Član 76. propisuje obaveze regruta i rezervista da u određenom zakonskom roku nadležnom vojnom organu prijave određene promene u svom statusu. Te promene i te obaveze su u Predlogu zakona navedene zbirno, a ja sam podneo amandman kojim predlažem da se te obaveze razdvoje, da u jednom stavu budu propisane obaveze regruta, a u drugom stavu obaveze rezervista, iz prostog razloga, jer smatram da se ne radi o istoj stvari.
Takođe, predložio sam brisanje određenih obaveza, za koje smatram da su naprosto suvišne.
Na primer, Predlogom zakona se, u stavu 1. tačka 3) člana 76, predviđa: „Regrut i lice u rezervnom sastavu su dužni da u roku od osam dana od dana nastale promene teritorijalnom organu kod kojeg se vode u evidenciji prijave: 3) svaku promenu zdravstvenog stanja značajnu za sposobnost za vojnu službu.“
Smatram da je u pitanju maltretiranje, ovo bi imalo smisla da je, recimo, stavljeno – svaku trajnu promenu zdravstvenog stanja. Dakle, kako jedan rezervista da zna koje su to zdravstvene promene koje su baš bitne za izvršavanje vojne obaveze.
Drugo, propisuje se obaveza da prijave vrstu i mesto obavljanja registrovane samostalne ili preduzetničke delatnosti. Smatram da je ovo potpuno suvišno, da ovo bukvalno nema nikakve veze sa vojnom obavezom.
Treća obaveza kaže, da prijavi i druge podatke od značaja za izvršavanje vojne obaveze. Ovde se opet postavlja pitanje kako jedan vojni obveznik, kako jedan pojedinac da proceni koji su to podaci od značaja za izvršavanje vojne obaveze? Trebalo je zakonopisac da ih navede.
Vi praktično idete iz krajnosti u krajnost. Na jednoj strani pojedincima dozvoljavate da ne služe Vojsku, da Vojsku služe bez uniforme i oružja, da nakon tog takozvanog odsluženja vojnog roka nemaju više nikakve obaveze prema odbrani zemlje, a na drugoj strani, ove savesne pojedince, koji korektno izvršavaju sve svoje zakonske obaveze, koji se moralno i odgovorno odnose prema odbrani zemlje maltretirate, između ostalog i propisivanjem ovakvih nakaradnih obaveza. (Aplauz.)

Iz istih razloga koje je navela Gordana Pop-Lazić predložio sam brisanje člana 94, koji govori o evidenciji angažovanja jedinica radne obaveze. Te jedinice se uglavnom angažuju u ratnom i vanrednom stanju, a po mišljenju SRS, u takvim okolnostima evidenciju o angažovanju vojnih ali i radnih jedinica treba da vodi isključivo Ministarstvo odbrane.
Vi iz vladajuće koalicije konačno treba da odlučite da li hoćete da Srbija ima snažnu vojsku, koja je sposobna da odgovori svojim ustavnim obavezama, ili hoćete da Srbija ima slabu vojsku. Ako vam je cilj da Srbija ima slabu Vojsku koja ne uživa poverenje javnosti u Srbiji, građana Srbije, koju niko u svetu ne shvata ozbiljno, onda ste na dobrom putu.
Nastavite da penzionišete najbolje oficire, nastavite da rasprodajete tehniku, nastavite ovaj cirkus sa civilnim služenjem vojnog roka. Ako hoćete da Srbija ima snažnu vojsku koja je sposobna da odgovori svojim ustavnim obavezama, a to je odvraćanje agresora u slučaju agresije na teritoriji Srbije i kada se steknu povoljne međunarodne okolnosti, oslobađanje okupiranog dela teritorije Srbije, odnosno KiM, postoje tri rešenja.
Prvo rešenje je, da vratite obavezno služenje vojnog roka i ukinete mogućnost služenja vojnog roka bez oružja i da trajanje vojnog roka produžite sa šest na devet meseci. Prosto je nemoguće da od jednog neobučenog regruta, mladog čoveka, za šest meseci napravite obučenog vojnika.
Drugo rešenje je, da izvršite potpunu profesionalizaciju Vojske Srbije, da povećate broj njenih pripadnika na 50 hiljada i da starosnu granicu za prijem pojedinaca, vojnih obveznika u profesionalnu službu sa sadašnjih 30 povećate na 40 godina, pri tome mislim na obične vojnike a ne na oficire.
Treće rešenje je, da uvedete dobrovoljno služenje vojnog roka. U tom slučaju da broj profesionalnih vojnika povećate na 30 hiljada, a radi stimulacije mladih ljudi, da se redovno odzivaju na služenje vojnog roka, da uvedete beneficirani radni staž za sve mlade ljude koji odsluže Vojsku sa oružjem. Hvala vam. (Aplauz.)

SRS je protiv civilnog služenja vojnog roka i zbog toga smo predložili brisanje svih članova ovog predloga zakona.
Koristim priliku i prisustvo gospodina ministra da ga zamolim da mi, ukoliko je dobre volje, pruži nekoliko objašnjenja. Možda ću posle njih promeniti mišljenje o civilnom služenju vojnog roka.
Prvo, da mi terminološki razjasni pojam civilno služenje vojnog roka. Priznajem da mi ni posle nekoliko dana rasprave to nije baš najjasnije. Po meni, to je čak nemoguće objasniti iz razloga što se radi o nespojivim stvarima. Vojni rok je vojni rok ili nije vojni rok. Kada regruta uputite da bude vaspitačica u vrtiću ili čistačica u Crvenom krstu, to je isto kao i da tog omladinca primite u planinarsko društvo pa ga onda uputite da pešači po ravnicama u Vojvodini i da kažete da ste ga uputili na planinarenje.
Drugo objašnjenje koje mi je potrebno, ni to mi nije jasno, kako je moguće da regrut odsluži vojni rok, a da nikad u životu ne uđe u kasarnu, da nikada u životu ne obuče uniformu i da nikada u životu ne uzme pušku u ruku, a da mu posle toga date vojnu knjižicu, u tu vojnu knjižicu napišete da je odslužio svoju vojnu obavezu prema državi i to potvrdite pečatom.
Treće objašnjenje, kako je moguće da taj lažni vojnik nakon odsluženja lažnog vojnog roka nema apsolutno nikakvih obaveza prema Republici Srbiji, prema odbrani Republike Srbije. Ovde pominjete njegovo upućivanje u rezervni sastav. Zanima me ovo što je pitao kolega Petković, koji je to rezervni sastav u koji se upućuje nakon takozvanog odsluženja vojnog roka?
Moj kolega Popović kaže da je u dilemi da li je u pitanju rezervni sastav za pranje pelena, rezervni sastav za pranje tepiha, rezervni sastav za pranje prozora ili ulica. Hvala. (Aplauz.)

Brisanje ovog člana predložio sam iz sledećih razloga – smatram ukoliko ovaj zakon bude usvojen da će on direktno biti u funkciji slabljenja Vojske Srbije i odbrambene moći Republike Srbije, kao što smatram da će svako ko bude glasao za usvajanje ovog predloga zakona učiniti lošu stvar svojoj državi i učiniti medveđu uslugu srpskoj omladini.
Zahvaljujući DS i ostalim Dosovskim strankama, a sada vidim i uz značajan doprinos SPS, umesto da svoje sinove uči i osposobljava da budu muškarci, vojnici, da budu hranitelji porodice i branioci otadžbine odgovorni ljudi, domaćini, Srbija ih uči da budu dezerteri. Učite ih da je normalno da umesto u kasarni sa puškom i drugim vojnicima, sa oficirima, tamo gde im je mesto, vojni rok služe kao tetkice u vrtićima ili čistačice u domovima zdravlja.
Zahvaljujući tome, umesto podšišanih urednih muškaraca, obučenih vojnika, nišandžija, artiljeraca, iz Vojske nam se vraćaju u kosu zarasli mamini i tatini sinovi, koji su stručno i moralno pripremljeni da se pre pojave na nekoj ''paradi ponosa'' nego na vojnoj paradi.
Na kraju, ministru Šutanovcu, Vladi, ali i svima nama u ovom visokom domu postavljam jedno pitanje, koje me zaista muči, šta će se dogoditi ako u jednom trenutku, u jednom danu ili u jednoj godini dogodi sledeće – da se svi regruti, svi vojnici, mogu i svi oficiri i svi rezervisti pozovu na prigovor savesti. Srbija će ostati bez Vojske. (Aplauz.)

Iz razloga koje su naveli poslanici SRS, o kojima sam i ja govorio i o kojima ću sada govoriti, predložio sam brisanje ovog člana Predloga zakona. Ono što je moja sledeća, možda, najveća dilema jeste šta će se dogoditi ako Srbija nekada bude morala da izvrši mobilizaciju. Šta će raditi sa trećinom ili polovinom vojnih obveznika koji su služili vojni rok, civilno služenje vojnog roka, a koji ne znaju kako puška izgleda, a kamoli da puškom rukuju. Ne zna se šta je gore – da li ih mobilisati ili ne mobilisati.
Ako ih ne mobilišemo mobilizacija će propasti, jer pretpostavljam da ona druga polovina vojnih obveznika neće pristati da se odazove na vojni poziv, tim pre što već 18 godina i dok ste bili opozicija i sada kada ste na vlasti građane Srbije ubeđujete da odbrana zemlje nije ni čast, ni obaveza već stvar izbora, a može da bude i stvar rizika, jer svako ko bude učestvovao u odbrani ove države ista ta država, koliko sutra, može da ga proglasi za ratnog zločinca. Takve primere već imamo.
Ako ih mobilišete opet je opasnost u tome što oni predstavljaju veću opasnost po sebe i svoje saborce nego po neprijatelja. Svako ko je učestvovao u ratu i ko je držao oružje u rukama, posebno u ratu gde se gine i ubija, zna o čemu govorim, jer dok oni nauče da rukuju oružjem, tvrdim vam da će pobiti više svojih saboraca nego neprijateljskih vojnika.
Donošenjem ovakvih zakona pravite probleme koje u skorijoj budućnosti neće biti moguće rešiti i koji za 15, 20 godina najkasnije mogu ozbiljno da ugroze opstanak ove države. Pravite Vojsku koja će za 10 ili 15 godina biti potpuno neupotrebljiva.

Predložio sam brisanje ovog člana, a da sam u pravu govori sledeća činjenica – znate da su nekada Srbi svoje sinove u Vojsku ispraćali sa trubačima uz narodno veselje. Od kada vi vladate Srbijom sve je masovnijih ispraćaja u tišini i sve više sa stidom, zato što ih ne šalju u kasarne, tamo gde se od kada je sveta i veka šalju regruti vojnici, već u obdaništa, domove zdravlja, Crveni krst, komunalna preduzeća.
Vi znate da su nekada očevi živeli u strahu da im sina neće pozvati u Vojsku, a danas Boga mole da im vojni pozivar ne zakuca na vrata sa vojnim pozivom.
Nekada su očevi potezali debele veze da bi obezbedili da im sinovi koji imaju neku falinku dobiju poziv za odsluženje vojnog roka, da ne budu kako se narodski govorilo ''škartirani'' od strane lekarske komisije. Danas potplaćuju članove lekarskih komisija da im sinove proglase da su nesposobni za Vojsku. Nekada su očevi potezali debele veze u odsecima za narodnu odbranu da bi obezbedili da im sinovi služe vojni rok, recimo, u Školi rezervnih oficira u Bileći.
E, danas, traže da im sinovi služe vojni rok najčešće u vrtićima i domovima zdravlja. Domovi zdravlja su danas najelitnije ustanove za služenje vojnog roka. To je u suštini posledica vaše neodgovorne politike i to je rezultat vaših reformi u oblasti odbrane i bezbednosti odbrambenih snaga Republike Srbije. (Aplauz.)

 Predložio sam da se briše i ovaj član zakona. Predlažem da prihvatite moj amandman. Predlažem da prihvatite sve amandmane poslanika SRS, da povučete ovaj zakon iz procedure. Sve mladiće takozvane vojnike koji se nalaze na takozvanom odsluženju vojnog roka da uputite na odsluženje vojnog roka u najbližu kasarnu ili vojnu jedinicu. Tako ćete jednim potezom učiniti više korisnih stvari.
Prvo, spasićete čast srpskog vojnika. Drugo, pojačaćete Vojsku Srbije. Treće, povećaćete odbrambenu moć Republike Srbije. Četvrto, oslobodićete pet, šest hiljada radnih mesta koja trenutno zauzimaju ovi lažni vojnici. Na taj način ćete između ostalog ispuniti ono svoje predizborno obećanje koje ste dali pre poslednjih izbora, da ćete ukoliko vam građani ukažu poverenje otvoriti dve stotine hiljada novih radnih mesta. Šest hiljada, nije dvesta hiljada, ali kada ste vi u pitanju i to je dosta. Smatram da je nedopustivo da oni koji izbegavaju služenje vojnog roka, osim što izležavajući se ugrožavaju bezbednost zemlje, zauzimaju radna mesta onim građanima Srbije koji bi hteli da rade. (Aplauz.)

Nemam šta da kažem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav 2. član 4. na koji sam podneo amandman glasi: ''Civilna zaštita je organizovan sistem čija je osnovna delatnost zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda'', da ne čitam dalje.
Podneo sam amandman da se ove reči zamene sledećim rečima – „Civilna zaštita je državni sistem zaštite, spasavanja i otklanjanja.“ Moj amandman je terminološke i suštinske prirode. Terminološki deo se odnosi na ovaj termin „organizovani sistem“. Mislim da je ova reč „organizovan“ suvišna, jer se podrazumeva, ako se nešto može podvesti pod sistem da je to onda organizovano. Ako nije sistem, onda nije organizovano.
Što se tiče suštinske promene, suštinske primedbe amandmana, ona se odnosi na činjenicu, da se u ovom predlogu Vlade ne zna čija je civilna zaštita. Ovako kako je Vlada predložila, ispada da je civilna zaštita samostalni nezavisni sistem, koji nema veze sa državom. Kao što znate, civilna zaštita je jedan od najvažnijih državnih sistema.
Ne postoji nijedan razuman razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen. On nije prihvaćen iz razloga što je podnet od strane Poslaničke grupe SRS. Vi odnosom prema ovom amandmanu još jednom potvrđujete svoj bahat odnos prema opoziciji u Skupštini.
Vama je opozicija dobrodošla kada je trebalo usvajati Rezoluciju o Kosovu, kada Skupština treba da donosi neke odluke kojim treba da ispravlja vaše brljotine, kada treba da otpustite s posla nekoliko hiljade radnika u ministarstvima, vaših aktivista koje ste primili na posao samo zbog toga da biste se, na neki način, odužili za njihov stranački rad. Međutim, kada treba da učinite jedan gest dobre volje, kad treba da prihvatite razumne amandmane opozicije, vi to jednostavno ignorišete. (Aplauz.)

Predloženim rešenjem Vlada predviđa da Ministarstvo odbrane ima obavezu da organizuje, modernizuje i unapređuje sistem telekomunikacionih mreža i sredstava za potrebe Vojske Srbije. Podneo sam amandman kojim predlažem da se posle reči "i sredstava" dodaju reči "i drugih vidova veze". Ovo sam učinio iz razloga što smatram da je potpuno pogrešno sistem veza jedne armije zasnivati samo na telekomunikacijama. Kasnije ću to objasniti.
Praktično, evo šta bi to značilo u slučaju rata, a sve armije postoje i pripremaju se za rat pod pretpostavkom da će jednog dana ratovati? Ukoliko ostane ovo rešenje koje je predložila Vlada, prvog dana rata Vojska Srbije će ostati bez sistema veza. Praktično, to znači da bi ostala i bez sistema komandovanja. Sistem komandovanja bi se potpuno raspao.
Mi imamo iskustva iz ratova od 1991. do 1999. godine. Znamo da je prilikom svih većih akcija hrvatske vojske, muslimanske vojske i šiptarskih terorista, NATO pakt, koji je tehnološki superiorniji, izvršio blokadu veza Vojske Jugoslavije, Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Prva stvar koju su Amerikanci uradili kada su krenuli u akciju "Oluja" jeste to da su u potpunosti blokirali veze Srpske vojske Krajine.
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem uređuju poslovi državne uprave iz oblasti telekomunikacija i sistema veza koji su u nadležnosti Ministarstva odbrane, a ne određuju se vrste sredstava veza koje koristi Vojska Srbije".
Slušajte još jednom šta kaže tačka 22) na koju sam podneo amandman: "organizovanje, modernizaciju i unapređenje telekomunikacionih mreža i sredstava kriptozaštite za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa." Sada tražim od ministra Šutanovca...

Novi stav koji se predlaže glasi: „Delatnosti logističke podrške iz stava 1. ovog člana mogu obavljati vojne ustanove koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane sa statusom pravnog lica ili bez statusa pravnog lica.“ Predložio sam da se brišu ove reči „sa statusom pravnog lica ili bez statusa pravnog lica“, iz razloga što je iz prethodnog teksta jasno da se radi o svim ustanovama koje su organizaciono vezane za Ministarstvo odbrane, bez obzira da li imaju status pravnog lica ili nemaju.
Da banalizujem, to vam je kao da napišete da pravo na parkiranje na parkingu Narodne skupštine imaju svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, a onda dodate – bez obzira da li su u vladajućoj koaliciji ili u opoziciji.
Vraćam se na amandman na član 4. Želim odgovor od ministra Šutanovca na sledeće pitanje: šta je istina i šta je tačno, da li je tačno ovo što je potpisao ministar Dačić, gde se kaže u tački 22) člana 4. da je u pitanju – organizovanje i unapređenje telekomunikacionih mreža i sredstava za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa? Potenciram – za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen moj amandman kaže se da se ovim članom ne određuju vrste sredstava veza koje koristi Vojska Srbije. Smatram da dugujete objašnjenje: da li je tačno ovo što je potpisao ministar Dačić ili je starije i tačnije ovo što je potpisao premijer Cvetković?
Dakle, da li su u pitanju sredstva Vojske Srbije, za potrebe Vojske Srbije, ili sredstva za potrebe bog zna čega? Insistiram da na to odgovorite, smatram da bi to bilo pitanje elementarne pristojnosti. Hvala vam. (Aplauz.)

(Koristiću dva minuta vremena poslaničke grupe.) Predložio sam u članu 24. određene izmene o kojima ću govoriti, a koje se opet tiču sredstava veze u Vojsci Srbije. Ukoliko ne budu bili prihvaćeni amandmani na član 4. i član 24, koje su podneli poslanici SRS, Vojska Srbije će postati prva armija u svetu koja ne razvija žičani sistem veza i kurirski sistem veza, koja se u uspostavljanju veza između jedinica, između komandi jedinica, u potpunosti oslanja na tehniku i u potpunosti se odriče ljudskog faktora. Taj luksuz sebi nisu dozvolili ni tehnološki i ekonomski i vojno najjače armije na svetu, kao što su američka, ruska, kineska i britanska armija, ali otkako Srbijom upravlja DS i ostale Dosovske vlade, Vojska Srbije je puna ovakvih, i sličnih, nenormalnih presedana.
Podsećam, Vojska Srbije, siromašna vojska još siromašnije zemlje, po naređenju tadašnjeg ministra odbrane, Borisa Tadića, uništila je dve hiljade ručnih protivavionskih sistema „Strela“ i, da apsurd bude veći, to uništavanje je izvršeno bez ikakve potrebe, samo nekoliko godina nakon što je Srbija bila izložena vazdušnoj agresiji od strane NATO.
Vojska Srbije svoje tenkove prodaje švercerima gvožđa na kilogram, a da nije obezbedila adekvatnu zamenu! Vojska Srbije je bezrazložno, privremenim penzionisanjem, odnosno prevremenim penzionisanjem, u penziju poslala nekoliko stotina ratnih oficira!
Vojska Srbije je jedina vojska na svetu gde trećina vojnika vojni rok odsluži a da ne vidi pušku i kasarnu! Umesto u kasarnama, srpski vojnici Vojsku služe u školama, vrtićima, domovima zdravlja, pozorištima, komunalnim preduzećima, kao čistačice, laboranti, bebisiterke, čuvari perika i šetači kučića.
Ministar Šutanovac je rekao u sredu, govoreći ovde u Parlamentu, da impresionira javnost, kako je odziv na mobilizaciju, odziv regruta na služenje redovnog vojnog roka, čini mi se, 98%, pa, ako izmislite da vojnici služe vojni rok u banjama, na crnogorskom ili turskom primorju, onda postoji šansa da taj odziv bude veći od 100%.
Pravite vojsku u kojoj uskoro većina vojnih obveznika neće znati kako puška izgleda, a kamoli kako se ta puška upotrebljava. Pravite vojsku koja treba da brani Srbiju, a pravite je po pravilima koja vam određuju oni koji su objektivno trenutno jedini neprijatelji, najveći neprijatelji Srbije, to su NATO pakt i SAD.

Predložio sam brisanje člana 1, koji glasi: „Službom u Vojsci Srbije smatra se i vršenje dužnosti civilnih lica na službi u Vojsci Srbije raspoređenih na radna mesta u vojnim jedinicama i u vojnim ustanovama u kojima se ne obavljaju poslovi iz nadležnosti Ministarstva odbrane, a koje su organizaciono i funkcionalno vezani za Ministarstvo odbrane.“
Smatram da je ovaj član u potpunosti suvišan, da se podrazumeva da su civilna lica na službi u vojnim jedinicama istovremeno na službi u Vojsci Srbije, koliko znam, bar zvanično, u Srbiji ne postoji druga vojska, osim Vojske Srbije. Mi znamo da je osnovna nadležnost Ministarstva odbrane odbrana zemlje.
Postavlja se pitanje, ako ostane ovo Vladino rešenje – koje su vojne jedinice i ustanove u kojima se ne obavljaju poslovi iz nadležnosti Ministarstva odbrane i koji su to poslovi koje te jedinice i te ustanove obavljaju? Praktično, ako se dosledno čita ovo rešenje koje predlaže Vlada, može se steći samo jedan jedini utisak, da je ovo stvaranje nekakvog zakonskog okvira, istina, stidljivog zakonskog okvira za stvaranje još jedne vojske u Srbiji, po sistemu – ako imamo dva, tri operatera mobilne telefonije, zašto ne bismo imali dve, tri vojske.

Predložio sam brisanje člana 5. iz istih razloga iz kojih sam predložio da se briše član 1. Ukoliko ostane rešenje koje predlaže Vlada, član 18, čija se izmena vrši, tačka 2) glasiće ovako: „Ministar odbrane donosi formacije i sistematizacije komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije i vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane“.
Predlažem brisanje ovog dodatka – ''i vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane'', zato što se stvarno stiče utisak, nameće se jedan zaključak da u Srbiji postoje vojne jedinice i ustanove koje su vezane za Ministarstvo odbrane i da postoje neke druge ustanove koje su vezane samo za Vojsku Srbije, a nisu vezane za Ministarstvo odbrane.
Po Ustavu Srbije postoji jedinstven sistem odbrane. Sada je zanimljivo čuti ovo obrazloženje koje je dala Vlada.
Obrazloženje ću pročitati iz razloga što stvarno smatram da ni vrsni jezički stručnjaci, lingvisti, ne bi razumeli šta je pisac hteo da kaže. „Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem dopunjuje nadležnost ministra odbrane za predlaganje predsedniku Republike postavljenja, unapređenja, razrešenja i prestanak službe generala ili starešina na dužnosti, za koje je formacijom utvrđen čin generala raspoređenih van Vojske Srbije u Ministarstvu, kao i postavljenja, unapređenja, razrešenja i prestanak službe profesionalnih vojnika, profesionalnih vojnih lica Vojske Srbije na formacijskim mestima van Vojske Srbije u Ministarstvu“.
Zaista stojim na stanovištu da ovo nije moguće razumeti. Izvukao sam samo jedan zaključak da ćemo mi ubuduće imati dve vrste generala – jedne koji će služiti u Vojsci, to su krupni generali i drugi, oni kabinetski generali, koji će služiti za ukras, u ovom trenutku Borisu Tadiću i vladajućem režimu.
Praktično, oni će svoje vojne karijere graditi političkim putem i neće imati nikakve dodirne veze, dodirnih tačaka sa Vojskom Srbije.

Dame i gospodo, Predlogom zakona je predviđeno da u profesionalnu službu Vojske Srbije ne može da bude primljeno lice koje je starije od 30 godina. Smatram da je to neprihvatljivo i predložio sam da se ta starosna granica pomeri na 40 godina.
Kao što znate, isključiva namena profesionalnih vojnika je odvraćanje neprijatelja od agresije na Srbiju i učešće u odbrani zemlje, ukoliko do agresije dođe. Interes Srbije, interes Vojske Srbije trebalo bi da bude da u Vojsci ima što sposobnije, što osposobljenije vojnike.
Ako ovo rešenje koje je predložila Vlada ostane, dogodiće se ono o čemu sam govorio pre nekoliko dana u raspravi u načelu, da praktično najobučeniji vojni obveznici koje trenutno Srbija ima, a to su vojnici koji su ratovali u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini i na KiM koji su tada imali 18, 19, 20 ili 22 godine, i nalazili se na početku životnog puta, a sada se nalaze u najboljem životnom dobu, neće moći da budu profesionalni pripadnici Vojske Srbije.
Govoreći u sredu, ministar Šutanovac je rekao da to nije tačno i da će u profesionalnu službu moći da budu primljeni svi državljani Srbije starosti do 45 godina. Ponovo citiram ovaj predlog koji glasi: ''6) da nije stariji od 30 godina, ako se prima u svojstvu profesionalnog vojnika“.
U obrazloženju zbog čega odbija ovaj moj amandman Vlada kaže sledeće: „Amandman se ne prihvata iz razloga što se radi o licu koje ima svojstvo profesionalnog vojnika, koji u smislu zakona ima najmanje osnovno obrazovanje.“ Mislim da suština koja hoće da se postigne jednim zakonom o odbrani, zakonom o vojsci, nije to da li profesionalni vojnik ima osnovno, srednje ili visoko obrazovanje, nego da li je taj profesionalni vojnik osposobljen, da li je sposoban da izvršava svoje zakonske i ustavne obaveze. Iz tog razloga, stvarno smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.
Ne postoji nijedan, apsolutno nijedan, dokaz da će lica koja imaju manje od 30 godina, koja budu primljena u profesionalnu službu Vojske Srbije, bolje i odgovornije obavljati svoje poslove, nego što će to činiti lica, recimo, koja imaju 32 ili 39 godina, koja ispunjavaju sve ostale preduslove da budu profesionalni vojnici. Mnogi od njih imaju ratno iskustvo, ali ne mogu iz razloga zato što su navršili više od 30 godina.