Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom zakona predviđeno je uspostavljanje Višeg suda u Smederevu i taj sud bi bio nadležan za područje Osnovnog suda u Smederevu.
Prethodnim amandmanom, koji sam podneo na član 3. zakona, predložio sam da, pored Osnovnog suda u Smederevu, postoji i Osnovni sud u Velikoj Plani. U slučaju da taj amandman bude prihvaćen, Viši sud u Smederevu bio bi nadležan za osnovne sudove u Smederevu i Velikoj Plani, što predlažem ovim amandmanom.
Iskoristio bih ovu priliku da još jednom podsetim na činjenice koje, po mom mišljenju, diskredituju ovaj predlog zakona, i ne samo ovaj predlog, nego još neke iz seta pravosudnih zakona. Pre svega, mislim na Predlog zakona o sudijama.
Ovde se postavlja osnovno pitanje – da li će se usvajanjem ovog predloga zakona stvoriti uslovi da građani Srbije imaju mogućnost da na brži i efikasniji način ostvaruju određena prava pred pravosudnim institucijama? Mislim da nemaju.
Postavlja se nekoliko pitanja i sada ću pokušati da pružim odgovor na neka od njih. Da li će procedura, od podnošenja tužbi, do donošenja presude, do izvršenja tih presuda, u slučaju usvajanja ovog zakona, biti jednostavnija i brža? Po mom mišljenju, neće. Biće komplikovanija.
Umesto u jednom sudu, u jednoj zgradi, kao što je to do sada bio slučaj, kada su u pitanju prvostepeni postupci, sada će se jedan broj suđenja, ne sva, odvijati ne samo u različitim sudovima, u osnovnom sudu i nekom od sudskih odeljenja, ne samo u različitim zgradama, nego često i u različitim naseljenim mestima, u sedištu osnovnog suda i sedištu sudskog odeljenja.
Da li će organizacija sistema pravosuđa biti jednostavnija? Po mom mišljenju, neće. Umesto u jednom mestu, u sedištu suda, kao što je do sada bio slučaj, jedan sudija će sada morati da sudi u više sudova, u više naseljenih mesta, praktično, u svim mestima gde postoje sudska odeljenja osnovnog suda.
U okrugu iz kog dolazim, to je Podunavski okrug, sudije će postupati u tri suda – u Velikoj Plani, u Smederevskoj Palanci i u Smederevu, a ovde smo čuli da ima osnovnih sudova koji će pokrivati područje pet, šest, pa i sedam opština, kao što je slučaj Pčinjskog okruga, o čemu je govorio kolega Stevanović. Jedan sudija iz Smedereva će suditi u Smederevu, u Smederevskoj Palanci, u Velikoj Plani. Sudije iz Velike Plane – u Smederevu i Smederevskoj Palanci, sudije iz Smederevske Palanke – u Smederevu i Velikoj Plani.
Po Predlogu zakona o sudijama, može se, teoretski, dogoditi da sudija suđenja u ta tri suda ima u istom danu. Recimo, u Velikoj Plani, u osam sati, u Smederevu, u 9,30, u Smederevskoj Palanci, u 11 sati. Postavlja se pitanje – kako će biti organizovan prevoz sudije iz jednog u drugo, iz drugog u treće mesto? Kako će biti napravljen raspored suđenja? Imaćete apsurdnu situaciju da u istom trenutku dvojica sudija iz Velike Plane putuju za Smederevo da bi održali ročište, a u tom istom trenutku, u suprotnom pravcu putuju dvojica ili trojica sudija iz Smedereva u Veliku Planu, zbog istog posla.
Smatram da je to bespotrebno komplikovanje, koje će, na neki način, usporiti rad pravosudnih organa u Srbiji.
Kao jedan od argumenata zbog čega se pristupilo takvom rešenju, kada sam već kod ovog putovanja sudija iz mesta u mesto, o tome je govorio i kolega Pastor, navedeno je i to kako će na taj način biti smanjen stepen korupcije, kako će presude biti pravednije i više utemeljene na zakonu.
Mislim da je potpuno obrnuto. Većina sudskih procesa pred sudom u jednom mestu, pred mesnim sudom, vodi se između fizičkih i pravnih lica iz tog naselja.
Recimo, uzmimo slučaj Smedereva. Mislim da će sudija iz Smedereva, koji vodi parnicu između dva svoja sugrađanina, doneti pravedniju presudu nego što će je doneti sudija iz Velike Plane, ili iz Leskovca, ili nekog drugog mesta.
Ako bude u dilemi, ako može da presudi na jednu ili na drugu stranu, on će više vagati, zato što su u pitanju ljudi sa kojima živi, koje svakodnevno sreće u svom gradu; biće mnogo obazriviji nego sudija koji dođe iz drugog mesta. On neće toliko voditi računa o tim sitnicama, doneće presudu po automatizmu, posle sat vremena sesti u auto i otići u mesto svog življenja.
Postavlja se pitanje – da li će ova opterećenost sudija doprineti da oni donose pravednije i zakonitije presude? Po mom mišljenju, neće. Zamislite sudiju koji ima dva teška ročišta, recimo, u Smederevskoj Palanci, posle toga ima zakazano ročište u Smederevu. Treba sat vremena da provede u vožnji. Znate kakvo je stanje na našim putevima, može da bude sneg, gužva, može da dođe do nekog saobraćajnog udesa, u svakom slučaju, to će se odraziti na njegovo psihofizičko stanje, delovaće zamorno na njega. Ubeđen sam da on neće biti u stanju, kad dođe na ročište u Smederevo, da sagleda sve elemente koji su bitni za donošenje presude.
Postavlja se još jedno pitanje – da li je, možda, ova reorganizacija mreže sudova predložena zato što će obezbediti da nam pravosuđe bude jeftinije? Odgovor je – neće. Suđenja će biti skuplja. Upravo sam govorio o tome da će sudije putovati iz jednog mesta u drugo. Imamo tri mogućnosti kako da putuju. Prva mogućnost, da putuju autobusima. Ne verujem da će sudije pristati da putuju autobusima, to garantuje kašnjenje na većinu ročišta. Drugo, imate naseljena mesta u okviru područja koje pokriva jedan osnovni sud gde imate dnevno jednu ili dve autobuske linije. Isto tako, ne verujem da će sudije pristati da putuju od suda do suda, od sudskog odeljenja do sudskog odeljenja, svojim automobilima. Ostaje treća mogućnost, da sud obezbedi prevoz. To znači, pošto nemaju sva mesta aerodrome, neće putovati avionom, moraće da putuju automobilima, a te automobile mora da obezbedi sud.
Znači, svaki osnovni sud, čini mi se da su predložena 34 osnovna suda, moraće da obezbedi vozni park. Ako ima šest-sedam odeljenja, mora imati najmanje šest-sedam automobila. Te automobile neko mora da vozi. Znači, treba dodatno zaposliti 2, 3, 5 ili 6 vozača; na 34 suda, po pet vozača – 180 novozaposlenih u pravosuđu.
Sledeće pitanje – da li će pravosuđe biti efikasnije? Kad uzmete u obzir sve ove činjenice, posebno vreme koje će se gubiti na putovanju od jednog do drugog mesta, od jednog do drugog ročišta, jasno je da neće biti. Ovaj broj od 4.000 nerešenih, zastarelih predmeta, može samo da se poveća. Smatram da ne postoji teorijska šansa da se smanji.
Što se tiče građana, građani će, kao i do sada, uglavnom, sve te postupke pred sudom završavati u svom mestu življenja. Stanovnik Velike Plane će veći deo poslova završavati u Velikoj Plani.
Međutim, postoji jedan broj poslova koje će morati završavati u Smederevu. To će dodatno iskomplikovati ove sudske procese i opteretiće građane, zbog izdvajanja vremena i iz finansijskih razloga.
Na kraju, nameće se zaključak da možda postoji neki viši državni ili nacionalni interes, pa se predlaže ovakva reorganizacija sudova. Očigledno da taj interes ne postoji. Ne postoji ni opravdani politički interes, jer da postoji, ne bi se nikako moglo dogoditi da postoji ovakav konsenzus između poslanika vladajućih stranaka i poslanika opozicionih stranaka. Ovde je do sada diskutovalo više od 100 poslanika i svi o ovom zakonu govore kao o vrlo lošem predlogu zakona.
U Srbiji, u poslednjih 20-tak godina, postoji trend migracija stanovništva od manjih mesta, unutrašnjosti, provincije, prema većim gradovima, prema Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu.
Smatram da je dužnost države da taj trend zaustavi svim raspoloživim sredstvima. Jedan od načina jeste i taj da se država bori za očuvanje postojećih institucija i, ako postoji prostor, za uspostavljanje novih institucija. Ovde se radi potpuno suprotno. Ako u jednom mestu ukidate instituciju koja postoji 100 godina, ako ljudi u toj sredini nemaju nikakvu štetu od postojanja te institucije, a imaju neku korist, onda ukidanje jedne takve institucije nije dobra poruka građanima.
Pošto dolazim iz Velike Plane, ja ću preostalih pet minuta iskoristiti da još jednom, na brzinu, saopštim neke podatke o obimu poslova koje je sud u Velikoj Plani imao u protekle dve godine. Verovatno je ovo poslednja prilika.
U 2007. godini, u Opštinskom sudu Velika Plana, u svim materijama u postupanju je bilo 14.652 predmeta. Ako to podelimo s ukupnim brojem radnih dana, dobijamo 59 predmeta dnevno, ili 8 predmeta po radnom satu. To je 1.462 predmeta po jednom sudiji godišnje, odnosno 6 predmeta dnevno po sudiji. Sudije nemaju vremena da dignu glavu pri sadašnjoj organizaciji sudova, a kako će to moći da urade u situaciji kada će jedno suđenje imati u Smederevskoj Palanci, jedno u Velikoj Plani?!
Znam da će Ministarstvo pravosuđa pokušati da nađe neko rešenje da sudije u jednom danu, recimo, iz Smedereva, imaju sva suđenja u Velikoj Plani. Biće moguće napraviti nekakav raspored u prvih pet-šest meseci, dok se ne nagomilaju predmeti. Međutim, kada se počne posle postupati po žalbama itd., drugo, treće ročište, jednostavno, to više neće biti moguće držati pod kontrolom.
U prvih devet meseci ove godine, Sud u Velikoj Plani primio je 5.409 predmeta, odnosno više od 20 predmeta dnevno. Ako se računaju samo radni dani, to su 23 nova predmeta dnevno. Ako računamo i stare predmete, 10 sudija u Velikoj Plani je u prvih devet meseci ove godine postupalo po 11.026 predmeta, što je 58 predmeta po radnom danu, odnosno 6 predmeta po jednom sudiji.
Ponavljam, ovo je samo u slučaju da svaki sudija, po jednom predmetu, godišnje ima jedno ročište. Znate da je to ideal koji ne postoji.
Još ću reći jedan podatak o radu organa za prekršaje u prošloj, 2007. godini. Ovaj organ u Velikoj Plani ima 8.461 predmet u postupanju, što iznosi 705 predmeta mesečno, ili 32 predmeta dnevno. U prvih devet meseci ove godine, u radu organa za prekršaje u Velikoj Plani nalazilo se 6.198 predmeta, što je, otprilike, 32 predmeta po radnom danu.
Svi poslanici vladajuće koalicije i opozicije koji su do sada govorili, otprilike su jednodušni u mišljenju da je ovaj predlog zakona loš. Zbog toga, još jednom predlažem ministru pravde i vladajućoj koaliciji da ovaj zakon povuku iz procedure.