Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani građani, šest dana se vodi zverska kampanja protiv predsednika Republike i pokojnog patrijarha Irineja.

Pitali su zbog čega je Vučić govorio na sahrani patrijarha Irineja? Pa, zbog toga što je najbolji predsednik. On je ponos Srbije. Pitali su zašto je Vučić kritikovao Tadića kada je govorio 2010. godine na sahrani patrijarha Pavla? Pa, zato što je Tadić najgori predsednik u istoriji Srbije, sramota Srbije. Vrlo jednostavno.

Tražim obaveštenje od Ministarstva unutrašnjih poslova i Tužilaštva za organizovani kriminal o toku istrage koja se od prošle godine vodi protiv Đilasa i saradnika zbog osnovane sumnje da su oštetili RTS za 688 miliona dinara. Ministar Stefanović je prošle godine u julu potvrdio da se protiv tajkuna Đilasa vodi istraga zbog sumnje da je umešan u pljačku RTS-a. Saopšteno je da postoji osnovana sumnja da su Đilas i njegovi direktori u „Dajrekt mediji“ zajedno sa delom rukovodstva RTS-a učestvovali u ozbiljnoj korupciji u vezi sa kupovinom i prodajom reklamnih sekundi različitih TV emisija, pod uslovima koji nisu predviđeni zakonom. Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, 28.08. prošle godine, saopšteno je da je pokrenuta istraga, i to zbog krivičnih dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju protiv fizičkih i protiv pravnog lica „Dajrekt medije“.

Podsetiću i ovo, kao gradski odbornik 12 godina sam bio svedok kako je to isto činjeno i u „Studiju B“ za onih pet godina dok je Đilas bio gradonačelnik, a „Studio B“ je bio gradska televizija koju finansira Grad Beograd. Ima li većeg sukoba interesa? I to treba istražiti.

Ono što je interesantno, jeste da je Đilas u otvorenom pismu, koje je objavljeno u „Danasu“ 22.11.2018. godine, priznao, pazite – priznao, da je jedna njegova firma prihodovala 291 milion evra. Ali, Đilas nije imao samo jednu veliku firmu, već dve i niz manjih. Tako da, kada se sve sabere, Đilasove firme za njegovih deset godina u politici na tri funkcije, bio je direktor Kancelarije predsednika Republike, ministar, gradonačelnik, njegove firme su za deset godina na tri državne funkcije koje je on obavljao prihodovale 619 miliona evra poslovnog prihoda i 106 miliona evra čistog profita. Kako je to moguće? Da li je to postignuto putem zloupotrebe službenog položaja i trgovinom uticajem?

Podsetiću da je predsednik Vučić kao jedan od šest prioriteta odredio borbu protiv mafije. Da li mafiju i kriminal predstavlja upravo to kada žuti tajkun političar ostvari tokom deset godina na državnim funkcijama i njegove firme 619 miliona evra poslovnog prihoda? Naravno da jeste. Da li kriminal predstavlja to što je do sada uhapšeno 55 saradnika žutog tajkuna političara, 50 njih vezano za Grad Beograd, gde su optuženi da su odštetili Grad Beograd u osam afera za 10 miliona evra, i pet njegovih saradnika koji su optuženi da su odštetili RTS za oko šest miliona evra? Političar tajkun, nećete verovati, tvrdi da je svih tih 55 ljudi nevino. To je nemoguće.

Da li je kriminal kada žuti tajkun političar deset godina uzurpira garažu Grada Beograda i parking servisa? Da li kriminal predstavlja to kada šurak žutog tajkuna političara bude uhvaćen kako švercuje 2,4 kilograma kokaina? Da li kriminal predstavlja to kada najbliži saradnik žutog tajkuna političara iz Kuršumlije bude uhapšen sa 66 kilograma marihuane? Da li kriminal predstavlja to kada Marinika Tepić, potpredsednica žutog tajkuna političara, i kada njen najbliži prijatelj i saradnik biva uhapšen zbog toga što je neovlašćeno proizvodio i stavljao u promet 1,4 kilograma opojnih droga i bavio se nedozvoljenom proizvodnjom, držanjem i prometom oružja i eksplozivnih materija? Da li kriminal predstavlja to kada Marinika Tepić traži od tog istog svog najbližeg prijatelja i saradnika da iseli iz Pančeva novinara Miću Milakova?

Sve je to kriminal, to je mafija. Pobedićemo mafiju! Živela Srbija!

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani kolege poslanici, poštovani ministre finansija, i poštovani građani, naravno da smo ponosni zbog nove projekcije MMF-a i Evropske komisije, i po stoti put treba da ponovimo, ponosni smo zbog toga što Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi, samo 1,5%. A zbog čega smo mi šampioni? Zbog toga što nismo podeljeno društvo, vidimo ovih dana Amerika je podeljeno društvo. Znači, mi smo složni, imamo sposobnu vlast, idemo složno u jednom najboljem pravcu.

U Srbiji vlada meritokratija, to je vladavina najboljih i najsposobnijih, a do 2012. godine u Srbiji je vladala žuta ohlokratija. Još jednom, zbog čega smo prvaci? Pa, zato što imamo najboljeg ministra finansija, Sinišu Malog, zbog toga što imamo najbolju premijerku, Anu Brnabić i zbog toga što imamo najboljeg predsednika Aleksandra Vučića.

Najveći izazov u ovoj godini, najveći problemi jesu ekonomija i pandemija, ali najveći izazov nije to, najveći izazov je mržnja agresivne manjine prema vlasti koja je prepolovila Srbiju, širenje lažnih vesti i vođenje specijalnog rata u doba epidemije protiv sopstvene zemlje. Setimo se samo, danas smo u Skupštini, napada na Skupštinu, koji je trajao pet dana tokom jula. To ne samo da je bio specijalni rat, to je bio pravi rat protiv ove države koji je sprovela, to je ta agresivna manjina, 500 do 1.000 fašista.

Teško je boriti se na dva fronta. Znači, prvi front je naravno borba protiv virusa, borba za ekonomiju, borba za društvo, a drugi front je borba protiv dezinformacija, borba protiv lažnih vesti i svega što čini peta kolona virusa Korona koja deluje preko Đilasove, Jeremićeve i Obradovićeve stranke i još nekih i preko medija TV „N1“, TV „Nova“, „Danas“, „NIN“, „Vreme“ i njihovi portali, ima jedno 24 ta mikromedija koji čudo, ima ih toliko puno, a koji uticaj imaju, pa imaju uticaj na 5% stanovništva.

Nalogodavci su naravno Đilas i Šolak. Cilj je da se rastrese i sruši vlast u Srbiji, da se destabilizuje Srbija, osporavaju se, pazite, to smo bili svedoci od marta, sve epidemiološke mere. Znači, čak i stručnost medicinskih eksperata naših junaka koji su naravno izloženi bestijalnoj satanizaciji. Setimo se samo iz marta kako su podlo Dragan Đilas i Nikola Jovanović predložili da penzioneri idu u one smrtonosne šetnje. Morali smo da kažemo - ne. Setimo se kako su lažnim vestima pokušavali da unište Klinički centar Vojvodine, jer su govorili da je tamo haos, da je pred rušenjem. Bila je odlična situacija u kliničkom centru. Tada je u Vojvodini, u Novom Sadu najmanja zaraza.

Naša vlast je podigla strašno mnogo bolnica, 90 domova zdravlja i ambulanti, gradi se još šest. Gradi se i obnavlja 20 bolnica za 200 miliona evra. Gradi se još kliničkih centara za 300 miliona evra. Izgrađen je naravno Klinički centar Niš. U odnosu na 2012. godinu plate lekara specijalista su povećane za 57%, a plate medicinskih sestara za 67% i u doba Korone medicinski radnici su primili 10% više i od januara, koliko znam, primiće još povećanja.

Znači, stabilizovane su javne finansije, nezaposlenost je na minimalnom nivou, prosečna plata, čuli smo to, ali treba da ponovimo sto puta, je preko 500 evra. Stvoreno je 200 hiljada radnih mesta. Izgrađeno je 320 kilometara autoputeva više nego za prethodnih 40 godina i gradi se još 290 kilometara autoputeva. Imamo nisku inflaciju, imamo rast plata i penzija, i pobedili smo Koronu već u dva navrata, pobedićemo je. Iduće godine će sigurno doći vakcina.

"Zvezdama ćemo pomeriti pute, suncima zasut seljenske stude da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Santa Maria dela Salute". Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo poslanici, poštovani građani, trudiću se da budem kratak.

Naravno da je nesporno pravo i opet mi je žao što gospoda iz jedne poslaničke grupe koji su podneli ove amandmane koji su, nažalost, neprihvatljivi nisu tu, ali smo danas dosta govorili uopšte o pravu, naravno da je to nesporno pravo i te manjine, čak da podnese jedne ove, da tako kažemo, tehnički manjkave amandmane. Ali, da bi zaštitili pravo i te manjine i te poslaničke grupe koja broji šest poslanika, da bi zaštitili njihovo pravo, potrebno je da konstatujemo da u ovoj Skupštini postoji opozicija, o čemu smo takođe danas govorili. Zato što četiri meseca postoji jedna mantra koja potiče od Đilasa koji kaže - opozicija, to sam ja, pa kad ja nisam u parlamentu, onda nema opozicije.

Znači, četiri meseca ide priča da u parlamentu nema opozicije. Naravno da u parlamentu ima opozicije, imamo tačno sedam opozicionih poslanika, što je meni drago i treba da ih gajimo. Mi ćemo da ih uvažavamo, to je jedna cela poslanička grupa i jedan poslanik koji ne pripada ni jednoj.

Sa žaljenjem mogu da konstatujem da ovi amandmani koje je podnela ova poslanička grupa, koja prosto ima jedan, moram da kažem, ekstreman narativ. Kada posmatrate ono o čemu oni govore, to su dve stvari. Jedno je ekstremni nacionalizam koji napada većinski narod, tj. Srbe. Mi smo imali prilike da čujemo neke priče o nekim navodnim zločinima od pre 20, 30, 40 godina. To su sve potpuno bespredmetne priče.

Drugi narativ je potpuno Đilasovski. Dakle, moramo da konstatujemo da Dragan Đilas, koji nije učestvovao na izborima, danas ima jedan svoj poslanički klub i on se sastoji od šest ovih poslanika. E, sada, zašto oni pristaju da budu njegov poslanički klub? Prosto, mogu da kažem da ovaj jedan poslanik, sedmi, on ne pripada Draganu Đilasu. Jer, znamo, imamo svedočenje jednog bivšeg predsednika političke stranke kako gospodin Đilas rešava probleme. Pa, keš kredit. Znači, brzi keš, kešira problem. Ja se nadam da gospodin Đilas nije iskeširao ovih šest poslanika, pa da to nije razlog zbog koga oni imaju taj drugi narativ osim ovog ekstremno nacionalističkog, pa da zbog toga ne štite prava Dragana Đilasa, nemaju potrebe jer su oni istovremeno i manjina.

Druga stvar koja je važna, gospodin Milićević je takođe, veoma sam mu zahvalan, danas govorio o tome, on je pokazao jednu sliku. Znači, mi da bi zaštitili manjine, mi moramo da zaštitimo i predsednika Republike. Naravno, tu sada dolazimo do jednog pitanja koje smo danas ovde čuli u Skupštini. Jedan poslanik nas je pitao - zašto branite Aleksandra Vučića? Prvo, zato što je to potrebno. Drugo, zato što je to časno i čestito. Treće, kada tokom osam godina 365 dana, svakog dana u tih osam godina imate desetine napada dnevno na predsednika Vučića i njegovu porodicu, svakog člana njegove porodice pojedinačno, uzmite tu akumulaciju i matematiku, to su stotine hiljada napada za sve ovo vreme o kojem govorim, onda vidimo da je potrebno nekoga braniti od tih bestijalnih napada koji idu dotle da se ugrožava nečije pravo na život.

Branimo ga zbog toga što, znate, kada se akumuliraju sve ove bestijalnosti o kojima govorim tokom osam godina, jer juče me je zvala jedna novinarka, pa pita da li je to jednako pretnjama Zoranu Đinđiću? Nije. Zoranu Đinđiću su pretili samo dve godine i nikada niko nije pretio članovima porodice Zorana Đinđića, te je to neuporedivo. Dakle, kada imamo ovu akumulaciju bestijalnosti koja traje osam godina, jako se povećava verovatnoća da će neka mentalno obolela ličnost pokušati da ubije gospodina predsednika Republike ili nekog člana njegove porodice i zbog toga ga branimo.

Stoga, zaista ne razumem politiku, sa tim ću da završim, ove poslaničke grupe koja je podnela ove neprihvatljive amandmane. Dakle, oni su tu samo kada treba da kažu nešto, da iznesu svoj stav, ali kada treba da saslušaju, jer, evo, već je 15.00 časova, a oni su bili manje od sat vremena. U tome oni, izgleda, podsećaju na Dragana Đilasa i to je kraj.

Znači, Dragan Đilas, da vas podsetim, šest godina ima mandat u Skupštini grada, pošto za više nije ni dobar, ali on šest godina ne dolazi na sednice Skupštine grada. Tako će i ovi, izgleda, dolaziti samo po apanažu, eventualno kad se otvori restoran i eventualno, kao što smo danas videli, kada oni imaju šta da kažu i onda odlaze. Pa, to nije demokratija. Morate da saslušate, jer u ovom trenutku nemamo ni jednog predstavnika opozicije. Evo, jedan ulazi, to je pohvalno.

Eto, toliko. Hvala vam, gospodo.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, naravno poštovani građani, shodno izazovima koji su pred Srbijom, shodno stanjem u našem društvu, predsednik Vučić i mandatarka Brnabić su nam predložili tri izvanredna nova ministarstva.

Dakle, ministarstvo za brigu o porodici i ministarstvo za brigu o selu su potpuno povezani. Povezuju ih teme demografije, pražnjenja, regionalnog razvoja, na kraju i porodice. Dakle, sve to što se tiče i manjkavosti koje treba da pokriju ova dva ministarstva, to se sve mora ispraviti i to će biti ispravljeno, zato je sve podignuto na viši nivo, na nivo ministarstva.

Dakle, porodica, roditeljstvo, potomstvo, pojmovi kao što su deca, otac, majka, to su tradicionalne i neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda, koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji.

Što se tiče ljudskih prava, Srbija je prvak u poštovanju ljudskih prava. Dokaz za to je odnos, dug barem deceniju, pun poštovanja prema svim manjinama u Srbiji, i prema manjinama se vodi naravno politika pozitivne diskriminacije i poštuju se najviši evrostandardi.

Ono što je izvanredno je što je u naziv ministarstva za ljudska i manjinska prava uvršćena sintagma - društveni dijalog. Dakle, SNS i njene vlade i predsednik Vučić uvek pružaju ruku prijateljstva čak i onima koji tu ruku ne zaslužuju. Dijalog treba da se vodi čak i sa ekstremnim đilasovskim strankama opozicije, kao što je to bio slučaj na Fakultetu političkih nauka.

Međutim, moram da konstatujemo da je jako teško voditi dijalog sa onima koji dijalog neće, sa onima koji zagovaraju nasilnu promenu vlasti i to u krvi, sa onima koji zagovaraju vešanja i silovanja i koji bestijalno prete i vređaju porodicu predsednika Vučića.

Srpska napredna stranka, ja se 30 godina bavim politikom, nisam video tolerantniju, pomirljiviju i skromniju stranku i to koja je za društveni kompromis. Sada ću preći na nešto drugo, ali SNS je beskompromisno protiv mafije i kriminala. Sada ću nešto kratko reći o ta dva cilja, o drugom i o trećem, koji je predsednik Vučić postavio i pred ovaj parlament i pred sva ministarstva i pred celu Vladu.

Dakle, Kosovo i Metohija, niko u poslednjih sto godina ako pogledate sled istorijskih događaja vezanih za Kosovo i Metohiju, niko u poslednjih sto godina nije učinio toliko za Kosovo i Metohiju kao predsednik Vučić i SNS. Kao neko ko se 30 godina bavi politikom mogu da vam kažem da SNS nije na vlasti od 2012. godine, Kosovo i Metohija bi danas, tj. lažna država kosovo, bi danas bila članica UN, a Albanci bi u nekom trenutku ponovo počinili pogrom kao onaj 2004. godine. Sve smo mi to sprečili. Danas Srbi na Kosovu mogu mirno da žive, mogu mirno da spavaju i žive mnogo bolje nego što su živeli pre 2012. godine.

Što se tiče cilja tri, to je borba protiv mafije. Svi znamo da se predsednik Vučić pre sedam godina obračunao sa tajkunskom mafijom. Naravno, nastaviće se i nastavlja se i uvek se nastavlja borba protiv klasičnog kriminala. Međutim, borba protiv političke mafije, borba protiv tajkunske mafije je mnogo teža nego borba protiv klasičnog kriminala. Šta je to mafija? Da li je mafija onaj tajkun političar koji se za deset godina na tri funkcije obogatio toliko, od kojih je jedna bila funkcija gradonačelnika koju je obavljao pet godina? Da se obogatio toliko da je prihod njegovih firmi čist prihod poslovni bio 619 miliona evra, a čist njegov profit je bio 106 miliona evra. Da li je to mafija? To je mafija.

Da li su mafija fašisti koji su u julu napali ovu Skupštinu pokušavši da izvrše državni udar, da ponovo spale Skupštinu, da li je to mafija? To je mafija. Povredili su 130 policajaca.

Na kraju, SNS uvek ima na umu ono što je Oskar Davičo rekao za Srbiju – ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi, gledao sam sve tvoje oči, razumem šta kažu, šta kriju, i onda onaj motiv – oj, Srbijo među šljivama, među njivama.

Hvala vam, živela Srbija.

Poštovani poslanici, gospođica Emilija Krstić je narodni poslanik u drugom mandatu. Svojim dosadašnjim delovanjem u Narodnoj skupštini pokazala je da je odgovoran, pouzdan i vredan poslanik. Ima veliko iskustvo u radu parlamenta. Radi se o pomirljivoj i tolerantnoj osobi. Smatramo da će ona dostojno predstavljati ovaj parlament kao njegov potpredsednik.
Lično mogu da kažem da se radi o čestitoj i poštenoj osobi, koja uživa veliki ugled u Soko Banji. DSS smatra da je jako dobro da ovaj parlament dobije još jednog potpredsednika Skupštine koji nije iz Beograda i pripadnik je u ovoj skupštini manjinskog pola koji je u državi većinski. Poslednje što mogu da kažem je da je Emilija Krstić odabrala da živi skromno kao narod, a ne besno kao vlast. Hvala.

Potrebno je, pošto se samo jedan od prethodnih govornika pozabavio time, da se malo pozabavimo genezom, ali kratko, tj. nastankom ovog zakona, pa ću mu se pridružiti.
Dakle, ovaj zakon je donet tada, a vidi se kada je poglašen – 10. oktobra. Tada su bila teška vremena, izlaz se nazirao i nađen je, ali znamo svi kako je tada bilo. Mi nismo bili u ovoj skupštini kao DSS, zna se ko je taj zakon doneo i koja skupština. Gospodin je rekao, ali je potrebno da znamo ko je taj zakon predložio. Mislim da je gospodin to takođe rekao, predložila ga je SRS.
Nadam se da nemate ništa protiv, to je vaš predlog zakona. Hoću da kažem da je bilo pomalo neoprezno od strane tog gospodina. On je pomenuo da se predlagač zakona privremeno ogrešio o određene kategorije građana i onda je to i obrazložio. Šta to znači privremeno se neko ogrešio o kategoriju koja broji više, kada se sve zajedno spoji sa dijasporom, od milion građana.
O šta se još ogrešio predlagač, osim o te građane? Ogrešio se o Ustav i o zakone. Jer šta je posledica ovog zakona, to je da su tri i po godine određene kategorije građana, koje broje barem milion ljudi, bile uskraćene u svom osnovnom, ustavnom i zakonskom pravu, da imaju pravo da biraju, i to su ove kategorije građana i ovo se ovim zakonom ispravlja. To je potrebno da znamo.
Samo je potrebno reći ko je predložio ovaj zakon i tim zakonom je bio predviđen, između ostalog, cenzus od 5%. Sada SRS predlaže da se cenzus smanji na 3%, a onda je predlagala 5%. Potrebno je da se politička scena Srbije pročisti. Mislim da se i SRS za to zalaže i onda je dobro da ostane taj cenzus. To je što se tiče geneze.
Što se tiče stvari koje se nude ovim zakonom, šta je suština; pre svega, članom 10. ovih izmena zakona se omogućava glasanje nemoćnih, invalida, starih, svih onih koji nisu mogli da dođu na biračka mesta. Ne vidim šta je to bilo sporno do 2000. godine.
Mi smo prihvatili da sada idu i tri člana biračkog odbora u posete, da posete sve ove silne kategorije ljudi koje ne mogu da dođu na biračko mesto, da im pod ovim okolnostima omoguće da glasaju, da se to kovertira i da se ti glasovi uzmu u obzir. Ne vidim zašto bi iko bio protiv toga.
Član 10. ovih izmena to rešava. To je jedna široka populacija, invalida, nemoćnih i starih, jer Srbija, nažalost, sve više stari, kojima je potrebno to omogućiti i DSS im omogućava. Vidimo da ove izmene i dopune zakona nikome nisu sporne. To je jako dobro. Sporni su neki detalji, ali nema idealnog zakona, morao bi da se menja ceo zakon, a nema vremena za to.
Dakle, mi omogućavama tim kategorijama ljudi da ostvare svoje osnovno Ustavom i zakonom zagarantovano pravo, plus zatvorenicima, onima koji imaju zatvorsku sankciju, i posebno kategoriji dijaspore. Nije to celokupna dijaspora, nego su to oni koji su državljani naše zemlje i ovim zakonom ćemo im omogućiti da to svoje pravo ostvare.
Zašto da ne? Ne vidim šta bi iko imao protiv. Sve stranke, nisam čuo još ni jednu koja je rekla – nećemo pare od dijaspore. Svi hoće pare od dijaspore, a neće da im ponude neka osnovna prava, kao što je ovo da ne moraju da glasaju isključivo u zemlji. Takođe je veoma značajno što će se sačiniti posebne evidencije birača u inostranstvu i što taj broj birača neće ulaziti u ukupan broj birača.
Rešavaju se mnogi problemi. Ono što je izazvalo najviše interesovanja, o čemu ću najmanje govoriti, jer uopšte nije sporno, to je glasanje nacionalnih manjina. Samo bih ukazao na neke političke stvari. Interesantno je da oni koji još uvek imaju Vladu Srbije, koji još uvek vladaju ovom zemljom, nisu predložili izmene ovog zakona za tri godine.
Nije tačno dao vaj zakon nije osporavan, osporavan je od strane DSS-a tri puta, u svim predsedničkim izborima. I 2002. i 2003. godine, kada nismo učestvovali, mi smo osporavali ovaj zakon i govorili smo da je loš.
Zato smo u oktobru 2002. godine predlagali izmene ovog zakona i zato imamo najviše prava o tome da govorimo. Kritikovali smo ga i on je bio i te kako osporavan.
Što se tiče manjina, pitanje je zašto Demokratska stranka, DOS itd, zašto oni za tri godine nisu smogli snage, znanja, htenja da promene ovaj zakon, a bio je loš. Zašto potpredsednik Vlade, gospodin Kasa, koji je valjda bio zadužen za nešto u toj vladi, a sigurno bi trebalo da bude zadužen za ovaj deo izmena ovog zakona, zašto on nije predložio, a bio je i poslanik ovde, izmene ovog zakona?
Zašto stranke koje se, navodno, zalažu za građanska i ljudska prava, naširoko i nadugačko, ništa nisu uradile da se poboljšaju na ovaj način građanska i ljudska prava, nego to čini DSS? Zato što se mi istinski zalažemo za građanska i ljudska prava.
Takođe, ovim izmenama se omogućava da se uradi nešto bolje u vezi biračkih spiskova, da se bolje vrši upis, brisanje, ispravke, dopune u biračkim spiskovima. Predviđa se da to mogu činiti i građani lično, drugi građani i podnosioci izbornih lista. To je odlično.
Što se tiče nacionalnih manjina, kada su raspisani izbori i kada su izbori završeni, svi su skočili, barem u medijima – eto, ugrožena su prava nacionalnih manjina, to nije po svetskim standardima. Dobro, mi to ispravljamo.
Ali, kada smo predložili ove izmene i dopune zakona, odjednom su neki skočili i počeli da pričaju o getoizaciji. Da podsetim one koji o tome pričaju - pre deset dana čuo sam njegovu izjavu, a bilo bi bolje da je nikada nisam čuo i da ga nikada nisam video, to je prvi rekao gospodin Čanak, koji je protesvovao protiv ovih izmena i dopuna zakona, zato što ovo pravi getoizaciju; ne pravi nikakvu getoizaciju, a gospodin Čanak bi poslednji trebalo o tome da govori.
DSS, to se ovde vidi, pristupa ovom problemu koji nije sporan kod većine, tako da rešavamo problem, a neke druge stranke ovde stalno izlaze i pokušavaju da uspostave prepreke za rešavanje problema. Mi rešavamo probleme i tako postavljamo stvari. Ove izmene i dopune zakona nisu idealne, jer ne mogu izmene i dopune da budu idealne, ali ovo je nešto najbolje što je moguće u ovom trenutku.
Cenzus, rekao sam, ne treba spuštati na 3%. To je nepotrebno. Jednostavno, ovim bih završio, pošto uskoro dolazi proleće, toga smo svi svesni, iako je tmuran dan, mi treba zajedno, i mi dajemo pun doprinos tome, da učinimo da vratimo Srbiji osmeh na lice.

Demokratska stranka Srbije je dala svoj puni doprinos po pitanju ove institucije još 2002. godine, dajemo ga i sada, mi uvek štitimo sve institucije. Znači, bez obzira ko će pobediti na narednim predsedničkim izborima, mi dajemo ovaj doprinos. Dali smo i 2002. godine, kada smo predložili ove izmene i dopune tog zakona tada, a tada arogantni DOS, koji je u ostacima danas, nije prihvatio, potpuno bezrazložno, u oktobru te godine, te izmene koje bi dovele do uspeha predsedničkih izbora.
Inače, da vas podsetim - 2002. godine Vojislav Koštunica je u dva navrata pobedio na tim predsedničkim izborima, mi smo tada govorili da je izabran predsednik Srbije, jer je izašlo u oba kruga preko 52% građana, što se na ovim prethodnim izborima 2003. godine nije dogodilo; izašlo je 38% građana.
Da je uvaženo tada 2002. godine, to faktičko stanje i pobeda u oba kruga, ubedljiva i najubedljivija, ne bi se dogodili novi nemili događaji koji su usledili - mnoge smrti, vanredno stanje sigurno, za koje su krivi oni koji su izazvali krizu predsedničke institucije 2002. godine.
Prema tome, oni tome nisu očigledno posvetili mnogo pažnje. Inače, Vojislav Koštunica bi pobedio i u novembru 2003. godine da se odlučio da izađe na izbore, i to ubedljivo, samo što se on teško odlučuje, a kada se odluči, onda uvek pobeđuje.
Međutim, nije bilo potrebe da učestvujemo na ovim izborima, jer ne bi bilo ovih parlamentarnih izbora danas i ne bi bilo ove skupštine, ne bi bilo ovih promena i svega onog što će pozitivno uslediti kada se formira vlada. Mi smo našu pobedu dokazali, dokazali bismo je i ovaj put, sa 12.000 dokaza Vrhovnom sudu.
Nema danas odgovora na određena pitanja – zašto neke stranke nikada neće imati i nemaju kandidata za predsednika, reformske, najdemokratskije itd, zašto nemaju kandidata. Neće ga nikada ni imati.
Nema odgovora na pitanja zašto neki kandidati, koji uporno učestvuju na izborima, nikada ne mogu da pobede na tim izborima? Nema odgovora na ta pitanja.
Ali, ima odgovora na pitanje zašto će jedino Vojislav Koštunica uvek pobediti na predsedničkim izborima, i na sledećim ako se odluči, a o tom–potom, ima vremena. Ima odgovora zašto će se to desiti i zašto se to uvek dešavalo, ako se odluči. Zato što jedino on ima poverenje građana, zato što jedino sa DSS-om svi hoće u koalicionu vladu, o tome malo ko razmišlja, zato što mi svima odgovaramo i zato što smo odabrali da živimo skromno kao narod, a ne besno kao vlast. Čak i kada budemo vlast, tako ćemo odabrati.
Mi smo jedini taj srednji i ispravan politički put u zemlji Srbiji između dva takozvana antipoda, kako sami sebe zovu ovih dana. Oni meni više liče više na neke oktopode, koji su se zagrlili, crni i žuti, pa ne znaju da li da se vole ili da se biju, a kažu – ko se bije, taj se voli. To je funkcionalna opoziciona koalicija, nekoliko nedelja ovde stalno glasaju isto i imaju nekakav čisti egzibionistički oportunizam, oni su protiv svega što je konstruktivno.
Evo, mi ćemo kod sledeće tačke pokazati da nismo lažni oportunisti i glasaćemo za predlog SRS, koji smo pre dve godine i mi predložili.
Mi smo DSS i zato pobeđujemo na izborima i zato će Vojislav Koštunica, ako se odluči, pobediti, jer mi smo državotvorni, umereni i svima prihvatljivi i stabilni.
Mi smo, osim toga, pokazali da u ovoj skupštini hoćemo da gradimo mostove i sa SRS, i sa SPS-om, i sa DS-om i sarađivaćemo sa svima, jer to je jedini put da svi zajedno guramo Srbiju napred, a ne jedni napred a drugi unazad itd.
DSS rešava probleme, mi rekoh, nismo zaludni oportunisti, pokazaćemo to idući put, mi štitimo sve institucije, štitimo instituciju predsednika i to će se pokazati.
Svaka čast onome ko pobedi na sledećim izborima, da li ćemo ti biti mi ili neko drugi; ako budemo učestvovali, pobeđujemo.
Hvala vam.