| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih želeo da podsetim javnost na jedan događaj koji se odigrao pre šest godina kada je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić pokazao veliku ljudsku odgovornost i veliku hrabrost i kada je otišao da oda počast svih žrtvama u Srebrenici, a dočekan je tako da su domaćini organizovali sraman pokušaj ubistva.
Prošlo je šest godina od tada, a da niko nije ni uhapšen, ni osuđen. Niko se od bošnjačkih političara nije izvinio ili pokazao žaljenje. Ćutali su baš kao što su mirno posmatrali kako ta razularena rulja pokušava da ubije predsednika Srbije.
Kao što je svojim dolaskom pokazao veliku hrabrost, tako je u tom sramnom činu pokušaja ubistava Aleksandar Vučić pokazao da ih se ne plaši i da neće izmicati ni metar.
Sada bih ja poručio svih bošnjačkim političarima da ako za šest godina nisu u stanju da pronađu bar jednog nalogodavca ili bar jednog učesnika u tom sramnom pokušaju atentata da je očigledno da se tu radi ili o njihovoj nesposobnosti ili o zloj nameri.
Ono što je posebno interesantno, mogu na jedan način da razumem mržnju bošnjačkih političara prema Aleksandru Vučiću, oni tu mržnju već pokazuju godinama unazad. Ono što je meni zaista nejasno je da na baš taj dan, na godišnjicu tog pokušaja sramnog atentata u Beogradu u jednom tabloidu izađe ovakva naslovna strana koju uređuje Milovan Brkić. Pošto građani ne mogu da vide, ja ću pročitati. Pored slike našeg predsednika Aleksandra Vučića stoji veliki naslov: „Jedan pucanj može probuditi okupiranu Srbiju. Dođe vreme da se u boj krene“.
Ja znam, iako bi nadležni organi odradili svoj deo posla i ako bi Milovan Brkić došao na sud zbog ovako jednog sramnog naslova, da bi se on opet, po ko zna koji put žalio, na tu neku svoju neuračunljivost. Ja mislim da je zaista krajnje vreme da nadležni organi odrade svoj deo posla, jer za ovakve stvari neko mora da odgovara.
Takođe, zaista bih želeo da sa ovog mesta čestitam najvećem teniseru svih vremena, Novaku Đokoviću, na ostvarenim rezultatima i što predstavlja Srbiju i svoj narod u pravom svetlu.
Morao bih još da kažem da ono što Novak Đoković radi na polju svetskog tenisa, slobodno mogu reći da vi, ministarka, radite u Srbiji na polju zaštite životne sredine. Zbog čega je to tako?
Naime, kada je reč o Zakonu o zaštiti prirode, ne mogu a da ne pohvalim vaše rezultate i rezultate vašeg ministarstva, jer je zaista neverovatno šta ste vi uradili na polju zaštite životne sredine u proteklom periodu. Ovo je prvi put u istoriji naše zemlje da na čelu ministarstva imamo nekoga kome je zaista stalo do zaštite životne sredine.
Svi se mi sećamo da smo do pre samo godinu dana to ministarstvo imali samo na papiru. Niko u narodu nije znao ko je ministar, ali kada se saznalo svi su se pitali da li je taj čovek živ, nijednom se nije pojavio u medijima, niti je razgovarao sa građanima dok mi danas imamo apsolutno suprotnu stvar. Vi ste svakodnevno na terenu, svakodnevno obilazite građane, slušate njihove probleme i sa tim problemima se suočavate i sve te probleme rešavate.
Kao jedan od sigurno najboljih rezultata, ja mogu navesti saniranje deponije „Stanjevina“. Ovde naši građani mogu da vide kako je to izgledalo nekad, a kako izgleda danas. Ovo je jedan višedecenijski problem svih stanovnika Prijepolja i svih opština koje se nalaze nizvodno na reci Lim. Ovo je problem, već sam rekao, koji je već više decenija činio neverovatne probleme svim građanima Prijepolja i sa tim problemom niko nije smeo da se suoči do sada. Vi ste se suočili i veoma uspešno ga rešili.
Morao bih da naglasim i čišćenje Potpećkog jezera, jedne ekološke bombe. Možete pogledati kako je to izgledalo. Danas Potpećko jezero izgleda ovako, kako bi trebalo da izgleda, kako mora da izgleda. Verovali ili ne, iz Potpećkog jezera je izvađeno više od 20 hiljada kubika smeća ili ako vam je lakše nekoliko stotina kamiona otpada.
Ono što me posebno raduje je što se vi na ovome nećete zaustaviti. U prilog tome govori činjenica da već imamo raspisan konkurs za nabavljanje tri lančanice koje će zadržavati dolazak otpada iz susedne Crne Gore i čime ćemo, verujem, trajno rešiti ovakva problem.
Pre dva dana smo mogli da vidimo samo jedan u nizu konkursa i da su odobrena sredstva za 43 grada i opštine u svrhu projekata zaštite zemljišta. Ta sredstva su namenjena za sanaciju zemljišta u kojem su bile deponije, erozivno zemljište, klizišta, odroni i slično.
Ono što je svima jasno i te kako poznato je da sve ovo što sam naveo ne bi bilo moguće, da u prethodnom periodu nismo imali odgovorno vođenje države od strane Aleksandra Vučića, koji je uprkos najvećoj svetskoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa uspeo da održi stabilne finansije, da obezbedi vakcine za sve naše građane i da iznađe put za najbrži izlazak zemlje iz krize, na čemu nam zavide mnogo veće i razvijenije zemlje.
Kao po navici, posle svih ovih izvanrednih rezultata sledi jedna opšta hajka i napadi od strane Đilasovih i Šolakovih medija na vaš račun i na račun predsednika Aleksandra Vučića. Dotična gospoda iz bivšeg režima, kako to kod njih obično biva, vrlo brzo su zaboravila da su oni ti koji nisu poštovali apsolutno nijedan Zakon o zaštiti životne sredine, pa bi sada u njihovom lopovskom maniru, napadajući vas da sakriju sve njihove lopovluke i sve njihove marifetluke koje su činili. Tako svakodnevno možemo čuti Dragana Đilasa, koji sa Mauricijusa organizuje sve te najgnusnije napade, i Mariniku Tepić, koja sva ta naređenja izvršava iz svog „Poršea“ koji košta ni manje ni više nego 155 hiljada evra. Ta količina novca koji je ona potrošila za svoj luksuzni automobil je dovoljna da se očisti jedna nesanitarna deponija u bilo kom delu naše Srbije.
Kao što su oni već pokazali, kada su bili na vlasti, njih nije briga za građane, a kamo li za zaštitu životne sredine. Da su o tome brinuli ne bi se na njihovim belosvetskim računima nalazile stotine miliona evra, koje su besramno oteli našim građanima.
Još jednom, ministarka, zaista želim da vas pohvalim na izvanrednim rezultatima i da vam pružim apsolutnu podršku u daljem radu i siguran sam da ćemo do kraja vašeg mandata svi biti ponosni na vas i na vaše rezultate koji su već i te kako za divljenje.
Hvala, vam. Živela pristojna Srbija.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem zaista moram da vam se zahvalim, ministre, zato što aktivno učestvujete u današnjoj sednici i da vam čestitam na energiji i na marljivosti koju svakodnevno pružate svim vašim radnim danima na obavljanju svih projekata od prvog dana mandata.
Kao što smo svi govorili i kao što svi znamo, danas je jedan od najtužnijih dana u novijoj srpskoj istoriji. Na današnji dan je počela NATO agresija na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju pod sramnim nazivom „Milosrdni anđeo“, a takođe otpočela je i akcija etničkog čišćenja srpskog stanovništva iz naše južne pokrajine Kosova i Metohije, a od strane šiptarskih terorista i uz pomoć NATO alijanse.
Mi se 22 godine kasnije nalazimo u situaciji da se naši sugrađani u južnoj pokrajini i dalje bore za opstanak. Ali, za razliku od vremena kada su o njihovoj sudbini odlučivali Tadić, Đilas, Jeremić, kao i Borko Stefanović, oni danas imaju podršku Aleksandra Vučića i svoje zemlje i sigurnost da do novog pogroma neće doći.
Ja sam pre nekoliko dana imao čast da sa svojom koleginicom Ivanom Popović prisustvujem obeležavanju martovskog pogroma u našoj opštini na KiM, opštini Gračanica i ne sećam se da sam video nikoga od predstavnika te nazovi opozicije koji iz usta ne izbacuju ni jednog trenutka KiM. Takođe, nismo mogli da vidimo ni jednog od predstavnika ove dve tajkunske televizije koje svakodnevno propagiraju fašističku i tajkunsku politiku koju vode Boško Obradović i Dragan Đilas, niko od njih nije smeo da dođe na KiM, verovatno jer bi se proveli isto kao i Dragan Đilas kada je pre nekoliko godina probao da dođe u Leposavić.
Pre nekoliko dana sam dobio jedno pismo od nekih nepoznatih ljudi. Kada sam ga otvorio, po lošem rukopisu sam mislio da se radi o nekoj deci koja su drugi ili treći razred, prosto nisam mogao da verujem kada sam video da se radi o nekim mladima iz ove Đilasove privatne stranke, nećete mi zameriti što ne znam kako se zove, jer dotični je do sada promenio preko 20 stranaka u kojima je, naravno, na čelu bio on i svi njegovi ovekovečeni lopovi. Nisam čuo da u toj njegovoj privatnoj stranci ima zaposlenih mladih ljudi. Svi mi znamo da je tu zaposlena Marinika Tepić. Govorili smo o njoj, to je ona gospođa kojoj se od koki nosilja u Moroviću pričinjavala droga, verovatno pod uticajem isto tako psihoaktivnih supstanci koje su joj, pretpostavljam, servirali njeni najbolji prijatelji i najbliži saradnici koji su više puta hapšeni zbog dilovanja narkotičkih sredstava.
Takođe, znamo da je na platnom spisku Dragana Đilasa i bivši direktor BIA Vukadinović, kao i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, koji ima bolesnu potrebu da svakodnevno napada Aleksandra Vučića i sada se okrenuo napadu na naše čelično prijateljstvo koje imamo sa Narodnom Republikom Kinom. Njima smetaju kineske „Sinofarm“ vakcine koje smo dobili zahvaljujući dobroj politici koju je vodio predsednik Aleksandar Vučić i zahvaljujući prijateljstvu koje naš predsednik ima sa predsednik Narodne Republike Kine. Na tom primeru možete videti da su se oni svesno odrekli dva miliona vakcina. Oni bi svesno, da su na vlasti, se odrekli dva miliona ljudskih života.
Takođe, na platnom spisku Dragana Đilasa i dalje se nalazi sijaset dokazanih lopuža iz bivše gradske uprave grada Beograda. Ti mladi funkcioneri bivšeg režima, kako oni sebe nazivaju, koji su na platnom spisku Dragana Đilasa, pismom danas meni ukazuju da mladi napuštaju našu zemlju. Pored ružnog rukopisa koji sam napomenuo, oni pokazuju i elementarnu nepismenost, pa smo mogli videti da je jedan Marko po zanimanju Naftna industrija, a da je jedna Jovana po zanimanju knjižara, šta god to, građani, značilo. Oni su se sada setili mladih koji su sa svojim porodicama morali da odu sa svojih vekovnih ognjišta u pogromu 2004. godine, a da niko, ni taj isti Borko Stefanović, ni taj Vuk Jeremić, ni Dragan Đilas, ni Boris Tadić, nisu prstom mrdnuli.
Ja ne znam da li njih slučajno sada ne peče savest što su njihove živote, živote na desetine hiljada naših sugrađana sa KiM, prodali zarad političkih karijera? Mene takođe zanima da li su oni mislili na mlade kada su svoje strane mentore molili da odlože priznavanje nezavisnosti KiM za jedan ili dva dana, samo da bi Boris Tadić prikupio još koji jeftini politički poen i da bi ostao predsednik Republike Srbije, a naravno, da bi na konto toga Dragan Đilas i cela ta svita iz tajkunsko-žuto-lopovskog kartela mogla da nastavi da krade i otima novac od svih naših građana. Takođe me zanima da li ih peče savest i što je za vreme njihove poslednje Vlade, preko 500 hiljada ljudi ostalo bez posla. Zanima me da li ih peče savest što su izbacivali ljude na ulicu. Da li ih peče savest što su oni trpali 619 miliona evra u svoje džepove kada narod u Srbiji nije imao šta da jede.
Zanima me da li ih peče savest sada kada znamo za njihove sve belosvetske račune, kažu upućeni da ih je više od 50 i u preko 15 zemalja. Oni su verovatno, obilazeći te njihove račune po belom svetu, tamo upoznali ljude, mlade ljude iz Srbije koji su morali da pobegnu da bi obezbedili bilo kakvu egzistenciju za svoju porodicu.
Takođe, mi danas vidimo da oni pokušavaju, traže nama, hoće da nam zabrane da govorimo o onome što mi smatramo da je ispravno i da je korisno za naše građane. Takođe smo mogli da vidimo njihove svakodnevne napade na našu uvaženu koleginicu Sandru Božić, kao i na gospođu Bilju Pilju iz razloga što im smeta istina koju im oni serviraju svakodnevno. Tako da su oni ne ustručavaju da jedino što rade je da nastavljaju da vređaju i da vode politiku njihovog vređanja i nasilja nad ženama.
Videli smo takođe da na pitanje novinara Dragan Đilas ne sme da odgovori, već pokušava da kaže kako mu se ne sviđa haljina koju novinarka nosi ili njena frizura. Mi vam se stvarno izvinjavamo što se ne šišamo u frizerskim salonima u kojima se vi šišate, i što ne kupujemo našu odeću u luksuznim buticima i skupim buticima u kojima ih vi kupujete.
Sada kada su oni shvatili sve te činjenice, oni su dali sebi za pravo da pišu nama neko pismo. Ja ću ih podsetiti da za razliku od njih mi brinemo o mladim ljudima.
Mi otvaramo nove fabrike, otvaramo nova radna mesta, otvaramo nove startap centre, otvaramo nove tehnološke parkove, gradimo stanove za mlade bračne parove. Da je to dobra politika ne vidimo samo mi, to vide i razne evropske institucije, pa smo tako imali jedan bečki institut za međunarodne ekonomske studije koji je stavio Srbiju kao svetao primer, a tiče se povratka mladih.
Najveći procenat smo beležili po povratku mladih od 24 do 29 godina i ono što me posebno raduje je da ćemo preko Fonda za nauku uložiti preko 100 miliona evra za naučnu i inovacionu infrastrukturu. To je ono što svi građani Republike Srbije prepoznaju i to je ono za šta građani Republike Srbije su dali svoj glas na izborima. Hvala vam. Živela pristojna Srbija.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što svi vrlo dobro znamo, poljoprivreda je razvojna i istorijska šansa Republike Srbije, što se pokazalo i u ovom teškom vremenu kada je ne samo naša zemlja već i ceo svet pogođen najvećom ekonomskom krizom izazvanom pandemijom korona virusom.
Upravo su poljoprivreda i proizvodnja i onaj čovek koji na selu svako jutro ustaje i koji radi za svoju porodicu i za svoju zemlju, upravo je to sve omogućilo da Srbija zauzme prvu poziciju što se ekonomskog rasta tiče, a da ne govorim o tome koliko smo u periodu pandemije mi bili ispred drugih. Jer, znate, Srbija nije ni u jednom trenutku ostala bez rezervi hrane, kao što se to dešavalo mnogo većim zemljama.
A koliko smo mi dobre komšije i dobri prijatelji, mi smo čak nudili pomoć zemljama u našem okruženju, što je eklatantan primer koliko je Srbija ozbiljna zemlja.
Koliko je Srbija ozbiljna zemlja jasno pokazuje i nedavno hapšenje organizovane kriminalne grupe oko Belivuka, koje je najavio još pre nekoliko meseci naš predsednik Aleksandar Vučić i koje je sproveo. I pored svih onih koji su pričali da je to nemoguće, da se to nikad neće desiti, naš predsednik Aleksandar Vučić je svoje obećanje ponovo ispunio građanima.
Mi smo sad svi svedoci jednog šokantnog dešavanja koje se dešava svakodnevno pred očima građana. Naime, izvesni profesor, ako se takav čovek i može nazvati profesorom, koji je u javnosti poznat po više korupcionaških afera, koji je poznat kao čovek koji je sklon pedofiliji i kao čovek koji je poznat kao jedan od glavnih konzumatora droge koju mu je lično servirao Veljko Belivuk, on se sad služi onom narodnom da je napad najbolja odbrana, pa svaki dan sa Đilasovih tajkunskih medija upućuje najgnusnije pretnje i uvrede na račun predsednika Aleksandra Vučića zbog njegove borbe protiv organizovanog kriminala u koji je i sam Vuletić evidentno umešan.
Da sve ove činjenice nisu laž, ja vam mogu pokazati i na pojedinim fotografijama koje više ne skriva ni sam gospodin Vuletić. Ovde smo mogli da vidimo na ovoj fotografiji, molim vas, samo prikažite građanima Srbije, da građani mogu da vide, mogli smo da vidimo da kada jedan gospodin koji je u komunikaciji sa Vuletićem kaže njemu da je pedofil, on se ograđuje od toga, dame i gospodo, verovali ili ne, time što kaže da su deca do 12 godina. Znači, njemu je bilo normalno da svoj deci preko 12 godina, imala ona 13 ili 14, nudi drogu i, verovali ili ne, ono što je mnogo gadno, da im nudi seksualne usluge, a da u tu korist njima poklanja to njegovo, kako se on žargonski izražava – lobe, koje je jako kvalitetno i koje samo on može da nabavi.
Takođe, na nekoj od tih žurki, on to nije ni skrivao, on se čak i fotografisao, te slike su javno objavljivane, evo, možete da vidite, to je jedna od fotografija, jedna od egzibicija profesora Vuletića. Takođe, evo, vidite i kada on polugo izlazi na sneg, što nijednom čoveku normalnom ne može da padne na pamet, ali sve je on ovo radio isključivo i samo pod uticajem teških opijata.
Takođe, kao što sam i rekao, sve ove činjenice ni jednog trenutka njega nisu sprečavale da nakon hapšenja kriminalne grupe sa kojima je on bio u velikom i bliskom prijateljstvu, koliko god se on sada i kod gospođe Bećković na Đilasovoj tajkunskoj televiziji i kod gospođe Obućine na „NewsMaks Adria“ ili kako se već te tajkunske televizije zovu, on se sad opravdava tako da on nikakve konekcije, nije nikakvu bliskost imao i nije nikakvo prijateljstvo sa njima.
Ovaj presretnuti poziv, vi ministre verovatno znate mnogo bolje nego ja, kada Belivuk poziva profesora Vuletića na telefon i kada mu kaže: „profesore, Velja je“, njemu profesor Vuletić odgovara: „gde si brate moj“. Ne znam da li neko koga prvi put upoznajete ili ko vas prvi put zove na telefon vi ga nazivate, brate moj.
Ali to nije sve. Vuletić njemu odgovara na pitanje, gde je, govori mu da je krenuo na Zlatibor, da ima konferenciju na kojoj treba da se sastane sa ministrom Ružićem, na šta obojica konstatuju, on je naš. Šta god ta reč – on je naš, značila, ja u to neću da ulazim.
Zatim, Vuletić ga obaveštava da je posao koji su dogovorili danas završen, na šta njemu Veljko Belivuk želi da se oduži i govori mu da mu se javi kad se vrati da mu se oduži da mu nešto donese, na šta se pravda Vuletić – molim te, nemoj. Ti znaš koliko ja tebe volim. Belivuk mu odgovara – volim i ja tebe, ali da bi mi razbili maler ja tebi to nešto moram da donesem.
Građani Srbije i te kako su svesni šta su oni donosili. To sigurno nije nikakav ni sportski rekvizit, ni navijački, isključivo se radi o novcu za izvršene usluge. Taj transkript razgovora izgleda ovako i svima je jako dostupan.
Ponoviću, ako sa nekim niste bliski, verovatno mu ne pričate kako ga volite, kako vam je drag, kako vam je brat i ostalo.
Takođe, imali smo priliku da u jednom od gostovanja nove tajkunske zvezde na Đilasovim televizijama, profesora Vuletića čujemo i razne laži, kao to da se on isključivo i samo zaklinje „Partizanu“ i Srbiji, pa me zanima da li je dotični profesor Vuletić svestan, jer nije više mali, da se ljubav ne kupuje novcem, i da ne možete da volite samo onoga od koga imate direktnu korist.
Pa me tako isto zanima, da li je moguće da klub u kome je bio potpredsednik, Fudbalski klub „Partizan“ u jednom trenutku ima dugovanje od 14 miliona evra, a zatim ostvaruje prihode u vrednosti od preko 25 miliona evra, a usled transfera igrača i odjednom, dug naraste na 40 miliona evra, pa me sada zanima kako je to moguće i koja je to matematika? Da li je slučajno jedan deo tog novca završio u onih milijardu evra, koliko se hvale sa „N1“ da je Dragan Đilas i Dragan Šolak uložio u njih, jer, evidentno je da je gospodin Vuletić godinama direktno finansirao te dve televizije, čim ovoliko dobija sada reklamnog prostora i prostora u njihovim emisijama da proba da opravda njegovu najbližu saradnju sa Veljkom Belivukom?
Takođe, kao što svi mi vrlo dobro znamo, na stadionu Fudbalskog kluba „Partizan“ čiji je potpredsednik do nedavno bio Vuletić je pronađen ni manje, ni više nego snajper. U jednoj od prostorija kluba pronađen je snajper.
Svi smo mi i te kako svesni i govorili smo o tome za šta snajper služi i kome je bio namenjen. Ja pretpostavljam da nisu hteli da ubiju mene. Taj snajper isključivo bio namenjen da se njime ubije predsednik države Aleksandar Vučić i da se jednom i za sva vremena stavi tačka na bolju budućnost Srbije.
Takođe me zanima da li će tajkunska marioneta, Olja Bećković, kod koje gospodin Vuletić svake nedelje ide u emisiju ne bi li opravdao sve to što je radio do sada imati hrabrosti da postavi ta pitanja gospodinu Vuletiću ili će biti isti slučaj kao sa Draganom Đilasom, da će gospodin Vuletić njoj postavljati pitanje.
Mi sada vidimo tog istog gospodina Vuletića kako on najavljuje neke tužbe i protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv gospodina ministra Vulina. Njegovo je pravo da tuži. Mene zanima da li će javni tužilac pozvati gospodina Vuletića da nam pojasni ove njegove konekcije i veze sa tako okorelim kriminalcima i sa takvim monstrumima?
I sada taj isti čovek koji je, očigledno jedan od saučesnika te Belivukove organizovane kriminalne bande i koji je sve to dozvolio tim monstrumima da rade, jer je njemu Fudbalski klub „Partizan“ isključivo i samo bio paravan za te kriminalne aktivnosti, ja bih zaista želeo da ga zamolim da se više ne zaklinje na vernost, ni „Partizanu“, ni Srbiji.
Partizan je doveo na prosjački štap i na najniže grane u njegovoj istoriji. Isto je hteo i sa Srbijom, ali mu nije uspelo i nikada mu neće uspeti. Srbiju i dalje vode sposobni, vode hrabri ljudi. Aleksandar Vučić je vodi u najboljem smeru i vodi je svaki dan u nove istorijske pobede, a prati ga ogromna većina naroda.
Ja bih još jednom želeo da ponovim da će ovaj parlament uvek pružati podršku Aleksandru Vučiću u borbi protiv kriminala i protiv mafije, uvek će stajati na strani ogromne većine naroda. Ovaj parlament nikada neće biti partner tajkunske i mafijaške Srbije kakvom je zamišlja Dragan Đilas i to tajkunski, lopovski, taj žuti kartel.
Živela pristojna Srbija.
Hvala.