Poštovana predsedavajuća gospođo Kovač, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću pretežno govoriti o izborima, odnosno o značaju formiranja Republičke izborne komisije, što danas činimo. To je još jedan dokaz da su izmene izbornog zakonodavstva, koje smo mi kao SNS sproveli od 2019. godine do danas, učinile Srbiju najprivlačnijom i najpravičnijom državom u Evropi, što se tiče izbornog zakonodavstva.

Samo da podsetim da režimi koji su vladali Srbijom u doba višestranačja, odnosno od 1990. do 2012. godine, nikada ni približno nisu opoziciji ponudili ovako privlačne izborne uslove. Dakle, samo da podsetim na onu čuvenu narodnu izreku – od 'tice mleko. Mi smo, dakle, opoziciji ponudili od 'tice mleko. Srbija zaista ima najbolje izborne uslove u Evropi.

Mi smo od 2019. godine, zaključno sa prošlim zasedanjem, ali evo i sada, usvojili 36, 37 zakonskih promena koje se tiču poboljšanja izbornih uslova, ne računajući tu mnogobrojna zaista podzakonska akta koja su bila sa tim povezana. Sve to je tražila opozicija. Dakle, ispunili smo sve njihove, sve opozicione želje, i sa leva i sa desna i iz centra, koje su, naravno, bile u skladu sa zakonom. I to govori o našoj, između ostalog, samouverenosti, jer to mi mislimo da je dobro za državu.

Za to vreme, dok se mi ponašamo ovako konstruktivno, onaj đilasovski deo opozicije, njegov deo opozicije, inače oni sebe nazivaju ujedinjena opozicija, a to nisu, inače oni zastupaju, oni su mogli da se zovu „ujedinjena grupa“, odnosno „Junajted grup“ i „Multikom grup“, pošto taj deo opozicije u stvari zastupa ove dve kompanije, Đilasovu i Šolakovu, jer su istovremeno i funkcioneri tih stranaka zaposleni u ove dve kompanije, pa su istovremeno, to niko ne vodi računa, u sukobu interesa. Dakle, oni su funkcioneri Đilasove stranke, a istovremeno su zaposleni kod Đilasa kao poslodavca, što je neverovatno do sada, to još svet nije čuo.

E taj deo opozicije je u poslednjih desetak ili sedam dana uspeo da generiše toliko razjedinjenosti, bezidejnosti, destrukcije i autogolova da su oni već na početku izborne kampanje, a izbori još nisu raspisani, ali biće uskoro, oni su svoje šanse uspeli da zakopaju otprilike dva metra ispod zemlje. Jednostavno, Đilas i SSP, Jeremić i njegova Narodna stranka, DS i na kraju ova Skupština samostalne Srbije koja je izašla iz koalicije Đilasove, oni su uspeli za nedelju dana da rasture svoju koaliciju, da lansiraju razjedinjujuće kandidate Ponoša i Jankovića, da uvrede jedno pola Beograda vređajući stanovnike Marinkove bare, a to je Voždovac, stanovnike Borče, a to je Palilula, da uvrede stanovnike Vračara lažima o fiktivno prijavljenim građanima na Vračaru i da uvrede sve stanovnike Republike Srpske i njihove rođake u Srbiji istovetnim lažima o fiktivno prijavljenim građanima Srbije.

Najavili su još rušenje spomenika Stefanu Nemanji, najavili su rušenje Beograda na vodi, najavili su da neće da grade metro. A Dragan Đilas nas već jedno pet-šest dana lično opsenjuje svojim lažima, pokušava, gde on lično vređa građane Republike Srpske i pre neki dan je on nazvao građane Republike Srpske instant građanima. Znači, Dragan Đilas pravi podele u srpskom narodu. Podsetiću vas samo da je on pre par meseci kada je bio u poseti Vašingtonu takođe delio Srbe, kada je u Vašingtonu u TV emisiji, da se valjda dodvori svojim gazdama, nazvao 99% Srba sa Kosova i Metohije kriminalcima.

A što se tiče, kratko ću i o tome, Đilasovih kandidata, problem je u tome što je Zdravko Ponoš kandidat NATO-a i Hrvatske, čudno zvuči, za predsednika Srbije. Pazite, Ponoš nije branio Knin ni Republiku Srpsku Krajinu u ono doba kada su svi oficiri koji su tamo rođeni to činili. Zdravko Ponoš je bio načelnik Generalštaba koga je unapredila vanredno, hiperbrzo DS, na čelu sa Tadićem, međutim, on je nečasno otpušen iz službe i penzionisan vrlo brzo zbog toga što je čak i za ukus Šutanovca, ministra tada, i Tadića on otvoreno, i isuviše otvoreno, radio za interese NATO-a i SAD-a, o čemu svedoče depeše Vikiliksa.

Zdravko Ponoš ima ogromnu podršku u Hrvatskoj i hrvatskim medijima. Oni opisuju kako on i koliko voli Hrvatsku i Zagreb itd. Kada sve to znamo, razložno je da se upitamo – a zbog čega se Zdravko Ponoš onda ne kandiduje za predsednika Hrvatske, to bi bilo mnogo bolje? Međutim, ovih dana smo saznali da je Zdravko, sram ga bilo, Ponoš vlasnik dva stana na Vračaru, na vračarskim pašnjacima i četiri garaže, sve otprilike u vrednosti jedno pola miliona evra. Red je onda da postavimo otprilike 11 pitanja Zdravku, sram ga bilo, Ponošu.

Prvo pitanje, kako je tačno, gde i kada zaradio dva luks stana i četiri garaže na Vračaru?

Zašto je i kako od 1991. do 1995. godine izbegavao da se kao ostali oficiri iz Krajine pridruži vojsci RSK?

Zašto je doneo odluku o ukidanju 63. padobranske i 72. specijalne brigade? Da li je to bio nalog NATO-a?

Četvrto pitanje, koliko je tačno tenkova, aviona, helikoptera i ostale tehnike rashodovao, uništio i isekao za staro gvožđe za sve vreme svog rukovođenja vojskom?

Da li je Zdravko Ponoš krajem jula 1995. godine otišao u Knin i u Srbiju u tajnosti prebacio svoju familiju? Da li je tada bio obavešten i od koga da se sprema „Oluja“?

Šesto pitanje, gde je bio i šta je tačno Zdravko, sram ga bilo, Ponoš radio tokom NATO agresije 1999. godine?

Da li je on 2001. godine postao član Atlantskog NATO saveta, iako je tada oficirima to izričito bilo zabranjeno?

Osmo pitanje, da li je od 2001. do 2005. godine od hrvatske službe, zna se koje, dobijao spiskove naših oficira protiv kojih se vodi istraga zbog navodnih ratnih zločina? Da li je o tome obavestio svoje pretpostavljene? Nije, naravno.

Kada je tačno, gde i kako Zdravko Ponoš, sram ga bilo, podneo zahtev za hrvatski pasoš i da li je o tome obavestio nadređene?

Deseto pitanje – Koliko je novca, Zdravka, sram ga bilo, Ponoša, prebačeno na njegove privatne račune računa Jeremićeve nevladine organizacije CIRST, i po kojim sve osnovama? Jedanaesto i poslednje pitanje – Gde je zaposlena i čime se bavi Zdenka Franje Ponoša, njegova supruga i odakle njegovoj supruzi stotine hiljada evra da bude suinvestitor u izgradnji stambenih objekata na vračarskim pašnjacima?

Drugi Đilasov kandidat i kratko ću o tome, ima još veće probleme. Postavši Đilasova marioneta, Vladeta Janković je izveo politički salto mortale. Janković je inače, što smo se uverili u ovih 10 dana, čovek gafova, šampion licemerja i primer nedoslednosti. On, inače, sam već jedno peti put ponavlja da nije kvalifikovan da vodi grad. Pa, zašto se onda kandiduje? Zašto ga onda kandiduju?

Da podsetim i na sledeće primere nedoslednosti. Vladeta Janković, krije da je 2013. godine, kao DSS, deo predsedništva koje je odlučilo da se Đilas smeni, pa je to sprovedeno u gradskoj skupštini, učestvovao u toj smeni Dragana Đilasa, i tada je kritikovao Dragana Đilasa i nazivao je 2013. godine Đilasovu vlast u Beogradu pljačkaškom. U emisiji „Kažprst“ par meseci kasnije u februaru 2014. godine, Janković je Đilasa nazvao garniturom. Danas je Janković, deo Đilasove garniture u Beogradu.

Inače, do prihvatanja kandidature, do pre 10 dana, Vladeta Janković je zastupao stav da Srbija nije počinila genocid u BiH, što je ispravan stav. Međutim, prihvatanjem kandidature danas Janković ima onaj Marinikin stav, i oboje krive Srbiju i srpski narod da su počinili genocid, koji se nikada nije dogodio. Kakva bezobalna nedoslednost.

Inače, program Vladete Jankovića u Beogradu, pazite, to treba da bude kandidat za gradonačelnika, i jeste, je rušenje spomenika Stefanu Nemanji, ili premeštanje u Marinkovu baru. Dakle, to je onda rasizam prema Romima, koji uglavnom i nastanjuju tu prokaženu, ničim spornu Marinkovu baru, koja se danas praktično, nalazi u centru grada. Program Vladete Jankovića je rušenje Beograda na vodi. Program Vladete Jankovića je da se ne gradi metro.

Pazite, Beogradu je potrebno podmlađivanje, i Srbiji uopšte, a ne čovek koji ima 82 godine. Svaka čast starim ljudima, i oni imaju svoje naravno, mesto u ovom društvu, ali gradonačelnik mora da skoči, poskoči, da se bavi socijalom, školama, vrtićima, svaki dan da je negde, to je u stvari napornije nego biti kandidat za predsednika Srbije. Beogradu je potreban gradonačelnik koji će da gradi Beograd, i spomenike, a ne da ih ruši.

Inače, osim što je vređao Rome, naveo sam jednu priliku, Janković je prekjuče izvređao građane Srbije i 750 hiljada članova SNS, sve nas je nazvao, citiram Vladetu Jankovića, kaže on – to je banda botova i paščadi koja je puštena sa lanca, kraj citata. Pazite, kako može bilo koji normalan čovek da ovakve uvrede uputi svim članovima SNS i građanima Srbije, i kritičarima njegovog stava da spomenike ne treba rušiti. Kako ga nazivaju, taj fini čika i profesor u penziji, pod znacima navoda, može neistomišljenike da naziva bandom i paščadi, da li je to rečnik jednog profesora univerziteta, ili se možda ne radi o baš tako finom čiki i gospodinu, već o Đilasovcu zaslepljenom mržnjom.

Da pomenem, u tom intervju prekjuče, Vladeta Janković je vrlo nerpomišljeno na kraju izrekao jednu rečenicu koja ga je ogolila i ogolila Đilasovce i njihov nepostojeći program. On je rekao – meni je bitnije da svi glasaju protiv Vučića, to je ono što je važno, biti protiv. Pazite, svi marketinški izborni eksperti, na kraju svi normalni ljudi, će vam reći da je najvažnije na izborima konstruktivan odnos, da je najbitnije glasanje za, da imate za nekoga ili za neki program, da glasanje protiv nije konstruktivno, već destruktivno.

Dakle, ni Janković ni Ponoš ni Đilas nemaju program, nemaju šta da ponude građanima, nemaju da ponude građanima za šta da glasaju za, znači imaju samo protiv.

Sa druge strane, SNS je objavila svoj program još pre jedno nedelju dana, na fantastičnom sajtu, dela govore, se nalazi interaktivna mapa Srbije na kojoj se vidi šta je postignuto u prethodnom periodu u Srbiji, u prethodnih deset godina i to se nalazi i na fenomenalnom brošuri, uradili smo zajedno, u kojoj su predstavljeni rezultati uzdizanju, gradnji i napretku Srbije. Predsednik Vučić je pre neki dan bio u poseti Kini gde je najavio još bolju saradnju sa Kinom, a najznačajnije je što je najavio potpisivanje izvanrednog ugovora o slobodnoj trgovini sa Kinom koji će da predstavlja ogromnu šansu za privredu Srbije i biće potpisan ove godine.

Juče je predsednik Vučić najavio da Srbija trenutno pregovara sa čak 92 investitora koji će sigurno doći da rade u Srbiju, da posluju i ukupna vrednost tih investicija je 7,3 milijarde evra, a to je 35 hiljada novih radnih mesta. Navešću, jer je opet, kao što sam, sam rekao, bolje biti konstruktivan, ja moram neku kritiku da iznosim, ali evo šta je urađeno sve u prethodnom periodu, kratko ću.

Nezaposlenost je 2012. godine iznosila 25,5%, sada je svedena 2020. godine na istorijski minimum od 9%, inflacija je najniža u poslednjih 50 godina, penzije su od 2012. godine povećane za 30%, udvostručena je prosečna zarada u odnosu na 2012. godinu i ona sada iznosi gotovo 610 evra. Srbija je prva po broju stranih direktnih ulaganja i privukli smo od 2012. godine 21 milijardu evra. Izgrađen je onaj Balkanski tok, gasovod, izgrađen je auto-put Miloš veliki, u toku je izgradnja još deset auto-puteva. Izgrađena su ona dva čuvena ogromna mosta, jedan kod Vladičinog Hana, a drugi je Žeželjev most. Gradi se pruga od Beograda do Budimpešte i kroz koji dan će biti otvorena deonica Beograd – Novi sad gde će vozovi ići brzinom od 200 kilometara, to je ono što je stara Srbija mogla da sanja, a sada se to ostvaruje. Za pet godina, Srbija je uložila u zdravstvo jednu milijardu evra. Sad neću to pominjati, pazite, izgrađene su tri kovid bolnice, desetine bolnica je još izgrađeno ili rekonstruisano. I, kroz koji dan, mislim u martu, će biti otvoren renovirani, rekonstruisani, novi Klinički centar Srbije.

Srbija je, podsetimo, finansijski podržala u toku ove dve godine, kovida i građane i privredu. Setimo se, sto evra pomoći svim punoletnim građanima. Sto evra pomoći svim mladima. Kroz nekoliko meseci će mladi dobiti još sto evra pomoći. Uskoro će ili su već dobili penzioneri, 27. 000 pomoći, nezaposleni su dobili pomoć, slobodni umetnici su dobili finansijsku pomoć i svi građani još 60 evra, penzioneri su još jednom dobili 50 evra, svi građani, pazite svi građani, sedam miliona građana Srbije je dobilo 3000 evra podrške. Setimo se, da je u ovih nekoliko godina u nazad, da su prvi put preduzete neophodne populacione mere i pomoć majkama za rođenje i to je vrlo poznato i za rođenje prvog i drugog i trećeg i četvrtog deteta.

Ovim završavam, danas ćemo proglasiti posle podne Akt o promeni Ustava, a u vezi uspelog referenduma koji se ticao isključivo pravosuđa. I, ovaj referendum je bio prilika da cela, pazite, ponavljam, cela opozicija pokaže svoju destruktivnost, ali i nevladine organizacije. Pazite, sve. Oni su se svi ujedinili u protivljenju, razvoju pravosuđa, odnosno protivljenju referenduma. Oni su u referendumu u tom trenutku, videli priliku, da pred izbore pokušaju da predsedniku Vučiću i nama slome kičmu. Naravno, da nisu uspeli, ali su se svi ujedinili, to je bilo zanimljivo, cela opozicija i leva i desna, i patriotska, i drugosrbijanska, i centristička, i sve nevladine organizacije koje su do tada, jedno godinu dana učestvovale u pripremi referenduma. Svi su se povukli, međutim nisu uspeli, narod je rekao svoje.

Inače, većina protivnika referenduma je govorila da se zalažu da su proevropski orjentisani. Evropska unija je podržala referendum, a ovi protivnici referenduma su onda jasno pokazali na referendumu da su anti-evropski nastrojeni. I, onda kome građani jedino treba da veruju na ovim izborima? Pa, jedino treba da veruju predsedniku Vučiću i SNS.

Za kraj, SNS i predsednik Vučić će pobediti na ovim izborima zbog fantastičnih rezultata u poslednjih deset godina i najbolji program do sada je bilo ono što su predsednik Vučić i SNS činili u prethodnih deset godina uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju i lečeći Srbiju.

Još bolji program će biti ono što će predsednik Vučić i Srpska napredna stranka da čine u naredne četiri godine uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

Predaja, svi to znamo, nije opcija, jedina opcija je pobeda. Živela Srbija!

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, znači, i ovi prihvaćeni amandmani, ja pozdravljam odluku Vlade da prihvati mislim pet amandmana gospodina Glišića, i to upravo govori u prilog onome sam inače govorio, što ću kratko ponoviti, o širokogrudosti i pravičnosti SNS, koja je toliko širokogruda da prihvati i ove amandmane. Znači, recimo, jedan od njih se tiče redosleda predsedničkih kandidata na listi ili se tiče toga koliko birača može da podrži određenu listu.

Dakle, samo da kažem da sveukupno gledajući i ove amandmane koji su usvojeni i 36 zakonskih promena bez podzakonskih promena i zahteva usvojenih opozicije, dakle, to svedoči upravo ovoj širokogrudosti SNS.

Inače, samo da vas podsetim, u doba višestranačja, koje ja pamtim od 1990. godine, jer se od tada bavim politikom, nijedna vlast od 1990. do 2012. godine nije opoziciji ponudila ovako privlačne izborne uslove, što bi narod rekao – kao od ptice mleko. To svedoči o širokogrudosti predsednika Aleksandra Vučića.

Samo bih sa vama podelio par određenih novih saznanja, koji su od izuzetnog uticaja na set ovih zakona i uopšte na izbornu temu. Biću kratak.

Podelio bih sa vama jednu činjenicu da je jedan kandidat za gradonačelnika, Đilasov kandidat, koji ga sada podržava, govori sve najbolje o njemu, ja sam bio svedok kada je taj kandidat, radi se o gospodinu čika Vlajku, Vladeti Jankoviću, kada je pljuvao Dragana Đilasa i glasao za njegovu smenu na predsedništvu DSS.

Naime, kao član predsedništva DSS od 2012. do 2014. godine, dobro se sećam da je gospodin Janković kritikovao gospodina Đilasa tokom 2012, 2013. i 2014. godine, kada se vratio sa ambasadorskog mesta u Vatikanu, i više puta na sednicama predsedništva gospodin Janković je Đilasovu vlast nazivao štetočinskom i pljačkaškom, a time i Dragana Đilasa.

Konkretno idemo. Vladeta Janković je učestvovao u pripremi smene gospodina Đilasa sa mesta gradonačelnika na sednici predsedništva DSS u septembru 2013. godine. Obojica smo bili prisutni na toj sednici. Tada je gospodin Janković govorio o pljačkaškoj vlasti u Beogradu i obojica smo glasali da DSS učestvuje u smeni gospodina Đilasa i gospodin Đilas je 24. septembra 2013. godine, glasovima SNS, DSS, SPS i PUPS i smenjen.

Vladeta Janković, samo da vas podsetim, se inače i u medijima hvalio ovom činjenicom. U emisiji „Kažiprst“ 4. februara 2014. godine hvalio se kako je glasao za smenu Đilasa na predsedništvu DSS i rekao je, citiram ga – presudili smo da Đilasova garnitura padne u Beogradu. Znači, on je Đilasa tada nazivao garniturom. A danas je Vladeta Janković deo te garniture. Radi se o besramnoj nedoslednosti i licemerju. To je fatalni salto mortale Vladete Jankovića broj jedan.

Broj dva. Danas je jedan poslanik, mislim da je neobavešten u tom pogledu, rekao da gospodin Janković nema veze sa privredom. Ima. Gospodin Janković je osoba koje je dovela „Rio Tinto“. Ja to pouzdano znam. Koje su činjenice koje idu u prilog tome? Dakle, ako bi tražili pojedinca koji je doveo „Rio Tinto“, upravo vam kažem, to je Vladeta Janković.

On je bio ambasador u Velikoj Britaniji od 2001. do 2004. godine. Sedište „Rio Tinta“ je u Londonu. „Rio Tinto“, pošto je želeo i ostvario da radi u Srbiji, morao je da ide preko ambasade. To je bilo u opisu posla ambasadora da primi „Rio Tinto“ i da prosledi to Srbiji. Tako se i desilo. „Rio Tinto“ je onda osnovao svoju ćerku firmu 2000. „Rio Sava eksplorejšn“ 2001. godine, a u čemu mu je posle ambasadora Jankovića pomogla i Đinđićeva tadašnja Vlada.

Međutim, nije to kraj. Gospodin Janković je bio i savetnik za spoljnu politiku premijera Koštunice od 2004. do 2008. godine, pa je i tada, pošto je kao ambasador doveo „Rio Tinto“, nastavio da gura „Rio Tinto“ do 2008. godine i u tom periodu od 2001. do 2008. godine zaključen je sa „Rio Tintom“ niz, sumnja se, koruptivnih ugovora.

Danas Vladeta Janković govori neistinu o svojim vezama sa „Rio Tintom“ i on kaže, na primer, 7. januara 2022. godine na TV N1, prenela je Agencija „Beta“, list „Danas“, Đilasovske televizije, citiram Vladetu Jankovića, on kaže - bio sam savetnik u kabinetu 2004. i 2005. godine, nije samo to, nego do 2008, ali hajde, i ne znam za bilo kakav sporazum sa „Rio Tintom“, nikada to nisam video. Kaže Vladeta Janković da je to lažna vest. Naravno, ispostavilo se da vest o tome ko je doveo „Rio Tinto“ nije lažna, već neistinu govori gospodin Janković. I danas je program gospodina Jankovića, Đilasa i SSP-a koji su izneli na konferenciji za štampu pre neki dan proterivanje „Rio Tinta“ koga je doveo upravo kandidat za gradonačelnika u Srbiju, Vladeta Janković. Znači, besramna nedoslednost, besramno licemerje i fatalni salto mortale Vladete Jankovića.

Poslednja činjenica, gospodin Janković je dugi niz decenija bio zastupnik protiv laži o genocidu. Danas gospodin Janković prihvata laž o genocidu. Dvadeset šestog februara 2007. godine, kao savetnik za spoljnu politiku premijera Koštunice, Vladeta Janković je povodom presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je utvrdio da Srbija nije počinila genocid u Bosni i Hercegovini, hvalio tu odluku, to je ispravno, i ispravno je tvrdio da Srbija nije počinila genocid. To je rekao 2007. godine. Tada su to preneli mediji poput „Radija Slobodna Evropa“, gde imate još širi citat toga što je rekao gospodin Janković. I da sada ne citiram, uglavnom sam rekao suštinu reči gospodina Jankovića.

Danas gospodin Janković, dakle niz decenija, znači dve decenije je on zastupao ovaj stav koji sam ja izneo, od pre neki dan kada je prihvatio kandidaturu Đilasa, zastupa stav Marinike i Đilasa i gazi sve ono što je govorio i radio u proteklim decenijama, a prihvata stav Marinikin. Dakle, oboje krive Srbiju i srpski narod da su počinili genocid. Mislim tužno je što je gospodin Vladeta Janković spao na to da bude Đilasova marioneta i da okrivljuje svoj narod za genocid koji nije počinjen. To je treći primer besramne nedoslednosti i vrhunskog licemerja i treći primer fatalnog salto mortalea Vladete Jankovića.

Poslednje i završavam uskoro. Da li će Đilasova koalicija i SSP stranka da se pohvale ovim stavovima Vladete Jankovića u ranijem periodu? Da li će se Vladeta Janković pohvaliti šta je nekada govorio i radio i šta je sada prihvatio kao svoje stavove i program, što je potpuno suprotno onome što je radio dve decenije?

Dakle, on je pominjao Đilasovu garnituru. Pazite, Đilasova garnitura je pala 2013. godine uz pomoć Vladete Jankovića. Đilasova garnitura je pala i 2018. godine. Đilasova garnitura će sa sve Jankovićem pasti i treći put, 3. aprila 2022. godine.

I samo kratko, pošto su i to nove informacije iz katastra. Kandidat NATO-a i Hrvatske za predsednika Srbije Zdravko, sram ga bilo, Ponoš mora da objasni poreklo svoje imovine na čuvenim vračarskim pašnjacima koji su omiljeni među tzv. žutima. Znate na koga mislim. Utvrđeno je ovih dana, baš u katastru da je Zdravko Ponoš vlasnik dva stana i četiri garaže u Metohijskoj ulici i ulici Černiševskog i da je bio suvlasnik tj. suinvestitor jedne od tih zgrada i sve to vredi najmanje, pazite, dva stana i četiri garaže, najmanje pola miliona evra.

Dakle, odakle, sram ga bilo, Ponošu pola miliona evra? Da li mu je možda Đilas dao te pare? Mislim, pazite, kako je, sram ga bilo, Ponoš postao suinvestitor jedne zgrade?

Inače, kad sam pomenuo Černiševskog, a verujem da za njega zna i gospodin, sram ga bilo, Ponoš, najpoznatije i najznačajnije delo Nikolaja Černiševskog je onaj čuveni roman „Šta da se radi“. Dakle, Ponoš je, postavivši sebi to pitanje – šta da se radi, odlučio da radi stanove i zgradu na vračarskim pašnjacima.

Srpska napredna stranka i predsednik Vučić će pobediti na izborima zbog fantastičnih rezultata u prethodnih 10 godina. Najbolji program je ono što su predsednik Vučić i SNS uradili u ovih 10 godina, uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost u sadašnjosti, a radi budućnosti. Predaja nije opcija! Pobeda je opcija! Živela Srbija! Hvala vam!

Hvala vam poštovana predsedavajuća.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, izmene izbornog zakonodavstva inače one koje je sprovela SNS od 2019. godine do danas, evo uključujući i ovo, su Srbiju učinile izborno najpravičnijom i najprivlačnijom državom.

Režimi koji su vladali, inače u doba višestranačja koje ja potpuno pamtim, jer se 32 godine bavim politikom, od 1990. do 2012. godine nikada nisu opoziciji ponudili ovako privlačne izborne uslove. I to najbolje svedoči o pomirljivosti i širokogrudosti SNS i predsednika Vučića.

Postoji sigurno svi već znate ona čuvena narodna izreka – od ptice mleko, koje se koristi da bi se opisao neopisivi raskoš i obilje. I upravo ta izreka opisuje raskoš i obilje izbornog ptičijeg mleka u Srbiji.

Ako mi iz SNS i tu je gospodin Đukanović vrlo u pravu, ako budemo nastavili da poboljšavamo izborne uslove mi ćemo morati da se obavežemo da ćemo opoziciju uvoditi i preko cenzusa i u parlament, u naručju ili na krkače na našim leđima. Ja se nadam da mi to nećemo raditi.

Što se tiče izmena izbornog zakonodavstva, inače tih mera fantastičnih od 1919. do danas ima 36 krupnih, ima još niz u podzakonskim aktima mera, tako da evo samo kratko da se setimo.

Znači, od 1919. godine censuz, to je sprovedeno 2020. spušten sa 5% na 3%. znači manje zastupljeni pol ne može biti zastupljen sa manje od 40%, ograničena je upotreba javnih resursa u političke svrhe, zabranjena je zloupotreba položaja direktora javnih preduzeća, izabrani su nedostajući svi članovi REM-a, bilo ih je pet.

Doneti su novi propisi za javne medijske servise, osnovan je Nadzorni odbor koji nije bio osnovan 20 i nešto godina, verifikovan je jedinstven birački spisak, a onda posle septembra 2021. godine, posle dijaloga u kome sam i ja učestvovao i to mi je bila čast da u ime stranke i u tome učestvujem, mi smo tamo osvojili 16 i mi smo sproveli 16 dogovorenih mera.

Ja ću navesti samo brzo 10. Osnovano je Privremeno nadzorno telo, pola mesta je dato opoziciji, donet je obavezujuć Pravilnik medijskih javnih servisa, svi mediji moraju da objave svoje tarife, izmenjen je Zakono o elektronskim medijima, usvojene su preporuke za privremene emitere, definisana je metodologija praćenja medija tokom kampanje, ustanovljen je odgovarajući distributivni ključ na javnim medijskim servisima, usvojena je i samo regulacija opet koja se tiče medijskih javnih servisa, unapređen je sistem protiv borbe zloupotrebe javnih funkcija, izmenjen je i dopunjen Zakon o sprečavanju korupcije.

Izmenjen je i stalni sastav RIK, dodavanjem još 6 članova i 6 zamenika, opet u korist opozicije i promenjen je način finansiranja troškova izborne kampanje, po volji opet opozicije, to je deseta promena, od ovih 16, ima još 6.

Ove poslednje izmene zakonodavstva, koje ćemo u petak izglasati, ja se nadam, jer ja ću glasati za to, dakle, opet poslednje izmene ove, koje sada raspravljamo i koje je tražila opozicija, će biti usvojene.

Novine su sledeće – birač svojim potpisom može da podrži više lista, strankama nacionalnih manjina biće potrebno duplo manje potpisa, tj. 5 hiljada, produženi su rokovi za zaštitu izbornog prava, rok za predaju izbornih lista je podignut sa 15 na 20 dana uoči izbora i umesto radnih tela RIK, uvodi se novi treći izborni organ, to su lokalne izborne komisije, odnosno LIK.

Dakle, propisi po prvi put razdvajaju lake greške, da bi se lakše i bolje utvrdili zapisnici, koje su rešile bez uvida, imamo zaštitu izbornog prava, koje sada štiti na tri umesto na dva nivoa, dakle, RIK, LIK i Upravni sud, i podnosioci izborne liste mogu da traže uvid u 5% uzorka, po principu na teritoriji jedne izborne komisije, po principu izazova.

Znači, ima još dosta promena i poboljšanja, znači ovih glavnih ima čak 36. Ja vas pita, kada je ko, pa da kažem, u novijoj istoriji Srbije, ponudio opoziciji, mi govorimo o parlamentarizmu, ali možda i o predmrtnom ovako opoziciji, ovako dobre izborne uslove. I onda se naravno postavlja logično pitanje. Naravno, Đilasovcima, zbog čega ste bojkotovali izbore 2020. godine, i zbog čega sada izlazite na izbore ukoliko je vaša odluka bila da bojkotujete bila ispravna a naravno sada ste dokazali da nije.

I pored svih ovih darova za opoziciju, svega ovoga što sam nabrojao, što je fantastično, čuli ste, Đilasovski deo opozicije nam preti promenom vlasti na ulici u krvi, preti da će i ako pobede i ako izgube, a izgubiće sigurno, da nas jure po ulicama, da nas bacaju u Savu i Dunav, da će da nam sude sudovi revolucije, a Đilasov, Jeremićev, Ponošev i Vladete Jankovića, program, su krv, osveta, revanšizam, lustracija, i obećanje, da će srušiti ne samo u Beogradu, sve što je do sada izgrađeno, a Đilas i Jeremić, inače sami ne smeju da se kandiduju pa podmeću različite marionete, kulise, paravan kandidate i Ponoša u Srbiji i Vladetu Jankovića u Beogradu.

I sa tim u najtešnjoj vezi, o ovome što govorim sada, jeste kandidatura koja je danas upravo predstavljena jednog kandidata za predsednika, a to je Ponoš.

Dakle, šta je problem sa tim čovekom? Čuli ste šta je o njemu sjajno govorio gospodin Marijan Rističević. Reći ću.

Dakle, problem je sa Ponošom to što on Hrvatsku i Zagreb voli više od Srbije i Beograda. Problem je što je Zdravko Ponoš kandidat Hrvatske i NATO za predsednika Srbije. Problem je to što je Ponoš Đilasov kandidat.

Inače, Ponoš je iz Knina. Evo, danas je upravo general Mitar Kovač rekao da Ponoš nije branio ni Knin, ni Republiku Srpsku Krajnu, dok su drugi oficiri koji su bili rodom odande redom to činili. Kaže, general Kovač da su Hrvati Ponoša kao mečku vodili u rodno selo i na Brione da se malo oporavi.

Zdravko Ponoš, i to je problem, s njim je bio žuti general, odnosno načelnik Generalštaba u doba Borisa Tadića. Onda su ga Boris Tadić i svi ostali, i Đilas i Jermić smenili i otpušten je iz vojne službe zbog toga što je Ponoš, čak i za njihov ukus, dakle, čak i za ukus Tadića i Šutanovca, koji su za NATO bio isuviše za NATO i služio interesima SAD i NATO.

Službe, pazite, službe su zabeležile Ponoševo obraćanje i to su zabeležile i depeše „Vikiliksa“, Ponoševo obraćanje je američkom senatoru da će sastav vojske da smanji sa 62.000 na 27.000 ljudi, pazite, čuli ste o topljenju tenkova, da će zatvoriti brojne kasarne i da će se potruditi da promeni način razmišljanja o našim oružanim snagama u smislu da budu 100% za NATO.

Američke diplomate su u depešama, koji objavio „Vikoliks“, pazite, evo, to su depeše, broj 06BELGRADE842 od 26. maja 2006. godine i od 2. juna 2006. godine, broj depeše je 06BELGRADE880. U tim depešama se nalazi sve ovo što sam malopre izgovorio vezano za posetu senatora Džima Inhofa itd.

Od kada Đilas u svojim medijima gura Ponoša, kao kandidata za predsednika na Ponoševu sramotu on dobija podršku za kandidaturu upravo iz njegove Hrvatske.

Tako je Hrvatski portal „Dnevno“ objavio tekst pod naslovom, citiram – „Oženio Hrvaticu, Srbija se konačno budi“. Hrvatski jutarnji list objavljuje tekst pod naslovom – „Oporbeni adut protiv Vučića, general oženjen Hrvaticom“. U tim tekstovima kažu da je Ponoš zaljubljen u Zagreb, jer on je tamo živeo do 24 godine i opisuju njegovu ljubav silnu prema Zagrebu.

Kada znamo sve ovo možemo sa razlogom da se upitamo zbog čega se Zdravko Ponoš ne kandiduje za predsednika Hrvatske.

Ponošev program je – NATO Srbija, to je teza SSP-ova da je Srbija počinila genocid i Đilasova teza da su 99% Srba sa Kosova kriminalci. To je Ponošev program.

Danas je Đilas predstavio isto drugog kandidata za gradonačelnika Beograda, Vladeta Jankovića. Tu moraću da priključim lične utiske, ovde sedi još ljudi koji ga poznaju, ja ga poznajem 30 godina, tako da ću sa vama podeliti određene stvari nikako tračeve i nikako neistine, već samo istinu, kao što Đukanović kaže – samo istina, uvek istina.

Dakle, postaviš Đilasova marioneta u 82 godini, Vladeta Janković je izveo politički salto mortale. Evo, reći ću vam. Dakle, 7. januara 2022. godine, Janković je kritikovao i pomisao informacija o sebi, kao kandidatu i rekao je, na TV „N1“, moram biti privatan kada o tome govorim, imam mnogo, 81 godinu, predlagati nekoga u ovim godinama, ne samo što nije ozbiljno, već nije ni odgovorno. Slažemo se, ali zašto ste se onda kandidovali?

I tada, pre tri nedelje, gospodin Vladeta Janković je na Đilasovoj TV „Nova S“, rekao je da se neće kandidovati i naveo je tri nemoguća uslova, u stvari da se kandiduje. Rekao je: „Kandidovao bi se, ali to je treći uslov da sam mlađi 10 godina.“ Ne znamo, da li se u međuvremenu podmladio.

Gospodin Janković je na jednoj televiziji 2020. godine sam rekao kako je teško bolestan i naveo je, da je još 2003. godine u Londonu imao dva plućna infarkta, kraj citata, on sam to govori.

Takođe, ono što je poznato, gospodin Janković se 81 godinu svog života nikada nije bavio lokalnom samoupravom. Evo, ja ću vam reći, ja sam od 1992. do 2008. godine bio opštinski odbornik u opštini Stari Grad, od 2008. godine do sada, dakle 14. godina sam gradski odbornik. Znači, apsolutno poznajem lokalnu samoupravu. On čovek se nikada nije bavio time.

Ljudi moji, Beogradu je potreban gradonačelnik koji će da juri, da se bavi kanalizacijom, vodovodom, ekologijom, gradnjom, socijalom, školama, vrtićima, kao što će raditi kandidat Srpske napredne stranke kada pobedi, normalno, na izborima.

Da li možete vi da zamislite Vladetu Jankovića da sve to radi? Ne možete, normalno. Opet, citiraću njega. On sam kaže da nije kvalifikovan da bude gradonačelnik. Evo, u intervjuu za TV „N1“ 27. januara 2022. godine, kaže, citiram: „Ja, prosto, ne samo zbog svojih godina, već i stručne spreme nisam kvalifikovan da upravljam gradom, ali mogu da okupim, pazite sad, stručnu i poštenu ekipu.“

Sad, stručna, poštena, ali i ekipa. Ovo poslednje je totalno urnebesno smešno i čista je kontradikcija. Pazite, Đilasova ekipa poštenih i stručnih. Samo da pitam, da li je to ona ista ekipa koja je opljačkala od 2008. do 2013. godine, Beograd i opustošila ga? Da li je to ta ekipa?

Preneću vam i sledeće, isto je kontradikcija. Znači, Vladeta Janković je stao na Đilasovu listu, u stvari podržao je Đilasa. Bio sam član predsedništva 2013. godine u oktobru kada je tamo odlučivano takođe da ćemo zajedno sa Srpskom naprednom strankom da smenimo Dragana Đilasa. Ja sam bio na toj sednici, Vladeta Janković je bio na toj sednici, i Vladeta Janković i ja smo glasali za smenu Đilasa.

Znači, 2013. godine, Vladeta Janković je glasao da se smeni Đilas. Sećam se šta je on tada rekao na toj sednici predsedništva. Govorio je o pljačkaškoj vlasti Beograda. U suštini, govorio je o Đilasu.

Sledeće, prihvativši kandidaturu za gradonačelnika bilo kakvu, Vladeta Janković je prihvatio Đilasov i Marinikin program, a njihov program je da je Srbija genocidna.

Naime, podsetiću vas i na ovo. Vladeta Janković je 26. februara 2007. godine, kao savetnik za spoljnu politiku premijera Koštunice povodom presude Međunarodnog suda pravde u Hagu koji je utvrdio da Srbija nije počinila genocid u Bosni i Hercegovini, Vladeta Janković je hvalio tu odluku i ponovio je da Srbija nije počinila genocid. Danas Janković prihvatanjem kandidature koju su mu ponudili Đilas i Marinika gazi sve ono što je radio odavno, evo do juče, tokom 23 godine, i protiv čega je glasao na organima DSS. Danas je stav Jankovića jednak Marinikinom, a to je – oboje krive Srbiju i srpski narod da su počinili genocid. Kakva bezobalna nedoslednost.

Pazite, ja sam siguran da se Vojislavu Koštunici prevrće utroba od muke kada vidi svog bivšeg višedecenijskog potpredsednika Vladetu Janković da je postao Đilasova marioneta i da okrivljuje svoj narod za genocid koji nije počinjen.

Inače, Jankovićev program u Beogradu, to je više puta ponovio, je rušenje spomenika Stefanu Nemanji i njegovo premeštanje, ako ne u Marinkovu baru, onda na neko drugo mesto. On ne samo što ne poštuje, naravno stanovnike Marinkove bare, pokazuje da je besramni, arogantni elitista, što je, inače oduvek i bio.

Dakle, program Vladete Jankovića, osim što neće da gradi metro, što je danas i rekao na konferenciji za štampu, njegov program je i rušenje „Beograda na vodi“. Naime, on je rekao da će, praktično za glavnog arhitektu Beograda da postavi Dragoljuba Bakića.

Program Dragoljuba Bakića, ko je inače kandidat liste „Ne davimo Beograd“, imate u medijima koliko god hoćete puta je to rekao – Program Dragoljuba Bakića, kandidata Vladete Jankovića za glavnog arhitektu je da će srušiti „Beograd na vodi“.

Takođe, Vladeta Janković je danas to ponovio više puta i rekao da najavljuje vraćanje Glavne železničke stanice na Savski trg. Da bi to uradio on mora, još jednom kažem, poruši „Beograd na vodi“, jer šine više ne postoje. Zna se gde je Glavna železnička stanica, u Prokopu, prva faza je završena.

Inače, danas da vidite da se radi o svojevrsnom „Bajdenu“, ali koji, da li je dementan, Vladeta Janković je danas na pitanje novinara na konferenciji za štampu na pitanje – šta će mu biti prvi korak ako dođe na vlast u Beogradu, rekao sledeće, citiram, vrlo je zabavno. Slušajte, Vladeta Janković kaže: „Prvo što ću uraditi je da sprečimo ono što nanosi neposrednu štetu, moramo da zaustavimo Lešće.“

Pazite, kandidat za gradonačelnika Beograda kaže da će da zaustavi Lešće.

Zašto, crni Vlajko, da zaustavimo Lešće? A Novo, a Centralno? Znate na šta to liči? To je ono - Đilasovi maratonci trče poslednji krug. Vledeta - Pantelija, Lutovac - Makisimilijan, Ponoš - Aksentije, Đilas - Milutin, Jeremić - Laki, Miki Aleksić - Mirko, Siniša Kovačević, naravno - Bili Piton, Marinika - Kristina, a Borko je ko? Pa, Đenka.

Sada da se uozbiljim. Pre nešto više od godinu dana Vladeta Janković je u TV emisiji „Bez cenzure“, 29. decembra 2020. godine najavljivao i prizivao Vučićevu smrt rekavši: „Uzgred rečeno, ja verujem da će, kada jednom kucne sudnji čas Vučiću, će to biti od velikog značaja“.

Da li slušate vi ovo? Da je bilo ko od nas rekao da će Đilasu da kucne sudnji čas, javile bi se UN, OEBS, evroposrednici. Bili bi osuđeni na smrt, izbačeni iz parlamenta, iz politike, itd, a ovo je Vladeta Janković rekao.

Sada da pređemo na neko malo vedrije stvari. Zbog čega će SNS i predsednik Vučić da pobede na izborima? Pobediće zbog fantastičnih rezultata u poslednjih deset godina. Najbolji program je ono što su predsednik Vučić i SNS uradili u ovih deset godina, uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost od sadašnjosti radi budućnosti i navešću samo mali deo rezultata.

Nezaposlenost je sa 25%, koliko je bila 2012. godine, smanjena na minimum sada, 2020. godine, od 9%. Inflacija je najniža u poslednjih 50 godina i iznosi 1,3%, dok je u vreme žute vlasti, 2011. godine, bila 11%.

Od 2012. godine penzije su povećane za 30%. Prosečna zarada u odnosu na 2012. godinu je udvostručena i sada iznosi 610 evra.

Srbija je prva po broju stranih direktnih ulaganja. Od 2012. godine Srbija je privukla više od 21 milijardu evra.

Otvorili smo čuveni „Balkanski tok“. Koridor 10 je završen posle 50 godina. Izgrađen je auto-put „Miloš Veliki“, Beograd - Čačak 120 kilometara. U toku je izgradnja još deset auto-puteva. Izgrađena su dva ogromna mosta, onaj na reci Vrla na Koridoru 10 kod Vladičinog Hana, ogroman most i drugi „Žeželjev most“ u Novom Sadu posle 23 godine. Gradi se pruga Beograd - Budimpešta, a uskoro u martu će biti gotova ta deonica od Beograda do Novog Sada, gde će vozovi ići 180-200 kilometara na čas.

Za pet godina uložena je jedna milijarda evra u zdravstvo. Izgrađene su mnoge bolnice širom Srbije. Tri kovid bolnice, KBC Niš, Klinika za interne bolesti u Vojvodini, Kamenica 3, KCV, KBC Zemun, obnovljena je Tiršova 1, gradi se Tiršova 2, a rekonstruisane su bolnice u Pirotu, Gornjem Milanovcu, Loznici, Palanci, Vrbasu, Leskovcu, Aranđelovcu, Prokuplju, a izgradnja Kliničkog centra Srbije je pri kraju.

Srbija je nabavila na vreme, kada ih niko nije imao, vakcine. Sada imamo pet vrsta. Mi proizvodimo vakcine, gradimo još jednu fabriku vakcina. Kupili smo sve lekove protiv Kovida. Izgrađene su dve super moderne kovid laboratorije.

Srbija je finansijski podržala građane i privredu. Setimo se 100 evra pomoći punoletnim građanima, 100 evra pomoći svim mladima, 27.000 penzionerima, 10.000 zdravstvenim radnicima, 60 evra svim građanima Srbije.

Druga tura pomoći nezaposlenima je bila opet 60 evra, dodatna pomoć penzionerima još 50 evra. Svi vakcinisani su dobili, setimo se, 3.000 dinara, samostalni umetnici 90.000 dinara.

Ono što je jako važno, prvi put su predete, i to traje već unazad godinama, mere populacione politike. Pomognute su porodilje. Za prvo dete majke dobijaju jednokratno 100.000, za drugo dete 10.000 mesečno tokom dve godine, za treće dete 12.500 dinara mesečno u toku 10 godina i za četvrto dete 18.000 dinara tokom 10 godina.

Evo, završavam. Još bolji program će biti ono što će predsednik Vučić i SNS da rade u naredne četiri godine, uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

Predaja nije opcija, pobeda je opcija. Živela Srbija!

Hvala vam.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ponosim se time što ću kao narodni poslanik u Skupštini Srbije danas glasati za Zakon o registru mladih državljana od 16 do 29 godina, do navršenih 30 godina u stvari, kojima se uplaćuje novčana pomoć od 100 evra za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid - 19.

Jednako tako sam ponosan na to što je Skupština Srbije, ova Skupština, što smo mi zajedno 29. decembra prošle godine usvojili izmene i dopune Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom kojima će od 1. januara, kojima se već od 1. januara ove godine povećava roditeljski dodatak za prvo dete na 300.000 dinara.

Ovi zakoni su ispunjenje, jednostavno, onih obećanja koje je dao predsednik Vučić. Država pomaže mladima koji su u fazi školovanja, odnosno onima koji su upravo završili školovanje.

Aleksandar Vučić je na godišnjoj konferenciji za štampu u Palati Srbije rekao da je naša zemlja zbog korona virusa izgubila mnogo ljudi i da danas nema nikoga u Srbiji ko nije izgubio nekog svog. Međutim, primetio je da se u tom procesu nije dovoljno brinulo o mladima i rekao je: "Brinući o životima onih koji imaju određene bolesti, našim starijim ljudima, majkama, očevima, bakama i dekama, zaboravili smo na mlade ljude, na osnovce, srednjoškolce, studente, mlade koji su završili školovanje o kojima se niko nije brinuo ili nismo dovoljno brinuli.

U svom novogodišnjem obraćanju javnosti, predsednik je 30. decembra prošle godine najavio i obećao da će pomoć države dobiti preko tri miliona građana. Predsednik je rekao da bez dece nema budućnosti i da će država uložiti stotine miliona evra u demografske mere i u politiku nataliteta.

Majke će za prvo dete dobijati 300.000 dinara, 100.000 dinara za drugo i treće dete. Za treće dete će dodatno dobiti tokom 10 godina po 100 evra mesečno. Za četvrto dete majke će dodatno dobiti tokom 10 godina i još po 150 evra mesečno. Majke koje rode dvoje će dobiti jednokratnu pomoć od 400.000 dinara, odnosno majke koje rode troje će dobiti 500.000 dinara jednokratne pomoći.

Država će nastaviti da pomaže i ovom značajnom merom, pomoći će ženama sa 10 do 50% cene za kupovinu manje kuće ili stana, a milion mladih po ovom zakonu od 16 do 30 godina dobiće 100 evra jednokratno ove pomoći.

Zdravstveni radnici će dobiti 10.000 dinara, penzioneri će dobiti 20.000 dinara i ono što je bitno, predsednik je lepo rekao i to je gospodin ministar finansija takođe ponavljao i to su značajni podaci, što se tiče rasta BDP mi smo prošlu godinu završili sa stopom rasta od 7,5%. Mi smo po tome možda i najuspešnija zemlja Evrope zbog toga što jednostavno Irska koja je prva ima prihode koji su neuporedivi sa bilo kojom državom drugom zbog toga što su u Irskoj praktično registrovane sve velike multinacionalne kompanije, pa ona ima nenormalne prihode po tom osnovu. Dakle, možemo smatrati da je Srbija zvanično i u ovoj i u prošloj godini će biti zemlja koja će imati drugi najveći rast u Evropi, a praktično prvi.

Kad već rezimiram rezultate, podsetiću da je zdravstvo jedan od stubova države Srbije. Predsednik Vučić i Vlada su najzaslužniji za to što je Srbija jedan od lidera u borbi sa korona virusom. Podsetiću, izgrađene su tri kovid bolnice, rekonstruisani su ili se rekonstruišu četiri klinička centra i 19 opštih bolnica. Nabavljene su sve moguće vakcine, svi mogući lekovi. Proizvodimo vakcine.

Lično molim građane - vakcinišite se, nosite maske, perite ruke, vakcine su bezopasne, bezbolne i besplatne, poštujte savete lekara.

Još jedna važna stvar koju treba reći, jer je važna za građane i državu, za pet dana 16. januara ove godine izađimo svi na referendum o promeni Ustava koji se tiče samog pravosuđa i načina izbora sudija. Ja ću na tom referendumu zaokružiti – da kao odgovor na pitanje. Važno je da pružimo podršku predsedniku Vučiću pred izbore u aprilu tako što ćemo da zaokružimo – da na referendumu.

Hoćemo da pravosuđe bude još slobodnije, ono je naravno uvek deset godina ekstremno slobodno, ali hoćemo da evo da bude još slobodnije i time osiguravamo da se čak ni u teoriji više ne može ponoviti ono žuto uništavanje pravosuđa iz 2009. godine i time ojačavamo i našu podršku evrointegracijama.

Cilj ovih ustavnih promena je da se pravosuđe oslobodi i ovo malo uticaja politike koji postoji i da se uskladi sa zakonodavstvom EU. To jednostavno znači da sudije i tužioci više neće birati predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, odnosno Vlada i Skupština, već vrhunski pravnici.

Rezimiriću, i to je bitno na početku ove godine, rezimiraću i lažne ekološke proteste, izvršiću jedno poređenje. Nedavno pred Novu godinu smo imali ogromne proteste u Holandiji protiv epidemijskih mera, a u Srbiji smo takođe i prošle i pretprošle nedelje imali nejake, a lažne ekološke proteste i oni su pokazali, i jedni i drugi protesti, kako izgledaju navodno tiranska Srbija i navodno demokratska Holandija.

Koja je razlika između Srbije i Holandije? Pa u Holandiji danas i uvek policija nemilosrdno mlati protestante kovidiote bez milosti, pazite, gazi ih konjima, grizu ih psi, polivaju ih po zimi vodenim topovima. Nema milosti u demokratskoj Kraljevini Holandiji i tako radi navodni demokrata premijer Mark Rute.

U Srbiji na lažnim ekološkim protestima, kao i uvek, policija mazi protestante, lažne ekologe, a ovi blokiraju puteve i maltretiraju građane. Setimo se da su pretprošle godine u julu, kovidioti u Srbiji mlatili policiju, lomili noge i glave policajcima, bilo je povređeno što teško što lakše njih 140, gazili su policajce. Srbija je majka čak i za one koji nisu u pravu kao što su ovi protestanti. Srbija je raj za protestante i tako radi navodni tiranin Aleksandar Vučić.

U pokušaju, i ovo je važno da parira novogodišnjem intervjuu predsednika Vučića koji sam pominjao, Dragan Đilas je postao pokvarena ploča, počeo je da vrti iz godine u godinu iz meseca u mesec jednu te istu laž. U novogodišnjem intervjuu svom „Danasu“ Đilas je, zamislite, negirao pitanje, odnosno tvrdnju novinarke Jasmine Lukač da je bio na vlasti, evo citiram, kaže amnezirani Đilas - ne razumem kako mislite da se vratim na vlast. Kao što znate ja sam kao gradonačelnik bio vlast samo u Beogradu, a ne na nivou Srbije. Pazite, odakle Đilasu poriv da direktno slaže novinarku i čitaoce, mislim da li je putem amnezije zaboravio? Ljudi moji, on je dve godine bio ministar za NIP. To nije naravno ministar za ništa ili ni za šta, nego je bio ministar za Nacionalni investicioni plan dve godine, a on kaže - nisam bio vlast na nivou Srbije. Pa čoveče, bio si dve godine vlast na nivou Srbije i kao što je ovo slagao Đilas je u tom intervjuu nastavio da laže, jer zapravo taj čovek i nikada ne govori istinu.

Rezimiraću i podatke o nasilju koje se dogodilo dva puta i pre Nove godine i posle Nove godine i koje niko ne osuđuje. Evo, pre neki dan, posle Nove godine izveden je 63 vandalski napad na prostorije SNS u Srbiji, odnosno konkretno u Adicama u Novom Sadu i niko od zaštitnika, poverenika i tzv. boraca za ljudska prava nije osudio ovo nasilje. Vučić i njegova porodica su naravno glavne mete, prostorije razbiju, a Vučića i njegovu porodicu hoće da ubiju i o tome je govorio onaj sjajni film koji je prikazan Tome Lovrekovića pre neki dan na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Rezimiraću i približavam se kraju i rad Skupštine Srbije. Ponosan sam na to što smo mi poslanici Skupštine Srbije od avgusta 2020. godine imali 62 zasedanja i što smo usvojili 241 zakon. Po hitnom postupku izglasali smo još 17 propisa i 159 drugih akata. Parlament je zasedao 131. dan sa 400 tačaka dnevnog reda, a rezimiraću u jednoj rečenici i svoj rad. Nisam odsustvovao nijednom sa sednice Skupštine, glasao sam za sve zakone, govorio sam 74 puta, ovo je 75, sedeo sam u sali non stop, radio u i učestvovao u radu odbora, pripremao govore i tekstove za medije, uvek sam podržavao kolege poslanike.

Kratko, završna upadica, upravo je javljeno, Teniski savez Australije i turnir „Australija Open“ su upravo zvanično objavili da je Novak Đoković zvanično i postao prvi nosilac na turniru „Australija Open“ i ponosan sam na to što je država Srbija i što smo svi mi najsnažnije podržali Novakovu borbu za pravdu, a za Božić je Srbijom kružila jedna dosetka koja glasi ovako – pa da je mogao svaki Srbin bi za Božić ispekao kengura umesto prase.

Završavam. Ovaj zakon će pomoći mladima je jedan od milion dokaza da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić državnik i otac jedne nove bolje Srbije. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, dakle naravno da ću svim srcem da podržim ove amandmane na zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci i porodicama sa decom i sam, naravno, zakon, ali ja ću to staviti i u jedan širi kontekst, naravno, reći ću, ono što je predsednik Vučić obećao povodom demografskih mera to je sprovedeno, o tome je govorio i ministar i to izvanredno i pohvaljujem rad gospodina ministra uprkos nekim teškoćama koje je on imao i njegovo ministarstvo od onih osnovnih teškoća koje su imali pa čak i sa prostorijama, jer kako će Ministarstvo za demografiju da radi ako ima problema i sa prostorijama.

Srećom, ti problemi su rešeni i dobili smo populacione mere, ali naravno da nijedna vlast ni posle 10 godina ne može da reši populacione i demografske probleme koji traju, pazite, bukvalno stotinama godina, gde smo mi dolazili do ovoga do čega smo došli. Naravno, imali smo neke zaista objektivne teškoće. Dva svetska rata, gde u Prvom poginulo gotovo 60% muške populacije, nešto drugačije ali takođe strašno je bilo u Drugom svetskom ratu, imali smo, da se ne vraćam još toliko u prošlost - 500 godina pod Turcima nas je žestoko demografski koštalo, koštalo nas je žestoko i bombardovanje pod NATO-om i sada imamo 10 godina najbolju vlast u poslednjih 100 godina, koje preduzima ozbiljne demografske mere, pa i to se odnosi i na ove amandmane.

Čuli ste koleginicu Jevtović Vukojičić koja je izvanredno rekla šta se predviđa, a ja ću staviti ovo u jedan širi kontekst. Naime, da bi većina u Srbiji, naravno i manjina, zalažem se i za njihova prava, ostvarila mogućnost da rađa ovu decu koja će dobiti i da bi se ostvarile ove porodice koje će da izrode ovu decu koja su nam potrebna i da bi dobile ovu finansijsku pomoć, potrebno je zaštiti ljudska prava većine, naravno i manjine, ali i većine i potrebno je obezbediti ravnopravnost i većine, naravno i manjine, ali ponavljam - i većine i potrebno je zabraniti diskriminaciju naravno manjine, ali potrebno je zabraniti i diskriminaciju i većine.

Podsetiću samo da mi još uvek nismo izglasali malopređašnje izveštaje o kojima smo raspravljali, pa ću nešto i o tome reći, Zaštitnika, Poverenika i Poverenice. Naravno da ću ja glasati, rekao sam, za ove amandmane i za ovaj zakon i glasaću naravno i za te izveštaje, ali u ovom kontekstu ovog zakona ću ukazati na određene probleme koji se tiču rada i naravno ovoga što sam govorio o većini, većini populacije u Srbiji, koji se tiču rada Zaštitnika, Poverenika i Poverenice, ali naravno glasaću za njihove izveštaje zbog toga što je veliki deo njihovog rada i aktivnosti prosto pozitivan.

Moje kritike će se odnositi na samo mali deo njihovog rada i čućete to. Na samoj sednici nadležnog Odbora za ljudska prava ja sam izneo određene primedbe. Recimo, tiču se ljudskih prava junakinje Dragice Gašić, to je jedina Srpkinja koja živi u Đakovici. Predložio sam Poverenici i Zaštitniku da pomognu gospođi Gašić. Možda će još neko poželeti da se vrati u Đakovicu, upravo neka porodica koja će imati pravo na ovaj zakon, pa da bismo im to obezbedili moramo da obezbedimo i prava jedinoj Srpkinji koja tamo živi za sada, a to je Dragica Gašić, jer do sada u ovoj godini ni Poverenik ni Poverenica, pardon, ni Zaštitnik građana nisu uradili ništa da pomognu Dragici Gašić. To je jedna od najvećih srpskih heroina, a pogotovo među onim ženama koje su žive. Ona je hvala Bogu živa i zdrava i živi u Đakovici, usamljena žena, Srpkinja jedina bez igde ikoga, živi u Đakovici.

Kao što Kancelarija za KiM pomaže gospođi Dragici Gašić tako mogu da joj pomognu i Poverenica i Zaštitnik i u javnosti bi jako dobro odjeknula vest da su se Poverenica i Zaštitnik sastali sa gospođom Dragicom Gašić bilo na KiM ili van i da su rekli da će da joj pomognu na svaki način, pogotovo savetima koje oni mogu da joj daju, koji se tiču njenih ljudskih prava. Ako to ne uradimo, neće biti povratka onda na KiM i ovih porodica koje imaju pravo da ostvaruju prava shodno ovom zakonu.

Dakle, ukazaću i na određene pojave i probleme koji se ne nalaze u izveštajima, a tiču se jednostavno prava, i to ćete čuti, dece recimo predsednika Republike. Pitanje je – da li Zaštitnik i Poverenica, recimo, osećaju humanu ljudsku potrebu da reaguju na višegodišnju sistematsku diskriminaciju, dehumanizaciju i ne nametnutu neravnopravnost porodice predsednika Republike? Ukazaću na slučaj diskriminacije sina predsednika Republike koji ima 23, 24 godine i upravo je u godinama kada on može da zasnuje porodicu koja će možda ostvariti prava shodno ovom zakonu, a kako će on da ostvari to pravo i kako će da zasnuje porodicu Danilo Vučić kada je godinama sistematski diskriminisan, nametnuta mu je neravnopravnost i proglašen je za kriminalca, saradnika nekih kriminalnih klanova i izmišljeno je hiljade laži o njemu? Naravno, jedna od tih laži je naravno da je bogataš.

Kako on može normalno da zasnuje porodicu kada je izložen ovome? On nije političar, nije funkcioner, izložen je strahovitoj medijskoj diskriminaciji i radi se o diskriminaciji po osnovu pripadnosti jednoj porodici, odnosno diskriminaciji po osnovu političkih ubeđenja i njemu je ugrožen život svime ovim što mu rade Đilasovski mediji već najmanje tri godine, a verovatno i više. Radi se o novom vidu diskriminacije uperenom protiv jedne porodice i protiv ne samo toga nego i članove i simpatizera SNS i to je ona većina u Srbiji, to je deo one većine u Srbiji o kojoj sam govorio jer samo članova SNS ima 750 hiljada, pa pomnožite to sa brojem članova porodice, to je ukupno recimo tri, pa ćete doći do dva miliona, a uračunajte još i simpatizere pa ćete videti da to zaista predstavlja većinu u Srbiji, a to dokazuju naravno i izbori unazad 10 godina.

Od 2018. godine diskriminisani su i ocrnjeni gotovo svi članovi porodice predsednika Republike. Inače, pozitivno je u izveštaju to što Poverenica pominje da je osudila vređanje Darije Kisić i Milice Vučić i tim povodom Milica Vučić je sad punoletna, ali podsetiću na slučaj kada je bila maloletna, kada je bila dete, pa i ona valjda uživa neka prava ljudska i kao dete.

Podsetiću na slučaj od 1. avgusta 2019. godine, kada su nadležni organi, svi smo zaboravili to, uhapsili, pazite, kriminalca, osobu sa debelim kriminalnim dosijeom, ime nije važno, ali to je Saša Petersen alijas Predić. Lice od 44 godine koje je nedeljama kod škole pratilo i snimalo i pripremalo napad na tada maloletnu Milicu Vučić, ćerku predsednika. Sva sreća uhapšen je, a on je još pri tom slao mejlove funkcionerima u pojedinim državnim organima, očigledno je čovek imao određenu dijagnozu, gde je najavljivao da će da izvrši napad. Ovim povodom lice je posedovalo i sve adrese na kojima žive, i to je slalo u mejlovima na kojima žive članovi porodice Vučić, sve adrese.

Pogledao sa inače detaljno i hronološki u nazad i sajtove Zaštitnika i Poverenice, jer se tiču i ovog zakona i ustavio sam da se oni vrlo suženo i restriktivno bave naime svojim poslom. Oni se ponašaju u suštini kao zaštitnik manjina, što oni jednim delom i jesu, ali ne sasvim i ponašaju se kao Poverenica za zaštitu ravnopravnosti manjina, a naš Ustav predviđa da ove institucije štite sve građane, dakle i manjinu, po bilo kom osnovu, ali i većinu, to se zaboravlja.

Znači, postavljam jednostavno pitanje, pa ko štiti ugrožena i zapostavljena prava i slobode samog predsednika i članove njegove porodice, ali i funkcionera SNS i simpatizera SNS. Ko štiti prava većine kada su ugrožena?

Navešću primere dvostrukih aršina u radu ovih institucija koji se i te kako tiču ovog zakona, jer ako ne možete da obezbedite prava većini, ravnopravnost i zabranu diskriminacije većine, onda ćete teško moći da dobijete pune efekte ovog Zakona o finansijskoj podršci i izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Dakle, Poverenica je, što je pozitivno, svojevremeno oštro osudila i to ima u izveštaju razbijanje prozora i iscrtavanje grafita na fasadi zgrade hrvatskog doma u Novom Slankamenu i osudila je iste godine, to je prošle, dva pokušaja vandalizacije izloga Prajd info centra u Beogradu, koji inače nije oštećen, nego je samo pokušana vandalizacija.

Međutim, sa druge strane, prostorije SNS širom Srbije od 2018. godine do danas su napadnute preko 50 puta sa nanetom ogromnom materijalnom štetom, a u jednom slučaju prostorije SNS su čak spaljene potpuno.

Dakle, motivi su politički, tu se radi o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti, a to povezujem sa ovim. Do Đilasovog povratka u politiku 2018. godine bilo je svega 10 slučajeva napada na prostorije SNS od 2012. do 2018. godine, a od Đilasovog povratka u politiku 2018. godine do danas bilo je ovih 50 napada i to povezujem sa tim, dakle, upetostručio se broj napada. Ovo frapantno podseća na podatak koji je nedavno iznet, da otkada je Kurtijeva vlast na Kosovu da je broj napada na Srbe, na srpsku imovinu i na Srpsku Pravoslavnu Crkvu na KiM porastao za 50% od kada je Kurti preuzeo vlast.

Da li vam se to čini sličnim nešto i da li vam je to povezano, pogotovo kad gledate da Kurti i Đilas jedan drugog, da su braća, da se hvale? Đilas je svojevremeno i te kako hvalio Kurtija, rekao je - onaj gospodin koji se zalaže za ljudska prava, sa njim bi kao Đilas mogao da sarađuje itd. Nije to slučajno.

Dakle, Poverenica, sad govorim o dvostrukim aršinima, Poverenica i Zaštitnik nisu ni jednom, ne samo ovih 50, nego u svih ovih 60 slučajeva reagovali da bar jednom osude neki napad na prostorije SNS. Hoću da kažem isti aršini moraju da se primenjuju i na hrvatski dom i na Prajd info centar i na prostorije SNS. Naravno da ne govorimo o mnogobrojnim napadima i pretnjama smrću funkcionerima SNS. Dakle, opet smo došli do toga da su ugrožena i da se postavlja pitanje ko štiti ugrožena prava većine.

Policija inače radi svoj posao. Često otkrije napadače, recimo na naše prostorije, kada su napadnute, kako bih rekao institucije poput hrvatskog doma ili Prajd info centra ili slični slučajevi, otkrije se gotovo 100% počinilaca u slučaju SNS otkrije se oko 50% počinilaca. Međutim, policija nije nadležna za ravnopravnost i za diskriminaciju.

Izneću i dva primera nasilja koji upravo potkopavaju ovaj zakon o kome danas govorimo. Od stotine primera nasilja, dakle, početak predizborne kampanje, pre mesec danas je obeležilo nasilje Đilasovih funkcionera u Zaječaru koji su spalili automobil od gradonačelnika Ničića i njegove supruge, a policija je otkrila počinioca vrlo brzo i privela je Nenada Nikolova starog 34 godine, koji je u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela. Dovoljno je da pogledate njegov fejsbuk nalog, radi se o militantnoj i veoma politički opredeljenoj osobi. On je funkcioner Đilasove stranke SSP i sin je Đilasovih glavnih funkcionera u Zaječaru.

Drugi primer koji se takođe desio pre mesec dana je slučaj Nikole Novakovića, sin potpredsednika Jeremićeve stranke, Borislava Novakovića. Taj Nikola Novaković je takođe punoletno lice, 26, 27 godina i u potpuno pijanom stanju je uništio 30 metara kvadratnih izloga prostorija SNS u Novom Sadu.

Pomenuću i dve nedavne pretnje nasiljem. Jedna je od juče. Pazite, predsednik Oslobođenja, Mlađan Đorđević izvesni, ali i glodar jednog medija tj. tabloida, neki Petar Popović opskurni su vodili dijalog na tviteru pa su najmonstruoznije pretili zamenici predsednika našeg poslaničkog kluba i predsednici Odbora za kulturu, gospođi Sandri Božić i u svojim pretnjama, u tom razgovoru koji je iznet na tviteru, oni su pominjali i bandere i trojke. Na šta vas to asocira? Pretnja je jasna, Crne trojke kvislinga su za vreme Drugog svetskog rata ubijale Srbe i vešale ih na Terazijama na bandere.

Pre neki dan je funkcioner, drugo lice, funkcioner D.S. po drugi put ove godine pretio šefici informativne službe, opet naše stranke, gospođi Vladanki Malović gde joj je ponovo pretio da će je ošišati do glave. Pretnja je jasna, a na šta nas to asocira? Nacisti su u koncentracionim logorima prvo do glave šišali žrtve, da bi upotrebili njihovu kosu.

Da su ove pretnje upućene Mariniki Tepić reagovala bi EU, OEPS, UN i sva regulatorna nadzorna tela koja sam danas pominjao. Da li gospođa Božić i gospođa Malović imaju manja ljudska prava nego gospođa Tepić?

Kada smo kratko razgovarali na sednici odbora, odgovor poverenice je bio korektan i dobro iznet, međutim, neprijatno i izneću vam to, vezano za KiM i ljudska prava, a i sprovođenje ovog Zakona o pomoći porodicama sa decom, neprijatno me je iznenadio odgovor Zaštitnika građana kada sam ga pitao, vezano za napade prostorija SNS, doslovce je gospodin Pašalić rekao – nisam sklon da obaveštenjima, deklaracijama i osudama upravljam javnim mnjenjem. To se tiče naših prostorija. A ja ću vam reći, posao Zaštitnika i Poverenice je upravo da obaveštenjima, deklaracijama i osudama upravlja javnim mnjenjem na pozitivan način da bi se sprečilo nasilje, dehumanizacija, diskriminacija i neravnopravnost. To je upravo njegov posao. Dakle, on mi je jasno rekao na sednici odbora da neće da osudi napade na naše prostorije.

Što se tiče Dragice Gašić, Zaštitnik građana je rekao sledeće – što se tiče gospođe Gašić, ako smem sebi da dozvolim to pravo da kažemo da od razgovora sa njom, sumnjam da bi ona nešto imala, kraj citata. Šta sam mogao da razumem? Mogao sam da razumem da gospodin Zaštitnik građana koji nije Kurtijev zaštitnik, nego je srpski Zaštitnik građana i Zaštitnik građana Srbije, neće da pomogne Dragici Gašić uopšte. Mislim da tu nešto nije u redu, Dragica Gašić je srpska građanka.

Sada ću takođe nešto reći o službi Poverenika za dostupnost informacija, koji se tiče opet ugrožavanja prava ovog mladog čoveka koga sam pomenuo, koji upravo, recimo, može i treba da zasnuje porodicu, Danilo Vučić, a evo primera šta mu rade.

Dakle, skandal se ne pominje, naravno, u Izveštaju gospodina Poverenika za dostupnost informacija se tiče ove godine i skandal je nastao 10. novembra ove godine i slučaj potpuno podseća malo na onu knjigu Franca Kafke „Proces“, koja govori o onom Jozefu K. Tako u ovom slučaju, mi imamo Danila V. koga godinama progone mediji đilasovske partije, a da nikome nije poznata uopšte, niti postoji priroda njegovog sagrešenja.

Tom procesu su se, ugrožavanje njegovih prava, ovog dana kog sam pomenuo, pridružili i službenici koji rade u državnom nezavisnom organu, odnosno službenici Poverenika za informacije od javnog značaja, koji su otišli u fizičku kontrolu rada sajta jedne vinoteke u kojoj, o čuda, baš slučajno radi Danilo Vučić, kako bi proverili da li, kako se na sajtu vinoteke štite podaci kupaca, pošto se radi o uglednoj firmi, uvoz-izvoz koja i putem sajta prodaje ono čime trguje. Ova vinoteka inače spada u jednu od najuglednijih kompanija u Srbiji, besprekornog ugleda, tako da sajt ove kompanije uopšte ne spada u rizične sajtove, te služba Poverenika nije imala nikakav osnov da ovaj sajt uvrsti u svoju kontrolu, ali su ipak to učinili i to je ekstremno čudno što su to učinili.

Poverenik je sam rekao da se ne radi ni o kakvoj prijavi, ni o kakvoj sumnji, već o kao redovnoj slučajnoj kontroli. Mislim, rizik je bio nepostojeći oko ove kompanije, pa nisu ni trebali. Međutim, ono što ukazuje na sumnju predstavlja prvo činjenica da su kontrolu sajta, pazite, to je kompjuter i jedan rukovalac tog sajte, otišle čak tri osobe. Pa nisu otišli tamo da nose gajbe, nego jedna osoba za pet minuta prekontroliše sajt i kroz pet minuta razgovora sa rukovaocem sajta utvrdi sve. Oni su naravno otišli, to uradili i utvrdili da je sve u redu, a nisu tamo trebali ni da idu, ali otišlo ih je troje. E, sad ovde se radi o ključnom argumentu da li je to slučajno? To uopšte nije slučajno i odmah ću vam reći, radi se o verovatnoći da je to slučajno urađeno 1:1.000.000 da je ova vinoteka slučajno uvrštena u plan nadzora Poverenika.

Zašto? Prvo, u Srbiji, da znate, postoji pet miliona sajtova i svi oni su teoretski predmet rada Poverenika. Oko dva i po miliona tih sajtova prikuplja podatke, nekakve podatke o građanima i oni mogu biti predlog kontrole Poverenika, a da vam kažem da iz Izveštaja 2019. godine sam video da Poverenik može da izvrši 500 kontrola sajtova godišnje, jer moraju fizički, između ostalog, tamo da odu. Znači, uporedite 500 prema 2,5 miliona, to vam je verovatnoća prva, tj. neverovatnoća od 1:5.000.

Međutim, sam Poverenik dok je bio ovde rekao je da je on, da su poslali hiljadu kontrolnih listova kompanijama koje preko sajta prodaju preko veba svoje proizvode. Pazite, takvih sajtova i takvih kompanija ima u Srbiji najmanje 100.000, a on je poslao 1.000 kontrolnih listova. Dakle, to je sledeća neverovatnoća od 1.000:100.000.

Treća neverovatnoća je da upravo u toj kompaniji slučajno kao radi Danilo Vučić i da oni baš tamo odu.

Četvrta neverovatnoća vam je da u tu kontrolu ode gospođa Emina Kovačević koja je bila funkcioner DS, sada je verovatno SDS-a Tadićevog i koja je bila na Tadićevoj poslaničkoj listi 2016. godine. Neverovatnoća je još veća zato što majka Emine Kovačević je bila takođe funkcionerka DS, gospođa Rada Kovačević i ona takođe radi kod Poverenika i ona je četvrto lice u rangu, i to je sve slučajno. To vas dovodi do neverovatnoće od 1:1.000.000.

Te, prema tome, ono što je gospodin Poverenik ovde rekao je jednostavno neistina. Nije slučajno izvršena kontrola, nego namerno. Pretpostavljam da on to nije znao, nego su mu stvar zakuvale majka i ćerka koje su povezane politički sa jednom strankom, naveo sam, ili dve, i one su uvrstile u plan ovu vinoteku i tada su pripremili ceo onaj plan koji su razotkrili novinari „Pinka“ i „Informera„ koji su otišli na lice mesta, a na lice mesta su trebali da odu đilasovski mediji, sve je bilo pripremljeno i ceo spin i cela laž, ali ih je neko osujetio. Onda smo imali scenu gde službenici Poverenika za dostupnost informacija beže da ne bi rekli neku dostupnu informaciju novinarima „Informera“ i „Pinka“ što je inače u suprotnosti sa opisom posla ovih službenika koji su bežali po ulici od ovih ljudi. Pa je ceo plan pao u vodu i to je bio ceo plan i ništa nije bilo slučajno.

To, da li Poverenik kontroliše svoju službu gde ima sto zaposlenih, reći ću vam samo jedan detalj, Poverenik je u martu ove godine, ovu gospođu Radu Kovačević, koja inače od 15 godine radi kod njega u službi, unapredio i postavio je za četvrtu osobu njegove službe. Ni to nije slučajno, znate. Normalno da je ona bila u položaju da sa svojom ćerkom izvede sve ovo što sam opisao.

Inače, sve ovo o čemu sam pričao i ove dve gospođe i svi ostali, kako da kažem, žuti koji rade u nadzornim organima i telima koje su inače žuti posejali do 2012. godine, ali podsetimo se da je Šabić radio do 2018. godine, a podsetimo se da je Saša Janković radio do 2017. godine. Dakle, do 2017. godine su pozapošljavali gomile žutih bivših funkcionera tamo.

Šta to dokazuje? Svi ti ljudi i dalje rade tamo. To dokazuje da SNS ne otpušta nikoga, niti se sveti neistomišljenicima i to je sjajno. Inače, SNS zapošljava građane Srbije, a žuti režim je, da vas podsetim, od 2008. do 2012. godine otpustio preko 300 hiljada građana i to je velika razlika.

Postaviću, približavam se kraju, neka pitanja. Recimo, da li je služba Poverenika tokom prethodnih godina ikada kontrolisala još jednu vinoteku? Odmah da vam kažem da nije. Da li je služba Poverenika za dostupnost informacija, ikada kontrolisala neku od mnogobrojnih kompanija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka i Gojka Đilasa? Takođe ću vam odgovoriti, proverio sam, nije.

Da li je ikada služba Poverenika kontrolisala stranku Dragana Đilasa, ovu sadašnju, koja takođe prikuplja podatke o građanima? Odmah ću vam reći, nije. Ali, podsetiću da je Šabić i njegova služba, da su svojevremeno 2014. godine po prijavi kontrolisali rad DS i podneo je Šabić, pazite, neverovatno, prekršajnu prijavu protiv Dragana Đilasa zbog zloupotrebe podataka 157 hiljada građana. To nisam izmislio ja, to kaže izveštaj KRIK-a. Đilas je osuđen na prekršajnom sudu 2015. godine da plati kaznu.

Dakle, gde je rizično i gde je Poverenik treba da ide u kontrolu? Pa, u sadašnju stranku Dragana Đilasa i u sadašnje firme Dragana Đilasa, jer i one takođe prikupljaju, kao razne medijske kompanije, prikupljaju podatke o građanima. Tamo je rizik da ode. Da li će on tamo otići? Neće nikada.

Pri kraju, uporediću, jer to do sada nisam čuo nikada ovde, i podsetiću na dva skandala iz 2014. godine kada je tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković i tadašnja Poverenica, Petrušić i tadašnji Poverenik Šabić, nisu reagovali ili su pogrešno reagovali u oba slučaja. Dakle, podsetiću vas da su inače svo troje postavljeni od strane DS Tadića, Đilasa ili su pre stupanja kao Šabić bili članovi stranaka DOS-a.

Dakle, prvi skandal se dogodio 28. septembra 2014. godine kada je 20 žandara pretuklo Andreja Vučića, Predraga Malog i dvojicu pripadnika Kobri bez razloga, a umesto da zaštiti žrtve i osude napad i osude nasilje, Janković i Šabić su napali i osudili žrtve, osudili su Andreja zbog toga što je leđima napao 20 pendreka. Napali su bez razloga i tadašnjeg premijera Vučića. Umesto da osude napadače, oni su osudili žrtve. Petrušićeva je ćutala čime je, to je Poverenica tada bila, podržala nasilje. Mediji su, to je bitno, povodom ovog skandala, eksplodirali. S tim što su jedni napadali žrtve, a drugi su ih branili.

Međutim, drugi skandal se dogodio 6. 12. 2014. godine, tri meseca posle ovog prvog. Tada je Đilas fizički napao bivšu suprugu, znate, dovodite u vezu sada neke godine, šta je bilo i kada, i njene roditelje, a inače, po svedočenju u MUP-u Vračar, sve troje, njegove bivše supruge i njenih roditelja, 7. 12. Đilasovo porodično nasilje se događalo i ranije i radi se o porodičnom nasilju u produženom trajanju. Hoću da kažem da i Đilasova deca, ova maloletna, takođe spadaju u krug i u porodicu koja možda dobije finansijsku podršku porodicama sa decom. I njihova prava štitimo.

Đilas je, podsetiću, tada bio funkcioner, jer je bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije. Tužilac nikada od 2014. godine do danas nije reagovao, i pored izjave tri žrtve u policiji, a ovo porodično nasilje Đilasovo nikada nisu osudili ni Zaštitnik, Saša Janković, ni poverenica Petrušić, a mediji su, što je vrlo čudno, tada, te nedelje i tog meseca, izvestili vrlo minimalno o ovom slučaju nasilja.

Podsećam vas da su Janković i Šabić tri meseca pre toga potpuno pogrešno reagovali na nasilje nad Andrejem Vučićem - osudili su i napali žrtvu Andreja i njegovog brata, predsednika Vlade. A zbog čega uopšte nisu reagovali i osudili Đilasovo porodično nasilje? Zato što su njegovi drugari, on i Tadić su ih postavili, naravno da neće njega da napadaju.

Ovim završavam, ovo je jedna pohvala, rad i postupanje sadašnje Poverenice, Zaštitnika i Poverenika su dokaz da su oni danas zaista nezavisni i od izvršne vlasti i od vladajućeg SNS. O tome svedoči ono što sam prethodno naveo, ona jedna stvar, da oni nikada nisu osudili ni jedan od onih 60 teških napada na prostorije SNS. Dakle, vidimo da je to ipak dokaz ove stvari koje sam izneo.

Za kraj, svim građanima, svim zaposlenima u Skupštini, svima vama, predstavnicima koji sedite ovde, predsedavajućem, gospodinu ministru sa saradnicom i svima vama, dame i gospodo narodni poslanici, želim srećne božićne i novogodišnje praznike. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovana gospođo ministar, poštovani saradnici, poštovani građani, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih morao da kažem, evo čuli smo, samo jednu stvar ovde.

Poštovani predsedavajući, jedan poslanik je rekao da mi želimo, mi svi, dakle ova Skupština, da predstavimo Bošnjake i Albance kao neprijatelje srpskog naroda. Taj čovek očigledno ne zna u kom svetu živi, ne zna šta se danas događa, a da ga demantujem neću ja. Demantovao ga je predsednik Vučić, jer je danas, da kažem, sa vrhovnim i vrhunskim Albancem potpisao šest prijateljskih sporazuma, čime su jedan prema drugom pokazali i, naravno prema predsedniku Severne Makedonije, ukazali vrhunsko poštovanje.

Prema tome, Srbi su jedan od najtolerantnijih naroda u svetu i mi nikakav problem sa Albancima i sa Bošnjacima nemamo. U Srbiji se manjine, pogotovo Albanci i Bošnjaci, tretiraju po najvišim mogućim evropskim standardima, onako kako se Srbi nikako ne tretiraju u Bosni i Hercegovini, pogotovo ne u Federaciji, i sasvim sigurno ne u onim ekstremnim delovima Raške oblasti gde možda vladaju ovi koje smo čuli i koji su otišli, a gde Srbi sigurno ne uživaju ni približno takva prava u lažnoj državi Kosova i Metohije.

Da završim sa ovim delom. Očigledno je da pomenuti poslanik pati od onoga što je Frojd nazvao, to je naučni izraz, „narcizam malih razlika“. U čemu se sastoji taj „narcizam malih razlika“ kod ovoga poslanika? Naime, ovaj poslanik se stidi toga što su njegovi preci jednom bili gotovo sigurno Srbi. I u tome je njegov „narcizam malih razlika“ i zbog toga on svaki put kada se javi jednom mesečno i kada jednom mesečno dođe u Skupštinu, a uredno prima platu od 120.000, dolazi jednom mesečno, onda optuži Srbiju da je genocidna. Onda kada vidi junake, poput gospodina Rističevića ili gospodina Terzića da su se javili, da će da mu repliciraju, a onda junak da petama vetra i videćemo ga idući put kroz mesec dana. Hvala gospodinu Fehratoviću što je slično konstatovao nešto o ovome što ja govorim.

Sada da pređem na ovo što je bitno. Ja ću naravno govoriti o Zakonu o kulturnom nasleđu. Gospođa potpredsednica Vlade i ministarka kulture, cenjena gospođa Maja Gojković očigledno nastavlja sa temeljnim radovima, što se vidi iz ovog zakona, u srpskoj kulturi. Dakle, dobro sam proučio ovaj Zakon o kulturnom nasleđu i on je izvanredan. Zakon štiti kulturna dobra u Republici Srbiji i zamenjuje onaj već neprimenjivi i potpuno zastareli Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine.

Novi zakon definiše vrste kulturnog nasleđa, materijalnog i nematerijalno, a o čemu ću govoriti, pogotovo o ovom nematerijalnom nasleđu, utvrđuje ciljeve zaštite, program zaštite i očuvanja itd. Zakon utvrđuje da kulturno nasleđe Republike Srbije obuhvata i ovo nematerijalno kulturno nasleđe, pored ostalog, a da nematerijalno kulturno nasleđe obuhvata i tradiciju, umetnost, običaje, rituale, izraze, znanja, veštine koje i srpski narod prepoznaje kao deo svog kulturnog nasleđa koje se prenosi sa generacije na generaciju, pružajući mu osećaj identiteta i kontinuiteta.

Naravno, to opet obuhvata ovo nematerijalno nasleđe i versko-kulturno nasleđe Srpske pravoslavne crkve i svakako je hrišćanstvo deo kulturnog i duhovnog nasleđa srpskog naroda. Jedna od osnovnih hrišćanskih premisa je „ne ubij“. Tako hrišćanska vera propoveda da je Mojsije dobio 10 Božjih zapovesti na Sinajskoj gori. Šesta zapovest, upravo Božja, glasi, kao što sam rekao – ne ubij, a deveta Božja zapovest kaže – ne svedoči lažno na bližnjega svoga, a 10. kaže – ne poželi ništa što je tuđe.

Kada sam izrekao sve ovo, reći ću da je neprilično i skaredno da jedan profesor emeritus Fakulteta dramskih umetnosti, dakle pedagog koji je učio i uči još uvek generacije studenata, poziva na ubistvo bilo koga streljanjem. Dakle, potpuno su ne skladu krvožednost i krvoločnost sa zanimanjem pedagoga i profesora univerziteta. Profesor emeritus FDU, cenjeni gospodin Goran Marković je verovatno ateista. Međutim, to ga ne oslobađa humane zapovesti – ne ubij.

Godinama Goran Marković satanizuje predsednika Vučića i time krši ljudsku zapovest – ne svedoči lažno na bližnjega svoga. Godinama Goran Marković priziva i najavljuje nasilnu smenu vlasti u krvi čime krši humanu zapovest – ne poželi ništa što je tuđe. Goran Marković se za vlast može boriti na izborima. Na primer, tako što će da se kandiduje za predsednika Srbije.

Goran Marković je, još jednom ću reći, profesor emeritus Fakulteta dramskih umetnosti. Na tom fakultetu radi od daleke 1978. godine. Radi sada na predmetu filmska režija. Njegov umetnički rad nije beznačajan, veoma je značajan, treba mu odati počast, i obuhvata 15 igranih, 53 dokumentarna filma, tri TV serije, 11 pozorišnih komada, napisao je osam knjiga. Od 2012. godine, to je značajno da kažem, ova vlast je finansijski podržala snimanja pet filmova ili serija Gorana Markovića. Konstatovaću, pošto sam pasionirani filmofil, da kvalitet filmova Gorana Markovića naglo opada od 1992. godine, odnosno od završetka filma „Tito i ja“. Od tada, gotovo 30 godina, do danas Goran Marković nije snimio ni jedan film koji bi se kvalitetom iole približio stvarnim remek delima kao što su „Majstori, majstori“ i „Variola vera“.

Kreativno usahli, nije usamljen slučaj ovo što se desilo prošle nedelje, Goran Marković, profesor emeritus, godinama preti predsedniku Aleksandru Vučiću. Goran Marković je 30. decembra 2018. godine izjavio za list „Danas“ – kroz institucije ne može ništa da se uradi, jedino rešenje u Srbiji je apsolutna pobuda i ulica.

Da li ove reči profesora emeritusa FDU Gorana Markovića predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Goran Marković je, još gore, 2. 10. 2020. godine izjavio: "Neće Vučić predati vlast bez krvi". Dalje kaže: "Dobro Vučić zna da je bez nje samo crvić koji će se grčiti na vatri". Dakle, ovde već imamo najavu inkvizicije, lomača, paljenje ljudi.

Da li ove reči profesora emeritusa FDU Gorana Markovića predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Goran Marković je 20. 09. ove godine izjavio: "Mi prelazimo u fazu u kojoj nema više izbora, sve će se ubrzavati i postajati drastičnije i na kraju će ulica rešiti naše muke. Sad se taj trenutak približava".

Da li ove reči profesora emeritusa FDU Gorana Markovića predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Konačno, Goran Marković je prošle nedelje, 15. 12. izjavio: "Ja se ipak nadam da Aleksandar Vučić ima pred očima Čaušeskov kraj i da će se povući bez krvi". A osim ove krvožedne pretnje predsedniku Vučiću, Goran Marković, profesor emeritus je odmazdom zapretio i svojim kolegama kada je rekao: "Mnoge moje kolege su obični bednici, oni predstavljaju saradnike okupatora, a zna se kako prolaze kolaboracionisti kada osvane sloboda". Dakle, to je direktna pretnja streljanjem, vešanjem, svima onima koje će, cenjeni profesor emeritus da označi kao kolaboracioniste.

Ovako kako danas profesor emeritus Goran Marković govori o odmazdi, krvi i streljanju, tako su neki ljudi mislili 12. 3. 2003. godine kada su streljali premijera Zorana Đinđića. A da li sve ove reči koje sam naveo profesora emeritusa Gorana Markovića predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Kao što Goran Marković prošle nedelje preti predsedniku Vučiću streljanjem, tako je Goran Marković prizivao, molim vas da zapazite taj izraz "prizivao", ne kažem "pozivao" nego "prizivao", je smrt premijeru Đinđiću u drugosrbijanskoj emisiji "Peščanik", 14. 2. 2003. godine, praktično samo mesec dana pre atentata i streljanja Zorana Đinđića. Tada je Goran Marković od reči do reči rekao: "Ja bih strašno voleo kada bi se pojavio jedan čovek koji ima neki format koji bi mogao da se suprotstavi Đinđiću koji možda lupi rukom o sto i kaže - Dosta, bre, čoveče". Mesec dana kasnije pojavili su se Legija, Zvezdan, surčinski i zemunski klan i suprotstavili su se premijeru Đinđiću tako što su ga zverski i kukavički streljali.

Da li ove reči profesora emeritusa FDU Gorana Markovića predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Pomenuo sam ovaj čuveni film "Majstori, majstori". Goran Marković je za motiv tog svog zaista remek dela iz davne 1980. godine upotrebio inače sjajnu pesmu Aleksandra Sekulića "Majstori u kući". Inače, pesma govori o mešanju u tuđe poslove, o nametljivosti, o nametnutom, o nasilju, o proganjanju. Evo kako ide pesma: "Majstore zatekoh na krovu stare kuće, menjaju slomljen crep, majstori na krovu, majstori unutra, majstori, majstori, ko vas je zvao, zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela, na kojem raste trava kudrava, moj krov u podnožju dugog veka, zašto ste mi kuću zauzeli, zašto ste napali čekićima, ekserima, četkama, bojama, majstori, majstori, izlazite, pustite me da sam kuću uređujem, ne čuju oni, ukucavaju moje kosti, farbaju mojom krvlju".

Danas, 41 godinu kasnije posle ovog filma "Majstori, majstori", Goran Marković je nažalost sam postao majstor, postao je progonitelj, frustrirani i verbalni nasilnik, žedan tuđe krvi, čovek usahle kreacije koji umesto da iznedri ideje za neki dobar film, postaje sve opsednutiji pretnjama predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Goran Marković preti smrću zbog toga što je frustriran svojom nemoći. On pod stare dane, danas ima 75 godina, postaje upravo onaj koji ruši tuđi krov na kome stoji roda bela, on postaje danas onaj koji napada verbalnim čekićima, želi da ukucava Vučićeve kosti, da farba ulice Vučićevom krvlju. Godinama unazad jedini stalni motiv koji se ponavlja u intervjuima i izjavama cenjenog profesora emeritusa Gorana Markovića je opsesija Vučićem. I ta opsesija Vučićem raste i postaje sve zloćudnija.

Sada je Marković stigao konačno do toga da preti predsedniku Vučiću streljanjem i da će da bude streljan kao Čaušesku. A zbog čega? Međutim, čini se da u "ludilu profesora emeritusa" FDU, Gorana Markovića ipak ima nešto mnogo prizemnije. Dakle, pre neki dan je saopštena odluka Filmskog centra Srbije da Goran Marković neće dobiti sredstva od FCS, dakle od države, za projekat sa kojim je konkurisao, to je inače film "Dr D". Onda je Goran Marković saopštio odluku da će da strelja Vučića tek kada od FCS nije dobio pare za snimanje svog budućeg projekta.

Da je Marković dobio pare za film, verovatno bi on danas hvalio predsednika Vučića isto onako kao što je Đilas svojevremeno i 2013. i 2017. godine hvalio Vučića kada mu je to bilo od koristi.

Nije ni čudo što Goran Marković, cenjeni profesor emeritus FDU preti ovako predsedniku Vučiću. Inače, pretnje krvavim revanšizmom, odmazdom, ilustracijom otvoreno iznose i Dragan Đilas tajkun i Vuk Jeremija Vuk Branković i Marinika Tepić.

Evo, Vuk Jeremić je izjavio 25.04.2021. godine: "Promena sistema nije moguća bez revanšizma koji mora biti sproveden nemilosrdno. Ako se Narodna stranka bude pitala, 6. oktobar će se dogoditi. Ne bude li revanšizma banditi na javnoj sceni, bitange iz Skupštine će opstati i nastaviti da zagađuju javni prostor, to ne sme da se dogodi".

Još 19.06. Jeremić je rekao: "Revanšizam znači da će po promeni vlasti biti trajno zabranjen rad SPS i svim derivatima SRS, uključujući i SNS. Revanšizam znači trajnu zabranu TV Pink. Revanšizam je da budu zatvoreni Ana Brnabić i Aleksandar Vulin". Da li ove reči Jeremije Vuka Brankovića predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Sa svoje strane doprinos ovome je dao i tajkun Dragan Đilas 26.05. na TV "Nova S" kada je izrekao niz pretnji. Na pitanje voditeljke: "Kažete lustracija iz Narodne stranke, to zovu revanšizmom? Kako se to radi i ko to procenjuje, tu lustraciju? Ko su ti ljudi koje je trebalo lustrirati?". To sve pita voditeljka Đilasa. Oligarh Đilas kaže, kaže kome će se svetiti: "Lustriraćemo ljude koji se bave nekom javnom delatnošću, pre svega što znači da se odnosi na političare, ali i na ljude koji su koristile medije da šire mržnju. U sklopu cele te priče, to će se posebno odnositi na sve ljude poput Dragana Vučičevića. Evo, uzeću na primer gospodina Bakareca, kao primer ljudi koji napadaju druge, poslanici su. Ta mržnja koju oni šire, te napade koje prave, pa neko mora za to da odgovara. Znači, odgovaraće svi. Neko mora da stavi tačku na političare". Dakle, na sve nas.

Marinika Tepić je 05.07. rekla, isto najavljujući revanšizam: "Ne znam šta podrazumeva mirna predaja vlasti, to ne dolazi u obzir. Moja generacija je ostala dužna da završi ono što je započeto 5. a nije završeno 6. oktobra". Da li ove reči službenice tajkuna Dragana Đilasa predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Samo ću vas kratko podsetiti na one pretnje smrću koje je izrekao bivši poslanik, sve predsedniku Vučiću, bivši poslanik Slaviša Ristić. Setimo se pretnji Srđana Noga i premijerki Brnabić i predsedniku Vučiću da će biti obešeni na terazijama. Setimo se pretnji Snežane Čongradin, književnika Dragana Velikića, takođe profesora sociologije na Filozofskom fakultetu, Jove Bakića, koji je rekao: "Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ja bih zaista voleo da ih jurimo po ulicama".

Vesna Pešić, i sa tim primerima završavam, je 18.01. prošle godine zapretila ubistvom predsedniku Vučiću kada je rekla: "Hajde, bre, da vas vidim šta ćete kada se proglasi doživotnim predsednikom, sprema se doživotni Vučić. Nema tu bojkota, samo cev u glavu". Da li sve ove reči ovih političara i književnika i profesora fakulteta, predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Neko će reći - evo možda je Bakarec pristrasan, možda je nepravedan prema profesoru emeritusu FDU, Goranu Markoviću, evo da čujemo šta kažu neki drugi ugledni ljudi o cenjenom profesoru emeritusu FDU, Goranu Markoviću. Evo, primer, ugledna doktorka nauka Darija Kisić Tepavčević, lekarka i specijalistkinja epidemiologije, profesorka na katedri epidemiologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Inače, da podsetim, profesorka Darija je jedna od naših heroina, naših junakinja i spasitelja života u ovoj epidemiji.

Profesorka Kisić je neobično tačno, kratko i pristojno o inkvizitoru Goranu Markoviću rekla sledeće u svojoj brilijantnoj anamnezi bolesti Gorana Markovića, citiram - kaže da je depresivno potišten. Govori da treba streljati predsednika Srbije Aleksandra Vučića. O krvi govori kao govori kao o vodi. Srbija mu je dno dna, a Bernar Arni Levi mu je vrh vrhova. Ogroman novac koji je dobio od RTS-a za snimanje serija i filmova čuva za crne dane. Mrzi Daru, a voli Aidu. Srbi mu se gade. Dijagnoza – frustriran, agresivan, umetnički impotentan, bez nacionalnog identiteta.

Možda će neko drugi reći – dobro, i profesorka Darija je pristrasna. Dobro, evo da čujemo šta kaže čovek koji je apsolutni protivnik Aleksandra Vučića i SNS i koji je mnogo loših reči rekao nama. Evo, da čujemo šta o Goranu Markoviću kaže doktor nauka, profesor Slobodan Antonić, profesor Sociologije na Filozofskom fakultetu, veliki kritičar predsednika Vučića i svih nas ovde, u tekstu koji je, pazite, profesor Antonić naslovio „Goran Marković, umetnik i klasni idiot“. Inače, idiot takođe nije uvreda. Samo da vas podsetim da u starom grčkom on označava onog građanina polisa koji odbija da učestvuje u zajedničkim poslovima grada i brine samo o sopstvenom ličnom interesu. Dakle, to je u grčkom tačnom značenje reči „idiot“.

Dakle, citiram gospodina profesora Slobodana Antonića, koji nije prijatelj ove vlasti, niti SNS. Kaže profesor Antonić - korporativni mediji fetišizuju trendi umetnike. Pogledajte samo kako nam glumci i pevači objašnjavaju svet oko nas. Ovaj glumac kaže ono, ona dramaturškinja ono, a sve trice i kučine. Oni, glumci i režiseri, nam reprodukuju sa manje ili više uverenja samo ono što je neko usuo prethodno u njih. Selebriti su jednostavno idioti, politički korisni ili klasni.

Prvi o politici ne znaju gotovo ništa, drugi služe majstorima za kulise, a treći su megafoni klasnih stereotipa, nastavlja profesor Antonić. Publici nije lako da upari očigledno saznanje, kognitivnu disonancu, tj, spoznajni nesklad da neko može biti istinski umetnik, a na drugom polju ništak. Jedan je alkoholičar, druga narkomanka, treći kleptoman, plagijator, prevarant, hohštapler ili propagandista.

Evo primerice, kaže profesor Antonić - Gorana Markovića. „Čovek je snimio vrhunske filmove, poput „Majstori, majstori“ i „Variola Vera“ i napisao je odličan roman – „Beogradski trio“. Istovremeno napravio je i đubre od filma, „Turneju“, remek delo antisrpske kinematografije koje bedno poltroniše političko poetskoj viziji Sarajeva i Zagreba i govori da je za raspad SFRJ kriv srpski nacionalizam.

Nastavljam šta kaže gospodin - ali, kako to, kaže Antonić. Kako isti čovek može jednom snimiti vrhunski film, a drugi put smeće? Zato što isti umetnik jednom može da ima autentični doživljaj sveta, a drugi put, četvrtet veka docnije, da mediokritetski reprodukuje opšte mesečne trivialije.

Kaže profesor Antonić - da li znate ko je danas glavna mračna sila protiv koje se Marković bori u Srbiji kao nekad protiv socijalizma? Danas je to , kaže profesor Antonić, fašizam, jer, kaže Antonić, da Marković kaže - jer je Srbija danas kao Nemačka 1933. godine, po tvrdnjama Markovića. Srbija je - opet citira Markovića - pod okupacijom jednog musavog i primitivnog društva. Ovde ću prekinuti citiranje Antonića koji dalje opisuje kako Goran Marković dehumanizuje.

Sad vas podsećam šta je sve Goran Marković govorio o predsedniku Vučiću.

Kaže - diktator, tiranin, egomanijak, bolesnik, primitivna ličnost, prostak sa mentalitetom vođe navijača. Rulja je njegovo prirodno okruženje.

O nama iz SNS Goran Marković, dakle o nama kojih ima 750.000 Goran Marković kaže - orangutanolike kolege iz stranke. Jedan primitivno izgleda, a drugom ni svi zahvati plastične hirurgije ne bi pomogli da koliko-toliko počne da liči na ljudsko biće. Treći je obična karikatura. Banda na vlasti, neuki, priprosti, spodobe koje su preuzele na sebe da sude šta je lepo, a šta nije, itd.

O našoj Skupštini Srbije Goran Marković kaže - Skupština je brlog, jezivi skup teških prostaka prepun spodoba koje se lažno predstavljaju kao ljudska bića, da smo svi mi od nekud izmileli ispod kamena.

O Srbiji, o našoj Srbiji Goran Marković kaže - mi smo se u relativno kratkom vremenu vratili duboko unazad i postali primitivni narod i da živimo sad u tom duboko primitivnom društvu. O Srbiji kaže da je to dno dna. Kaže Goran Marković - dok i poslednji čovek sa samopoštovanjem ne pobegne odavde zalupivši vratima za sobom i tako spreči dalje širenje smrada, kraj citata Gorana Markovića.

Da li ove užasne reči profesora, emeritusa Gorana Markovića predstavljaju srpsko kulturno nasleđe?

Goran Marković, završavam uskoro, će ostati zapamćen kao profesor emeritus koji je dao značajan doprinos širenju mržnje, dehumanizaciji, nekulturi dijaloga i netoleranciji. Umesto da kao profesor fakulteta i umetnik širi srpsko kulturno nasleđe Goran Marković širi govor mržnje i bukvalno stopostotnu antikulturu.

Još jedna rečenica ipak gospodina Slobodana Antonića – primećujete li kod Markovića jaku notu klasnog prezira, svođenje na to da su naprednjaci prostaci, primitivci, rulja i kreature?

Završavam, veliki pisac Ernest Hemingvej je naslov svog romana „Za kim zvono zvoni“ preuzeo iz pesme čuvenog engleskog pesnika Džona Dona iz 16. veka, a deo te pesme glasi – Nijedan čovek nije ostrvo, celina za sebe, svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje. Ako grudvu zemlje odnesemo more, Evrope je manje kao da je odnelo neki rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj. Smrt ma kog čoveka kopni i mene, jer i ja u ljudski rod spadam i stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni. Ono zvoni za tobom.

Poslednja rečenica. Goranu Markoviću i svima koje sam citirao, a koji prete smrću i krvlju po ulicama, koji prizivaju zvona smrti, poručujem ono što kažu stihovi Džona Dona – nikada ne pitaj za kim zvono zvoni. Ono zvoni za tobom. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam poštovani predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, naravno da ću govoriti o Zakonu o platama, ali i o državi i o još nekim važnim stvarima.

Kada pominjem prosto ove zakone o platama u javnom sektoru, to je državni sektor, prosto ne mogu da pomenem da su unazad 10 godina značajno povećane plate, a pomenuću da su značajno povećane i penzije i spašen je Penzioni fond.

Inače, da podsetim, sada je prosečna plata 600 evra, što nikada nije bilo u Srbiji uopšte u istoriji. Predsednik Vučić je smanjio, inače sa tim u vezi da podsetim, nezaposlenost sa 25 na 10%. predsednik Vučić je smanjio broj nezaposlenih za 420 hiljada za ovih 10 godina unazad. Predsednik Vučić je povećao prosečnu zaradu za 50% u odnosu na 2012. godinu.

Da se zapitamo – ko isplaćuje plate javnim službenicima, ko zapošljava građane u javnim službama i država ih zapošljava. Dakle, kakva je ovo država, ali samo ću se osvrnuti na jedan pre nego što objasnim kakva je ovo država i kakva ovo država nije kada sam pomenuo ko zapošljava građane u javnim službama, naravno da je to država, osvrnuću se i 30 sekundi na problem koji smo malopre čuli navodnog partijskog zapošljavanja. Od kada je SNS na vlasti, gotovo 10 godina, partijsko zapošljavanje nije da ne postoji, nego je svedeno na najmanju moguću meru i danas sigurno možemo reći da ne vlada nikakva partokratija, nego pre svega u Srbiji vlada meritokratija. To je vladavina najsposobnijih i najboljih.

Što se tiče primedbi koje danas čujemo na nekakvo izmišljeno partijsko zapošljavanje iznosi ih čovek koga je Demokratska stranka Srbije, čiji sam i ja bio član, pre jedno 20 godina ga je zaposlila partijskim zapošljavanjem na mesto direktora državnog preduzeća „Rudo“. Dakle, tada je partijsko zapošljavanje bilo dobro, a danas kada ga praktično nema – to je loše. Mislim da su to dvostruki standardi.

E, sad, kakva je ovo država? Ovo je država koja dobija priznanje iz celog sveta za svoje ekonomske uspehe, koja sarađuje sa EU i SAD. Ovo je demokratska država u kojoj se poštuju ljudska i manjinska prava. Ovo je država koju hvali Zapad. Da je ova država, recimo, kao Severna Koreja, ona ne bi mogla da sarađuje sa Zapadom i da dobija pohvale od Zapada. Naravno, dobija pohvale i od Istoka, i od severa i od juga, ali ne bi mogla da dobija pohvale od Zapada.

Sve ovo pominjem zbog toga što je samozvani šef ekstremnog dela opozicije, tajkun Đilas, gostovao na svojoj televiziji N1, 2.12. ove godine, gde je rekao da je Srbija, prosto neverovatno zvuči ali tako je rekao i citiraću ga, rekao je da je Srbija fašistička i nacistička država. Citiram tajkuna Đilasa: „Ovo je jedan neofašistički, čak nacistički režim koji na taj način funkcioniše“. I o tome ću nešto kasnije reći.

Ovu halucinaciju su preneli svi đilasovsko-šolakovski mediji a mnogo ih ima, desetine, dvadesetine njih, hoću da kažem tajkun Đilas je dobio veliku pažnju za ove svoje medije, za ove svoje halucinacije.

Inače u ovom intervjuu omiljena Đilasova tema, pošto je predizborna kampanja počela je pumpanje njegovog narcisoidnog ega o tome kako će on Đilas, zamislite, da pobedi na izborima 2022. godine. Mislim, bukvalno, imam njegove intervjue od pre tri i pô godina i koliko je to jadno i providno što je on tamo govorio upravo svedoče njegovi intervjui od pre tri i pô godine gde doslovno istim rečima opisuje tu svoju navodnu pobedu i 2018. godine.

Podsetiću da je na tim beogradskim izborima 2018. godine Đilas pukao kao zvečka i njegova koalicija, gotovo istovetna ovoj sada je osvojila svega 19% i to u njihovom najjačem uporištu - Beogradu.

U svojim halucinacijama, Đilas je komentarišući pitanje voditelja da je u periodu dok je on bio na vlasti kompanija Rio Tinto dovedena u Srbiju, citiram, Đilas je rekao da je on nije doveo i da on nikakve veze nema sa Rio Tintom. Pazite, slagao je.

Sledeće, kaže Đilas: „Sa otvaranjem rudnika litijuma nema nikakve veze nijedna prethodna vlada do vlade Aleksandra Vučića“. Znači, sve što sam naveo, sve što je Đilas izgovorio je čista laž.

Prvo, da se podsetimo, dugo pamtimo, 2007. godine Đilas je bio ministar za nacionalni investicioni plan a deo tog plana je bilo i te kako desetostruko veće iskopavanje litijuma nego ovo o kome sada govorimo i to u okolini Loznice, ali i u okolini mnogih drugih gradova i to je baš bila u pitanju kompanija Rio Tinto koju je u Srbiju dovela još Đinđićeva vlada tamo negde 2003. godine.

Drugo, vlada na čijem je, čiji je deo bio ministar Đilas i naredna vlada Mirka Cvetkovića u doba najžešćeg režima Tadića i Đilasa su potpisale niz ugovora sa kompanijom Rio Tinto.

Treće, Dragan Đilas je pre izvesnog vremena, pre koju godinu, 2017. godine u intervjuu za list „Nedeljnik“ žestoko hvalio iskopavanje litijuma i kompaniju Rio Tinto kada je rekao – evo, potvrđeno je da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi, hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, zar to nije šansa za Srbiju, kaže Đilas, to će da zaposli hiljade i hiljade ljudi, hoće, i napraviće brend od naše zemlje, hoće ali to je on tada govorio. Kaže – zamislite da u svakom mobilnom telefonu ili automobilu imate deo na kome piše „Made in Serbia“, to su teme koje su nam danas bile potrebne, to je on rekao pre četiri godine a danas … licemerja, odjednom nam to nije potrebno.

Dakle, neverovatno zvuči, pre četiri godine čovek je na sva usta hvalio iskopavanje litijuma. Da je ovo što govorim istina potvrdio je pre neki dan i bivši predsednik Srbije Boris Tadić koji je takođe 2. 12. za list „Danas“ rekao: „Rio Tinto je došao u Srbiju za vreme Koštuničine vlade, a prvi pregovori su počeli još u vreme Đinđićeve…“ u stvari, Rio Tinto je došao u vreme Đinđićeve vlade pa je nastavio da bude tu svih ovih 18 godina.

Kaže Tadić dalje: „Naravno da taj projekat istraživanja nismo prekidali, mislim na svoju Vladu, ni tokom mog mandata i on ima ogroman potencijal za Srbiju“. To je bar pošteno, nije toliko licemeran i dvoličan kao Đilas.

Ovim rečima je Boris Tadić pokopao sve laži Dragana Đilasa i lažnih ekologa, a sve one koji su u neznanju podržali nasilje lažnih ekologa, u brizu za, kako su rekli, vazduh, vodu, hranu i zdravlje, podsećam na skandal iz 2009. i 2010. godine, kada je kompanija „Femili sport“ uništila deo spomeničkog kompleksa, spomenik „Braniocima Beograda“ iz 1915. godine. Mediji su tih godina stidljivo pominjali ovaj skandal, na primer list „Blic“ 21. maja 2011. godine, doneo je tekst pod nazivom „Teniski tereni zaklanjaju spomenik Braniocima Beograda“, a „Politika“ je 22. oktobra 2013. godine, u tekstu konstatovala – uzurpiran je prostor spomenika „Braniocima Beograda“, širenjem teniskih terena na samo tri metra od spomenika „Braniocima Beograda“ narušen je ambijent tog zdanja. Citiram i dalje – zauzet je deo prostora na kome je major Dragutin Gavrilović predvodio najvažniju bitku za odbranu prestonice. Kaže „Politika“ dalje – negoduju stanovnici tog dela Dorćola koji su već u nekoliko n avrata ukazivali na uzurpiranje istorijskog kompleska.

Sa ponosom ću reći da sam na ovu temu pre dve godine napisao tekst koji su objavili sajtovi „Informera“ i „Vidovdana“. Ponosimo se našom istorijom i često se busamo u grudi junačke i svi vole da se pozivaju na svetlu istoriju, tvrde da su veliki patrioti i nastavljači svetlih tradicija. U slučaju ponižavanja srpskih heroja iz Prvog svetskog rada i njihovog spomenika od 2009. do 2012. godine nije reagovao nijedan nadležni organ. Nešto tu nije u redu.

Podsetiću, na spomeniku „Braniocima Beograda“ iz 1915. godine nalaze se uklesane čuvene reči majora Dragutina Gavrilovića: „Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice mora biti svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za kralja i otadžbinu. Vi nemate više da se brinete za vaše živote koji više ne postoje. Zato napred u slavu! Živo kralj! Živeo Beograd!“

Onda neko uzurpira taj spomenik na kome ovo stoji. Podsetiću i na sledeće tužne činjenice. Dragutin Gavrilović, heroj, major iz 15 godine, kasnije pukovnik, je u toj junačkoj odbrani Beograda teško ranjen, a izginula je većina vojnika Drugog i Trećeg bataljona Desetokadrovskog puka i Sremskog odreda.

Malo ljudi zna da je posle Prvog svetskog rata Gavrilović predavao vojnu administraciju na Vojnoj akamediji u Beogradu. General Dušan Simović je Dragutinu Gavriloviću 27. marta 1941. godine ponudio čin generala i mesto ministra vojske i mornarice, međutim, Gavrilović je to odbio uz obrazloženje da je on vojnik.

Gavrilović je posle kapitulacije u aprilskom ratu zarobljen u Sarajevu i odveden u koncentracioni logor blizu Nirnberga. Preživeo je zarobljeništvo i vratio se 1945. godine teško bolestan. Od strane novih komunističkih vlasti je bio označen kao čovek bivšeg režima Kraljevine Jugoslavije i preminuo je, slušajte ovo, u svom stanu na Slaviji 19. jula 1945. godine u krajnjoj bedi, ponižen od strane komunističkog režima. Sahranjen je u pohabanoj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske u grobnici svoje rođake na Novom groblju. I takvog heroja neko unižava, uništavajući spomenički kompleks spomenika koji je podignut 1988. godine ovim herojima koje sam pomenuo.

Đilas u ovom svom intervjuu dodatno na kraju intervjua halucinira i kaže, trećeg aprila uveče, slušajte ovo: „Beograđani će slaviti pad fašizma“. Kaže Đilas: „Aleksandar Vučić nema nikakve šanse za pobede u drugom krugu i zbog toga još uvek nije saopštio da će biti kandidat za predsednika“. Ovde čovek zaista može samo grohotom da se nasmeje.

Dakle, neko treba da obavesti Đilasa da je predsednik Vučić 2017. godine pobedio ubedljivo u prvom krugu izbora dobivši 55% glasova. Sada je Vučićev rejting mnogo veći. Sada je došlo vreme dase obračunam sa ovom Đilasovom laži o tome da je Srbija fašistička.

Samo da podsetim na dve kratke činjenice. Đilas je najavio da će Marinikac Jovanoz Hivcu Tepić biti nosilac njegove liste, što znači da je prva tačka Đilasovog izbornog programa Marinikin program, da su Srbija i srpski narod genocidni. Setimo se da je pre par nedelja Đilas prilikom posete Vašingtonu sve Srbe sa Kosova nazvao kriminalcima.

A, Srbija, naravno, nije fašistička, ali kao i u svakoj državi na svetu, na žalost, u Srbiji postoji virus fašizma. A da fašista ima malo u Srbiji posvedočile su i onaj napad sramni prošle godine u julu na Skupštinu Srbije, kada je oko 500 fašista napalo Skupštinu Srbije u pokušaju izazivanja državnog udara. Skaradno je upravo i to što je taj napad organizovao i podržao Dragan Đilas koji ima obraza da nama govori o nekakvom fašizmu u Srbiji.

Pored ovoga Dragan Đilas tajkun je poznat po tome što je navodno pošteno, a sve obrnuto od toga, zaradio 619 miliona na tri države funkcije za deset godina koje je obavljao. Poznat je i po tome što je tamo negde 2010. godine fašističkim metodama isterao iz domovine desetine hiljada Roma, kuće im sravnio sa zemljom, a onda je te iste Rome potrpao u kontejnere koje je postavio u šumama na periferiji Beograda i to je bila Đilasova inkluzija Roma u kontejnere.

Koliko Đilas, zaista, halucinira o fašizmu svedoči i sledeće. On je 2. februara 2021. godine u intervju za list „Danas“ otišao tako daleko u halucinacijama da je rekao – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Aleksandru Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiji.

Da ponovim Đilasu sledeće. Prvo, nemam nikakvog državnog fašizma u Srbiji osim što se fašističkim metodama služi upravo Đilas i njegovi ekstremisti, ali se tu radi o ekstremnoj manjini.

Drugo, nelogično bi da bi 27 država EU, plus Velika Britanija, plus SAD, plus Kanada podržavali fašizam u Srbiji, čak i da on postoji. Da u Srbiji postoji državni fašizam neminovno bi reagovale evropske institucije i SAD i strani ambasadori itd.

Gde u Srbiji Đilas vidi fašizam? U „Beogradu na vodi“, u budućem metrou, kod spomenika Stefanu Nemanji, kod spomenika Borislavu Pekiću, na stotinama kilometara novoizgrađenih autoputeva, u prosečnoj plati od 600 evra, u novim kovid bolnicama, u fabrikama vakcina? Da li neko proganja u Srbiji ili ubija Jevreje, Rome, migrante, pripadnike manjina ili pripadnike opozicije? Ma ne. Srbija dobija pohvale iz celog sveta u pogledu odnosa prema svima njima.

Da li neko u Srbiji donosi zakone kojima oduzima imovinu Jevrejima, Romima i ostalim pripadnicima manjina ili migrantima? Pa ne, naravno. I Evropskoj zajednici je do sada, u proteklih deset godina vraćena gotova sva imovina koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata.

Da li neko zabranjuje političke stranke i opoziciju i okupljanja? Ne. Evo haosa, vidimo šetaju, protestuju, sve ne prijavljeni skupovi. Niko ih ne sprečava. Da li neko zabranjuje medije? Pa naravno da ne. Većina medija u Srbiji je protiv Vučića i protiv SNS. Da li je u Srbiji ugroženo bilo koje građansko pravo? Nije, osim prava predsednika Vučića i članova njegove porodice i prava članova simpatizera i birača SNS?

Da li neko u Srbiji proganja ljude po osnovu rasne, verske, nacionalne, seksualne, političke i neke druge pripadnosti? Pa ne, nikako, osim što Đilasovci proganjaju članove Vučićeve porodice. Pa, gde onda Đilas vidi fašizam u Srbiji? Samo u svojim halucinacijama.

Nikada ni u jednoj fašističkoj zemlji ne bi bilo moguće da Vladu predvodi žena i da Vladu čini polovina žena. To nikada ne bi bilo moguće, kao što ne bi bilo moguće ni u jednoj fašističkoj zemlji da Vladu predvodi žena koja se deklariše kao LGBT osoba.

U kojoj to fašističkoj zemlji je ikada bilo moguće da tuce žandara nekažnjeno pretuče liderovog brata, predsednikovog brata i brata gradonačelnika glavnog grada i dvojicu pripadnika specijalnih vojnih jedinica koji su ih štitili?

U kojoj to fašističkoj zemlji mogu normalno da rade mediji, nalik „N1“, „Novoj“, „Direktno“, „Danas“, u „NiN-u“, „Vremenu“ itd? U kojoj to fašističkoj zemlji novinari drže lekcije predsedniku? Koja je to fašistička zemlja ikada dobijala najviša priznanja iz inostranstva?

U kojoj to fašističkoj zemlji opozicionari mogu nekažnjeno da pretuku dve novinarke glavne televizije? U kojoj to fašističkoj zemlji možete nekažnjeno i slobodno vređati i ponižavati funkcionere vladajuće partije? U kojoj to fašističkoj zemlji stalno se održavaju slobodni izbori svake dve godine?

Molim vas, skaradno je da Đilas govori o fašizmu u Srbiji kada znamo da su baš na Đilasovim protestima 2018. godine nošena ogromna vešala preko Terazija, a nisu li upravo nemački fašisti i Ljotićevci vešali i silovali po Terazijama, Beogradu i Srbiji u doba okupacije?

Skaradno je da Đilas govori o fašizmu u Srbiji kada znamo da jedan od lidera njegove upravo sadašnje koalicije, Željko Veselinović 20. septembra 2018. godine je pozvao na silovanje premijerke Ane Brnabić.

Skaradno je da Đilas govori o fašizmu i kriminalu kada je jedan od njegovih najbližih saradnika iz Kuršumlije, Milutin Bakić uhapšen prošle godine zbog toga što je švercovao 66 kilograma marihuane kada je Milan Dabović, bivši šurak Dragana Đilasa uhapšen zbog šverca 2,4 kilograma kokaina, kada je baš on, Đilas, hladno pretukao svog bivšeg tasta koji je stao u odbranu svoje ćerke, kada baš Đilasova potpredsednica, Marinika angažuje svog prijatelja, dilera i trgovca oružjem da iz Pančeva iseli jednog novinara.

Za kraj, da parafraziram velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji baš kao da je o Đilasu pisao – pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote.

Zbog čega Đilas toliko laže? Ljubomoran je i frustriran zbog toga što predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, štiti Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

Živela Srbija! Hvala vam.

Znate, ja nikada nisam bio monarhista, odmah da vam kažem, ovaj čovek je monarhista, bio je monarhista.

Inače, što se tiče tih dvorskih delova, ja sam bar bio veran 23 godine DSS-u, dok je on menjao jedno sedam stranaka, menjao je stranke češće nego čarape. To je prvo bio DSS, potom je bio Dver, posle Dvera je bio kod onog Parovića je sarađivao, posle kod onog ludaka iz Topole, posle toga je bio kod gospodina Šapića, posle toga je, kažu, bio Zavetnik, sada ima narodnu mrežu, pletilje, čipke i ostalo.

Znači, ja to nisam radio. A da je zaposlen tad, evo potvrdio je, samo što kaže - partijskim zapošljavanjem ga nisu zaposlili DOS-ovci, nego oni sa suprotne strane, što sumnjam. Bili ste direktor, nemojte da se odričete i nemojte da pljujete Vojislava Koštunicu, to je tanjir iz koga ste jednom jeli. Ja nikada neću to raditi, za razliku od vas. A to da li ste vi na dvoru, pa, bili ste na dvorovima, evo, sedam dvorova ste promenili.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani.

Dozvolite mi da prvo izrazim saučešće porodici preminulog Milutina Mrkonjića i SPS.

Tražim obaveštenje od MUP o tome da li je bagerista iz Šapca Duško Prokić počinio neko krivično delo kada se u subotu 27. kretao bagerom po magistralnom putu, kada je naišao na nelegalnu blokadu i kada su ga Zelenovićevi, Đilasovi i Marinikini batinaši linčovali, nanevši mu više teških telesnih povreda, slomljen nos, rebra, tešku povredu oka, zbog koje je operisan na VMA? Da li je linč rulja možda počinila neko krivično delo pri linčovanju Prokića i pri blokadi magistrale?

Podsetiću da Đilasovi mediji iz stranke, batinaše proglašavaju herojima, a žrtvu zločincem? Da li zločinac postaješ kada te linčuju Đilasovi batinaši? Da li heroj postaje onaj Đilasovac koji linčuje radnika bageristu? Da je bagerista Prokić okrenuo bager na drugu stranu, bio bi heroj za Đilasove ološe? Bagerista Džo je 5. oktobra 2000. godine proglašen za heroja iako je Jasminka Milošević poginula 5. oktobra 2000. godine kada ju je pregazio bager? A, bagerista Dušan je od istog ološa proglašen za zločinca.

Važna je Borkova krvava košulja i nije važan Duškov život, niti njegovo oko. Kakvi strašni dvostruki aršini.

Drugo pitanje. Od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti tražim obaveštenje, da li su reagovali u slučaju jubilarnog šezdesetog napada na prostorije SNS u nedelju 28. kada su kao deo vikend nasilja Đilasovaca i lažnih ekologa potpuno razbijene prostorije opštinskog odbora SNS Novi Beograd na Ledinama. Naneta je velika materijalna šteta. Od kada se Đilas vratio u politiku, od 2018. godine broj napada na prostorije SNS se upetostručio.

Ovakav primitivizam i nasilje, sve zajedno, nije skoro zabeleženo u novijoj istoriji političkog života. A da ovo podržavaju tajkuni i Đilas i Šolak, svedoči histerična pomama u pozivanju na blokade Beograda i Srbije, podrška linčovanju koja i dalje dopire sa Đilasovskih medija.

Setimo se mračne prošlosti kada je Hitler prvo doneo zakone kojima je Jevrejima sprečavao slobodno kretanje, a ukoliko bi to Jevreji kršili onda bi ih tukli Hitlerovi batinaši.

Pitam Zaštitnika i Poverenicu, zbog čega nisu ni jednom reagovali u 60 slučajeva napada na prostorije SNS?

Poslednje pitanje. Želim još jednom da čestitam jučerašnji rođendan Danilu Vučiću. Nažalost, članovi udruženog zločinačkog udruženja juče su odlučili da mu, pod znacima navoda, čestitaju rođendan, novom laži, novim spinom. Zbog toga tražim obaveštenje od FSS da li je Danilo Vučić, agent, menadžer agencije „International Sports Office“ i da li se bavi prodajom fudbalera Vlahovića.

Naglasiću da je pomenuta agencija demantovala neistinite navode italijanske, Đilasovske štampe, citiram saopštenje agencije – Danilo Vučić nije ni na koji način angažovan u agenciji „International Sports Office“ niti je ikada bio, pa samim tim nije ni agent fudbalera Dušana Vlahovića. Naveo je direktor agencije, Ristić.

Dragan Đilas, šta se zbilo i Dragan Šolak su verovatno novcem preko svojih veza i preko direktorke Jadranke Drinić koja je inače u bekstvu i nedostupna je već tri godine našim nadležnim organima, verovatno su na taj način uspeli da odavde plasiraju ovu lažnu vest u italijanski list „La Republika“. Poturili su jednu laž da je sin predsednika Vučića, Danilo menadžer, agent jednog fudbalera iako je opšte poznato da nije i da radi u sportskoj agenciji, kao što ne radi.

Da je sve laž i spin, dokazuje indikativna činjenica da je tekst u italijanskom listu objavljen pre skoro dva meseca, 8. oktobra, a da su Đilasovski mediji u udruženom zločinačkom poduhvatu tu laž, staru dva meseca, po komandi, nalogu i dogovoru odlučili da objave na jučerašnji rođendan Danila Vučića. To jasno govori o nameri da se do kraja dehumanizuje mladi Danilo.

Do sada su ga đilasovski mediji proglašavali fudbalskim huliganom, kriminalcem, pripadnikom jednog kriminalnog klana, bogatašem koji dele vreće para, jednostavno, pokušavaju od njega da naprave dežurnog krivca, permanentno sumnjivo lice modernog Jozefa K.

Đilasovska medijska banda uhodi Danila, pravi problem i kada on na javnom mestu u kafiću gleda utakmicu, uhode ga na radnom mestu u vinoteci, šalju besmislene crne trojke, navodne kontrole u vinoteku, kontrole organa koji sa vinotekama nemaju nikakve veze.

Sve to spinuju, zagorčavaju mu svakodnevnicu, ugrožavaju mu i bezbednost i život. Cilj udruženog zločinačkog medijskog poduhvata je uništiti predsednika Vučića tako što će uništiti članove njegove porodice, na prvom mestu sina Danila i brata Andreja.

Ovaj put Danila pokušavaju da prikažu kao trulog bogataša zato što u tekstovima potuljeno i zlobno pominju proviziju agenata fudbalera Vlahovića, koja sa Danilom nikakve veze nema, a koja iznosi navodno tri do pet miliona evra i time sugerišu laž da će Danilo imati milione evra. Sram vas bilo! Znam, počela je izborna kampanja, ali - Živela Srbija, pobedićemo! Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovani gospodine, ministre Nedimoviću, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, danas kada smo čuli fenomenalne planove i najave koje je saopštio predsednik Vučić u vezi demografije, saradnje sa Rusijom, u vezi KiM, „Petrohemije“, gasa, možemo samo da uputimo jedno ogromno hvala državniku Vučiću.

Naravno, zahvaliću se i premijerki i ministru finansija i gospodinu Nedimoviću na svemu što čine za našu zemlju i njihovi nastup u ovoj Skupštini i uopšte u javnosti imponuju, impresioniraju, kao i njihova radna etika i elan, i ja ću im reći – hvala im, i hvala svim članovima Vlade.

Dakle, govoriću o Predlogu zakona o Završnom računu budžeta i budžetskom sistemu i naravno, s tim u vezi onda i o budžetu.

Budžet Srbije za ovu godinu koji smo usvojili juče, to ću najbolje objasniti građanima, da to građani čuju, između ostalog, to ću učiniti kroz dva primera. Jedan se tiče metroa, koji se inače provlači kroz naše budžete i drugi se tiče gradnje pruga npr. od Beograda do Budimpešte, koja se takođe, i provlačiće se godinama kroz naše budžete.

Dakle, prekjuče je inače počela i gradnja deonice ove pruge koju sam pomenuo od Novog Sada do Kelebije, dakle pruge Beograd-Budimpešta, i da pomenem da se uskoro završava prva deonica te pruge koja je praktično završena od Beograda do Novog Sada. Dakle, sam budžet za ovu godinu je izvanredno projektovan i usmeren je na podizanje životnog standarda i jačanje privrede, a ova dva projekta i budžet su samo deo fenomenalnih rezultata vlasti Srbije.

Kratko ću, pošto je to u nekoj vezi sa ovim, iduće godine će biti izbori, samo da kažem da dok mi radimo na budžetu na ova dva projekta, započinje se gradnja metroa, uveliko napreduje gradnja pruge Budimpešta-Beograd i hiljade kapitalnih projekata, da vidimo šta za to vreme radi ovaj, kratko ću, Đilasovski deo opozicije koji tone u haos.

Dakle, četiri stranke tog ekstremnog dela opozicije, SSP, DS, PSG i NS, već mesecima, pa preko godinu dana ne mogu uopšte da se dogovore, da li će i kako izaći na izbor koji predstoje iduće godine 2022. Znači, konkretno, oni se svađaju besomučno oko kvota za izbore i oko toga ko će biti kandidati za glavne pozicije, pošto imamo izbore za predsednika, parlamentarne izbore i biće izbori u Beogradu, biraće se u suštini gradonačelnik Beograda.

Koliko je njima važno ovo pitanje svedoči upravo prekjučerašnji dana kada je predsednik Vučić kratko, otvarajući gradnju ove pruge koju sam pomenuo, od Novog Sada do Subotice, tj. do Kelebije, kratko je pomenuo da ove stranke ne mogu, ovaj ekstremni deo opozicije ne može da se dogovori ni oko čega. Oni su graknuli, pa su sutradan, tj. juče su lansirali lažnu vest da su se dogovorili. Da je to lažna vest i da se uopšte nisu dogovorili, mada to nije previše važno, ali je važno zbog toga što vidimo da lažu na ovako jednoj sitnoj stvari da su se dogovorili, pa možete onda zamisliti kako tek govore neistinu kada satanizuju vlast iz Srbije.

Dakle, da se nisu dogovorili svedoče izjave Miroslava Aleksića, Borka Stefanovića, upravo sve na njihovim medijima i što je najgore svedoči i jučerašnja gotovo neverovatna izjava Vuka Jeremića na televiziji „N1“, koji je naravno potvrdio da dogovora nema. Međutim, gospodin Jeremić je rekao da on, Đilas i Lutovac kao sledeće najbolje rešenje, pazite, citiram ga – treba da skoče sa mosta. Mislim, zvuči neverovatno da je on to rekao, ali rekao je.

Dakle, ja apelujem – nemojte da skačete sa mosta gospodine Jeremiću, gospodine Đilas i gospodine Lutovac, nemojte da skačete sa mosta, nemojte da propagirate suicid. Dakle, vaši životi su jednako vredni kao bilo koji drugi život naravno. Jednostavno morate nešto menjati u svojim politikama, rešenje naravno nije suicid. Kao što vidite, dragi građani, ovi ne mogu da se dogovore ni da su se dogovorili.

Danas su, sa tim ću u ovom delu da završim, pa ću nastaviti sa budžetom, danas su saopštili da je cenjena Marinika, da će ona da predvodi Đilasovu listu. To znači tačno sledeće, prva tačka programa ove četiri stranke tj. đilasovske opozicije će biti Marinikin program koji kaže da je Srbija i da je srpski narod genocida. To je prva tačka njihovog programa. Onda se postavlja pitanje sa ovim što sam pomenuo, da li Đilas, Jeremić i Lutovac zbog toga žele da skoče sa mosta?

Pazite, mi iz SNS ćemo skakati. Međutim, mi ćemo skakati 3. aprila naredne godine kada ih po stoti put ubedljivo pobedimo na izborima, mi ćemo skakati od sreće, a ove poražene iduće godine molim da zbog poreza ne skaču sa mosta, nego da izvuku pouke i da malo promene politiku, biće im bolje.

Dakle, budžet i završni račun, sa tim u vezi, ono što je jako značajno da je došlo do strukturnih, temeljnih poboljšanja protekle godine, a ta poboljšanja se tiču upravo ova dva, između ostalog, infrastrukturna projekta o kojima ću nešto reći. Dakle, tiču se razvoja putne i železničke infrastrukture. Inače, samo da pomenem da je rast BDP u prethodnoj godini bio fantastičnih 7% i da ova činjenica uz sve ostale ekonomske rezultate govori da smo mi među prve tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Dakle, naredne godine inače Srbiju očekuje rast od 4,5%, što je u ovoj krizi jako značajno. Sledeće godine, to je i premijerka naglasila, će iz budžeta biti izdvojeno 486 milijardi dinara za kapitalne investicije. Dakle, to su autoputevi, pruge, metro, brze saobraćajnice, nacionalni stadion, fabrika vakcina, tj. još fabrika vakcina, završetak Kliničkog centra Srbije, izgradnja i rekonstrukcija velikog broja škola, vrtića i takođe za gradnju kanalizacionih mreža.

Ono što je značajno u Beogradu, pošto sam ja poslanik iz Beograda, biće izgrađene, već je početo, biće nastavljena gradnja ogromnih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Pre svega u Beogradu, ali i u drugim gradovima, pošto je sramota da ovako zagađujemo i Dunav i Savu i druge reke. Biće i opšte uređenje deponija u celoj Srbiji. Ono što vidimo da se privodi kraju je recimo deponija u Beogradu, gde je vrlo blizu kraju izgradnja ogromne energane i toplane i fabrike za reciklažu, a postojeća deponija je praktično 100% sanirana.

Inače, da pomenem da prosečna zarada pri kraju ove godine će iznositi sasvim sigurno 610 evra, a u 2022. godini životni standard će nastaviti da raste. Od 1. januara, što je za naše građane izuzetno značajno, planirano je povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,5%, a u ukupnoj masi penzija biće reči o povećanju od 11,2%. Naravno, planirano je i povećanje plata u javnom sektoru u proseku od 7,3%, pre svega 8% za vojsku, policiju, zdravstvene i socijalne radnike, a 7% za ostale zaposlene.

Naravno, doći ćemo do povećanja, i to je jako značajno, minimalne zarade za 9,4%. Ovaj put, prvi put u istoriji Srbije će minimalna zarada, dakle minimalac biti preko 35 hiljada dinara. Dakle, to je 300 evra, što je dvostruko više u odnosu na to kakav je minimalac bio u doba vlasti Đilasa i Tadića 2011. godine, kada je minimalac iznosio 15.700 dinara.

Dakle, u Srbiji je inače, to je jako značajno, u prethodnih 12 meseci otvoreno 60 hiljada radnih mesta. Ova tri paketa mera koja su bila u toku Kovida pomoći privredi i građanima u prošloj i ovoj godini iznosila su preko osam milijardi evra.

Ono što sam napomenuo na početku, i to je direktno vezano za ovaj budžet, predsednik Vučić je pre sat i po, dva saopštio niz fantastičnih vesti i to se tiče i te kako budžeta i to će početi da se isplaćuje iduće godine.

Dakle, od 1. januara država Srbija će za prvo dete majkama, umesto 100 hiljada, isplatiti 300 hiljada dinara. Podstaći ćemo jednostavno majke na rađanje. I za drugo dete će biti uvećana pomoć, jer je drugo dete neka vrsta prekretnice u ovoj politici. A kako znamo da mnogi gradovi daju i do 100 hiljada još dodatnih dinara pomoći, imaćemo u narednoj godini pomoć porodicama za prvo dete od oko četiri hiljade evra.

Naravno, ono što je značajno, najavljeni su i veliki podsticaji za studente buduće roditelje i za studentkinje trudnice i njihovog partnera neće važiti ispitni rokovi u ovo doba. Znači, vreme trudnoće i postporođajno vreme će se računati kao da su studenti roditelji fakultet završili u redovnom roku, što je sasvim korektno. Država će davati, i to je izuzetno značajno, bespovratnu pomoć između 10 i 20 hiljada evra mladim bračnim parovima za kupovinu stana, a pravo svojine, što je takođe fantastično, biće upisano na majku. Predsednik Vučić je lepo rekao – time motivišemo mlade da izađu iz roditeljskog doma ranije. To će dodatno podstaći i stambenu izgradnju.

Ovo je samo deo demografskih mera koje preduzima ova država, prosto da ne bismo izumrli. Jer, sve ovo što ovde radimo i sve što država radi u ovoj deceniji, sve je to, dragi moji, džabe ako kroz 50 ili 100 godina na ovim prostorima više praktično ne bude živela populacija koja je sada, srpska, mađarska, sa svim onim manjinama, Albancima i Romima, koji trenutno žive u Srbiji, nego da se Srbija isprazni. Dakle, zato je to kapitalno značajno.

Sada ću o Beogradskom metrou kratko nešto reći. Početkom prekjuče gradnje njegovog depoa na Makiškom polju, konačno je posle 53 godine razno-raznih obećanja bivših vlasti počela izgradnja Beogradskog metroa. To je jedan od najvećih razvojnih projekata u Srbiji. Na njemu će raditi oko 50 velikih kompanija, oko 500 malih i srednjih preduzeća. To znači desetine hiljada novih radnih mesta. Prva od tri linije metroa će biti završena 2028. godine, a druga 2030. godine. Metro će u mnogome promeniti lice Beograda, ali naravno i Srbije.

Izgradnja metroa je istorijski važna i apsolutni je prioritet. Beogradski metro je, naravno, onaj transportni sistem Beograda koji će omogućiti, to će biti održivi sistem, ekološki prihvatljiv i energetski efikasan vid saobraćaja, sistem metroa će, za razliku od razno-raznih prethodnih planova, prvi put biti visokokapacitetni šinski sistem koji će biti komplementaran i uklopljen sa BG vozom i sa tramvajskim sistemom.

Plan metroa, naravno, predviđa i tri linije. To je značajno da čujete. Dakle, Makiš - Mirijevo je prva, Depo – Bežanija - Mirijevo druga i Banjica - Blok 61- Bežanija je treća linija. Sve tri linije će biti dugačke 63 kilometra.

Železnička infrastruktura u Beogradu, u koju će takođe biti ulagano, je usmerena ka daljoj modernizaciji i planskom širenju BG voza. To će biti, planira se, urađeno sa još 37 kilometara pruga i sa više novih stanica i stajališta. Sa širenjem tramvajskog sistema predviđeno je da se ona širi i na šumadijskom i na sremskom i na banatskom delu grada i to u ukupnoj dužini u budućnosti od 42 kilometra.

Sada opet još jednu paralelu. Za pet godina svoje vlasti Đilas je inače najavljivao da će da gradi metro od 2008. do 2013. godine, a u tom periodu od pet godina nije bukvalno zaboo ni jedan ašov da bi se gradio metro. Tada su Beograd i Srbija potpisivali sa Francuzima neke predugovore, ugovore i ništa, naravno, nije urađeno. Kako je to bilo nakaradno postavljeno, reći ću vam da je negde već 2011. godine potpisan ugovor o kupovini vagona za metro čija gradnja još nije bila ni počela. Sva sreća, kad je Đilas menjan 2013. godine, to je stopirano. Jer, što da kupujete vagone, a još niste usvojili i niste baš sigurni da je to toliki kolosek ili onoliki.

Inače, da pomenem, gradski odbornik Đilas, to već sedam godina traje, ne dolazi na sednice Skupštine grada, ne radi, ne koristi dva mandata koja su mu dali građani, a uredno prima novac za nerad. Dakle, sram ga bilo! A oni njegovi koji su imali priliku za pet godina da izgrade ovaj metro i da počnu da ga grade imaju onda obraza da dođu na Makiško polje i da sprečavaju gradnju metroa.

Inače, sećate se te njegove izjave, Đilas je tvrdio da on nije smenjen da bismo se danas vozili njegovim metroom. Pazite, to je bezobalna laž. Da je Đilas ostao na vlasti, naravno, on ne bi zaradio onih 619 miliona evra, on bi zaradio milijardu evra, dug Beograda bi verovatno, da je on ostao na vlasti, narastao na dve milijarde evra, a u Beogradu bi Đilas, da je ostao na vlasti, umesto pravog izgradio repliku metroa poput one, sećate se, replike Terazija koja je srušena, sama se urušila i onda je morala da bude uklonjena.

Pre koju nedelju Dragan Đilas je sve Srbe na Kosovu i Metohiji nazvao kriminalcima. Dakle, on koji na Kosovu i Metohiji ima nula posto podrške, a Srpska lista 99%, on naziva Srbe kriminalcima. Međutim, onda postavljamo pitanje da li će Đilas kada doživi katastrofu na narednim izborima, npr. u Beogradu, i kada SNS bude osvojila 50% u Beogradu, da li će Đilas Beograđane tada da nazove kriminalcima?

E, sada, pruga Beograd - Budimpešta, koja je takođe deo i prošlogodišnjeg, a i budžeta za iduću godinu. Dakle, to je najveći i najvredniji projekat u jugoistočnoj Evropi, ukupne vrednosti oko četiri milijarde evra, od čega dve milijarde evra su na teritoriji Srbije, a investicija deonice Beograd – Novi Sad koja se završava, to sam rekao, je vredna oko 850 miliona dolara, a ova buduća deonica Novi Sad – Subotica će biti vredna oko 16 milijardi dolara. Kada pruga bude završena do Budimpešte i tamo ćemo stizati za manje od tri sata krajem 2024. ili najkasnije početkom 2025. godine. Sada već uskoro od Beograda do Novog Sada na ovoj pruzi koja se dovršava stizaćemo za 25 minuta. Ove pruge rekonstruišu i grade u stvari ruske i kineske kompanije i brzina vozova će biti uglavnom 200 kilometara na sat.

Samo da vas podsetim, sada se od Beograda do Budimpešte autobusom stiže za šest sati. Radovi na relaciji Beograd-Novi Sad su počeli u februaru 2019. godine i završavaju se i dok izgradnja brze pruge od Beograda do Novog Sada ulazi u završnu fazu, prekjuče je počela gradnja ove deonice od Novog Sada i Subotice u dužini od 108 kilometara i rok je za završetak 33 meseca.

U Novom Sadu će da bude izgrađena i velika i moderna železnička stanica, a na trasi od Novog Sada do mađarske granice biće izgrađeno ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata i predsednik Aleksandar Vučić je prekjuče lepo rekao da će deonica brze pruge od Novog Sada do Subotice i do granice sa Mađarskom, koja je prekjuče počela da se gradi, biti završena do 2024. godine i poručio da će Srbija nastaviti da se razvija i menja na bolje.

I kaže predsednik Vučić: „Ako ne razmišljate o budućnosti, ne možete da je imate“, to je on pomenuo da je rekao Džon Golsvordi. Predsednik Vučić je zahvalio građanima što veruju u bolju i uspešniju Srbiju. Poručio je da će Srbija nastaviti da se menja i da će svi biti ponosni na našu zemlju i verovati u budućnost svoje dece u Srbiji. I završavam.

Dakle, sa druge strane, jedini program Đilasovaca, i to smo se uverili i niz godina unazad, je rušenje Vučića, dehumanizacija njegove porodice, nasilje i protivljenje svemu što radi SNS. I ovo što sam sad izgovorio je najbolje opisala jedna gospođa, član SSP-a, koja je demonstrirala protiv gradnje metroa na Makiškom polju kada je u ponedeljak rekla, citiram: „Mi smo ispred naše partije SSP došli zbog toga što se protivimo svemu što radi SNS“, kraj citata.

I to je suština svega. Dakle, Đilas i njegovi se protive svemu što donosi napredak Srbije, protive se metrou, vakcinama, kovid-bolnicama, gradnji svih kapitalnih projekata, podizanju spomenika, svemu. Mislim, prosto ne znaju gde udaraju, ne znaju šta rade. A Sveto jevanđelje po Luki lepo kaže, citiram: „A Isus govoraše – oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“.

Mislim, na kraju krajeva, to što rade đilasovci i nije baš toliko važno, važno je da vlast iz Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem i da SNS, da svi oni znaju šta rade. Predsednik Vučić štiti Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti, radi budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane predstavnice pravosuđa, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, prosto, ukazaću kroz ovu diskusiju na tri primera koja se tiču apsolutno pravosuđa, tiču se sudija, tužilaca i nadam se da će tužioci koje biramo danas i sudije koje biramo i predstavnice pravosuđa a i sve one sudije i pravnici koji gledaju ovo, da izvuku određene pouke. Jer, čućemo i neke nove informacije.

Prosto, ukazaću našem pravosuđu na određene slučajeve, na prvi slučaj koji se čini da zaslužuje istragu tužilaštva i policije, a potom, naravno, ako do toga dođe, i postupanje suda. Dakle, radi se o nadzornom telu, jednom.

Nadzorna tela jesu nezavisna, ona se pre svega bave pravnim poslovima. Međutim, ni jedno nadzorno telo, pa ni jedan njihov službenik, nije iznad države i nije izvan nadležnosti policije, tužilaštva i sudova. I na kraju, da pomenem, pošto se o konkretnom nadzornom telu radi, da sam poverenik Marinović je pravnik, da je sertifikovani predavač pri Pravosudnoj akademiji za sudije i pravne stručnjake i da je bio predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. Dakle, o slučaju o kom ću govoriti, ima elemenata zloupotrebe službenog položaja, indicija o trgovini uticajem i ima sigurno sukoba interesa, a može biti i davanja mita odnosno u pitanju je moguća korupcija.

Dakle, kako funkcionišu nadzorna tela i regulatorna tela svedoči afera koja traje već danima, skandal, kada služba poverenika bez osnova, slučajno, pod znacima navoda, nadzire, pazite, nećete verovati ali sve je tačno, sajt jedne vinoteke, inače besprekorne kompanije, u kojoj opet slučajno radi baš Danilo Vučić, sin predsednika države. A inače da podsetim da je Danilo Vučić već godinama žrtva progona i dehumanizacije, kao i drugi članovi porodice predsednika Vučića. O skandalu svedoči i sledeće.

Jedno od lica koje je otišlo u kontrolu u vinoteku, što je moguće da prekontroliše, pazite, sajt, otišla su tri lica a u takvu kontrolu može da ode jedno lice i da obavi kontrolu za pet minuta, što se inače i desilo, ali nisu potrebna tri lica, oni neće tamo da nose džakove, nema posla za tri lica. No, otišlo je jedno od lica koje je tamo otišlo, tzv. lažna inspektorka koja se zove Emina Kovačević, njeno ime uredno stoji na sajtu poverenika. Ko je ona osoba?

Inače, tamo, na licu mesta, sačekali su je predstavnici medija, koji imaju pravo da dobiju podatke, javne, koji su upravo u nadležnosti ove službe u kojoj ona radi. Ona je odbila da se predstavi, bežala je od predstavnika medija i odbila je da im pruži bilo kakve informacije, što je suprotno njenoj službi u kojoj radi. Ona radi u kancelariji poverenika, upravo u tom odeljenju, na mestu višeg savetnika u Sektoru za nadzor, u odseku za nadzor nad zaštitom podataka.

Međutim, postoje takođe javni podaci da je pomenuta Emina Kovačević bila član i DS i Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića. A inspektorka Emina, pod znacima navoda inspektorka, tvrdi da se politikom ne bavi već osam godina. Međutim, 2014. godine je ona, to je pre sedam godina, bila na listi za grad Beograd upravo Borisa Tadića, a i 2016. godine je bila kandidatkinja na 170. mestu liste Borisa Tadića. Kako se onda ne bavi politikom? A radi u službi Poverenika.

Međutim, pale vam se već verovatno crvene lampice, a slušajte sada ovo. Rada Kovačević, majka Emine Kovačević, takođe radi u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i ona je četvrti funkcioner u toj kancelariji, osim poverenika, njegove zamenice, ima i dve savetnice od kojih je jedna majka Emine koja je išla u slučajnu kontrolu, Rada Kovačević. Inače, Rada Kovačević je kao i sama Emina, stari kadar Demokratske stranke, SDS-a i svih tih žutih stranaka. Da li je i danas član neke od tih raspadnutih, teško je utvrditi.

Sama gospođa Kovačević, inače je navršila 65 godina i ima uslov da ide u penziju. Mislim da je cilj da zapošljavamo mlade ljude i da se otvaraju nova mesta, evo, novog radnog mesta. Dakle, inače sama gospođa Kovačević je radila u Vladi, bila je važan funkcioner DS, radila je u Vladi Mirka Cvetkovića u službi za upravljanje kadrovima kao pomoćnik direktora u Sektoru za pravne, finansijske i opšte poslove, a zvuči neverovatno, bila je i predsednik žalbene komisije Agencije za borbu protiv korupcije.

Još neverovatnije zvuči sledeća činjenica, jer znate, sam poverenik Marinović je u prethodnom mandatu izabran na to mesto. On tvrdi da on nije znao za sve ovo, da je to tamo otišlo se slučajno. Međutim, da to nije baš tako slučajno svedoči da je poverenik Marinović 15. marta ove godine, baš ovu gospođu Kovačević unapredio u svoju savetnicu. Dakle, on vrlo dobro zna šta majka i ćerka rade. Zar nije to sukob interesa da članovi jedne porodice rade u jednom nezavisnom i trebalo bi da bude profesionalnom i samostalnom nadzornom i regulatornom telu. Zar to nije sukob interesa? Mislim da jeste sukob interesa. Znate u čemu je tu dokaz.

To je dokaz, inače u službi poverenika, trenutno radi zajedno sa poverenikom sto ljudi, ja vam garantujem da je najmanje pedeset posto zaposlenih u nadzornom jednom telu su bivši, sadašnji članovi ili članovi porodica, ljudi koji su bili članovi Đilasovskih ili žutih stranaka. Kako onda da očekujemo da ovo nadzorno telo profesionalno i nepristrasno i bez zloupotrebe položaja radi svoj posao? Dakle, u svim nadzornim telima je očigledno, ne samo u ovom potrebno provetravanje i depolitizacija.

Evo, ukazaću. Premijerka Brnabić je 13. novembra, ukazala na to da je Poverenik zloupotrebio svoju funkciju. Inače, rad Poverenika regulišu čak dva zakona – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Prvo pomenuti zakon kaže da Narodna skupština većinom glasova bira Poverenika na predlog Odbora Narodne skupštine. Dakle, kako ga i bira, tako može i da ga smeni.

Dakle, Poverenik može biti razrešen dužnosti, citiram: „ako nestručno i nesavesno obavlja svoj posao“. Inače, postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.

Sam Poverenik je, i to je takođe prekršaj zakona, dakle, iznoseći u medijima, pa i na svom sajtu podatke o kompaniji koja je bila predmet nadzora Poverenika prekršio član 76. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji lepo kaže, citiraću ga, pa ćete videti da je zaista prekršio. Dakle, član 76. kaže: „Obaveza čuvanja profesionalne tajne – Poverenik, zamenik Poverenika i zaposleni u službi Poverenika dužni su da kao profesionalnu tajnu čuvaju sve podatke do kojih su došli u obavljanju svoje funkcije, odnosno poslova“. To sigurno važi, bar dok traje postupak. Recimo, u ovoj pomenutoj firmi, u vinoteci u kojoj je radio Danilo Vučić.

Međutim, Poverenik je u svom saopštenju i nastupom u medijima 12. novembra, izneo podatke do kojih je došla njegova služba u obavljanju svoje funkcije, odnosno poslova tako što je izneo podatke o rezultatima i toku nadzora o subjektu koji je bio predmet nazora. To je još uvek bio otvoren predmet, tako da je Poverenik, dokazao sam, prekršio ovaj član zakona.

Inače, budžet Poverenika čini narodni novac. To su narodne pare. Na ovom primeru vidimo da služba Poverenika osim što zloupotrebljava položaj zloupotrebljava i narodne resurse, resurse na progon, recimo, Danila Vučića.

Inače, dokazao sam u jednom ranijem tekstu da je verovatnoća da služba Poverenika slučajno kontroliše jedan od pet miliona sajtova, što im je predmet kontrole, pošto izvrše 500 kontrola godišnje, to su podaci za 2018. i 2019. godinu. Dakle, ta verovatnoća je 1:5.000. Dakle, radi se o neverovatnoći da se to slučajno dogodi. Dakle, to je inače procenata od 0,002% verovatnoće da se izvrši jedna takva kontrola slučajno. E, ako nije slučajno, onda je namerno.

Inače, Poverenik je dužan da ove kontrole sajtova, što mu nije prvorazredni posao, obavlja tamo na sajtovima gde postoji visok ili kritičan rizik. Ova kompanija, odnosno ovaj sajt ima besprekoran ugled, što je kontrola Poverenika sajta i pokazala. On uopšte nije, dakle, trebao da kontroliše taj sajt. Dakle ako nije slučajno, onda je namerno, reći ću vam šta se najverovatnije dogodilo.

Pošto je to sve to počelo u martu ove godine, početkom godine neki uticajni đilasovac je dao nalog, uz verovatnu finansijsku stimulaciju određenom simpatizeru, licu u službi Poverenika, da u plan nadzora za 2021. godinu uvrsti i kompaniju u kojoj radi Danilo Vučić. Pomenuto lice u službi Poverenika je onda, zloupotrebljavajući službeni položaj i trgujući uticajem, uvrstilo u plan nadzora za 2021. godinu besprekornu kompaniju, odnosno njen sajt u kojoj radi Danilo Vučić.

Potom je to lice, kao što je od njega verovatno bilo i traženo, dojavilo nalogodavcu i davaocu mita za koji dan je zakazan nadzor na licu mesta.

Da bi šou bio veći, jer je bio pripremljen šou za đilasovske medije, na lice mesta je upravo iz tog razloga otišlo troje službenika koji tamo nisu imali šta da rade osim da beže, očigledno, i od novinara.

Srećom, neko je dojavio glavnom i odgovornom uredniku lista „Informer“ sve ovo što se događa, pa su tamo onda na licu mesta predstavnike, ovo troje, čitavu armadu kontrolora i inspektora koji treba da kontrolišu jedan sajtić dočekali novinari „Pinka“ i „Informera“ i ispreskakali ih, pitali ih za osnovne podatke – šta tu traže, kako se zovu. Onda su ovi pobegli, dali petama vetra. Onda je propao ceo plan.

Plan je bio da kad se izvrši ovaj udar, ova kontrola strašnog sajta jedne vinoteke, pazite, da đilasovski mediji onda spinuju ceo slučaj, da prikažu kako se u vinoteci odigrava ko zna šta, bahanalije, kako je Danilo Vučić, verovatno, vlasnik vinoteke, prikriveni. Slično je to, povucite paralelu sa onim spinom i laži, da je Andrej Vučić bio vlasnik restorana „Franš“, što je naravno davno demantovano. Ali, radi se o istim lažima. E, sve to su razvejali novinari na licu mesta, tako da su ceo spin i cela laž propali.

Ovaj slučaj, podsetiću i na ovo delo, veoma podseća na knjigu čuvenog Franca Kafke „Proces“. Pazite, tamo se radi o Jozefu Ka, čoveku koji je od strane neutvrđenog autoriteta osumnjičen, uhapšen, optužen i da se ne zna uopšte priroda zločina Jozefa Ka, niti u celoj knjizi, niti je ikad otkriveno čitaocima.

Tako i mi imamo slučaj Danila V. koga godinama progone mediji i đilasovske partije, a da nikome nije uopšte poznata priroda njegovog, pod znacima navoda, sagrešenja. Sad su se u tom procesu progona pridružili i službenici koji rade u državnom, doduše nezavisnom, organu. Onda služba Poverenika ispade nekako kao služba za kontrolu samo jedne vinoteke, i to sajta te vinoteke, baš one u kojoj radi predsednikov sin.

E, sad, šta može da bude epilog ovoga? Dakle, može da bude pojeo vuk Poverenika, odnosno moguće je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave shodno svojim nadležnostima pokrene inspekcijski nadzor nad radom Poverenika. U slučaju ovog skandala moguće je i da trećina narodnih poslanika pokrene postupak za razrešenje Poverenika, a moguće je da će vuk pojesti magarca i nikom ništa.

E, sad, drugi slučaj je mnogo važniji od ovog. Jedan od ciljeva pravosuđa je i da na osnovu prava štiti državu i državu uopšte. Naši sudiji i tužioci, to moram da konstatujem pažljivo, to pratim godinama i tu temu, praktično nikada ne govore o lažnim optužbama protiv države Srbije i srpskog naroda za navodni genocid u Srebrenici.

Ispada da su za Srbiju u pogledu višedecenijskih lažnih optužbi za genocid više učinili, a jesu, članovi Nezavisne međunarodne komisije za Srebrenicu, Grajfove komisije, dakle sve stranci osim jedne naše profesorke, svojim izveštajem na 1.200 strana i da je više učinila predsednica sudskog veća koje je sudilo Mladiću, sudija Nijambe u svom izdvojenom mišljenju na 45 strana, dakle da su oni učinili više nego sve srpske sudije, tužioci i doktori pravnih nauka zajedno. To je svojevrsna poruka našem pravosuđu i pravnoj nauci. Važno je da se država, sudije, tužioci i ugledni pravnici suprotstave žigosanju Srbije i srpskog naroda kao genocidnog.

Ovih dana, i to govorim zbog ovoga imamo nejake pokušaje destabilizacije države prilikom skrnavljenja i svih skupova i svih skandala koji stanu, odigravaju, prilikom skrnavljenja murala generalu Ratku Mladiću. O tom muralu i o samom generalu Mladiću najbolje govore upravo ovaj pomenuti izveštaj Grajfove komisije o Srebrenici, izdvojeno mišljenje sudije Priske Matinbe Nijamnbe. Oba dokumenta su ključni dokazi o nepostojanju genocida u Srebrenici.

Prosto, mural, Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici stoji tamo već godinu dana. Čemu onda histerija oko murala? Čim se skandal još pre nedelju dana dogodio, ambasada SAD je dala saopštenje, možda je to odgovor. Ambasada je rekla – Ratko Mladić ne treba da bude lice koje Beograd pokazuje svetu. Čuli smo poruku. Dobro. Ali, o krivici i nevinosti Ratka Mladića najbolje govore ovaj pomenuti izveštaj i izdvojeno mišljenje.

Podsetiću. Inače, izveštaj je na 1.200 strana, to je naučni izveštaj, govori da nije bilo genocida u Srebrenici, a izdvojeno mišljenje sudije Nijambe, praktično oslobađa Mladića većeg dela krivice, odnosno osam od devet tačaka optužbe.

Podsetiću kratko. Profesor Gideon Grajf, izraelski istoričar i predsednik je bio ove Nezavisne komisije o Srebrenici. On je 15. juna, predstavljajući izveštaj rekao sledeće: „Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači. Pripadam starom narodu, nad kojim je izvršen genocid, najveći genocid u istoriji čovečanstva. Meni niko ne treba da objašnjava šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid ni na koji način.“

Mi smo to dokazali, dakle komisija, to nije naše mišljenje. Mi smo to dokazali. Nije se radilo o genocidu, to se ne može nazvati genocidom. Ako neko koristi taj termin, treba ga izbrisati iz istorije.

Kaže Grajf dalje: „To je važno zato što su optužbe o počinjenom genocidu veoma ozbiljne, zato što odluka o činjenju genocida predstavlja težak zločin, a u ovom slučaju to delo ne postoji.“

U našoj komisiji, kaže Grajf, imali smo stručnjake za brojanje i izračunavanje žrtava i ustanovili su taj broj. Taj broj treba biti zapisan u istoriji, ni manje ni više. Svaka smrt je tragedija užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan.

Dakle, mi kao komisija smo dali okvir definicije. Ne radi se o genocidu, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta, nije počinjen genocid i, kaže Grajf, broj žrtava u Srebrenici je bio 3.700 i nešto, otprilike.

Kaže Grajf dalje - Srbi nikada nisu imali plan za genocid ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu. Nasuprot tome, kada pogledate, kaže Grajf, Nezavisnu državu Hrvatsku, fašističku i nacističku, postojao je plan da trećina Srba bude ubijena, trećina proterana, a trećina pokrštena, to jest da promeni veru. Dakle, genocid su počinile hrvatske Ustaše i to se nikada ne sme zaboraviti.

Priska Matimba, inače zambijska pravnica besprekorne reputacije, sudija Visokog suda Zambije i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove i ni na koji način nije povezana sa Srbijom, niti sa Republikom Srpskom, je bila predsedavajuća u sudskom procesu Ratku Mladiću i na kraju je prilikom izricanja drugostepene presude 8. juna ove godine izdvojila mišljenje na 45 strana, koje predstavlja integralni deo presude, u kome jednostavno naglasila, i ovo je važno da se čuje, da se ona pita, čitav sudski postupak protiv Mladića morao bi biti ponovljen i uvažila je osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane, a izdvojeno mišljenje sutkinje Niambe je deo, naravno, cele ove presude.

Najvažnije je obrazloženje njeno u vezi sa tačkom 5. koje se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Niambe ne dovodi u pitanje da se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima, ali otvoreno preispituje da li je reč o genocidu i da li je zločin uopšte osmislio i naredio Mladić.

Ona kaže – imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova žalbenog veća, ja bih naredila da se generalu Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe šest za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Dakle, ukazaću i ovo je važno da se čuje, imajući u vidu sve ovo što sam rekao, mural generalu Mladiću je, odgovor nesumnjiv, nesporan. General Mladić je zaslužio i mnogo više.

Treći slučaj, to je udar na državu i predsednika Vučića i u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu, udaru na državu predsednika Vučića i njegovu porodicu su učestvovale strane službe, pojedinci iz policije, nažalost, čini se i par pojedinaca iz SNS i đilasovske stranke i mediji.

Ovih dana, odnosno baš juče su nemački mediji „Dojče vele“ i „Vajs“ magazi, kroz tekst autora Mihaela Knota iz nemačkog „Vajsa“ rekli u istraživačkom tekstu da, to su forenzička istraživanja u Nemačkoj ustanovila, konoplja iz „Jovanjice“ je preslaba da bude droga.

Magazin kaže – imao je uvid u rezultate zvanične laboratorijske i forenzičke analize obavljene u Nemačkoj, koja pokazuje da je konoplja uzgajana na gazdinstvu „Jovanjica“ ima udeo psihoaktivne supstance THC od svega 0,54%. To je, naravno, iznad onih 0,3% koji su dopušteni u Srbiji. Međutim, kaže časopis i kažu analize forezničke, to ni izbliza nije droga koja se može prodati.

Evo, daću vam podatak, proverio sam to, to i u magazinu stoji, recimo, nivo THC-a za industrijusku konoplju je 1%. Dakle, tri puta je veće od onog koji je u Srbiji i dva puta je veći od jačine THC-a u konoplji gazdinstva „Jovanjica“.

Inače, časopis kaže – laboratorijske analize su urađene u Nemačkoj po nalogu istrage i datirane su na 16. decembar 2019. godine i to praktično dokazuje tvrdnju da je Koluvija imao nesreću da njegove sadnice konoplje imaju nešto više aktivne supstance nego što treba i da je imao nesreću da bude žrtvovan od strane organizatora udara na državu.

Evo šta još kažu „Dojče vele“ i „Vajs“. Citiram - Jedan zaposleni u Nemačkoj ambasadi u Beogradu, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je telefonski za „Vajs“ da je i u Srbiji, uprkos strogim zakonima o drogama, neuobičajeno da neko pre dve godine provede u pritvoru, a da je taj pravio kanabis, tj. gajio konoplju sa 0,54% THC. Kaže taj nemački izvor iz ambasade da ima i drugih slučajeva u Srbiji kod kojih uopšte nije bilo krivičnog gonjenja zbog povišene vrednosti THC-a kod industrijske konoplje, pišu „Vajs“ i „Dojče vele“.

Privodim kraju. Dakle, afera „Jovanjica“ je, pre svega, imala cilj da predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu uplete u nešto sa čim oni nikakve veze nemaju. To je veštački napravljena afera.

Potpredsednik SNS, cenjeni narodni poslanik Milenko Jovanov je juče ovde lepo rekao da je afera „Jovanjica“ kreirana kao napad na predsednika Aleksandra Vučića i rekao je da je ovo očigledno vrlo ozbiljan dokaz u kontekstu toga da je cela afera „Jovanjica“ napakovana, da ovo nema veze sa onim kako se predstavilo u javnosti. Budući da su to sada objavili Nemci, a ne neko naš, postavlja se pitanje šta će da rade sada svi oni koji su fabrikovali ovu aferu?

Kaže Jovanov - podsetiću da su u fabrikovanju ove afere učestvovali i neki političari, ali i neki tajkunski mediji i neki ljudi iz policije. Sada se otvara pitanje da vidimo ko je to uradio, šta je bilo motiv i šta je bio cilj. Očigledno je motiv bio povezivanje predsednika Vučića i njegove porodice sa ovom aferom i cilj je bio napad na predsednika Republike, poručio je cenjeni gospodin Jovanov.

Ovo otkriće, to je poslednja rečenica, nemačkih medija je dokaz koliko su bile monstruozne laži Đilasa, Marinike, Aleksića i njihovih medija povodom afere „Jovanjica“. Pravda je spora, ali dostižna.

Živela Srbija! Hvala vam.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici nadležnih institucija, kratko moram da se osvrnem, prosto mislim da je neuputno da mi u skupštini slušamo nekakve katastrofične najave. Moram da povezujem, ja sam to čuo pre neki dan i u Skupštini grada Beograda.

Naime, jedna od kritika ispred zgrade je bilo da ako se izgradi Metro i njegov depo da će Beograd ostati bez vode. Ovde smo čuli od poslanika da ako dođe do iskopavanja litijuma da će, takođe Beograd ostati bez vode, što je naravno neverovatno.

Juče je gospodin Gojko Palalić sjajno govorio upravo na ovu temu i samo ću podsetiti. Angela Merkel kada je bila rekla je da je Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma, za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih automobila, i na to se nadovezao i predsednik Vučić i rekao je da je to neviđena razvojna šansa Srbije. Mislim da je gospodin Gojko Palalić juče pominjao da je to nekakav godišnji obrt investicioni od 17 milijardi evra i to je neviđena šansa.

Zato se toliko vrišti protiv ovih velikih projekata, jer ukoliko se oni ostvare, a ostvaruje se polako jedan po jedan, opozicija praktično na narednim izborima, 2022, 2026. godine, koje god hoćete godine, praktično ostaje bez šanse, ali Srbija ima onda šansu.

Što se tiče ovog seta zakona, imamo četiri. Prosto, moramo da kažemo da ova četiri zakona, dakle o privrednim društvima, Sporazum sa Norveškom, o javnim nabavkama i Komisiji za nabavke, i Komisiji za hartije od vrednosti, znači ova četiri zakona su nasleđe i ono što ostaje iza predsednika Vučića.

Zbog toga je od krucijalne važnosti i za ova četiri zakona da utvrdimo šta ostaje iza predsednika Vučića, ali i da utvrdimo i šta ostaje iza Đilasa.

Naime, tajkun Dragan Đilas koji je vlasnik stranke, što je vrlo čudno, ali je tačno, SSP i kompanije „Multikom“, u kojoj inače rade svi njegovi funkcioneri, pa su u dvostruko zavisnom položaju, je pre neki dan, juče, na društvene mreže i medije okačio svoju sliku sa sledećim tekstom – Vučić će otići brže nego što misli, a kada ode po njemu se u Srbiji ništa neće zvati, jer iza njega ništa ostati neće.

Inače, na ovoj Đilasovoj slici iza njega je srpska zastava. Međutim, Đilas je u Vašingtonu opet pre neki dan lobirao za Kurtijeve i albanske interese i to 100%, i tada je sve Srbe na Kosovu nazvao kriminalcima i onda bi tačnije bilo da je Đilas na ovu svoju sliku okačio albansku zastavu, jer on je njihov lobista i Kurtijev partner ovde, obojica žele da budu partneri.

Sad zaustih da kažem da se po Đilasu u Srbiji ništa ne zove, mislim netačno je. Zaustih da kažem da ništa nije iza Đilasa ostalo, opet je netačno. Po Đilasu u rečnicima postoji sinonim, Đilas je postao sinonim. Kad se kaže Đilas - za pljačku i lopovluk, to je ostalo.

Međutim, šta je još ostalo iza njega? Iza tajkuna Đilasa je ostalo njegovo porodično nasilje kada je napao bivšu suprugu i njene roditelje u prisustvu dece. Iza Đilasa su ostale modrice na licu njegovog bivšeg tasta, penzionera. Iza Hazija i na Đilasa je ostala nezakonito izgrađena rijaliti kuća „Velikog brata“ na zemljištu dečije ustanove „Pionirski grad“ i pacovi i đubre u toj kući danas.

Iza tajkuna Đilasa su ostale desetine hiljada Roma i njihove dece kojima je sravnio kuće sa zemljom, a onda ih potrpao u kontejnere po obodima šuma Beograda, a sve za potrebe drugog tajkuna koji je gradio upravo na lokacijama gde su živeli Romi.

Iza tajkuna su ostale psovke u Skupštini grada kada je psovao odbornike 2008. u oktobru i psovke 2018. godine upućene siromašnim studentima koji su mu dobacivali da je lopov.

Iza Đilasa su ostale pretnje policajcima na dužnosti više puta, povređivanje 140 policajaca prilikom napada na Skupštinu Srbije, koje je upravo on organizovao i podržao. Iza Đilasa je ostala, to nije manje važno, uništena Demokratska stranka, koju je on uveo u dužničko ropstvo.

Iza Đilasa je ostala opljačkana Direkcija za gradsko građevinsko zemljište u iznosu od 291 neverovatni milion evra. Iza tajkuna Đilasa je ostao dug Beograda od 1,2 milijarde evra. Iza tajkuna Đilasa je ostala lažna nagrada koju je sam sebi dodelio za naj menadžera, koju je platio 9.000 funti prevarantima iz Engleske, iz Oksforda, da bi sebe okitio tom lažnom nagradom, koju i dalje ima.

Iza tajkuna Đilasa je ostao opljačkani budžet Beograda u iznosu od šest miliona evra prilikom rekonstrukcije Bulevara. Opljačkan je iznos od osam miliona evra za fiktivne konsultantske usluge u vezi Mosta preko Ade, pa onda u iznosu od šest milina evra prilikom ugradnje falš kontejnera i opljačkani budžet grada u iznosu od 100 miliona evra prilikom same gradnje Mosta preko Ade koji je izgrađen na pogrešnom mestu i na potpuno pogrešan tehnološki način, preskup, naravno.

Iza tajkuna Đilasa je ostao profit njegovih kompanija od 619 miliona evra dok je obavljao tri državne funkcije tokom 10 godina. Iza tajkuna Đilasa je od 2017. godine do sada ostalo 500 masovnih tužbi protiv medija i pojedinaca i novinara i urednika, koje je podneo ne bi li ih sprečio da govore, pišu i istražuju to kako je zaradio onih 619 miliona evra.

Iza Dragana Đilasa je ostao napad na RTS koji je on organizovao i u kome je učestvovao. Iza tajkuna Đilasa je ostao opljačkani RTS, prilikom trgovine sa sekundama, vremena za oglašavanje sa njegovim kompanijama.

Iza tajkuna Đilasa su ostale spaljene knjige Gorana Vesića i proganjanje porodice Gorana Vesića. Iza tajkuna Đilasa je ostalo svakodnevno, višegodišnje proganjanje i dehumanizovanje svih članova porodice Aleksandra Vučića.

Iza Dragana Đilasa, tihim glasom to kažem, su ostale intimne fotografije sa kriminalcima i narkodilerima Dabovićem, Japancem, Jeremićem, Bakićem i Filipovićem. Iza ligerha činjenica, ostaje činjenica da je on kukavica koja nema hrabrosti da se kandiduje ni za jednu funkciju ni na kom nivou u državi.

Iza tajkuna Đilasa ostaje, naravno, njegov dragi brat Gojko, koji se silno obogatio uz brata, suvlasnik ili direktor mnogih kompanija svog brata Dragana.

Iza tajkuna Đilasa je ostao ogroman broj njegovih saradnika iz doba dok je bio gradonačelnik. Njih imenom i prezimenom neću ih sada čitati, 54, koji su uhapšeni pod optužbama da su oštetili budžet grada Beograda za silne milione evra. Iza tajkuna Đilasa je jedan od ovih, samo ću ga pomenuti, ostao Aleksandar Bijelić, kao nekakvo siroče, bivši Đilasov gradski menadžer, koji je uhapšen zbog sumnje da je u toku rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra zloupotrebom položaja oštetio budžet Beograda za šest miliona evra. Optužnica je nedavno potvrđena.

Iza tajkuna Đilasa je ostalo 68 miliona evra na 53 računa u 17 država, kakva ostavština. Ima toga još. Iza tajkuna, i to je važno za sve građane, su ostale niske prosečne plate od 40.000, to je 2012. godine.

Iza tajkuna Đilasa je ostala jedna od najnižih stopa zaposlenosti od 44% svega. Iza tajkuna Đilasa je ostala ogromna stopa nezaposlenosti od čak 25%. Iza tajkuna Đilasa je ostalo povećanje broja nezaposlenih od 302.000, znači, sa 433.000, kada su došli na vlast, na kraju 2012. godine je bilo 735.000 nezaposlenih.

Iza tajkuna Đilasa ostaje činjenica da je on šef političkog krila mafije. Iza tajkuna Đilasa ostaje politika kojom on i Marinika srpski narod proglašavaju genocidnim. Iza tajkuna Đilasa ostaje činjenica da je nedavno u Vašingtonu sve Srbe na Kosovu i Metohiji nazvao kriminalcima. To ostaje iza Dragana Đilasa.

Šta ostaje iza predsednika Vučića? Iza predsednika Vučića ostaje uspravljena Srbija, ostaje vakcinisana Srbija. Iza predsednika Vučića ostaje Srbija koja proizvodi vakcine. Iza predsednika Vučića ostaje sačuvana i izgrađena Srbija. Iza predsednika Vučića ostaje spasena ekonomija i činjenica da je spasao Srbiju od bankrotstva. Iza predsednika Vučića ostaje značajan ekonomski rast i podignut značajno kreditni rejting Srbije i znatno bolji životni standard nego do 2012. godine i ostaje niska inflacija.

Iza predsednika Vučića ostaje stabilan kurs dinara i povećane devizne rezerve. Iza predsednika Vučića ostaje obiman razvoj sportske infrastrukture i sporta uopšte. Iza predsednika Vučića ostaje opšta renesansa društva, ekonomije, poljoprivrede, gradnje, vojske i još mnogo toga.

Iza predsednika Vučića ostaje značajno stipendiranje i zapošljavanje mladih. Iza predsednika Vučića ostaju ogromna ulaganja u sve nivoe obrazovnog sistema. Iza predsednika Vučića ostaje izgradnja i kapitalna rekonstrukcija objekata na Kosovu i Metohiji, srpskom Kosovu i Metohiji. Iza predsednika Vučića ostaje organizovana nikad veća i nikad organizovanija finansijska pomoć Srbima na KiM. Iza predsednika Vučića ostaje jačanje jedinstva Srba na Kosovu i Metohiji na nivo od 99%.

Iza predsednika Vučića ostaje stalna finansijska i druga pomoć SPC. Iza predsednika Vučića ostaju spomenici Stefanu Nemanji i Bori Pekiću. Iza predsednika Vučića ostaje Beograd na vodi. Iza predsednika Vučića ostaju stotine kilometara novih autoputeva. Iza predsednika Vučića ostaje novi Žeželjev most u Novom Sadu. Iza predsednika Vučića ostaje, setimo se, spašeni penzioni fond, ostaju povećane penzije, ostaju povećane plate. Prosečna zarada u ovo Vučićevo doba avgust 2021. godine, prosečna zarada je 65.000 dinara.

Iza predsednika Vučića ostaje stopa nezaposlenosti od svega 10%. To su podaci iz 2019. godine. Iza predsednika Vučića ostaje smanjena nezaposlenost sa 25% na 10%. Iza predsednika Vučića ostaje činjenica da je smanjio broj nezaposlenih za 420.000 i ostaju povećane zarade od više od 50% u odnosu na 2012. godinu.

Iza predsednika Vučića ostaje činjenica da po projekcijama MMF-a i Evropske komisije Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi od samo 1,5%. Iza predsednika Vučića ostaje i reforma poreske uprave i tri nove kovid bolnice i ogromna ulaganja u zdravstvo i nove železničke pruge i najmoderniji ostaje klinički centar na Balkanu, onaj koji je završen u Nišu. Iza predsednika Vučića ostaje i ostaće i skori dovršetak Kliničkog centra Srbije.

Iza predsednika Vučića ostaje, i to je jako važno, budžetski fond za lečenje u inostranstvu, pogotovo dece. Iza predsednika Vučića ostaje organizovana briga o obolelima od retkih bolesti, naravno, i dece. Iza predsednika Vučića ostaje zakon kojim se podstiče rađanje, ostaje briga o osobama sa invaliditetom. Iza predsednika Vučića ostaje značajno podignut nivo zaštite životne sredine. Iza predsednika Vučića, sa ovim u vezi, ostaje uređena deponija Vinča, koja se uskoro završava sa izgrađenom fabrikom i energanom na samoj deponiji.

Iza predsednika Vučića ostaju rekonstruisani Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ostaje novi Zakon o ćirilici, ostaje novi Naučno-tehnološki park na Zvezdari, ostaje Srbija kao lider u stranim ulaganjima. Iza predsednika Vučića ostaju spašena Železara Smederevo, basen Bor i "Galenika".

Iza predsednika Vučića ostaje stotine investicionih projekata, gde se dovode strani poslodavci koji su otvorili, ja mislim, uskoro ćemo doći i do 100.000 radnih mesta širom Srbije.

Iza predsednika Vučića ostaje spašen i uzdignut „Telekom“, koji je pre neki dan potpisao strateški Sporazum sa „Vodafonom“ i strani investitori prognoziraju da trenutno sada „Telekom“, u odnosu na ono kada nije mogao da se proda ni za milijardu evra, sada „Telekom“ vredi oko pet milijardi evra.

Iza predsednika Vučića ostaju ogromna ulaganja u EPS, ostaje spašen i transformisan nacionalni avio-prevoznik, ostaje uzdignut aerodrom „Nikola Tesla“, ostaje veliki razvoj turizma u Srbiji.

Iza predsednika Vučića ostaje značajno podignut ugled Srbije u svetu, ostaje jačanje vojske, kupovinom novih sistema naoružanja, aviona, helikoptera. Iza predsednika Vučića ostaje značajno razvijena srpska namenska, vojna i odbrambena industrija.

Iza predsednika Vučića ostaje novoizgrađena zgrada RTV. Iza predsednika Vučića ostaje obnovljena dodela stanova pripadnicima snaga bezbednosti.

Iza predsednika Vučića ostaje smanjena stopa kriminaliteta, ostaje uspešna borba protiv korupcije, ostaje uspešna borba protiv kriminalnih klanova. Iza predsednika Vučića ostaju značajna ulaganja u pravosuđe, izgrađeno i rekonstruisano više od 40 objekata pravosuđa. Iza predsednika Vučića ostaje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

I vezano za Beograd, jer nije manje važno, iza predsednika Vučića ostaju rekonstruisani ili izgrađeni: Trg Republike, Cvetni trgu, Kosančićev venac, Trg Slavija, Karađorđeva ulica i Savski kej, park Ušće, pasarela na Kalemegdanu, 20.000 kvadrata pešačke zone u centru, Bulevar oslobođenja, Ruzveltova, Mije Kovačevića, plato ispred crkve Svetog Marka, Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića, sve je to rekonstruisano, Ulica vojvode Stepe i kružni tok Autokomande, Brankov most, severne pristupne saobraćajnice „Mostu na Adi“, pristupne saobraćajnice stanici Prokop i otvorena prva faza stanice, stadion Tašmajdan, pristupne saobraćajnice od Tošinog bunara do „Mosta na Adi“, Bulevar heroja sa Košara, garaže Obilićev venac, Zeleni venac, Masarikova, ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana. Iza predsednika Vučića ostaje velelepna fontana Slavija.

U budućnosti iza predsednika Vučića će ostati nešto što je već u toku, ali što će biti realizovano: metro u Beogradu, pruga Beograd – Budimpešta, još stotine kilometara autoputeva, završena stanica Prokop, završen „Beograd na vodi“ i urađena cela Sava promenada, nova autobuska stanica u bloku 42, novi savski most na mestu starog tramvajskog, obilaznica oko Beograda, nacionalna veletržnica, novi Muzej Beograda i ostaće, ne manje važno za ekologiju, u budućnosti i pet novih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu.

Iza predsednika Vučića u ovih devet godina ostaju ubedljive pobede na izborima na svim nivoima vlasti od 2014. godine do danas. To ostaje ili će ostati iza predsednika Vučića, to je njegova ostavština. Naveo sam samo deo i završavam uskoro.

Kako sam ja noćna mora i može biti neželjeni glas savesti koji inače Đilas nema, poručujem Đilasu da je zaboravio da čoveka čine dela, a ne prazne reči ili bogatstvo koje je pokrao. Čoveka ne čine table na kojima piše Dragan Đilas vlasnik „Multikoma“ ili vlasnik SSP-a. Čoveka ne čini 619 miliona, niti 24 miliona u nekretninama, niti 68 miliona evra na 53 računa u 17 zemalja. To čini Dragana Đilasa, a predsednik Vučić se za 28 godina bavljenja politikom nije obogatio, niti su se obogatili članovi njegove porodice.

Još jedna važna stvar. Iza predsednika Vučića će ostati činjenica da niti on, niti mi iz SNS, niti mediji koji nas podržavaju nismo demonizovali, dehumanizovali i napadali članove bilo čije porodice, pa ni članove porodice opozicionara, na primer, Đilasa, Jeremića, Marinike i ostalih. Pripadnici dela opozicije već godinama dehumanizuju sve članove porodice predsednika Vučića i u tome prednjači stranka Dragana Đilasa i đilasovski mediji. Stoga jedan savet Đilasu, kada objavljujete ovakva bezumna predviđanja šta će iza koga da ostane, okićena vašim selfijima, setite se velikog pisca Ernesta Hemingveja koji je, inače, naslov svog romana „Za kim zvono zvoni“ preuzeo iz legendarne pesme engleskog pesnika Džona Dona iz 16. veka, čiji deo glasi: „Nikada ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom“. Nemojte se, Đilase, brinuti šta će biti Vučićeva ostavština, već brinite o tragovima vašeg nečovještva. Živeo Aleksandar Vučić. Živela Srbija i hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnikom, prošle nedelje sam govorio, podsetiću kratko na neke stvari, ali od prošle nedelje do danas su se dogodile neke nažalost ne baš tako divne stvari koje se tiču ovog zakona i koje se tiču i Zaštitnika i Poverenice, a bogami i Ministarstva za ljudska prava, tako da ja moram da ukažem na određene negativne pojave koje su baš u ovoj temi.

Naravno da je ovaj zakon dobar. Dobar je i onaj prethodni, ali ovaj je još bolji. I ovi prihvaćeni amandmani, govoriću samo jednom o svim ovim amandmanima, su dobri. Ali, opet moram da se obratim Zaštitniku građana, Poverenici, a bogami i ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji sam imao prošle nedelje prilike da čujem.

Prošle nedelje, podsetiću, tražio sam obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu ili šta će da preduzmu povodom ugroženih i zapostavljenih sloboda i prava predsednika Republike i članova njegove porodice, ali to se ticalo i ugroženih prava funkcionera SNS, birača SNS i članova SNS.

Svi ovi ljudi su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću jednostavno pitanje - ko štiti ugrožena i zapostavljena prava svih ovih lica koje sam naveo, predsednika, njegove porodice, funkcionera SNS, birača? Da li će predstavnici regulatornih tela i ministarstva koje sam naveo da kažu - da, njihova ljudska prava i slobode moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike ili samog položaja članova, recimo, SNS i funkcionera kao članova neke većine. Neću se složiti sa tim i mislim da se niko normalan ne bi složio sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najčešće štitimo mi, poslanici SNS, ali i funkcioneri SNS i pojedini članovi Vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić. Međutim, nažalost, nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija mi imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju uperenu protiv porodice predsednika Aleksandra Vučića i pri tome jedina njihova krivica je to što postoji i što nisu po volji Đilasovskoj opoziciji i njihovim jakim medijima.

Dakle, predsednik i njegova porodica nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, od politike nikada nisu stekli ništa. Predsednik se 27 ili 28 godina bavi politikom i nije stekao ništa na osnovu politike, niti bilo koje lice povezano s njim, a kamoli da je nešto ukrao. Prosto, predsednik Vučić i njegova porodica su čisti kao suza. Utoliko je čudnija ova dehumanizacija i diskriminacija.

Da vas obavestim, pogledao sam detaljno i hronološki unazad portale Zaštitnika građana i Poverenice i ustanovio sam, a i kroz raspravu koju sam slušao i prošle i ove nedelje, da se oni vrlo suženo i ekstremno restriktivno bave svojim poslom. Dakle, oni se ponašaju kao zaštitnik manjina i kao poverenica za zaštitu ravnopravnosti manjina, a Ministarstvo za ljudska prava se ponaša kao ministarstvo za ljudska prava manjina a ne svih građana. Prosto, naš Ustav predviđa da svi oni štite sve građane, a ne samo manjine, i manjinu i većinu. Oni to ne čine.

Evo jednog primera. Dakle, u februaru 2019. godine, dva puta je pokušana vandalizacija izloga Prajd info centra u Beogradu. Reagovali su, i to je ispravno, svi mediji i Zaštitnik građana. Međutim, moram da ukažem da prostorije i izlog Prajd info centra u Kralja Milana uopšte nisu oštećeni. Poverenica je rekla kratko - Poverenica osuđuje sinoćni napad na prostorije Prajd info centra u Beogradu, 1. mart 2020. godine.

Međutim, podsetiću na dvostruke standarde. Prostorije Srpske napredne stranke u poslednjih nekoliko godina su napadane preko 60 puta, sa nanetom ogromnom materijalnom štetom. Motivi su bili čisto politički i radi se o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. U jednom slučaju čak prostorije SNS su bile potpuno spaljene. Opozicioni mediji tokom ovih godina uopšte nisu reagovali ili osudili ove napade. Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili da osude napade na prostorije SNS. To sam i lično proverio pretragom aktivnosti i saopštenja ovih sajtova koje sam naveo.

U slučaju višegodišnjih napada na porodicu predsednika Vučića takođe. Mnogobrojni su napadi i na funkcionere vlasti iz SNS, a Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili. Jedna jedina prilika, pošto sam bio izvestilac povodom izveštaja regulatornih tela na proleće ove godine, pažljivo sam pročitao izveštaj Poverenice, dugačak je bio 150 strana, tamo se samo jednom rečenicom reklo da je primećena negativna pojava napada medijskih na porodicu predsednika Vučića. Jedna mala rečenica na 150 strana i to je sve.

Dakle, došli smo do toga da niko ne štiti određena ugrožena prava većine. Prosto, Poverenik i Zaštitnik u suštini svojim radom i delovanjem, oni kažu da nisu nadležni, policija je, tačno, delom nadležna, ali ne za ovo, policija je nadležna i ona uglavnom detektuje počinioce ovih krivičnih dela i za to je nadležna. Međutim, policija nije nadležna za ugrožavanje ravnopravnosti i za diskriminaciju. Kada pogledamo niz godina ove fizičke napade na prostorije SNS, radi se upravo o novoj negativnoj pojavi ugrožavanja ravnopravnosti i o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. Onda, ispada da niko nije nadležan. To prosto nije tačno. Nije nadležna policija, tačno.

Nadležni su Zaštitnik, Poverenica i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ministarka Čomić, podsetiću vas sve, često kaže da su funkcioneri dužni da trpe. Da, dužni su da trpe kritiku, ali niko normalan nije dužan da trpi fizičke napade, pretnje smrću, dehumanizaciju i inkviziciju.

Još jedna stvar za Zaštitnika i Poverenicu, tiče se početka predizborne kampanje, to je ono što sam pomenuo na početku svog govora, početak predizborne kampanje, jer potpisani su svi sporazumi, oba koloseka dijaloga su dali rezultat, tu smo mi dali ključan doprinos, znači, u suštini, mi imamo nezvaničan početak predizborne kampanje koji je neslavni krenuo i počeo je nasiljem.

Dakle, početak predizborne kampanje u Zaječaru je obeležilo nasilje Đilasovih funkcionera u Zaječaru koji su spalili automobil gradonačelnika Ničića i njegove supruge. Obeležilo je i nasilje funkcionera lažnog ekologa Ćute Jovanovića u Loznici, kada su njegovi funkcioneri, nećete verovati, vitlali sekirama za račun Nemice Viole fon Kramon, koja je tada bila u poseti Loznici. Inače, ona je lobistkinja, glavna lobistkinja lažne države Kosovo. Ona je posetila Loznicu, prosto ne možemo da utvrdimo zbog čega je posetila Loznicu, očigledno se uključila u predizbornu kampanju na strani Zelenovića „ Ne davimo Beograd“ i ovog lažnog ekologa Ćute. Dakle, nemačka peta kolona u Loznici je vitlala sekirama i pretila građanima samo zbog toga što su Violi fon Kramon skandirali: „Kosovo je Srbija“.

U ovo nasilje treba ubrojati i slučaj, podsetiću vas to, Nikole Novakovića, sina potpredsednika Jeremićeve stranke Borislava Novakovića, i to je opet u vezi sa ovim prostorijama, koji je nedavno mrtav pijan uništio 30 kvadrata, to je 10 metara u dužini, u Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu, puta tri metra visine, izloga prostorija SNS u Novom Sadu, pri čemu je uništen i deo mobilijara tih prostorija.

Kao što vidimo, predizborna kampanja dela opozicije se zasniva na totalnom nasilju, paljenju imovine, izazivanju opšte opasnosti i na sekirama. Dakle, to je program Đilasa, Jeremića i ovog lažnog ekologa Ćute – paljenje, razbijanje, sekire.

U Zaječaru, podsetiću vas, policija je samo posle 12 sati posle izvršenog zločina uhapsila, zna se ime i prezime, osoba je stara 34 godine, Nenada Nikolova, koji je u potpunosti u policiji priznao izvršenje krivičnog dela, a iz fotografija sa društvenih mreža vidi se da je Nenad Nikolov militantna i veoma politički opredeljena osoba. Naime, Nenad Nikolov je posinak predsednika zaječarskog odbora Đilasove stranke Zorana Mančića i sin Đilasove funkcionerke Sofike Dimčić, Mančićeve supruge. Prosto, osnovno možemo da postavimo pitanje – da li je Dragan Đilas dao nalog svom Nenadu Nikolovu da zapali automobil Boška Ničića?

Evo još primera gde ne reaguje niko, ni Poverenica, ni Zaštitnik, ni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, niti Udruženje novinara, i to se desilo upravo juče.

Upravo juče sam uhvatio Mariniku u najstrašnijim lažima. Ona je juče izdala halucinogeno saopštenje SSP-a i preko đilasovskih medija je od devet ujutru optužila predsednika Vučića, pazite, da je organizovao atentat na bivšeg predsednika Sindikata EPS-a Milana Đorđevića Đokina u Aranđelovcu. Marinika kaže u saopštenju, citiram: „Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću“, tako počinje, „sa svojim neistomišljenicima do sada ste se obračunavali medijski, a sada ste počeli i oružjem“. „Nakon što je nedavno“, nastavlja ona dalje, „smenjen i predsednik Sindikata EPS-a Milan Đorđević Đokin otvorio aferu o prisluškivanju u EPS-u i nabavci tehnike za tajno prisluškivanje ljudi, na Đokina je pucano u Aranđelovcu sa dva metka upozorenja. Neko je zabranio pripadnicima UKP-a da izvrše uviđaj. Ko je izdao to naređenje?“, kraj citata.

Taj lažni spin, podsetiću vas, vrti se do sada 26 sati u đilasovskim i 28 sati u đilasovskim medijima. Sve ovo sam, inače, razobličio u dva teksta koja su juče objavljena i u „Informeru“ i na portalu „Embarga“ i na drugim.

Ustanovljeno je, i policija je izdala takođe svoje saopštenje, da je sve u Tepićkinom saopštenju laž. Policija je uviđajem, znači bilo je uviđaja, utvrdila da je neko, pazite, u Aranđelovcu, verovatno iz praćke, metalnom kuglicom razbio staklo ulaznih vrata nekog kafića u kome se uopšte nije nalazio ovaj narečeni Đorđević, koji je u to vreme bio u TV studiju. Niti je, dakle, bilo pucanja, niti vatrenog oružja, niti dva metka. Dakle, niti je lice koje Marinika pominje da je na njega pucano bilo u tom objektu. Dakle, nije se desilo ništa što bi moglo ovog Đorđevića da poveže sa bilo čim što je ona navela.

Neko je, dakle, razbio staklo na ulaznim vratima nekog kafića u Aranđelovcu. Onda i javnost i mi ili bilo ko treba da poveruje ovom Đorđeviću, koji je notorni lažov, koji je pre nedelju dana lansirao fantastične laži o tome da je neko organizovao prisluškivanje u EPS-u, zamislite ovo, i da je EPS prisluškivao, to su izmislili potpuno, mogli su i da stave neku drugu, člana porodice, odnosno oca predsednika Vučića, da bi laž bila još neverovatnija. Dakle, umesto izvinjenja, mi u ovih 28 sati dobijamo dalje zatrpavanje lažima, novim lažima, spinovima.

Pitanje za Mariniku – gde vi vidite dva metka, pucnjeve upozorenja, Vučićevu odgovornost, zaveru u EPS-u? Da li će Marinika, pošto je razobličena potpuno, uputiti izvinjenje zbog laži koje je juče iznela? Neće, kao što nije uputila izvinjenje ni povodom onih drogiranih kokošaka u Moroviću, kada se umesto farme kokošaka njoj priviđala farma marihuane. Nikada se nije izvinila za to. Ona će nastaviti i nastavlja u ovih 28 sati da spinuje tu izmišljotinu.

Dakle, prosto da kažemo, Marinika je nezadovoljna zbog toga što neće biti, to je povezano sa izborima, kandidatkinja za predsednicu Srbije ili gradonačelnicu Beograda, jer je čak i njen „Multikom“ poslodavac Đilas uvideo da bi ona propala na tim izborima i da je narod neće. Stoga je Đilas objavio da će Marinika biti nosilac liste SSP, što bi narod rekao – s konja na magarca, tačnije – s konja na bicikl, kako je Mariniku opisao njen nesuđeni potpredsednik stranke Nikola Jovanović.

A kako Marinika u svom bezumnom pismu bezrazložno pominje članove porodice predsednika Vučića, opet, po ko zna koji put, i opet ih provlači kroz blato, poručujem joj da ćemo mi iz SNS sa ponosom reći da ne znamo i da nećemo da znamo nijedno ime od četvoro dece njenog poslodavca Đilasa, niti imena njegovih roditelja, da ne znamo ni imena nijedno od dvoje Marinikine dece, niti imena njenih roditelja, jer ih nikada nećemo napadati i provlačiti kroz medijsko blato, onako kako Marinika i njena bratija čine Danilu, Andreju, Tamari, Angelini, Kseniji, Milici, Anđelku i malom Vukanu.

Ovi primeri nasilja i laži koje sam izneo prvo pokazuju da niko od nadležnih ovih zaštitničkih institucija ne reaguje. Drugo, pokazuju da u Srbiji deo opozicije i njihovi mediji deluju prosto kao inkvizicija, i to kao stvarna inkvizicija, a pojedinci deluju protiv nas kao inkvizitori. I tako imamo lov na političke veštice, spaljivanje političkih veštica i u Zaječaru i spaljivanje prostorija SNS, imamo dehumanizaciju po osnovu političke ili porodične pripadnosti.

Za kraj, ovakav početak predizborne kampanje veoma zabrinjava. Kao što vidite, nasilje i destrukciju izazivaju stranke koje su same sebe isključile iz dijaloga o izborima. Dakle, to su SSP, Narodna stranka i Ćutin pokret i sve je upereno protiv SNS i građana. A šta će tek ovaj ekstremni deo opozicije da preduzima u narednim mesecima kada se kampanja zahukta, kada na početku kampanje rade ovo?

Da podsetim kako delujemo mi iz SNS i kako deluje predsednik Vučić. Mi nastupamo isključivo konstruktivno. Dakle, obezbedili smo uspeh oba koloseka dijaloga o izborima uz zadovoljstvo predstavnika EU parlamenta. Na dan kada su ove ekstremističke stranke izvele ova dva napada o kojima sam govorio u Zaječaru i u Loznici, na taj dan predsednik Vučić je predstavio nove moderne dabldeker vozove koji će novim srpskim prugama ići i 200 kilometara na sat. Prvi takvi vozovi će na proleće 2022. godine ići prugom Beograd-Novi Sad, koja se privodi kraju.

Dakle, predsednik Vučić gradi Srbiju, štiti Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ja ću na tragu onoga juče, mislim da je važno, ovi ljudi juče nisu bili, nažalost, ovde u Skupštini. Dakle, tražim obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu da preduzmu i šta će preduzeti povodom ugroženih i zapostavljenih prava predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić, jer ovo je i te kako u nadležnosti Poverenice i Zaštitnika.

Dakle, predsednik Republike i članovi njegove porodice su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću pitanje – ko štiti ugrožena i zapostavljena prava i slobode predsednika i njegove porodice? Možda će predstavnici ovih regulatornih i nadzornih tela da nam kažu – ljudska prava i slobode predsednika i njegove porodice moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike. Niko normalan se neće složiti sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najviše štitimo mi poslanici, funkcioneri SNS i pojedini ministri Vlade, na čelu sa Anom Brnabić. Nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju pre svega Aleksandra, Danila i Andreja. Pri tome, jedina njihova krivica je što postoje, što su predsednik, sin i brat i što nisu po volji đilasovskoj opoziciji i medijima. Dakle, oni nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, nisu se obogatili. Predsednik se politikom bavi, podsetiću, 27 godina i za to vreme od politike nije stekao bukvalno ništa, niti članovi njegove porodice, i Vučić i njegova porodica su čisti kao suza.

Napadi, pretnje, klevete, uvrede i dehumanizacija su utoliko upadljiviji i nelogičniji zbog toga što Srbija vidno u ovih devet godina ekonomski napreduje, vodi miroljubivu politiku, pre svega spoljnu, naravno i unutrašnju, a napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Dakle, po logici i prirodi stvari, velika popularnost Vučića i uspesi bi morali da dovedu do drastičnog smanjenja napada, kleveta, dehumanizacije i svega, dakle, po prirodi i logici stvari, ali to nije slučaj. Dakle, onda možemo da zaključimo da samo neko, pod znacima navoda, veštački podstiče ceo ovaj proces. Kada pogledamo ko su nosioci te pojave, dakle, korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihovi još gori lideri Đilas, Jeremić, Marinika itd, strateški povezani sa delom zapadnih struktura, kompromitovani mediji koji su u vlasništvu opet tajkuna Đilasa i Šolaka i pojedine kompromitovane NVO pod uticajem Zapada, sve je jasno. Onda nije slučajno da su napadi na Vučića i porodicu Vučić udesetostručeni od trenutka kada se Đilas vratio u politiku, odnosno od 2018. godine.

Ekstremna opozicija i njeni mediji istovremeno u ovom periodu rade i na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je pokušano, podsetiću vas ponovo, u aprilu 2019. godine napadom na Skupštinu Srbije, pokušajem upada u Skupštinu grada, napadom na Predsedništvo i konačno 2020. godine onim grozotnim napadom na Skupštinu Srbije, najvažniju instituciju u Srbiji, kada je povređeno od strane nasilnika 140 policajaca, od čega mnoštvo teško, a jednom policajcu su polomili đilasovci i obe noge. Setimo se stalnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, pretnji rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, pretnji bacanjem u reku, pretnji sudovima, revolucije i pozivima na pobunu.

Borba protiv dehumanizacije je zadatak kojim, naravno, treba da se bave Zaštitnik građana i Poverenica. Došli smo u apsurdnu situaciju da postavimo pitanje – da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, a što Srbija jeste, da li to obuhvata i Danila, Andreja i Aleksandra? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacija? Da li i ostali članovi porodice uživaju ova prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Srbija je, zahvaljujući predsedniku Vučiću, postala pristojno, civilizovano i pravedno društvo. A da je predsednik Republike ugrožen posvedočio je pre izvesnog vremena i bivši Zaštitnik građana Saša Janković.

Ukoliko Zaštitnik i Poverenica ne veruju da je predsednik uopšte i ugrožen, a kamoli dehumanizovan, samo da ih podsetim na ubistvo premijera Đinđića, na pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici, na oružje skriveno u Jajincima kao priprema atentata na Vučića, svedočenje Čabe Dera, uskoro završavam, da su mu nudili ogroman novac da ubije Vučića, izjave načelnika UKP-a gospodina Bogdana Pušića da je klan Belivuk za 27. januar ove godine pripremao atentat na predsednika Srbije. Završavam.

Izlišno je, ali ponoviću, Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kažu da se ljudska prava temelje na ljudskom dostojanstvu. Ljudsko dostojanstvo je ideal za koji se vredi boriti i umreti. Mi ćemo se izboriti za sva prava porodice Vučić, ali ostaćemo živi i pobedićemo na izborima 2022. godine. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani građani, hteo sam da čestitam svim građanima prvo prepodobnu Mati Paraskevu Svetu Petku slavu, srećna nam slava dragi naprednjaci, šta bi mi bez snova, da život čuje naš glas, šta mi bez ljubavi, šta bi mi bez nas, to je Zoran Predin roker, a ja kažem šta bi Srbija bez nas i šta bi mi bez Srbije?

Naravno da pozdravljam donošenje ovog novog zakona o Zaštitniku građana i ove izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Govoriću o jednoj anomaliji, sasvim sam pažljivo slušao sve prethodne govornike, prilično sam siguran da niko neće govoriti o ovome, to je veoma važno o čemu ću govoriti zato što institucije ljudsko-pravaške i institucije pravde u ovoj državi su pomalo bespomoćne pred tom anomalijom i pojavom o kojoj ću govoriti.

Dakle, samo da kažem, uvodnim odredbama Zakona o Zaštitniku građana, taj zakon lepo kaže - Zaštitnik građana je nezavisni državni organ koji štiti prava građana. Znači, štiti prava građana, misli se na sve građane i kaže - Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ali ne samo manjinskih, nego svih.

Ukazaću na negativne pojave koje jesu u nadležnosti nezavisnih regulatornih institucija nadzornih Zaštitnika građana i Poverenika za slobodan pristup informacijama i naravno Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i nadam se da Poverenica i Zaštitnik gledaju ovu sednicu Skupštine, jer mislim da je to u opisu njihovog posla i da se i te kako tiče njihovih institucija.

Dakle, ukazaću na negativne pojave koje jesu u njihovoj nadležnosti. Međutim, žrtve pojedine ovih negativnih pojava jednostavno nisu zaštićene. Usko gledano te žrtve su predsednik Republike i članovi njegove porodice, a šire gledano to su i funkcioneri SNS, a najšire gledano to su i svi članovi SNS i svi oni koji glasaju za SNS, a da je predsednik Republike, na primer ugrožen, pre koji mesec, posvedočio je niko drugi nego bivši Zaštitnik građana Saša Janković.

Govoriću, dakle, o ugroženim i zapostavljenim pravima i slobodama predsednika Republike, njegovog sina Danila i njegovog brata Andreja, ali i ostalih članova porodice Vučić. Jednostavno, postavlja se jedno važno pitanje – ko štiti ugrožena prava i zapostavljena prava i slobode osoba koje sam naveo? Naravno, to činimo mi u Skupštini, to čine i funkcioneri SNS, dakle, poslanici, čine i pojedini članovi Vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić. Međutim, institucije ja to nisam primetio da čine, institucije su neme, kažu najčešće – nisu nadležne. Čitajući ovaj zakon, ja bih rekao da su nadležne. Postoji takođe i ovo, u strahu institucijama da će štiteći ugrožene i zapostavljene slobode i prava predsednika Republike, njegovog brata, sina i porodice da će biti optuženi za kult ličnosti. Mislim, to je besmislica.

Kao rezultat onda ćutanja institucija, mi imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju, pre svega Aleksandra, Andreja i Danila. Pri tome, jedina njihova krivica je to što postoje, to što su to što su, dakle, predsednik, sin, brat i što nisu po volji ekstremnoj opoziciji i tim medijima. Dakle, oni nemaju, ova lica koja sam nabrojao, nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, nisu se obogatili ni na koji način. Dakle, predsednik Republike se bavi politikom 27 godina i baveći se politikom nije stekao bukvalno ništa, a kamoli da je ukrao nešto.

Mislim, sve je ovo utoliko upadljivije zbog toga što Srbija vidno ekonomski napreduje. Ona vodi miroljubivu spoljnu politiku, a i napetosti u društvu su unazad od 2012. godine smanjene na bukvalno najmanju moguću meru. To je zahvaljujući pre svega Vučiću i ovoj vlasti. Onda, po logici i prirodi stvari, dakle, velika popularnost i uspesi pre svega u ekonomiji bi morali da dovedu do smanjenja broja pretnji, kleveta, uvreda, dehumanizacije, satanizacije itd, to je po logici i prirodi stvari. E sad, jedini mogući zaključak, pošto to nije tako, je da neko veštački podstiče dehumanizaciju prvog čoveka Srbije i njegove porodice i stranke.

I kada pogledamo nosioce te pojave, to su korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihovi još gori lideri, dakle, strateški povezani sa delom zapadnih struktura, kompromitovani mediji koji su u vlasništvu tajkuna i pojedine kompromitovane nevladine organizacije, onda je sve jasno.

Dakle, nije slučajno što su napadi na Vučića udesetostručeni u periodu od 2018. godine, a to je period kada se Đilas vratio u politiku, a naravno koincidencija je – Đilas se vratio u politiku 2018. godine, u onom trenutku kada je njegov „Multikom“ imao fantastične gubitke samo 2018. godine 4,6 miliona evra. Još jedna „koincidencija“, dakle, od kada se Đilas vratio u politiku, 2018. godine, broj fizičkih napada na prostorije SNS je učetvorostručen. Do tog trenutka je iznosio 10, a od tog trenutka iznosi 40, znači, ukupno je bilo 50 napada, pa vi vidite da tu ništa nije slučajno.

U poslednjih osam godina prisutna je jedna zabrinjavajuća pojava koja ranijih decenija uopšte nije bila prisutna, dakle, to je ovo o čemu govorim. Radi se, dakle, o organizovanoj i ciljanoj dehumanizaciji predsednika Vučića, njegove porodice i drugih nosilaca vlasti. Vučić je postao harizmatični lider, sa ogromnom podrškom i oštrica je uglavnom uperena ka njemu, međutim, poslednjih godina vidimo da je mnoštvo napada, i objasnio sam zašto, usmereno i na njegovog brata Andreja i na najstarijeg sina Danila. Sva trojica i svi drugi članovi porodice Vučić su izloženi, i to je bitno, nadam se, opet kažem, da Zaštitnik građana i Poverenica ovo gledaju, izloženi su demonizaciji, dehumanizaciji, stereotipizaciji, omalovažavanju i negativnim predrasudama.

U širenju te pojave učestvuje, i to je ipak sreća, samo deo nepopularne opozicije, učestvuje relativno mali broj poznatih ličnosti takozvanih koje podržavaju ovaj ekstremni deo opozicije, to je tzv. ološ elita, ali učestvuje, nažalost, i jedan broj popriličan medija njihovih i određene NVO. Svi zajedno rade na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je i pokušano u aprilu 2019. godine upadom u RTS, napadom tada na Skupštinu grada, blokadom Predsedništva i konačno 2012. godine sasvim su se odali napadom na Skupštinu, kada je povređeno 140 ljudi, i to teško, jer setimo se, iako oni to ne smatraju, ovi ekstremisti, i policajci su živi ljudi, povredili su 140 policajaca, jednom od njih su polomili obe noge.

Izneću vam samo jedan podatak o broju napada na Danila Vučića, i tu pretragu sam ja izvršio, napisao sam analizu toga, odnosi se samo na „Gugl“ pretragu po zadatom parametru „Danilo Vučić“. Kada to izvršite, „Gugl“ vam prikaže 24 strane podataka i ima tu 240 medijskih vesti i od tih vesti 87 je izrazito negativno, pa taj procenat onda prenesite aproksimativno i na ostale neprikazane strane.

Dakle, ekstremni napadi na Danila Vučića iznose jednu trećinu svih vesti, što je stravično, pogotovo ako imate u vidu da se ova pretraga ne odnosi na elektronske medije, na televizije, na radio i na štampu gde je to drastično veći broj. Dakle, Danilo je satanizovan i kriminalizovan samo zbog toga što postoji i što je sin predsednika Republike. A predsednik Vučić je povodom medijskih napada na njegovu decu, pogotovo sina Danila, to je bilo pre neki dan, rekao sledeće: „Da li je uvek lako? Sigurno da nije, jer osećate odgovornost za svoju decu. Ja sam im uništio život zbog posla kojim se bavim, a ne zbog bilo čega lošeg što sam uradio. To je odgovornost koju osećam prema njima i nikada neću moći“, mislio je na dovoljno, „da kažem Danilu – izvini“, kraj citata. A naravno da predsednik Vučić nije uništio život svojoj deci.

Život Vukanu, Milici i Danilu uništavaju oni koji ih dehumanizuju da bi naudili njihovom ocu predsedniku Srbije, ali ne samo njemu, već da bi naudili pod Vučićem uzleteloj Srbiji. Predsednik Vučić i mi iz SNS, to je jako značajno, sa ponosom možemo reći da mi uopšte ne znamo i nećemo da znamo nijedno ime od četvoro dece Dragana Đilasa, niti imena njihovih roditelja, niti ijedno ime od dvoje dece Marinike Tepić, niti imena njenih roditelja, jer ih nikada nećemo napadati i provlačiti kroz medijsko blato, onako kako oni i njihovi mediji rade Danilu, Andreju, Tamari, Angelini, Kseniji, Milici, Anđelku i malom Vukanu.

Postoji čitav dnevnik, mislim da je većina vas upoznata sa tim dnevnikom nasilja, kratko ću samo o tome. Poznate su vam pretnje smrću upućivane predsedniku četiri godine i više unazad od strane lidera ekstremne opozicije. Tajkun Dragan Đilas, Jeremić, Mlađan Đorđević, Nogo, Marinika, pripadnici đilasovske ološ elite, đilasovski mediji, oni veštački kreiraju unazad najmanje četiri godine bolesnu atmosferu klime u društvu koja je dovela do ovih pojava koje su tema ovoga o čemu govorimo. Setimo se silnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, pretnji rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, bacanjem u reku, pretnji sudovima, revolucije, pozivima na pobunu. Ove pretnje i klevete udaraju na samu ličnost predsednika, prikazujući ga kao nečoveka, zlog krivca za sve.

Najbolji primer koji prikazuje ovo o čemu govorim je, setite se onog propagandnog trosatnog filma televizije N1 – „Vladalac“. U tom filmu ime Aleksandra Vučića je u izrazito negativnom kontekstu pomenuto, nećete verovati, 442 puta, uz 43 drastične uvrede. Pomenuću samo neke koje najbolje govore o dehumanizaciji. Znači, uvrede su bile: zao, radioaktivan, bolestan, toksičan, neuračunljiv, pa čak i negativan rođen, zamislite. Dakle, to su te predrasude o čemu govorim i dehumanizacija. Dakle, mrzitelji Vučića u članovima njegove porodice uopšte ne vide ljude kao što su oni, odnosno mrzitelju uopšte ne smatraju da su to ljudi. Predstava mrzitelja o onima koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana, a borba protiv dehumanizacije je i te kako zadatak kojim treba da se bave Zaštitnik građana, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i naravno ovi zakoni koje danas donosimo i o kojima govorimo.

Mi smo došli, dame i gospodo, u apsurdnu situaciju, da treba da postavimo pitanje – da li društvo, a Srbija jeste to društvo, utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, da li to društvo i da li ove norme važe i za Danila, Andreja i Aleksandra Vučića? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije?

Osim ovih načelnih stavova o kojima sam govorio, postaviću pitanje - da li i ostala deca predsednika Vučića imaju ljudska prava? Znam da vam zvučni apsurdno, i naravno da zvuči apsurdno, ali apsurdno je da smo došli do toga da se pitamo da li trogodišnje dete, maleni Vukan Vučić ima ljudska prava i da li drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li su zaštićeni? Da li su ravnopravni? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Dakle, dehumanizacija bilo čije porodice je nedopustiva i nehumana. Jer, potpuno su zanemarena osnovna ljudska prava svih osoba i ove porodice koju sam naveo.

Ne ugrožavaju ljudska prava i ne čine ove klevete i uvrede i kršenje Krivičnog zakonika samo neka anonimna lica sa društvenih mreža. Ne, to čine mnogobrojne javne ličnosti koje sam naveo, tzv. "ološ elita", političari iz dela opozicije, i to putem medija. Izneću par primera.

Režiser Goran Marković, funkcioner, koliko znam, PSG, je izjavio svojevremeno: "Jedino rešenje u Srbiji je apsolutna pobuna i ulica. Neće Vučić predati vlast bez krvi. Dobro zna da je samo crvić koji će se grčiti na vatri". Ako ovo nije pretnja smrću, ja ne znam šta je?

Profesor dr Jovo Bakić, podsetiću, to je profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, inače je političar u pokušaju, je svojevremeno rekao: "Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama". Zamislite profesora koja sa nožem, jer je i nož pominjao, juri ljude po ulicama da im radi - šta? Pominjao je on i bacanje u reku. Kaže profesor Bakić: "Postoji revolucionarna pravda, suspenduje se postojeće pravo, kad je bolest uznapredovala koristi se nož", kraj citata profesora Bakića. Tako su ustaše radile i govorile.

Kolumnistkinja lista "Danas" Snežana Čongradin, to je tzv. veličina, kolumnistkinja velikog lista koji promoviše slobode, jednakost, ravnopravnost, je poručila Vučiću: "Sudiće vam ne nezavisni, već revolucionarni sudovi".

Književnik Dragan Velikić, koji je bio ambasador Srbije u Austriji, je poručio: "Ja zaista verujem i ubeđen sam u to da ovaj režim može samo na ulicama da se skloni".

Režiser koga svi zovu Kokan Mladenović, ja ću vam reći da je njegovo kršteno ime Sandokan, je rekao: "Nužno je da se aktuelna vlast ruši na ulici".

Postoje još hiljade i hiljade izjava ovakvih i sličnih lica, plus anonimusi na mreži, plus pretnje smrću, koje su uperene protiv života članova porodice predsednika Vučića i njega samog.

Kratko ću se osvrnuti, jer postoji osim ovoga i invanzivno kršenje Krivičnog zakona. Jednostavno, krše se krivična dela, samo ću pomenuti glave, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, krši se poglavlje - Ugrožavanje sigurnosti, mislim na predsednika, krši se glava Krivičnog zakonika - Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. I šta? Ništa. Nikom ništa.

Reći ću nekoliko kritičkih reči na račun Zaštitnika i Poverenice. Videćete, izvući ću jednu paralelu koja je značajna za celu ovu stvar, ljudsko-pravašku. Dakle, Zaštitnik građana i Poverenica, istina, uglavnom nisu u mogućnosti da mogu da ostvaruju svoje nadležnosti na teritoriji AP KiM. Međutim, nažalost, oni ni ne pokušavaju da se bave svojim poslom i da pomažu građanima koji žive na KiM, pogotovo u enklavama. A ovi građani se suočavaju sa teškim kršenjima ljudskih prava i sloboda.

Da li Zaštitnik i Poverenica mogu, recimo, da posete KiM onako kako to rade pripadnici Kancelarije za KiM? Mogu. Sigurno će im nekad dozvoliti. Na primer, mogu da posete Dragicu Gašić u Đakovici ili da se dogovore sa njom da dođu na sever Kosova i da pokušaju da joj pomognu. Koliko znam, zadnji put kad sam ustao Kosovo je još uvek bilo deo Srbije, i biće. Zaštitnik i Poverenica su nadležni za teritoriju KiM, isto kao i Kancelarija za KiM. Dakle, i ovde ću povući paralelu sa Dragicom Gašić.

Znači, predsednik Vučić ima ogromnu podršku u Srbiji, a ipak je ugrožen deo njegovih ljudskih i građanskih prava. A Dragica Gašić ima nula procenata podrške Albanaca tamo na Kosovu, što je ekstremno tužno, međutim, njoj su ugrožena sva ljudska i građanska prava, toliko da ona ni posle osam meseci života u Đakovici ne može da kupi, pazite, hranu u prodavnici. Noću je uznemiravaju, prete joj, pljačkaju joj stan, opština Đakovica je maltretira, ne da joj da renovira stan, ne da joj da zameni čak ni vrata na stanu. Ja apelujem na gospodina Zorana Pašalića i gospođu Brankicu Janković da pomognu Dragici Gašić, ali i drugim Srbima koji žive na KiM.

Srećom, kada govorimo o lažnoj državi Kosovo i Srbiji, postoji jedna ogromna razlika. Srbija je zahvaljujući predsedniku Vučiću, brzo završavam, pristojno društvo, čije institucije ne ponižavaju građane, civilizovano društvo u kome se građani, po pravilu, međusobno ne ponižavaju, a time je Srbija i pravedno društvo. A lažna država Kosovo nije ništa od ovoga što sam naveo.

Ukoliko neko smatra da su činjenice koje sam izneo o pripremama, recimo, likvidacije predsednika, preterane, neka se samo seti dva događaja koja su se desila. Jedan je ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, a drugi je pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici 2015. godine.

Još jednom, izlišno je ali ponoviću. Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali.

Evo nekoliko stihova nobelovca, najvećeg prijatelja Srbije, Petera Handkea, "Pesma detinjstva": "Kad je dete bilo dete, hodalo je mašući rukama. Želelo je da je potok reka, reka ponornica a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete. Sve je imalo dušu i sve duše su bile jedna". A ovaj citat pominjem jer je, osim što je reč o deci, ovde reč i o nevinosti. Aleksandar, Andrej i Danilo su nevini.

Pomenuću primer Hrvatske, koja je imala korumpiranog i krivog predsednika Hrvatske, Sanadera, što je dokazano i na sudu. Naš predsednik, ponoviću, za 27 godina od politike nije stekao ništa, niti bilo koji član njegove porodice, čisti su kao suza. Živela Srbija! Hvala vam.