račun portparola Haškog tribunala. O ovome govorim. Ne samo što se kontrolišu sve komunikacije, nego su i te kako moguće zloupotrebe.
Da dodam još samo jedno pitanje nadležnim organima: ko u Srbiji, pod kojim uslovima, na osnovu kojih zakona može da poseduje tehničku opremu za praćenje komunikacija? Želim da nam BIA dostavi precizan izveštaj na tu temu. Hvala.
Dakle, na osnovu članova 225. i 226. Takođe koristim i ustavne članove koje, kao što vi, gospođo Čomić, dobro primećujete, treba svi da poštujemo i da se trudimo da ih čuvamo svojim ponašanjem: član 23. Ustava, u smislu ljudskog dostojanstva, koje je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. Takođe se u članu 24. navodi da je ljudski život neprikosnoven. Član 25. govori o fizičkom i psihičkom integritetu, koji je takođe nepovrediv.
Vi ste posle izlaganja gospođe, zapravo koleginice Dušanke Plećević dali objašnjenje koje se meni zaista dopalo, samo ne znam iz kog razloga je izostala reakcija kod svakog rušenja integriteta poslanika ovog doma. Da budem preciznija, radi se o pisanju sredstava javnog informisanja. Ono što predviđa sloboda medija i vuče za sobom određena prava takođe vuče za sobom određene odgovornosti.
Ja sam imala prilike da pročitam samo reakciju gospođe Trivan iz vaše stranke, gospođo Čomić, koja je reagovala na skandalozno pisanje, ja se sa tim potpuno slažem, koje se tiče obavljanja vaše dužnosti potpredsednika ovog parlamenta. Ali, očigledno je ta reakcija upućena samo radi zaštite dostojanstva određenih ličnosti.
Ja sam takođe, gospođo Čomić, na prvom mestu od vas očekivala da reagujete ili da dođete do političkog dogovora, prvo, da se ispita ko su novinari koji na najbrutalniji mogući način ruše psihički i fizički integritet i dostojanstvo određenih ljudi, narodnih poslanika, javnih ličnosti, kojima se sudi bez procesa, gde se gazi prezumpcija nevinosti; koje su to redakcije i ko su ti tajkuni koji naručuju određena pisanja u određenim medijima.
Neki od nas imaju novinarsko iskustvo i vrlo dobro znaju da kada je reč o vrlo važnim političkim temama, a ispod određenog članka se potpišu novinari sa inicijalima ili redakcija, da je to naručeni tekst i da taj tekst košta nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od toga šta želite da postignete, u zavisnosti od toga koju ličnost želite da uništite, ne razmišljajući da ti ljudi imaju svoje porodice, svoj integritet i da bi trebalo normalno da žive u Srbiji.
Takođe, užasni napisi koji se tiču pokušaja atentata na gospodina Nikolića, a koji iz Haga naručuje predsednik SRS, predstavljaju flagratno kršenje svih ustavnih načela. Predsednik SRS nije poslanik, nije član ovog parlamenta, ali i te kako bismo mi kao SRS, čiji je on predsednik, trebalo da znamo ko su novinari koji tako naručene stvari plasiraju i koji mediji, za čiji interes, to rade.
Takođe, na naslovnoj strani jednog dnevnog lista našao se predsednik LDP-a, užasni napisi. Mogao je da bude jednostavno motiv svakom, uslovno rečeno, psihički poremećenom čoveku da završi na osnovu napisa sa gospodinom Jovanovićem. Gospodin Maraš takođe, ili bilo ko drugi od vas.
Dakle, ono što SRS od vas zahteva, gospođo Čomić, jeste da se vi iz vladajuće većine koji se zaista starate o dostojanstvu ove skupštine vrlo brzo postarate da ovakve stvari razrešimo. Zašto se to radi, zašto se vodi kampanja urušavanja integriteta i dostojanstva Skupštine u medijima? Ja sada zaista pričam samo o toj temi. Ako se stvori klima da smo svi jednaki i da štitite svakoga od nas, mi ćemo se potruditi da tu klimu ispratimo zato što znamo da smo zaštićeni. Nećemo imati potrebu da se na ovakav način, sa poslednjim atomom snage i slobode borimo samo za svoje dostojanstvo. Hvala.