JANKO LANGURA

Nestranačka licnost

Rođen je 1994. godine u Gornjem Milanovcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put mu je potvrđen poslanički mandat.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 02.10.2020, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.03.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem zaista moram da vam se zahvalim, ministre, zato što aktivno učestvujete u današnjoj sednici i da vam čestitam na energiji i na marljivosti koju svakodnevno pružate svim vašim radnim danima na obavljanju svih projekata od prvog dana mandata.

Kao što smo svi govorili i kao što svi znamo, danas je jedan od najtužnijih dana u novijoj srpskoj istoriji. Na današnji dan je počela NATO agresija na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju pod sramnim nazivom „Milosrdni anđeo“, a takođe otpočela je i akcija etničkog čišćenja srpskog stanovništva iz naše južne pokrajine Kosova i Metohije, a od strane šiptarskih terorista i uz pomoć NATO alijanse.

Mi se 22 godine kasnije nalazimo u situaciji da se naši sugrađani u južnoj pokrajini i dalje bore za opstanak. Ali, za razliku od vremena kada su o njihovoj sudbini odlučivali Tadić, Đilas, Jeremić, kao i Borko Stefanović, oni danas imaju podršku Aleksandra Vučića i svoje zemlje i sigurnost da do novog pogroma neće doći.

Ja sam pre nekoliko dana imao čast da sa svojom koleginicom Ivanom Popović prisustvujem obeležavanju martovskog pogroma u našoj opštini na KiM, opštini Gračanica i ne sećam se da sam video nikoga od predstavnika te nazovi opozicije koji iz usta ne izbacuju ni jednog trenutka KiM. Takođe, nismo mogli da vidimo ni jednog od predstavnika ove dve tajkunske televizije koje svakodnevno propagiraju fašističku i tajkunsku politiku koju vode Boško Obradović i Dragan Đilas, niko od njih nije smeo da dođe na KiM, verovatno jer bi se proveli isto kao i Dragan Đilas kada je pre nekoliko godina probao da dođe u Leposavić.

Pre nekoliko dana sam dobio jedno pismo od nekih nepoznatih ljudi. Kada sam ga otvorio, po lošem rukopisu sam mislio da se radi o nekoj deci koja su drugi ili treći razred, prosto nisam mogao da verujem kada sam video da se radi o nekim mladima iz ove Đilasove privatne stranke, nećete mi zameriti što ne znam kako se zove, jer dotični je do sada promenio preko 20 stranaka u kojima je, naravno, na čelu bio on i svi njegovi ovekovečeni lopovi. Nisam čuo da u toj njegovoj privatnoj stranci ima zaposlenih mladih ljudi. Svi mi znamo da je tu zaposlena Marinika Tepić. Govorili smo o njoj, to je ona gospođa kojoj se od koki nosilja u Moroviću pričinjavala droga, verovatno pod uticajem isto tako psihoaktivnih supstanci koje su joj, pretpostavljam, servirali njeni najbolji prijatelji i najbliži saradnici koji su više puta hapšeni zbog dilovanja narkotičkih sredstava.

Takođe, znamo da je na platnom spisku Dragana Đilasa i bivši direktor BIA Vukadinović, kao i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, koji ima bolesnu potrebu da svakodnevno napada Aleksandra Vučića i sada se okrenuo napadu na naše čelično prijateljstvo koje imamo sa Narodnom Republikom Kinom. Njima smetaju kineske „Sinofarm“ vakcine koje smo dobili zahvaljujući dobroj politici koju je vodio predsednik Aleksandar Vučić i zahvaljujući prijateljstvu koje naš predsednik ima sa predsednik Narodne Republike Kine. Na tom primeru možete videti da su se oni svesno odrekli dva miliona vakcina. Oni bi svesno, da su na vlasti, se odrekli dva miliona ljudskih života.

Takođe, na platnom spisku Dragana Đilasa i dalje se nalazi sijaset dokazanih lopuža iz bivše gradske uprave grada Beograda. Ti mladi funkcioneri bivšeg režima, kako oni sebe nazivaju, koji su na platnom spisku Dragana Đilasa, pismom danas meni ukazuju da mladi napuštaju našu zemlju. Pored ružnog rukopisa koji sam napomenuo, oni pokazuju i elementarnu nepismenost, pa smo mogli videti da je jedan Marko po zanimanju Naftna industrija, a da je jedna Jovana po zanimanju knjižara, šta god to, građani, značilo. Oni su se sada setili mladih koji su sa svojim porodicama morali da odu sa svojih vekovnih ognjišta u pogromu 2004. godine, a da niko, ni taj isti Borko Stefanović, ni taj Vuk Jeremić, ni Dragan Đilas, ni Boris Tadić, nisu prstom mrdnuli.

Ja ne znam da li njih slučajno sada ne peče savest što su njihove živote, živote na desetine hiljada naših sugrađana sa KiM, prodali zarad političkih karijera? Mene takođe zanima da li su oni mislili na mlade kada su svoje strane mentore molili da odlože priznavanje nezavisnosti KiM za jedan ili dva dana, samo da bi Boris Tadić prikupio još koji jeftini politički poen i da bi ostao predsednik Republike Srbije, a naravno, da bi na konto toga Dragan Đilas i cela ta svita iz tajkunsko-žuto-lopovskog kartela mogla da nastavi da krade i otima novac od svih naših građana. Takođe me zanima da li ih peče savest i što je za vreme njihove poslednje Vlade, preko 500 hiljada ljudi ostalo bez posla. Zanima me da li ih peče savest što su izbacivali ljude na ulicu. Da li ih peče savest što su oni trpali 619 miliona evra u svoje džepove kada narod u Srbiji nije imao šta da jede.

Zanima me da li ih peče savest sada kada znamo za njihove sve belosvetske račune, kažu upućeni da ih je više od 50 i u preko 15 zemalja. Oni su verovatno, obilazeći te njihove račune po belom svetu, tamo upoznali ljude, mlade ljude iz Srbije koji su morali da pobegnu da bi obezbedili bilo kakvu egzistenciju za svoju porodicu.

Takođe, mi danas vidimo da oni pokušavaju, traže nama, hoće da nam zabrane da govorimo o onome što mi smatramo da je ispravno i da je korisno za naše građane. Takođe smo mogli da vidimo njihove svakodnevne napade na našu uvaženu koleginicu Sandru Božić, kao i na gospođu Bilju Pilju iz razloga što im smeta istina koju im oni serviraju svakodnevno. Tako da su oni ne ustručavaju da jedino što rade je da nastavljaju da vređaju i da vode politiku njihovog vređanja i nasilja nad ženama.

Videli smo takođe da na pitanje novinara Dragan Đilas ne sme da odgovori, već pokušava da kaže kako mu se ne sviđa haljina koju novinarka nosi ili njena frizura. Mi vam se stvarno izvinjavamo što se ne šišamo u frizerskim salonima u kojima se vi šišate, i što ne kupujemo našu odeću u luksuznim buticima i skupim buticima u kojima ih vi kupujete.

Sada kada su oni shvatili sve te činjenice, oni su dali sebi za pravo da pišu nama neko pismo. Ja ću ih podsetiti da za razliku od njih mi brinemo o mladim ljudima.

Mi otvaramo nove fabrike, otvaramo nova radna mesta, otvaramo nove startap centre, otvaramo nove tehnološke parkove, gradimo stanove za mlade bračne parove. Da je to dobra politika ne vidimo samo mi, to vide i razne evropske institucije, pa smo tako imali jedan bečki institut za međunarodne ekonomske studije koji je stavio Srbiju kao svetao primer, a tiče se povratka mladih.

Najveći procenat smo beležili po povratku mladih od 24 do 29 godina i ono što me posebno raduje je da ćemo preko Fonda za nauku uložiti preko 100 miliona evra za naučnu i inovacionu infrastrukturu. To je ono što svi građani Republike Srbije prepoznaju i to je ono za šta građani Republike Srbije su dali svoj glas na izborima. Hvala vam. Živela pristojna Srbija.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 09.03.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što svi vrlo dobro znamo, poljoprivreda je razvojna i istorijska šansa Republike Srbije, što se pokazalo i u ovom teškom vremenu kada je ne samo naša zemlja već i ceo svet pogođen najvećom ekonomskom krizom izazvanom pandemijom korona virusom.

Upravo su poljoprivreda i proizvodnja i onaj čovek koji na selu svako jutro ustaje i koji radi za svoju porodicu i za svoju zemlju, upravo je to sve omogućilo da Srbija zauzme prvu poziciju što se ekonomskog rasta tiče, a da ne govorim o tome koliko smo u periodu pandemije mi bili ispred drugih. Jer, znate, Srbija nije ni u jednom trenutku ostala bez rezervi hrane, kao što se to dešavalo mnogo većim zemljama.

A koliko smo mi dobre komšije i dobri prijatelji, mi smo čak nudili pomoć zemljama u našem okruženju, što je eklatantan primer koliko je Srbija ozbiljna zemlja.

Koliko je Srbija ozbiljna zemlja jasno pokazuje i nedavno hapšenje organizovane kriminalne grupe oko Belivuka, koje je najavio još pre nekoliko meseci naš predsednik Aleksandar Vučić i koje je sproveo. I pored svih onih koji su pričali da je to nemoguće, da se to nikad neće desiti, naš predsednik Aleksandar Vučić je svoje obećanje ponovo ispunio građanima.

Mi smo sad svi svedoci jednog šokantnog dešavanja koje se dešava svakodnevno pred očima građana. Naime, izvesni profesor, ako se takav čovek i može nazvati profesorom, koji je u javnosti poznat po više korupcionaških afera, koji je poznat kao čovek koji je sklon pedofiliji i kao čovek koji je poznat kao jedan od glavnih konzumatora droge koju mu je lično servirao Veljko Belivuk, on se sad služi onom narodnom da je napad najbolja odbrana, pa svaki dan sa Đilasovih tajkunskih medija upućuje najgnusnije pretnje i uvrede na račun predsednika Aleksandra Vučića zbog njegove borbe protiv organizovanog kriminala u koji je i sam Vuletić evidentno umešan.

Da sve ove činjenice nisu laž, ja vam mogu pokazati i na pojedinim fotografijama koje više ne skriva ni sam gospodin Vuletić. Ovde smo mogli da vidimo na ovoj fotografiji, molim vas, samo prikažite građanima Srbije, da građani mogu da vide, mogli smo da vidimo da kada jedan gospodin koji je u komunikaciji sa Vuletićem kaže njemu da je pedofil, on se ograđuje od toga, dame i gospodo, verovali ili ne, time što kaže da su deca do 12 godina. Znači, njemu je bilo normalno da svoj deci preko 12 godina, imala ona 13 ili 14, nudi drogu i, verovali ili ne, ono što je mnogo gadno, da im nudi seksualne usluge, a da u tu korist njima poklanja to njegovo, kako se on žargonski izražava – lobe, koje je jako kvalitetno i koje samo on može da nabavi.

Takođe, na nekoj od tih žurki, on to nije ni skrivao, on se čak i fotografisao, te slike su javno objavljivane, evo, možete da vidite, to je jedna od fotografija, jedna od egzibicija profesora Vuletića. Takođe, evo, vidite i kada on polugo izlazi na sneg, što nijednom čoveku normalnom ne može da padne na pamet, ali sve je on ovo radio isključivo i samo pod uticajem teških opijata.

Takođe, kao što sam i rekao, sve ove činjenice ni jednog trenutka njega nisu sprečavale da nakon hapšenja kriminalne grupe sa kojima je on bio u velikom i bliskom prijateljstvu, koliko god se on sada i kod gospođe Bećković na Đilasovoj tajkunskoj televiziji i kod gospođe Obućine na „NewsMaks Adria“ ili kako se već te tajkunske televizije zovu, on se sad opravdava tako da on nikakve konekcije, nije nikakvu bliskost imao i nije nikakvo prijateljstvo sa njima.

Ovaj presretnuti poziv, vi ministre verovatno znate mnogo bolje nego ja, kada Belivuk poziva profesora Vuletića na telefon i kada mu kaže: „profesore, Velja je“, njemu profesor Vuletić odgovara: „gde si brate moj“. Ne znam da li neko koga prvi put upoznajete ili ko vas prvi put zove na telefon vi ga nazivate, brate moj.

Ali to nije sve. Vuletić njemu odgovara na pitanje, gde je, govori mu da je krenuo na Zlatibor, da ima konferenciju na kojoj treba da se sastane sa ministrom Ružićem, na šta obojica konstatuju, on je naš. Šta god ta reč – on je naš, značila, ja u to neću da ulazim.

Zatim, Vuletić ga obaveštava da je posao koji su dogovorili danas završen, na šta njemu Veljko Belivuk želi da se oduži i govori mu da mu se javi kad se vrati da mu se oduži da mu nešto donese, na šta se pravda Vuletić – molim te, nemoj. Ti znaš koliko ja tebe volim. Belivuk mu odgovara – volim i ja tebe, ali da bi mi razbili maler ja tebi to nešto moram da donesem.

Građani Srbije i te kako su svesni šta su oni donosili. To sigurno nije nikakav ni sportski rekvizit, ni navijački, isključivo se radi o novcu za izvršene usluge. Taj transkript razgovora izgleda ovako i svima je jako dostupan.

Ponoviću, ako sa nekim niste bliski, verovatno mu ne pričate kako ga volite, kako vam je drag, kako vam je brat i ostalo.

Takođe, imali smo priliku da u jednom od gostovanja nove tajkunske zvezde na Đilasovim televizijama, profesora Vuletića čujemo i razne laži, kao to da se on isključivo i samo zaklinje „Partizanu“ i Srbiji, pa me zanima da li je dotični profesor Vuletić svestan, jer nije više mali, da se ljubav ne kupuje novcem, i da ne možete da volite samo onoga od koga imate direktnu korist.

Pa me tako isto zanima, da li je moguće da klub u kome je bio potpredsednik, Fudbalski klub „Partizan“ u jednom trenutku ima dugovanje od 14 miliona evra, a zatim ostvaruje prihode u vrednosti od preko 25 miliona evra, a usled transfera igrača i odjednom, dug naraste na 40 miliona evra, pa me sada zanima kako je to moguće i koja je to matematika? Da li je slučajno jedan deo tog novca završio u onih milijardu evra, koliko se hvale sa „N1“ da je Dragan Đilas i Dragan Šolak uložio u njih, jer, evidentno je da je gospodin Vuletić godinama direktno finansirao te dve televizije, čim ovoliko dobija sada reklamnog prostora i prostora u njihovim emisijama da proba da opravda njegovu najbližu saradnju sa Veljkom Belivukom?

Takođe, kao što svi mi vrlo dobro znamo, na stadionu Fudbalskog kluba „Partizan“ čiji je potpredsednik do nedavno bio Vuletić je pronađen ni manje, ni više nego snajper. U jednoj od prostorija kluba pronađen je snajper.

Svi smo mi i te kako svesni i govorili smo o tome za šta snajper služi i kome je bio namenjen. Ja pretpostavljam da nisu hteli da ubiju mene. Taj snajper isključivo bio namenjen da se njime ubije predsednik države Aleksandar Vučić i da se jednom i za sva vremena stavi tačka na bolju budućnost Srbije.

Takođe me zanima da li će tajkunska marioneta, Olja Bećković, kod koje gospodin Vuletić svake nedelje ide u emisiju ne bi li opravdao sve to što je radio do sada imati hrabrosti da postavi ta pitanja gospodinu Vuletiću ili će biti isti slučaj kao sa Draganom Đilasom, da će gospodin Vuletić njoj postavljati pitanje.

Mi sada vidimo tog istog gospodina Vuletića kako on najavljuje neke tužbe i protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv gospodina ministra Vulina. Njegovo je pravo da tuži. Mene zanima da li će javni tužilac pozvati gospodina Vuletića da nam pojasni ove njegove konekcije i veze sa tako okorelim kriminalcima i sa takvim monstrumima?

I sada taj isti čovek koji je, očigledno jedan od saučesnika te Belivukove organizovane kriminalne bande i koji je sve to dozvolio tim monstrumima da rade, jer je njemu Fudbalski klub „Partizan“ isključivo i samo bio paravan za te kriminalne aktivnosti, ja bih zaista želeo da ga zamolim da se više ne zaklinje na vernost, ni „Partizanu“, ni Srbiji.

Partizan je doveo na prosjački štap i na najniže grane u njegovoj istoriji. Isto je hteo i sa Srbijom, ali mu nije uspelo i nikada mu neće uspeti. Srbiju i dalje vode sposobni, vode hrabri ljudi. Aleksandar Vučić je vodi u najboljem smeru i vodi je svaki dan u nove istorijske pobede, a prati ga ogromna većina naroda.

Ja bih još jednom želeo da ponovim da će ovaj parlament uvek pružati podršku Aleksandru Vučiću u borbi protiv kriminala i protiv mafije, uvek će stajati na strani ogromne većine naroda. Ovaj parlament nikada neće biti partner tajkunske i mafijaške Srbije kakvom je zamišlja Dragan Đilas i to tajkunski, lopovski, taj žuti kartel.

Živela pristojna Srbija.

Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani gospodine Orliću, poštovani ministre sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnemo zaista moram da pružim maksimalnu podršku našem uvaženom kolegi Bakarecu, jer znate on je za razliku od onih koji ta svoja nakaradna saopštenja pišu iz Trsta, iz Luksemburga, iz Holandije, sa Maldiva ili odakle god, on se svakodnevno bori za svoje sugrađane, za svoj grad i za svoju zemlju Srbiju.

Kao što svi mi vrlo dobro znamo, kultura je temelj naše budućnosti. Do 2025. godine imaćemo nove muzeje, kulturne centre, galerije, biblioteke, arheološka nalazišta i spomenike. Gradićemo novu zgradu Filharmonije. Naša deca će učititi o našim korenima u novom muzeju u Resavskoj ulici, a Muzej 20. veka u Novom Sadu će nam predstavljati događanja koja su obeležila 20. vek i uložićemo preko 900 miliona evra i to je tek početak.

Tu su i uvođenje umetnosti u kulture i u škole, obrazovanje i učešće u kulturnim programima, kulturna diplomatija, pokretanje i nastavljanje velikih projekata kao što su izgradnja važnih objekata, poreski podsticaji za ulaganje u kulturu, ekonomska dimenzija kulture, digitalizacija, razvoj kulturnog turizma i unapređenje položaja samostalnih umetnika, kulturnih radnika i strukovnih udruženja umetnika.

Ovi planovi imaju za cilj i osnaživanje svesti o sopstvenom, kulturnom identitetu kroz utemeljenje u bogatoj tradiciji i savladavanje novih savremenih metoda i tehnologija za njihovo prenošenje.

Srbija je danas kao što svi mi znamo, snažna zemlja koja može da pomogne spomenik rodonačelniku svoje najznačajnije srednjovekovne dinastije, Stefanu Nemanji. Na taj spomenik se kao što svi mi vrlo dobro znamo, čekalo vekovima. O kolikom se značaju za našu kulturu radi, govore nam i mišljenja naših građana. Govore nam i svakodnevne posete turista i svih delova Evrope. Taj grada koji je nekad bio ruglo i sramota Beograda, danas postaje jedan od najlepših trgova u našoj zemlji. Zato mi je posebno drago zato što ćemo staru železničku stanicu pretvoriti u muzej.

Mi danas imamo zemlju koja je dovoljna jaka da snimi film kao što je „Dara iz Jasenovca“, a na koji se čekalo preko 75 godina, pa bih sada voleo da znam da li mogu oni koji su najveći kritičari svega dobrog u Srbiji da nam objasne zbog čega je nama bilo zabranjeno da govorimo o stradanju srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, pogotovo ako uzmemo u obzir da je taj ozloglašeni logor Jasenovac bio jedini logor koji je takođe bio i logor za decu?

Zašto smo se stideli naše istorije, ako smo svi vrlo svesni da do pomirenja između naroda ne može da dođe ako prikrivamo tuđe žrtve? Da do pomirenja između naroda ne može da dođe ako prekrajamo istoriju onako kako nama odgovara. Mi moramo i naša je obaveza da svakodnevno govorimo o tome da bi znale buduće generacije i da se to nikada i nikom na ovim prostorima ne bi ponovilo.

Očuvanje nacionalnog identiteta počinje negovanjem kulturnog nasleđa, ne njegovim uništavanjem, ne prekrajanjem svoje istorije, ne zaboravljanjem svojih žrtava, jer mi nemamo čega da se stidimo. Neka se toga stide neki drugi, neka se stide oni koji su hteli da prikrivaju ovako stravične zločine nad Srbima. Neka se stide oni koji su 4. novembra 2010. godine u Hrvatskoj se izvinjavali onima koji su kroz istoriji ubijali Srbe. Neka se stide oni koji su na hrvatskoj televiziji govorili da nisu ponosni zato što dolaze iz Srbije. Neka se stide oni koji su gazili najokrutnije po srpskim žrtvama kao što je to radio Boris Tadić.

Mi smo svi i te kako svesni da je jedan od najvažnijih oblika kulture u stvari zdravstvena kultura i do pre samo par meseci mogli smo da vidimo te iste kako govore da Srbija nije sposobna da nabavi vakcine za svoje građane, kako Srbije nije sposobna da izvrši kolektivnu imunizaciju svog naroda, a već danas možemo da vidimo te iste kako prvi trče i stoje u redovima da se oni vakcinišu i verovatno da bi opravdali sebe, sada govore nama kako je to Srbija, ne znam kako su prešli preko toga zaista sam iznenađen, rekli su da je Srbija to odlično organizovala.

Kao eklatantan primer njihovog lopovluka i kada se radi o kulturi, mogu da vam navedem rekonstrukciju Doma kulture u moj opštini iz koje dolazim, opštini Gornji Milanovac, kada je bivša vlast u izgradnju istog uložila preko pet miliona evra, iako realna cena sa kompletnom infrastrukturom unutar samog objekta i oko Doma kulture nije trebala da prelazi milion evra.

Iako su građanima oteli preko četiri miliona evra, iako su u prevremenom otvaranju tog famoznog doma kulture, tri dana pred same izbore da bi skupili, naravno jeftine političke poene, ugrozili živote preko pet stotina ljudi, jer tada taj dom kulture nije imao ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Oni su na sve bili spremni samo da bi pobedili na tim izborima.

Ja ću vam sada pokazati i na fotografijama sa čim se susrela SNS po dolasku na vlast u Gornjem Milanovcu. Već sam govorio da su oni i te kako svesni ugrozili živote preko pet stotina miliona ljudi i ja ću vam sada pokazati neke od fotografija, evo ovde možete videti, ja se izvinjavam, molim vas da uveličate. Možete videti otvorene, nezaštićene električne instalacije, a samo par centimetara ispod možete videti poplavu koja se nalazila bukvalno na centimetar od kontakta sa tim električnim instalacijama i možete zamisliti do kakve bi to katastrofe dovelo zarad skupljanja tih njihovih jeftinih političkih poena. Evo, pogledajte gospodo, u ovo je uloženo i ovo je otvoreno preko pet miliona evra.

Petostruko više novca od realne cene njima nije bilo dovoljno. To jasno pokazuje koliko je njima stalo do naših sugrađana. Njihova jedina briga je bila koliko će novca završiti u njihovim dubokim džepovima, ali šta da vas čudi gospodo kad kod tih bahatih lopova kakvi su oni bili, kad su oni dozvolili da njima iz Javnog preduzeća za puteve, opštine Gornji Milanovac nestane jedna radna mašina SKIP. Znate to je mašina od osam tona. To nije privezak za ključeve koji danas izgubite, a sutra ga nađete i tako. To je mašina od osam tona i oni su gospodo nju uspeli nekako da izgube preko noći. Naravno, verovali ili ne, do dana današnjeg ni za dom kulture ni za tu radnu mašinu SKIP niko nije odgovarao. Javni tužilac je kao i uvek zažmurio pred tom njihovom bahatom otimanju novca od naših građana.

Moram još za kraj da kažem, za razliku od njih mi želimo da svojoj deci obezbedimo što više kulturnih sadržaja, želimo da generacije koje dolaze budu ponosni na nas, na svoju zemlju, na svoje korene i istoriju, jer samo takva Srbija je zemlja u kojoj naša deca žele da žive. Hvala vam. Živela pristojna Srbija.