Gospođo predsedavajuća, meni je ostalo pet minuta kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, ako mogu to da iskoristim ili da sačekamo kraj kako želite?

Onda se sada ja prijavljujem kada izađu amandmani, da želim da iskoristim vreme. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Ja sam pogrešno razumeo da mi je ostalo pet minuta, oni kažu u drugom krugu po petnaest minuta, znači biće zanimljivo.

Elem, pošto ja ko i moj brat Ćuta volim da popijem nedeljom po jednu rakijicu šta je tu sporno?

Pa, i ja ponekad popijem nije to sramota, ali šta je poenta priče sedimo mi u tom mom seoskom, u toj seoskoj, pa nije to Ćuto sramota, bolan, pusti to, pa ja nikada nisam pio jednu uvek više, tako da to je u redu, ali nema veze šta fali iako se vidi. Ja nemam psihičke posledice, tako da ne brini ništa.

Elem, u toj seoskoj kafani ima neki tamo naš seljak čuva krave i zove se Brale kaže – Bajatoviću, gledao sam onu Skupštinu, a ja kažem – je li i? Pa, znaš kaže - koji je običaj kod nas u Sremu?

Kada nemaš argumente, onda kreneš da vređaš, pa ti još i smeta kada se onaj brani, tako je čovek doživeo ono što se dešava u Skupštini, sad valjda ćemo se prepoznati ko je vlast, a ko je opozicija? Ne, ja ovo govorim o dostojanstvu narodnog parlamenta.

Znam, ja dobro šta je arena, ali treba voditi računa da ovo zaista i gledaju, da gledaju i obični ljudi i mnogo je važan i njihov doživljaj ako se baš i borimo za svaki glas, možda sam ja ovo karikaturno napisao, ali to je jednom običnom Srpskom seljaku tako vidi.

Preskočio sa , ja tebi sinko nisam dobacivao još si ti mlad da bi meni dobacivao i ja tebi Ćuto verujem divim ti se već sedam dana, čak i kada si bacao Poslovnik i tada sam ti se divio, meni to nije palo napamet nikada.

Dakle, neću više ovo komentarisati oko rebalansa budžeta ja sam se izjasnio u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije mi ćemo to naravno podržati to nije sporno.

Hteo sam da prokomentarišem oko ove pomoći, ja to shvatam roditeljima i deci, porodici to su te vrednosti, a mi to zovemo možda i pronatalitetna politika nije ni važno, ali za mene je to pomoć deci i porodicama, mi ćemo naravno glasati za taj zakon.

Ja sam i u prošlom obraćanju rekao – ova vlast ima politiku, možda se ona nekom sviđa, a nekom ne sviđa, pa ću opet citirati ovog Braleta kaže – znaš Bajatoviću moj dobri, kada neko ne može na izborima dobije vlast kaže , onda on ide na ulicu da je otme, ali opet to nema veze sa temom da se vratim na to. A, mnogo mudri ti naši seljaci, ja hoću da vam kažem, ne možemo samo da pričamo o inteligenciji, a ni ta inteligencija ne razume način na koji se nekada obraćate.

Dakle, ovo je pomoć porodici i pomoć deci valjda mi koji se pravimo da smo veliki muškarci, Balkanci valjda i mi treba nešto da poradimo da bi bilo više dece. Dakle, ono što ja nisam razumem izvinjavam se kolegama ako ću nepravilno reći, ali znate kada vi kažete – principijalno se slažem sa ovim zakonom, slažem se i sa načinima i sa sredstvima, ali neću principijalno iz neprincipijalnih razloga da podržim neki zakon. Šta to treba politički da znači?

Kakvu poruku vi šaljete? Znači, principijalno iz neprincipijalnih razloga neću da podržim zakon, jer sam video Milice da niko nije podržao zakon, to što tebe ne podržavaju to je njihov problem.

Evo, video sam ovo zadnje, a vi ćete podržati? Svaka vam čast, e, to je lepo sa vaše strane ima i pozitivnih trendova u opoziciji, to je jako lepo. Ne šalim se, ja pokušavam da unesem malo vedrine u ovu raspravu koja bila vrlo tvrda evo smo pred kraj.

Dalje, gospodine predsedniče Vlade Vučeviću, pošto ste vi bili prethodni ministar odbrane, ja želim da vam čestitam što vraćate dostojanstvo Srbinu, srpskom muškarcu, svakom građaninu ove zemlje da ima pravo i mogućnost da bude obučen da se brani kako od onih koji bi napali Srbiju, šta kažeš brate Ćuto? Hajde, da pijemo nedeljom ujutru nemoj da pijemo svaki dan majke ti.

Znači, ja mislim da je ovo zaista vraćanje dostojanstva muškarcima u Srbiji i ovo je malo treba šest meseci da bude vojni rok. Većina nas je ovde služila Vojsku osim onih kojih imaju prigovor savesti, pa sede sada u poslaničkim klupama i ja podržavam to što ste uveli vojni rok i to podržava cela poslanička grupa Socijalističke partije. Molim? Pa, donesi ti slobodno, ja mogu i ovde da popijem nešto, u čemu je problem? Stvarno. Da li si video Ćuto? Ja tek sada razumem kako je tebi ti ne piješ, a drugi poslanici ti dobacuju, a sve omladinci bezrepi, pusti to.

Dakle, vraćam se na Vojsku treća stvar žao mi je što moja koleginica Slavica nije tu. Kako ste rekli? Ne, ne slobodno. Kako?

Ne treba, nema potrebe mi smo od 45-te godine na vlasti, oni da im Vučić nije dao 3% ne bi ni sedeli ovde. A, videli smo ovo istraživanje „Faktor plusa“ tu su oni oko 3% ako ovako nastave. Zapamti te ovo ko ne dobije vlast od naroda to nije legitimna vlast ne može se sa ulice tek tako doći na vlast, niti je ova vlast toliko slaba.

Treća stvar, žao mi je i zamolio sam i da ne prete, kao ja, žao mi je što Slavica nije tu. Velika je polemika bila oko zarada prosvetara. Prihvatam argument predsednika Vlade da u ovom momentu nemamo više, imamo još budžet o kome ćemo raspravljati i sve startuje od 1. januara i to nije sporno. Ali ja imam jednu inicijativu i ako me podrže kolege poslanici, ja bih je isto inicirao kako su oni inicirali ovu sednicu, samo da ne prođe isto, znači nešto tražim a molim Boga da ne nađem, to je ljudi, ne ukidaju znanje u Srbiji, plate, mi smo prestali da proizvodimo znanje onog momenta kada smo primenili Bolonju, a Bolonja je projekat 5. oktobra. Znači da zanemarimo pljačkašku privatizaciju, mi ako hoćemo da vratimo znanje u Srbiju, mi moramo da vratimo ozbiljne fakultete, moramo da vratimo ozbiljne institute.

Ima ovde tragova, raznih instituta od Petnice i Biosensa i sve što razvijate, ali to nije dovoljno i ako želite da vratimo proizvodnju znanja u Srbiji, onda moramo da napravimo jasan plan kako da to uradimo uz stvarnu podršku ozbiljnim fakultetima i institutima.

Nazdravlje, brate Ćuto. Sad ćemo ja i ti da popijemo nešto, ionako je besmislen taj tvoj trud ovde u Skupštini. Čekaj i ti se meni obraćaš direktno. Šalim se.

Ja sam hteo da istaknem ove tri, četiri stvari i vraćam se na to. Dakle, podrška našoj deci, našoj porodici i podrška sva potrebna. Mislim da je to malo za vojsku Srbije i treća stvar, hajde da svi razmislimo da ukinemo Bolonju, nije razlog za slabu proizvodnju nosilaca znanja u Srbiji, plata ili nije barem samo razlog, razlog je to što smo mi prestali da proizvodimo nosioce znanja, jer je neko implementirao Bolonju.

Još jedna stvar. Prosto, ne mogu a da ne kažem, pošto je bila kritika na račun Vlade Mirka Marjanovića. Neko se setio svega toga.

Da vam kažem nešto. Za vreme Vlade Mirka Marjanovića, to su bile ozbiljne Vlade. Imali su nacionalni program i znali su šta rade. Raspad Jugoslavije je proizveden, neću dalje da polemišem sa tim. Tek sa povratkom nacionalnih opcija, posle 2012. godine, mi smo vratili nacionalnu politiku. Sve dotle to je bila, manje-više, nametnuta tuđa politika. Da li je neko možda i prihvatao ili nije, svejedno.

Ako se danas prave fabrike, a juče su se rasprodavale, ne možemo na isti način da merimo sve.

Mislim da sam potrošio dosta vremena, da su stavovi Socijalističke partije Srbije jasni.

Hvala mojim kolegama iz opozicije. Ja vam se divim, kao i vi meni.

Hajde, sinko, reci slobodno, ne boj se ništa.

(Aleksandar Jovanović: Sve podseća na sreću...)

Brate, Ćuto, ja častim. Nemoj da brineš ništa.

Izvinjavam se što sam gledao da budem malo i humorističan.

Gospođo predsedavajuća, hvala vam.

Ja se nadam da uvaženu koleginicu Draganu neću ničim isprovocirati, ali ja zaista nisam govorio o porodici.

Ja sam hteo da kažem da i Ćuta ima drugove i da nije Ćuta jedini koji je nešto popio u parlamentu.

Ja sam, u stvari, branio opoziciju, a ti isti iz opozicije mi ne daju pravo da branim Ćutu. To nije fer.

Ćuto, ja i danje stojim kod toga da ja i ti treba nešto da popijemo. Znaš zašto? Treba mi gasovod kroz Gornje i Donje Nedeljice.

Nema nikakve veze sa Rio Tintom, to je poenta priče. Ne mogu tamo da rešim da prođe gasovod bez saradnje sa vama.

(Aleksandar Jovanović: Ti si pod gasom…)

Šta sam? Nisam još.

(Aleksandar Jovanović: Ja sam.)

Dobro, ti možeš da se izjasniš kako god želiš, ali ništa ružno nisam mislio.

Hvala.

Noge su me zabolele koliko puta sam ustajao.

Meni je ovde najteže, da vam pravo kažem. Ja sam u vlasti od 1945. godine i potpuno dobro shvatam tok ove sednice.

Imamo dobar deo opozicije koja napada vlast, ne argumentujući, nego dajući svoju faktografiju, onda imamo i vlast koja ima i argumente, ali ima i faktografiju i onda to vas nervira, i jedne i druge.

Ne držim ja nikome lekcije. Ja sam pažljivo slušao.

U suštini, mi sada ovde…

Ne brinite vi ništa, to sam ja. U čemu je problem?

Ćita, ne mešaj se u uslove. Ovde normalna rasprava treba da bude. Nemoj da se gađaš sa tim Poslovnikom i nemoj više da pretiš pošto svaka batina ima dva kraja.

Da sam na tvom mestu, ne bih se bavio sa tim.

(Aleksandar Jovanović: Ajde da vidim drugi kraj.)

Sedi, Ćita. Sedi, bolan. Opusti se.

Ja i onog Eskobara što dolazi u Srbiju ne zovem Gabrijel, nego Pablo, pa ako sam pogrešio oko imena, nisam oko suštine, verujte mi.

Suština je da mi imamo jedan veoma ozbiljan dokument pred nama od koga zavisi kako će država funkcionisati. Nema plaćanja iz trezora dok ne donesemo ovaj akt, a svi hoćemo, i poljoprivrednici, i prosvetari, i javna preduzeća, hoćemo i bolje plate, komentarisaću to sve, ali želim, gospođo Raguš, da dam jednu inicijativu ako smem iz ovog govora da uvedemo na sednici mogućnost pregovaračkog procesa. Ukoliko neko nije zadovoljan, da se izjasnimo na sednici i da ima pravo da pregovara sa vama, pa možda da date i pauzu ako ima više nezadovoljnih poslanika. Dotle ćemo mi ostali gubiti vreme.

Svete krave postoje u Indiji, ali ne u Srbiji. I ako su gospoda ovde zato što su imali 3%, onda neka ne spominju SPS, a bojim se da ne treba da spominju ni SNS, jer da nije promenjeno na 3%, ne bismo imali ovu ravnotežu snaga koji je proizvod izbora na kome se izgubilo 70 na prema 30.

Previše ozbiljna situacija u državi da bi se mi zezali sa ovim stvarima. Ali, nema veze, arena je arena, ovu su argumenti koji su više upućeni u javnosti nego stručnoj javnosti. Ja se bojim da bi stručna javnost komentarisala ovo malo drugačije.

Pre svega, nije osporio ni Fiskalni savet, ni Narodna banka, ni moji drugari, prijatelji iz opozicije da je ovo kredibilno i konzervativno planiran budžet, sa oprezom. Potrudiću se da kažem šta to znači.

Dakle, mi stvarno imamo 133 milijarde dodatnih prihoda. Od toga, ako se ne varam, gospodine ministre, 52% iz rasta BDP-a, što znači nešto se dešava u privredi. Jedna od najvećih opaski na vaš rad, gospodine ministre, kaže sve je to posledica inflacije, pa i veća cena, stabilan evro. Stabilan evro je alat u ekonomskoj politici koju vodi ova Vlada, a nažalost, za razliku od naših kritičara, jer i ja sam deo te vlasti, ova Vlada ima politiku. Ona može da se nekom sviđa ili ne sviđa. Ima i ekonomsku politiku. I imaju pravo kolege iz opozicije da je napadaju. To je njihovo pravo, to im je dužnost. Ali, moraju biti ozbiljni. Moramo da se bavimo sa onim ciframa koje piše u budžetu. I ako iznosimo podatke, ne mogu biti paušalni i ono s mene na uštap, šta nam odgovara.

Da, povećan je deficit. Ali, zašto? To su diskrecioni rashodi, nisu trajnog karaktera. Oni se odnose na troškove dok se ne isplate. I vi se, gospodo, plašite kamatnih stopa, a 80% je u fiksnim kamatnim stopama ako se ne varam, ministre Mali, i ono što je reprogramirano je na izuzetno niskom nivou kamatnih stopa, ne predstavlja nova ekonomska zaduženja u sada nepovoljnim uslovima.

Pa i bondovi koje ste emitovali su pozitivni za ove uslove i niže su kamatne stope. To su valjda argumenti. A zašto je 2,9 iako smo bili u periodu smanjenja budžetskog deficita? Zato, očigledno, doneli smo odluku – „Rafali“, mislim da to svi razumeju.

Veća izdvajanja za poljoprivredu. Tu ja Martinoviću imam ozbiljnu primedbu, ne na tebe, nego na Vladu. Mnogo je to para, a malo se vraća. Više inspektora a manje da se, pošto imamo mnogo malih domaćinstava kojima želimo da pomognemo u radnom i u socijalnom smislu, a i politički nam odgovara, mora to malo bolje da se vrati. Malo više inspektora, malo više da se isprati da li se to koristi za podizanje poljoprivredne proizvodnje ili se koristi u rast ličnog standarda, što je, bojim se, čest slučaj.

Druga stvar, niko nije pomenuo koliko imamo neuzoranih hektara. Posle IT, čini mi se da nam je poljoprivreda ipak najbolji i najsigurniji izvoznik, bez obzira na oscilacije, u količinama onoga što proizvedemo. Ja sam očekivao da u tom smislu mi posmatramo ovaj budžet.

Dalje, bojite se koliko će da vas košta kapital po kom smo se zadužili. Dok god se majstori na zapadu igraju štampe, neograničeno i u FED-u i u Centralnoj evropskoj banci, ne bojte se ovih kamatnih stopa. Radi se o obezvređenju.

Druga stvar, šta je cilj? Reindustrijalizacija Srbije. Mnogo je duboka bila ta zečija rupa iz koje smo startovali. Mene sad kad biste pitali da se ja vraćam nazad da sam na mestu člana Vlade, ja bih pošao od pljačkaške privatizacije. Neću da se vraćam na to. A kad bih pričao sa Slavicom, rekao bih – alo, bre, sestro i drugarice moja, ukinite Bolonju. To je prestalo da proizvodi nosioce znanja, to. To nije kao obaveza kao u CEFTA. I CEFTA bi trebalo ukinuti, jer ona nanosi više štete, iako imamo pozitivne cifre u razmeni CEFTA sa inostranstvom, ali nas ona usporava.

Druga stvar, mislim da saradnja, a to vidite i po budžetu i po ciframa koje su založene ovde, što se tiče Rusije, to je politička saradnja, jer u ratu ne može biti drugačija, ali ako hoćete balansirano zaduživanje u budžetu i da vas niko ne kontroliše 100%, morate imati i kineskog i arapskog i američkog i engleskog i francuskog i svakog drugog kapitala, a naročito od međunarodnih finansijskih institucija.

Ako pogledate strukturu budžeta, niko nije toliko dominantan da bi mogao da nas baš podjarmi. Ako hoćete ono za šta se ja zalažem – investicije, investicije i investicije, onda morate nekad i da se zadužite, jer nam je privreda plitka i mala. Ja sad da izađem napolje i da hoću da promenim 100 miliona evra iz džepa, ja bih poremetio kurs.

Znači, mi moramo da vodimo računa kako se podižemo. Ja bih bio oprezan i sa podizanjem plata i penzija, a naročito u uslovima od kojih neki savetuju. Koliko imamo, Siniša, na računu, sedam milijardi? Dobro, red veličine sedam milijardi. Pa, mi bismo skinuli javni dug sa 52 na 42. A gde su vam pare? S čim ćete investicije? To bi značilo da treba da prekinemo sve investicije. To vam je u automobilu nestalo gorivo, a nemate ni ulje. Šta bi značio pad investicija u uslovima gde je država najviši poslodavac? Pa to bi značilo pad BDP, to bi značilo pad plata, to bi značilo pad penzija i to bi značilo da si ukinuo, i ti i Vlada, bilo kakvu teoriju održivog rasta, iz koje god ekonomske škole da je posmatraš.

Ako želimo rast, mi moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, moramo da ga zadržimo i u državi. U izveštaju koji je napisao Fiskalni savet rastu privatne investicije. To je dobro. One će povući i plate i već povlače. Povući će plate i u javnom sektoru. Ali, istovremeno, to treba da znamo, takav rast plata može biti generator inflacije. Znači, ne samo uvezeno, nego mi ne možemo da proizvedemo kod nas u zemlji ako imate viška para, šta ljudi kupuju? Mi ne proizvodimo televizor. On hoće da kupi televizor, šporet, hoće da ode na letovanje, što pokazuju rasprodati aranžmani. Gde odu te pare kad imate viška tih para na taj način u opticaju? Pa, odu u inostranstvo. Koga vi finansirate? Tuđe privrede.

Svi bi mi voleli, dobro ja nisam baš ovlašćen da pričam imamo veće plate, jer bi to bilo nepristojno, ali običan radnik zaslužuje veću platu da ne bi išao u Nemačku, gde mu manje ostaje nego da radi u Srbiji. Sticajem okolnosti danas, dobar majstor u Srbiji može da zaradi i da mu ostane mnogo više nego u Nemačkoj i da je sa svojom porodicom.

Ako je tačno u posmatranju konsolidovane države da će čak doći do pada javnog duga, a to piše u izveštaju Fiskalnog saveta, to je dobro.

Druga stvar, ta količina para koja se napada da je na računu budžeta, po računici Fiskalnog saveta, ja im verujem, ona smanjuje rizik države Srbije da dođe u fiskalni problem. Prema tome, mi izvesnu količinu para, možda nešto manju od ove, ali biće sad i neka jednokratna plaćanja, već sam ih spomenuo, oni su nama garancija da nećemo upasti u fiskalne probleme.

Ponoviću, monetarna politika jeste takva, ali u ovim uslovima mislim da bi depresijacija kursa, a dešava se već, ako bi bila prebrza, ona bi narušila unutrašnje ekonomske odnose i ne bi bila, tu se i sporim i sa Dankom Pavlovićem, ne bi bila stimulans za izvoz. Rano je za takav potez, jer nemamo dovoljan unutrašnji i struktura našeg unutrašnjeg BDP je takva da nam za sada ipak manju štetu nanosi fiksni devizni kurs nego promenljivi ili fluktuirajući devizni kurs, kao što smo imali u nekim godinama, pa smo sa 70 dinara došli na 120 dinara maltene za godinu, dve dana. To našoj privredi ne bi odgovaralo.

S druge strane, morate se vezati za nešto u šta verujete, a to je razmena sa EU, iz prostog razloga što sa njima imamo najviše razmene ekonomske. Morate nekako da se merite.

Još jednu stvar bih želeo da komentarišem. Jeste, to je tačno da je opala kupovna moć u evrima, ali opala je i u Nemačkoj. Eno je Nemačka u recesiji. Kolike su stanarine u Nemačkoj, koliko je mleko u Nemačkoj, koliko je meso u Nemačkoj, na koju smo se nekad najviše ugledali? Da mi treba da vidimo i da uparimo sve cene barem hrane, koja je u stvari i bila najveći generator inflacije i bila je verovatno najveći problem u odnosu prema stanovništvu, ali to je to.

Ako se ne varam, imamo projekciju u koju svi veruju i niko je nije osporio da ćemo ući u taj tunel inflacije između 3% i 4%, što je za ekonomiju naše veličine dobro i niko nije osporio. Ponoviću, inflacija nije kapitalna u rastu BDP-a. To piše i u izveštaju Fiskalnog saveta, to piše i u izveštaju Narodne Banke Srbije, to piše u izveštaju MMF-a, a sada će ponovo da dođu, to piše i u izveštaju Svetske banke. Ako smo ranije hteli da se ugledamo na sve te institucije, onda ti izveštaji koji su vrlo tvrdi, a i sam učestvujem u delu tih razgovora, treba da vidimo šta to znači za cenu kredita.

Gospodine ministre Mali, ako mi sa BB plus, a to otprilike se godinu dana kuva, pređemo na BB minus, tri B minusa, ako se ne varam, to je investicioni rejting. Ljudi, to je drugi finansijski svet, onda možemo, osim para koje dobijamo od međunarodnih institucija, Svetske banke i itd, da računamo na ozbiljna fondovska finansiranja sa većim ročnostima. Šta vi možete da uradite za tri godine sa kreditom u privatnom sektoru? Tu će krediti biti pet godina, sedam godina, deset godina, a ne tri godine i kratkoročno i skupo. Ako to uradite bićete, najbolji ministar u savremenoj istoriji Republike Srbije, a blizu ste koliko ja to pratim.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Ćuto, koliko ja vidim, tebi treba pomoć, a ja za sebe nisam siguran, za ostalo ćemo se dogovoriti.

Treba mi pomoć da završim gasovod kroz Gornje i Donje Nedeljice, stigao sam do tamo. Nema veze sa „Rio Tintom“, majke mi.

Dakle, ta priča kako 2,2% vraćamo kamate, a 1,9% ulažemo u privredu od budžeta ili kako je već ovde zapisano, ako nisam pogrešio cifre, ni toga nemojte da se bojite. Najgore su nezavršene investicije, najgore su nezavršene investicije. Ja bih se u ovom momentu da sam na mestu ministra Malog više plašio rasta cena u sektoru usluga nego kredita i njihove vrednosti 2,2%, ako je dobro izračunato u budžetu.

Šta hoću da vam kažem? Rupa iz koje smo mi krenuli je jako niska. Zamislite sada pozovemo Vesića i kažemo mu – zaustavi sve pruge, zaustavi sve puteve, zaustavi sve da se malo razdužimo. Ponoviću, šta će onda biti sa zapošljavanjem? Šta će biti sa firmama koje rade? Šta će biti sa zaradama? Šta će biti sa penzijama? Šta će biti sa prihodima budžeta? Ne možete tek tako da izađete... Vi ste videli neke stavke i rekli ste bilo bi lepo. Bilo bi lepo, ali šta je posledica?

Neću više da pričam, ostaviću preostalih pet minuta, ako nam bude trebalo na kraju.

Ja vas molim da razumemo - uvek može bolje, ali ako nemamo više od ovoga što sam do sada čuo u kritikama, onda dajte da pustimo te rezultate, pa će izbori biti pre ili kasnije, a ne da ih tražimo sada zato što na izbore nismo izašli, a i oni koji su izašli su izgubili. Hajte da budemo odgovorni prema onome što je... Ovo je najvažniji dokument - Energetska strategija, tu je Dubravka, da znamo šta ćemo da radimo dalje, da li ćemo da imamo struje i gasa i energetske objekte. To je ono što je budućnost države, a budžet Republike Srbije je najvažniji dokument i nemamo pravo da se dnevno-politički odnosimo prema njemu na ovaj način koji je u prethodnim danima praktično u parlamentu prikazano.

Što se mene tiče, gospodine ministre, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, imao bih još štošta da pričam, ali nema veze, će glasati u danu za glasanje za ovaj predloženi rebalans budžeta i požurite, svi čekaju pare, „Srbijagasu“ ne trebaju pare za gas, gasa ima, Srbija ne brine.

Poštovana predsedavajuća, član 27.

Vi ste moja drugarica i ja vas izuzetno poštujem i to vaše desničarsko opredeljenje, pa i četničko, mislim drugarica u smislu da se poznajemo, da smo komšije u Novom Sadu, ponekad smo popili kafu i otvarali zajedno most kad nam nisu dali, ali, šta hoću da kažem? Nije dobro da predsedavajući polemiše sa poslanikom. Zbog toga sam se javio.

Drugo, gospodine vojvodo, ja bih sa vama možda i zapevao nekad "Spremte se, spremte, četnici", ali vi sa nama ne bi nikad. I ne bih ja o grobnicama.

(Vojislav Šešelj: Šta?)

Pevali partizanske pesme.

Ne bih ja o grobnicama, nije dobra tema.

Ali, ako mi dozvolite, želim nešto da kažem. Nas, levičara i socijalista je bilo i biće. I nema razloga da se bavite tom činjenicom. Kad izađemo na izbore, prebrojaćemo političke opcije…

(Predsednik: Jel to povreda Poslovnika?)

… Da ne ispadne sad ovde da socijalisti ne sme da se jave zato što postoji primat desničara. Nećemo valjda ratovati?

Samo još jednu ideju, ako mogu.

(Predsednik: Poslaniče, jel to povreda Poslovnika?)

Član 27 - vređanje dostojanstva. O tome govorim.

(Predsednik: Tako je, ali obraćate se svima.)

Ako hoćete da se noćas u pola devet…

(Predsednik: Ne razumem vas od maske.)

Izvinjavam se, u pravu ste. Ali, uterali mi strah.

Znači, ako hoćete da se večeras ujedinimo u pola devet, na bazi antiglobalizma, na bazi toga što gledamo drugačije u Srbiju…

(Zoran Živković: Da se spalite…)

Nema veze, Živkoviću.

Nemojte da to radimo sa pesmom "Spremte se, spremte, četnici". Oko toga nema jedinstva. Ima jedinstva oko budućnosti Srbije i oko onoga kako gledamo na nju. A dnevno-političko mišljenje… (Isključen mikrofon.)

Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege, želim samo da kažem u ime gospodina Dragana Markovića Palme, našeg koalicionog partnera, da je on morao da ode da položi neki kamen temeljac, jer je mislio da neće trajati utvrđivanje dnevnog reda dva sata. On kaže da je to patriotizam. Preneo sam njegovu poruku, a njegove kolege, poslanici iz Jedinstvene Srbije, će iskoristiti taj deo.

Vidim da su kolege već počele da se bave ciframa. Smatram da je to razmatranje za pojedinosti.

Pozabavio bih se nekim stvarima, nešto malo istorije, a i nekim stvarima gde mislim da treba da budemo ponosni na ovu Vladu od 2012. godine.

Mi smo svi zaboravili da je država bila, ali zaista, opljačkana, ne samo u budžetu, nego i u pljačkaškoj privatizaciji, razrušenoj industriji, u bankarskom sistemu koji ne pripada srpskom kapitalu i svim tim nekim raznim stvarima – visokim kamatnim stopama, velikim zaduženjima, maltene bankrotiranom državom.

Prošli put u istoj ovoj sali, sa istog ovog mesta, smo komentarisali da je najvažniji cilj prethodnog budžeta da zakuca fiskalnu konsolidaciju i da više nema remećenja, kada je u pitanju fiskalna konsolidacija, jer je fiskalna konsolidacija uslov da uopšte uđete u razvojni budžet. Ovaj put je to urađeno.

Dakle, ovaj budžet, bez obzira, koliko sam ja razumeo, poštovani gospodine ministre, to je ono što predstavlja, da kažem, višak u apsolutno konzervativno planiranom budžetu, a u smislu potrošnje usmerene na dve stvari. Jedna je u povećanju plata i penzija, a ja bih rekao u rast standarda, pa ću se vratiti na to. To je važno, a sa druge strane povećali ste investicije sa 220 na, čini mi se, 260 milijardi, što znači da se deo novca… Ipak je kod nas Vlada najveći poslodavac i verovatno ćemo kao mala zemlja sa relativno plitkom privredom, još uvek, sve je bolja, i dalje će Vlada biti najveći poslodavac. Predviđaju se velike investicije, pa ću se kasnije vratiti na to.

Slušao sam juče na našoj omiljenoj televiziji N1, koja se bavi pravdom i slobodom, guvernera Šoškića. Kaže – ne treba da se podignu plate, jer produktivnost nije porasla. Naravno, vlast je odgovorila, odnosno Vlada je odgovorila – čekajte, mi smo to dali iz realnog novca koji smo uštedeli. Dobre su strane investicije. Oni se rugaju da smo šampioni, ako to priznaje „Vol strit žurnal“. Porede 1,3 u Nemačkoj, koja ima 1.100 milijardi izvoza sa onim što je realni rast u Srbiji, ali je realni rast u Srbiji. To nije realna ekonomska analiza.

Prošli put smo konstatovali da su strane investicije pokrile sve ono što su bili fiskalni deficiti. To je bilo dobro. One su ove godine još veće i biće još bolje, ali šta je suština? Ako želite da podignete unutrašnji BDP, imam dve preporuke. Jedna je da mora da se poveća unutrašnja potrošnja. Ukoliko nemate rast potrošnje, ne možete imati rast društvenog proizvoda. To je nemoguće. Možda će nešto tog novca otići napolje, jer struktura naše industrijske proizvodnje nije dobra, ali u redu ako kupimo neki šporet koji je proizveden u Nemačkoj, to je jedna stvar, a valjda smo pokupovali te šporete, ali pijaca, većina supermarketa sadrži srpsku robu. Ako ubrzamo obrt kapitala u srpskoj privredi, podignemo ono što ulažemo u potrošnju, ne možemo neograničeno, nismo mi Angela Merkel pa da emitujemo hiljadu milijardi evra kada treba da se podigne u potrošnju, pa kupiš nemački televizor, nemački auto.

Mi to nemamo, ali imamo ono što imamo i ako sam ja u pravu, a računao sam, ovo sada od 9% za javni sektor, a pratiće ga i minimalna cena rada i u privatnom sektoru, a samim time što fali kvalitetnih ljudi doći će do rasta zarada i u privatnom sektoru i bez mera Vlade Republike Srbije, sve će to podići unutrašnju potrošnju. Unutrašnja potrošnja treba da bude onoliko koliko može da bude. Malo kod nas mora biti ograničena, zato taj rast ne može da bude neograničen, dakle, mora da bude kontrolisana, dobro je zapakovana, podići će nivo standarda građana, ubrzaće obrt novca u privredi, pre svega, u sektoru usluga i u sektoru trgovine, a samim tim ćemo imati i uticaj na BDP

S druge strane, gospodine ministre, ja putujem svaki dan za Beograd, to je moj drugi predlog, poslednje dve godine tri puta ima više kamiona. Ne znam da li su svi oporezovani ili nisu, ali znam da je gužva na putu. Razumem da možemo da budemo iracionalni da vozimo automobile levo-desno, ali sumnjam da neko vozi prazne kamione levo-desno. Interesantno - ima jako mnogo srpskih registarskih tablica, nisu sve turske, što znači da neko vrši naše usluge.

Ako imate u tom sektoru porast, moj predlog bi bio, ja bih se time pozabavio, mada znam da to rade neke druge službe, neke su u okviru Ministarstva finansija, neke su uopšte u okviru Vlade Republike Srbije, mislim da se može napraviti mnogo veći zahvat u sivu ekonomiju. Zašto? Zato što mi smo to do sada možda tolerisali, zato što deo stanovništva malo i živi od te sive ekonomije, pa ga ne treba dodatno osiromašiti, ali mera sive ekonomije treba da bude na nivou 10ak posto, možda 15% za tranzicione zemlje, a ne 30% kao što mislim da je slučaj kod nas.

Prema tome, deo rezerve za bolje punjenje budžeta ne leži samo u ovim merama koje su ovde predstavljene, nego i u zahvatu sive ekonomije.

Dakle, ove mere uz javne investicije, koje su ovde opisane, a želim samo da komentarišem još jednu stvar, vidim veliku kritiku što se prave međudržavni aranžmani sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Turskom itd. Pa ako nekome to smeta, neka dovede francuske, britanske i američke investitore. Mada imamo nešto i američkih koje su isto tako napravile, ali to malo ko spominje, nama treba rezultat u izgradnji infrastrukture, bila ona digitalna, putna, železnička ili gasna, nema napred.

Zato mislim da mi još uvek nismo članica EU, vozaju nas levo-desno, menjaju pravila. Mi treba da se držimo našeg nacionalnog interesa, a naš nacionalni interes u uslovima u kojima je Vlada Republike Srbije, a ja bih rekao i Ministarstvo finansija, obezbedila, evo ja sad dižem kredite, 1,7 na bilanse koje imamo. Država na 1,25 na obveznice. Znate kako se to u privredi kod menadžera zove? Džaba pare.

To je kao da vam je neko poklonio novac pod uslovom da znate u šta investirate. U ovom momentu vidim da država investira u infrastrukturu, rekao sam zašto treba. Mislim da na sledećem budžetu, jer ne vidim neke velike političke promene šta god da se dešavalo, u smislu vladajuće većine, treba da razmislimo o tome da malo više podržimo domaći kapital.

Razumem da sve proizvodnje koje se prave u Srbiji one ne mogu biti dovoljne, sve što se proizvodi u Srbiji mora da ima regionalni karakter. Nama odnosi sa Hrvatskom, mada imamo mi višak u CEFTA u razmeni, ali…

(Mihailo Jokić dobacuje.)

Tako je, o tome i govorim. Ali sve proizvodnje moraju da budu regionalne. Vi ne možete proizvoditi za neko malo tržište, možete neke, ne znam, rusku salatu, neke sokove, itd. a i to bi bilo dobro. Ali ono što osmišljamo, u šta bi ulagali sa malim i srednjim kapitalom pošto nemamo dovoljno veliki broj brendova i velikih sistema sa kojima bi mogli da se povežemo u ovom momentu to nemamo, videćemo kako će se dalje razvijati „Fijat“, videćemo kako će se dalje razvijati „Ling Long“, videćemo kako će se ti kompomentaši razvijati, ali ja bih jako voleo, pošto mi imamo nedovoljno fabrika, naša struktura poljoprivredne proizvodnje, izašao je gospodin Nedimović, to je jedina kritika, poštovani gospodine ministre finansija, koju imam, što je smanjena za poljoprivredu. Tamo se pravi čista 3%, nije mnogo, za donacije one. Tako piše na analizi onog budžetskog, ali nema veze.

Zašto govorim o poljoprivredi? Setvena struktura je loša. Naš seljak se opredeljuje za tradicionalno jer ne može da očekuje zaradu. Nismo napravili pravi Zakon o zadrugarstvu, nismo stimulisali tu vrstu udruživanja poljoprivrednika. Ako ne znaju oni sami da vidimo da li privatni kapital ili država na sebe da preuzme obavezu da udruži poljoprivredne proizvođače, da tu proizvodnju napravimo onako kako možemo da izvezemo, da imamo fabrike koje od žita prave bonžitu, da sejemo više paradajiza, paprike, kultura koje imaju sledeći stepen prerade.

Pozdravljam ove kvote koje smo dobili za izvoz mesa i u Rusiju i Tursku i sve je to lepo, nego mi se nekako čini da mi malo izvezemo tog kvalitetnog mesa, a uvezemo, ne znam koliko to baš ima inspektora, nešto manje kvalitetno, ali mi bi trebali da vidimo da tu svinju pretvorimo u onu konzervu šunke i onda je izvezemo napolje.

To je nešto što ja vidim da bi uz pomoć odgovarajućih podsticaja, a vidimo da će iza izgradnje infrastrukturnih i digitalnih projekata, a i ovaj budžet ovde - on ima dovoljno potencijala. Reći ću zašto mislim da će naredna godina biti možda dobra. Pogledajte deficit opšte države – 0,5%. Mislim, gospodine ministre, da deficit opšte države nikada nije bio 0,5%. Šta to znači? Da smo osim što smo stopirali zaduživanje na nivou Republike, odnosno republičkog budžeta, mi smo zaustavili nepravilno trošenje novca u lokalnim samoupravama koje se često ne sviđa, ali će dati efekte.

Ako je nama opšta država na deficitu od 0,5%, a država na 0,3%, mi i sami znamo da će sigurno biti još jedan, kako su ga ovde u Fiskalnom savetu nazvali, pozitivni rebalans budžeta koji možemo da usmerimo u nešto što bi zvali reindustrijalizacija. Kod nas kada se govori o reindustrijalizaciji svi mislimo da ćemo mi sada da napravimo neke velike fabrike. Nemamo mi dovoljno brendova. Možemo da se udružujemo sa nekim srednjim ili velikim proizvođačima pa da unutar Srbije i mi sami proizvodimo neke stvari. Dakle, mi imamo taj potencijal.

Sa ovom cenom kapitala za koji sam siguran, s obzirom da je euribor, čini mi se i dalje negativan, Fed ionako neće nešto povećavati Amerikanci, možemo očekivati ovu cenu kapitala sa ovim bankarskim rejtingom barem dve do tri godine. Ako znamo šta treba da radimo i ako je država počela da se razdužuje i ako je tamo pad, ako je recesija – šta rade kapitalisti? Šta je rekao Rokfeler – gospodo, nije vreme da stvaramo novi kapital, vreme je da ga sačuvamo.

Sve banke su visokolikvidne, čak i one u Srbiji. Znači, može se doći do novca ukoliko imate fine, dobro planirane investicije.

(Mihailo Jokić: Konverzija dugova.)

Molim? Konverzija dugova, kolikoj znam, ministarstvo to prati, već radi. Smanjujemo kamatne stope. Dolar, evro je dobro struktuiran u javnom dugu Srbije. Nisam mislio da govorimo o tome, ali može, ako treba. Tu je gospodin ministar.

Šta sam još hteo da kažem? Ovaj sistem koji nije bankarski, koji nije baš naš, ja ga vidim kao brz sistem. Kada biste otišli kod ovih naših privrednika koji ipak nešto proizvode i izvoze i postavite im pitanje – gospodo, šta biste vi hteli da država uradi za vas? Jel možemo ikako kratkoročne skupe kredite da zamenimo za dugoročne jeftine, zato što ne postoji proizvodnja u nekom kvalitetu u kojem vi možete razvijate tu priču, a da vi u stvari imate kratkoročni kapital za koji ne znate koliko će on tačno da vas košta i onda se oni teško odlučuju na rizik. Dosta novca stoji zbog neizvesnosti ulaganja u slamaricama, nije bitno, mi to tako kažemo, da li je to po kućama ili po bankama, svejedno.

Imam još jednu primedbu. Ovde se dosta često polemiše, a video sam, to su uglavnom ovi koji su protiv vlasti, da je evro depresiran, da je precenjen.

Naša ekonomija još uvek ne dozvoljava neke mere u kojima bi mi mogli da koristimo ono što je Orban radio u Mađarskoj, tu malu inflaciju, pa da peglamo neke dugove, stvari, ono što bi uradila država na period od par godina, a što je u stvari ekonomski zdravo. To prepoznaje ekonomske teorije. Zašto smo sačuvali dinar kao i oni forintu ako to nećemo uraditi. Ali nam treba još jedna godina. Dolar smo mi manje-više uradili. Dolar smo dobili po dobrim cenama, ali da ne komentarišem ja to.

Komentarišem da postojanje domaće valute nudi dve stvari – da se jedan deo uz pomoć NBS neinflatorno finansira, a drugi deo da uz pomoć domaće valute u stvari pojeftinite finansiranje određenog fonda stvari, i tako čak i smanjite dug, a pre svega unutrašnji dug da se opegla. Spoljni morate da platite u devizama. Ja bih razmišljao, recimo, u tom smeru.

Još jednu stvar, kada je u pitanju ovaj fiskalni sistem, trebali da vidimo, sada je pitanje, vidim rastu nam zlatne rezerve, raste nam kvalitetna valuta, dobro plasirana, tvrda u euru, mada se ta korpa valuta menja. Moramo da dođemo u poziciju u kojoj banke koje imaju višak likvidnosti ne ulaze repo operacije i rade samo sa NBS, to je taj povrat novca. Nego da radije plasiraju, da im se više isplati da plasiraju sredstva u privredu. U ranijem periodu kada smo imali ove kamatne stope, o kojima je govorio gospodin Mali, 6,5%, na dinarske račune 10%, 12%. Pa, svako je propao.

Ali, sada kada smo u stanju da čuvamo i pokazali smo već dve, tri godine u nazad da smo u stanju da čuvamo odnos evra i dinara, treba razmisliti o stimulaciji privatnog kapitala koja ne ide samo ka tome da država ga nešto stimuliše. Vidim ovde sa 62 na 61, pa kaže Fiskalni savet, bilo bi bolje da smo sišli na 58 u doprinosima. Nije suština u tome. Dajte vi mogućnost da se nabavi jeftini, pa bar na srednji rok dobar kapital. Svaki dobar privrednik u Srbiji će, mali i srednji, će to znati da iskoristi.

Dobro nam ide oko sektora usluga. Imamo deo oko banjskog turizma. Oko industrije će to ići malo teže, ali može u segmentu prerađivačke industrije kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Mi bi tu mogli uz ove javne radove koje danas sprovodi, pre svega Vlada Republike Srbije sa svojim partnerima, neka to budu i ti istočni ugovori, oni bar hoće da daju par, i bar nemaju političke zahteve, a i kapital je po svojoj ceni vrlo primamljiv. Zašto postoji inicijativa 16 plus 1, sada je 17 plus 1, a samo će Srbija biti kritikovana. Ne vidim razloga za to.

Jednu dobru stvar ste rekli gospodine ministre, koliko sam čuo, ja nisam bio nažalost, iako sam član Odbora za finansije. Kada pričamo oko ovog rasta plata, vi ste povećali učešće plata u BDP sa 9,3 na 9,5, a evropski prosek je, čini mi se negde oko 11, ili čak i više, u Francuskoj 12 i kusur. Nismo ništa loše uradili. Mi smo u stvari napravili dobru stvar.

Povećaćemo unutrašnju potrošnju, a da pri tome ne poremetimo fiskalnu stabilnost, dobićemo brži obrt novca, što će samo po sebi dati neke efekte. Imaćemo bolji standard stanovništva. Možemo tako da uradimo i sledeći put, korak po korak, ne možemo da uradimo sve odjednom.

Ja sam otprilike hteo da, mada mi je ostalo još minut i po, ne moramo sve da potrošimo…

(Mihailo Jokić: Još jedna stvar, zlato.)

Pozdravljam kupovinu zlata, pozdravljam miks koji je napravljen u smislu valuta, koji je danas mnogo čvršći i mnogo bolji nego što je bio, jer neke od hartija od vrednosti koje su se ranije ubrajale u devizne rezerve Republike Srbije nisu bile tog kvaliteta kojeg su danas.

Šta hoću da kažem, neko voli da kaže od 2012. godine vlast, moje kolege više vole da govore od 2014. godine, svejedno, imamo dobre ekonomske rezultate, ako se meri tačka od koje smo počeli.

Mi ovde ne govorimo o demokratiji, ovde govorimo o tome da se stvaraju uslovi da stvarno dođemo do mogućnosti da uđemo u nešto što se zove teorija rasta. Gospodine ministre, i vi i ja znamo, kada pređemo platu od 550 evra, taj odnos ponude i potražnje u stanogradnji, u investicijama i sve, u stvari će biti okidač za prvi nivo teorije rasta koji će dati odlične rezultate, ja se nadam u četiri godine, ako budemo ovakvu politiku sprovodili.

Ja sam kao neko iz privrede ovde, ima nekih 70 miliona „Srbijagasa“ da znate, nismo dužni nikom ništa, zadnje tri godine imamo po 150 miliona neke ebide. Ovo je za ono što mi zovemo Turski tok, ostalo je zavarimo još cevi za 22 km, mislim da je i to neki rezultat, biće neka razvojna mogućnost, a vama hvala što ćete podržati tu vrstu. Zabranjeno mi je da tražim za tekuću likvidnost, ali za investicije nije.

Čestitam Vladi Republike Srbije, personalno čestitam i ministru Siniši Malom, pre svega za rezultate za cenu kapitala i za ono što je urađeno sa bankama, sa MMF i sa Svetskom bankom, odsustvo političkih uslova i cena kapitala koji ćemo sigurno imati, barem na period od dve, tri godine i na dužu ročnost kapitala, koji ćemo nadam se dobiti kod domaćih banaka. Mislim da će to biti dovoljno, uz određenu podršku koju dodatno može da da Vlada republike svojim merama.

Ja se zahvaljujem parlamentarnoj većini što je stavila pitanje finansiranja Vojvodine na dnevni red, iako ono očigledno neće biti danas uspešno rešeno. Da bi to imalo smisla, jer posle pauze ne bi imalo smisla, želim samo da na nekoliko stvari odgovorim u ovoj polemici.

Prvo, ja sam ponosan na ulogu SPS od 1988. godine, šta god to ko tumačio. Govor koji je izneo gospodin Čanak ovde je tipičan dokaz kako je korišćenje istorijskih fakata nesporno, kao što je radio i gospodin Šešelj. Vi, u stvari, možete da napravite, kombinacijom velikih istorijskih događaja, tipa Majske skupštine, sastanaka opskurnih društava, Somborska skupština, neka novosadska i sličnim stvarima, da napravite jedan miks i sada je tako ispalo da mi, u stvari, o budućnosti autonomije Vojvodine treba da raspravljamo u prošlosti.

Vojvodina je deo Republike Srbije i ako sam išta dobro danas čuo, gospodine Čanak, od vas jeste da ste shvatili da separatistički projekti, tipa „Vojvodina republika“, više nemaju nikakve šanse ne zato što vi nećete, nego zato što ne mogu da opstanu.

Podsetiću vas da ste vi bili vrlo ponosni što ste učestvovali na skupovima separatista širom Evrope. I dan danas u vašem programu piše da se zalažete za Vojvodinu republiku, ako niste obrisali ovih dana.

Da li su to legitimne političke ideje? Iz istorijskog osvrta smo videli da jesu, ali pančevački advokat Duda Bošković, koji je osnovao autonomaški pokret u Vojvodini 1924. godine, za saveznike je imao, recimo, Hrvatsku seljačku stranku.

U periodu raspada Jugoslavije takođe su te autonomaške ili autonomističke stranke imale sličnu vrstu saradnje, da ne spominjem te BIA, CIA, MIA i ostale. Jugoslavija se nije raspala zahvaljujući volji svojih naroda, nego volji političkih elita komunističkih. Kako god hoćete.

Deo vašeg tumačenja naravno da je najvažnija godina prisajedinjenja Srbiji mimo pokreta Srba do 1918. godine. Normalno da je to prisajedinjenje Vojvodine Srbiji odlukom Narodne skupštine.

To što spominjete 31. jul 1945. godine, nažalost, moram da se složim sa četničkim vojvodom Šešeljem koji negira sve komunističke akte, ali to jeste bio deo onoga kako su komunisti posmatrali organizaciju Jugoslavije i tačno da je Srbija bila pokrajina, Vojvodina bila pokrajina, Kosovo bilo pokrajina, Crna Gora bila pokrajina. Sve su to bili pokrajinski komiteti, Kod komunista, ako čitate istoriju Saveza komunista, SKPB. Prema tome, jeste to pravno preneto iz narodnooslobodilačke borbe i ja to pozdravljam, ali ne mogu da se složim sa vama da je to neki datum o kome mi treba da razmišljamo, a i sami ste spomenuli da je prvo prisajedinjenje Vojvodine posle svega onoga što su Srbi preživljavali, na čiju stranu su Srbi stali u Austrougarskoj, taj je vladao. Jedno vreme je vladao.

Pravi datum je 1918. godina. Ja ne volim one koji se predstavljaju da su jedini zastupnici interesa, kako vi volite da koristite izraz, građana Vojvodine. Mislim da nam je korišćenje termina i kada je pisan statut aktuelni, pa posle Ustavni sud to poništio, kad smo pošli u to da… A to smo zamerili DS, ne znam kako ste vi, vi ste podržavali akademika Firu 2002. godine, kada je on pisao osnovni akt AP Vojvodine, što bi značilo ustav AP Vojvodine, a to bi značilo Republike i vi sada koristite dva termina koji proizvode sumnju, iako i ja, kao i vi, želim da budem lokal-patriota, i ja vam to lično zameram, proizvodite sumnju jer koristite dva termina. Jedan je teritorija AP Vojvodine. Ustav ne prepoznaje teritoriju AP Vojvodine kao nekakvu federalnu jedinicu ili kao nekakvu kategoriju u tom smislu.

Sledeće, stalno smo pokušavali, neki krugovi u Vojvodini ne i ja ili SPS da kažemo da se autonomija zasniva na pravu građana i građanki. Nema te vrste prava građana i građanki, stanovnika ili glasača koji žive na teritoriji Vojvodine da mi možemo da protumačimo, da iz toga izvodimo pravo da imamo nekakvu autonomiju Vojvodine.

Mi autonomiju Vojvodine možemo da naslovimo kada je tumačimo na nekakve istorijske događaje, na nekakve kulturološke stvari i to je relativno tanko, ali ona mora da počiva na Ustavu Republike Srbije. Dakle, samo na Ustavu Republike Srbije.

Mi koji želimo da promovišemo, a u programu SPS postoji autonomija Vojvodine, ne mislim da je treba ukinuti, za razliku od gospodina Šešelja, želimo da aktivnosti na poboljšanju, ako hoćete, i standarda i kulturnog oblika i saradnje sa mojim prijateljima… Ja često kažem gospodinu Balintu – bez manjine nema većine. Vojvodina poznaje taj suživot. Ja čak mislim, iako su propali ovi modeli multikulturalizma u celoj Evropi, to je Angela Merkel rekla još 2007/2008 godine, hajde da vidimo, ako možemo da primenjujemo modele interkulturalizma, jer očigledno multikulturizam nije imao dovoljno sažimanje, pa i mi u Vojvodini smo i u vreme ratnih dešavanja ovih najnovijih imali svakakve nekakve situacije o kojima sada ja ne bih da polemišem.

Dakle, mislim da svi koji se zalažu, evo, uključujem i sebe pod to, da rešimo pitanje autonomije Vojvodine, ne treba da koristimo termine, ni zahteve koji vode ka tome da svi drugi… Evo, kolege poslanici, svi građani Srbije, a moramo voditi računa, jer Srbija je jedinstvena, imaju sumnju šta su naše stvarne političke namere.

Dobro je ako smo odustali, a ovde to ne vidim, mada nije ni tema i nema u deklaraciji, interesantno, nema sudske, izvršne i zakonodavne vlasti. To i u budućoj preradi Ustava pod pritiskom Evrope ili ne-Evrope treba da bude izbegnuto. Sudska, izvršna i zakonodavna vlast moraju da budu jedinstvene. Vojska, policija, pa čak i poreska uprava, ako ništa drugo, zbog nemogućnosti da se uspostavi jasna metodologija kod poreske uprave, kome koliko pripada poreza, treba da ostanu jedinstveni.

Ne kažem da u okviru prenetih nadležnosti… Dakle, sada ne govorim o finansiranju. Nije moguće uspostaviti na nivou AP Vojvodine, kako ga vi definišete kao predlagač, sada ne polemišem sa vama lično, nego ste dali kao predlog neki srednji nivo vlasti, ali on ne sme da ugrožava ono što bi bilo imperativno od strane Republike. Nema potrebe da to radimo. Sve to možemo da uradimo unutar Ustava ili novog ustava Republike Srbije i u okviru zakonodavnog sistema Republike Srbije.

Jednu stvar moram da priznam, iako smo bili u različitim sastavima vlasti još od 2000. godine, neću da tumačim ranije, ni u jednom momentu ovaj parlament nije imao ili barem mi iz Vojvodine, većina će nas govoriti ovde iz Vojvodine, nismo imali političku težinu i nismo uspeli da se ujedinimo oko tri stvari, a to su ta tri zakona – o prenetim nadležnostima, o imovini i oko finansiranja AP Vojvodine.

Slažem se da oni koji politički dobro promišljaju uvek znaju da je bolje zatvoriti problem i zato ja pozdravljam ovu sednicu, makar za sada medijski zatvorili ovo pitanje, a politički ga otvorili kada počne neka priča oko novog Ustava. Bolje je zatvoriti političko pitanje i držati ga u nekom zakonskom okviru, kakvom-takvom, nego da je ono stalno otvoreno jer je Ustavom garantovano i to je, čini mi se, poslednji elemenat u kojem bih mogao da podržim ono što je ovde napisano.

Možemo mi sada da polemišemo oko raznih i istorijskih stvari, ja sam hteo samo da kažem još nekoliko stvari koje se tiču, ne verujem da su građani pročitali ovo što ste vi predložili oko finansiranja, znate šta, mi ne možemo imati nikakvu federalnu jedinicu, srednji nivo vlasti može biti orjentisan samo na Vojvodinu, jer za sada mislim da nije zdravo da mi pričamo o autonomijama po Srbiji dok ona ekonomski ne ojača, dok ne završimo otvoreno srpsko nacionalno pitanje, govorim i o Republici Srpskoj. Govorim i oko situacije oko Kosova i nema potrebe da sada neko u Vojvodini zbog 20, 30 i 40 hiljada birača koji radije gledaju Beč nego Beograd, sada treba da ima nekakve druge stavove.

Valjda ćemo svi da se borimo za Srbiju da ona uspe i da na uspešan način, šta god to značilo, zatvorimo, zaokružimo, zaštitimo još uvek otvoreno srpsko nacionalno pitanje.

Ne kažem da nije albansko otvoreno. Jeste. Ko ga je otvorio? Nismo mi. Otvoreno je pitanje unutar Bosne i Hercegovine. Videćemo šta će biti sa Makedonijom. Ako se ova rasprava i otvara u okviru neke potencijalne promene unutar Ustava, ona i dalje mora da obezbeđuje jedinstvenu strukturu Republike Srbije.

Kad-sad, želimo da pričamo ovde oko još nekih stvari, prosto moram da kažem, tačno je da je u vreme antibirokratske revolucije smenjeno 40 hiljada, možda i najboljih kadrova, dobro školovani, ali i 5. oktobar, čiji ste vi bili nosilac je smenio još više ljudi u Vojvodini, a nisam siguran da je proces bio demokratičniji nego proces diferencijacije. Boga mi, možemo da izvedemo i tu statistiku.

Još nešto što čime možda vredi polemisati, vi ste kao iskusan političar i odajem vam tu priznanje, zaista, izneli ste brojke koje, sada mi ovde ne znamo koliko smo i kako smo pljačkali Vojvodinu, koliki je sada bio dohodak u dinarima te i te godine u Kraljevini Jugoslaviji, ne možemo da polemišemo sa vama, ali mogu da polemišem sa nečim drugim. Jeste, i žito se otimalo, najviše u Vojvodini, jer ga je ujedno i bilo, ali moram nešto da kažem i Vojvodina je živela, a vi kažete i napredovala tamo i pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina, ne zahvaljujući promenom ustavnog sistema, nego zato što je Jugoslavija bila tržište od 22 miliona ljudi, ekonomski dobro uređeno, bez obzira na, uslovno rečeno, dogovorenu ekonomiju, pa je valjda i Vojvodina imala neke koristi od toga.

Inače, svi misle da se proizvodi više žita u Vojvodini nego u ostatku Srbije. Nije tačno, evo ga ministar poljoprivrede. Imamo godine kada se više žita fizički proizvede iza Dunava i Save, nego u Vojvodini. Ni ta poljoprivreda više ne može da bude baš tako jednostavno tumačena.

Industrijski kompleks, nisam siguran da je uz Vojvodini bio tako veliki, a danas ga nažalost kao posledica 5. oktobra, a ne nečeg drugog, nema, ni da je ta prerađivačka industrija bila baš tako uništena. Ako bih ja smeo da vam se pridružim u vašim, kako bih ja to rekao, lokalnim patriotskim nastojanjima, meni više smeta da sve što se privatizuje pređe u Beograd, ali ne možete vi da imate poreske olakšice za Sentu, Adu i Kanjižu, ne zato što je tamo većina Mađara, ili Alibunar, a da to isto nemate za jug Srbije.

Znači, moramo da imamo iste kriterijume, da imamo ista ekonomska prava za sve učesnike, bilo da su strani investitori, bilo da su domaći, bilo ko, ja bih tako kritikovao ovaj pristup umesto da sad paušalno kažem, ne može u Vojvodini postojati dva poreska sistema, mi i sada imamo Poresku upravu Novi Sad. On obuhvata, faktički, celu Vojvodinu, ali metodološki, kako vi sada da izdvojite ko je koliko poreza dao?

Još jednu stvar mogu da podržim, slobodno, ali pitanje je da li ekonomsko vreme u Srbiji dozvoljava takvo kakvo je, mali su prihodi lokalnih samouprava, jer šta je najveći problem Srbije, ono što i zagovara predsednik ove države? Mora da se uđe u teoriju rasta tek kada podignete budžet na odgovarajući nivo, onda će lagano doći do toga kako imamo suficit u državi, tako da imamo suficit i opšte države, pre nego što uradimo domaći zadatak podizanja privredne aktivnosti, pre nego što uradimo dovoljno investicija, pre nego što uradimo još mnogo stvari i postavljamo, da kažem, vrednije i bolje organizovano ekonomsko društvo, možda ćemo moći da razgovaramo oko nekih drugih stvari o kojima vredi razgovarati kada je u pitanju decentralizacija.

Još jedna molba svima, vrlo često mešamo pojmove decentralizacije koji se pre svega odnosi na pitanje lokalne samouprave i ono što treba da se dešava na nivou AP Vojvodine. Pošto sam ja obećao da neću baš previše da uzmem vremena, samo želim da kažem, mi imamo sada Vojvodinu u Republici Srbiji, nećemo mi zasnivati položaj Vojvodine na nekom referendumu na kome će učestvovati većinsko srpsko stanovništvo, pa će onda biti poništena autonomija Vojvodine, barem je to moj stav za razliku od gospodina Šešelja. Ja mislim da nama takvi referendumi ne trebaju, ali nam treba ustavno, pravno jedinstvo Srbije, koje ni jednim aktom, jedinstven pravni poredak.

Šta mi se ovde nije svidelo? Ne možemo mi da kažemo da ćemo zakonom o finansiranju Vojvodine, pa ovde kaže ako je taj zakon o finansiranju Vojvodine u suprotnosti sa nekim drugim zakonima, primenjivaće se ovaj zakon. Nije to leks specijalis. Moraju da budu poštovani svi zakoni i moraju svi jednako da se primenjuju. Ako u tim okvirima, gospodine Čanak, bez korišćenja termina „teritorija Vojvodine“, bez zasnivanja autonomije na pravu građana i građanki, pošto građani i građanke su svi u Srbiji, počnemo da otvaramo pitanja koja imaju odraza u kulturološkoj sferi, u ekonomskoj sferi, izvinjavam se, u ekonomsko-kulturnoj i pre svega u ekonomskoj sferi, tada ćete verovatno u ovom parlamentu imati više saveznika.

Dok god vi ili, ne znam, neka demokratska stranka, pošto su oni to radili, na ovaj način otvarate pitanja o autonomiji Vojvodine, imaćete ako ništa drugo zbog sumnje, ali i spornih i političkih i ustavno-pravnih, ali i istorijskih činjenica problem da nađete saveznike za one koji žele da rešavaju problem autonomije Vojvodine.

Prema tome, ja sam zahvalan i vama i parlamentarnoj većini i predsednici što imamo priliku danas da govorimo o pitanju autonomije Vojvodine. Nažalost, zbog pristupa koji imamo neće ova sednica, osim poruka koje će otići prema javnosti od svake pojedinačne partije, pa i od vas, na čemu mislim da ste veoma zahvalni parlamentarnoj većini, ljudi će imati o čemu da razmišljaju. Ova tema neće biti uspešna ako uglovi, promocija i rešenja pitanja autonomije i dalje ostanu na ovom fonu na kome ste vi to sada predočili.

Gospođo predsedavajuća, uzeo sam tri minuta više. Hvala vam.

Hvala za priliku da odgovorim gospodine Čanak.

Vraćam se na ono što sam vam rekao, kada vi, čak i vi, čitate srpski Ustav ili Ustav Republike Srbije, to je to. Ali, način na koji vi koristite, podsetiću vas, kada je dat predlog statuta AP Vojvodine, počinjao je tekst – na osnovu prava građana i građanki Vojvodine. Ne može.

Iz tekstova koje vi imate, posle smo mi popravili na osnovu Ustava Srbije, to je bio prvi amandman SPS. Zato i pokušavam da vas upozorim. Način na koji vi u vašim aktima, koji je u programu vašem, spominjete teritoriju Vojvodine, to je neka federalna jedinica u Srbiji, tako ispada.

Dalje, ako vi uvažavate Republiku Srbiju, a Ustavni sud da svoje mišljenje, pa neka je i DSS podneo predlog, i očito je da su vaši predlozi u stavovima 7, 8, 9, 10. i 11. već ocenjeni od strane Ustavnog suda i vi taj tekst, koji se provlači godinama, ponovo predlažete Skupštini Republike Srbije, a pretpostavljam da je veliki broj poslanika, makar iz Vojvodine, pročitao mišljenje Ustavnog suda, jer nemamo drugu instancu koja to može da tumači osim Ustavnog suda. Vi ponovo nama, evo, ja sam isto za autonomiju, vi nama ponovo date tekst koji je od strane Ustavnog suda ocenjen kao protivustavan i mi treba o njemu ponovo da odlučujemo.

Današnju sednicu sam krajnje dobronamerno shvatio politički i zato sam i rekao da je dobro što je to skupštinska većina podržala, da se i to pitanje koje visi negde u vazduhu, i pored toga što je otvoreno pitanje Kosova i Metohije, a biće da je to važnije. Potencijalne izmene Ustava će sigurno biti važno pitanje, ali kada dođe na dnevni red, sigurno da nam se postavlja pitanje šta ćemo sa Republikom Srpskom, sa Rezolucijom 1244, Dejtonskim sporazumom, drugim domaćim zadacima.

Dakle, ono što ja vama sporim, nije ideja da budemo lokal patriote, nije ideja da stvorimo srednji nivo vlasti, nije ideja da sačuvamo autonomiju Vojvodine, makar se mi istorijski razlikovali…

(Predsedavajući: Hvala.)

…samo jedan sekund, ideja je što vi to radite na pogrešan način. Vi nama drugima, koji želimo da postignemo ciljeve malo drugačije, oduzimate priliku vrstom inicijative koja je suprotna, bar po Ustavnom sudu Republike Srbije, onome što piše u Ustavu Republike Srbije i to se ponavlja godinama.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Ja pokušavam uporno gospodinu Čanku da objasnim da on ne treba da uzima pravo da nama i ostalima koji želimo da razradimo autonomiju Vojvodine, to pričamo. Ja pokušavam da objasnim gospodine Čanak, već sada analizom vašeg predloga, da li iz 2013, 2015. ili koje godine, baš me briga, imate direktno tumačenje Ustavnog suda. Kada pogledate članovi 7, 8, 9, 10. i 11. zakona koji ste predložili su protivustavni, po mišljenju Ustavnog suda i sada mi smo prihvatili kao parlamentarna većina da razgovaramo o tome i vi nas terate sada ponovo da pričamo da li je poreski sistem jedinstven, da li to rešava jedan zakon ili dva zakona. Ja polemišem sa vama politički.

Tema vam je promašena. Hajde da promenimo, ako hoćete vi i ja zajedno, evo podržaće nas, koliko sam ja shvatio i gospodin Orlić, ako nije protiv Srbije, šta znači što vi pišete ovde - polazeći od Vojvodine kao građanske decentralizovane autonomije koja obuhvata tri tradicionalne vojvođanske regije Srem, Banat i Bačku, ništa sporno. I čvrsto uvereni da Vojvodina nije samo most Srbije prema evropskim integracijama, nego i činilac stabilizacije države i regiona. Zar to nije posao svih?

Dalje, polazeći od istorijske činjenice današnja AP Vojvodina nastala je … (ne razume se) države njenih naroda u Drugom svetskom ratu koja je tako ušla svojom voljom u sastav Federalne Republike Srbije 13. aprila 1945. godine, a slavili smo sto godina. Stalno vaši predlozi sadrže sporne stvari o kojima treba da raspravljamo i onda su sumnjivi, plus su protivustavni. U želji da Republika Srbija prihvati vrednosti EU, uključujući i zajedničku ekonomsku i spoljnu politiku i postane deo evropske porodice kao država sa miroljubivom spoljnom politikom.

Lepo vam je rekao gospodin Orlić, ovo sada ispada da mi u Rezoluciji o Vojvodini, kritikujemo državnu politiku. Šta je moja sugestija, vama, politička. Hajde da izbacimo sve ono što može biti sumnjivo i da zajednički napravimo neke druge planove i programe koje može da prihvati ova parlamentarna većina u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da dobijemo manje-više, možda ono što negde i želimo zajedno. Hvala.

Poštovane kolege, ovo je rasprava o praktično najvažnijem dokumentu koji ova država donosi o budžetu i sigurno je od interesa za sve građane. Ova početna rasprava je u načelu.

Mislim da je najvažniji podatak koji ovaj budžet iskazuje da izlazimo iz perioda fiskalne konsolidacije. Dok se nalazite u periodu fiskalne konsolidacije ne možete računati na ozbiljne stope raste. To svi znamo. Ovaj budžet će biti uvod, 2018. godina, ono što se u ekonomskoj teoriji zove teorija rasta.

Ne želeći da ulazim u rasprave šta je bilo i kako je bilo, od 2012. godine ne vidim eksperimente tipa da smo za 2-3 meseca ostavili 400 hiljada ljudi bez posla, ne vidim da smo izmenom jednog Zakona o građevinarstvu uništili 23% BDP. To su bile neke vlade u kojima smo i mi učestvovali, da se razumemo. Ne vidim tu vrstu eksperimenata. Trebalo je popraviti sve ono što je urađeno u pljačkaškoj privatizaciji, čije su posledice po ekonomiju ove zemlje bile daleko teže od NATO bombardovanja. Dakle, treba dići ponovo srpsku ekonomiju.

(Radoslav Milojičić: Dajte, molim vas.)

Recite.

Ne čujem kolegu. Verovatno ima nešto da kaže.
Dakle, ovaj budžet je posle dugo vremena…
(Zoran Živković: Ovo može?)
Gospodine Živkoviću, ja sam vas vrlo pažljivo slušao.
(Zoran Živković: Imali ste šta da čujete.)
Imate pravo. Takvo elementarno neznanje nisam skoro čuo. Neki mali broj glasova vam je dao taj mikrofon i vi ste narodni poslanik i možete da pričate šta god, ali morate biti pristojni, morate čuti, ako ništa drugo, i drugo mišljenje.
Šta je karakteristika ovog budžeta? I prošle godine, i ove godine, i uopšte u periodu fiskalne stabilizacije? Najzad smo počeli da trošimo onoliko koliko zarađujemo. Dugo vremena mana našeg društva je bila što smo trošili na ovaj ili na onaj način, u ovim ili onim političkim nametanjima više nego što smo trošili.
Koliki nam je guber? Koliko piše u ovom budžetu? Tako je urađeno i prošle godine. Voleo bih da smo imali veće stope rasta. Ja bih voleo da naš društveni proizvod nije na nivou 36, 37, 38 milijardi, koliko neko govori, i to je u stvari naš problem – relativno mali društveni proizvod po glavi stanovnika, relativno mala per kapita. Na tome moramo da radimo.
Sistemske mere koje se mogu preduzeti od iduće godine, a to vidimo po tome što je uloženo dodatnih 100 miliona evra u kapitalna ulaganja, vratiću se kasnije na to, govore da država koja je kod nas ipak na unutrašnjem planu, mimo stranih investicija, najveći investitor, govore da ovaj budžet u datim okolnostima u kojima se nalazi srpska privreda odlično planira.
Neću polemisati sa 0,5% deficita. Siguran sam da mi u suštini nećemo imati deficit. Siguran sam da ćemo imati suficit, ali morate planirati konzervativno ako hoćete da imate stabilan dinar i ako hoćete da imate ove kamatne stope, pa i ako hoćete da imate dobre ocene ovih koje ja lično mrzim, a zovu se MMF i Svetska banka, ali su vam važni zbog toga da biste imali određene kreditne rejtinge.
Mogu da vam kažem da je „Srbijagas“, koji ima veliku količinu duga u svom portfoliju, ove godine reprogramirao, recimo, dolarske kredite sa kamatnim stopama od 0,9%. Kapital je relativno jeftin.
Čak bih imao drugu strategiju. Ja bih se čak zaduživao, pod uslovom da mi možemo u ovom politički nestabilnom regionu, jer nema više investicija za jednu malu državu, postoje samo investicije koje su regionalnog karaktera, ili se uklapate u neke velike sisteme koji dođu da investiraju kod nas. Ovo govorim zbog toga što se paušalno ocenjuju strane investicije koje dolaze kod nas.
Nema drugih investicija. Ili radite regionalne investicije, a mi sa Hrvatima ne možemo da se dogovorimo ništa, neću da pričam o Crnoj Gori, imamo srpsko jedinstvo sa Republikom Srpskom, nadam se da će to biti i sa Crnom Gorom, ali, to su političke stvari, da biste pravili ozbiljne privredne sisteme, velike privredne sisteme, ili morate da imate značajne resurse, koji su kod nas kao RTB Bor, ili još bolje, EPS, koji je najbolje srpsko preduzeće, pa kad govorite o dizanju BDP-a mnogo je važno koliko će EPS investirati, od remonta do novih postrojenja, ili do novih kapitalnih investicija koje će proizvoditi nove količine struje.
To su prave stvari o kojima mi treba da razgovaramo.
Kad gledate infrastrukturu, ako pogledate razdeo koji ima Ministarstvo za izgradnju infrastrukture, mislim na puteve, videćete da mi kontinuirano i postojano radimo na završetku Koridora 10, na Koridoru 11, na nekim drugim manjim koridorima. Kolega je pričao šta to znači, za Suboticu se ne vraćamo, na pojedinačne cifre, ovde ne pričamo o tome, onoliko koliko imamo, a to je nekih, čini mi se, 500 miliona, gospodine ministre. Mi dajemo iz budžeta za to.
Zašto to spominjem? Kaže neko – pustite vi to što je smanjeno nešto sa 70% duga na 55% BDP, to nije važno, ostalo je isto 24 milijarde. Jeste, ali smo sprečili podizanje duga, a izvršili smo sve ove investicije.
S druge strane, oni koji poznaju ekonomiju, koliko je porastao, recimo, PDV, koji pokazuje rast ekonomije? On je u bruto iznosu značajno porastao. I onda se nalaze kritičari i kažu – ali, smanjilo se zbog onog dela koji se vraća, neto se smanjio. Pa, nije bitno, gleda se samo bruto. To pokazuje u stvari šta se dešava u ekonomiji.
Često napadamo Miladina Kovačevića i Zavod za statistiku, te se menjaju metode, te ne znam ni ja šta. Ja bih to komentarisao ovako. Gospodo, ja svaki dan provedem između 300 i 400 km u automobilu. Idem po celoj Srbiji. Većina vas vozi. Uzmite broj kamiona pre dve, tri, četiri godine, evo, dok je ova vlast ili ova koalicija, i danas. Mnogo je veća gužva u kamionima. A nisam siguran da se kamioni voze prazni.
Dalje, kad je poljoprivreda u pitanju, pozdravljam rast od dodatnih sedam milijardi, jedino bih zamolio, pošto znamo da postoje neka neisplaćena potraživanja iz prošle godine, a za to vidim da je taj razred povećan, da se isplate potraživanja poljoprivrednika iz prošle godine, nije to tako mnogo, i da se zadrži barem ovaj nivo ulaganja u poljoprivredu. Zašto? Jer je u ovih 4,5% ove godine, oko 0,9% će biti poljoprivreda. Jedna od retkih grana gde Srbija ima čist prihod, naše pare, iz naše zemlje, bez nekih preteranih velikih ulaganja, sa vrlo trpeljivim seljakom. To je to. Ja ne bih da raspravljam o vlasničkim strukturama, nego o prinosu. Možda treba razmisliti o razvoju zalivnih sistema. Ovde ih trenutno ne vidim. Ali, to hoću da kažem.
Kad su u pitanju kapitalna ulaganja, ovde smo govorili o ulaganjima u vojsku. Ja ih pozdravljam i mislim da su mala. Jer, mi treba nekom da objašnjavamo u kakvom okruženju se nalazi Srbija? Uzmite strategiju odbrane. Mi ne predviđamo invaziju, mi ne predviđamo da ćemo nekog da bombardujemo. Mi planiramo da se odbranimo od terorizma. Mi planiramo da se odbranimo od onoga što može da se desi u regionu, ne da sa nekim ratujemo. A 20-30 godina nismo ulagali u vojsku. Pa, mora da se uloži.
Što se tiče plata, pozdravljam porast plata i u policiji i u vojsci. Hajde da o tome razgovaramo. Ja razumem da je naša ekonomija relativno plitka i mala. O čemu govorim? Ako bi previše ulagali u proizvodnju, mi bi, nažalost, zbog strukture naše privrede, uglavnom kupovali uvozne proizvode. Mi ne želimo da ulažemo u onaj deo standarda, niti imamo pravo na to, koji bi dovodio do toga da previše kupujemo uvoznu robu, što se, nažalost, često dešava. Moramo mi da prestruktuiramo našu privredu. Nije lepo da kupujemo tuđe mleko i tuđe sokove, a možemo da proizvodimo u Srbiji. Postoje i drugi primeri o kojima možemo da razgovaramo.
Ovo je odmereno sa dve mere. Jedna je povećanje plata u javnom sektoru, koje neće ugroziti budžet, niti cifre u njemu, što se već sad vidi, jer je rezerva koju ne možete odmah da vidite ali, ako pažljivo čitate budžet videćete da to neće ugroziti budžet.
S druge strane, podignuta je cena rada. Pa valjda će onda i realni sektor, i privatni sektor, ići na podizanje plata? Šta se dešava u javnom sektoru? U javnom sektoru, jer se ovde govori i o produženju zabrane zapošljavanja, u javnom sektoru odlaze oni koje ne možemo da platimo, a godinama smo ulagali u njih. Ne možemo da ih zadržimo. Ostaje prosek. U privatnom sektoru oni plate one koji valjaju, odnosno koji im trebaju, a ove druge na neki način, zahvaljujući tim relativnom niskim stopama, relativno niskoj minimalnoj zaradi, zadržavaju na tom nivou. I to je jedno od pitanja, ako ja smem da sugerišem Vladi Republike Srbije, koje moramo dinamično da posmatramo.
Kad je u pitanju privredni ambijent, pa, koliko ja znam, PDV u Hrvatskoj je veći nego u Srbiji, u Mađarskoj je veći nego u Srbiji.
(Radoslav Milojičić: Kolike su plate?)
Molim? Recite. Kolike su prosečne plate tamo? Pa, da nas nisu bombardovali iz Mađarske, i kod nas bi bilo više.
Znači, mi moramo da govorimo o realnosti. Stići ćemo mi. Nije srpska ekonomija manja od hrvatske ekonomije. Mi sa tim treba da se poredimo, a imaju i more? Govorim o ukupnom obimu. Mogu oni imati nešto veće plate, a kolika im je kupovna moć? Koliko košta struja? Možemo redom da idemo. Koliko koštaju komunalije? Znate, standard života se ne meri tako kako bi to ispalite pa ljudi ne razumeju o čemu pričate. Pivo je skuplje nego kod nas, verujte mi. To bar znam.
Dakle, šta je suština kod ovih zarada? Moramo da pomognemo opštom atmosferom i realnom sektoru. Ovde se povela polemika – koliko treba polemisati o nekim stvarima i ako se ne varam ovde je predloženo da se stopa zarada sa 63% smanji na 62%. Kaže – smešno. To je istorijska stvar. Prvi put za 40 godina razmatramo smanjenje stope doprinosa na zarade sa 63% na 62%. Ako se ne varam, gospodine ministre, to je 12 milijardi. Ako preračunamo na dinare, to je 100 miliona evra. Da počnemo sa 100 miliona evra.
Nije ovde baš najjasnije zapisano, ali želim da podržim, predviđeno je mogućih 200 miliona evra u ekologiju. To je 63 prečistača. To pozdravljamo. To su pare koje će biti utrošene u unutrašnjem BDP Srbije za povećanje.
Predviđeno je potencijalno još dodatnih 200 miliona evra za kupovinu opreme u zdravstvu. Zar to nije ono što tražimo? Nemamo milijarde, ali imamo 200 miliona. Da li je tačno da je urađena dobra obnova Kliničkog centra u Nišu? Ja kao lokalpatriota se zalažem da Novi Sad dobije više, a još manje imam protiv da se obnovi i Klinički centar u Beogradu. Zašto? Jer jedna takva ustanova ide po standardu na dva miliona stanovnika, taman te tri bi trebale da omoguće podizanje stepena zdravstvene usluge. Vidim da su neke pare planirane i za opšte bolnice, koje bi takođe trebale da budu nešto što bi trebalo da približi zdravstvenu politiku građanima.
Oko još nekih stvari ovde možemo da polemišemo. Hteo bih samo da kažem što se tiče projekta gasne infrastrukture, koja će biti izgrađena ovde na teritoriji Srbije od Bugarske do mađarske granice, da ne mešamo neke stvari. Dakle, Srbija može da razmatra tri pravca i ona su prisutna u strategiji. Jedan je interkonekcija Niš-Dimitrovgrad-Sofija koja se radi i ona je trenutno grant Evropske komisije. Zašto grant? Zato što taj evropsko-američki pravac snabdevanja gasom Srbije trenutno ne raspolaže određenim količinama gasa, nije komercijalan, ali će Republika Srbija uraditi svoju obavezu i svih 80,5 miliona, nešto uz grant, nešto što ćemo mi platiti, uradiće taj gasni pravac da bismo imali druge oblike snabdevanja gasom.
Što se tiče komercijalnog projekta, koji nije nikakav jedinstveni projekat, i ministar Antić je dobro rekao, ne treba da povezujemo te stvari, taj projekat se radi po potpuno evropskim pravilima, radi se kao deo infrastrukture koji će biti rađen kao deo povećanja transportnih kapaciteta Republike Srbije kad su u pitanju gasovodi, dakle, naš projekat, srpski projekat, da, radiće ga rusko-srpska firma, ali uobičajeno je, i to možete da pogledate, to su javni podaci na sajtu Agencije za energetiku, predviđa se trošak od milijardu i 80 miliona evra za taj projekata. Tačno je da treba da bude gotov 15. decembra iduće godine, ali uobičajeno je, kad se rade tako velike infrastrukture, 30% je ulog akcionara, 70% je finansiranje tzv. projektno finansiranje.
Da li ćemo se mi baviti nekim brigdž lanom, pošto moramo za osam meseci to sve da završimo ili bilo čime drugim, važno je da Srbija u tom projektu, zajedno za Bugarskom, da dobro idu stvari, zajedno sa Turskom koja gradi kopneni deo u Botošu, kao što smo se dogovorili, i izgradi gasnu infrastrukturu, jer ovo je prvi put da će Srbija doći u poziciju da bude tranzitna zemlja, a ne zemlja u kojoj završava neka cevi i kraj i pomozi Bože.
U perspektivi, pošto i Rumuni vrši istraživanje, dovoljni su sami sebi, planiramo interkonekciju sa Rumunijom. Povećaćemo je, a za to nisu potrebne državne pare, kapacitet Banatskog Dvora na 750 miliona metara kubnih, odnosno u drugoj fazi na milijardu metara kubnih, a to je 50% godišnje proizvodnje potrošnje Republike Srbije. Ako bude prošao taj veliki gasovod, gradićemo još jedno skladište od milijardu kubnih metara u Itebeju, to je dve milijarde, to je trenutno godišnja potrošnja gasa iz uvoza Republike Srbije.
Prema tome, ove godine, ako ste gledali podatke koji su zvanično objavljeni, javni sektor je bolje radio i odbacuje značajan profit. Nije to još do kraja dobro, polako ulazimo da se izlazi iz tih socijalnih efekata socijalne politike, koja je još uvek prisutna u „Srbijagasu“. Moraćemo da vidimo da EPS poveća investicije i nažalost u perspektivi se mora razmatrati jedna druga cena električne energije da bi EPS postao ono što treba da bude, samoodrživi sistem koji odbacuje veliku količinu društvenog proizvoda. Nadam sa da će i naftna industrija Srbije u sve investicije, koje sada ima, a nisu male i u centralu i duboku preradu, postati regionalna naftna kompanija što je bio njen cilj i time bi u stvari bili ispunjeni ciljevi koji su bili potpisani u okviru međudržavnog sporazuma.
Neću sada trošiti više vremena, možemo da obrazlažemo i nekoliko drugih stvari. Mislim da je najvažnija stvar, koju smo mi sada uradili, da smo najzad počeli u budžetu da trošimo onoliko koliko u državi proizvodimo i da stvaramo sistemske uslove, uključujući i poreske olakšice, da imamo više ulaganja.
Izvinjavam se, jedan parametar sam preskočio da komentarišem.
Ako je nama deficit u razmeni sa inostranstvom pokrilo ulaganje stranih investicija, a razumeo sam da jeste, da je čak bilo nešto 200 miliona evra, stranih investicija je bilo više, nego što je bilo deficita, to je fantastičan podatak. To znači da mala i srednja privreda, koju možda nismo odmah prepoznali, radi svoj posao. Ovde je velika polemika oko koliko građana odlazi, iz Rumunije odlazi veliki broj građana, nažalost, odlazi iz Srbije, odlazi iz Hrvatske, ali želim da spomenem jedan podatak, mi treba da uradimo sve da sačuvamo svaku pametnu glavu u Srbiji.
Mislim da će ove godine, što zvanično, što nezvanično, IT sektor u Srbiji, koji se razvija, a pozdravljam izgradnju Tehnološkog parka u Novom Sadu, prebaciti milijardu evra. To košta neku električnu energiju, a u stvari prodajemo svoje znanje. Ta grana, ja bih je nazvao industrije, će sigurno da raste. I, ono u čemu treba u narednom periodu da posvetimo posebnu pažnju, to sam samo usput spomenuo, i mislim da država treba da ima odgovarajuće planove za razvoj te, hajde da nazovemo sekundarna ili tercijalna prerada poljoprivrednih proizvoda.
Koliko sam razumeo, mi sad uz dobru cenu imamo ogromne viškove žita i kukuruza u Srbiji. Kukuruz ćemo da izvezemo, cene su odlične, ali onda treba pomoći i tim seljacima da kroz industriju koja je u Srbiji organizovana ne prodajemo više žito, nego da prodajemo bonžitu.
Mislim da velike rezerve za stvaranje dodatne vrednosti dodatne vrednosti u stvari leže u preradi onoga što naša poljoprivreda proizvode. U tom smislu, mislim da u narednoj godini ovaj budžet ćemo doneti, i u 2021. godini, treba u značajnoj meri, ako se stvore uslovi, povećati dotacije ili donacije, kako god hoćete, poljoprivrednim proizvođačima. Hvala, izvinjavam se.

Ja bih, samo da gospodin Đurišić…