Dame i gospodo, podneo sam amandman kojim predlažem da se spisku stručnog kadra koji proizvođač rakije mora da ima, pored inženjera agronomije, odnosno diplomiranog inženjera mastera, dodaju inženjer tehnologije, diplomirani inženjer tehnologije, diplomirani inženjer tehnologije – master prehrambeno-tehnološkog ili biotehnološkog usmerenja akademskih studija.
Smatram da je ovo u skladu sa suštinom člana 9. i da ovaj amandman treba prihvatiti. Osvrnuću se na stav 1. člana 9. koji glasi: „Proizvodnjom rakije i drugih alkoholnih pića može da se bavi pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan u registru privrednih subjekata i koji je upisan u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića“.
Šta ovo znači? To znači da desetine hiljada domaćina koji su pekli rakiju, koji su pravili vino, od 1. juna to neće moći raditi ako se ne registruju kao proizvođači rakije.
Da li će se registrovati? Naravno da neće, većina njih neće. Da li će prestati da prave rakiju nakon usvajanja ovog zakona? Naravno da neće i nema tog zakona, nema te vlasti koja će srpskog seljaka na to prisiliti.
Donošenjem ovog zakona vi udarate na narodnu tradiciju, na srž narodnih običaja, na jedan način, filozofiju života u Srbiji, jer ljudi rakiju peku generacijama, peku je stotinama godina i vi to sad hoćete da prekinete, da zabranite Srbinu da u svom dvorištu, u svom kazanu, od svoje šljive ispeče 50 ili 100 litara rakije za svoju upotrebu. Vi hoćete da naterate ljude da umesto svoje rakije koju su pravili za sebe, znali su kakvu prave, znali su svoj ukus, kupuju tuđu rakiju.
Upozoravam građane Srbije na suštinu ovoga što vi radite. Podsećam i do čega ste vi doveli njih i Srbiju samo za 10 mjeseci svoje vladavine. Vi ste prije 10 mjeseci obećavali otvaranje 200.000 novih radnih mesta. Doveli ste do toga da dnevno u Srbiji bez posla ostane 330 radnika, mjesečno 10.000 ljudi sa svojih radnih mjesta izbacujete na ulicu.
Obećavali ste evropsku perspektivu, obećavali ste ukidanje viza, stavljanje Srbije na belu šengensku listu i evo šta imaju od te evropske perspektive koju ste vi obećali – imaju zakon kojim im se zabranjuje da popuju čašu svoje rakije.

Replika na izlaganje gospodina ministra.

Kako nije bilo uvredljivo, kako sarkastična primedba o mojim sposobnostima da budem proizvođač alkohola, proizvođač rakije itd.

Podnio sam amandman kojim predlažem brisanje tačke 21) člana 3. ovog predloga zakona, zato što SRS smatra da u Republici Srbiji ne treba dozvoliti bilo kakvu upotrebu genetički kodifikovanih organizama. U odbrani ovog stava citiraću dio iz knjige "Sjeme obmane'' Džefrija Smita.
''Ponudite li kravama, svinjama, vjevericama, losovima, pa čak i pacovima prvo genetski modifikovanu, a zatim prirodnu biljku, životinje će uvek izabrati prirodnu, pa čak i ako su na rubu gladi. Bil Lašmet posmatrao je kako dvije-tri krave ulaze u prostor za hranjenje. Prve jasle su sadržale 25 kilograma modifikovanog kukuruza. Krave su ga onjušile i prišle drugim jaslama sa 25 kilograma prirodnog kukuruza koje su pojele. Isti slučaj se ponovio i sa drugom skupinom krava.''
Isti pokus 1998/1999. godine ponovljen je na šest farmi u severozapadnoj Ajovi. Identična ispitivanja sa svinjama pokazala su iste rezultate i to dve godine zaredom. Po ispitivanju sa pacovima, ''Vašington post'' piše da su glodari odbili jesti inače im drage rajčice.
Naime, genetski modifikovane vrste koje su naučnici želeli njima ispitati, nisu prihvatili dobrovoljno. Kada su ih nasilno nahranili, neke životinje su dobile lezije na želucu, a sedam od 40 uginulo je u roku od dva tjedna. Hrvatski prevod.
Rajčica je odobrena, farmeri koji su u zimskim mesecima divljim vevericama, losovima, jelenima, rakunima i miševima ponudili prirodni i genetski modifikovani kukuruz utvrdili su nespornu činjenicu. Hrpa sa genetski modifikovanom hranom nije ni taknuta.

Predložio sam brisanje stava 4. člana 15. ovog zakona. Nastaviću obrazloženje koje sam počeo vezano za prethodni amandman, pošto se radi o istoj temi.
Američki istoričar i naučnik Viljem Endal u knjizi, slušajte naslov knjige "Seme uništenja, geopolitika modifikovane hrane i globalno carstvo", tvrdi da se radi o globalnoj zaveri čiji je cilj ovladati proizvodnjom svetske hrane, a preko toga zavladati planetom. On odgovorno tvrdi da je sastavni dio plana drastično smanjenje svetskog stanovništva i tvrdi da je došao do podatka da se planira uništenje tri milijarde ljudi.
Zanimljivo je da slično mišljenje, sličan zaključak izvodi i predsednik Udruženja seljaka Meksika Horhe Galeon. Kaže: "Monsantov cilj je ("Monsant " je kompanija, američki hemijski gigant koji je svetski lider u proizvodnji genetski modifikovane hrane) da kontroliše proizvodnju hrane u čitavom svetu. Da bi to postigao, koncern se zalaže za proizvodnju bez seljaka. Moramo da se borimo za svoju nezavisnost, za naša polja, naše porodice, našu domovinu, budućnost naše dece. Moramo biti u stanju da sami proizvodimo prirodnu hranu.''
Inače, u Meksiku, zemlji iz koje potiče prirodni kukuruz, "Monsantov" genetski manipulisani kukuruz u međuvremenu zagađuje izvorne vrste, uništava kompletne zasade, dok se Paragvaj pretvara u zelenu pustinju, što stanovništvo tera na napuštanje zemlje.
Na kraju ću samo navesti primer Indije. U Indiji je ova kompanija pokupovala brojne tamošnje firme koje su prodavale prirodno seme pamuka i sada nudi samo svoje skupe genetski manipulirane vrste, a one su često osetljive na razne bolesti, pa su loše žetve vrlo česte. To je dovelo do toga da veliki broj seljaka u Indiji na kraju sezone branja pamuka poseže za samoubistvima.

Dame i gospodo, predložio sam brisanje naslova iznad člana 28. iz već navedenih razloga. Radi građana koji ne razumeju tu problematiku, pokušaću da objasnim šta je to genetski modifikovan organizam, odnosno genetski modifikovana hrana.
Način na koji se biljke modifikuju je zasnovan na transgenskim promenama. Ovo znači da se na veštački način kombinuju DNK materijal od dva potpuno različita organizma da bi se dobio jedan željeni ili, što se sve češće događa, jedan neželjeni organizam.
Na primer, uvođenjem gena ribe s Artika u paradajz, dobija se paradajz koji se može gajiti na nižim temperaturama. Odete u jednu od ovih velikih prodavnica, koje drže novopečeni srpski mafijaši, kupite paradajz i istovremeno kupite dio gena ribe sa Artika.
U slučaju kompanije "Monsanta", npr, genetski pamuk se dobija tako što se unose geni bakterije – "bacilus turiginzis", ne znam ni da pročitam. Odete u prodavnicu, kupite pamuk iz Indije, kupite bakterije i zajedno sa njima idete u Evropu.
Naravno da sve ovo izaziva veliku zabrinutost potrošača širom svijeta, a na sve to direktor za korporacijsku komunikaciju ove firme, kompanije "Monsanto", Fila Anđel, kaže sledeće – naša kompanija ne treba da garantuje bezbednost biotehnološke hrane. Naš interes je u što većoj prodaji iste, u što većem profitu.

Dame i gospodo, podneo sam amandman kojim predlažem brisanjem tačke 8) člana 40. ovog predloga zakona.
Iskoristiću ovo vreme da kažem nešta iz poslovne biografije kompanije Monsanto, koja je nosilac kampanje uvođenja genetski modifikovane hrane u ishrani. Godine 1948. počela je proizvodnja herbicida 245E, koji zbog procesa proizvodnje sadrži primene dioksina. Isti je korišćen u izradi preparata "agent oranž", upotrebljavanog od strane vojske SAD za uništavanje lišća po šumama u Vijetnamu, sa nadom da će ovo uskratiti prirodna skrovišta vojsci Vijetkonga.
Pamtim da je uništeno oko 20.000 kilometara šuma u Vijetnamu. Preparat se pokazao kao relativno uspešan, strategija ne tako uspešna, a krajnji rezultat, pored stotina hiljada usmrćenih Vijetnamaca, stotine hiljada beba rođenih sa anomalijama, kao i dugotrajnog zagađenja šuma po Vijetnamu, koje i dalje utiče na tamošnje naseljenike, njihovu decu i životinje. Tužba američki veterana, koju je kompanija platila 1984. godine više od 100 miliona dolara na ime odštete za narušeno zdravlje vojnika.
U ranim 1970. godinama ovaj herbicid je zabranjen, a otprilike u isto vreme je Monsanto patentirao i počeo proizvodnju herbicida "raundap". Pošto se taj herbicid upotrebljava masovno u zemlji Srbiji, pročitaću šta je nakon tri godine istraživanja zaključila francuska novinarka Mari Monik Robin.
Kaže – rondap je postao omiljen kod poljoprivrednika i baštovana, između ostalog, i zbog toga što je Monsanto utvrdio da se taj proizvod prirodno rastvara i da nije štetan za okolinu.
Ali, to je laž. Rondap ne samo da je štetan za okolinu, nego naučno je dokazano da izaziva rak, kako je dokazano u više naučnih eksperimenata.

Dame i gospodo, podnio sam zahtev za brisanje tačke 10) stav 1. člana 49. Iskoristiću ova dva minuta da ukažem još na nekoliko činjenica koje potvrđuju da je genetski modifikovana hrana đavolska rabota i da iza te rabote stoje SAD, odnosno njihovi geostrategijski kolonijalni interesi.
Prva činjenica Bremerove administracije u Iraku je bila da uvede zemljoradnicima zabranu da upotrebljavaju seme dobijeno od biljaka koje su zaštićene patentima. O čemu se radi? Seljacima u Iraku je zabranjeno da rod koji imaju ove godine koriste kao seme za sledeću godinu. Umesto toga oni moraju da kupuju seme od ove američke kompanije "Monsanto".
Sledeća činjenica, američka ambasada u Zagrebu 2001. godine je vršila pritisak na Hrvatsku da ne zabranjuje ili uvodi restrikcije uvoza genetski modifikovanih organizama.
Ultimatum je bio jasan: ukoliko se ne povinuje zahtjevu, Hrvatska će snositi posledice kroz Svjetsku trgovinsku organizaciju.
Zaključujem ovako: ako je Hrvatska, koja je saveznik SAD, a SAD su, između ostalog, pomogle Hrvatskoj da okupira Republiku Srpsku Krajinu, znači, ako je Amerika ucenjivala svog saveznika – Hrvatsku, logično je zaključiti da je ucenjivala i Srbiju, koju je bombardovala, i na osnovu toga zaključujem da je rasprava koju mi danas imamo, pa i Predlog zakona, između ostalog, rezultat pritiska koji imamo iz Brisela i iz Vašingtona.
Pošto vreme prolazi, ukazaću samo na još jednu činjenicu. Kaže: „Kompanija „Monsanto“ proizvodi sintetički hormon rasta koji se daje kravama za povećanje proizvodnje mleka, što uzrokuje mastitis kod krava i, praktično, neprekidnu terapiju antibioticima“.

Dame i gospodo, u članu 10. Predloga ovog zakona stoji da je proizvođač dužan da, u granicama delatnosti koju obavlja, pruža potrebne informacije potrošačima i drugim korisnicima koje će im omogućiti da procene rizik koji proizvod može da predstavlja tokom perioda njegove upotrebe koji određuje proizvođač ili razumno predvidivog perioda upotrebe.
Podnio sam amandman kojim predlažem da se ova formulacija "razumno predvidivog perioda upotrebe" briše. Po mom mišljenju u pitanju je preširoka, previše slobodna formulacija koja ostavlja prostor za različita tumačenja. Tamo gde su različita tumačenja, tamo je i prostor za nesporazume, nesuglasice, prostor za određene zloupotrebe, koje u krajnjem slučaju mogu imati i tragične posledice.
Postavlja se pitanje - šta znači razuman period upotrebe. Za nekoga razuman period upotrebe za korišćenje određenog proizvoda može biti pet godina, za drugog može biti 25 godina. Ono što je za nekog razumno, za drugog može biti potpuno nerazumno.
Postavljam jedno praktično pitanje, recimo šta će se dogoditi ako neko ko se bavi punjenjem i distribucijom plinskih boca u promet stavi polovne plinske boce koje su stare po 40-50 godina. Praktično krajnji potrošači, korisnici će u svojim stanovima, poslovnim prostorima dobiti tempirane bombe, a distributer može da se pozove da je to po njemu razuman period upotrebe plinskih boca. Znamo da kroz Beograd, Pančevo i neke druge gradove Srbije svakodnevno prolaze cisterne sa opasnim materijama, hemikalijama, može se dogoditi da distributeri odluče da distribuciju vrše u cisternama koje su stare 40-50 godina, kojima je istekao rok upotrebe. Smatram da je jedino razumno rešenje da se ova, inače suvišna, formulacija briše i da se period upotrebe nekog proizvoda striktno odredi od strane proizvođača, a u skladu sa postojećim standardima i u skladu sa zakonskim propisima.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, podnio sam amandman kojim predlažem da se u članu 7. briše stav 1, kojim se predviđa osnivanje Uprave za agrarna plaćanja kao organa uprave u sastavu Ministarstva.
Ovo sam predložio iz razloga što smatram da je u pitanju neopravdano uvođenje novog harača na građane Srbije. Ovaj predlog pokazuje svu dvoličnost politike DS i ostalih stranaka vladajuće koalicije. Evo zbog čega.
Na jednoj strani već nekoliko meseci vi se deklarativno obavezujete da ćete smanjiti broj zaposlenih u državnoj administraciji, prije svega u Vladi Republike Srbije. Od lokalnih samouprava tražite da u smanjenju broja zaposlenih praktično cede suvu drenovinu. Na drugoj strani u Beogradu, u državnoj administraciji ne prestajete da povećavate broj zaposlenih.
U okviru mera protiv sadašnje ekonomske krize Vlada je obećala da će ukinuti nekoliko hiljada radnih mesta. Ovaj predlog zakona pokazuje na koji način ste vi to zamislili. Vi ćete ukinuti jedna radna mjesta, a za te iste ljude predviđate otvaranje novih radnih mjesta, naravno, partijskih kadrova DS, G 17, SPS i ostalih stranaka vladajuće koalicije i još se time hvalite.
Znači, iste ljude ćete preseliti iz jednog u drugo ministarstvo, iz jedne uprave u agenciju, iz jedne zgrade u drugu zgradu, iz jedne kancelarije u drugu kancelariju. Ovo je još jedna obmana vladajuće koalicije.
Podsećam na onu bajku od 200.000 novih radnih mjesta, na bajku o 700.000.000 evra koje će uložiti "Fijat" u "Zastavu" u Kragujevcu, besplatne akcije od 1.000 evra, ukidanje viza itd.
Praktično, ovim se nastavlja jedna pogubna, neodgovorna politika nekontrolisanog zapošljavanja u državnoj administraciji, koja je započela 5. oktobra 2000. godine.
Podsećam, u vreme kako ste vi nazivali diktature Slobodana Miloševića, u državnoj administraciji je radilo 8.000 ljudi. U to vreme ste tvrdili da je to nedopustivo, da je maltene u pitanju zločin i da ćete po preuzimanju vlasti uvesti radikalne promene, da ćete radikalno smanjiti broj zaposlenih. Šta ste učinili?
U proteklih nepunih devet godina u državnoj administraciji ste zaposlili dodatnih 20.000 ljudi, tako da u Vladi i ministarstvima trenutno radi 28.000 ljudi.
Pretpostavljam da u ovoj novoj upravi neće biti zaposleno manje od desetak novih radnika. Za njihove plate građani Srbije će mesečno izdvajati najmanje 1.000.000 dinara. Na nivou četiri godine to je od prilike oko 520.000 evra.
Imam prijedlog kako da ta sredstva iskoristite na bolji način, da ih iskoristite na otklanjanje posledica pogrešne poljoprivredne politike na ovom konkretnom slučaju. Nekontrolisanim tretiranjem poljoprivrednog zemljišta na području opštine Velika Plana, na izvorištu Livade sa kojeg se Velika Plana snabdeva vodom, došlo je do zagađenja vode, tako da ona praktično više nije za ljudsku upotrebu. Pet godina 50.000 građana Velike Plane nema vodu za piće.
Kao što sam više puta govorio u ovoj skupštini, problem je moguće rešiti samo izgradnjom fabrike vode, međutim, objektivno zbog sadašnje ekonomske krize pitanje je da li država može izdvojiti četiri-pet miliona evra, koliko je potrebno da se ta fabrika završi.
Predlažem da se uradi jedno privremeno rešenje, da se instalira jedan privremeni objekat u koji bi bio postavljen sistem za prečišćavanje vode. Taj sistem košta nešto manje od milion evra. Ukoliko bi taj sistem bio instaliran, omogućilo bi se snabdevanje zdravom pijaćom vodom stanovnika gradskog područja Velike Plane, Velikog Orašja, dijela stanovnika Starog Sela, Markovca i Novog Sela, praktično, oko 30.000 građana bi posle pet godina dobilo mogućnost da iz gradskog vodovoda pije vodu za piće. Ta investicija košta oko milion evra.
Predlažem da Vlada prihvati ovaj amandman, odustane od osnivanja ove uprave. Sredstva u iznosu od pola miliona evra preusmeri na rešavanje pitanja vodosnabdevanja u Velikoj Plani, a mi u lokalnoj samoupravi ćemo obezbediti preostala sredstva i na taj način postići da građani Velike Plane u roku od dva-tri mjeseca, kao i svi ostali ljudi u Srbiji, piju zdravu vodu za piće. Hvala.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na vašem pokušaju da mi odgovorite. Biću vrlo kratak.
U pokušaju da obrazložite, da odbranite ono što se ne može odbraniti, a to je zapošljavanje 20.000 ljudi, 20.000 partijskih aktivista DS, SPS, G17, SPO za samo sedam godina, vi ste to pokušali objasniti sjedinjavanjem republičkih i saveznih organa.
Znate, možete da izmislite 50 ministarstava, možete da izmislite 50 uprava, 50 agencija, to ste i uradili, ali obim poslova koji ima Republika Srbija sada manji je nego obim poslova koje je Republika Srbija imala prije recimo 10 godina, i zbog stanja u privredi, zbog stanja u ekonomiji, zbog našeg međunarodnog položaja itd. da ne dužim.
Ovo ne može biti nikakav opravdan razlog da vi branite činjenicu da je 5. oktobra 2000. godine u Vladi bilo zaposleno 8.000 ljudi, prema vašim podacima koje smo dobili u izveštajima koje ste podnosili ovde, razna ministarstva, Vlada itd. Vi ste taj broj sa 8.000 povećali na 28.000.
Svake godine ste praktično zapošljavali po 2.000-2.500 i sada ćete otpustiti 2.000 ili 3.000 ljudi, poslaćete poruku građanima Srbije, verovatno predizbornu poruku, kako vodite računa o standardu građana Srbije, kako vodite računa o njihovim kućnim budžetima i eto kako ste se žrtvovali, otpustili ste 3.000 ljudi.

Dame i gospodo, predložio sam amandman kojim se briše stav 4. člana 23. ovog zakona, kojim se predviđa formiranje novih državnih službi. SRS smatra da je u vreme sveopšte ekonomske krize to društveno neopravdano.
Mi ne tvrdimo da dugoročno gledano nije potrebno i nije korisno osnivanje nekih novih uprava, saveta ili agencija. Smatramo da u ovom trenutku, u trenutku ekonomske krize, to nije dobro rešenje.
Da bi usvajanje ovog zakona za posledicu imalo povećanje bezbednosti hrane, neophodno je obezbediti njegovo sprovođenje. Po tom pitanju nisam optimista. Mi smo do sada imali 10 zakona koji su regulisali oblast bezbednosti hrane. Međutim, imamo niz slučajeva i niz afera koje pokazuju da nadležni državni organi, a pre svega republički inspektori, nisu radili svoj posao. Ovde ću zbog kratkoće vremena navesti samo jedan slučaj.
Prije nekoliko mjeseci u Velikoj Plani je otkriveno da jedna privatna firma, koja se bavi preradom i distribucijom mesa, već mesecima unazad, bez ikakvih papira, bez ikakve prateće dokumentacije, na jedan ilegalan način uvozi neispravno mesto sa područja teritorije AP Kosovo i Metohija i iz Brazila.
Postavlja se pitanje kako je to bilo moguće. Postoji samo jedno objašnjenje, da nadležni republički inspektori nisu radili svoj posao.
Te propuste nisu činili iz humanitarnih razloga, jedino logično objašnjenje je da su to radili zato što su primali mito i zato što su uzimali posao od tog prljavog posla. Ta afera se dogodila pre dva-tri meseca.
Nisam čuo da je zbog toga do sada neko izgubio posao i da je zbog toga neko u nadležnom ministarstvu odgovarao. U pitanju je teško krivično delo protiv zdravlja stanovništva.

Dame i gospodo, predložio sam da se tekst – svako je dužan da poštuje načelo jednakosti – zameni tekstom – građani su dužni da poštuju pravo na jednakost. Termin – građanin je precizniji od termina – svako, a stanovništvo ove zemlje ne čine neko i svako, nego građani Srbije. Ponovo ukazujem na činjenicu da smo mi već 20 godina izloženi diskriminaciji od strane Amerike, NATO pakta i EU. Umesto da svaki dan protestujemo, vrištimo zbog nepravde, zbog diskriminacije kojoj smo izloženi, Srbija pod vlašću DS ne prestaje da se udvara onima koji su nas bombardovali.
I jučerašnji dan je protekao u udvaranju NATO paktu. Navešću samo jedan primer, sinoćni dnevnik RTS, urednica ili voditeljka čita – iako je NATO tvrdio da je to bio humanitarni rat, ''mnogi se slažu da je u pitanju zločin protiv čovečnosti''. Poruka je jasna.
Možda je bio zločin, možda nije bio zločin, a možda je bio i humanitarni rat, možda je NATO pakt u pravu. Podsećam, na Srbiju je bačeno 20.000 tona bombi, ubijeno je 2.500 ljudi, među njima 89 dece, srušeno je 8.500 kuća, srušeno 300 škola, desetine fabrika, načinjena je materijalna šteta preko 30 milijardi evra, a za urednike RTS to možda jeste zločin, a možda i nije. Smatram da je ovo dno dna i ne bi me iznenadilo da dođemo u situaciju da za pet godina 24. marta Srbija NATO paktu i EU šalje telegram sledeće sadržine, telegram koji bi počinjao riječima – izvinite što ste nam ubijali decu.

Dame i gospodo, suštinski nema razlike između predloga ovog člana zakona i mog amandmana. Razlika je samo u tome što smatram da je moj predlog jezički jasniji i zato predlažem gospodinu ministru da ga prihvati. Iskoristiću ovu priliku da podsetim na jedan slučaj organizovane državne diskriminacije građanina Vojislava Šešelja. Vi svi znate da se građanin Srbije Vojislav Šešelj već šest godina nalazi utamničen u Haškom tribunalu, na osnovu lažne optužnice koju je protiv njega naručio režim u Beogradu, konkretno predsednik Vlade Srbije. Podsećam na izjavu Karle del Ponte - Zoran Đinđić mi je rekao: „Vodite Šešelja u Hag i ne vraćajte ga u Srbiju“. Srbija je tako postala prva država u novoj istoriji civilizacije koja je naručila međunarodnu optužnicu protiv svog državljanina.
Podsećam da je prije toga Srbija postala prva država u novijoj istoriji civilizacije koja je svog legalno izabranog predsednika izručila nekom međunarodnom sudu. Takođe podsećam da za šest godina država Srbija nije obezbedila apsolutno nikakvu pravnu i finansijsku pomoć svom državljaninu Vojislavu Šešelju.
Naprotiv, primorala je nekoliko državljana, svojih građana, da idu u Hag i lažno svedoče protiv njenog građanina Vojislava Šešelja. Na kraju, podsećam da Srbija apsolutno nije na adekvatan način reagovala na činjenicu da je Vojislav Šešelj proveo pet godina u tamnici Haškog tribunala lažno optužen, a da mu nije počelo suđenje.
Država Srbija takođe ne reaguje na činjenicu da je protiv Vojislava Šešelja nedavno pokrenut postupak zbog nepoštovanja suda, iako je svakome jasno da bi se po istom principu mogao pokrenuti postupak protiv većine građana Srbije. Hvala vam.

Dame i gospodo, naslov iznad člana 8. ovog zakona glasi – Povreda načela jednakih prava i obaveza. Smatram da su riječi "i obaveza" suvišne. Inače, skrećem pažnju da smo prije pola sata bili svedoci jednog teškog oblika diskriminacije. Jedan od narodnih poslanika, neću mu pominjati ime, po profesiji pravnik, očigledno je govoreći o Ratku Mladiću upotrebio izraz – ratni zločinac. Radi se ne samo o teškom obliku diskriminacije, već o teškom krivičnom djelu.
Ovde se odomaćila praksa da se haški optuženici, iako svi znamo da je protiv većine njih podignuta lažna politička optužnica, nazivaju ratnim zločincima, posebno kada su u pitanju bivši predsednik Republike Srpske i načelnik glavnog štaba general Ratko Mladić.
Upozoravam da protiv Ratka Mladića ne postoji nijedna pravosnažna sudska presuda, kojom je on proglašen za ratnog zločinca. Takođe, ne postoji nijedna pravosnažna sudska presuda da je Radovan Karadžić ratni zločinac. Postavljam pitanje - ako ih Haški tribunal osudi, a sigurno će ih osuditi, da li ima ikog normalnog ko prati rad Haškog tribunala, ko drži imalo do prava, ko će samo na osnovu presude Haškog tribunala zaista poverovati u njihovu krivicu?
Poređenja radi da bih dokazao kakva je diskriminacija u pitanju, podsećam vas da postoje pravosnažne sudske presude srpskih sudova protiv Tonija Blera, Žaka Širaka, Havijera Solana, Veslija Klarka, Bila Klintona i sličnih zločinaca, pravosnažne sudske presude kojim su oni proglašeni za ratne zločince, a ovde ih niko ne naziva ratnim zločincima.