Dame i gospodo, danas pokušavamo da razumemo pitanje svih pitanja u državi Srbiji s kraja 2008. godine i pokušavamo da shvatimo kakva se to budućnost sprema za celokupan srpski narod.
Konciznosti radi, a i vremena radi, pokušaćemo da u nekoliko slika obojimo sve ono što se događalo ove godine, a definitivno je uticalo na raspisivanje majskih izbora, na rušenje opozicije, potpisivanje SSP i defakto priznanja nezavisnosti KiM, implementacije Euleksa na celoj teritoriji KiM, i konačno vrlo verovatno primenu Išingerovog plana o podeli KiM.
Zašto mi sve ovo vreme govorimo o KiM, dobijajući kao odgovor od Tadićeve vlasti kroz medijsku kampanju u državi Srbiji pravi medijski rat? Govorimo zato što mi definitivno znamo da ova priča koja se dešava sa KiM nije kraj, već početak onoga što su američka i briselska administracija pripremile za srpski narod.
Dakle, sledeće je pitanje Vojvodine, posle toga sledi Raška oblast i konačno mi ćemo doživeti ono što je gospodin Tuđman davnih dana prstom upro Srbima i dobro zakucao u ušne školjke, a jeste - Srbija će biti svedena na Beogradski pašaluk. To je istina koja se dešava.
Zbog pominjanja granice Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica iz redova vladajuće koalicije, dame i gospodo poslanici, to je ideološka osnova SRS, kao što vidite, zajedno sa predstavnicima diplomatskih misija koje na lepim travnjacima uređuju srpsku državnu politiku niste uspeli da ubijete SRS. Ona će ojačano krenuti dalje mirnim, diplomatskim, političkim sredstvima, uz izvanrednu podršku velike Rusije, da provodi koncept oslobođenja porobljenog i etnički očišćenog srpskog naroda.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vi se upravo nalazite na onom mestu i u onoj poziciji gde se nalazila SRS uoči ''Milosrdnog anđela''. Tu su i kolege iz SPS, koji takođe mogu da vam prenesu plastičnu atmosferu tih dana.
Donja granica koju je gospodin Jeremić, crvena linija ispod koje se neće ići, danas pominjao, i nama na Odboru za inostrane poslove, pomerena je. Mi smo ga pitali - gospodine Jeremiću, šta će se desiti kada lideri zemalja EU budu nastavili sa pritiscima i budu iznudili da vi i de jure priznate nezavisnost KiM, šta će se onda desiti i šta ćete dobiti za to, kako vi tvrdite da će biti, čuvajući Ustav, poštujući Rezoluciju 1244, kada velika međunarodna zajednica, predvođena mahnitom politikom porobljavanja američke administracije, bude tražila to?
Vaše "ne" značiće kao naše "ne" 99. godine. Za naše "ne", u smislu samoočuvanja državnih prerogativa, mi smo dobili intervenciju, znači agresiju, bombardovanje nevinog naroda tri meseca, samo zato što smo se borili protiv šiptarskih terorista, dame i gospodo.
To zato, ne samo što to tvrdi SRS, već zato što ste i ovih dana vi takođe dobili argument u svoje ruke, zato što je to potvrdila gospođa Helen Rantal u svojoj autobiografskoj knjizi, a vreme će pokazati da mnogi koji su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu porobljavanja i istrebljenja srpskog naroda počeće i nastaviće da olakšavaju svoje savesti na ovaj način. Isplivaće istina, pa će ta istina da izmeni zauvek stranice nacionalne srpske istorije.
Dakle, ona je rekla da je pod žestokim pritiskom gospodina Vokera, koji je takođe poznat u administraciji Medlin Olbrajt kao čovek iza čijeg se autoriteta švercovalo oružje kontrašima, da je zahvaljujući njegovom pritisku ona falsifikovala forenzički izveštaj.
Sećate se, da vas podsetim, Račak je bio povod agresije na SRJ. Posle te agresije Šiptari su dobili državu zasnovanu isključivo na terorizmu i kriminalu. To ne tvrdi samo SRS, niti DSS, niti NS, to sada tvrdi recimo BND. Na međunarodnoj sceni, u određenim parlamentima, na teritoriji civilizovane EU besni pravi obaveštajni rat.
Dakle, BND je napravio tajni izveštaj u kojem definitivno dokazuje vezu Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja sa trgovinom oružjem, sa najvećom trgovinom heroinom i naravno da su dali predikciju da predstavljaju najozbiljniju pretnju ne samo za ovaj deo sveta, jer su u sprezi i sa određenim krugovima u Briselu i Vašingtonu, već za celokupnu Evropu, izražavajući pri tom žaljenje što su tolike godine Nemci faktički investirali u nezavisnost terorističke države KiM.
Dame i gospodo, ovo su nepobitne činjenice koje nisu izašle sa političkih i ideoloških agendi opozicije, koja je konačno inicirala raspravu na temu Euleksa, koji je zapravo samo motiv da se priča o onome šta je ispod radara, šta se zapravo dešava na srpskoj političkoj sceni i kakva je to država Srbija u kojoj svi mi preživljavamo.
Mi smo zauzvrat, naravno, dobili dobro finansiranu kampanju EU kroz govore mnogih ministara, potpredsednika, nevladinih organizacija, koja konkretno ne znači u suštini ništa. Standardi pre statusa je iluzija, ideja koja bi nekim generacija, vrlo verovatno unucima, trebalo zapravo da dozove i prizove, uslovno rečeno, život dostojan čoveka. Ali, kakav će taj čovek da bude, u kojoj državi će da živi i kakav će standard da ima, to niko ne može da kaže.
Takođe, niko ne može da odbrani sledeći argument. Osam godina od petooktobarskog prevrata, dakle, vladajuća koalicija je imala sve moguće poluge moći na raspolaganju da reformiše sistem, da stavi Srbiju na belu šengensku listu, da ovde deca ostaju sa nadom da će moći da žive i rade od sredstava na određenim radnim mestima. Ništa od toga nije bilo. Zapravo, preuzete su samo poluge moći zbog ličnog bogatstva i zbog ovoga što nam se danas dešava, a jeste sledeće.
Dakle, ono što je na delu ovde u državi Srbiji, i to treba da se zna, mi ćemo pokušati to i dalje da argumentujemo, jeste klasičan školski primer okupacije jedne sile koja je postala nervozna zato što je druga sila konačno postala dovoljno jaka da ratom na Kavkazu kaže - ovo je kraj, ovo je donja granica ispod koje nećete moći. Takođe, to je i početak jedne sasvim nove politike u okviru velike međunarodne zajednice.
Međutim, da ne bi ova priča zvučala paušalno i da ne bi imala epske prizvuke, SRS je kao i uvek pomalo istraživala, pratila zvanične sajtove američkih zvaničnih institucija, pratila takođe zasedanje Saveta bezbednosti. Ovde ćemo pokušati da vam iznesemo određene činjenice, čak nemajući iluziju da vladajuću većinu možemo da ubedimo u bilo šta drukčije, vi ste put odabrali i to je legitiman vaš put, imate vlast, vlasni ste to da uradite. Snosite odgovornost za politiku koju se preuzeli da vodite i tu nije ništa sporno.
Ali, ovo što mi i danas čitav dan pokušavamo da uradimo, kažemo ovo je naš politički stav, mi mislimo da tako ne treba, a vreme i sud istorije će pokazati, dame i gospodo, ko je bio u pravu i ko je na pravi način shvatio istorijsku odgovornost.
Dakle, na prvom mestu građani Srbije, koji pokušavaju da razumeju šta se to sve dešava u državi Srbiji, mislim da jesu razumeli, onaj deo populacije kojem mi pokušavamo da se ovih dana i ovih meseci kroz parlamentarni rad obratimo.
Sredinom 2008. godine, ono što je javnosti – jer javnost u Srbiji je, nažalost, uskraćena za mnoge informacije – jednostavno promaklo, jeste i informacija, tj. izveštaj Kongresnog istraživačkog centra, tj službe, u kojem između ostalog, dame i gospodo, oni koji su od struke pokušavaju da pripreme nešto što bi trebalo da se nazove planom aktivnosti vašingtonske administracije.
Između ostalog, tu imate prilike da pročitate kako je tekao međunarodni proces stvaranja nezavisnosti KiM. Tu takođe možete da saznate na koji je način, zapravo vrlo konzistentno, u kontinuitetu, bez prekida, vašingtonska administracija, koja je ulila zaista višemilionske cifre u nezavisnost KiM, predano radila na potpunom urušavanju državnog suvereniteta i integriteta države Srbije.
Pa, između ostalog, ono što oni ovim izveštajem kažu i pozdravljaju jeste 17. februar2008. godine, kada je skupština Kosovo usvojila Deklaraciju nezavisnosti, uz potpunu saradnju i sa preporukama specijalnog izvestioca Martija Ahtisarija.
Nakon toga je preduzela usvajanje nekolicine zakona koji su potpuno u saradnji sa Ahtisarijevim planom. Zatim, Tačijeva vlada je, takođe, predstavila agendu na osnovu koje novoosnovana šiptarska teroristička država, odnosno nezavisno KiM treba da rade.
Ono što jeste vrlo značajno da se zna, bez imalo nedoumica, jeste da se vašingtonska administracija, to stoji na 26. strani ovog izveštaja, zapravo, zalaže za podršku nezavisnosti KiM i implementaciju Ahtisarijevog plana, tako što će im u tome pomoći Misija Euleksa, koja će biti presedan na ovom delu teritorije, naravno, uz svesrdnu podršku NATO-a i ekonomsku pomoć SAD.
Ono što je, takođe, vrlo značajno, jeste tema o kojoj smo mi više puta pokušavali da skrenemo pažnju javnosti, a to je 6.025. sastanak Saveta bezbednosti, na kojem su sve zemlje imale priliku da učestvuju u nečemu što se zove samo potvrda činjeničnog stanja na terenu ili je poznatije kao izveštaj Ban Ki Muna. Recimo, tu ćete imati prilike da pročitate stav Hrvatske, koja učestvuje u Misiji Euleks, koja takođe pozdravlja nezavisnost KiM i uložiće, takođe, napore na jačanju kosovskih institucija.
Ono što je, takođe, vrlo bitno, jeste da su Kina i Rusija stale na stranu pravno-političkog okvira Saveta bezbednosti i Rezolucije 1244. Međutim, konačno dolazimo do onog dela koji nije saopšten u srpskoj javnosti, a tiče se Predsedničkog saopštenja, za koje mi ne znamo da li se o njemu glasalo ili predsedavajući bio zamoljen od članica SB, pa samim tim i preneto mu ovlašćenje da iznese sledeće saopštenje u kojem se ne pominje Misija Euleksa, ali se podržavaju napori EU.
Dakle, između ostalog, ono što po stenogramima ovog sastanka ovde stoji i piše: Savet bezbednosti pozdravlja izveštaj Generalnog sekretara UN, podnet 24. novembra 2008. godine, i takođe pozdravlja saradnju između UN i ostalih međunarodnih faktora u okviru Rezolucije 1244 iz 1999. godine. Takođe, pozdravlja kontinuirane napore EU da unapredi evropsku perspektivu celokupnog zapadnog Balkana.
Ovo saopštenje biće objavljeno kao dokument Saveta bezbednosti, pod delovodnim brojem 2008/44. Ovim je Savet bezbednosti zaključio sadašnju konfiguraciju ovog pitanja. To je sve o Predsedničkom saopštenju. Na osnovu ovog predsedničkog saopštenja i na osnovu izveštaja Generalnog sekretara UN, koji su ništa drugo nego stavljanje ad akta Rezolucije 1244, stava srpske javnosti, srpskog Ustava, srpskog suvereniteta, teritorijalnog integriteta na stranu, i mi sada na delu na teritoriji KiM imamo potpunu okupaciju, odnosno divljanje vašingtonske administracije, uz aminovanje srpske Vlade i srpskog predsednika. To je sve.
Dakle, ovo je javni dokument koji se nalazi na sajtu Saveta bezbednosti UN na engleskom jeziku, kojem mogu svi da pristupe, ali srpska javnost očigledno ne može da bude upoznata od strane medija o ovome, jer bi je to zaista uzburkalo, nego može na ovaj način da sluša o tome. Ovo nije kraj, dame i gospodo, građani Srbije, narode srpski, ovo je tek početak.
Ono što je, takođe, promaklo javnosti, a i to je naš konkretan predlog, da naš stav ne bude u potpunosti shvaćen kao populistički i populistička kritika vladajuće većine, što jeste posao negde opozicije, naravno, kritika, ne populistička, evo i konkretnog rešenja: 28. avgusta ove godine tema je bila rat na Kavkazu.
Taj sastanak Saveta bezbednosti, stenogrami tog sastanka takođe postoje na sajtu Saveta bezbednosti. Tačno ću ovde reći o kom sastanku se radi. To je 5.969. sastanak. Tada je predstavnik SAD našao da drži lekciju predstavniku ruske delegacije o tome da je rat na Kavkazu nedopustiv mehanizam sređivanja odnosa na međunarodnom planu. Dakle, primena sile je nedopustiva.
Ono što se tada preporučilo od strane Amerikanaca Rusima jeste poštovanje Glave 7. Povelje UN. U tom momentu gospodin Čurkin je rekao: "Nas su verovatno posetili vanzemaljci. Gde ste vi, gospodo iz SAD, bili kada smo pričali o KiM, kada smo govorili o protivpravnoj agresiji, kada smo mi pozivali na poštovanje Glave 7. Povelje UN, gde ste, gospodo iz Vašingtona, vi bili, ili je ovde reč o dvostrukim standardima"? Ovo je metod, vi ste ga uveli u međunarodnu politiku i to je metod koji sila može da prati. Ono što SRS može sa ovog mesta da poruči, po nama jedino rešenje jeste, uz onu liniju koja se sada javlja na međunarodnoj sceni i koja jedino nama malima može da pomogne da povrate suverenitet i teritorijalni integritet, a jeste pomoć Ruske Federacije.
Zato što Ruska Federacija, kao što će to i ubrzo narod u državi Srbiji morati, nažalost, na najteži mogući način da shvati, jer je donja granica pređena odavno, jeste da se izbori za status Srba u Srbiji, kako dolikuje svakoj zemlji i državi na teritoriji Evrope, tako što će pratiti modalitet i plan aktivnosti Ruske Federacije.
Gospodo iz vladajuće većine, vi ćete se, verujem, vrlo uskoro iznenaditi kakav je, zapravo, način delovanja Ruska Federacija osmislila za sledećih nekoliko godina, na koji način će izgledati evropska bezbednost i saradnja i na koji način će moći da se rešavaju pitanja.
Konačno, da zaključim, mi se ne veselimo zbog ove situacije u kojoj smo se svi našli. Mi smo na svojoj koži osetili taj eksperiment ''in vivo'' međunarodne zajednice. Ne podležite manipulacijama lobista, za koje ovaj narod ne znači ništa, jer bi ti lobisti prvo trebalo da skrenu pažnju na 500.000 prognanih Srba iz RSK, 280.000 raseljenih Srba sa teritorije KiM i onda bi možda narod u Srbiji verovao da EU, koja mu je nametnula sankcije, koja je izvršila agresiju nad nedužnim narodom, ima dobru nameru.
U celokupnom spektru zemalja, u okviru velike porodice zvane međunarodna zajednica, dame i gospodo, samo se setite koje to zemlje nas nisu bombardovale, koje zemlju su pokazale, bez obzira što su tada i Jeljcin i zapadni oligarsi upravljali, dobru nameru.
Sa naše strane ćete uvek imati podršku kada su nacionalni i državni interesi na vrhu političkih tema, ali na način očuvanja i teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Na kraju, dame i gospodo, ono što bi trebalo da bude rezon svih nas, jeste da ovde ne radimo sebe radi i dobro plaćenih lobi kampanja koje provode, takođe, pi-ar agencije ovde, već zbog onih koji dolaze. Takvi kakvi budemo ovih dana upisani u stenograme rada ove skupštine, to će biti temelji za one koji dolaze posle nas.