Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, poslanice i poslanici, poštovane naše gošće iz VSS, gospođo Delibašić i gospođo Pavlović, poštovani građani, povodom ovih pravosudnih tačaka, ja bih prvo ukazao vama dvema na određene sugestije i predloge i to ću u svom govoru potkrepiti i činjenicama.

Rekao bih da sudstvo i tužilaštvo slabo sarađuju međusobno i sa MUP-om, međutim, MUP nije prepreka toj saradnji. Sudstvo i tužilaštvo slabo sarađuju takođe i sa antikorupcijskim regulatornim telia i svi su se oni ušemčili negde u svojim restriktivno shvaćenim nadležnostima. Mislim da tu o nekoj aktivnoj saradnji u borbi protiv korupcije nema reči. Predlažem aktivnu, direktnu saradnju svih pojedinaca i organa, dakle, svi ovi pojedinci u svim ovim organima moraju da daju svoj lični doprinos, da se lično angažuju, a ne samo da restriktivno shvate svoj posao, kao ja sam samo sudija, nisam nadležan za ovo, a ja sam samo tužilac i ja ne mogu, ja sam samo član poreske uprave, pa ne mogu i onda svi ne sarađuju. To tako ne ide.

Kolega Mirković je ukazao, naravno mi smo nezavisno pisali svoje govore, ukazao je na jednu značajnu stvar i mislim da je to bitno, da podsetim i vas dve gospođe, da je tačno pre godinu dana pokušan državni udar u ovoj zemlji, da je napadnuta Skupština i da je taj napad trajao sedam dana, a da su nalogodavci i organizatori Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i takođe i inostrani faktor. Podsetio bih da je povređeno 140 policajaca, naneta je velika materijalna šteta i da podsetim da je i pre godinu dana i danas pravosuđe ćutalo o ovim zločinima. Ćuti i danas. Oglašavao se jedino MUP tada.

Međutim, ono što je frapantno je da za ovaj napad na Skupštinu i ovo su zaista zločini, do dana današnjeg nije odgovarao niko i zato govorim o tome, jer treba da biramo recimo tri predsednika suda. Zato je bitno ovo što sam rekao i nemo je na sledeće kriminalne pojave.

Opozicione stranke, dve, pre svega Narodna stranka Vuka Jeremića i SSP Đilasa, kao važan deo svog programa i bilo bi zanimljivo da li će se pravosuđe ikada oglasiti o ovome, neki tužilac slučajno da kažu da li je to protivzakoniti, tvrdim da jeste. Znači, kao deo svog programa ove stranke navode otvoreno revanšizam i lustraciju protiv pripadnika sadašnje vlasti i funkcionera SNS predsednika Vučića i članova njegove porodice.

Kada se pogledaju izjave Đilasa, Marinike Zhivcu Cijobanu, poznate kao Tepić i Jeremića vidi se da oni pod revanšizmom i lustracijom podrazumevaju osvetu, otvorenu osvetu i odmazdu i o tome jasno govore. Recimo „Dojče Vele“ je koji je sto posto naklonjen Đilasovcima, Jeremićevcima, evo 23.6. imate tekst na „Dojče Vele“ koji kaže – osuđuje ovo i kaže – insistiranje na takvoj retorici revanšizma i lustracije, ima puno negativnih konotacija i taj termin više zvuči kao pretnja osvetom nego kao deo legitimne političke borbe, to kaže „Dojče Vele“.

A o toj krvožednosti i želji za odmazdom svedoče i sledeće izjave da ne mislite da pričam prazne priče. Predsednik Narodne stranke Jeremić 25.4. o revanšizmu je rekao „Promena sistema nije moguća bez revanšizma koji mora biti sproveden, pazite, nemilosrdno. Ako se Narodna stranka bude pitala 6. oktobar će se dogoditi, a najava 6. oktobra, to odmah da vam kažem je najava krvi i nasilja, jer to je predviđao onaj nedosanjani 6. oktobar 2000. godine. Nastavljam, kaže Jeremić – ne bude li revanšizma, banditi na javnoj sceni, bitange iz Skupštine, to je uputio nama, će opstati i nastaviti da zagađuju javni prostor, to ne sme da se dogodi“ kraj citata.

I u tom kontekstu Jeremić je otvoreno pominjao i novu OZNU i kožne mantile i teror, citiram ga „Odmazdu nad svima koji drugačije misle, linč rulju i neselektivnu osvetu“. Jeremić je takođe 19.6. rekao „Revanšizam znači da će do promene vlasti biti trajno posle promene vlasti, biti trajno zabranjen rad SPS i svim derivatima SRS, uključujući i SNS. Revanšizam kaže Jeremić je i trajna zabrana televizije „Pink“, revanšizam je da budu zatvoreni Ana Brnabić i Aleksandar Vulin“, kraj citata. To je sve rekao Jeremić.

Kovačević Siniša je to isto govorio. On je čak eksplicitno pominjao, revanšima će, kaže Kovačević Siniša, biti ne samo prema sadašnjem predsedniku Srbije i SNS Aleksandru Vučiću, nego prema svim ljudima koji su ukaljali obraz. A sada ko će to da oceni, verovatno samo Siniša Kovačević.

Na tom tragu je i tajkun Đilas, 26.5. je izrekao sledeće pretnje na TV „Nova S“. Na pitanje voditeljke koja je učinila jasnim njegov odgovor, pitala ga je lepo voditeljka – kažete lustracija, iz Narodne stranke to zovu revanšizmom, kako se to radi i ko to procenjuju ko su ti ljudi koje treba lustrirati? Oligarh Đilas otvoreno lepo kaže kome će se svetiti – lustriraćemo ljude koji su se bavili nekom javnom delatnošću pre svega, što znači da se odnosi na političare, ali i ljude koji su koristili medije da šire mržnju. U sklopu cele te priče to će se odnositi na sve ljude poput Dragana Vučićevića, ali i na ljude koji danas rade na „Pinku“ i na „Hepiju“, evo uzeću primer gospodina Bakareca, to su ljudi koji napadaju druge, poslanici su. Ta mržnja koju oni šire, te napade koje prave, pa neko mora za to da odgovara, kaže Đilas. Znači, odgovaraće svi, neko mora da stavi tačku na te političare.

Dakle, Đilas hoće da stavi tačku na sve nas. Moje pitanje je, kako će tu tačku da nam napravi? Da li će da nam napravi tu tačku metkom u čelo? To da pitamo Đilasa.

Na tom tragu je i Marinica, tako se njeno ime u originalu izgovara, Zhivcu Cijobanu, ona je 5. jula, to je pre neki dan, u ponedeljak, je dala skandalozan intervju za Đilasove i Šolakove tajkunske medije „Nova S“. Ona je opet prizivala nasilje i kako ona planira da nasilno preuzme vlast, lepo je rekla, kaže Marinika Zhivcu Cijobanu – ne znam šta podrazumeva mirna predaja vlasti, to ne dolazi u obzir. Moja generacija je ostala dužna da završi ono što je započeto petog, a nije završeno 6. oktobra. Opet priziva krv.

Da još jednom razjasnim. Marinica Cijobanu ovde ništa ne insinuira, ništa ne govori indirektno, ona lepo kaže da mirna primopredaja vlasti ne dolazi u obzir, već samo nasilno otimanje vlasti u krvi. To govori Đilasova kandidatkinja za predsednicu Srbije i njena osnovna tačka programa je nasilna promena vlasti u krvi i ništa drugo, kaže ona, ne dolazi u obzir.

Pazite, ova izjava bi diskvalifikovala svakog drugog kandidata, a ja lepo kažem – gospodo tužioci probudite se. Svi ovi ljudi koje sam nabrojao, uključujući i druge funkcionere Narodne stranke i SSP su počinili ovim više krivičnih dela. Prvo prete urednicima medija, prete svim novinarima i prete svim zaposlenima na „Pinku“ i „Hepiju“, prete vlastima, prete svim političarima neistomišljenicima, prete poslanicima. Čime prete? Prete revanšizmom, lustracijom, u stvari odmazdom, prete da će oduzimati nacionalne frekvencije, prete da će zabranjivati političke stranke gospodo. Da li znate kako se to zvalo u četvrtoj deceniji prošlog veka? To se zvalo nacizam i fašizam.

Sve to što sada najavljuju Đilas, Jeremić, Marinica Cijobanu Zhivcu, Kovačević, Gajić i drugi, to sve su radili nacisti u Nemačkoj, fašisti u Italiji onda kada sam naveo. A Marinika Cijobanu srpski narod, pored ovoga svega, proglašava genocidnim i predlaže rezolucije o genocidu o Srebrenici, a jedna njena rezolucija je danas usvojena u parlamentu lažne države Kosovo u Prištini. Vrlo rado su uzeli njen tekst pa ga tamo usvojili, kao što su ga usvojili u Crnoj Gori.

Marinika Tepić Cijobanu, potpredsednica Đilasovog SSP, kao pripadnica rumunske manjine, i svaka čast Rumunima, ona nikada nije osudila zločine nad Srbima u ratovima 1990-tih, nikada nije osudila genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima koji se dogodio u ustaškoj NDH, nikada nije osudila zločine nacističke Rumunije u Drugom svetskom ratu, u samoj Rumuniji kada je ubijeno preko 400 hiljada Jevreja i Roma i Marinika nikad nije osudila zločine rumunskih nacista, a bilo ih je u Srbiji.

Šta Đilas, Jeremić sledeći, on otvoreno kao što vidimo zastupa revanšizam i odmazdu, a sa Đilasom ga povezuje samo jedna stvar, a to je pljačkaški profil ličnosti. Podsetiću vas, Jeremić je od kriminalaca iz inostranstva do 17 godine dobio sedam i po miliona dolara navodnih donacija, a dok je bio ministar osumnjičen je da je oštetio državu za šest miliona evra, a Đilas sa druge strane, da on zaista želi odmazdu ovde u formi lustracije, svedoči i njegov nasilnički i pljačkaški psihološki profil. Setimo se njegovih pretnji da će policajci, direktno im je pretio više puta, ostati bez posla. Setimo se njegovog javnog psovanja i vređanja. Setimo se njegovog napada za govornicom u Skupštini Grada, na našeg sadašnjeg poslanika Aleksandra Mirkovića. Setimo se Đilasovih pretnji predsedniku Republike 3. maja 2020. godine, rekao je – kukavice jedna bolesna, platićeš kad tad. Setimo se Đilasovog porodičnog nasilja u produženom trajanju gde je upućivao pretnje smrti bivšoj supruzi kada su žrtve bili njeni roditelji penzioneri. Setimo se onog kapitalnog koliko je gramziv tajkun Đilas tokom 10 godina na tri političke funkcije opljačkao je 619 miliona evra putem zloupotrebe službenog položaja i trgovinom uticaja.

Ali, navodno, prepoštena Marinika nije pelcovana, znate, protiv pljačke i nasilja. Navešću vam sledeće. Ona je vlasnica niza nekretnina u Novom Sadu i Pančevu za koje ne može da pruži suvislo objašnjenje o poreklu. Te nekretnine je stekla dok je bila pokrajinska sekretarka za omladinu i sport, prvo stan u Novom Sadu od 123 kvadrata u strogom centru, koji vredi preko 250 hiljada evra. Kako je skromna sekretarka mogla to da stekne? Onda imamo stan u Novom Sadu u Balzakovoj ulici, pa stan u Novom Sadu u ulici Boška Buhe, pa stanovi u Pančevu.

Što se tiče nasilja? Ta prepoštena Marinika je čitavu deceniju sarađivala sa kriminalcem i finansirala je tog kriminalca, svog prijatelja Novaka Filipovića, od koga je istovremeno tražila, po ugledu na naciste, da Filipović nasilno iseli iz Pančeva novinara Milakova.

Setimo se, drage gospođe, iz Vrhovnog saveta sudstva, da se tri godine priprema teren za atentat na predsednika Vučića i da ništa nije preduzeto po ovom pitanju osim što je nezavisno od toga pohapšen mafijaški klan Belivuk. Setimo se svedočenja uhapšenog plaćenog ubiće Čabedera da mu je nuđeno da ubije predsednika Vučića. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima.

Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica. Setimo se targetiranja predsednika u đilasovskim medijima. Setimo se višegodišnje dehumanizacije i pretnji smrću svim članovima porodice predsednika Vučića. Setimo se da Đilas i bratija pripremaju teren za uklanjanje Vučića od početka 2018. godine. Setimo se pretnji đilasovaca, javnih ličnosti, tzv. lažne elite, tokom ove tri godine koji su prizivali nasilnu promenu vlasti u krvi, na ulici, a ključni dokazi za sve ovo su isplivali posle hapšenja mafijaškog klana Belivuk. U njihovim skrovištima je pronađen ogroman arsenal oružja pogodan upravo za vršenje terorizma i atentata. Stimo se da je načelnik UKP, Bogdan Pušić, u kontekstu hapšenja mafijaškog klana Belivuk izjavio da je na dan otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji bilo predviđeno izvršenje atentata na predsednika Srbije.

Poštovane gospođe iz Vrhovnog saveta sudstva, sasvim je barem meni jasna veza između oružanog i političkog krila mafije i terora. Jasno je da su Đilas i Jeremić šefovi političkog krila mafije terora, a da su SSP i Narodna stranka političko krilo mafije. Da je to tako, setimo se samo veza Đilasa i Marinike Tepić Cijobanu Zhivcu sa kriminalcima, Vladom Japancem, Novakom Filipović, Milutinom Bakićem, Milanom Dabovićem. Setimo se kriminala Đilasa, Jeremića, Gajića, Novakovića, Aleksića koji su počinili dok su bili na vlasti.

Setimo se i Jeremićevih veza sa međunarodnom kriminalcima, Hoom, Gađijom, Đijanmingom i Lozojom koji su mu donirali, pomenuo sam već, sedam i po milina evra dolara. Zbog čega? I đilasovci i jeremićevci su tri godine pripremali teren za atentat koji je trebalo da izvrši mafijaški klan Belivuk, oružano krilo političkog krila.

Za kraj, da parafraziram velikog pesnika Disa, koji baš kao da je o Đilasu i Jeremiću govorio i pisao u kultnoj pesmi „Naši dani“. Kaže – pokrali su sve hramove i ćivote, ismejali sve vrline i poštenje, ponizili su sve grobove i živote, uprljali i opelo i krštenje, pokrali su sve hramove i ćivote.

U doba vlasti Đilasa i Jeremića sve je bilo na ponižavajućem nivou, a u ponižavanju institucija Đilas, Jeremić i Tadić su najdalje odmakli upravo prilikom ponižavanja pravosuđa. O tome su nešto moje kolege rekle. Njihov režim je ponižavao sve građana Srbije. Srbija u to doba nije bila pristojno društvo, sada jeste.

Pristojno društvo je ono čije ustanove ne ponižavaju ljude, a civilizovano društvo je ono čiji članovi ne ponižavaju jedni druge, a svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo. Srbija je sada i pristojno i civilizovano i pravedno društvo. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, poštovani građani, ovi amandmani, pre svega amandman na koji ćemo kasnije doći, ali neću se ponovo javljati, su sjajni, a pre svega mislim na amandman 26. koji je potpisala Ana Brnabić.

Inače, treba podsetiti da se ovim izmenama zakona do detalja definiše i proširuje krug lica koja imaju pravo na dečiji dodatak, ovim amandmanima, jednim od ovih amandmana. Znači, ovim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom se dalje poboljšava položaj zaposlenih žena, preduzetnica, poljoprivrednica i ovim zakonom i onim osnovnim zakonom koji je usvojen 2018. godine se podstiče rađanje, uvode se nova prava, širi se krug korisnika prava.

Mislim da je veoma značajno to što su i onaj osnovni zakon i ovaj predlog zakona donele vlade na čijem je čelu Ana Brnabić i o tome bih nešto rekao, jer mislim da je to od velike važnosti.

Dakle, prvo bih podsetio na jednu samo od plemenitih odredbi porodičnog zakona jer je vezano za ovo što sam rekao. „Porodica uživa posebnu zaštitu države, majka i dete uživaju posebnu zaštitu države, a država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od emocionalnog zlostavljanja.“

Ana Brnabić koja je potpisala ovaj predlog zakona i jedan od ovih amandmana je roditelj dvogodišnjeg dečaka. To detence ne zaslužuje sasvim sigurno da mu ekstremisti svakodnevno vređaju majku, ne zaslužuje da joj prete vešanjem i silovanjem. Oni koji godinama vređaju i prete Ani Brnabić emocionalno zlostavljaju, to je ova veza, i nju i njenu suprugu i njeno malo dete. To u poslednjem slučaju rade Jeremić i Vladimir Gajić.

Koliko su ova dvojica psihički popustili svedoči činjenica da oni vređaju Anu Brnabić nazivajući je glupačom. Ana Branbić je deset puta obrazovanija od ove dvojice i pametnija, poslovno uspešnija. Imala je sjajnu poslovnu karijeru i politika njoj uopšte nije potrebna. Znači, Ana Brnabić je potrebna Srbiji. Za ove tri godine ili četiri godine, koliko je na čelu Vlade Srbije, Ana Brnabić je pokazala da je sposobna, dorasla, dostojna, vredna, pristojna i skromna osoba. Pored toga što nikada nije krila svoje opredeljenje, ona ga nije posebno ni isticala.

Ana Brnabić je za sve građane Srbije učinila više dobrog nego bilo koja druga žena u istoriji Srbije. Ana Brnabić je kao Vučićevo otkrovenje doprinela poboljšanju odnosa u našem društvu, toleranciji i razumevanju, a o tome svedoči i ovaj predlog izmena ovog zakona.

Sa čime se ona inače suočava od kada je postala, već četiri godine? Suočava se sa pretnjama i uvredama. Setimo se pretnji Đilasovaca koje su njoj upućene preko Veselinovića silovanjem i vešanjem. Setimo se uvreda Sergeja Trifunovića od pre dve godine koji je vređao tek rođeno dete Ane Brnabić. Upravo ovim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom Ana Brnabić pruža značajnu podršku plemenitim vrednostima, porodici, roditeljstvu i potomstvu. Zašto Gajić, Jeremić i drugi vređaju Anu Brnabić? Zbog toga što su prikriveni homofobi i svojevrsni rasisti koji mrze članove i birače SNS.

Reći ću nešto o četiri osobe koje su inače dodeljivale finansijsku pomoć porodicama sa decom i to isključivo svojim porodicama. Ko su ta četiri jahača pljačkokalipse koji bi da linčuju Vučića, koji su nasilnički upali u predsedništvo, koji nazivaju premijerku glupačom? Zajednička im je jedna stvar svoj četvorici – lopovluk, kao i to da ni jedan od njih nije imao uspešnu poslovnu karijeru nezavisno od politike. Politikom se sva četvorica bave isključivo da bi se obogatili i da bi pljačkali.

Počnimo od advokata Vladimira Gajića, on se najduže bavi politikom od sve četvorice. On je bio, nećete verovati, član Srpske narodne obnove, SPO-a, NSP-a, DS-a, PSG-a, DJB-a i Narodne stranke sada. Kao generalni sekretar SPO od 1992. do 1994. godine bio je član Izvršnog odbora opštine Stari Grad i tada je direktno dodelio finansijsku pomoć, što vi mislite da je možda dobro, jednom detetu, pod znacima navoda, a to dete je bilo njegov rođeni brat star 22 godine, student. Ta finansijska pomoć Vladimira Gajića koju je nesebično dodelio svom bratu, detetu od 22 godine, bila je u obliku novog stana od 50 kvadrata u ulici Tadeuša Košćuška 54 do 56. Taj stan vredi po današnjim cenama 150 hiljada evra i za toliko je oštećena opština Stari Grad jer je stan dodeljen nezakonito. Dakle, to je doprinos Vladimira Gajića, to su njegovi rani radovi.

Njegovi srednji radovi 2006. godine su obuhvatali činjenicu da ga je Vlada Srbije 2006. godine imenovala za direktora jedne od Geneksovih ćerki firmi „International CG“, a već 2007. godine, početkom oktobra, svi mediji su objavili da je pohapšena „Geneks“ mafija kada je uhapšen i direktor Vladimir Gajić, a „Geneks“ mafija je bila optužena da je oštetila budžet Srbije za svega 22 miliona evra.

U tom slučaju, samo u tom slučaju, Vladimir Gajić je opet svojoj porodici sa decom, sada svojoj, dodelio finansijsku pomoć od oko milion evra. I konačno u kasnijim svojim radovima advokat Gajić se lažno predstavljao pre tri godine kao predsednik Advokatske komore Beograda, a to nije bio. Inače, on je predsednik, zamislite, pravnog saveta Jeremićeve stranke.

Drugi jahač pljačkokalipse Borislav Novaković je bio jedan od aktera svojevremeno afere „Solun“ i kriminalnog glasanja o Zakonu o radu 2001. godine. Inače, taj genije Jeremićev, svojevremeno DS-ov, Bora Novaković, je hapšen zbog osnovne sumnje da je od 2007. do 2010. godine oštetio budžet Novog Sada za svega 1,3 miliona evra. Tog Novakovića Jeremićevog 2017. godine Viši sud je osudio na tri godine zatvora, zbog upravo ovih malverzacija koje sam naveo, u Novom Sadu. Dakle, ovaj Jeremićev Novaković je dodelio finansijsku pomoć svojoj porodici sa decom, tešku svega 1,3 miliona evra. Danas je ovaj genije predsednik pokrajinskog odbora Jeremićeve stranke.

Treći jahač pljačkokalipse Miroslav Aleksić je takođe svojoj porodici dodeljivao finansijsku pomoć, i to obilno. Dok je bio predsednik opštine Trstenik, osumnjičen je da je opljačkao silne pare. Tako su mediji 11. februara 2021. godine objavili vest: „Jeremićev potpredsednik opljačkao Trstenik, izvlačio milione preko tasta i tašte“. Aleksić je optužen da je kao direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Trstenika i kao predsednik opštine Trstenik pljačkao i opštinsku kasu i kase opštinskih preduzeća, tako što je radio sa taštom i tastom i njima dodeljivao pomoć. Samo tokom dve godine Aleksićeve vlasti potpisano je pet ugovora, a bilo ih je mnogo više, sa taštom i tastom, ukupne vrednosti 24 miliona. Inače, Aleksić je bio član G17, URS, a svoju stranku NPS je preprodao Jeremiću. Dakle, i on je dodelio finansijsku pomoć svojoj porodici sa decom, tešku 24 miliona evra. On je potpredsednik Jeremićeve stranke.

Četvrti jahač pljačkokalipse Vuk Jeremić, poznatiji kao Jeremija Vuk Branković, jedan od očeva lažne države Kosovo, i setimo se katastrofalnih, samo kratko, rezultata tog bivšeg ministra Jeremića. On je jedan od najzaslužnijih osoba na planeti za proglašenje lažne države Kosovo, više i od Tadića i Borka Stefanovića, a inače Albanci sa Kosova svu trojicu slave kao božanstva.

Nezavisnost Kosova je u vreme mandata Jeremića priznala 91 država, Jeremić je pregovore o Kosovu i Metohiji preneo iz nadležnih UN, u nenadležnu EU. Konačno, Jeremić je pred Skupštinom UN, uništio suverenitet Srbije, štetočinskim zahtevom Međunarodnim sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Jeremić je, inače, dok je bio ministar pet godina, na svoja luksuzna ministarska putovanja, o čemu postoje dokazi, potrošio, nećete verovati, 3,6 miliona evra, a sebi je tokom tih pet godina dodelio 55.000 evra dnevnica, čime je duplirao, inače, iznos svoje zvanične plate. Državni revizori su utvrdili nezakonito poslovanje Jeremićevog ministarstva, pazite, pri razmeni deviza i, opet pazite, preko menjačnice koja se zvala „Trange frange“, umesto preko Narodne banke Srbije, i pri plaćanju aero-klubu, i to su sve zajedno oštetili državu za 360.000 evra.

Štetnim ugovorom koji je 2012. godine potpisao Jeremić sa „Energoprojektom“, država je, sumnja se, oštećena za svega 5,2 miliona evra. Jeremić je, inače, taj prepošteni čovek, povezan i sa domaćim i sa međunarodnim kriminalcima. Inače, najbliži saradnik Jeremića, ali nije u njegovoj stranci, pošto se radi o Kinezu iz Hong Konga, Patrik Ho, bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga, bivši finansijer Jeremićeve NVO, 2019. godine je pravosnažno osuđen u SAD na tri godine zatvora. Pored Hoa, hapšeni su i Jeremićevi donatori, sve kriminalci, mega tajkun Ji Đijan Ming u Kini, koji je inače šef Patrika Hoa, Šeik Tidijan Gađio, bivši šef diplomatije Senegala, i meksički biznismen Emilio Lozoja, veliki prijatelj Jeremićev. Inače, Ho i Gađio su bili članovi borda upravnog odbora Jeremićeve NVO. Sva četvorica kriminalaca su do 2017. godine Jeremiću donirali neverovatnih 7,5 miliona dolara.

O imovini bivšeg ministra Jeremića i njegove porodice, medijska mreža „Antidot“ je 2017. godine, između ostalog, objavila podatke koji kažu da su Jeremić i porodica teški i da imaju carstvo nekretnina od 1.100 kvadrata i najmanje 11 hektara zemljišta. U međuvremenu, od 2017. godine do danas, Jeremić je pazario ogroman stan u centru Njujorka. Inače, dakle to znate, da zaključim ovaj deo sa tim, Vuk Jeremić je, kao i ona prethodna trojica, svojoj porodici dodelio finansijsku pomoć, svojoj porodici sa detetom, od oko 10 miliona dolara.

Jeremić je inače više puta uhvaćen da govori neistinu u medijima. Prošle godine je, odgovarajući na pitanje u medijima o poreklu svog bogatstva, obmanuo javnost izjavom da je zaposlen kao član borda jedne međunarodne kompanije, a kompanija je to demantovala. Jeremić je 2. januara 2019. godine izjavio, i to je svuda bilo objavljeno, da Putin, navodno, prezire Vučića. Četiri dana posle te Jeremićeve izjave Putin je odlikovao Vučića najvišim ruskim ordenom. Dana 17. marta 2019. godine Jeremić je slagao da Vučić pada do Vaskrsa 2019. godine. Prošle su dve godine, Vučić ne da nije pao, nego je ojačao, a SNS je od tada skočila sa 50 na 60%.

Pre neki dan je, i to je važno i za ovaj zakon, lagao Jeremić. Iz snimka koji su Jeremićevi ljudi pustili i snimili u haustoru Predsedništva se jasno vidi da je ono što je Jeremić pričao u petak 25. juna ispred Predsedništva čista laž. Na Jeremićevom snimku se vide petorica besposličara – Jeremić, Aleksić, Gajić, Novaković i peti koji snima, koji vređaju predsednika Republike. Jeremić je predsedniku Vučiću lično tamo rekao: „Lopove, izdajniče i kukavice“, a iz snimka se jasno vidi da predsednik koji im je izašao na crtu mirno govori, da ne viče, da ne psuje, da ne preti nikome.

Predsednik Srbije je u tom slučaju pokazao da se nikoga ne plaši, čak ni petorice kabadahija. Pokazao je koliko su kukavičke i prazne njihove pretnje revanšizmom, osvetom, promenom vlasti u krvi, vešanjem i silovanjem. A najveća opasnost u ovom slučaju nije pretila samom gospodinu Vučiću, pretila je zgradi Predsedništva, i to od pljačke, jer se u zgradi nalaze vredne umetnine, a ova četvorica i verovatno ovaj peti su poznati pljačkaši. Predsednik Vučić ih je dočekao sam. Njih je bilo petorica, već sam rekao. Predsednik Vučić je malo zavrnuo rukave, a oni su odmah počeli da cvile, da kevću, podvili su repove i štuknuli odmah i nestadoše u vidu lastinog repa. Predsednik Vučić se našao u čudu gde se denuše, hteo je da im da vode, elektrolite i sredstva za smirenje, a oni utekli. Mislim, skiknuli su očigledno od vrućine, nisu pili lekove prepisane, nisu pili tečnost, osim rakijica koje su popili, pa ne znaju da se na 40 stepeni ne piju rakijice, dehidrirali načisto, a onda kada su izašli, oneredili se, obeznanili, unezverili, promucali, kuku.

Pazite, da su pokušali takav upad kod Bajdena, kod Merkelove ili kod Borisa Džonsona, bili bi oboreni na pod sigurno, vezani, možda pretučeni, ukoliko bi pružali otpor, i procesuirani. I šta ovde vidimo? Predsednik Vučić i naši nadležni organi su blagi i tolerantni i mislim da je to ispravno. I predsednik Vučić je pokazao da su njegova vrata otvorena svima, pa čak i ovakvim kabadahijama, da je pomirljiv, tolerantan, ali i da se ne plaši primitivaca i nasilnika poput ove petorice.

Da je sve to što kažem tačno ustanovila je i novinarka televizije N1 Minja Miletić kada je uhvatila Jeremića pre neki dan u laži, pre dva dana, i postavila mu niz neugodnih pitanja koja su razobličila i razmontirala Jeremića. Na kraju tog intervjua novinarka Miletić je pitala Jeremića da li zaista misli da će takvom ekstremnom retorikom doći na vlast, a Jeremić je odgovorio: „Pa vi ako vam se to ne sviđa, nemojte da glasate za nas“, čime je potvrdio to. A zbog čega je Jeremić upao u Predsedništvo? Prvo, on je očajan zbog svog rejtinga i to je priznao u ovoj emisiji na televiziji N1, kada je rekao da je to učinio da skrene pažnju na sebe. A zašto? Pa Jeremićeva stranka, po najnovijem istraživanju „Ipsosa“ od pre neki dan, ima 1,2% podrške građana, što znači da je na nivou statističke greške.

O plemenitosti predsednika Vučića, svedoči i priznanje koje je danas dobio za najplemenitiji podvig koje mu je dodeljeno u Skupštini grada Beograda, zbog toga što je upravo predsednik doneo odluku o doniranju, to je do danas ili do pre neki dan, 230 hiljada vakcina državama u okruženju, Češkoj, ali i stranim građanima koji su vakcinisani u Srbiji. Ovo nije uradio niko u svetu, tek sada države donose odluke o doniranju vakcina i idu putem koji je utro predsednik Vučić.

I za kraj, jedan vrlo pristojan, postoji jedan vic o Jeremiću koji opisuje sve ove događaje. Sedi Jeremić u fontani na Andrićevom vencu i pere noge, priđe mu portir i pita ga, šta to radi? Jeremić kaže – došao sam da bijem Vučića. Posle izvesnog vremena priđe mu policajac i pita ga, šta to radi? Jeremić kaže - došao sam da bijem Vučića. Posle nekog vremena priđe mu i Vučić i pita ga šta to radi? Jeremić pokunjeno kaže – ladim noge i jedem ono što se ne jede.

Veliki Dušan Radović je rekao, i kao da je mislio baš na ljude poput Jeremića – za izdajice, tužibabe i cinkaroše u beogradskim školama uvodi se novo priznanje „vukovac“, po imenu onog Vuka koji je prema narodnoj pesmi izdao na Kosovu.

Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, hvala vam.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen u ovoj Skupštini 2018. godine, je jasan znak da slušamo glas javnosti, da uvažavamo stvarnost, da ispravljamo greške i da poštujemo sudove.

Ovim izmenama se dalje poboljšava, što je značajno, položaj zaposlenih žena za vreme porodiljskog odsustva, položaj zaposlenih žena koje imaju bolesno dete, položaj žena koje su poljoprivredni osiguranici, položaj zaposlenih žena, žena koje samostalno obavljaju privrednu delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i jednoroditeljskih porodica. Postoji još niz pozitivnih izmena ovog osnovnog zakona.

Samo ću podsetiti da je predsednik Vučić u svom sjajnom izveštaju o Kosovu i Metohiji pomenuo jednu ključnu stvar koja se odnosi i na KiM, ali i na celu Srbiju i na sveukupne ogromne rezultate države Srbije u poslednjih devet godina i rekao je: "Naš problem više nije odliv, jer se Srbi vraćaju, već to što nemamo decu. Naše je da pronađemo sredinu, sačuvamo obraz, zemlju, naciju, koje mere da pronađemo da bi neko imao dete, jer to postaje najskuplja reč u Srbiji, važan je rast, važno je šta ćemo sa KiM, ali nećemo ništa ni sa čim ako ne budemo imali više dece".

Da ne zaboravim, ova Skupština je 2018. godina, ista ova većina, usvojila ovaj osnovni zakon, dakle Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, o čemu ranije nisu vlasti vodile računa, do 2012. godine. Ovim osnovnim zakonom se podstiče rađanje, uvela su se nova prava, proširio se krug korisnika prava i omogućena direktna isplata prava korisnicima i utvrđene su novi uvećani iznosi roditeljskog dodatka, posebno za treće i četvrto dete, a produžena je i dužina isplate prava sa dve na 10 godina tada, 2018. godine, a tada je donete i Strategija podsticanja rađanja.

Podsetiću na nešto što mi se čini da je pomalo zaboravljeno. Zbog plemenitog jezika koji tamo stoji, podsetiću na plemenite odredbe Porodičnog zakona koji ova država ima. Zbog toga se prosto čini ne samo da, pošto ja komuniciram sa velikim brojem ljudi, na to su zaboravili, čini mi smo zaboravili mi ovde u Skupštini, na to su zaboravili građani, na to su zaboravili posebno mladi ljudi, posebno supružnici ili ljudi koji uskoro treba da postanu roditelji ili supružnici.

Dakle, i te odredbe Porodičnog zakona, čiste odredbe naravno, neću sve, ali zaista je jezik fantastičan, dakle te odredbe govore o suštini i humanosti porodičnih vrednosti. Dakle, jedan od članova je porodica. To je poglavlje porodica. Kaže – porodica uživa posebnu zaštitu države. Brak – brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Rađanje – majka, dete. Žene slobodno odlučuju o rađanju. Majka i dete uživaju posebnu zaštitu države.

Sledeći član – svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje ga se tiču. Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, te od svake vrste eksploatacije. Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, što mi upravo sada radimo. Roditelji, kaže – roditeljsko pravo pripada ocu i majci, tj. majci i ocu zajedno. Roditelju su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava.

Sad poglavlje i glava brak, sklapanje braka. Kaže – različitost polova, izjava volje i nadležnost: brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem. Kaže – dejstvo braka: zajednica života, poštovanje i pomaganje. Supružnici su dužni da vode zajednički život, te da se uzajamno poštuju i pomažu.

Onda ide treći deo zakona – odnosi deteta i roditelja, porodični status deteta. Kaže – materinstvo i očinstvo. Materinstvo – majka deteta jeste žena koja ga je rodila. Očinstvo, kaže – ocem deteta koje je rođeno u braku smatra se muž majke deteta.

Ima poglavlje – prava deteta: dete bez obzira na uzrast ima pravo da zna ko su mu roditelji. Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.

Pa, razvoj deteta – dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.

Onda kaže – roditeljsko pravo, smisao roditeljskog prava: roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Onda, opet plemenite odredbe – sadržina roditeljskog prava: staranje o detetu. Kaže – roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. Staranje o detetu obuhvata čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje, te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.

Onda, plemenite odredbe – čuvanje i podizanje deteta: roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.

Na kraju, vaspitavanje deteta – roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.

Vidite da sam bio u pravu kada sam rekao pročitavši ovo, da je sve ovo po malo, pogotovo kada gledamo i medije, a mediji su velika vlast, da je sve to po malo zaboravljeno.

Da bih istakao kontrast ovih plemenitih vrednosti i ovih odredbi ukazaću na jedan razoran slučaj, razoran zbog toga što je počinilac ostao neprocesuiran. Čak nije ni kažnjen uopšte, naravno kad nije ni procesuiran. Razoran je taj slučaj zbog toga što se radi o medijski najuticajnijem pojedincu opozicije, čak u celoj Srbiji. Radi se o čoveku koji je samozvani šef opozicije.

Tajkun Dragan Đilas je dao ogroman doprinos narušavanju porodičnih odnosa i vrednosti. Đilas je, po svedočenju u policiji, njegova bivše supruge i njenih roditelja, maltretirao, i fizički i psihički, bivšu suprugu i njene roditelje. Izazvao je porodično nasilje kada je fizički napao bivšu suprugu i njene roditelje pred malom decom i kada je bivšem tastu, starcu od 70 godina, naneo telesne povrede. Đilas je izazvao to nasilje zbog toga što on u tom trenutku i te godine, verovatno, na žalbe njegove bivše supruge nije hteo da plaća alimentaciju. Ovakvi slučajevi razdorno deluju na društvo.

Koliko je ovo potresan slučaj, svedoči samo deo iskaza bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, dat u policiji Vračara, citiram Đilasovu bivšu suprugu: „ Psihički me je maltretirao, to jest vršio torturu nada mnom dok sam bila trudna, dete je rođeno prevremeno i sa srčanom manom, imao ozbiljnu aritmiju. Takođe, da naglasim da je za vreme moje trudnoće Dragan Đilas bio sa drugom ženom i za vreme dok sam bila trudna i dok me je maltretirao bila sam kod svojih roditelja i nijednom me nije pozvao da pita kako sam. Pre mesec dana mi je pretio, tako što mi je rekao – odrubiću ti glavu. Ja sve ovo nisam prijavljivala, ali sada sam nakon svega zabrinuta za svoju bezbednost, kao i za bezbednost svoje dece“. Kraj citata. Strašno, složićete se.

Šta su uzroci i o tome je cenjeni ministar delimično govorio i sjajno je govorio, šta su uzroci depopulacije? Razlikuju se naravno od zemlje do zemlje, mislim od podneblja do podneblja, ali kada govorimo o Srbiji ne treba i dalje i danas 2021. godine voditi računa da i dalje na Srbiju utiču ogromne ljudske žrtve Srbije u dva svetska rata, to su dva miliona žrtava. Od tih demografskih gubitaka, Srbija se ni dan danas nije oporavila. Veliki negativan uticaj su ostavili ratovi 90-ih, što zbog žrtva, što zbog pojačanog iseljavanja. Kod nas je siromaštvo samo jedna od uzroka depopulacije.

Međutim, broj prekida trudnoće jedan je od važnijih razloga. Procene o godišnjem broju abortusa se kreću između 130 i 200 hiljada godišnje u Srbiji. Na svako rođeno dete dođu dva ili tri abortusa. Iseljavanje je takođe bitan razlog, međutim, ovih godina mnogo manje nego ranije. Međutim, procena je da se iz Srbije tokom poslednjih pedeset godina, govorim o tom periodu, dakle, da je na svakih pet godina odlazilo 150 hiljada građana, a radi se uglavnom o mlađoj populaciji.

Dakle, još jedan opšti razlog su bolesti koje nosi modreno društvo, a u Srbiji posebno povećan uzrok smrtnosti izazivaju posledice bombardovanja radio-aktivnim uranijumom 1999. godine. Pre pet godina je objavljeno da je Srbija prava zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. I ne manje važno sada, ova pandemija koja traje već 16 meseci i trajaće još godinama, takođe višestruko negativno utiče i na mortalitet i na natalitet.

Veliki uzrok pada nataliteta su i tzv. ja bih to nazvao socijalno-psihološke, pod znacima navoda, bolesti, koje nosi, pod znacima navoda, vrli novi svet, govorim o Hakslijevo knjizi. Ti uzroci su svuda u svetu i oni su i demotivisanost, demoralizovanost, narušavanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, razgradnja porodice, a jedan od pokazatelja toga je prava epidemija razvoda o čemu je uvaženi ministar govori. Narastajući uzrok su i negativni, toksični uticaji pogrešnih modela ponašanja koje nameću svemoćni mediji i uticajni delovi društva pod kontrolom zapada. Ti toksični uticaji podrazumevaju nasilje, pornografiju i negativne uticaje na polni identitet dece i mladih.

Konačno, veliki negativni uticaj na natalitet je uticaj potrošačkog, materijalističkog društva u kome je suština imati, a ne biti. Ovo poslednje što sam naveo, već decenijama ima veću promociju od zalaganja za humano, obrazovano i produhovljeno društvo. Zato i nije čudo da mladi naraštaji odbijaju ne samo brak, već mnogo važnije, odbijaju zasnivanje bilo kakve porodice, odbijaju roditeljstvo.

Država Srbija unazad devet godina pruža značajnu i neodustajnu podršku plemenitim društvenim vrednostima, a to su između ostalog porodica, roditeljstvo i potomstvo.

To je prava podrška poštovanju predačkog nasleđa koje omogućava zdravu i neometanu demografsku obnovu Srbije. Ako ne sprovedemo natalitetne mere, a to je inače u toku i još jače, ne samo da nećemo moći da povratimo Kosovo i Metohiju, nego ćemo do kraja ovog veka za 80 godina doći na prag biološkog opstanka.

Naš Ustav ima plemenite odredbe. Kaže – pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, to je jedna glava, član 62. svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju braka, brak se zaključuje na osnovu datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.

U članu 64. kaže – deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja.

U članu 66. naš Ustav kaže – porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom. I o tome najviše brinu predsednik Vučić i SNS. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, uzdiže porodične vrednosti, gradi Srbiju, leči Srbiju, vakciniše Srbiju. Predsednik Vučić leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

A porodica, roditeljstvo i potomstvo odnosno pojmovi deca, majka, otac, su tradicionalne neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji.

Živela Srbija. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i poslanice, poštovani građani, ja ću govoriti o ovom zakonu o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. To je izvanredno i mi već sada nedeljama, što se tiče različitih tačaka dnevnog reda, vidimo koliko su, po mnogim stvarima, izvanredni evropski standardi koji od nas zahtevaju nešto ovako. Ovo je ispunjavanje jednog od njih, ali u svakom slučaju ovo radimo i zbog sebe i upravo stvaranje ovakve baze i donošenje jednog ovakvog zakona je izvanredno.

Znači, ova baza podataka predstavlja realizaciju naših obaveza prema EU. Dakle, pregovaračko poglavlje 24, o njemu se radi. Ova baza omogućava efikasnu razmenu podataka između državnih organa, nadležnih, za prevenciju i borbu protiv terorizma i podiže sposobnost sistema bezbednosti u Srbiji.

Ono što je bitno za dalji tok mog govora, znači, u ovu Nacionalnu bazu zavode se osnovni podaci o fizičkim licima, pravnim licima, grupama i organizacijama. Sve je to važno zato što mi u Srbiji, nažalost, kada pogledamo i organizacije i grupe, ali i pojedince, imamo sve njih koji se bave i sve to polako kroči na našu političku scenu, koji se bave terorizmom. Prethodno je to bio anarhoterorizma, samo anarhija. Međutim, kada pogledate događaje od pre 11 meseci ispred ove Skupštine, niko neće nikoga moći da uveri da se nije radilo o terorizmu. Dakle, upravo o tome ću sada nešto reći. To je tema.

Dakle, terorizam, nažalost, u Srbiji postoji. Od beogradskih izbora, pa na ovamo, ekstremizam dela opozicije koju predvode Đilas, Nogo, Đorđević, mislim Mlađan, Damjan Knežević i drugi postaje sve izraženiji i pokazuje tendenciju transformacije u čist terorizam. Dakle, mnogobrojne pretnje smrću, na primer vešanjem, su stizale sa tih levih i desnih ekstremističkih strana Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i mnogim drugim predstavnicima vlasti. Mnogobrojnim ženama predstavnicima vlasti su stizale pretnje silovanjem – Ani Brnabić, Ireni Vujović i drugima.

Pretnje, takođe, od 2018. godine, nasilnom promenom ustavnog poretka na ulicu, u krvi i sudovima revolucije uperenim protiv nosilaca vlasti su bili svakodnevni i te pretnje su upućivali i zagovarali Boško Obradović, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin i Sergej Trifunović.

Anarhija onog pokojnog saveza za Srbiju iz 2018. i 2019. godine je polako danas prerasla, i to smo videli prošle godine, u teror. Dakle, mi znamo da je Đilasov SSP organizovao serije vandalskih incidenata u Beogradu. Đilasovci su proganjali zamenika gradonačelnika Gorana Vesića ispred njegovog doma, a onda su na promociji knjige, gde su takođe proganjali ljude, izvršili paljenje knjiga, što su samo, kako znamo iz prošlosti, radili 30-ih godina nacisti, ali nacisti su bili teroristi.

Setimo se podsticanja na teror i targetiranja ljudi putem naslovnica NIN-a i „Danas“ i sve što sam govorio, a ima toga još mnogo više, zaista ide u prilog tvrdnji da je deo opozicije debelo zagazio u terorizam.

Zagovornici zastarelog akademskog pristupa terorizmu moraju da budu svesni da se pojedine definicije terorizma brzo zastarevaju. Recimo samo kad pogledamo uspon sajber terorizma. To još udžbenici koji govore i uče o terorizmu nisu još uspeli da zabeleže.

Većina pretnji smrću Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice i članovima SNS upravo dolazi anonimno preko društvenih mreža, a mnogobrojne definicije terorizma, navešću samo dve, idu u prilog ovoj tvrdnji što govorim. Navešću samo dve, jedna je definicija terorizma od stane UN, koja kaže – „To su krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u javnosti, grupe ljudi, ili određenim osobama zarad političkih ciljeva“, kraj. NATO-va definicija terorizma je „Nezakonita upotreba ili pretnja silom ili nasiljem protiv lica ili objekata u pokušaju prinude ili zastrašivanja vlade ili društva zarad ostvarivanja političkih, verskih i ideoloških ciljeva“, kraj navoda. Tačno to pojedinci i grupe rade u Srbiji, pogotovo od 2019. godine.

Ključni događaj koji svakako ukazuje na terorizam je napad na Skupštinu Srbije koji je trajao od 7. do 14. jula prošle godine, znači punih sedam dana. Taj teror i to nasilje su bili, po meni, klasičan pokušaj državnog udara. Taj teror su organizovali Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i Damljan Knežević. Đilasovski deo opozicije je obezbedio prateću masu, dakle levičari su obezbedili prateću masu svojih pristalica, kao podršku desnim ekstremistima. Znači, prve večeri terora, podsetiću vas, bilo je pet hiljada ljudi, treće i četvrte - tri hiljade, pete - hiljadu, šeste - petsto, sedme - dvesta i konačno sto. Direktor policije Rebić je tada rekao da se Damljan Knežević i Srđan Nogo mogu označiti kao organizatori napada na Skupštinu.

Podsetiću da medijsku podršku svemu ovom su pružale televizije i to svih ovih dana, televizija N1, televizija Nova S, njihovi portali, portal Đilasov „Direktno“, List Danas i opet more njihovih portala. Osim napada na Skupštinu Srbije, gde je naneta velika materijalna šteta, povređeno je 140 policajaca, paljena i uništavana imovina, teroristi su tada kamenovali i RTS. Napali su dvojicu novinara Tanjuga, zapalili su pet vozila policije, oštetili su žestoko dvoje vrata na ulazu u Skupštinu i drugu štetu su naneli Skupštini. Palili su kontejnere, uništavali izloge, krali iz prodavnica, palili automobile građana, demolirali su plato ispred crkve Svetog Marka, gde se nalazi spomenik Patrijarhu Pavlu.

Nadležni su tada rekli da postoji evidentna umešanost stranih službi u izvođenju cele operacije. Da su te službe bile umešane svedoči činjenica da je BIA tada uhapsila značajan broj stranih državljana koji su učestvovali u teroru i to dvojicu izraelskih, jednog Britanca, jednog Tunižanina, četiri Crnogorca i desetak građana BiH. Kod tih lica je pronađena i teroristička oprema.

Više puta su ispred ove Skupštine novinari zabeležili nasilnike koji su ispred Skupštine salutirali nacističkim pozdravom „Hajl Hitler“. To je samo bio još jedan od dokaza onom fašističkom karakteru tog nasilja i terora.

Umberto Eko je svojevremeno rekao u fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga je pacifizam kolaboracija sa neprijateljem. Upravo su Đilasovi lažni pacifisti i antifašisti stajali iza fašista koji su vršili direktno nasilje. A da je napad i to je ključni argument na ovu Skupštinu bio terorizam svedoči stav predsednika SAD prema napadu na Kongres koji se zbio te iste godine samo u januaru 2020. godine, koji je bio blaži nego napad na Skupštinu Srbije. Dakle, napad na Kongres je trajao jedan dan, na Skupštinu Srbije sedam, osam, a tamo je povređeno 10 puta manje policajaca nego ovde. Predsednik SAD Džozef Bajden je oštro osudio napad na Kongres. On je u svom obraćanju 7. januara rekao: „ Da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi“, kraj navoda.

Iz svega rečenog može se izvući jasna paralela sa napadom na Skupštinu Srbije. Tako mi danas možemo poručiti svima koji su podržali napad na Skupštinu Srbije, Đilasovim i Šolakovim medijima, N1, Nova S, Danas, NIN, Vreme, ono što je rekao Džozef Bajden – da se niste usudili da ih nazivate napadače na Skupštinu Srbije demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi i Džozef Bajden je najbolje okarakterisao Đilasa, Noga, Đorđevića i ostale tada – domaći teroristi.

Reći ću sada nešto o tom domaćem unutrašnjem terorizmu. Podsetiću vas da je ove godine u februaru došlo do hapšenje terorističkog i mafijaškog klana Belivuk-Zvicer, paravojnog, oružanog krila široke grupe koja ima samo jedan cilj – ubistvo predsednika Vučića i nasilnu promenu vlasti. Ta grupa, vojno krilo, pored oružanog ima i političko krilo, finansijere i ideologe, nalogodavce i podstrekače, a inače u svetu većina terorističkih grupa ima svoje manje ili više legalno političko krilo i potparole. Međutim, do sada se ispostavilo i uglavnom pokazalo svuda u svetu da su i pripadnici političkog krila i potparoli sami teroristi. Tako mi imamo ovde bivšeg potpredsednika Fudbalskog kluba „Partizan“ koji od kada je podneo ostavku nastupa kao potparol oružanog krila Belivuk-Zvicer i zbog toga je dva puta, verovatno, bio na saslušanju u SBPOK-u.

Odgovor na pitanje ko čini političko krilo terora je jasan, svi oni koji godinama unazad pozivaju na nasilnu promenu vlasti, na sudove revolucije, na likvidaciju predsednika Vučića i članove njegove porodice, na likvidaciju funkcionera vlasti SNS i svi koji su do sada pozivali na nasilje ili su organizovali političko nasilje svi oni treba da uđu u ovu bazu, u ovaj registar.

Samo ću vas podsetiti da je količina naoružanja i eksploziva koja je pronađena kod terorističkog klana Belivuk-Zvicer u zgradi terora u vlasništvu ove mafijaške grupe i terorističke u Ritopeku ukazuje da se ne radi samo o mafiji, već o unutrašnjem terorizmu. Pazite, više od 10 kilograma plastičnog eksploziva, pet protivpešadijskih mina, četiri bombe, dve tromblemske mine, jedan tromblonska puška, jedan mitraljez velikog kalibra koji služi za napad na oklopna putnička vozila, 12 automata, šest snajpera, 10 pušaka, četiri pištolja i velika količina municije, a razumno je pretpostaviti da ovi teroristi i mafijaši klana Zvicer-Belivuk imaju još skrivenog oružja po Srbiji.

U prilog svemu što govorim svedoče i sledeće činjenice – setite se svedočenja plaćenog ubice Čabe Dera koji je rekao da su mu dve mafijaško-terorističke grupe iz Srbije i Crne Gore nudile da ubije predsednika Srbije. Setimo se i to je takođe stvar koja dokazuje teror, prisluškivanje predsednika Srbije i njemu bliskih osoba u trajanju od 18 meseci. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u bivše državne sekretarke MUP-a. Setimo se izjave načelnika UKP da je pripreman atentat na predsednika Srbije. Setimo se saslušanja u SBPOK-u bivšeg predsednika FSS. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u ovog bivšeg potpredsednika FK „Partizan“, sada potparola Zvicer-Belivuk koji je osnovao i osniva, najavio je svoju nekakvu partiju, verovatno pedofila i ljudoždera. Ono što je značajno, svi oni koji su pozivani SBPOK ovoliki broj puta su odbili i poligraf. Rekao sam već da postoji političko krilo mafije i terorista. Setimo se opet svih ovih pretnji vešanjima, silovanjima i nasilnih protesta i nemoguće je ne videti da je sve to u punom intenzitetu počelo onog trenutka kada se Đilas 2018. godine, početkom te godine vratio u politiku, a statistika je neumoljiva i opet govorim o teroru koji je uperen protiv SNS.

Statistika je neumoljiva. Od kada se Đilas vratio u politiku u ovoj drugoj turi od početka 2018. godine broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Do tada je bilo 10 napada tokom pet godina, od 2013. do 2018. godine, a od 2018. godine do danas tokom tri i po godine prostorije SNS su bile 40 puta meta napada, paljenja i uništavanja.

Podsetiću vas samo da je Dragan Đilas sam učestvovao u nizu nasilnih događaja. Setimo se njegovih silnih pretnji i psovki upućenih policajcima i 2015. i 2019. godine kada im je pretio da će ostati bez posla ako on dođe ponovo na vlast.

Setimo se njegovih pretnji i nasrtaja u Skupštini grada kada je nasrnuo na našeg današnjeg poslanika Mirkovića, koji je šef odbornika u Skupštini grada. Setimo se kako je vređao i psovao studente iz grupe „Marks 21“. Setimo kako je predvodio napad na RTS 2019. godine, setimo se kako se Đilas više puta slikao sa kriminalcima optuženim za ozbiljna krivična dela Vladimirom Japancem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Setimo se da je Dragan Đilas mnogo puta u ove tri godine direktno pretio predsedniku Vučiću. Znači, u intervjuu za „Istinomer“ 5. septembra, on je rekao – srušićemo ovu fašističku vlast, ova vlast je po mom mišljenju fašistička.

Takođe 2. februara 2021. godine je rekao – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju, 3. maja 2020. godine, Đilas je direktno pretio Vučiću i vređao ga, rekao mu – ti si jedan kreten bre, bolesnik jedan, odgovaraćeš za ovo kad tad, ja ti garantujem.

Na konferenciji za štampu 18. februara 2021. godine Đilas je pretio opet direktno predsedniku Vučiću, kaže: „Plašiš se i treba da se plašiš, da sam na tvom mestu i ja bih se plašio“. Dragan Đilas je jedina osoba u Srbiji, sa tim završavam, koja upotrebljava i zloupotrebljava svoje ogromno bogatstvo protiv države.

Jedino Đilas u Srbiji ima dovoljno sredstava, moći i medija da bude finansijer, inspirator, nalogodavac, ideolog. Kao što vidimo, terorizam ne podrazumeva samoubistva, atentate i bombe već i ono što ono što u Srbiji ovde rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i njihovi sledbenici.

Zbog svega što sam naveo tražim da se u buduću bazu ovih podataka o teroristima, dakle nacionalnu bazu zavedu i osnovni podaci o svim fizičkim i pravnim licima, grupama i organizacijama koje su učestvovale u napadu na RTS 2019. godine, u napadu na Skupštinu 2020. godine i svi pripadnicima mafijaško-terorističke grupe Zvicer-Belivuk. „Tiranija je navika koja prelazi u potrebu“, rekao je Dostojevski. Živela Srbija i hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, sa saradnicom, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, sjajno je, što je u ovom trenutku tu ministar unutrašnjih poslova, pošto je pitanje upućeno njegovom ministarstvu.

Dakle, tražim obaveštenje od MUP-a, tražim obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, od REM-a i Saveta za štampu, čućete, u vezi pretnji koje je juče, 26. maja, na TV „Nova S“ u emisiji „Među nama“, izrekao tajkun Dragan Đilas.

Na pitanje voditeljke, kažete lustracija. Iz Narodne stranke to zovu revanšizmom. Kako se to radi i ko to procenjuje, ko su ti ljudi koje treba lustrirati? Kraj pitanja.

Potom, oligarh Đilas, jasno preti i kaže, kome će se svetiti. Citiram Đilasa – „Ljudi, ljudima koji su se bavili nekom javnom delatnošću, pre svega, što znači da se to odnosi na političare, ali i na ljude koji su koristili medije da šire mržnju. U sklopu cele priče to će se odnositi na sve ljude poput Dragana Vučićevića, ili na sve ljude koji danas rade na „Pinku“ ili na „Hepiju. Evo, uzeću primer gospodina Bakareca.“ Kaže i mene treba lustrirati.

Kaže Đilas dalje: „Ljudi koji napadaju druge i poznanici su, ta mržnja koju oni šire, te napade koje prave, pa neko mora za to da odgovara, znači odgovaraće svi.“ Kaže Đilas, znači odgovaraće svi. Pretnja je upućena i svima nama. Kaže - neko mora da stavi tačku na političare koji su se ogrešili o moralne kodekse, za to mora da se snosi odgovornost.

Dragan Đilas je ovim počinio više krivičnih dela, pretio je urednicima medija, pretio je svim novinarima i svim zaposlenima na TV „Hepi“ i TV „Pinku“, pretio je svim političarima, neistomišljenicima, pretio je svima nama poslanicima, preti svima koji su se, kako on kaže, ogrešili o njegove moralne kodekse, a njegovi moralni kodeksi su nasilje, pljačka i lopovluk. Đilas otvoreno preti, posle toga, da će oduzimati nacionalne frekvencije, „Pinku“ i „Hepiju“.

Na kraju intervjua, još luđe, Đilas optužuje i vređa predstavnike EU i SAD i otvoreno je rekao da su korumpirani i da ih je Vučić korumpirao i da ga zbog toga podržavaju. Posebno je vređao ambasadora SAD, Entonija Gotfrija. Državo, reaguj.

Šta Đilas podrazumeva pod lustracijom i revanšizmom? Da li misli na to da će otpuštati ljude, kao što su žuti i on između 2008. i 2012. godine otpustili 400 hiljada ljudi u sklopu revanšizma? Da li misli da je revanšizam, zatvaranje novinara i političara, koji mu nisu po volji?

Podneo je, podsećam, do sada 400 tužbi i krivičnih prijava, protiv novinara i političara, koji su istraživali njegove mahinacije.

Da li Đilas pod revanšizmom podrazumeva silovanje, kao što je njegov Željko Veselinović pretio Ani Brnabić, silovanjem?

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva vešanje, bacanje u Dunav, klanje političara i novinara, sudove revolucija? Sve to su pod znakom navoda njegovi ugledni elitisti najavljivali u poslednje tri godine, i odnosilo se opet na sve nas.

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva napad na RTS, koji je već izveo prošle godine, kada su pretili novinarima?

Da li Đilas pod lustracijom i revanšizmom podrazumeva napad na Skupštinu Srbije, koju je već izveo prošle godine, kada je povređeno 140 policajaca?

U tom kontekstu setimo se silnih Đilasovih pretnji, iz slučajeva psovki i porodičnih nasilja. Setimo se kako je vređao policajca koji ga je zaustavio i rekao mu je, daj odj… više, evo ti vizit karta, da znaš ko te je ostavio bez posla.

Sledeće, psovao je na sednici Skupštine grada, odbornika SRS Zorana Ognjanovića, rekao je - j… ću ti majku i oca i sestru, to sam lično čuo, bio sam dva metra udaljen od Đilasa.

U maju 2018. godine na sednici Skupštine grada, za govornicom je Đilas fizički nasrnuo na šefa naših odbornika, Aleksandra Mirkovića. Đilas je 17. marta 2019. godine, na Terazijama, psovao, pretio pripadnicima policije u civilu, da će opet ostati bez posla, 19. januara je vređao i psovao studente, rečima „j… ti mater“ pa homofobna psovka. Đilas je 3. maja, dok mu je ceo grad skandirao da je lopov, pretio predsedniku, citiram Đilasa, znači ovo je uputio predsedniku, Đilas stalno tvrdi da nikoga ne vređa – ti si jedan kreten, kukavica jedna bolesna, platićeš kad tad.

Konačno Đilas je po izveštajima MUP-a i svedočenju njegove supruge, tasta i bivše tašte, maltretirao i fizički tukao u decembru 2014. godine, o čemu postoje zapisnici u MUP-u. Uz to je, po njenom svedočenju, njegove bivše supruge, fizički ju je maltretirao, dok je bila trudna i pretio je da će joj odrubiti glavu. I onda ovih dana Đilas ponavlja bestijalnu glupost da je predsednik Vučić mentalno bolestan.

Iz ovoga što sam jasno naveo, vidi se da je Đilas opasan psihopata i sociopata, on nema saosećanja ni prema kome. Pitaću Đilasa pošto me ovih dana vređa u njegovim medijima i non-stop proziva, šta je uradio za narod, šta je uradio za Srbiju? Opljačkao je Srbiju. U poslednjoj godini je godinu dana sabotirao borbu protiv epidemije. Nije donirao ni jednu masku, ni jedan respirator. Za razliku od njega ja sam dva puta išao na teške operacije da bih donirao kožu teško izgoreloj deci, Urošu Karoviću iz Kraljeva i Mileni Šukundi iz sela Prigrevica, a za to vreme Đilas je drao kožu s leđa narodu.

Biblijsko otkrovenje Sv. Jovana Bogoslova, kao da opisuje Vučića i Đilasa – dobro i zlo „I, videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj i uhvati aždahu, žutu zmiju koja je đavo i sotona i sveza je na 1.000 godina i u bezdan baci, zatvori je i zapečati nad njom da više ne prelašćuje naroda, dok se ne navrši 1.000 godina“. Ko čini nepravdu neka još čini nepravdu i ko je pogan, neka se još pogani i ko je pravedan, neka još čini pravdu i ko je svet neka se još sveti.

Živela Srbija.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođa ministarka sa saradnicima, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, ovim sjajnim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Ovim država razumnim merama obezbeđuje očuvanje tajnosti i informacija.

Naravno, ono što je bitno to je da je ovo nov Zakon i skladu je sa regulativom EU, čak je i preduslov, pa je onda još sjajnije time što ga donosimo.

Baciću jedno malo drugačije svetlo na, pre svega zloupotreba i ovog dosadašnjeg zakona, a pretpostavljam i kada ovaj zakon bude bio donet i na zloupotrebe u budućnosti.

Dakle, unazad dve godine od kada postoji Đilasova stranka slobodne pljačke, ta stranka i njeni funkcioneri konstantno nezakonito pribavljaju, koriste i otkrivaju poslovne tajne. Dakle, to rade i Marinika i Đilas, a Boga mi Jeremić, Aleksić iz Narodne stranke. Da oni žive u EU u kojoj postoje ovakvi zakoni oni bi bili do sada procesuirani, mogu da budu srećni što žive u Srbiji i što ovaj zakon još uvek nije stupio na snagu. Nadam se da ćemo mi primenjivati ovaj zakon.

Dakle, oni osim što nezakonito pribavljaju poslovne tajne, oni ih filuju i lažima i onda ih tako plasiraju u medije. To smo videli u slučajevima „Telekoma“, „Krušika“ MUP-a, ali i mnogim drugim.

Đilasova stranka nezakonito, dakle i to su sad odeljci ovog zakona, i tačno se vidi šta đilasovci i Đilas rade. Đilasova stranka nezakonito pristupa, prisvaja i umnožava dokumenta koja su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu ili se poslovna tajna iz njih može izvesti.

Đilasova stranka nezakonito postupa zbog toga što funkcioneri SSP znaju da su poslovne tajne koje su pribavili pribavili direktno ili indirektno od drugog lica koje poslovnu tajnu nezakonito koristi ili otkriva.

Kada je sam Đilas u pitanju. Dakle, on je poslovanje svojih kompanija od 2004. godine, proglasio totalnom tajnom, pa je tako postupila i tada vladajuća Demokratska stranka.

Mislim, to je neverovatno licemerje. Đilas tuđe poslovne tajne zloupotrebljava i objavljuje, a svoje tajne nezakonito krije od četvrte godine.

Jedino je Verica Barać tamo negde u onom izveštaju iz 2011. godine, dakle ukupno do 2012. godine malo uspela da razgrne taj veo tajne koja nije smela da bude tajna zbog toga što su DS i Đilas prikrivali mega pljačku tešku 619 miliona evra, mega pljačku budžeta Srbije i Beograda.

Zašto? Upravo Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije su rekli da Đilas i njegove kompanije su malo i slabo poslovali na tržištu, a da su bile potpuno oslonjene njegove firme na budžet.

Dragan Đilas, inače, to se zbivalo pre tri dana i o tome nije bilo reči, a važno je, putem svog portala „Nova S“, pre tri dana je ponovo targetirao Danila Vučića, najstarijeg sina predsednika Srbije. Dakle, pre dva dana portal „Nova S“ je objavio u sportskoj rubrici u 22.00 časova tekst koji je inače dugačak šest strana, pod nazivom – gde je fudbal beton hale nedužne stradaju, a autora za koga nikada nismo čuli, Strahinje Nikolića.

Tekst se bavi tučom navijača u "Beton hali". Tekst je inače besmislica, jedna salata, koja ima samo jedan cilj, a to je da targetira Danila Vučića. Tekst je objavljen na naslovnici portala "Nova S", gde je Đilas suvlasnik, a na početku teksta se nalazi fotografija Danila Vučića. A Danilo Vučić nema nikakve veze sa događajima u "Beton hali", ali su ga urednik sajta i ovaj novinar namerno umetnuli u tekst da bi od njega napravili metu.

Iz samog besmislenog i haotičnog teksta, iz izjava Marka Poledice se vidi da Danilo Vučić nema ništa sa pomenutim događajem, ali se onda postavlja razumno pitanje - a zašto su ga umetnuli, njegovu fotografiju i njegovo ime, i zašto su ga doveli u vezu sa ovim nasilnim događajem, sa kojim on nikakve veze nema? Dakle, sa jedinim ciljem - da bi ga targetirali.

Već sam ranije dokazao ovde u diskusijama da su portali "Direktno" i "Nova S" portali laži i obmane i da je to utvrdila Komisija za žalbe Saveta za štampu po dve žalbe koje sam ja podneo protiv ova dva portala, pa je jedan od njih morao da to objavi, da su lažovi, a drugi nije, pošto "Nova S", navodni portal demokratije i profesionalizma ne priznaje Savet za štampu.

Ovakve lažne vesti se na ova dva portala objavljuju svakodnevno. Znači, svakodnevno oni objavljuju najmonstruoznije laži o Danilu Vučiću, Andreju Vučiću i, naravno, samom predsedniku Vučiću.

Oba portala objavljuju laži i izmišljotine mafijaškog klana Belivuk, oružanog krila terora, da je Danilo Vučić umešan u poslove i sukobe navijačkog klana. A zbog čega ovi portali targetiraju Danila Vučića? Pa, zbog toga da bi naudili predsedniku Republike i onemogućili ga u, između ostalog, njegovoj borbi protiv mafije i kriminala.

Ovo je sve crtanje mete na čelu sina predsednika Vučića i to radi vlasnik portala "Direktno", a to je Dragan Đilas, on je vlasnik, a inače je suvlasnik Šolakove obe televizije i portala "Nova S". Time se Dragan Đilas direktno obračunava sa porodicom Aleksandra Vučića.

Mi iz SNS se nikada nećemo baviti decom Dragana Đilasa. Postavljam pitanje - da li će neki nadležni organ, neka institucija ili neka NVO zaštititi ljudska prava Danila Vučića? Poseduje li Danilo Vučić ljudska prava? Danilo Vučić, sin, unuk, brat, mora da bude zaštićen jednako kao i deca Dragana Đilasa i Marinike Čobanu Živku.

Đilasovi portali "Nova S" i "Direktno" su odlučili da Danilo Vučić nema ljudska prava i da ga treba dehumanizovati i likvidirati. Postavljam pitanje - da li je Đilas dao direktne naloge direktoru portala "Direktno" Đorđu Stefanoviću i gloduru "Nove S" Veselinu Simonoviću da objave ove dve laži koje sam naveo o Danilu Vučiću?

Pre nekoliko dana, tačnije, opet 22. Đilas je dao intervjuu svom portalu "Nova S". U tom intervjuu naslov je dat namerno - Vučić je mentalno oboleo čovek. To je opet bilo na naslovnici i to je bilo i na televiziji Nova S. Đilas u intervjuu kaže, neistinito, da nikada nikoga ne vređa, a odmah potom u istom intervjuu Đilas kaže dva puta za predsednika Republike da je reč o mentalno obolelom čoveku, i to pazite zbog čega - zbog toga što brine o narodu i u 11.00 sati noću obilazi gradilište nove kovid bolnice. Da li treba da ukažem da je ponašanje predsednika upravo ovo, predsednika Vučića hvale vredno i veličanstveno zbog toga što brine o narodu i brine o zdravlju i u 11 noću obilazi novu kovid bolnicu u Novom Sadu, koja je preko potrebna?

Samo bih vas pitao, pošto posedujem informaciju, da li znate šta Dragan Đilas radi u 11 noću? Dragan Đilas u 11 noću obilazi svoj ogromni sef u kome se nalaze milioni evra u kešu, pazite, "u kešu". I u 11 noću, kad to završi, taj obilazak, onda seda za kompjuter i na internetu proverava stanje svojih 57 računa u 17 zemalja gde ima 68 miliona evra. E, to Đilas radi u 11 noću. Za narod ga, naravno, zabole, kao i za kovid bolnice.

To da Đilas govori neistinu, da nikada nikoga nije vređao, navešću vam dva od 10 slučajeva. Dragan Đilas je 19. 1. vređao i psovao studente iz grupe "Marks 21" rečima, neću ponoviti, to je psovka, j.… ti mater, pa je homofobnu psovku izrekao. Onda 3. 5. 2020. godine u onoj prilici kada je ridao i njakao kao magarac, kada mu je ceo grad skandirao da je lopov, tad je pretio predsedniku, citiram: "Ti si jedan kreten, kukavica jedna bolesna, platićeš kad-tad." I onda Đilas kaže i besramno govori neistinu da nikada nikoga ne vređa.

Đilas u tom intervjuu pominje i gospođu Božić i gospodina Orlića i mene. Đilas kaže: "Šta bih ja povodom dijaloga", gde neće dijalog a inicirao je dijalog, "Šta bih ja mogao da pričam sa Bakarecom, Orlićem, Sandrom Božić i sličnima, nema dijaloga sa njima".

Ja lično, a ni mi svi ovde u Skupštini, nemamo ništa protiv dijaloga sa Draganom Đilasom. Ja bih mu tu postavio i nekoliko pitanja. Na početku, pitanje da objasni kako se obogatio obavljajući tri državne funkcije i da li se obogatio zloupotrebom službenog položaja ili trgovinom uticajem? Pored pitanja koje sam naveo, postavio bih Đilasu još nekoliko pitanja - da li je mentalno oboleo onaj lopov i fašista koji sruši kuće hiljadama Roma, a onda ih potrpa u kontejnere po šumama? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji tuče svoju trudnu suprugu i kojoj preti da će joj odrubiti glavu? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji tuče stare roditelje svoje bivše supruge? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji stalno preti drugima da će ostati bez posla? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji stalno nasrće na druge i psuje ih?

A to koliki je Đilas lažov dokazao je i 22-og, tog istog dana kada je dao ovaj intervjuu, na svom glavnom odboru, koji je on praktično proglasio, jedva sam došao do tog snimka, službenom tajnom, i navešću samo tri krupne neistine.

Đilas je na tom glavnom odboru priznao posle tri godine da su oni njegovi bili glavni ljudi, citiram ga: "u organizaciji protesta 2018. godine". A tri godine ranije, kada su se ti protesti održavali, Đilas je tvrdio da on uopšte nema nikakve veze sa tim protestima i da to organizuju studenti iz pokreta "Jedan od pet miliona". Znači, tri godine kasnije Đilas priznaje da je rekao neistinu.

Druga neistina je, Đilas kaže: "Apsolutno ne odgovaraju istini tvrdnje da je opozicija razjedinjena i posvađana. Čak i vrapci na grani znaju da je opozicija nejedinstvena". A čak se ni đilasovski mediji ne trude da to sakriju. Glavna laž koju je Đilas tom prilikom izrekao i proglasio za službenu tajnu tiče se rejtinga SSP.

Dakle, sve činjenice i istraživanja, a ima ih dva, i Ipsosa i Faktora Plus govore da Đilasova stranka ima rejting od 4%. Đilas na glavnom odboru tvrdi da bi njegova stranka slobodne pljačke, da su izbori sada, kaže da bi oni osvojili 40 poslanika, što znači da bi imali najmanje 12%. Znači, Đilas je već u startu sebi dao tri puta veći rejting nego što ima.

Potom, pet minuta kasnije u intervjuu, odnosno na glavnom odboru u svom govoru Đilas ide dalje i kaže – pobedićemo na izborima. Da biste pobedili na izborima u Srbiji morate da imate najmanje 40%. Znači, vidimo kako je jednim lakim postupkom potpuno providne obmane Đilas podigao sebe sa 4% na 40%. Pri tome je Nikola Tomić, urednik u Listu „Vreme“, dakle opozicioni novinar, gostujući na TV N1, lepo rekao da je ovo čisto samozavaravanje i da opozicija nema šanse da pobedi čak ni u Beogradu na sledećim izborima.

Dakle, tako se Đilas junači sopstvenim obmanama. Da je hrabar, a nije, on bi se kandidovao sa predsednika Srbije, ali, pošto je kukavica, on potura Mariniku kao žrtveno jagnje. Završavam sa ovim.

Znači, mi smo svedoci da je unazad nekoliko meseci kao priprema za izbore na scenu stupila koalicija smrti, to jest simbioza kanibala, lopova, njegovog portparola pedofila i njegovog kasapina. To je koalicija političkog i oružanog krila mafije i terora. Koaliciju, naravno, predvodi tajkun i lopov.

Na predstojećim izborima program te koalicije će biti kanibalizam, kasapljenje, „ćevapi“, lopovluk i pedofilija, pa ko voli, nek izvoli.

Lopov je inače okružen ženom bez prezimena koja vozi bicikl, okružen je čovekom bez imena i kriminalcem vozačem koji voz 66 kilograma marihuane u kamionu, kriminalcem šurakom koji vozi tri kile kokaina u automobilu i nakeženim kriminalcem Japancem.

Inače, glavni ljudi lopova za obračun sa državom su već pomenuti kanibal, kasapin i profesor pedofil portparol. Kanibal, inače, je zadužen da delimično finansira rušenje države novcem od trgovine narkoticima, a taj isti kanibal voli „ćevape“.

Po prirodi posla, kasapin priprema te, pod znacima navoda, ćevape, za kanibala, a sam kasapin je bio sam zadužen…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vratite se na temu.)

Završavam.

A, sam kasapin je bio zadužen da okupi vojsku kriminalaca. Cilj je bio preuzimanje države za račun tajkunskog lopova.

Za kraj, poslednja rečenica, da parafraziram čuvenu pesmu Psihomodo pop - tamne mrlje prošlosti na Đilasovoj beloj košulji, veš mašina budućnosti nikad neće oprati.

Da završim sa nečim svetlijim, predsednik Aleksandar Vučić u sadašnjosti leči prošlost, u ime budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Pokrajinske vlade sa saradnicima, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, ja ću govoriti o ova dva zakona o Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti i o Predlogu zakona o dopunama i izmenama Zakona o zabrani diskriminacije.

Prvo ću čestitati gospođi Gordani Čomić i saradnicima na uspešno obavljenom poslu, odlično obavljenom poslu. Dakle, ključ ova dva zakona je u evoluciji i o tome sam govorio na sednici Odbora pre neki dan, je u evoluciji pojma i suštine ravnopravnosti i evoluciji borbe protiv diskriminacije.

Suština ova dva zakona je u čovečnosti i u borbi protiv nasilja, a temelj nasilja su i diskriminacija i neravnopravnost. Zapitanost neslaganje ili neprihvatanje ova dva zakona su najčešće rezultat neznanja i predrasuda. Odgovori na ovo su prilično jednostavni. Znači, setimo se samo evolucije kratko unazad. U antičko doba, a i u srednjem veku, ne samo da su sve žene bile neravnopravne nego i preko 50% muškaraca, verovatno i mnogo više, zbog toga što su svi oni smatrani manje vrednim robovima ili nižom klasom. Srećom robovlasništvo i klase su ukinuti i prevaziđeni.

Krajem 19. veka i početkom 20. veka u osvit polne ravnopravnosti postojala je samo ravnopravnost muškaraca. I kao što je danas nekome čudna ili neprihvatljiva rodna ravnopravnost, tako je krajem 19. i početkom 20. veka većini bila neprihvatljiva ideja o ravnopravnosti žena i muškaraca. I opet srećom, u prvoj polovini 20. veka prevazišli smo i tu neravnopravnost. Mislim, takav je slučaj sa ovom rodnom ravnopravnošću i kroz tu prizmu je treba posmatrati.

Dakle, pojam rodno takođe izaziva zapitanost. Postoji deo ljudske populacije koji smatra da poseduje poseban rodni identitet koji se ne poklapa sa genetskim identitetom, a ovaj deo populacije bilo da ih je dva ili deset procenata zaslužuje da bude posmatran i kroz prizmu socijalnog kulturnih razlika, a ne samo kroz prizmu biološkog pola. I zbog toga je između ostalog i nastao pojam - rodno, „džender“ od latinskog genus, rod, vrsta. I deo odgovora zbog čega pojam rodno i rod i šta je pojam rodno i rod je sledeće.

Rod i rodno zbog toga što smo svi mi muškarci i žene, pripadnici svih rasa i nosioci svih rodnih identiteta deo ljudskog roda. Svi smo mi ljudska bića i ta odrednica rod i rodno nas obuhvata sve zajedno. To potvrđuju naravno prirodne i društvene nauke.

Manji deo javnosti o tome, cenjena ministarka je nešto i rekla, podiže bezrazložnu buku o ova dva zakona, međutim to je mnogo manji deo javnosti, nego recimo pre 10 godina. To je još jedan dokaz tome kako je ova vlast relaksirala društvene odnose i smanjila napetosti u društvu. Taj manji deo javnosti preteruje, karikira i iskrivljuje činjenicu, ali mi ipak i pored toga čujemo i uvažavamo i njih glas.

Ova dva zakona najviše imaju veze sa ravnopravnošću muškaraca i žena, sa zabranom diskriminacije, pa i žena koja je i dalje prisutna i sve to u svetlu evolucije u pojmu ravnopravnosti i proširenja oblasti na koje se on odnosi.

Tu govorim naravno i o evoluciji prava, jer je to deo ovog zakona i pravne nauke koji se tiču ravnopravnosti i zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu, a sve na izmišljotine i neistine ova dva zakona najmanje demantuje stvarnost Srbije koju su stvorili predsednik Vučić i SNS u poslednjih devet godina.

Tu stvarnost u kojoj su podela i napetosti u društvu svedene na najmanju moguću meru i to je to. Dakle, od kada su predsednik Vučić i SNS na vlasti više nije moguće da se ponovi 2010. godina kada je tadašnji režim 10. oktobra doveo do sukoba na ulicama Beograda, 12.000 ljudi, po 6.000 na svakoj strani i za taj sukob je isključivo bio kriv režim tadašnji koji nije bio dorastao situaciji i koji je bio nesposoban da smanji napetosti u društvu i da spreči da dođe do onoga do čega je došlo 10. oktobra 2010. godine.

Ima li boljeg dokaza o ravnopravnosti, pomirenju, ljudskim pravima, jednakim uslovima za sve i odstustvu diskriminacije od činjenica da se parade pod zastavama duginih boja u ovih devet godina održavaju pod normalnim uslovima, bez napetosti i sukoba? Ima li boljeg dokaza o svemu ovome, dakle, o ravnopravnosti ljudskim pravima, pomirenju, jednakim uslovima za sve, od maestralnog poteza predsednika Vučića koji je pre četiri godine mandat za sastav Vlade poverio dostojnoj i dorasloj osobi, gospođi Ani Brnabić?

Predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić je najbolji dokaz o tome koliko su pripadnici te populacije ravnopravni i ne diskriminisani. U svakom slučaju, ljudska prava svih građana su bitno popravljena u ovih devet godina, pa u okviru toga i prava LGBT populacije. Još jedan dokaz i možda konačni u ovom delu, su četiri godine Ane Brnabić na čelu Vlade Srbije.

Pokazalo se da je ona vredna, pristojna, sposobna, skromna i uravnotežena osoba. Pokazalo se da ona nije nekakav fikus, već ličnost čvrstog karaktera. Pored toga što nije krila svoje opredeljenje, ona ga nije ni isticala. Upravo je ona kao Vučićevo otkrovenje doprinela poboljšanju sveukupnih odnosa u našem društvu, toleranciji i razumevanju.

Ova dva zakona doprinose boljem odnosu polova, razumevanju žena i muškaraca. Stoga, oni ne sumnjivo doprinose i porodičnim vrednostima. To onda doprinosi i većoj demografskoj poletnosti i živosti Srbije. Ustav Srbije u članu 63. kaže – Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.

Setimo se da Srbija pored ministarstva gospođe Čomić, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ima i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Porodica, roditeljstvo, potomstvo i pojmovi – dete, otac i majka jesu tradicionalne, neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda i vrednosti koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji. U tom pogledu ova dva zakona suštinski poštuju ono što je srž tradicije. Društvo tradicionalno štiti interese dece i maloletnika kao važnu društvenu vrednost.

Jedan od osnovnih ciljeva je da deca i maloletnici budu zaštićeni od uticaja i informacija koje negativno utiču na njihov fizički i intelektualni razvoj, a ti štetni uticaji su, na primer, propaganda nasilja, pornografija, nametanje rodnih uloga i, na primer, manipulacija nad rodnim i polnim identitetom. Bitno je da zaštitimo decu i maloletnike i da im pružimo priliku da na nepomućen način, to je jako važno, ispolje svoj polni rodni identitet.

Zbog čega je bitno da zaštitimo decu i maloletnike? Zbog toga što oni ne poseduju većinu zaštitnih i spoznajnih mehanizama, zbog toga što nisu zrele i formirane ličnosti. Siguran sam da ova dva zakona doprinose tome.

Za kraj, predsednik Vučić gradi mostove u društvu, a ne podele. Pokazalo se da je pun pogodak sveukupan pristup predsednika Vučića i cele SNS pomirenje u društvu, trpeljivost, strpljenje, želja za dijalog, meka upotreba vlasti i pružanje ruke prijateljstva svima, pa čak i onima koji možda tu ruku ne zaslužuju.

Naravno, to je još ubedljivije zbog ekonomskih uspeha vlasti, zbog toga što predsednik Vučić uzdiže Srbiju, leči Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, vraća joj dostojanstvo i hrabrost.

Živela Srbija!

Hvala vam.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, govoriću na početku o sudu u Lazarevcu. Znači, i ova tačka o sudu u Lazarevcu je dokaz da danas pravosuđe radi normalno i da je slobodno.

Podsetiću samo kratko da je u doba režima Đilasa i Tadića sve bilo nakaradno. Taj režim, oličen u ministarki pravde Snežani Malović, Slobodanu Homenu, Bošku Ristiću i predsednici Vrhovnog suda Nati Mesarović, izveo je 2009. godine ubijanje pravosuđa, zločin nad pravosuđem, sa ciljem da ga potpuno stavi u službu DS.

Taj režim je, uz pomoć opštinskih i gradskih odbora DS širom Srbije, izvršio partijski reizbor sudija i tužilaca, sa ciljem da očisti pravosuđe od tužilaca i sudija koji su nepodobni DS. Protivzakonito i protivustavno Tadić i Đilas i režim DS je otpustio 836 sudija i 200 tužilaca. Tadićeva i Đilasova Srbija je postala paradigma neprava i nepravde i među strukovnim udruženjima u Evropi i u Savetu Evrope i u institucijama ostalim EU.

Kada je SNS došla na vlast, 2012. godine, postupila je po zakonu i Ustavu i vratila je na posao i sve sudije i sve tužioce. Nažalost, neke sudije to nisu dočekale, umrle su ili izvršile samoubistvo. Pet sudija je izvršilo samoubistvo, a najmanje 20 njih se razbolelo i preminulo.

Sve ovo o čemu govorim potvrdilo je Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca pre dve godine, obeležavajući 10 godina početka lažne reforme pravosuđa.

Posledica ubijanja pravosuđa od strane Tadića i Đilasa je ogroman skok broja nerešenih predmeta, a krajem 2008. godine, pre lažne reforme, bilo je 780.000 nerešenih predmeta, a taj broj je 2012. godine, dakle, posle lažne reforme, narastao na više od tri miliona predmeta.

Tokom ubijanja pravosuđa, tokom lažne reforme, reizabran je, na primer, preminuli sudija. Drugi sudija se našao i u odluci o izboru, a i na spisku neizabranih. Pojedine sudije su izabrane u dva suda, a jedan sudija je izabran i za sudiju i za zamenika tužioca, a nisu reizabrane sudije i tužioci čiji su supružnici bili sudije, tužioci i advokati, što nije bila nikakva prepreka. Nisu reizabrane sudije i tužioci koji nisu bili bliski DS. Nisu reizabrane sudije i tužioci koji su imali veoma malo do penzije, pod parolom - tužilaštvo treba podmladiti. To su radili Tadić i Đilas i videćete zašto je to važno u daljem toku teksta.

Da je danas sudstvo nezavisno i da ova vlast ne utiče na pravosuđe svedoči i postupanje dvojice sudija koji su praktično Đilasove privatne sudije. To su postupci sudije Stepanovića i Majića. Stepanović je predsednik Višeg suda. On je potpuno privatizovao Viši sud. Dokaz za to je njegovo privatno saopštenje od 1. marta ove godine, koje je lažno prikazano kao stav Višeg suda. Inače, gospodin Stepanović je izneo pretnju svima nama u Skupštini i celoj vlasti Srbije kada je 1. januara 2021. godine u svim đilasovskim medijima poručio – sudije koje vlast napada jednom će odlučivati i o njima. Kako on to može da zna? On preti svima nama da će nam suditi i očigledno on podržava one pretnje đilasovaca sudovima revolucije da će suditi pripadnicima sadašnje vlasti ako dođu na vlast i da će, naravno, revoluciju izvesti u krvi.

Majić je sudija Apelacionog suda u Beogradu od 2010. godine i upravo je čedo ove lažne reforme Tadića i Đilasa. Sudija Majić je 8. marta 2021. godine u intervjuu za Đilasov portal „Nova S“ priznao, i to je dokaz o tome da je on politički sudija, da razmišlja o kandidaturi na predsedničkim izborima naredne godine i da priželjkuje da bude kandidat cele opozicije, što je neverovatno.

Sa pravom ima veze i sledeće. Odlukama Komisije za žalbe, i ovo obaveštavam time i ovu Skupštine, odlukama Komisije za žalbe Saveta za štampu, koji su osnovali i UNS i NUNS i druga udruženja novinara, po dve žalbe koje sam podneo protiv portala „Direktno“ i „Nova S“, dokazano je da su ovi đilasovski portali objavljivali lažne vesti. To je važan dokaz o lažima koje je javnosti pružila Komisija za žalbe Saveta za štampu.

Ovakve lažne vesti inače se pojavljuju svaki dan na sajtovima „Direktno“ i „Nova S“ i o tome ću opet kasnije govoriti. Zato je ovo važno.

Da podsetim, ova dva đilasovska portala su objavila i lažne vesti da sam ja pozvao na likvidaciju cele opozicije, Đilasa i njegovih saradnika itd. Imali su različite verzije o tome. Savet za štampu je konstatovao i pre tri dana me obavestio da je izrekao dve najveće kazne kojima raspolaže portalu „Direktno“, težu, zato što je imao dva prekršaja, i portalu „Nova S“. Komisija za žalbe Saveta za štampu je konstatovala, citiram, da je portal „Direktno“ prekršio tačku 2. odeljka istinitost izveštavanja Kodeksa novinara Srbije i da je portal „Direktno RS“ prekršio i tačku 1. odeljka 2. – nezavisnost od pritisaka, po kojoj naslov teksta ne sme da bude u suprotnosti sa suštinom teksta.

Ko čini ovu Komisiju za žalbe? Novinari, eksperti i sudije. To su članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu. I svi ovi, i čućete, zahvaliću im se, su odreda neistomišljenici ove vlasti, čak kritičari. I hvala članovima ove komisije – Draganu Đorđeviću, Tamari Skrozi, Ljiljani Smailović, Vladi Marešu, Zlatku Čoboviću, Zorici Višnjić, Vidi Petrović Škero, bivšoj predsednici Vrhovnog suda, koja je član te komisije, Snežani Andrejević, Jelki Jovanović, Bojanu Cvejiću i Oliveri Milošević, zbog toga što su konstatovali da „Direktno“ i „Nova“ lažu i obmanjuju javnost.

Dakle, pobedio sam ove portale laži i sada je dokaz da obmanjuju javnost.

Sada dolazim do poente. Đilasov portal „Direktno“ svaki dan, rekao sam, objavljuje najmonstruoznije laži. Tako je „Direktno“ juče objavio saopštenje, monstruozne laži, izmišljotine mafijaškog klana Belivuk, oružanog krila terora, da je Danilo Vučić navodno umešan u poslove i sukobe navijačkih klanova Partizana.

U ovim okolnostima kada se država bori protiv mafijaškog klana Belivuk, koji se inače lažno predstavljao kao navijačka grupa Partizana, a u stvari se bavio trgovinom narkoticima, pljačkama i ubistvima, u tim okolnostima objaviti lažnu vest na, pazite, na šest strana je ovaj tekst, objaviti vest na šest strana o Danilu Vučiću, najstarijem sinu predsednika Republike, je ravno crtanju mete na njegovom čelu i ravno je pozivu na njegov linč i ubistvo.

Portal Direktno je ovim dokazano glasilo obmane i laži i ovim tekstom o Danilu Vučiću je portal Direktno, Đilasov portal, dokazao da je glasilo klana Belivuk, glasilo oružanog krila mafije i terora. Vlasnik portala Direktno je Dragan Đilas. Time se Dragan Đilas obračunava sa porodicom predsednika Aleksandra Vučića.

Podsetiću vas, najmanje tri godine vojno i političko krilo terora i mafije pripremaju teren u Srbiji za atentat na predsednika Vučića. Setimo se svedočenja uhapšenog ubice Čabe Dera da mu je srpska mafija nudila novac da ubije predsednika. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima, u blizini kuće predsednika Vučića, koje je bilo pripremljeno za atentat. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u Đilasovskim medijima. Setimo se višegodišnje dehumanizacije svih članova porodice predsednika Vučića. Setimo se silnih pretnji ubistvom predsedniku Vučiću i svim članovima njegove porodice. Setimo se da Đilas i bratija pripremaju teren od 2018. godine kada počinju da šire laži o Vučićevom fašizmu u Srbiji. Setimo se silnih pretnji Đilasovaca, javnih ličnosti, koji već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici.

Konačni dokaz je isplivao posle hapšenja mafijaškog klana Belivuk. U skrovištima mafijaškog klana Belivuk pronađen je ogroman arsenal oružja, dostojan manje vojske. Setimo se da je načelnik UKP Bogdan Pušić u kontekstu hapšenja mafijaškog klana Belivuk izjavio da je na dan otkrivanja spomeniku Stefanu Nemanji bilo predviđeno izvršenje atentata na predsednika Srbije.

Posle ovog ubilačkog teksta u Đilasovom portalu laži, koji se zove Direktno, sasvim je jasna veza između oružanog i političkog krila mafije i terora. Jasno je da je Đilas šef političkog krila mafije i terora, a da je Đilasova stranka SSP političko krilo mafije. Da li je Đilas na čelu naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Neka odgovore nadležni organi.

Setimo se da Đilas ima ogromna materijalna sredstva na raspolaganju i da poseduje bezumnu mržnju prema predsedniku Vučiću. Setimo se strašnih veza Đilasa i Marinike Tepić-Čobanu-Živku sa kriminalcima Vladom Japancem, Novakom Filipovićem, Milutinom Dabovićem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem, pardon.

Kada neko tri godine seje laži da je Vučić fašista i kriminalac, da su članovi njegove porodice umešani u kriminal, kada im preti likvidacijom i vešanjem, kada ih dehumanizuje i demonizuje godinama, onda on priprema teren za atentat koji je trebao da izvede mafijaški klan Belivuk.

Kao što vidimo, posle ovog teksta na Đilasovom portalu Direktno, jasno je da postoje i naručioci i finansijeri atentata, da postoje inspiratori atentata i u krivičnom smislu i podstrekači i pomagači. Postoji jednostavno politička pozadina pripreme atentata na Vučića.

Sudeći po ovom tekstu, koji sam naveo, u Đilasovom ubilačkom portalu Direktno izgleda da su odlučili da prvo likvidiraju Danila Vučića. Da li Danilo Vučić ima ljudska prava? Da li deca Aleksandra Vučića imaju ljudska prava? Da li porodica Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Izlišno je, ali ću ponoviti zbog toga što su to neki Đilasovci smetnuli suma da Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i Đilas, Marinika i svi Đilasovci.

Kako bilo ko može da zanemari da trogodišnje dete, malini Vukan, mora da bude zaštićen? Kako bilo ko može da zanemari to da sjajni mladić Danilo Vučić, sin, unuk, brat, mora da bude zaštićen jednako kao i deca Dragana Đilasa i Marinike Tepić? Đilasov portal Direktno je odlučio da Danilo nema ljudska prava i da ga treba dehumanizovati i likvidirati. Da li je Đilas dao nalog direktoru portala Direktno, Đorđu Stefanoviću, da objavi ove smrtonosne laži o Danilu? Neka on odgovori.

Na kraju, da parafraziram, opet ću to učiniti, velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa koji baš kao da je o Đilasu pisao u kultnoj pesmi „Naši dani“: „Pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote“. Odbranićemo i porodicu Vučić i Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ja ću govoriti nešto o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o muzeju žrtava genocida, jer i onaj prethodni zakon je, to su ljudi rekli, a to treba da ponovimo, donet davne 1992. godine i od tada ga nijedna vlast nije takla. Znači, ove izmene i dopune ovog zakona će omogućiti delotvoran, plodonosan i neometan rad muzeja.

Izmene i dopune ovog zakona svedoče, to je još jedna stvar, o odgovarajućem pristupu kulturi sećanja i o tome smo danas ceo dan slušali ovde u Skupštini, što je izvanredna stvar. Pogledajte tu razliku. Prethodne vlasti nikada u ovoj Skupštini nisu govorile o kulturi sećanja koja je uvedena od kada je ova vlast nazad devet godina. Dakle, mi govorimo sada o pravilnom pristupu kulturi sećanja, na šta? Pa na genocid Nezavisne Države Hrvatske nad srpskim narodom. U NDH je počinjen trostruki genocid, prvo, nad Srbima kao primarnoj žrtvi, onda istovremeno holokaust nad Jevrejima i naravno genocid nad Romima.

Uspostavljanje kulture pamćenja, sećanja i osećanja jednog naroda koji nosi iskustvo iz genocida iz Drugog svetskog rata je neobično važno. Ne radi se samo o sećanju, odnosno radi se i o pojmu osećati, radi se o osećanjima. Naša sećanja i osećanja su i pojedinačna i zajednička.

Do 2012. godine osnov da kažem kulturnog pamćenja i sećanja na genocid u NDH je osmišljavala, odnosno to se nije radilo, ali osmišljavala je i određivala mala grupa ljudi, uglavnom pripadnika lažne intelektualne elite, tzv. autošovinista. Ova grupa je gajila i nametala kulturu zaborava, tj. nekulturu slepila. Kulturu pamćenja mi definišemo kao čuvanje svesti o kontinuitetima i čuvanje ostatka prošlosti. Suprotno tome, režim do 2012. godine je nametao diskontinuitet, zaborav i kulturu ravnodušnosti prema prošlosti. Do pre devet godina ova Skupština i ova zemlja su zvečale od priče o genocidu u Srebrenici. To je bilo na nedeljnom nivou. Znači, samo o tome se pričalo, nije bilo dozvoljeno, slično možda kao i u vreme komunizma. Nije bilo dozvoljeno da se govori o genocidu nad Srbima u Jasenovcu i nad Jevrejima i nad Romima, ali se o genocidu u Srebrenici govorilo i čak su se donosile određene odluke u ovoj Skupštini.

Dvadeseti vek je bio jedno od najtraumatičnijih razdoblja u čovekovoj istoriji, a naravno i time u istoriji srpskog naroda. Dvadeseti vek nosi sa sobom duboka moralna i etička pitanja o stepenu uopšte civilizacijskog razvoja naroda i čovečanstva, jednostavno kada je bilo moguće, pazite, da u vreme, da u decenijama, recimo, posmatraću tri od '29. do '52. da u decenijama velikih naučnih otkrića na scenu istorije negde u sredini tog razdoblja stupa i nacizam i fašizam i ustaštvo kao njihova specifična forma.

Ostajemo zapitani kako je bilo moguće da samo dve decenije pre prvog leta u kosmos počne genocid '41. godine kao deo Drugog svetskog rata, a u razdoblju od 1929. do 1952., dakle, u tim decenijama velikih naučnih otkrića penicilina, neutrona, nuklearne fisije, magnetne rezonance o hromozomima i DNK vakcine protiv dečije paralize, dakle u tom periodu, na sredini tog perioda otkrića koja sam pomenuo pojavila se kvislinška tvorevina država NDH, u čijim konclogorima je na neopisivo neljudske načine ubijeno 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Mislim da, Srbi jesu Sloveni. Jedan ambasador je sad skoro rekao da su ubijeni Sloveni, Jevreji, Romi, što je delimično tačno, ali mi Srbi imamo, zna se kako se zovemo. Jesmo bili Sloveni i jednom smo bili samo to pre 1.000 godina, možda, sada smo Srbi i potrebno je to reći, nema razloga da se krije ko je bio glavna žrtva u Jasenovcu.

Nažalost, komunističke vlasti i o tome smo ovde slušali, to su bile sjajne diskusije mojih kolega iz stranke, znači komunističke vlasti Jugoslavije u ime lažnog bratstva i jedinstva, jer ono je bilo potpuno lažno, nisu pokrenule procedure da genocid u Jasenovcu i zvanično bude proglašen genocidom. To je onda postao osnov zaborava, nekulture, amnezije o etničkoj pripadnosti većine žrtava Jasenovca. Danas je to osnov revizionizma, lažnog tumačenja istorije, koji teži da žrtvu proglasi za dželata, a dželata za žrtvu.

Zbog toga je predsednik Vučić pre neki dan rekao: „Naše je da ne krijemo istinu, naše je da o tome otvoreno govorimo, a ne da dozvolimo da laž tu istinu pobedu. Nije ni čudo što u našem regionu prisustvujemo dnevnom prekrajanju činjenica i pokušajima potpunog prekrajanja istorije, ali Srbi neće da ćute i neće da se dodvoravaju“. Kaže predsednik Vučić: „Ponosan sam što predvodim generaciju koja će da štiti mir, ali neće da pogne glavu. Srbija danas počiva na razumu, zahvaljujući njemu, zna da svoju veličinu mora da pronađe u svojim, a ne tuđim dvorištima, da su rast, napredak, putevi, investicije, slobodna trgovina jedini odgovor koji nosi život. Svaki drugi odgovor je put ponavljanja istorije“.

Mi iz SNS, ali i građani Srbije, smo ponosni što nas predvodi državnik koji štiti mir, koji neće da pogne glavu, koji neće da zaboravi, koji gaji kulturu sećanja i osećanja. I zbog toga, između ostalog, danas Srbija ponosnija, snažnija, dostojanstvenija, nego što je ikad bila u poslednjih 100 godina.

Osmog maja, pre neki dan, 2021. godine obeležen je dan sećanja na genocid u Jasenovcu, u Nacističkoj NDH. Predsednik Vučić je u Gradini, povodom kulture sećanja rekao: „Kulturu sećanja ko nema, on ne može da ima snagu ni za budućnost i sećanje. Jedinu prepreku ovim zločinima ne smemo više nikada da izgubimo“.

Od kada je Aleksandar Vučić na vlasti u poslednjih devet godina Srbija je počela uspešno da se bori protiv zaborava o genocidu nad srpskim narodom. U narednim godinama treba očekivati još veći otpor prema ovoj ideji i u zemlji od strane autošovinista ali, Boga mi, i u regionu i prema toj kulturi sećanja koju gaje već sada uveliko i Republika Srpska i Republika Srbija.

Tako je zbog toga na veliki otpor i naših suseda ali i naših autošovinista dragih naišao briljantni srpski film „Dara iz Jasenovca“. Mene lično brine i ravnodušnost prema srpskom narodu i našim žrtvama. Dakle, samo da vam kažem ovo.

Svet brine i govori o sudbini Jevreja, o genocidu o Drugom svetskom ratu. To je humano. Svet brine i o sudbini Kurda, Palestinaca, Sudanaca, Kutua i to je u redu. Svet brine o genocidu Turaka nad Jermenima i to je plemenita briga, pre više od sto godina i ta briga je opravdana. Otvoreno se govori već dugo vremena o genocidu nad severnoameričkim i južnoameričkim starosedeocima. Već pola veka i više svet brine i treba da brine zbog genocida pogroma i gladi u Africi. Svet brine i o narodima za koje smo tek prekjuče čuli o Rohindžama u Mjanmaru.

Sve ove brige su hvale, hvale vredne i treba da budu i naše brige. Međutim, možda mi je promaklo ali nisam primetio svetsku brigu za sudbinu srpskog naroda. Nisam primetio svetski bol, to se nemački kaže „veltšmerc“ zbog nas Srba, a nije da nismo stradali. Stradali smo pod Turcima 500 godina. U 18. i 19. veku naučnici poput Dimitrija Bogdanovića koji je napisao kapitalno delo „Knjiga o Kosovu“ kažu da su turski pogromi u 18. i 19. veku poprimili karakter genocida.

Stradali smo u Prvom svetskom ratu na strani slobode, više od milion mrtvih. Stradali smo u Drugom svetskom ratu opet na strani slobode i antifašizma, gotovo milion mrtvih. Stradali smo u Jasenovcu, u Nacističkoj NDH 700.000 mrtvih. Stradali smo i u zločinima novoustaške Hrvatske 90-ih, stradali smo i pod NATO zločinima prekjuče i pod bombama. Niko se u svetu, čast izuzecima, poput velikog nobelovca Petra Handkea nije mnogo potresao zbog naše sudbine. Mi smo, mi Srbi smo u nazad dvadeset godina žrtve zapadne propagande mašinerije, spinovanja stereotipa, predrasuda i demonizacije. Uz Ruse i Muslimane, mi smo idealni negativci u holivudskim i belosvetskim filmovima.

Sebe i svet moramo da upitamo zbog čega smo kao narod žrtve dvostrukih aršina. Mislim, da li naša krv nije crvena, da li nismo dovoljno lepi, dobri i poželjni, da li naša deca nisu deca ovog sveta, da li smo i šta svetu skrivili. Da li smo mi razapeli Hrista? Da li smo mi ubili Gandija, Martija Lutera Kinga i Kenedija? Da li smo mi izmislili konclogore i gasne komore? Možda svet misli da smo mi bacili atomske bombe na Japan? Možda svet smatra da smo mi pobili milione duša u Koreji, Vijetnamu, Iraku i Avganistanu? Zbog čega naše žrtve i stradanja izazivaju ravnodušnost?

Potrebno je da Republika Hrvatska odlukom svojih najviših organa prihvati istorijsku i svaku drugu odgovornost za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, u ustaškoj NDH, uključujući i područje Bosne i Hercegovine. Hrvatska to ne želi, zbog toga što nema snage da se suoči sa sopstvenom odgovornošću i da dovrši proces denacifikacije. Hrvatska to ne želi, zbog toga što su u toj državi koja počiva na genocidu predaleko otišli procesi revizije, istorije, glorifikacije ustaštva. Hrvatska to želi zbog toga što bi onda bila u obavezi da se utvrdi u razumnom roku isplati pravična odšteta žrtvama genocida i njihovim potomcima.

Jedno od najpotresnijih svedočanstava o zločinu genocida u NDH je svakako poema „Jama“ velikog Ivana Gorana Kovačića, inspirisana zločinima ustaša. Poema je inače nastala 1942. godine, godinu dana pre smrti samog pesnika koga su 1943. godine ubili kvislinzi u blizini Foče. „ Krv je moje svetlo i moja tama, blaženu noć su u meni iskopali sa sretnim vidom iz očinjih jama. Samo kroz prste kapale su kapi tople i guste koje krvnik nađe još gorčom mukom duplja koja zjapi – Da bodež u vrat zabode mi slađe. A meni dragost ove krvi uze, i ćutio sam kaplje kao suze.“ Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, naravno da podržavam, bio sam na sednici Odbora za kulturu, i da sam detaljno upućen u ove izmene i dopune Zakona o kulturi i u ovih pet amandmana i, naravno, da ih podržavam. Samo još jednom da potcrtam da je cenjena ministarka Gojković oživela rad Ministarstva i u formalnom i u suštinskom pogledu.

Međutim, nažalost, Ministarstvo i cela Vlada, to moram da vam kažem, i cela država suočeni su sa novim pretnjama. One su izrečene juče i pre nekoliko dana, samo je potrebno da povežemo dva i dva. Znači, suočeni smo sa pretnjama, država, Vlada i vaše Ministarstvo, sigurno, Skupština i predsednik su suočeni sa zahtevima da ispunimo jedan ultimatum koji se tiče izbornih uslova do 1. oktobra, pa vas sve o tome obaveštavam.

Znači, ti zahtevi se najviše tiču ove Skupštine i taj ultimatum koji su Đilasovci izneli mi treba da ispunimo do 1. oktobra, a znate šta će se desiti ako ne ispunimo taj ultimatum? Napraviće novi 5. oktobar.

Dakle, kao što Đilasovci žele da oni postave ceo Nacionalni savet za kulturu, kada oni žele nasilno da preuzmu vlast, kao što žele da imaju sve članove upravnih odbora institucija kulture, tako oni u svom ultimatumu najavljuju i traže da se smene svi urednici RTS, da postave svoje, da smene ceo REM i postave svoje članove REM. Podsetiću da je RTS, istovremeno, javni servis kulture.

Dakle, đilasovski mediji i Đilasovci, svi njihovi mediji, su juče posle sastanka sa posrednicima Evropske komisije, tj. Evropskog parlamenta objavili da oni neće kompromis i da žele samo ultimatum. Naslovi su, kaže, novi urednici RTS do 1. oktobra ili bojkot.

Đilas lično je juče saopštio da hoće mimo zakona da dobije nacionalnu frekvenciju za njegovu televiziju N1. Traži da javni servis uvede nekakav zakoniti antinovinarski sistem par-nepar gde bi on i njegovi Đilasovci svaki drugi dan uređivali program RTS, što je prosto neviđeno.

Đilas traži da on postavi svemoćne partijske komesare, citiram njega – poverenika za javna preduzeća koji će sedeti u opštinama i kontrolisati, sprečavati i prijavljivati. Koga? Svakoga ko im se ne sviđa, ko im nije po volji. Đilas traži, i to je juče lepo rekao, da se sve to sprovede do 1. oktobra.

Kao što vidite, ovde uopšte nema nikakve kulture, ne radi se ni o kakvoj želji za kompromisom, ni o kakvoj želji za dijalogom, već se radi o ultimatumu jedne stranke koja ima 3,8% i pet ikebana patuljastih stranaka koje su samo garnirung oko SSP.

Oni kažu da ako se to ne usvoji da će bojkotovati izbore, ali to nije jedina pretnja. Naravno, smešno je što dve od tih šest stranaka su učestvovale na izborima. Zelenovićeva stranka i PSG prete da će ponovo bojkotovati. Oni nisu bojkotovali uopšte izbore. Đilasovci takođe prete i Đilas je to izneo u pismu predstavnicima Evropske komisije. On je najavio na kraju tog svog pisma ulicu, proteste i ljudske žrtve ako se njegovi zahtevi ne usvoje.

Ovaj novi zahtev da njegova privatna televizija, gde je suvlasnik, N1 dobije nacionalnu frekvenciju, kao što vidimo, nema nikakve veze sa izborima i Đilas se tu odao.

Pazite, ako on traži, a traži, pola RTS-a, da budemo otprilike tačni, pa šta će mu onda frekvencija za njegovu privatnu američko-luksemburšku filijalu Si-En-En, gde je on suvlasnik sa Šolakom? To ima veze samo sa njegovim biznisom, zbog toga što je on suvlasnik zajedno sa Šolakom. Đilas hoće na izborima da zarade još milione evra. Ako njegova televizija dobije N1 frekvenciju, ona će vredeti na tržištu pet puta više, a ako dobije tu frekvenciju, zarađivaće od reklama kojima Đilas i dalje trguje preko svojih mnogobrojnih firmi deset puta više. I nisu slučajno, rekao sam, odabrali 1. oktobar kao datum ultimatuma, zato što hoće ponovo da napadnu ovu Skupštinu, ponovo da zapale Skupštinu, da napadnu RTS, da ga zapale i sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine. Pazite, probu su imali prošle godine u julu, kad su napali Skupštinu i probu za sve ovo su imali 2019. godine u martu, kad su napali RTS.

Svi ovi njihovi zahtevi, ovih šest đilasovskih stranaka, su protivzakoniti i voluntaristički. Prvo, ističu njegovu gramzivost i zanemaruju razum i zakone. Oni sebe vide kao nekakve bogom dane revolucionare, montanjare, čiji se ultimatumi moraju usvojiti bezpogovorno. Pri tom je smešno što tih šest stranaka ima 5%. Znači, oni traže sve urednike i 50% programa na RTS-u, a imaju 5%.

A da Đilas ne mari ni za stavove EU, pazite, što je prilično neverovatno jer sebe stalno predstavlja kao proevropsku stranku, što on nije, govore njegovi napadi na EU. Samo ću citirati dva poslednja njegova napada. Dana 2. 02. ove godine optužio je EU SAD da devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja navodnog neofašističkog sistema. Pazite tu neverovatnu optužbu. Potom je pre nekoliko dana, 19. 04. izvređao posrednike Evropskog parlamenta da su srušili dijalog pre nego što je počeo, i nizom još drugih uvreda.

Đilas je na svojoj televiziji N1 ponovio niz neistina, i to ću vam reći, koje voli da ponavlja, o tome koliko je pametan, kreativan i sposoban biznismen koji zna da izračuna 100 minus 20% pa minus još 20% i da je dominantan u toj oblasti. Jeste bio dominantan u toj oblasti, da izračuna koliko procenata od budžeta Republike Srbije i Beograda i RTS-a i Studija B će da ukrade. Tu je zaista bio dominantan. Crni Điki, pa zar su te roditelji za to školovali? Mašinski fakultet su ti platili i svo ono školovanje, srednja škola, da bi on postao dominantan i stručnjak za procentni račun i da je jedino u tome dominantan i da bi naučio jedino procentni račun, jer jedino tako može da izračuna koliko će procenata da ukrade.

Njega je, naravno, još pre deset godina razobličila Verica Barać, kada je rekla da je to skandal i da on nije poslovao uopšte na tržištu, nego da je bio isključivo sve vreme preko DS bio nakačen na budžet i da je njegova firma bila partijska firma. A njegova hvalisavost, da je on, kao, kreativan, biznismen i sposoban, liči na to kao kad bi se neko hvalio da je veliki ribolovac a lovio ribu dinamitom.

Podsetiću da Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu protiv dva odgovorna lica iz RTS-a i dva Đilasova direktora zbog sumnje da su organizovali pljačku RTS-a od 688 miliona dinara, a naravno da iza te pljačke stoji taj upravo pametni, kreativni i sposobni Đilas.

Pomenuću još jedan slučaj koji mora da se nađe pred sudovima, pošto je zaista drastičan. Taj slučaj zahteva reviziju najmanje 114 sudskih procesa koji su se desili prošle godine. O čemu se radi? Đilas je pre tri dana na svojoj omiljenoj televiziji, za koju upravo traži frekvenciju, rekao da kada mi prošetamo sa njim ulicama grada, tek onda vidimo koliko je on omiljen, koliko ga građani vole i koliko mu pružaju podršku. Međutim, na sudu, 2020. godine, on je 114 puta posvedočio, ja sam bio na jednom od tih suđenja, da on ulicom ne može da prođe čak ni sa decom, koliko ga građani mrze i vređaju. Pošto je on odabrao da je ovo istina, da je omiljen, to znači da je 114 puta lagao na sudu. Samo da vas obavestim da postoji jedno krivično delo koje se zove krivokletstvo, lažno svedočenje pred sudom, pa bi Đilas najmanje 114 puta morao da odgovara za ovo krivično delo.

Iz ove emisije smo saznali šta Đilas u stvari hoće, a to ga je voditeljka i pitala. Saznali smo da on u stvari hoće mesto premijera. Mesto gradonačelnika je već imao i to mu je malo, a za predsednika Srbije ne sme da se kandiduje jer je kukavica. I voditeljka ga je pitala – da ste vi na mestu premijera, kao, šta bi on radio? A on je rekao – ne bavim se ja politikom da gledam funkciju na kojoj ću sutra da budem. Dakle, on želi i već sebe vidi na funkciji premijera. A kako on misli da dobije funkciju premijera? Tako je i Saša Janković imao snove o funkciji premijera, ali imao je 16%, dok Đilas ima četiri puta manje glasova nego Saša Janković.

Ovde dolazimo do ključne rečenice Đilasove koja mu se omakla, verovatno slučajno, govoreći o svojoj i Tadićevoj vlasti do 2012. godine – narod je 2012. glasao za ovu vlast zato što nije bilo dovoljno dobro za vreme prethodne vlasti. Ali, čovek kao da ima amneziju, zaboravio je da je on bio gradonačelnik pet godina, ministar i da je bio zamenik predsednika najmoćnije tada Demokratske stranke i da je on upravo krivac za to što građanima nije bilo dovoljno dobro.

Dakle, videli smo šta smo doživeli, što je pozitivno. Devet godina posle silaska sa vlasti, Đilas je smogao snage da prizna da je loše vršio vlast. I verovatno će devet godina od sada, negde 2030. godine, Đilas da prizna da je opljačkao 619 miliona evra.

Ono što je zanimljivo, Đilas je na kraju emisije, kad ga je voditeljka pitala o nekoj tezi, nekog Vuka Velebita, da je on omiljeni Vučićev kandidat zato što nema šanse na izborima, Đilas je to praktično priznao, jer je rekao da Marinika ima šanse na izborima. Dakle, on nema, ali Marinika ima šanse na izborima. Stoga se postavlja pitanje, pošto je rekao da mnogo voli Mariniku, da je ceni, da je poštuje, da je ona najpopularnija opoziciona političarka, ako je to tako, zašto Đilas ne ustupi mesto šefa stranke SSP Mariniki Tepić? Zašto joj ne dozvoli, pošto je najpopularnija političarka u opoziciji, po njegovim rečima, zašto joj ne dozvoli da ona predvodi tu opoziciju? Izgleda da će biti da Dragan Đilas baš nema toliko poverenja u ovu besramnu preletačicu koja je, inače, pazite, preveslala i mnogo iskusnije političare od Đilasa i Čanka i Jankovića i Živkovića itd.

Za kraj, jednostavno, radi se o tome da je Đilas toliko frustriran i iskompleksiran svojim neuspesima i kompromitovanošću, Vučićevim poduhvatima i uspesima na svim poljima. Đilas je uplašen izborima koji dolaze i zbog toga preti ulicom i nasiljem. Prosto, to je odraz nemoći, nemoćan je. Ljubomoran je, za kraj, zbog toga što predsednik Vučić leči Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, uzdiže Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.

Naravno, biću kratak.

U ovoj Skupštini sedi gotovo 50% žena. U Vladi su članice gotovo 50% ministarke. Vratio bih se na početak naše rasprave i uputio pitanje premijerki, ali i gospođi ministarki pravde.

Zaboravili smo sledeće okolnosti. Pre dve godine je Dragan Đilas naterao svoju bivšu suprugu, to strašno, to je nasilje u produženom trajanju, da slaže Agenciji „BETA“ da je lagala u policiji prethodno. To je strašno.

Znači, on je ucenio svoju bivšu suprugu da mu da, navodno, neku razrešnicu ne bi li se on oprao od svojih prethodnih greha, a znamo da ga od tih greha, od porodičnog nasilja ne može oprati ni Sava, ni Dunav.

Znači, ucenio je svoju žrtvu mučki, kao Mefisto, i naterao je, doveo u problem ne samo nju, pošto je davanje lažnog iskaza u policiji krivično delo, ali nije samo ona dala izjavu, nego i njeni roditelji. Međutim, znamo svi da je njegova bivša supruga i da su njeni roditelji dali istinit iskaz u policiji. Ali, vidimo dokle ide beskrupuloznost Dragana Đilasa, da u svojoj nekoj veličini persone da bi dobio oprost od grehova koji ne može da dobije on natera svoju žrtvu praktično, nemoguće da je nije ucenio, nečim ju je ucenio, dođe kod bivše supruge i kaže – ako želiš da nastavim da ti isplaćujem tvoju alimentaciju ima da pošalješ saopštenje „BETI“. To se desilo 16. oktobra 2019. godine.

Završiću sa ovim da je to jedino nasilje, to je naravno neoprostivo, koje je Dragan Đilas počinio, ali unazad 15 godina koliko je on na političkoj sceni, negde od 2005. godine, on je učestvovao u desetak nasilnih događaja. Setimo se kako je pretio policajcu otkazom i kako ga je psovao pete godine, pa kako je pred kamerama na Skupštini grada napao Aleksandra Mirkovića.

Ja sam bio prisutan 2008. godine, kada je psovao kolegu odbornika na javnoj sednici pred svim kamerama i bez posledica. Setimo se kako je podržao Veselinovića, koji je pozvao na silovanje premijerke. Podržao je to Đilas u Skupštini grada.

Setimo se kako je psovao studente iz grupe koji su došli na njegov protest. Pa, setimo se da je on predvodio upad u RTS, kada su vređani novinari, kada je RTS demolirana.

Setimo se da je predvodio napad na zgradu predsedništva. Setimo se da je na Terazijama, posle toga pretio pripadnicima opet policije da će ostati bez posla.

Eto, za sada toliko. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovani gospodine ministre Mali, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ova tri izvanredna sporazuma doneće nove projekte, investicije, bolje poslovanje i sa Kinom i SAD i sa Francuskom. Upravo ova tri sporazuma koja su, kažem, okrenuta na tri različite strane, Kina, SAD, EU, odnosno Francuska, govore o uravnoteženoj politici Srbije i o tome da imamo pravo na uravnoteženu politiku.

Ovaj sporazum konkretno, i najviše ću se na njega osloniti, na Sporazum sa Kinom, on će doneti bolje poslovne mogućnosti obema državama. Znači, unaprediće bezbednost u prometu robe, naravno on se tiče određenih i carinskih stvari, pospešiće trgovinske tokove i otkloniće prepreke u trgovini sa Kinom. Sa Kinom, takođe, Srbija vodi veoma uravnoteženu politiku, raznovrsnu politiku, a i, pre svega, ekonomsku politiku.

Kina, i to je najvažnije, nesebično pomaže Srbiju na mnogim poljima i za razliku od nekih drugih država Kina ne nameće svoju politiku, ne uslovljava je, niti je ikada, niti će, to je očigledno, ucenjivati Srbiju.

Koliko juče u ovoj Skupštini je bila njena cenjen ekselencija ambasadorka Kine Čen Bo na prvom sastanku poslaničke grupe prijateljstva u ovom sazivu. Najbolji primer saradnje Srbije i Kine su naravno epidemija, nabavka vakcina i nesebična pomoć Kine. Već smo čuli, zaključno sa jučerašnjim danom, stiglo nam je tri miliona vakcina od Kine.

U Kini, i to je važno reći, i moj govor će sadržati dva dela, jedan će govoriti o kineskom modelu, a jedan deo govora će se odnositi na srpski državni model, a oni su vrlo povezani, to ćete shvatiti na kraju govora.

U Kini, a po meni i u Srbiji, vlada meritokratija. Meritokratija je vođstvo zasnovano na nadarenosti, inteligenciji i drugim bitnim veštinama, a ne na nasleđu, što je aristokratija, ne na bogatstvu, što je plutokratija i ne na volji većine u Kini, što je demokratija koja je mnogo precenjena, da vam ja kažem. Meritokratija je koncept po kome su ekonomska dobra i politička vlast povereni pojedincima na osnovu talenta, pregalaštva i znanja. Mogu da konstatujem da Srbija vođena predsednikom Vučićem takođe primenjuje sličan državotvoran model. Vratiću se kasnije na ovo.

Znači, Kina bez obzira na stereotipe o njoj uopšte nije jednopartijska država. U Kini, istina, dominira Komunistička partija Kine, međutim to ništa nije smetalo Kini da postane, već niz godina, najmoćnija ekonomska sila u svetu. U Kini postoji još osam, dakle u onoj Kini, ne govorim o Hong Kongu, Makau i Tajvanu, u samoj Kini postoji još osam političkih partija i one su sve prepoznate, pored KPK u Ustavu Kine i svih devet čine ujedinjeni front kojim, naravno, dominira KPK.

Međutim, ovih osam političkih partija su u sistemu višepartijske saradnje i političkih konsultacija pod vođstvom KP Kine i tih osam stranka su, i tu ćete videti neku paralelu kako bi možda to kod nas to trebalo da izgleda, su dobronamerne, jesu opozicione, jesu jednim delom opozicione, ali ne na onaj zapadni način. Međutim, dobronamerne su i ne podmeću klipove u točkove napretka Kine. Na Tajvanu i u Hong Kongu i u Makau, znači, to je jedna zemlja, dva sistema, postoji niz, da ne kažem stotine politički partija. Dakle, prosto osam kineskih stranaka, rekao sam, već nisu opozicione na onaj klasični zapad, ja bih rekao destruktivni način, već one zajedno sa KP Kinom učestvuju u državnim poslovima, savetovanjima o principima državne politike i u izboru čak najvišeg rukovodstva zemlje. Ovih osam partija učestvuju u ostvarenju dogovorene politike i primeni zakona propisa i u organima, što je najvažnije, Svekineskog narodnog kongresa. Imaju nezavistan status, to su dakle nezavisne stranke i svaka uživa ugovorene političke slobode, pravo na organizaciju, nezavisnost, ravnopravnost i tako dalje.

Kina poseduje već da ne kažem više milenijuma, sigurno 1500 godina, sposobnu javnu administraciju, odgovornu vlast i vladavinu prava. Naravno, imamo onaj kratki period gde su određene stvari u periodu kada je zaista bio jednopartijski sistem, neke stvari su bile suspendovane, ali 80-ih godina Kina je povratila svoju snagu. Dakle, po istraživanjima zapadnjačkog IPSOS-a o Kini, iz marta 2019. godine, čak 94% Kineza iskazuje zadovoljstvo putem kojim se kreće Kina. Kineska vladajuća partija uživa visok stepen uvažavanja i poverenja stanovništva. Znači, Kinezi su šampioni u pogledu optimizma, i u pogledu budućnosti zemlje, a i nešto da primetim, znači, u ovih 14 meseci pandemije nema zemlje koja se bolje nosi sa epidemijom i pandemijom nego Kina, da kažem ona je prva počela da vakciniše one najbitnije kategorije stanovništva još prošle godine.

Znači, kineska država se odgovorno ponaša u pogledu kvaliteta propisa vladavine prava, borbe protiv korupcije i po tome je Kina jako poznata i poseduje, znači, Kina poseduje visok stepen efikasnosti upravljanja, a podrška kineskog naroda vlastima i sistemu je zasnovana na politici i legitimitetu delovanja, odnosno, jednostavno rečeno, kineske vlasti isporučuju kineskom narodu očekivane dobrobiti. Tu bih povukao još jednu paralelu, u doba SNS i u ovo doba Aleksandra Vučića, srpske vlasti, srpskom narodu takođe isporučuju očekivanu dobrobit.

Komunistička partija Kine kaže – možemo upravljati samo dok imamo ekonomske rezultate. Kina poseduje institucionalno rešenje za postizanje saglasja, što vidimo i u Srbiji, o nacionalnim prioritetima i što bi ovde trebalo da bude slučaj, i u glavnom, jeste, barem kad vidimo ovaj parlament i rezultate izbora.

Vraćam se sada, pravim paralelu sa novim državotvornim ustrojstvom u Srbiji. Dakle, na izborima 2014, 2016, predsedničkim 2017, i 2020. godine, srpski narod, kao nekoga ko zaslužuje poverenje, dakle, SNS i predsednika Vučića, prepoznalo je u brojevima, znači, po ovim izborima 1.740.000 ljudi, 1.820.000 hiljada ljudi, 2.010.000 u slučaju predsednika Vučića, i 1.953.000 građana na prethodnim izborima za SNS. Znači, to je znak. Za šta je to znak? To je znak da je SNS odavno postala široki narodni pokret koji nadilazi važnost i suštinu jedne političke stranke.

Srpska napredna stranka predstavlja zlatni presek srpskog društva. U poslednjih pet godina se iskristalisao i svetonazor, pogled na svet SNS koji prihvata, kao što vidimo najmanje 60% građana.

Posle 13 godina SNS je postala pokret sličan Jedinstvenoj Rusiji, pokret sličan vladajućoj kineskoj partiji, to podrazumeva dva važna preduslova, stabilnu višegodišnju podršku, najmanje polovine biračkog tela i zauzimanje cele pozicije centra i sa leve i sa desne strane, što vidimo da je slučaj.

Naravno, Srbija mora da nastavi i ona će nastaviti u EU integracije, i EU je neupitna destinacija Srbije.

U svakom slučaju Rusija i Kina pokazuju kako jedan drugačiji model može biti uspešniji od zapadnog. Taj model sve više primenjuje Srbija.

Postoje jasne naznake, nastajanja novog političkog modela u Srbiji. Taj novi politički model podrazumeva, pod 1 – etatizam, odnosno jaku ulogu države, pod 2 – kapitalizam sa ljudskim licem, pod 3 – jednu dominantnu partiju i pod 4 – meritorkratiju, i vidimo da je sve to slučaj u Srbiji.

Srpska napredna stranka je postepeno dovela do toga da u Srbiji danas i to treba s ponosom da kažemo vlada meritokratija, vladavina najsposobnijih. U devetoj godini vladavine, predsednik Vučić i SNS, su pokazali da Srbiji nude stabilnost, budućnost, razvoj, uspeh i na unutrašnjem i na spoljno-političkom planu.

Predsednik Vučić i SNS grade mostove u društvene podle. Sam predsednik Vučić već devet godina pruža ruku saradnje levici i desnici, i onoj tzv. patriotskoj i onoj tzv. drugoj Srbiji, a stručnim, neokaljanim pripadnicima bivših vladajućih stranaka, predsednik pruža ruku.

Srpska napredna stranka je zastupnik one velike većine običnih građana, ne lažne elite. Tokom ovih devet godina u sistem je ponovo uključeno stotine hiljada građana koji su bili ranije tranzicioni gubitnici.

Ovi građani su praktično povratili, mi smo im vratili mnoga građanska prava, pravo na rad, na učešće u javnom životu i mnoga druga koja su im oduzela DOS-ovska i tzv. žuta DS lažna elita.

Ovo je pozitivna i najpozitivnija sociološka pojava. Pazite, koliko svi znamo, demokratija podrazumeva i ta reč, bukvalno znači vladavinu naroda. Pa, evo vladavine naroda, uz pomoć SNS.

Predsednik Vučić vodi strateški, taktički sjajnu politiku, uravnoteženu, to sam već rekao. To je politika neutralnosti, ne samo u teoriji nego i u praksi.

Znači, kao što vidimo, Srbija sjajno sarađuje i sa EU, posebno sa Nemačkom, i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD, i sa svim susedima razvijamo uravnotežene i trudimo se što prijateljskim odnosima.

Sa naše strane mi smo potpuno pomirljivi. Predsednik Vučić pruža ruku svima, i uprkos provokacija iz Hrvatske iz Federacije BiH, iz Crne Gore, lažne države Kosovo i Albanije, i uprkos tome, i to treba nastaviti, pokazuje se samo hvale vredna trpeljivost i prijateljstvo, i pomoć, o tome sam jednom govorio, pomoć u vakcinama gotovo, svim zemljama, odnosno svim onima koje su to prihvatile.

Takođe, predsednik Vučić pokazuje hvale vrednu trpeljivosti spram kampanje mržnje i satanizacije, koja dolazi od tajkunske opozicije i tajkunskih medija.

Migrantska politika Srbije, za pohvalu, Vlada dobija pozitivne ocene svih međunarodnih finansijskih institucija, ekonomska situacija u Srbiji je odavno stabilna, a Srbija, i to posebno ovih 14 meseci se izvanredno bori protiv epidemije i predstavlja lidera u vakcinaciji u Evropi.

Podele u društvu su svedene na najmanju moguću meru. Naravno da se i dalje, najmanje sedam godina vodi borba protiv korupcije i mafije, i duže, dovode se strani investitori širom Srbije, otvaraju se radna mesta, a ono što je takođe značajno, mediji su oslobođeni pritiska Vlade. Zapravo, samo manji deo medija u Srbiji podržava Vladu ili Srpsku naprednu stranku, dok je veći deo medija, nažalost pod kontrolom inostranih i tajkunskih krugova, to treba jasno da se kaže. To je, takođe u odnosu na onaj prethodni režim do 2012. značajno reći, u SNS ne postoje tzv. svete krave. Smene i hapšenja funkcionera uopšte nisu retka pojava, dok vlast DS nije smenjivala ni svoje najkorumpiranije funkcioner.

Ime Aleksandra Vučića je simbol obnove, izgradnje i uzdizanje Srbije, a zajedno sa predsednikom Vučićem borimo se za to da Srbija ostane pristojno, civilizovano i pravedno društvo, a sopstvena uverenja branimo na asertivan način, dakle uz puno uvažavanje tuđih uverenja. Asertivnost podrazumeva spremnost da se čvrsto i argumentovano zastupa sopstveno uverenje, istovremeno uz spremnost da se sasluša i suprotno mišljenje i uz puno uvažavanje i branjenje prava ovog suprotnog mišljenja.

Da završim, građanima je potrebna stabilna i jaka Srbija, takva Srbija podrazumeva da njena stožerna stranka bude stabilna i jaka, takva Srbija traži novi politički model koji upravo pruža SNS.

To će sprečiti procese razgradnje države koje podstiču spoljni i unutrašnji neprijatelji, svakako da postoje. Članovi SNS, milioni birača SNS i svako, građani Srbije su so ove zemlje. Članovi i birači SNS su prosečni, normalni, obični građani. Za kraj, tim običnim građanima kao da je ovaj stih rekao čuveni poljski pesnik Tadeuš Ruževič u čuvenoj svojoj pesmi „Pesme o starim ženama“, gde je rekao „Njihovi sinovi otkrivaju Ameriku, ginu kod Termopila, umiru na krstovima, osvajaju kosmos.“ Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, pre nego što pređem na dnevni red, ja bih samo opet morao da se osvrnem na jedno krucijalno pitanje. Pažljivo sam posmatrao, sedeo sam ovde zalepljen, kao što sedim od početka mandata i ova tri dana, utorak, sreda, četvrtak, samo pitanje – gde je opozicija? Mi imamo sedam opozicionara. Ova dva gospodina koja sede tamo, ljubazna su, iz SPAS-a, ali opozicije nema utorak, sredu, četvrtak. Neće da rade po ovim zakonima. Neće da rade po budžetu. Zamislite, njih sedmoro mora da su najaktivniji pripadnici, najaktivniji poslanici. Njih nema, ali kada treba da prime plate, onda uredno primaju plate, a kada dođu jednom mesečno, onda seju ovde neistine o tome kako je država Srbija ubilačka. Zamislite taj besmisao i to licemerje.

Pozivam ih da dođu, da radimo. Ako nekoga ne zanima budžet i paket od tri antikovid zakona, ja ne znam šta ga zanima. Što su uzeli mandate? Toliko.

Paket ovaj, paket izvanredan, to tri aktikovid zakona je izvanredan, kao i prethodna dva. To znači da država odlučno nastavlja borbu protiv pandemije, podstiče privredni rast i paket će naravno, kao i ona prethodna dva, značajno ublažiti posledice epidemije. Sveukupno, Srbija je lider u vakcinaciji. Sačuvali smo radna mesta i ekonomiju i ono što je važno – pad BDP i tu smo šampioni jer je najmanji u Evropi.

Znači, 60 evra će dobiti svi zaposleni, samo kratko ću to, penzioneri 110 evra, građani pa i deca na KiM će dobiti 100 evra, a 200 evra nezaposleni na KiM, što je fantastično patriotski.

Naravno, nastavljamo gradnju kovid bolnica i kliničkih centara i rekonstrukciju i gradnju novih svuda u Srbiji.

Osvrnuću se kratko pošto niko o tome nije govorio na kritike Fiskalnog saveta vezano za rebalans budžeta i paket ova tri aktikovid zakona. Prosto upoznaću članove Fiskalnog saveta sa jednom malom činjenicom da su Amerikanci prošle godine dva puta dobili pomoć od države. Znači, to je Trampova administracija. Ako oni kažu – to je bila administracija koja ne valja, ja ću im reći da će Amerikanci i pod Bajdenovom administracijom ove godine da dobiju hiljadu 400 evra iste ovakve pomoći kao ovde, samo što su oni naravno moćniji, ali tamo imamo druge problem.

Uglavnom, Hong Kong je dao hiljadu 200 dolara pomoći svojim građanima. Slično je uradio i Singapur i sada onda Fiskalni savet zna bolje i kritikuje ovo. Samo da podsetim, naši građani su prošle godine, svi mi smo dobili po 100 evra pomoći i tu pomoć je dobilo 6,2 miliona građana. Znači, o veličanstvenosti Vučićeve Srbije, naše Srbije svedoči i sledeća činjenica – Srbije je do sada donirala Makedoniji 40 hiljada vakcina, Republici Srpskoj 20 hiljada, Federaciji BiH 15 hiljada, Crnoj Gori četiri hiljade, ukupno preko 83 hiljade. Međutim, sa vakcinisanim stranim građanima koji su primili vakcinu u Srbiji iz regiona i sa onima koji su ovde rezidenti broj doniranih vakcina se penje na 150 hiljada.

Prosto vas pitam – koja država na svetu je pokazala ovakvu nesebičnosti i čovekoljublje? Pa nijedna.

U ovoj epidemiji najveći problem naravno nije bilo stanje zdravstvenog sistema, stanje u društvu, pa čak ni ekonomije. Sve je to bilo na potrebnom nivou. Jedan od većih problema je bila mržnja šačice ekstremista prema uspešnoj vlasti i širenje lažnih vesti, njih i njihovih medija. Jednom rečju, Đilasovci su tokom ovih 14 meseci osporavali sve mere vlasti, pazite sve, i ovo što danas radimo. Vodili su i vode specijalni rat protiv Srbije. Cilj je bio da se destabilizuje Srbija, da se malo rastrese vlast i sruši vlast i epidemija im se činila kao idealan trenutak za to. Oni su podrivali i sabotirali državu, unosili su haos i zabunu predlažući štetne i demagoške mere.

Izneću samo jedan primer destrukcije. Đilas je 25. marta 2020. godine u najgorem trenutku zaraze zahtevao da penzioneri šetaju. Mislim, država je rekla - ne. Bilo je teško reći – ne, ne je bio imperativ, jer obesmislio bi se policijski čas, milion i po penzionera, ali i drugih građana bi šetalo, družili bi se, zarazili bi se i masovno bi umirali.

I da je Đilasu bilo stalo do bilo kog građanina Srbije on bi donirao maske, respiratore i vakcine, ali ništa od toga. I na kraju, na vrhuncu beščašća Đilas je donirao onih 100 evra koje je dobio od države.

Setimo se samo onih lažnih vesti, jer zaboravljamo i spremni smo da oprostimo, ali to je u redu, ali samo da vas podsetim, setimo se onih lažnih vesti da volonteri iz SNS koji su nesebično radili na početku epidemije, pomagali penzionerima, setimo se lažnih Đilasovih vesti i njegovih medija da volonteri SNS, naravno traže pare od penzionera. I dokazano je da je to bila laž.

Setimo se lažne vesti Đilasove novinarke Ane Lalić, o katastrofi i nekakvoj kataklizmi u Kliničkom centru Vojvodine. Dokazana laž. Setimo se samo kako je Marinika išla da prosi i reketira dve nove Kovid bolnice, a ona inače reketira i uspešne kompanije i lokalne samouprave. Međutim u Pančevu Mariniku je stigla koka koja je direktno stigla iz Morovića i kljucnula Mariniku u nosić.

Molim pravosuđe da razmisli o uvođenju novog krivičnog dela koje u sebi sadrži, to je zaista novina, elemente reketiranja i prošenja. A, o Mariniki je sve rekao njen kolega, nesuđeni potpredsednik Đilasove stranke, Nikola Jovanović, koji je Mariniku postavio na bicikl.

Znači, Srbiju hvale i strane države i mediji, „Fajnenšl tajms“ je pisao ovih dana o uspehu Srbije da pregovara i sa istokom i sa zapadom, o vakcinaciji ljudi iz regiona i doniranju vakcina. Srbija je na bolje promenila svoju međunarodnu reputaciju i pokazala je koliko su važni vakcina, diplomatija, meka moć, nesebičnost, altruizam.

U Srbiji se već, to je sjajno, već proizvode ruske vakcine, a biće izgrađena i otvorena i fabrika kineskih vakcina. Srbija je ekonomski lider na Balkanu, ali i jedan od lidera u vakcinaciji u Evropi.

Poštovani ministre, gospodine Mali, vi ste sjajno povodom ovih antikovid paketa ispravno pitali, velikog kritičara budžeta i ova tri zakona, Dušana Nikezića iz SSP-a – nije li ga sramota da pominje, navodno skupo zaduživanje države zbog toga što su kako ste lepo rekli, Nikezić i lopovska družina kojoj pripada, šampioni u preskupom zaduživanju države? Izvanredno. Pa kako ste tačno naveli, poštovani gospodine ministre - za vreme Đilasa i njegove kamarile, sistem je bio jednostavan, ugovori, počni posao, ugradi se i naplati proviziju, prebaci pare na of-šor račune i rekli ste da ne pominjete koliko nam je u njihovo vreme bio javni dug, naravno.

I evo vam nekih dokaza za to o čemu ste govorili i da građani čuju i to, gospodine ministre. Đilasov funkcioner, upravo taj veliki kritičar Nikezić, kritičar rebalansa i ovog paketa, Nikezić je 2004. godine postao direktor porodične i paradržavne konsultantske kuće „CES Mekon“. Pre SSP-a bio je član Demokratske stranke. U najgoroj Vladi u istoriji Srbije, u Vladi Mirka Cvetkovića, Đilasov Nikezić je bio državni sekretar Ministarstva finansija. Otac Đilasovog funkcionera Dušana Nikezića, Zvonimir Nikezić je uhapšen u novembru 2012. godine zbog sumnje da je zajedno sa bivšim ministrom poljoprivrede iz DS-a Sašom Draginom, opljačkali, da pojednostavim azotaru i oštetili državu za svega sitnih 4,5 miliona evra.

Nikezići su bili vlasnici konsultantske, porodično konsultantske kuće „CES Mekon“. Nikezić je bio stručni konsultant u „Hip azotara“, a istovremeno plan restrukturiranja azotare je upravo radio „CES Mekon“, što je neverovatno. Mirko Cvetković je inače, svojevremeno bio zaposlen u „CES Mekonu“, u isto vreme dok je bio direktor Agencije za privatizaciju koja je upravo angažovala „CES Mekon“ na privatizacije. I sve je to konstatovao Savet za borbu protiv korupcije, Verice Barać koji je ocenio da je to sukob interesa.

A, inače što se tiče ovog Fiskalnog saveta koji sam pominjao, sadašnji predsednik Fiskalnog saveta, gospodin Pavle Petrović, čika Pavle bio je direktor i koosnivač „CES Mekona“. Mislim, isto neverovano

Prema podacima poslovne baze APR, Zvonimir Nikezić i njegovi sinovi, ima ih trojicu, uključujući i Dušana su bili vlasnici ni manje, ni više nego sedam uglavnom, konsultantskih firmi u Srbiji. Sve ove firme su u periodu od 2002. do 2012. godine prihodovale preko pola milijarde iz budžeta, zahvaljujući poslovima koje su sklapale sa državom.

Jedan od glavnih klijenata, rekao sam „CES Mekona“ je bila Agencija za privatizaciju, a „CES Mekon“ je učestvovao u lopovskoj, bećarskoj privatizaciji, nećete verovati, 57 kompanija u Srbiji i Nikezić je još bio saslušavan 2012. godine zbog pljačke i afere „Agrobanka“ obzirom da je bio član UO.

Onda se Đilasov službenik Dušan Nikezić, predsednik Đilasovog odbora za privredu i finansije SSP usuđuje da bilo kome drži lekcije.

Samo ću vas podsetiti na još jednu činjenicu. Dušan Nikezić je službenik „Multikoma“ Đilasovog. Znači, sada vidimo, svi funkcioneri glavni Đilasovog SSP-a su istovremeno zaposleni u njegovoj kompaniji. Kako jedan političar može da bude slobodan ako radi u kompaniji svog predsednika stranke, a istovremeno mu je funkcioner? Tu slobode nema. Inače, u „Multikomu“ su zaposleni Marinika Tepić koja je inače filolog rumunskog jezika. To je izuzetno potrebno toj kompaniji verovatno. Ljuban Panić tamo radi, Saša Vukadinović bivši šef BIA radi isto u „Multikomu“ već pet godina i zadužen je, to sam već jednom pomenuo, to mu je glavni posao da jede kapreze salatu na rivi u Trstu. Tamo radi naravno Dušan Nikezić, Aleksandar Bjelić, bivši gradski menadžet koji je optužen za pljačku bulevara i šest miliona evra. On takođe radi u „Multikomu“. Naravno, pretpostavljate za šte je zadužen, pa za pljačku.

Ne rade tamo samo oni, nego i Tatjana Pašić, bivša Đilasova zamenica. I ona radi u „Multikomu“ samo nije zadužena nizašta. Možete pretpostaviti zašto. Branko Janković, bivši direktor Đilasove agencije za javne nabavke u vreme dok je bio gradonačelnik i on je zaposlen u „Multikomu“. On je zadužen da krade po prodavnicama, pre svega po pumpama, to mu je glavni zadatak, jer početkom 2020. godine je uhapšen zbog toga što je pljačkao, krao slatkiše u jednoj pumpi, trpao ih u džepove, pokušao da izađe i to su zabeležile kamere na pumpi i onda je procesuiran.

To su Đilasovi genijalci koji rade u njegovom „Multikomu“. Vidite kakve ozbiljne funkcije i kakve ozbiljne zadatke imaju. Đilas ozbiljno razmišlja da njegova stranke počne da se zove multikom stranka slobode i pravde. Sigurno je ispravno. Pozdravljamo to.

Sada da se uozbiljim. Ovaj paket od tri antikovid zakona je deo plemenitih i nadljuskih napora države u borbi protiv epidemije. Krize, ratovi, katastrofe i epidemije iz ljudi izvlače ono najgore i ono najbolje. Ono najbolje pokazuju svi oni koji se složno bore protiv pošasti i svima dugujemo, pre svega heroji lekari i svima dugujemo neizmernu zahvalnost i poštovanje i tu ogromnu većinu predvodi naš predsednik Vučić.

Ono najgore u čoveku iskazuje mala, ali opasna grupa ljudi i moćna koju predvodi tajkun Đilas. Ne spašavaju i to smo shvatili u ovoj epidemiji, ne spašavaju živote pacijenata antivakcinaši, ravnozemljaši, teoretičari zavere, već lekari, sestre i higijenirači i pokazalo se da oni više vrede od svih selebritija i vipovaca zajedno. U Srbiji smo svi zajedno naučili, podstaknuti Vučićevim liderstvom da mislimo i živimo pozivitno. Ponovo su u nama probuđena gotovo zaboravljena osećanja zahvalnosti prema onima u prvim redovima, saosećanje napaćenima, divljenje prema onima koji rešavaju probleme, inovatorima i nesebičnost kojom podržavamo jedni druge.

Vučić upravlja našom zemljom sa saosećanjem, susretljivošću, pravednošću i ljudskom toplinom, što reče Oskar Davičo – Srbijo, pesmo među narodima. Živela Srbija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, naravno da podržavam izbor Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Vidim da je sastav Komisije izvanredan.

Nastaviću tamo gde je stao gospodin Rističević svojim izvanrednim govorom. Navešću par primera dvostrukih aršina u vezi izvršenja krivičnih sankcija.

Novinar Daško Milinović je napadnut od strane dvojice napadača 16.4. ove godine. Zadobio je lake povrede ruke. Najoštrije osuđujem napad na Daška Milinovića. Srećom napadači na Daška Milinovića su odmah uhapšeni, dvojica od trojice. Jedan je u bekstvu, ali biće i on uhapšen. Vidimo da su, i to moram da jasno kažem, napadači na novinara Daška Milinovića veliki neprijatelji Srbije.

Pred tužilaštvom u Novom Sadu se već vodi postupak protiv sve trojice okrivljenih i nadam se da će sva trojica ići na izvršenje krivičnih sankcija.

Kao što vidite, nadležni organi su reagovali munjevito. Napad je osuđen u svim medijima i vezano za ovaj predlog – članovi Komisije će na primer moći, kada za to dođe vreme, da odu da provere kako se izvršavaju krivične sankcije protiv ova tri nasilnika.

Međutim, svi su zaboravili, da li nam pamćenje toliko kratko traje, da je pre dve godine novinar Daško Milinović, tada voditelj i učesnik Đilasovih protesta, skriven iza Tviter naloga i pseudonima „Zapad Todorović“ 29.12. pretio ubistvom poslaniku SNS gospodinu Vladimiru Đukanoviću. Iz mraka interneta Daško Milinović je poručio sledeće, izvinjavam se što je ovoliko odvratno što ću da pročitam, ali moram da citiram novinara Daška Milinovića: „Hoće li sad svinja nacistička njištati da ga ugrožavaju na internetu“, kaže Daško Milinović o Vladimiru Đukanoviću. „Fašistički vepru nećemo ti dva put reći, na ražnju ćeš se peći“, poručuje Daško Milinović Vladimiru Đukanoviću.

Slučaj je prijavljen Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal u Beogradu, gde je gospodin Milinović priveden, MUP je okarakterisao ove pretnje kao ugrožavanje sigurnosti, kao pretnje smrću. Potom je gospodin Milinović priveden Višem javnom tužilaštvu i nakon kraćeg pritvora gospodin Milinović je pušten na slobodu.

Svi Đilasovski mediji tj. nijedan Đilasovski medij nije osudio pretnje gospodinu Đukanoviću, već su svi horski zavapili i zakukali zbog navodnog maltretiranja gospodina Milinovića. Pazite, kao da jedan novinar ima veća prava od na primer advokata, što je gospodin Đukanović.

Udubimo se malo u sadržanu pretnji gospodina novinara Milinovića. Sigurno se sećate sjajnog filma „Banović Strahinja“ i scene u kojoj Vlah Alija nabija na kolac Abdulaha. Upravo to je novinar Daško Milinović želeo da učini našem kolegi Vladi Đukanoviću. Da li je to esencija posla novinarskog Daška Milinovića da skriven u tami interneta iza jednog opskurnog pseudonima preti smrću poštenim ljudima? Sigurno da nije, ali su svi to zaboravili i tada te 2019. godine gospodin novinar Daško Milinović umesto da se izvini javnosti i gospodinu poslaniku Vladi Đukanoviću, on je izjavio – ovo društvo je u jako velikom problemu, a stranka koja nam upropaštava živote toliko je moćna i toliko umešana u sve živo. Međutim, da nismo moćni, niti umešani u sve živo dokaz je baš novinar gospodin Daško Milinović koji nije snosio nikakve zakonske sankcije zbog toga što je pretio smrću Vladi Đukanoviću.

I da ponovim, pretnje smrću koje je Milinović pre dve godine uputio advokatu gospodinu poslaniku Vladi Đukanoviću, osudio je retko koji mediji. Videli smo, da ako si novinar onda možeš mirno i nekažnjeno da pretiš smrću bilo kome iz SNS-a. Ako to nisu dvostruki aršini ja ne znam šta su.

Drugi primer dvostrukih aršina u vezi izvršenja krivičnih sankcija je sledeća činjenica. Stefanović B. je napadnut 23. novembra 2018. godine. Mnogo puta sam najoštrije osudio napad na B. Stefanovića. Trojica napadača, i to ću opet ponoviti, su veliki neprijatelji Srbije. Povređen je i policajac koji je pokušao da zaštiti B. Stefanovića. Tri sata posle napada policija je uhapsila dvojicu od trojice napadača. Treći je uhapšen sutradan. Odmah su identifikovani, dakle uhapšeni, procesuirani i prvostepeno osuđeni.

Srpska napredna stranka je odmah posle napada najoštrije osudila ovaj napad. Predsednik Aleksandar Vučić je dan posle tog napada pred svim medijima izjavio da i on osuđuje to što se dogodilo i rekao je – država je reagovala hitno, pokazala je da Srbija nije država u kojoj bilo ko sme da udara bilo koga. Osuđujem taj napad. Važno je da je država uradila svoj posao, i da kažem sva tri napadača na B. Stefanovića naravno ići će na izvršenje krivičnih sankcija kada se ponovi postupak, pošto je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu. Očigledno iz procesnih razloga. To je dokaz da pravosuđe u Srbiji funkcioniše. Naravno članovi ove komisije, kada ih izaberemo, kada za to dođe vreme, moći će da provere kako se izvršavaju krivične sankcije protiv ova tri nasilnika.

Međutim, godinu dana posle napada na B. Stefanovića u decembru 2019. godine u Zemunu je napadnut gospodin Gavrilo Kovačević, funkcioner SNS i tada član gradske Vlade, danas predsednik opštine Zemun.

Gospodina Gavrila Kovačevića je metalnim šipkama napalo više osoba. Odmah su ga onesvestili tako da se ne zna koliko ih je bilo, napali su ga sa leđa i naneli su mu višestruke povrede, potres mozga, raskrvarili mu glavu, povrede levog ramena, lakta leve ruke i leve podkolenice. Gospodin Gavrilo Kovačević je od posledica tog napada dobio tešku trombozu, a znamo da je to opasna bolest po život.

Napadači nikada nisu uhapšeni, niti identifikovani i nijedan opozicioni mediji nije izvestio o ovom nasilju. Niko iz opozicije nije osudio na napad na gradskog većnika Gavrila Kovačevića, pa ni gradski odbornici. Pazite, Dragan Đilas i B. Stefanović.

Ja se usuđujem da utvrdim vrlo drsko da su sve glave jednako vredne i glava B. Stefanovića i glava gospodina Gavrila Kovačevića. Više puta sam ovim putem javno pitao gospodina B. Stefanovića - zbog čega je glava Gavrila Kovačevića manje vrednija od njegove glave? Zbog čega je krvava košulja B. Stefanovića postala nekakav simbol, dok krvava košulja Gavrila Kovačevića nije zanimala nijedan đilasovski mediji?

Da li je B. Stefanović ima veća građanska prava od Gavrila Kovačevića? Da li je B. Stefanović građanin prvog reda, a Gavrilo Kovačević drugog? I, ovde ću parafrazirati onu čuvenu Orverlovu rečenicu iz „Životinjske farme“ - svi ljudi su jednaki, ali su neki ljudi jednakiji od drugih. E, ako to nisu dvostruki aršini, onda ne znam šta su.

Treći primer. Tokom nekoliko poslednjih godina dogodili su se, ja bih samo molio malo pažnje, nebrojani slučajevi, znači ovo što vam iznosim prvi put ćete čuti, dogodili su se nebrojani slučajevi razbijanja prostorija opštinskih odbora SNS. Dokumentovano imam sa datumima da je napadnuto, razlupano, čak i spaljeno tokom tih nekoliko godina, više od 50 prostorija SNS. Neke su razbijane čak i tri puta. Brzo ću preći, Smederevo, Bečej, Surdilica, Zrenjanin dva puta, Ćuprija, Voždovac, Kragujevac, Lajkovac, Zvezdara, Rakovica, Požarevac, Sombor, Sevojno, Lazarevac tri puta, Čukarica, Železnik, Petrovaradin, Novi Beograd, Savski kej, Stari grad četiri puta, Zemun dva puta istog dana, Novi Sad Stražilovska, Novi Sad Podvara, Novi Sad centar, Čačak, Vračar, Bački Petrovac dva puta, Bač, Šabac, Mladenovac dva puta, Bečej, Pančevo, Niš, Palilula u Beogradu. Znači, sve su to napadi na prostorije SNS koje su uništavane, spaljivane, razbijane itd.

Tih napada je bilo mnogo više. Zamislite da je samo neko, bilo ko, jednom napao prostorije Đilasove stranke, što neće da se desi, i ponavljam da to ne sme da se deli. Ali, samo jednom, tada bih odmah reagovao u parlamentu UN plavi šlemovi, a Đilas bi u Briselu ridao tamo u naručju bilo koga, a za prostorije SNS koga boli uvo.

Ako to nisu dvostruki aršini, onda ne znam šta su, ali niko nije otišao na izvršenje krivičnih sankcija za ove zločine. Pazite, bilo ih je 50 i više, međutim, moram da vam prikažem i još jedno svetlo da vam bacim na ove činjenice.

Od kada se krajem 2017. godine Dragan Đilas vratio u politiku, broj napada na prostorije SNS je mnogostruko uvećan. Imam to dokumentovano. Dakle, korelacija je jasna, do 2018. godine broj napada na prostorije SNS je iznosio 10, to je u periodu od 2013. do 2018. godine. Od početka 2018. godine kada je Dragan Đilas završio prvobitnu pljačku Srbije, vratio se u politiku, do danas, znači, za tri godine, broj napada na prostorije SNS iznosi preko 40. Dakle, od kada se Đilas vratio u politiku, broj napada na prostorije se učetvorostručio. Zbog pljačke teške 619 miliona evra, Dragan Đilas će, da je živ i zdrav, kada, tada ići na izvršenje krivičnih sankcija.

Za ljude nalik Đilasu velika pesnikinja Desanka Maksimović u svom velikom delu „Tražim pomolovanje“ nije imala razumevanje i u svojoj pesmi za zavidnike, upravo je govorila o takvim ljudima, ali nije tražila sa njih pomilovanje. Kaže Desanka Maksimović – za zavidnike koji pomodre od odblesaka sunčanog dana, što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđeg plota i zemlju, jer rađa i kod druga i selica jato koje na tuđu kuću sleće, za zavidnike koji pisnu kao zmija u procepu, iziđe li čija smelost na videlo reknuli ljudi koju lepu reč za nečije nedelo, za ljude koji priželjkuju da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, dok jezik požara stogove nečije lazne, a oni da ga motre negde izbliza. Za zavidnike, kaže pesnikinja – njima care, ne treba gore kazne od zlobe koja im srca nagriza.

Na kraju, Desanka Makimović je u ovoj svojoj čuvenoj zbirci pesama zatražila pomilovanje za one poput nas, za sve obične, napaćene i ugnjetene ljude. Tako bi neko mogao, kažem samo figurativno, zatražiti pomilovanje za sve nas, pod znacima navoda krezube sendvičare, za sve nas pod znacima navoda nedostojne i prezrene, za sve nas pod znacima navoda neobrazovane botove, za sve nas pod znacima navoda ružne, prljave, zle, za sve nas dežurne krivce i obeležene negativce, za sve nas pod znacima navoda građane drugog reda.

Velika pesnikinja iz Brankovine i time završavam, je zatražila pomilovanje za svakoga u svojoj pesmi, za naivne, za one kojima se čini da su jednaki, siromašni, bogati, slabi, jaki, nesuđeni onaj koji se sa robije vrati, bezruki i čovek sa rukama obema, miropomazani i odlučen od vere, zvani i onaj što pred vratima čeka, za njih, za sebe, za svakog čoveka tražim pomilovanje, živela Srbija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dragi poslanici, tražim obaveštenje od saobraćajne policije u udesu koji se dogodio na Autokomandi 3. aprila 2021. godine, znači pre koji dan. Da li je tačno da je džip marke BMV vlasnika Dragana Đilasa uzrokovao saobraćajnu nesreću tako što se zakucao u drugo vozili marke „pežo“? Da li je tačno da je na lice mesta izašla patrola policije i hitna pomoć? Da li je suvozač Dragana Đilasa bio izvesni zamenik B. Stefanović? Da li je na zadnjem sedištu džipa bila osoba koja se samo zove Marinika, prezime joj se ne zna?

Da li je urađen alko i narko test Draganu Đilasu? Da vidite da se radi o ozbiljnoj stvari o ugrožavanju, opštoj opasnosti. Dragan Đilas je imao…Molim vas, znam da je zabavno ali je vrlo ozbiljna stvar, svi smo ugroženi.

Dragan Đilas je prekršajno osuđivan zbog saobraćajnih prekršaja, a verovatno i krivičnih dela najmanje 10 puta. Evo kada, najčešće zbog prekoračenja brzine, ali sećamo se i psovanja službenih lica. Znači, osuđivan je početkom 2005. godine, to je ono kada je psovao i vređao policajca, 11.02.2014, 06.05.2014, 09.06.2014, 23.10.2014, 16.06.2015. i to sve po podacima KRIK-a, molim vas, napominjem KRIK afirmativno i u junu 2015. je osuđen prekršajno zbog zloupotrebe ličnih podataka 157.000 lica, zamislite, molim vas, a 15.01. je prekršajno osuđen zbog ugrožavanja prava zaposlenih, tako što im nije isplaćivao plate. Đilas, poznatiji kao čovek bez savesti hoće, pazite, da upravlja Srbijom, a ne zna da upravlja vozilom. Pa, kako, crni Điki?

Postoji niz drugih udesa funkcionera Đilasove stranke i žute stranke, znači, radi se o nizu opšte opasnosti. Tako je funkcioner i to upravo Đilasov, Elezović, iz Novog Sada, predsednik Izvršnog odbra DS u Đilasovo doba napravio saobraćajni udes u Novom Sadu u kome su oštećena četiri vozila, a grupa dece iz obližnje škole je jedva izbegla da ih udari pomahnitali Đilasovac.

Andrej Belinger je u martu 2017, visoki funkcioner Đilasove stranke, izazvao sudar na Novom Beogradu kada je vozio brzinom od 140 km na čas i vozio je sa 1,58 promila alkohola u krivi, praktično imao je krv u alkoholu, a ne obrnuto, udario je u Škodu Fabiu čiji je vozač pretrpeo više povreda. Oba vozila su oštećena potpuno a podivljali Đilasovac Belinger je pre konačnog sudara počinio niz krivičnih dela jer je bežao od presretača, vozio je pod uticajem alkohola, tj. pod uticajem krvi u alkoholu itd. Inače, Andrej Belinger je kum Marka Trotinetića Bastaća.

Dakle, nije to jedino. Đilasova Marinika, ta svetica, kako se predstavlja, poznatija kao žena bez prezimena, je zajedno sa suprugom izazvala saobraćajnu nesreću 29. januara 2015. godine u Temerinu. Marinika tada Pajtićev pokrajinski sekretar, a danas Đilasova potpredsednica, a nije zamenica, a nije ni imenica, možda je više kao glagol, ali dobro to je druga stvar, učestvovala je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je njen suprug udario pešaka koji je pretrpeo više telesnih povreda. Znači, udarili su Tomislava Kovačevića koji je prevezen u KC Vojvodine gde je operisan. Marinikin suprug je bio, ne zna se da li i ona, je bio pozitivan na alko-test ali pošto je, dakle, bilo povređenih, Marinika i Pajtić su isposlovali da se njenom suprugu ne uradi uobičajeno što je uobičajeno u takvim slučajevima – analiza krvi, zato što su bili na vlasti u pokrajini Vojvodini.

Kao što vidite, nesposobnost za upravljanje vozilom je opšta pojava u Đilasovoj stranci. Pa, kako će da upravljaju Srbijom, a nisu sposobni da upravljaju vozilom. Setimo se Đilasovih pretnji policajcu Draganu Steviću koji ga je zaustavio zbog prekomerne brzine. Setimo se da mu je rekao da će izgubiti posao, da ga je psovao, da sad ne pominjem psovku, a rekao je, citiram Đilasa: „Ja se borim…“ policajcu je rekao „…da takvi kao ti ostanu bez posla“. Bio je bahat, arogantan i obestan onda, takav je i ostao.

Kao što vidite udesi se beskonačno, kao na traci ponavljaju kao u onom filmu „Dan mrmota“ i postoji taj fenomen koji se zove Dan mrmota, a fenomen označava beskonačno ponavljanje jednog dana.

Tako je zamenik B. Stefanović zaglavljen u onom danu kada je pojeo kruševačku štanglicu pre tri godine, a od sindroma mrmota pati i zamenikom šef, čovek bez savesti, naravno i ova žena bez prezimena. Čovek bez savesti je zaglavljen u onom danu kada je izvršio pljačku 619.000.000 evra. Sa druge strane, žena bez prezimena je zaglavljena u danu kada je počela da prosjači po bolnicama i reketira institucije i kompanije. Sve to podseća na jednu novu bajku, ne od tri praseta, nego od tri mrmota.

Znači, bila jednom tri mrmota: Điki, Borki i Maki. Mrmot Điki je sanjao o 619 tovara gomoljika u svojoj mrmotskoj rupi. Mrmotica Maki je sanjala da iz mrmotske rupe istera mrmota Miću uz pomoć krmi mrmota Fiće. Dakle, mrmotu, Đikiju, kao što znamo nedostaje savest. Mrmotu, Borkiju nedostaje ime, mrmotici Makijii nedostaje prezime. Ovi mrmoti imaju još nešto zajedno, niko od njih nema obraz, bezobraznici. Naravoučenije, ne daj mrmotu da voz, ne daj mrmotu da jede kruševačke štanglice i ne daj mrmotici da prosi. Ova tri mrmota su poručila da će srušiti sve što je izgrađeno od 2012. godine. Ako tri mrmota ponovo dođu na vlast, ne treba sumnjati da će sve to uraditi. Srećom, nikada neće dođi na vlast, taj dan mrmota nikada niko neće gledati. Živela Srbija! Hvala vam.