Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, sa saradnicom, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, sjajno je, što je u ovom trenutku tu ministar unutrašnjih poslova, pošto je pitanje upućeno njegovom ministarstvu.

Dakle, tražim obaveštenje od MUP-a, tražim obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, od REM-a i Saveta za štampu, čućete, u vezi pretnji koje je juče, 26. maja, na TV „Nova S“ u emisiji „Među nama“, izrekao tajkun Dragan Đilas.

Na pitanje voditeljke, kažete lustracija. Iz Narodne stranke to zovu revanšizmom. Kako se to radi i ko to procenjuje, ko su ti ljudi koje treba lustrirati? Kraj pitanja.

Potom, oligarh Đilas, jasno preti i kaže, kome će se svetiti. Citiram Đilasa – „Ljudi, ljudima koji su se bavili nekom javnom delatnošću, pre svega, što znači da se to odnosi na političare, ali i na ljude koji su koristili medije da šire mržnju. U sklopu cele priče to će se odnositi na sve ljude poput Dragana Vučićevića, ili na sve ljude koji danas rade na „Pinku“ ili na „Hepiju. Evo, uzeću primer gospodina Bakareca.“ Kaže i mene treba lustrirati.

Kaže Đilas dalje: „Ljudi koji napadaju druge i poznanici su, ta mržnja koju oni šire, te napade koje prave, pa neko mora za to da odgovara, znači odgovaraće svi.“ Kaže Đilas, znači odgovaraće svi. Pretnja je upućena i svima nama. Kaže - neko mora da stavi tačku na političare koji su se ogrešili o moralne kodekse, za to mora da se snosi odgovornost.

Dragan Đilas je ovim počinio više krivičnih dela, pretio je urednicima medija, pretio je svim novinarima i svim zaposlenima na TV „Hepi“ i TV „Pinku“, pretio je svim političarima, neistomišljenicima, pretio je svima nama poslanicima, preti svima koji su se, kako on kaže, ogrešili o njegove moralne kodekse, a njegovi moralni kodeksi su nasilje, pljačka i lopovluk. Đilas otvoreno preti, posle toga, da će oduzimati nacionalne frekvencije, „Pinku“ i „Hepiju“.

Na kraju intervjua, još luđe, Đilas optužuje i vređa predstavnike EU i SAD i otvoreno je rekao da su korumpirani i da ih je Vučić korumpirao i da ga zbog toga podržavaju. Posebno je vređao ambasadora SAD, Entonija Gotfrija. Državo, reaguj.

Šta Đilas podrazumeva pod lustracijom i revanšizmom? Da li misli na to da će otpuštati ljude, kao što su žuti i on između 2008. i 2012. godine otpustili 400 hiljada ljudi u sklopu revanšizma? Da li misli da je revanšizam, zatvaranje novinara i političara, koji mu nisu po volji?

Podneo je, podsećam, do sada 400 tužbi i krivičnih prijava, protiv novinara i političara, koji su istraživali njegove mahinacije.

Da li Đilas pod revanšizmom podrazumeva silovanje, kao što je njegov Željko Veselinović pretio Ani Brnabić, silovanjem?

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva vešanje, bacanje u Dunav, klanje političara i novinara, sudove revolucija? Sve to su pod znakom navoda njegovi ugledni elitisti najavljivali u poslednje tri godine, i odnosilo se opet na sve nas.

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva napad na RTS, koji je već izveo prošle godine, kada su pretili novinarima?

Da li Đilas pod lustracijom i revanšizmom podrazumeva napad na Skupštinu Srbije, koju je već izveo prošle godine, kada je povređeno 140 policajaca?

U tom kontekstu setimo se silnih Đilasovih pretnji, iz slučajeva psovki i porodičnih nasilja. Setimo se kako je vređao policajca koji ga je zaustavio i rekao mu je, daj odj… više, evo ti vizit karta, da znaš ko te je ostavio bez posla.

Sledeće, psovao je na sednici Skupštine grada, odbornika SRS Zorana Ognjanovića, rekao je - j… ću ti majku i oca i sestru, to sam lično čuo, bio sam dva metra udaljen od Đilasa.

U maju 2018. godine na sednici Skupštine grada, za govornicom je Đilas fizički nasrnuo na šefa naših odbornika, Aleksandra Mirkovića. Đilas je 17. marta 2019. godine, na Terazijama, psovao, pretio pripadnicima policije u civilu, da će opet ostati bez posla, 19. januara je vređao i psovao studente, rečima „j… ti mater“ pa homofobna psovka. Đilas je 3. maja, dok mu je ceo grad skandirao da je lopov, pretio predsedniku, citiram Đilasa, znači ovo je uputio predsedniku, Đilas stalno tvrdi da nikoga ne vređa – ti si jedan kreten, kukavica jedna bolesna, platićeš kad tad.

Konačno Đilas je po izveštajima MUP-a i svedočenju njegove supruge, tasta i bivše tašte, maltretirao i fizički tukao u decembru 2014. godine, o čemu postoje zapisnici u MUP-u. Uz to je, po njenom svedočenju, njegove bivše supruge, fizički ju je maltretirao, dok je bila trudna i pretio je da će joj odrubiti glavu. I onda ovih dana Đilas ponavlja bestijalnu glupost da je predsednik Vučić mentalno bolestan.

Iz ovoga što sam jasno naveo, vidi se da je Đilas opasan psihopata i sociopata, on nema saosećanja ni prema kome. Pitaću Đilasa pošto me ovih dana vređa u njegovim medijima i non-stop proziva, šta je uradio za narod, šta je uradio za Srbiju? Opljačkao je Srbiju. U poslednjoj godini je godinu dana sabotirao borbu protiv epidemije. Nije donirao ni jednu masku, ni jedan respirator. Za razliku od njega ja sam dva puta išao na teške operacije da bih donirao kožu teško izgoreloj deci, Urošu Karoviću iz Kraljeva i Mileni Šukundi iz sela Prigrevica, a za to vreme Đilas je drao kožu s leđa narodu.

Biblijsko otkrovenje Sv. Jovana Bogoslova, kao da opisuje Vučića i Đilasa – dobro i zlo „I, videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj i uhvati aždahu, žutu zmiju koja je đavo i sotona i sveza je na 1.000 godina i u bezdan baci, zatvori je i zapečati nad njom da više ne prelašćuje naroda, dok se ne navrši 1.000 godina“. Ko čini nepravdu neka još čini nepravdu i ko je pogan, neka se još pogani i ko je pravedan, neka još čini pravdu i ko je svet neka se još sveti.

Živela Srbija.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođa ministarka sa saradnicima, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, ovim sjajnim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Ovim država razumnim merama obezbeđuje očuvanje tajnosti i informacija.

Naravno, ono što je bitno to je da je ovo nov Zakon i skladu je sa regulativom EU, čak je i preduslov, pa je onda još sjajnije time što ga donosimo.

Baciću jedno malo drugačije svetlo na, pre svega zloupotreba i ovog dosadašnjeg zakona, a pretpostavljam i kada ovaj zakon bude bio donet i na zloupotrebe u budućnosti.

Dakle, unazad dve godine od kada postoji Đilasova stranka slobodne pljačke, ta stranka i njeni funkcioneri konstantno nezakonito pribavljaju, koriste i otkrivaju poslovne tajne. Dakle, to rade i Marinika i Đilas, a Boga mi Jeremić, Aleksić iz Narodne stranke. Da oni žive u EU u kojoj postoje ovakvi zakoni oni bi bili do sada procesuirani, mogu da budu srećni što žive u Srbiji i što ovaj zakon još uvek nije stupio na snagu. Nadam se da ćemo mi primenjivati ovaj zakon.

Dakle, oni osim što nezakonito pribavljaju poslovne tajne, oni ih filuju i lažima i onda ih tako plasiraju u medije. To smo videli u slučajevima „Telekoma“, „Krušika“ MUP-a, ali i mnogim drugim.

Đilasova stranka nezakonito, dakle i to su sad odeljci ovog zakona, i tačno se vidi šta đilasovci i Đilas rade. Đilasova stranka nezakonito pristupa, prisvaja i umnožava dokumenta koja su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu ili se poslovna tajna iz njih može izvesti.

Đilasova stranka nezakonito postupa zbog toga što funkcioneri SSP znaju da su poslovne tajne koje su pribavili pribavili direktno ili indirektno od drugog lica koje poslovnu tajnu nezakonito koristi ili otkriva.

Kada je sam Đilas u pitanju. Dakle, on je poslovanje svojih kompanija od 2004. godine, proglasio totalnom tajnom, pa je tako postupila i tada vladajuća Demokratska stranka.

Mislim, to je neverovatno licemerje. Đilas tuđe poslovne tajne zloupotrebljava i objavljuje, a svoje tajne nezakonito krije od četvrte godine.

Jedino je Verica Barać tamo negde u onom izveštaju iz 2011. godine, dakle ukupno do 2012. godine malo uspela da razgrne taj veo tajne koja nije smela da bude tajna zbog toga što su DS i Đilas prikrivali mega pljačku tešku 619 miliona evra, mega pljačku budžeta Srbije i Beograda.

Zašto? Upravo Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije su rekli da Đilas i njegove kompanije su malo i slabo poslovali na tržištu, a da su bile potpuno oslonjene njegove firme na budžet.

Dragan Đilas, inače, to se zbivalo pre tri dana i o tome nije bilo reči, a važno je, putem svog portala „Nova S“, pre tri dana je ponovo targetirao Danila Vučića, najstarijeg sina predsednika Srbije. Dakle, pre dva dana portal „Nova S“ je objavio u sportskoj rubrici u 22.00 časova tekst koji je inače dugačak šest strana, pod nazivom – gde je fudbal beton hale nedužne stradaju, a autora za koga nikada nismo čuli, Strahinje Nikolića.

Tekst se bavi tučom navijača u "Beton hali". Tekst je inače besmislica, jedna salata, koja ima samo jedan cilj, a to je da targetira Danila Vučića. Tekst je objavljen na naslovnici portala "Nova S", gde je Đilas suvlasnik, a na početku teksta se nalazi fotografija Danila Vučića. A Danilo Vučić nema nikakve veze sa događajima u "Beton hali", ali su ga urednik sajta i ovaj novinar namerno umetnuli u tekst da bi od njega napravili metu.

Iz samog besmislenog i haotičnog teksta, iz izjava Marka Poledice se vidi da Danilo Vučić nema ništa sa pomenutim događajem, ali se onda postavlja razumno pitanje - a zašto su ga umetnuli, njegovu fotografiju i njegovo ime, i zašto su ga doveli u vezu sa ovim nasilnim događajem, sa kojim on nikakve veze nema? Dakle, sa jedinim ciljem - da bi ga targetirali.

Već sam ranije dokazao ovde u diskusijama da su portali "Direktno" i "Nova S" portali laži i obmane i da je to utvrdila Komisija za žalbe Saveta za štampu po dve žalbe koje sam ja podneo protiv ova dva portala, pa je jedan od njih morao da to objavi, da su lažovi, a drugi nije, pošto "Nova S", navodni portal demokratije i profesionalizma ne priznaje Savet za štampu.

Ovakve lažne vesti se na ova dva portala objavljuju svakodnevno. Znači, svakodnevno oni objavljuju najmonstruoznije laži o Danilu Vučiću, Andreju Vučiću i, naravno, samom predsedniku Vučiću.

Oba portala objavljuju laži i izmišljotine mafijaškog klana Belivuk, oružanog krila terora, da je Danilo Vučić umešan u poslove i sukobe navijačkog klana. A zbog čega ovi portali targetiraju Danila Vučića? Pa, zbog toga da bi naudili predsedniku Republike i onemogućili ga u, između ostalog, njegovoj borbi protiv mafije i kriminala.

Ovo je sve crtanje mete na čelu sina predsednika Vučića i to radi vlasnik portala "Direktno", a to je Dragan Đilas, on je vlasnik, a inače je suvlasnik Šolakove obe televizije i portala "Nova S". Time se Dragan Đilas direktno obračunava sa porodicom Aleksandra Vučića.

Mi iz SNS se nikada nećemo baviti decom Dragana Đilasa. Postavljam pitanje - da li će neki nadležni organ, neka institucija ili neka NVO zaštititi ljudska prava Danila Vučića? Poseduje li Danilo Vučić ljudska prava? Danilo Vučić, sin, unuk, brat, mora da bude zaštićen jednako kao i deca Dragana Đilasa i Marinike Čobanu Živku.

Đilasovi portali "Nova S" i "Direktno" su odlučili da Danilo Vučić nema ljudska prava i da ga treba dehumanizovati i likvidirati. Postavljam pitanje - da li je Đilas dao direktne naloge direktoru portala "Direktno" Đorđu Stefanoviću i gloduru "Nove S" Veselinu Simonoviću da objave ove dve laži koje sam naveo o Danilu Vučiću?

Pre nekoliko dana, tačnije, opet 22. Đilas je dao intervjuu svom portalu "Nova S". U tom intervjuu naslov je dat namerno - Vučić je mentalno oboleo čovek. To je opet bilo na naslovnici i to je bilo i na televiziji Nova S. Đilas u intervjuu kaže, neistinito, da nikada nikoga ne vređa, a odmah potom u istom intervjuu Đilas kaže dva puta za predsednika Republike da je reč o mentalno obolelom čoveku, i to pazite zbog čega - zbog toga što brine o narodu i u 11.00 sati noću obilazi gradilište nove kovid bolnice. Da li treba da ukažem da je ponašanje predsednika upravo ovo, predsednika Vučića hvale vredno i veličanstveno zbog toga što brine o narodu i brine o zdravlju i u 11 noću obilazi novu kovid bolnicu u Novom Sadu, koja je preko potrebna?

Samo bih vas pitao, pošto posedujem informaciju, da li znate šta Dragan Đilas radi u 11 noću? Dragan Đilas u 11 noću obilazi svoj ogromni sef u kome se nalaze milioni evra u kešu, pazite, "u kešu". I u 11 noću, kad to završi, taj obilazak, onda seda za kompjuter i na internetu proverava stanje svojih 57 računa u 17 zemalja gde ima 68 miliona evra. E, to Đilas radi u 11 noću. Za narod ga, naravno, zabole, kao i za kovid bolnice.

To da Đilas govori neistinu, da nikada nikoga nije vređao, navešću vam dva od 10 slučajeva. Dragan Đilas je 19. 1. vređao i psovao studente iz grupe "Marks 21" rečima, neću ponoviti, to je psovka, j.… ti mater, pa je homofobnu psovku izrekao. Onda 3. 5. 2020. godine u onoj prilici kada je ridao i njakao kao magarac, kada mu je ceo grad skandirao da je lopov, tad je pretio predsedniku, citiram: "Ti si jedan kreten, kukavica jedna bolesna, platićeš kad-tad." I onda Đilas kaže i besramno govori neistinu da nikada nikoga ne vređa.

Đilas u tom intervjuu pominje i gospođu Božić i gospodina Orlića i mene. Đilas kaže: "Šta bih ja povodom dijaloga", gde neće dijalog a inicirao je dijalog, "Šta bih ja mogao da pričam sa Bakarecom, Orlićem, Sandrom Božić i sličnima, nema dijaloga sa njima".

Ja lično, a ni mi svi ovde u Skupštini, nemamo ništa protiv dijaloga sa Draganom Đilasom. Ja bih mu tu postavio i nekoliko pitanja. Na početku, pitanje da objasni kako se obogatio obavljajući tri državne funkcije i da li se obogatio zloupotrebom službenog položaja ili trgovinom uticajem? Pored pitanja koje sam naveo, postavio bih Đilasu još nekoliko pitanja - da li je mentalno oboleo onaj lopov i fašista koji sruši kuće hiljadama Roma, a onda ih potrpa u kontejnere po šumama? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji tuče svoju trudnu suprugu i kojoj preti da će joj odrubiti glavu? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji tuče stare roditelje svoje bivše supruge? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji stalno preti drugima da će ostati bez posla? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji stalno nasrće na druge i psuje ih?

A to koliki je Đilas lažov dokazao je i 22-og, tog istog dana kada je dao ovaj intervjuu, na svom glavnom odboru, koji je on praktično proglasio, jedva sam došao do tog snimka, službenom tajnom, i navešću samo tri krupne neistine.

Đilas je na tom glavnom odboru priznao posle tri godine da su oni njegovi bili glavni ljudi, citiram ga: "u organizaciji protesta 2018. godine". A tri godine ranije, kada su se ti protesti održavali, Đilas je tvrdio da on uopšte nema nikakve veze sa tim protestima i da to organizuju studenti iz pokreta "Jedan od pet miliona". Znači, tri godine kasnije Đilas priznaje da je rekao neistinu.

Druga neistina je, Đilas kaže: "Apsolutno ne odgovaraju istini tvrdnje da je opozicija razjedinjena i posvađana. Čak i vrapci na grani znaju da je opozicija nejedinstvena". A čak se ni đilasovski mediji ne trude da to sakriju. Glavna laž koju je Đilas tom prilikom izrekao i proglasio za službenu tajnu tiče se rejtinga SSP.

Dakle, sve činjenice i istraživanja, a ima ih dva, i Ipsosa i Faktora Plus govore da Đilasova stranka ima rejting od 4%. Đilas na glavnom odboru tvrdi da bi njegova stranka slobodne pljačke, da su izbori sada, kaže da bi oni osvojili 40 poslanika, što znači da bi imali najmanje 12%. Znači, Đilas je već u startu sebi dao tri puta veći rejting nego što ima.

Potom, pet minuta kasnije u intervjuu, odnosno na glavnom odboru u svom govoru Đilas ide dalje i kaže – pobedićemo na izborima. Da biste pobedili na izborima u Srbiji morate da imate najmanje 40%. Znači, vidimo kako je jednim lakim postupkom potpuno providne obmane Đilas podigao sebe sa 4% na 40%. Pri tome je Nikola Tomić, urednik u Listu „Vreme“, dakle opozicioni novinar, gostujući na TV N1, lepo rekao da je ovo čisto samozavaravanje i da opozicija nema šanse da pobedi čak ni u Beogradu na sledećim izborima.

Dakle, tako se Đilas junači sopstvenim obmanama. Da je hrabar, a nije, on bi se kandidovao sa predsednika Srbije, ali, pošto je kukavica, on potura Mariniku kao žrtveno jagnje. Završavam sa ovim.

Znači, mi smo svedoci da je unazad nekoliko meseci kao priprema za izbore na scenu stupila koalicija smrti, to jest simbioza kanibala, lopova, njegovog portparola pedofila i njegovog kasapina. To je koalicija političkog i oružanog krila mafije i terora. Koaliciju, naravno, predvodi tajkun i lopov.

Na predstojećim izborima program te koalicije će biti kanibalizam, kasapljenje, „ćevapi“, lopovluk i pedofilija, pa ko voli, nek izvoli.

Lopov je inače okružen ženom bez prezimena koja vozi bicikl, okružen je čovekom bez imena i kriminalcem vozačem koji voz 66 kilograma marihuane u kamionu, kriminalcem šurakom koji vozi tri kile kokaina u automobilu i nakeženim kriminalcem Japancem.

Inače, glavni ljudi lopova za obračun sa državom su već pomenuti kanibal, kasapin i profesor pedofil portparol. Kanibal, inače, je zadužen da delimično finansira rušenje države novcem od trgovine narkoticima, a taj isti kanibal voli „ćevape“.

Po prirodi posla, kasapin priprema te, pod znacima navoda, ćevape, za kanibala, a sam kasapin je bio sam zadužen…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vratite se na temu.)

Završavam.

A, sam kasapin je bio zadužen da okupi vojsku kriminalaca. Cilj je bio preuzimanje države za račun tajkunskog lopova.

Za kraj, poslednja rečenica, da parafraziram čuvenu pesmu Psihomodo pop - tamne mrlje prošlosti na Đilasovoj beloj košulji, veš mašina budućnosti nikad neće oprati.

Da završim sa nečim svetlijim, predsednik Aleksandar Vučić u sadašnjosti leči prošlost, u ime budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Pokrajinske vlade sa saradnicima, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, ja ću govoriti o ova dva zakona o Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti i o Predlogu zakona o dopunama i izmenama Zakona o zabrani diskriminacije.

Prvo ću čestitati gospođi Gordani Čomić i saradnicima na uspešno obavljenom poslu, odlično obavljenom poslu. Dakle, ključ ova dva zakona je u evoluciji i o tome sam govorio na sednici Odbora pre neki dan, je u evoluciji pojma i suštine ravnopravnosti i evoluciji borbe protiv diskriminacije.

Suština ova dva zakona je u čovečnosti i u borbi protiv nasilja, a temelj nasilja su i diskriminacija i neravnopravnost. Zapitanost neslaganje ili neprihvatanje ova dva zakona su najčešće rezultat neznanja i predrasuda. Odgovori na ovo su prilično jednostavni. Znači, setimo se samo evolucije kratko unazad. U antičko doba, a i u srednjem veku, ne samo da su sve žene bile neravnopravne nego i preko 50% muškaraca, verovatno i mnogo više, zbog toga što su svi oni smatrani manje vrednim robovima ili nižom klasom. Srećom robovlasništvo i klase su ukinuti i prevaziđeni.

Krajem 19. veka i početkom 20. veka u osvit polne ravnopravnosti postojala je samo ravnopravnost muškaraca. I kao što je danas nekome čudna ili neprihvatljiva rodna ravnopravnost, tako je krajem 19. i početkom 20. veka većini bila neprihvatljiva ideja o ravnopravnosti žena i muškaraca. I opet srećom, u prvoj polovini 20. veka prevazišli smo i tu neravnopravnost. Mislim, takav je slučaj sa ovom rodnom ravnopravnošću i kroz tu prizmu je treba posmatrati.

Dakle, pojam rodno takođe izaziva zapitanost. Postoji deo ljudske populacije koji smatra da poseduje poseban rodni identitet koji se ne poklapa sa genetskim identitetom, a ovaj deo populacije bilo da ih je dva ili deset procenata zaslužuje da bude posmatran i kroz prizmu socijalnog kulturnih razlika, a ne samo kroz prizmu biološkog pola. I zbog toga je između ostalog i nastao pojam - rodno, „džender“ od latinskog genus, rod, vrsta. I deo odgovora zbog čega pojam rodno i rod i šta je pojam rodno i rod je sledeće.

Rod i rodno zbog toga što smo svi mi muškarci i žene, pripadnici svih rasa i nosioci svih rodnih identiteta deo ljudskog roda. Svi smo mi ljudska bića i ta odrednica rod i rodno nas obuhvata sve zajedno. To potvrđuju naravno prirodne i društvene nauke.

Manji deo javnosti o tome, cenjena ministarka je nešto i rekla, podiže bezrazložnu buku o ova dva zakona, međutim to je mnogo manji deo javnosti, nego recimo pre 10 godina. To je još jedan dokaz tome kako je ova vlast relaksirala društvene odnose i smanjila napetosti u društvu. Taj manji deo javnosti preteruje, karikira i iskrivljuje činjenicu, ali mi ipak i pored toga čujemo i uvažavamo i njih glas.

Ova dva zakona najviše imaju veze sa ravnopravnošću muškaraca i žena, sa zabranom diskriminacije, pa i žena koja je i dalje prisutna i sve to u svetlu evolucije u pojmu ravnopravnosti i proširenja oblasti na koje se on odnosi.

Tu govorim naravno i o evoluciji prava, jer je to deo ovog zakona i pravne nauke koji se tiču ravnopravnosti i zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu, a sve na izmišljotine i neistine ova dva zakona najmanje demantuje stvarnost Srbije koju su stvorili predsednik Vučić i SNS u poslednjih devet godina.

Tu stvarnost u kojoj su podela i napetosti u društvu svedene na najmanju moguću meru i to je to. Dakle, od kada su predsednik Vučić i SNS na vlasti više nije moguće da se ponovi 2010. godina kada je tadašnji režim 10. oktobra doveo do sukoba na ulicama Beograda, 12.000 ljudi, po 6.000 na svakoj strani i za taj sukob je isključivo bio kriv režim tadašnji koji nije bio dorastao situaciji i koji je bio nesposoban da smanji napetosti u društvu i da spreči da dođe do onoga do čega je došlo 10. oktobra 2010. godine.

Ima li boljeg dokaza o ravnopravnosti, pomirenju, ljudskim pravima, jednakim uslovima za sve i odstustvu diskriminacije od činjenica da se parade pod zastavama duginih boja u ovih devet godina održavaju pod normalnim uslovima, bez napetosti i sukoba? Ima li boljeg dokaza o svemu ovome, dakle, o ravnopravnosti ljudskim pravima, pomirenju, jednakim uslovima za sve, od maestralnog poteza predsednika Vučića koji je pre četiri godine mandat za sastav Vlade poverio dostojnoj i dorasloj osobi, gospođi Ani Brnabić?

Predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić je najbolji dokaz o tome koliko su pripadnici te populacije ravnopravni i ne diskriminisani. U svakom slučaju, ljudska prava svih građana su bitno popravljena u ovih devet godina, pa u okviru toga i prava LGBT populacije. Još jedan dokaz i možda konačni u ovom delu, su četiri godine Ane Brnabić na čelu Vlade Srbije.

Pokazalo se da je ona vredna, pristojna, sposobna, skromna i uravnotežena osoba. Pokazalo se da ona nije nekakav fikus, već ličnost čvrstog karaktera. Pored toga što nije krila svoje opredeljenje, ona ga nije ni isticala. Upravo je ona kao Vučićevo otkrovenje doprinela poboljšanju sveukupnih odnosa u našem društvu, toleranciji i razumevanju.

Ova dva zakona doprinose boljem odnosu polova, razumevanju žena i muškaraca. Stoga, oni ne sumnjivo doprinose i porodičnim vrednostima. To onda doprinosi i većoj demografskoj poletnosti i živosti Srbije. Ustav Srbije u članu 63. kaže – Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.

Setimo se da Srbija pored ministarstva gospođe Čomić, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ima i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Porodica, roditeljstvo, potomstvo i pojmovi – dete, otac i majka jesu tradicionalne, neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda i vrednosti koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji. U tom pogledu ova dva zakona suštinski poštuju ono što je srž tradicije. Društvo tradicionalno štiti interese dece i maloletnika kao važnu društvenu vrednost.

Jedan od osnovnih ciljeva je da deca i maloletnici budu zaštićeni od uticaja i informacija koje negativno utiču na njihov fizički i intelektualni razvoj, a ti štetni uticaji su, na primer, propaganda nasilja, pornografija, nametanje rodnih uloga i, na primer, manipulacija nad rodnim i polnim identitetom. Bitno je da zaštitimo decu i maloletnike i da im pružimo priliku da na nepomućen način, to je jako važno, ispolje svoj polni rodni identitet.

Zbog čega je bitno da zaštitimo decu i maloletnike? Zbog toga što oni ne poseduju većinu zaštitnih i spoznajnih mehanizama, zbog toga što nisu zrele i formirane ličnosti. Siguran sam da ova dva zakona doprinose tome.

Za kraj, predsednik Vučić gradi mostove u društvu, a ne podele. Pokazalo se da je pun pogodak sveukupan pristup predsednika Vučića i cele SNS pomirenje u društvu, trpeljivost, strpljenje, želja za dijalog, meka upotreba vlasti i pružanje ruke prijateljstva svima, pa čak i onima koji možda tu ruku ne zaslužuju.

Naravno, to je još ubedljivije zbog ekonomskih uspeha vlasti, zbog toga što predsednik Vučić uzdiže Srbiju, leči Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, vraća joj dostojanstvo i hrabrost.

Živela Srbija!

Hvala vam.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, govoriću na početku o sudu u Lazarevcu. Znači, i ova tačka o sudu u Lazarevcu je dokaz da danas pravosuđe radi normalno i da je slobodno.

Podsetiću samo kratko da je u doba režima Đilasa i Tadića sve bilo nakaradno. Taj režim, oličen u ministarki pravde Snežani Malović, Slobodanu Homenu, Bošku Ristiću i predsednici Vrhovnog suda Nati Mesarović, izveo je 2009. godine ubijanje pravosuđa, zločin nad pravosuđem, sa ciljem da ga potpuno stavi u službu DS.

Taj režim je, uz pomoć opštinskih i gradskih odbora DS širom Srbije, izvršio partijski reizbor sudija i tužilaca, sa ciljem da očisti pravosuđe od tužilaca i sudija koji su nepodobni DS. Protivzakonito i protivustavno Tadić i Đilas i režim DS je otpustio 836 sudija i 200 tužilaca. Tadićeva i Đilasova Srbija je postala paradigma neprava i nepravde i među strukovnim udruženjima u Evropi i u Savetu Evrope i u institucijama ostalim EU.

Kada je SNS došla na vlast, 2012. godine, postupila je po zakonu i Ustavu i vratila je na posao i sve sudije i sve tužioce. Nažalost, neke sudije to nisu dočekale, umrle su ili izvršile samoubistvo. Pet sudija je izvršilo samoubistvo, a najmanje 20 njih se razbolelo i preminulo.

Sve ovo o čemu govorim potvrdilo je Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca pre dve godine, obeležavajući 10 godina početka lažne reforme pravosuđa.

Posledica ubijanja pravosuđa od strane Tadića i Đilasa je ogroman skok broja nerešenih predmeta, a krajem 2008. godine, pre lažne reforme, bilo je 780.000 nerešenih predmeta, a taj broj je 2012. godine, dakle, posle lažne reforme, narastao na više od tri miliona predmeta.

Tokom ubijanja pravosuđa, tokom lažne reforme, reizabran je, na primer, preminuli sudija. Drugi sudija se našao i u odluci o izboru, a i na spisku neizabranih. Pojedine sudije su izabrane u dva suda, a jedan sudija je izabran i za sudiju i za zamenika tužioca, a nisu reizabrane sudije i tužioci čiji su supružnici bili sudije, tužioci i advokati, što nije bila nikakva prepreka. Nisu reizabrane sudije i tužioci koji nisu bili bliski DS. Nisu reizabrane sudije i tužioci koji su imali veoma malo do penzije, pod parolom - tužilaštvo treba podmladiti. To su radili Tadić i Đilas i videćete zašto je to važno u daljem toku teksta.

Da je danas sudstvo nezavisno i da ova vlast ne utiče na pravosuđe svedoči i postupanje dvojice sudija koji su praktično Đilasove privatne sudije. To su postupci sudije Stepanovića i Majića. Stepanović je predsednik Višeg suda. On je potpuno privatizovao Viši sud. Dokaz za to je njegovo privatno saopštenje od 1. marta ove godine, koje je lažno prikazano kao stav Višeg suda. Inače, gospodin Stepanović je izneo pretnju svima nama u Skupštini i celoj vlasti Srbije kada je 1. januara 2021. godine u svim đilasovskim medijima poručio – sudije koje vlast napada jednom će odlučivati i o njima. Kako on to može da zna? On preti svima nama da će nam suditi i očigledno on podržava one pretnje đilasovaca sudovima revolucije da će suditi pripadnicima sadašnje vlasti ako dođu na vlast i da će, naravno, revoluciju izvesti u krvi.

Majić je sudija Apelacionog suda u Beogradu od 2010. godine i upravo je čedo ove lažne reforme Tadića i Đilasa. Sudija Majić je 8. marta 2021. godine u intervjuu za Đilasov portal „Nova S“ priznao, i to je dokaz o tome da je on politički sudija, da razmišlja o kandidaturi na predsedničkim izborima naredne godine i da priželjkuje da bude kandidat cele opozicije, što je neverovatno.

Sa pravom ima veze i sledeće. Odlukama Komisije za žalbe, i ovo obaveštavam time i ovu Skupštine, odlukama Komisije za žalbe Saveta za štampu, koji su osnovali i UNS i NUNS i druga udruženja novinara, po dve žalbe koje sam podneo protiv portala „Direktno“ i „Nova S“, dokazano je da su ovi đilasovski portali objavljivali lažne vesti. To je važan dokaz o lažima koje je javnosti pružila Komisija za žalbe Saveta za štampu.

Ovakve lažne vesti inače se pojavljuju svaki dan na sajtovima „Direktno“ i „Nova S“ i o tome ću opet kasnije govoriti. Zato je ovo važno.

Da podsetim, ova dva đilasovska portala su objavila i lažne vesti da sam ja pozvao na likvidaciju cele opozicije, Đilasa i njegovih saradnika itd. Imali su različite verzije o tome. Savet za štampu je konstatovao i pre tri dana me obavestio da je izrekao dve najveće kazne kojima raspolaže portalu „Direktno“, težu, zato što je imao dva prekršaja, i portalu „Nova S“. Komisija za žalbe Saveta za štampu je konstatovala, citiram, da je portal „Direktno“ prekršio tačku 2. odeljka istinitost izveštavanja Kodeksa novinara Srbije i da je portal „Direktno RS“ prekršio i tačku 1. odeljka 2. – nezavisnost od pritisaka, po kojoj naslov teksta ne sme da bude u suprotnosti sa suštinom teksta.

Ko čini ovu Komisiju za žalbe? Novinari, eksperti i sudije. To su članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu. I svi ovi, i čućete, zahvaliću im se, su odreda neistomišljenici ove vlasti, čak kritičari. I hvala članovima ove komisije – Draganu Đorđeviću, Tamari Skrozi, Ljiljani Smailović, Vladi Marešu, Zlatku Čoboviću, Zorici Višnjić, Vidi Petrović Škero, bivšoj predsednici Vrhovnog suda, koja je član te komisije, Snežani Andrejević, Jelki Jovanović, Bojanu Cvejiću i Oliveri Milošević, zbog toga što su konstatovali da „Direktno“ i „Nova“ lažu i obmanjuju javnost.

Dakle, pobedio sam ove portale laži i sada je dokaz da obmanjuju javnost.

Sada dolazim do poente. Đilasov portal „Direktno“ svaki dan, rekao sam, objavljuje najmonstruoznije laži. Tako je „Direktno“ juče objavio saopštenje, monstruozne laži, izmišljotine mafijaškog klana Belivuk, oružanog krila terora, da je Danilo Vučić navodno umešan u poslove i sukobe navijačkih klanova Partizana.

U ovim okolnostima kada se država bori protiv mafijaškog klana Belivuk, koji se inače lažno predstavljao kao navijačka grupa Partizana, a u stvari se bavio trgovinom narkoticima, pljačkama i ubistvima, u tim okolnostima objaviti lažnu vest na, pazite, na šest strana je ovaj tekst, objaviti vest na šest strana o Danilu Vučiću, najstarijem sinu predsednika Republike, je ravno crtanju mete na njegovom čelu i ravno je pozivu na njegov linč i ubistvo.

Portal Direktno je ovim dokazano glasilo obmane i laži i ovim tekstom o Danilu Vučiću je portal Direktno, Đilasov portal, dokazao da je glasilo klana Belivuk, glasilo oružanog krila mafije i terora. Vlasnik portala Direktno je Dragan Đilas. Time se Dragan Đilas obračunava sa porodicom predsednika Aleksandra Vučića.

Podsetiću vas, najmanje tri godine vojno i političko krilo terora i mafije pripremaju teren u Srbiji za atentat na predsednika Vučića. Setimo se svedočenja uhapšenog ubice Čabe Dera da mu je srpska mafija nudila novac da ubije predsednika. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima, u blizini kuće predsednika Vučića, koje je bilo pripremljeno za atentat. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u Đilasovskim medijima. Setimo se višegodišnje dehumanizacije svih članova porodice predsednika Vučića. Setimo se silnih pretnji ubistvom predsedniku Vučiću i svim članovima njegove porodice. Setimo se da Đilas i bratija pripremaju teren od 2018. godine kada počinju da šire laži o Vučićevom fašizmu u Srbiji. Setimo se silnih pretnji Đilasovaca, javnih ličnosti, koji već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici.

Konačni dokaz je isplivao posle hapšenja mafijaškog klana Belivuk. U skrovištima mafijaškog klana Belivuk pronađen je ogroman arsenal oružja, dostojan manje vojske. Setimo se da je načelnik UKP Bogdan Pušić u kontekstu hapšenja mafijaškog klana Belivuk izjavio da je na dan otkrivanja spomeniku Stefanu Nemanji bilo predviđeno izvršenje atentata na predsednika Srbije.

Posle ovog ubilačkog teksta u Đilasovom portalu laži, koji se zove Direktno, sasvim je jasna veza između oružanog i političkog krila mafije i terora. Jasno je da je Đilas šef političkog krila mafije i terora, a da je Đilasova stranka SSP političko krilo mafije. Da li je Đilas na čelu naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Neka odgovore nadležni organi.

Setimo se da Đilas ima ogromna materijalna sredstva na raspolaganju i da poseduje bezumnu mržnju prema predsedniku Vučiću. Setimo se strašnih veza Đilasa i Marinike Tepić-Čobanu-Živku sa kriminalcima Vladom Japancem, Novakom Filipovićem, Milutinom Dabovićem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem, pardon.

Kada neko tri godine seje laži da je Vučić fašista i kriminalac, da su članovi njegove porodice umešani u kriminal, kada im preti likvidacijom i vešanjem, kada ih dehumanizuje i demonizuje godinama, onda on priprema teren za atentat koji je trebao da izvede mafijaški klan Belivuk.

Kao što vidimo, posle ovog teksta na Đilasovom portalu Direktno, jasno je da postoje i naručioci i finansijeri atentata, da postoje inspiratori atentata i u krivičnom smislu i podstrekači i pomagači. Postoji jednostavno politička pozadina pripreme atentata na Vučića.

Sudeći po ovom tekstu, koji sam naveo, u Đilasovom ubilačkom portalu Direktno izgleda da su odlučili da prvo likvidiraju Danila Vučića. Da li Danilo Vučić ima ljudska prava? Da li deca Aleksandra Vučića imaju ljudska prava? Da li porodica Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Izlišno je, ali ću ponoviti zbog toga što su to neki Đilasovci smetnuli suma da Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i Đilas, Marinika i svi Đilasovci.

Kako bilo ko može da zanemari da trogodišnje dete, malini Vukan, mora da bude zaštićen? Kako bilo ko može da zanemari to da sjajni mladić Danilo Vučić, sin, unuk, brat, mora da bude zaštićen jednako kao i deca Dragana Đilasa i Marinike Tepić? Đilasov portal Direktno je odlučio da Danilo nema ljudska prava i da ga treba dehumanizovati i likvidirati. Da li je Đilas dao nalog direktoru portala Direktno, Đorđu Stefanoviću, da objavi ove smrtonosne laži o Danilu? Neka on odgovori.

Na kraju, da parafraziram, opet ću to učiniti, velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa koji baš kao da je o Đilasu pisao u kultnoj pesmi „Naši dani“: „Pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote“. Odbranićemo i porodicu Vučić i Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ja ću govoriti nešto o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o muzeju žrtava genocida, jer i onaj prethodni zakon je, to su ljudi rekli, a to treba da ponovimo, donet davne 1992. godine i od tada ga nijedna vlast nije takla. Znači, ove izmene i dopune ovog zakona će omogućiti delotvoran, plodonosan i neometan rad muzeja.

Izmene i dopune ovog zakona svedoče, to je još jedna stvar, o odgovarajućem pristupu kulturi sećanja i o tome smo danas ceo dan slušali ovde u Skupštini, što je izvanredna stvar. Pogledajte tu razliku. Prethodne vlasti nikada u ovoj Skupštini nisu govorile o kulturi sećanja koja je uvedena od kada je ova vlast nazad devet godina. Dakle, mi govorimo sada o pravilnom pristupu kulturi sećanja, na šta? Pa na genocid Nezavisne Države Hrvatske nad srpskim narodom. U NDH je počinjen trostruki genocid, prvo, nad Srbima kao primarnoj žrtvi, onda istovremeno holokaust nad Jevrejima i naravno genocid nad Romima.

Uspostavljanje kulture pamćenja, sećanja i osećanja jednog naroda koji nosi iskustvo iz genocida iz Drugog svetskog rata je neobično važno. Ne radi se samo o sećanju, odnosno radi se i o pojmu osećati, radi se o osećanjima. Naša sećanja i osećanja su i pojedinačna i zajednička.

Do 2012. godine osnov da kažem kulturnog pamćenja i sećanja na genocid u NDH je osmišljavala, odnosno to se nije radilo, ali osmišljavala je i određivala mala grupa ljudi, uglavnom pripadnika lažne intelektualne elite, tzv. autošovinista. Ova grupa je gajila i nametala kulturu zaborava, tj. nekulturu slepila. Kulturu pamćenja mi definišemo kao čuvanje svesti o kontinuitetima i čuvanje ostatka prošlosti. Suprotno tome, režim do 2012. godine je nametao diskontinuitet, zaborav i kulturu ravnodušnosti prema prošlosti. Do pre devet godina ova Skupština i ova zemlja su zvečale od priče o genocidu u Srebrenici. To je bilo na nedeljnom nivou. Znači, samo o tome se pričalo, nije bilo dozvoljeno, slično možda kao i u vreme komunizma. Nije bilo dozvoljeno da se govori o genocidu nad Srbima u Jasenovcu i nad Jevrejima i nad Romima, ali se o genocidu u Srebrenici govorilo i čak su se donosile određene odluke u ovoj Skupštini.

Dvadeseti vek je bio jedno od najtraumatičnijih razdoblja u čovekovoj istoriji, a naravno i time u istoriji srpskog naroda. Dvadeseti vek nosi sa sobom duboka moralna i etička pitanja o stepenu uopšte civilizacijskog razvoja naroda i čovečanstva, jednostavno kada je bilo moguće, pazite, da u vreme, da u decenijama, recimo, posmatraću tri od '29. do '52. da u decenijama velikih naučnih otkrića na scenu istorije negde u sredini tog razdoblja stupa i nacizam i fašizam i ustaštvo kao njihova specifična forma.

Ostajemo zapitani kako je bilo moguće da samo dve decenije pre prvog leta u kosmos počne genocid '41. godine kao deo Drugog svetskog rata, a u razdoblju od 1929. do 1952., dakle, u tim decenijama velikih naučnih otkrića penicilina, neutrona, nuklearne fisije, magnetne rezonance o hromozomima i DNK vakcine protiv dečije paralize, dakle u tom periodu, na sredini tog perioda otkrića koja sam pomenuo pojavila se kvislinška tvorevina država NDH, u čijim konclogorima je na neopisivo neljudske načine ubijeno 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Mislim da, Srbi jesu Sloveni. Jedan ambasador je sad skoro rekao da su ubijeni Sloveni, Jevreji, Romi, što je delimično tačno, ali mi Srbi imamo, zna se kako se zovemo. Jesmo bili Sloveni i jednom smo bili samo to pre 1.000 godina, možda, sada smo Srbi i potrebno je to reći, nema razloga da se krije ko je bio glavna žrtva u Jasenovcu.

Nažalost, komunističke vlasti i o tome smo ovde slušali, to su bile sjajne diskusije mojih kolega iz stranke, znači komunističke vlasti Jugoslavije u ime lažnog bratstva i jedinstva, jer ono je bilo potpuno lažno, nisu pokrenule procedure da genocid u Jasenovcu i zvanično bude proglašen genocidom. To je onda postao osnov zaborava, nekulture, amnezije o etničkoj pripadnosti većine žrtava Jasenovca. Danas je to osnov revizionizma, lažnog tumačenja istorije, koji teži da žrtvu proglasi za dželata, a dželata za žrtvu.

Zbog toga je predsednik Vučić pre neki dan rekao: „Naše je da ne krijemo istinu, naše je da o tome otvoreno govorimo, a ne da dozvolimo da laž tu istinu pobedu. Nije ni čudo što u našem regionu prisustvujemo dnevnom prekrajanju činjenica i pokušajima potpunog prekrajanja istorije, ali Srbi neće da ćute i neće da se dodvoravaju“. Kaže predsednik Vučić: „Ponosan sam što predvodim generaciju koja će da štiti mir, ali neće da pogne glavu. Srbija danas počiva na razumu, zahvaljujući njemu, zna da svoju veličinu mora da pronađe u svojim, a ne tuđim dvorištima, da su rast, napredak, putevi, investicije, slobodna trgovina jedini odgovor koji nosi život. Svaki drugi odgovor je put ponavljanja istorije“.

Mi iz SNS, ali i građani Srbije, smo ponosni što nas predvodi državnik koji štiti mir, koji neće da pogne glavu, koji neće da zaboravi, koji gaji kulturu sećanja i osećanja. I zbog toga, između ostalog, danas Srbija ponosnija, snažnija, dostojanstvenija, nego što je ikad bila u poslednjih 100 godina.

Osmog maja, pre neki dan, 2021. godine obeležen je dan sećanja na genocid u Jasenovcu, u Nacističkoj NDH. Predsednik Vučić je u Gradini, povodom kulture sećanja rekao: „Kulturu sećanja ko nema, on ne može da ima snagu ni za budućnost i sećanje. Jedinu prepreku ovim zločinima ne smemo više nikada da izgubimo“.

Od kada je Aleksandar Vučić na vlasti u poslednjih devet godina Srbija je počela uspešno da se bori protiv zaborava o genocidu nad srpskim narodom. U narednim godinama treba očekivati još veći otpor prema ovoj ideji i u zemlji od strane autošovinista ali, Boga mi, i u regionu i prema toj kulturi sećanja koju gaje već sada uveliko i Republika Srpska i Republika Srbija.

Tako je zbog toga na veliki otpor i naših suseda ali i naših autošovinista dragih naišao briljantni srpski film „Dara iz Jasenovca“. Mene lično brine i ravnodušnost prema srpskom narodu i našim žrtvama. Dakle, samo da vam kažem ovo.

Svet brine i govori o sudbini Jevreja, o genocidu o Drugom svetskom ratu. To je humano. Svet brine i o sudbini Kurda, Palestinaca, Sudanaca, Kutua i to je u redu. Svet brine o genocidu Turaka nad Jermenima i to je plemenita briga, pre više od sto godina i ta briga je opravdana. Otvoreno se govori već dugo vremena o genocidu nad severnoameričkim i južnoameričkim starosedeocima. Već pola veka i više svet brine i treba da brine zbog genocida pogroma i gladi u Africi. Svet brine i o narodima za koje smo tek prekjuče čuli o Rohindžama u Mjanmaru.

Sve ove brige su hvale, hvale vredne i treba da budu i naše brige. Međutim, možda mi je promaklo ali nisam primetio svetsku brigu za sudbinu srpskog naroda. Nisam primetio svetski bol, to se nemački kaže „veltšmerc“ zbog nas Srba, a nije da nismo stradali. Stradali smo pod Turcima 500 godina. U 18. i 19. veku naučnici poput Dimitrija Bogdanovića koji je napisao kapitalno delo „Knjiga o Kosovu“ kažu da su turski pogromi u 18. i 19. veku poprimili karakter genocida.

Stradali smo u Prvom svetskom ratu na strani slobode, više od milion mrtvih. Stradali smo u Drugom svetskom ratu opet na strani slobode i antifašizma, gotovo milion mrtvih. Stradali smo u Jasenovcu, u Nacističkoj NDH 700.000 mrtvih. Stradali smo i u zločinima novoustaške Hrvatske 90-ih, stradali smo i pod NATO zločinima prekjuče i pod bombama. Niko se u svetu, čast izuzecima, poput velikog nobelovca Petra Handkea nije mnogo potresao zbog naše sudbine. Mi smo, mi Srbi smo u nazad dvadeset godina žrtve zapadne propagande mašinerije, spinovanja stereotipa, predrasuda i demonizacije. Uz Ruse i Muslimane, mi smo idealni negativci u holivudskim i belosvetskim filmovima.

Sebe i svet moramo da upitamo zbog čega smo kao narod žrtve dvostrukih aršina. Mislim, da li naša krv nije crvena, da li nismo dovoljno lepi, dobri i poželjni, da li naša deca nisu deca ovog sveta, da li smo i šta svetu skrivili. Da li smo mi razapeli Hrista? Da li smo mi ubili Gandija, Martija Lutera Kinga i Kenedija? Da li smo mi izmislili konclogore i gasne komore? Možda svet misli da smo mi bacili atomske bombe na Japan? Možda svet smatra da smo mi pobili milione duša u Koreji, Vijetnamu, Iraku i Avganistanu? Zbog čega naše žrtve i stradanja izazivaju ravnodušnost?

Potrebno je da Republika Hrvatska odlukom svojih najviših organa prihvati istorijsku i svaku drugu odgovornost za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, u ustaškoj NDH, uključujući i područje Bosne i Hercegovine. Hrvatska to ne želi, zbog toga što nema snage da se suoči sa sopstvenom odgovornošću i da dovrši proces denacifikacije. Hrvatska to ne želi, zbog toga što su u toj državi koja počiva na genocidu predaleko otišli procesi revizije, istorije, glorifikacije ustaštva. Hrvatska to želi zbog toga što bi onda bila u obavezi da se utvrdi u razumnom roku isplati pravična odšteta žrtvama genocida i njihovim potomcima.

Jedno od najpotresnijih svedočanstava o zločinu genocida u NDH je svakako poema „Jama“ velikog Ivana Gorana Kovačića, inspirisana zločinima ustaša. Poema je inače nastala 1942. godine, godinu dana pre smrti samog pesnika koga su 1943. godine ubili kvislinzi u blizini Foče. „ Krv je moje svetlo i moja tama, blaženu noć su u meni iskopali sa sretnim vidom iz očinjih jama. Samo kroz prste kapale su kapi tople i guste koje krvnik nađe još gorčom mukom duplja koja zjapi – Da bodež u vrat zabode mi slađe. A meni dragost ove krvi uze, i ćutio sam kaplje kao suze.“ Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, naravno da podržavam, bio sam na sednici Odbora za kulturu, i da sam detaljno upućen u ove izmene i dopune Zakona o kulturi i u ovih pet amandmana i, naravno, da ih podržavam. Samo još jednom da potcrtam da je cenjena ministarka Gojković oživela rad Ministarstva i u formalnom i u suštinskom pogledu.

Međutim, nažalost, Ministarstvo i cela Vlada, to moram da vam kažem, i cela država suočeni su sa novim pretnjama. One su izrečene juče i pre nekoliko dana, samo je potrebno da povežemo dva i dva. Znači, suočeni smo sa pretnjama, država, Vlada i vaše Ministarstvo, sigurno, Skupština i predsednik su suočeni sa zahtevima da ispunimo jedan ultimatum koji se tiče izbornih uslova do 1. oktobra, pa vas sve o tome obaveštavam.

Znači, ti zahtevi se najviše tiču ove Skupštine i taj ultimatum koji su Đilasovci izneli mi treba da ispunimo do 1. oktobra, a znate šta će se desiti ako ne ispunimo taj ultimatum? Napraviće novi 5. oktobar.

Dakle, kao što Đilasovci žele da oni postave ceo Nacionalni savet za kulturu, kada oni žele nasilno da preuzmu vlast, kao što žele da imaju sve članove upravnih odbora institucija kulture, tako oni u svom ultimatumu najavljuju i traže da se smene svi urednici RTS, da postave svoje, da smene ceo REM i postave svoje članove REM. Podsetiću da je RTS, istovremeno, javni servis kulture.

Dakle, đilasovski mediji i Đilasovci, svi njihovi mediji, su juče posle sastanka sa posrednicima Evropske komisije, tj. Evropskog parlamenta objavili da oni neće kompromis i da žele samo ultimatum. Naslovi su, kaže, novi urednici RTS do 1. oktobra ili bojkot.

Đilas lično je juče saopštio da hoće mimo zakona da dobije nacionalnu frekvenciju za njegovu televiziju N1. Traži da javni servis uvede nekakav zakoniti antinovinarski sistem par-nepar gde bi on i njegovi Đilasovci svaki drugi dan uređivali program RTS, što je prosto neviđeno.

Đilas traži da on postavi svemoćne partijske komesare, citiram njega – poverenika za javna preduzeća koji će sedeti u opštinama i kontrolisati, sprečavati i prijavljivati. Koga? Svakoga ko im se ne sviđa, ko im nije po volji. Đilas traži, i to je juče lepo rekao, da se sve to sprovede do 1. oktobra.

Kao što vidite, ovde uopšte nema nikakve kulture, ne radi se ni o kakvoj želji za kompromisom, ni o kakvoj želji za dijalogom, već se radi o ultimatumu jedne stranke koja ima 3,8% i pet ikebana patuljastih stranaka koje su samo garnirung oko SSP.

Oni kažu da ako se to ne usvoji da će bojkotovati izbore, ali to nije jedina pretnja. Naravno, smešno je što dve od tih šest stranaka su učestvovale na izborima. Zelenovićeva stranka i PSG prete da će ponovo bojkotovati. Oni nisu bojkotovali uopšte izbore. Đilasovci takođe prete i Đilas je to izneo u pismu predstavnicima Evropske komisije. On je najavio na kraju tog svog pisma ulicu, proteste i ljudske žrtve ako se njegovi zahtevi ne usvoje.

Ovaj novi zahtev da njegova privatna televizija, gde je suvlasnik, N1 dobije nacionalnu frekvenciju, kao što vidimo, nema nikakve veze sa izborima i Đilas se tu odao.

Pazite, ako on traži, a traži, pola RTS-a, da budemo otprilike tačni, pa šta će mu onda frekvencija za njegovu privatnu američko-luksemburšku filijalu Si-En-En, gde je on suvlasnik sa Šolakom? To ima veze samo sa njegovim biznisom, zbog toga što je on suvlasnik zajedno sa Šolakom. Đilas hoće na izborima da zarade još milione evra. Ako njegova televizija dobije N1 frekvenciju, ona će vredeti na tržištu pet puta više, a ako dobije tu frekvenciju, zarađivaće od reklama kojima Đilas i dalje trguje preko svojih mnogobrojnih firmi deset puta više. I nisu slučajno, rekao sam, odabrali 1. oktobar kao datum ultimatuma, zato što hoće ponovo da napadnu ovu Skupštinu, ponovo da zapale Skupštinu, da napadnu RTS, da ga zapale i sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine. Pazite, probu su imali prošle godine u julu, kad su napali Skupštinu i probu za sve ovo su imali 2019. godine u martu, kad su napali RTS.

Svi ovi njihovi zahtevi, ovih šest đilasovskih stranaka, su protivzakoniti i voluntaristički. Prvo, ističu njegovu gramzivost i zanemaruju razum i zakone. Oni sebe vide kao nekakve bogom dane revolucionare, montanjare, čiji se ultimatumi moraju usvojiti bezpogovorno. Pri tom je smešno što tih šest stranaka ima 5%. Znači, oni traže sve urednike i 50% programa na RTS-u, a imaju 5%.

A da Đilas ne mari ni za stavove EU, pazite, što je prilično neverovatno jer sebe stalno predstavlja kao proevropsku stranku, što on nije, govore njegovi napadi na EU. Samo ću citirati dva poslednja njegova napada. Dana 2. 02. ove godine optužio je EU SAD da devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja navodnog neofašističkog sistema. Pazite tu neverovatnu optužbu. Potom je pre nekoliko dana, 19. 04. izvređao posrednike Evropskog parlamenta da su srušili dijalog pre nego što je počeo, i nizom još drugih uvreda.

Đilas je na svojoj televiziji N1 ponovio niz neistina, i to ću vam reći, koje voli da ponavlja, o tome koliko je pametan, kreativan i sposoban biznismen koji zna da izračuna 100 minus 20% pa minus još 20% i da je dominantan u toj oblasti. Jeste bio dominantan u toj oblasti, da izračuna koliko procenata od budžeta Republike Srbije i Beograda i RTS-a i Studija B će da ukrade. Tu je zaista bio dominantan. Crni Điki, pa zar su te roditelji za to školovali? Mašinski fakultet su ti platili i svo ono školovanje, srednja škola, da bi on postao dominantan i stručnjak za procentni račun i da je jedino u tome dominantan i da bi naučio jedino procentni račun, jer jedino tako može da izračuna koliko će procenata da ukrade.

Njega je, naravno, još pre deset godina razobličila Verica Barać, kada je rekla da je to skandal i da on nije poslovao uopšte na tržištu, nego da je bio isključivo sve vreme preko DS bio nakačen na budžet i da je njegova firma bila partijska firma. A njegova hvalisavost, da je on, kao, kreativan, biznismen i sposoban, liči na to kao kad bi se neko hvalio da je veliki ribolovac a lovio ribu dinamitom.

Podsetiću da Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu protiv dva odgovorna lica iz RTS-a i dva Đilasova direktora zbog sumnje da su organizovali pljačku RTS-a od 688 miliona dinara, a naravno da iza te pljačke stoji taj upravo pametni, kreativni i sposobni Đilas.

Pomenuću još jedan slučaj koji mora da se nađe pred sudovima, pošto je zaista drastičan. Taj slučaj zahteva reviziju najmanje 114 sudskih procesa koji su se desili prošle godine. O čemu se radi? Đilas je pre tri dana na svojoj omiljenoj televiziji, za koju upravo traži frekvenciju, rekao da kada mi prošetamo sa njim ulicama grada, tek onda vidimo koliko je on omiljen, koliko ga građani vole i koliko mu pružaju podršku. Međutim, na sudu, 2020. godine, on je 114 puta posvedočio, ja sam bio na jednom od tih suđenja, da on ulicom ne može da prođe čak ni sa decom, koliko ga građani mrze i vređaju. Pošto je on odabrao da je ovo istina, da je omiljen, to znači da je 114 puta lagao na sudu. Samo da vas obavestim da postoji jedno krivično delo koje se zove krivokletstvo, lažno svedočenje pred sudom, pa bi Đilas najmanje 114 puta morao da odgovara za ovo krivično delo.

Iz ove emisije smo saznali šta Đilas u stvari hoće, a to ga je voditeljka i pitala. Saznali smo da on u stvari hoće mesto premijera. Mesto gradonačelnika je već imao i to mu je malo, a za predsednika Srbije ne sme da se kandiduje jer je kukavica. I voditeljka ga je pitala – da ste vi na mestu premijera, kao, šta bi on radio? A on je rekao – ne bavim se ja politikom da gledam funkciju na kojoj ću sutra da budem. Dakle, on želi i već sebe vidi na funkciji premijera. A kako on misli da dobije funkciju premijera? Tako je i Saša Janković imao snove o funkciji premijera, ali imao je 16%, dok Đilas ima četiri puta manje glasova nego Saša Janković.

Ovde dolazimo do ključne rečenice Đilasove koja mu se omakla, verovatno slučajno, govoreći o svojoj i Tadićevoj vlasti do 2012. godine – narod je 2012. glasao za ovu vlast zato što nije bilo dovoljno dobro za vreme prethodne vlasti. Ali, čovek kao da ima amneziju, zaboravio je da je on bio gradonačelnik pet godina, ministar i da je bio zamenik predsednika najmoćnije tada Demokratske stranke i da je on upravo krivac za to što građanima nije bilo dovoljno dobro.

Dakle, videli smo šta smo doživeli, što je pozitivno. Devet godina posle silaska sa vlasti, Đilas je smogao snage da prizna da je loše vršio vlast. I verovatno će devet godina od sada, negde 2030. godine, Đilas da prizna da je opljačkao 619 miliona evra.

Ono što je zanimljivo, Đilas je na kraju emisije, kad ga je voditeljka pitala o nekoj tezi, nekog Vuka Velebita, da je on omiljeni Vučićev kandidat zato što nema šanse na izborima, Đilas je to praktično priznao, jer je rekao da Marinika ima šanse na izborima. Dakle, on nema, ali Marinika ima šanse na izborima. Stoga se postavlja pitanje, pošto je rekao da mnogo voli Mariniku, da je ceni, da je poštuje, da je ona najpopularnija opoziciona političarka, ako je to tako, zašto Đilas ne ustupi mesto šefa stranke SSP Mariniki Tepić? Zašto joj ne dozvoli, pošto je najpopularnija političarka u opoziciji, po njegovim rečima, zašto joj ne dozvoli da ona predvodi tu opoziciju? Izgleda da će biti da Dragan Đilas baš nema toliko poverenja u ovu besramnu preletačicu koja je, inače, pazite, preveslala i mnogo iskusnije političare od Đilasa i Čanka i Jankovića i Živkovića itd.

Za kraj, jednostavno, radi se o tome da je Đilas toliko frustriran i iskompleksiran svojim neuspesima i kompromitovanošću, Vučićevim poduhvatima i uspesima na svim poljima. Đilas je uplašen izborima koji dolaze i zbog toga preti ulicom i nasiljem. Prosto, to je odraz nemoći, nemoćan je. Ljubomoran je, za kraj, zbog toga što predsednik Vučić leči Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, uzdiže Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.

Naravno, biću kratak.

U ovoj Skupštini sedi gotovo 50% žena. U Vladi su članice gotovo 50% ministarke. Vratio bih se na početak naše rasprave i uputio pitanje premijerki, ali i gospođi ministarki pravde.

Zaboravili smo sledeće okolnosti. Pre dve godine je Dragan Đilas naterao svoju bivšu suprugu, to strašno, to je nasilje u produženom trajanju, da slaže Agenciji „BETA“ da je lagala u policiji prethodno. To je strašno.

Znači, on je ucenio svoju bivšu suprugu da mu da, navodno, neku razrešnicu ne bi li se on oprao od svojih prethodnih greha, a znamo da ga od tih greha, od porodičnog nasilja ne može oprati ni Sava, ni Dunav.

Znači, ucenio je svoju žrtvu mučki, kao Mefisto, i naterao je, doveo u problem ne samo nju, pošto je davanje lažnog iskaza u policiji krivično delo, ali nije samo ona dala izjavu, nego i njeni roditelji. Međutim, znamo svi da je njegova bivša supruga i da su njeni roditelji dali istinit iskaz u policiji. Ali, vidimo dokle ide beskrupuloznost Dragana Đilasa, da u svojoj nekoj veličini persone da bi dobio oprost od grehova koji ne može da dobije on natera svoju žrtvu praktično, nemoguće da je nije ucenio, nečim ju je ucenio, dođe kod bivše supruge i kaže – ako želiš da nastavim da ti isplaćujem tvoju alimentaciju ima da pošalješ saopštenje „BETI“. To se desilo 16. oktobra 2019. godine.

Završiću sa ovim da je to jedino nasilje, to je naravno neoprostivo, koje je Dragan Đilas počinio, ali unazad 15 godina koliko je on na političkoj sceni, negde od 2005. godine, on je učestvovao u desetak nasilnih događaja. Setimo se kako je pretio policajcu otkazom i kako ga je psovao pete godine, pa kako je pred kamerama na Skupštini grada napao Aleksandra Mirkovića.

Ja sam bio prisutan 2008. godine, kada je psovao kolegu odbornika na javnoj sednici pred svim kamerama i bez posledica. Setimo se kako je podržao Veselinovića, koji je pozvao na silovanje premijerke. Podržao je to Đilas u Skupštini grada.

Setimo se kako je psovao studente iz grupe koji su došli na njegov protest. Pa, setimo se da je on predvodio upad u RTS, kada su vređani novinari, kada je RTS demolirana.

Setimo se da je predvodio napad na zgradu predsedništva. Setimo se da je na Terazijama, posle toga pretio pripadnicima opet policije da će ostati bez posla.

Eto, za sada toliko. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovani gospodine ministre Mali, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ova tri izvanredna sporazuma doneće nove projekte, investicije, bolje poslovanje i sa Kinom i SAD i sa Francuskom. Upravo ova tri sporazuma koja su, kažem, okrenuta na tri različite strane, Kina, SAD, EU, odnosno Francuska, govore o uravnoteženoj politici Srbije i o tome da imamo pravo na uravnoteženu politiku.

Ovaj sporazum konkretno, i najviše ću se na njega osloniti, na Sporazum sa Kinom, on će doneti bolje poslovne mogućnosti obema državama. Znači, unaprediće bezbednost u prometu robe, naravno on se tiče određenih i carinskih stvari, pospešiće trgovinske tokove i otkloniće prepreke u trgovini sa Kinom. Sa Kinom, takođe, Srbija vodi veoma uravnoteženu politiku, raznovrsnu politiku, a i, pre svega, ekonomsku politiku.

Kina, i to je najvažnije, nesebično pomaže Srbiju na mnogim poljima i za razliku od nekih drugih država Kina ne nameće svoju politiku, ne uslovljava je, niti je ikada, niti će, to je očigledno, ucenjivati Srbiju.

Koliko juče u ovoj Skupštini je bila njena cenjen ekselencija ambasadorka Kine Čen Bo na prvom sastanku poslaničke grupe prijateljstva u ovom sazivu. Najbolji primer saradnje Srbije i Kine su naravno epidemija, nabavka vakcina i nesebična pomoć Kine. Već smo čuli, zaključno sa jučerašnjim danom, stiglo nam je tri miliona vakcina od Kine.

U Kini, i to je važno reći, i moj govor će sadržati dva dela, jedan će govoriti o kineskom modelu, a jedan deo govora će se odnositi na srpski državni model, a oni su vrlo povezani, to ćete shvatiti na kraju govora.

U Kini, a po meni i u Srbiji, vlada meritokratija. Meritokratija je vođstvo zasnovano na nadarenosti, inteligenciji i drugim bitnim veštinama, a ne na nasleđu, što je aristokratija, ne na bogatstvu, što je plutokratija i ne na volji većine u Kini, što je demokratija koja je mnogo precenjena, da vam ja kažem. Meritokratija je koncept po kome su ekonomska dobra i politička vlast povereni pojedincima na osnovu talenta, pregalaštva i znanja. Mogu da konstatujem da Srbija vođena predsednikom Vučićem takođe primenjuje sličan državotvoran model. Vratiću se kasnije na ovo.

Znači, Kina bez obzira na stereotipe o njoj uopšte nije jednopartijska država. U Kini, istina, dominira Komunistička partija Kine, međutim to ništa nije smetalo Kini da postane, već niz godina, najmoćnija ekonomska sila u svetu. U Kini postoji još osam, dakle u onoj Kini, ne govorim o Hong Kongu, Makau i Tajvanu, u samoj Kini postoji još osam političkih partija i one su sve prepoznate, pored KPK u Ustavu Kine i svih devet čine ujedinjeni front kojim, naravno, dominira KPK.

Međutim, ovih osam političkih partija su u sistemu višepartijske saradnje i političkih konsultacija pod vođstvom KP Kine i tih osam stranka su, i tu ćete videti neku paralelu kako bi možda to kod nas to trebalo da izgleda, su dobronamerne, jesu opozicione, jesu jednim delom opozicione, ali ne na onaj zapadni način. Međutim, dobronamerne su i ne podmeću klipove u točkove napretka Kine. Na Tajvanu i u Hong Kongu i u Makau, znači, to je jedna zemlja, dva sistema, postoji niz, da ne kažem stotine politički partija. Dakle, prosto osam kineskih stranaka, rekao sam, već nisu opozicione na onaj klasični zapad, ja bih rekao destruktivni način, već one zajedno sa KP Kinom učestvuju u državnim poslovima, savetovanjima o principima državne politike i u izboru čak najvišeg rukovodstva zemlje. Ovih osam partija učestvuju u ostvarenju dogovorene politike i primeni zakona propisa i u organima, što je najvažnije, Svekineskog narodnog kongresa. Imaju nezavistan status, to su dakle nezavisne stranke i svaka uživa ugovorene političke slobode, pravo na organizaciju, nezavisnost, ravnopravnost i tako dalje.

Kina poseduje već da ne kažem više milenijuma, sigurno 1500 godina, sposobnu javnu administraciju, odgovornu vlast i vladavinu prava. Naravno, imamo onaj kratki period gde su određene stvari u periodu kada je zaista bio jednopartijski sistem, neke stvari su bile suspendovane, ali 80-ih godina Kina je povratila svoju snagu. Dakle, po istraživanjima zapadnjačkog IPSOS-a o Kini, iz marta 2019. godine, čak 94% Kineza iskazuje zadovoljstvo putem kojim se kreće Kina. Kineska vladajuća partija uživa visok stepen uvažavanja i poverenja stanovništva. Znači, Kinezi su šampioni u pogledu optimizma, i u pogledu budućnosti zemlje, a i nešto da primetim, znači, u ovih 14 meseci pandemije nema zemlje koja se bolje nosi sa epidemijom i pandemijom nego Kina, da kažem ona je prva počela da vakciniše one najbitnije kategorije stanovništva još prošle godine.

Znači, kineska država se odgovorno ponaša u pogledu kvaliteta propisa vladavine prava, borbe protiv korupcije i po tome je Kina jako poznata i poseduje, znači, Kina poseduje visok stepen efikasnosti upravljanja, a podrška kineskog naroda vlastima i sistemu je zasnovana na politici i legitimitetu delovanja, odnosno, jednostavno rečeno, kineske vlasti isporučuju kineskom narodu očekivane dobrobiti. Tu bih povukao još jednu paralelu, u doba SNS i u ovo doba Aleksandra Vučića, srpske vlasti, srpskom narodu takođe isporučuju očekivanu dobrobit.

Komunistička partija Kine kaže – možemo upravljati samo dok imamo ekonomske rezultate. Kina poseduje institucionalno rešenje za postizanje saglasja, što vidimo i u Srbiji, o nacionalnim prioritetima i što bi ovde trebalo da bude slučaj, i u glavnom, jeste, barem kad vidimo ovaj parlament i rezultate izbora.

Vraćam se sada, pravim paralelu sa novim državotvornim ustrojstvom u Srbiji. Dakle, na izborima 2014, 2016, predsedničkim 2017, i 2020. godine, srpski narod, kao nekoga ko zaslužuje poverenje, dakle, SNS i predsednika Vučića, prepoznalo je u brojevima, znači, po ovim izborima 1.740.000 ljudi, 1.820.000 hiljada ljudi, 2.010.000 u slučaju predsednika Vučića, i 1.953.000 građana na prethodnim izborima za SNS. Znači, to je znak. Za šta je to znak? To je znak da je SNS odavno postala široki narodni pokret koji nadilazi važnost i suštinu jedne političke stranke.

Srpska napredna stranka predstavlja zlatni presek srpskog društva. U poslednjih pet godina se iskristalisao i svetonazor, pogled na svet SNS koji prihvata, kao što vidimo najmanje 60% građana.

Posle 13 godina SNS je postala pokret sličan Jedinstvenoj Rusiji, pokret sličan vladajućoj kineskoj partiji, to podrazumeva dva važna preduslova, stabilnu višegodišnju podršku, najmanje polovine biračkog tela i zauzimanje cele pozicije centra i sa leve i sa desne strane, što vidimo da je slučaj.

Naravno, Srbija mora da nastavi i ona će nastaviti u EU integracije, i EU je neupitna destinacija Srbije.

U svakom slučaju Rusija i Kina pokazuju kako jedan drugačiji model može biti uspešniji od zapadnog. Taj model sve više primenjuje Srbija.

Postoje jasne naznake, nastajanja novog političkog modela u Srbiji. Taj novi politički model podrazumeva, pod 1 – etatizam, odnosno jaku ulogu države, pod 2 – kapitalizam sa ljudskim licem, pod 3 – jednu dominantnu partiju i pod 4 – meritorkratiju, i vidimo da je sve to slučaj u Srbiji.

Srpska napredna stranka je postepeno dovela do toga da u Srbiji danas i to treba s ponosom da kažemo vlada meritokratija, vladavina najsposobnijih. U devetoj godini vladavine, predsednik Vučić i SNS, su pokazali da Srbiji nude stabilnost, budućnost, razvoj, uspeh i na unutrašnjem i na spoljno-političkom planu.

Predsednik Vučić i SNS grade mostove u društvene podle. Sam predsednik Vučić već devet godina pruža ruku saradnje levici i desnici, i onoj tzv. patriotskoj i onoj tzv. drugoj Srbiji, a stručnim, neokaljanim pripadnicima bivših vladajućih stranaka, predsednik pruža ruku.

Srpska napredna stranka je zastupnik one velike većine običnih građana, ne lažne elite. Tokom ovih devet godina u sistem je ponovo uključeno stotine hiljada građana koji su bili ranije tranzicioni gubitnici.

Ovi građani su praktično povratili, mi smo im vratili mnoga građanska prava, pravo na rad, na učešće u javnom životu i mnoga druga koja su im oduzela DOS-ovska i tzv. žuta DS lažna elita.

Ovo je pozitivna i najpozitivnija sociološka pojava. Pazite, koliko svi znamo, demokratija podrazumeva i ta reč, bukvalno znači vladavinu naroda. Pa, evo vladavine naroda, uz pomoć SNS.

Predsednik Vučić vodi strateški, taktički sjajnu politiku, uravnoteženu, to sam već rekao. To je politika neutralnosti, ne samo u teoriji nego i u praksi.

Znači, kao što vidimo, Srbija sjajno sarađuje i sa EU, posebno sa Nemačkom, i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD, i sa svim susedima razvijamo uravnotežene i trudimo se što prijateljskim odnosima.

Sa naše strane mi smo potpuno pomirljivi. Predsednik Vučić pruža ruku svima, i uprkos provokacija iz Hrvatske iz Federacije BiH, iz Crne Gore, lažne države Kosovo i Albanije, i uprkos tome, i to treba nastaviti, pokazuje se samo hvale vredna trpeljivost i prijateljstvo, i pomoć, o tome sam jednom govorio, pomoć u vakcinama gotovo, svim zemljama, odnosno svim onima koje su to prihvatile.

Takođe, predsednik Vučić pokazuje hvale vrednu trpeljivosti spram kampanje mržnje i satanizacije, koja dolazi od tajkunske opozicije i tajkunskih medija.

Migrantska politika Srbije, za pohvalu, Vlada dobija pozitivne ocene svih međunarodnih finansijskih institucija, ekonomska situacija u Srbiji je odavno stabilna, a Srbija, i to posebno ovih 14 meseci se izvanredno bori protiv epidemije i predstavlja lidera u vakcinaciji u Evropi.

Podele u društvu su svedene na najmanju moguću meru. Naravno da se i dalje, najmanje sedam godina vodi borba protiv korupcije i mafije, i duže, dovode se strani investitori širom Srbije, otvaraju se radna mesta, a ono što je takođe značajno, mediji su oslobođeni pritiska Vlade. Zapravo, samo manji deo medija u Srbiji podržava Vladu ili Srpsku naprednu stranku, dok je veći deo medija, nažalost pod kontrolom inostranih i tajkunskih krugova, to treba jasno da se kaže. To je, takođe u odnosu na onaj prethodni režim do 2012. značajno reći, u SNS ne postoje tzv. svete krave. Smene i hapšenja funkcionera uopšte nisu retka pojava, dok vlast DS nije smenjivala ni svoje najkorumpiranije funkcioner.

Ime Aleksandra Vučića je simbol obnove, izgradnje i uzdizanje Srbije, a zajedno sa predsednikom Vučićem borimo se za to da Srbija ostane pristojno, civilizovano i pravedno društvo, a sopstvena uverenja branimo na asertivan način, dakle uz puno uvažavanje tuđih uverenja. Asertivnost podrazumeva spremnost da se čvrsto i argumentovano zastupa sopstveno uverenje, istovremeno uz spremnost da se sasluša i suprotno mišljenje i uz puno uvažavanje i branjenje prava ovog suprotnog mišljenja.

Da završim, građanima je potrebna stabilna i jaka Srbija, takva Srbija podrazumeva da njena stožerna stranka bude stabilna i jaka, takva Srbija traži novi politički model koji upravo pruža SNS.

To će sprečiti procese razgradnje države koje podstiču spoljni i unutrašnji neprijatelji, svakako da postoje. Članovi SNS, milioni birača SNS i svako, građani Srbije su so ove zemlje. Članovi i birači SNS su prosečni, normalni, obični građani. Za kraj, tim običnim građanima kao da je ovaj stih rekao čuveni poljski pesnik Tadeuš Ruževič u čuvenoj svojoj pesmi „Pesme o starim ženama“, gde je rekao „Njihovi sinovi otkrivaju Ameriku, ginu kod Termopila, umiru na krstovima, osvajaju kosmos.“ Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, pre nego što pređem na dnevni red, ja bih samo opet morao da se osvrnem na jedno krucijalno pitanje. Pažljivo sam posmatrao, sedeo sam ovde zalepljen, kao što sedim od početka mandata i ova tri dana, utorak, sreda, četvrtak, samo pitanje – gde je opozicija? Mi imamo sedam opozicionara. Ova dva gospodina koja sede tamo, ljubazna su, iz SPAS-a, ali opozicije nema utorak, sredu, četvrtak. Neće da rade po ovim zakonima. Neće da rade po budžetu. Zamislite, njih sedmoro mora da su najaktivniji pripadnici, najaktivniji poslanici. Njih nema, ali kada treba da prime plate, onda uredno primaju plate, a kada dođu jednom mesečno, onda seju ovde neistine o tome kako je država Srbija ubilačka. Zamislite taj besmisao i to licemerje.

Pozivam ih da dođu, da radimo. Ako nekoga ne zanima budžet i paket od tri antikovid zakona, ja ne znam šta ga zanima. Što su uzeli mandate? Toliko.

Paket ovaj, paket izvanredan, to tri aktikovid zakona je izvanredan, kao i prethodna dva. To znači da država odlučno nastavlja borbu protiv pandemije, podstiče privredni rast i paket će naravno, kao i ona prethodna dva, značajno ublažiti posledice epidemije. Sveukupno, Srbija je lider u vakcinaciji. Sačuvali smo radna mesta i ekonomiju i ono što je važno – pad BDP i tu smo šampioni jer je najmanji u Evropi.

Znači, 60 evra će dobiti svi zaposleni, samo kratko ću to, penzioneri 110 evra, građani pa i deca na KiM će dobiti 100 evra, a 200 evra nezaposleni na KiM, što je fantastično patriotski.

Naravno, nastavljamo gradnju kovid bolnica i kliničkih centara i rekonstrukciju i gradnju novih svuda u Srbiji.

Osvrnuću se kratko pošto niko o tome nije govorio na kritike Fiskalnog saveta vezano za rebalans budžeta i paket ova tri aktikovid zakona. Prosto upoznaću članove Fiskalnog saveta sa jednom malom činjenicom da su Amerikanci prošle godine dva puta dobili pomoć od države. Znači, to je Trampova administracija. Ako oni kažu – to je bila administracija koja ne valja, ja ću im reći da će Amerikanci i pod Bajdenovom administracijom ove godine da dobiju hiljadu 400 evra iste ovakve pomoći kao ovde, samo što su oni naravno moćniji, ali tamo imamo druge problem.

Uglavnom, Hong Kong je dao hiljadu 200 dolara pomoći svojim građanima. Slično je uradio i Singapur i sada onda Fiskalni savet zna bolje i kritikuje ovo. Samo da podsetim, naši građani su prošle godine, svi mi smo dobili po 100 evra pomoći i tu pomoć je dobilo 6,2 miliona građana. Znači, o veličanstvenosti Vučićeve Srbije, naše Srbije svedoči i sledeća činjenica – Srbije je do sada donirala Makedoniji 40 hiljada vakcina, Republici Srpskoj 20 hiljada, Federaciji BiH 15 hiljada, Crnoj Gori četiri hiljade, ukupno preko 83 hiljade. Međutim, sa vakcinisanim stranim građanima koji su primili vakcinu u Srbiji iz regiona i sa onima koji su ovde rezidenti broj doniranih vakcina se penje na 150 hiljada.

Prosto vas pitam – koja država na svetu je pokazala ovakvu nesebičnosti i čovekoljublje? Pa nijedna.

U ovoj epidemiji najveći problem naravno nije bilo stanje zdravstvenog sistema, stanje u društvu, pa čak ni ekonomije. Sve je to bilo na potrebnom nivou. Jedan od većih problema je bila mržnja šačice ekstremista prema uspešnoj vlasti i širenje lažnih vesti, njih i njihovih medija. Jednom rečju, Đilasovci su tokom ovih 14 meseci osporavali sve mere vlasti, pazite sve, i ovo što danas radimo. Vodili su i vode specijalni rat protiv Srbije. Cilj je bio da se destabilizuje Srbija, da se malo rastrese vlast i sruši vlast i epidemija im se činila kao idealan trenutak za to. Oni su podrivali i sabotirali državu, unosili su haos i zabunu predlažući štetne i demagoške mere.

Izneću samo jedan primer destrukcije. Đilas je 25. marta 2020. godine u najgorem trenutku zaraze zahtevao da penzioneri šetaju. Mislim, država je rekla - ne. Bilo je teško reći – ne, ne je bio imperativ, jer obesmislio bi se policijski čas, milion i po penzionera, ali i drugih građana bi šetalo, družili bi se, zarazili bi se i masovno bi umirali.

I da je Đilasu bilo stalo do bilo kog građanina Srbije on bi donirao maske, respiratore i vakcine, ali ništa od toga. I na kraju, na vrhuncu beščašća Đilas je donirao onih 100 evra koje je dobio od države.

Setimo se samo onih lažnih vesti, jer zaboravljamo i spremni smo da oprostimo, ali to je u redu, ali samo da vas podsetim, setimo se onih lažnih vesti da volonteri iz SNS koji su nesebično radili na početku epidemije, pomagali penzionerima, setimo se lažnih Đilasovih vesti i njegovih medija da volonteri SNS, naravno traže pare od penzionera. I dokazano je da je to bila laž.

Setimo se lažne vesti Đilasove novinarke Ane Lalić, o katastrofi i nekakvoj kataklizmi u Kliničkom centru Vojvodine. Dokazana laž. Setimo se samo kako je Marinika išla da prosi i reketira dve nove Kovid bolnice, a ona inače reketira i uspešne kompanije i lokalne samouprave. Međutim u Pančevu Mariniku je stigla koka koja je direktno stigla iz Morovića i kljucnula Mariniku u nosić.

Molim pravosuđe da razmisli o uvođenju novog krivičnog dela koje u sebi sadrži, to je zaista novina, elemente reketiranja i prošenja. A, o Mariniki je sve rekao njen kolega, nesuđeni potpredsednik Đilasove stranke, Nikola Jovanović, koji je Mariniku postavio na bicikl.

Znači, Srbiju hvale i strane države i mediji, „Fajnenšl tajms“ je pisao ovih dana o uspehu Srbije da pregovara i sa istokom i sa zapadom, o vakcinaciji ljudi iz regiona i doniranju vakcina. Srbija je na bolje promenila svoju međunarodnu reputaciju i pokazala je koliko su važni vakcina, diplomatija, meka moć, nesebičnost, altruizam.

U Srbiji se već, to je sjajno, već proizvode ruske vakcine, a biće izgrađena i otvorena i fabrika kineskih vakcina. Srbija je ekonomski lider na Balkanu, ali i jedan od lidera u vakcinaciji u Evropi.

Poštovani ministre, gospodine Mali, vi ste sjajno povodom ovih antikovid paketa ispravno pitali, velikog kritičara budžeta i ova tri zakona, Dušana Nikezića iz SSP-a – nije li ga sramota da pominje, navodno skupo zaduživanje države zbog toga što su kako ste lepo rekli, Nikezić i lopovska družina kojoj pripada, šampioni u preskupom zaduživanju države? Izvanredno. Pa kako ste tačno naveli, poštovani gospodine ministre - za vreme Đilasa i njegove kamarile, sistem je bio jednostavan, ugovori, počni posao, ugradi se i naplati proviziju, prebaci pare na of-šor račune i rekli ste da ne pominjete koliko nam je u njihovo vreme bio javni dug, naravno.

I evo vam nekih dokaza za to o čemu ste govorili i da građani čuju i to, gospodine ministre. Đilasov funkcioner, upravo taj veliki kritičar Nikezić, kritičar rebalansa i ovog paketa, Nikezić je 2004. godine postao direktor porodične i paradržavne konsultantske kuće „CES Mekon“. Pre SSP-a bio je član Demokratske stranke. U najgoroj Vladi u istoriji Srbije, u Vladi Mirka Cvetkovića, Đilasov Nikezić je bio državni sekretar Ministarstva finansija. Otac Đilasovog funkcionera Dušana Nikezića, Zvonimir Nikezić je uhapšen u novembru 2012. godine zbog sumnje da je zajedno sa bivšim ministrom poljoprivrede iz DS-a Sašom Draginom, opljačkali, da pojednostavim azotaru i oštetili državu za svega sitnih 4,5 miliona evra.

Nikezići su bili vlasnici konsultantske, porodično konsultantske kuće „CES Mekon“. Nikezić je bio stručni konsultant u „Hip azotara“, a istovremeno plan restrukturiranja azotare je upravo radio „CES Mekon“, što je neverovatno. Mirko Cvetković je inače, svojevremeno bio zaposlen u „CES Mekonu“, u isto vreme dok je bio direktor Agencije za privatizaciju koja je upravo angažovala „CES Mekon“ na privatizacije. I sve je to konstatovao Savet za borbu protiv korupcije, Verice Barać koji je ocenio da je to sukob interesa.

A, inače što se tiče ovog Fiskalnog saveta koji sam pominjao, sadašnji predsednik Fiskalnog saveta, gospodin Pavle Petrović, čika Pavle bio je direktor i koosnivač „CES Mekona“. Mislim, isto neverovano

Prema podacima poslovne baze APR, Zvonimir Nikezić i njegovi sinovi, ima ih trojicu, uključujući i Dušana su bili vlasnici ni manje, ni više nego sedam uglavnom, konsultantskih firmi u Srbiji. Sve ove firme su u periodu od 2002. do 2012. godine prihodovale preko pola milijarde iz budžeta, zahvaljujući poslovima koje su sklapale sa državom.

Jedan od glavnih klijenata, rekao sam „CES Mekona“ je bila Agencija za privatizaciju, a „CES Mekon“ je učestvovao u lopovskoj, bećarskoj privatizaciji, nećete verovati, 57 kompanija u Srbiji i Nikezić je još bio saslušavan 2012. godine zbog pljačke i afere „Agrobanka“ obzirom da je bio član UO.

Onda se Đilasov službenik Dušan Nikezić, predsednik Đilasovog odbora za privredu i finansije SSP usuđuje da bilo kome drži lekcije.

Samo ću vas podsetiti na još jednu činjenicu. Dušan Nikezić je službenik „Multikoma“ Đilasovog. Znači, sada vidimo, svi funkcioneri glavni Đilasovog SSP-a su istovremeno zaposleni u njegovoj kompaniji. Kako jedan političar može da bude slobodan ako radi u kompaniji svog predsednika stranke, a istovremeno mu je funkcioner? Tu slobode nema. Inače, u „Multikomu“ su zaposleni Marinika Tepić koja je inače filolog rumunskog jezika. To je izuzetno potrebno toj kompaniji verovatno. Ljuban Panić tamo radi, Saša Vukadinović bivši šef BIA radi isto u „Multikomu“ već pet godina i zadužen je, to sam već jednom pomenuo, to mu je glavni posao da jede kapreze salatu na rivi u Trstu. Tamo radi naravno Dušan Nikezić, Aleksandar Bjelić, bivši gradski menadžet koji je optužen za pljačku bulevara i šest miliona evra. On takođe radi u „Multikomu“. Naravno, pretpostavljate za šte je zadužen, pa za pljačku.

Ne rade tamo samo oni, nego i Tatjana Pašić, bivša Đilasova zamenica. I ona radi u „Multikomu“ samo nije zadužena nizašta. Možete pretpostaviti zašto. Branko Janković, bivši direktor Đilasove agencije za javne nabavke u vreme dok je bio gradonačelnik i on je zaposlen u „Multikomu“. On je zadužen da krade po prodavnicama, pre svega po pumpama, to mu je glavni zadatak, jer početkom 2020. godine je uhapšen zbog toga što je pljačkao, krao slatkiše u jednoj pumpi, trpao ih u džepove, pokušao da izađe i to su zabeležile kamere na pumpi i onda je procesuiran.

To su Đilasovi genijalci koji rade u njegovom „Multikomu“. Vidite kakve ozbiljne funkcije i kakve ozbiljne zadatke imaju. Đilas ozbiljno razmišlja da njegova stranke počne da se zove multikom stranka slobode i pravde. Sigurno je ispravno. Pozdravljamo to.

Sada da se uozbiljim. Ovaj paket od tri antikovid zakona je deo plemenitih i nadljuskih napora države u borbi protiv epidemije. Krize, ratovi, katastrofe i epidemije iz ljudi izvlače ono najgore i ono najbolje. Ono najbolje pokazuju svi oni koji se složno bore protiv pošasti i svima dugujemo, pre svega heroji lekari i svima dugujemo neizmernu zahvalnost i poštovanje i tu ogromnu većinu predvodi naš predsednik Vučić.

Ono najgore u čoveku iskazuje mala, ali opasna grupa ljudi i moćna koju predvodi tajkun Đilas. Ne spašavaju i to smo shvatili u ovoj epidemiji, ne spašavaju živote pacijenata antivakcinaši, ravnozemljaši, teoretičari zavere, već lekari, sestre i higijenirači i pokazalo se da oni više vrede od svih selebritija i vipovaca zajedno. U Srbiji smo svi zajedno naučili, podstaknuti Vučićevim liderstvom da mislimo i živimo pozivitno. Ponovo su u nama probuđena gotovo zaboravljena osećanja zahvalnosti prema onima u prvim redovima, saosećanje napaćenima, divljenje prema onima koji rešavaju probleme, inovatorima i nesebičnost kojom podržavamo jedni druge.

Vučić upravlja našom zemljom sa saosećanjem, susretljivošću, pravednošću i ljudskom toplinom, što reče Oskar Davičo – Srbijo, pesmo među narodima. Živela Srbija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, naravno da podržavam izbor Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Vidim da je sastav Komisije izvanredan.

Nastaviću tamo gde je stao gospodin Rističević svojim izvanrednim govorom. Navešću par primera dvostrukih aršina u vezi izvršenja krivičnih sankcija.

Novinar Daško Milinović je napadnut od strane dvojice napadača 16.4. ove godine. Zadobio je lake povrede ruke. Najoštrije osuđujem napad na Daška Milinovića. Srećom napadači na Daška Milinovića su odmah uhapšeni, dvojica od trojice. Jedan je u bekstvu, ali biće i on uhapšen. Vidimo da su, i to moram da jasno kažem, napadači na novinara Daška Milinovića veliki neprijatelji Srbije.

Pred tužilaštvom u Novom Sadu se već vodi postupak protiv sve trojice okrivljenih i nadam se da će sva trojica ići na izvršenje krivičnih sankcija.

Kao što vidite, nadležni organi su reagovali munjevito. Napad je osuđen u svim medijima i vezano za ovaj predlog – članovi Komisije će na primer moći, kada za to dođe vreme, da odu da provere kako se izvršavaju krivične sankcije protiv ova tri nasilnika.

Međutim, svi su zaboravili, da li nam pamćenje toliko kratko traje, da je pre dve godine novinar Daško Milinović, tada voditelj i učesnik Đilasovih protesta, skriven iza Tviter naloga i pseudonima „Zapad Todorović“ 29.12. pretio ubistvom poslaniku SNS gospodinu Vladimiru Đukanoviću. Iz mraka interneta Daško Milinović je poručio sledeće, izvinjavam se što je ovoliko odvratno što ću da pročitam, ali moram da citiram novinara Daška Milinovića: „Hoće li sad svinja nacistička njištati da ga ugrožavaju na internetu“, kaže Daško Milinović o Vladimiru Đukanoviću. „Fašistički vepru nećemo ti dva put reći, na ražnju ćeš se peći“, poručuje Daško Milinović Vladimiru Đukanoviću.

Slučaj je prijavljen Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal u Beogradu, gde je gospodin Milinović priveden, MUP je okarakterisao ove pretnje kao ugrožavanje sigurnosti, kao pretnje smrću. Potom je gospodin Milinović priveden Višem javnom tužilaštvu i nakon kraćeg pritvora gospodin Milinović je pušten na slobodu.

Svi Đilasovski mediji tj. nijedan Đilasovski medij nije osudio pretnje gospodinu Đukanoviću, već su svi horski zavapili i zakukali zbog navodnog maltretiranja gospodina Milinovića. Pazite, kao da jedan novinar ima veća prava od na primer advokata, što je gospodin Đukanović.

Udubimo se malo u sadržanu pretnji gospodina novinara Milinovića. Sigurno se sećate sjajnog filma „Banović Strahinja“ i scene u kojoj Vlah Alija nabija na kolac Abdulaha. Upravo to je novinar Daško Milinović želeo da učini našem kolegi Vladi Đukanoviću. Da li je to esencija posla novinarskog Daška Milinovića da skriven u tami interneta iza jednog opskurnog pseudonima preti smrću poštenim ljudima? Sigurno da nije, ali su svi to zaboravili i tada te 2019. godine gospodin novinar Daško Milinović umesto da se izvini javnosti i gospodinu poslaniku Vladi Đukanoviću, on je izjavio – ovo društvo je u jako velikom problemu, a stranka koja nam upropaštava živote toliko je moćna i toliko umešana u sve živo. Međutim, da nismo moćni, niti umešani u sve živo dokaz je baš novinar gospodin Daško Milinović koji nije snosio nikakve zakonske sankcije zbog toga što je pretio smrću Vladi Đukanoviću.

I da ponovim, pretnje smrću koje je Milinović pre dve godine uputio advokatu gospodinu poslaniku Vladi Đukanoviću, osudio je retko koji mediji. Videli smo, da ako si novinar onda možeš mirno i nekažnjeno da pretiš smrću bilo kome iz SNS-a. Ako to nisu dvostruki aršini ja ne znam šta su.

Drugi primer dvostrukih aršina u vezi izvršenja krivičnih sankcija je sledeća činjenica. Stefanović B. je napadnut 23. novembra 2018. godine. Mnogo puta sam najoštrije osudio napad na B. Stefanovića. Trojica napadača, i to ću opet ponoviti, su veliki neprijatelji Srbije. Povređen je i policajac koji je pokušao da zaštiti B. Stefanovića. Tri sata posle napada policija je uhapsila dvojicu od trojice napadača. Treći je uhapšen sutradan. Odmah su identifikovani, dakle uhapšeni, procesuirani i prvostepeno osuđeni.

Srpska napredna stranka je odmah posle napada najoštrije osudila ovaj napad. Predsednik Aleksandar Vučić je dan posle tog napada pred svim medijima izjavio da i on osuđuje to što se dogodilo i rekao je – država je reagovala hitno, pokazala je da Srbija nije država u kojoj bilo ko sme da udara bilo koga. Osuđujem taj napad. Važno je da je država uradila svoj posao, i da kažem sva tri napadača na B. Stefanovića naravno ići će na izvršenje krivičnih sankcija kada se ponovi postupak, pošto je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu. Očigledno iz procesnih razloga. To je dokaz da pravosuđe u Srbiji funkcioniše. Naravno članovi ove komisije, kada ih izaberemo, kada za to dođe vreme, moći će da provere kako se izvršavaju krivične sankcije protiv ova tri nasilnika.

Međutim, godinu dana posle napada na B. Stefanovića u decembru 2019. godine u Zemunu je napadnut gospodin Gavrilo Kovačević, funkcioner SNS i tada član gradske Vlade, danas predsednik opštine Zemun.

Gospodina Gavrila Kovačevića je metalnim šipkama napalo više osoba. Odmah su ga onesvestili tako da se ne zna koliko ih je bilo, napali su ga sa leđa i naneli su mu višestruke povrede, potres mozga, raskrvarili mu glavu, povrede levog ramena, lakta leve ruke i leve podkolenice. Gospodin Gavrilo Kovačević je od posledica tog napada dobio tešku trombozu, a znamo da je to opasna bolest po život.

Napadači nikada nisu uhapšeni, niti identifikovani i nijedan opozicioni mediji nije izvestio o ovom nasilju. Niko iz opozicije nije osudio na napad na gradskog većnika Gavrila Kovačevića, pa ni gradski odbornici. Pazite, Dragan Đilas i B. Stefanović.

Ja se usuđujem da utvrdim vrlo drsko da su sve glave jednako vredne i glava B. Stefanovića i glava gospodina Gavrila Kovačevića. Više puta sam ovim putem javno pitao gospodina B. Stefanovića - zbog čega je glava Gavrila Kovačevića manje vrednija od njegove glave? Zbog čega je krvava košulja B. Stefanovića postala nekakav simbol, dok krvava košulja Gavrila Kovačevića nije zanimala nijedan đilasovski mediji?

Da li je B. Stefanović ima veća građanska prava od Gavrila Kovačevića? Da li je B. Stefanović građanin prvog reda, a Gavrilo Kovačević drugog? I, ovde ću parafrazirati onu čuvenu Orverlovu rečenicu iz „Životinjske farme“ - svi ljudi su jednaki, ali su neki ljudi jednakiji od drugih. E, ako to nisu dvostruki aršini, onda ne znam šta su.

Treći primer. Tokom nekoliko poslednjih godina dogodili su se, ja bih samo molio malo pažnje, nebrojani slučajevi, znači ovo što vam iznosim prvi put ćete čuti, dogodili su se nebrojani slučajevi razbijanja prostorija opštinskih odbora SNS. Dokumentovano imam sa datumima da je napadnuto, razlupano, čak i spaljeno tokom tih nekoliko godina, više od 50 prostorija SNS. Neke su razbijane čak i tri puta. Brzo ću preći, Smederevo, Bečej, Surdilica, Zrenjanin dva puta, Ćuprija, Voždovac, Kragujevac, Lajkovac, Zvezdara, Rakovica, Požarevac, Sombor, Sevojno, Lazarevac tri puta, Čukarica, Železnik, Petrovaradin, Novi Beograd, Savski kej, Stari grad četiri puta, Zemun dva puta istog dana, Novi Sad Stražilovska, Novi Sad Podvara, Novi Sad centar, Čačak, Vračar, Bački Petrovac dva puta, Bač, Šabac, Mladenovac dva puta, Bečej, Pančevo, Niš, Palilula u Beogradu. Znači, sve su to napadi na prostorije SNS koje su uništavane, spaljivane, razbijane itd.

Tih napada je bilo mnogo više. Zamislite da je samo neko, bilo ko, jednom napao prostorije Đilasove stranke, što neće da se desi, i ponavljam da to ne sme da se deli. Ali, samo jednom, tada bih odmah reagovao u parlamentu UN plavi šlemovi, a Đilas bi u Briselu ridao tamo u naručju bilo koga, a za prostorije SNS koga boli uvo.

Ako to nisu dvostruki aršini, onda ne znam šta su, ali niko nije otišao na izvršenje krivičnih sankcija za ove zločine. Pazite, bilo ih je 50 i više, međutim, moram da vam prikažem i još jedno svetlo da vam bacim na ove činjenice.

Od kada se krajem 2017. godine Dragan Đilas vratio u politiku, broj napada na prostorije SNS je mnogostruko uvećan. Imam to dokumentovano. Dakle, korelacija je jasna, do 2018. godine broj napada na prostorije SNS je iznosio 10, to je u periodu od 2013. do 2018. godine. Od početka 2018. godine kada je Dragan Đilas završio prvobitnu pljačku Srbije, vratio se u politiku, do danas, znači, za tri godine, broj napada na prostorije SNS iznosi preko 40. Dakle, od kada se Đilas vratio u politiku, broj napada na prostorije se učetvorostručio. Zbog pljačke teške 619 miliona evra, Dragan Đilas će, da je živ i zdrav, kada, tada ići na izvršenje krivičnih sankcija.

Za ljude nalik Đilasu velika pesnikinja Desanka Maksimović u svom velikom delu „Tražim pomolovanje“ nije imala razumevanje i u svojoj pesmi za zavidnike, upravo je govorila o takvim ljudima, ali nije tražila sa njih pomilovanje. Kaže Desanka Maksimović – za zavidnike koji pomodre od odblesaka sunčanog dana, što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđeg plota i zemlju, jer rađa i kod druga i selica jato koje na tuđu kuću sleće, za zavidnike koji pisnu kao zmija u procepu, iziđe li čija smelost na videlo reknuli ljudi koju lepu reč za nečije nedelo, za ljude koji priželjkuju da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, dok jezik požara stogove nečije lazne, a oni da ga motre negde izbliza. Za zavidnike, kaže pesnikinja – njima care, ne treba gore kazne od zlobe koja im srca nagriza.

Na kraju, Desanka Makimović je u ovoj svojoj čuvenoj zbirci pesama zatražila pomilovanje za one poput nas, za sve obične, napaćene i ugnjetene ljude. Tako bi neko mogao, kažem samo figurativno, zatražiti pomilovanje za sve nas, pod znacima navoda krezube sendvičare, za sve nas pod znacima navoda nedostojne i prezrene, za sve nas pod znacima navoda neobrazovane botove, za sve nas pod znacima navoda ružne, prljave, zle, za sve nas dežurne krivce i obeležene negativce, za sve nas pod znacima navoda građane drugog reda.

Velika pesnikinja iz Brankovine i time završavam, je zatražila pomilovanje za svakoga u svojoj pesmi, za naivne, za one kojima se čini da su jednaki, siromašni, bogati, slabi, jaki, nesuđeni onaj koji se sa robije vrati, bezruki i čovek sa rukama obema, miropomazani i odlučen od vere, zvani i onaj što pred vratima čeka, za njih, za sebe, za svakog čoveka tražim pomilovanje, živela Srbija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dragi poslanici, tražim obaveštenje od saobraćajne policije u udesu koji se dogodio na Autokomandi 3. aprila 2021. godine, znači pre koji dan. Da li je tačno da je džip marke BMV vlasnika Dragana Đilasa uzrokovao saobraćajnu nesreću tako što se zakucao u drugo vozili marke „pežo“? Da li je tačno da je na lice mesta izašla patrola policije i hitna pomoć? Da li je suvozač Dragana Đilasa bio izvesni zamenik B. Stefanović? Da li je na zadnjem sedištu džipa bila osoba koja se samo zove Marinika, prezime joj se ne zna?

Da li je urađen alko i narko test Draganu Đilasu? Da vidite da se radi o ozbiljnoj stvari o ugrožavanju, opštoj opasnosti. Dragan Đilas je imao…Molim vas, znam da je zabavno ali je vrlo ozbiljna stvar, svi smo ugroženi.

Dragan Đilas je prekršajno osuđivan zbog saobraćajnih prekršaja, a verovatno i krivičnih dela najmanje 10 puta. Evo kada, najčešće zbog prekoračenja brzine, ali sećamo se i psovanja službenih lica. Znači, osuđivan je početkom 2005. godine, to je ono kada je psovao i vređao policajca, 11.02.2014, 06.05.2014, 09.06.2014, 23.10.2014, 16.06.2015. i to sve po podacima KRIK-a, molim vas, napominjem KRIK afirmativno i u junu 2015. je osuđen prekršajno zbog zloupotrebe ličnih podataka 157.000 lica, zamislite, molim vas, a 15.01. je prekršajno osuđen zbog ugrožavanja prava zaposlenih, tako što im nije isplaćivao plate. Đilas, poznatiji kao čovek bez savesti hoće, pazite, da upravlja Srbijom, a ne zna da upravlja vozilom. Pa, kako, crni Điki?

Postoji niz drugih udesa funkcionera Đilasove stranke i žute stranke, znači, radi se o nizu opšte opasnosti. Tako je funkcioner i to upravo Đilasov, Elezović, iz Novog Sada, predsednik Izvršnog odbra DS u Đilasovo doba napravio saobraćajni udes u Novom Sadu u kome su oštećena četiri vozila, a grupa dece iz obližnje škole je jedva izbegla da ih udari pomahnitali Đilasovac.

Andrej Belinger je u martu 2017, visoki funkcioner Đilasove stranke, izazvao sudar na Novom Beogradu kada je vozio brzinom od 140 km na čas i vozio je sa 1,58 promila alkohola u krivi, praktično imao je krv u alkoholu, a ne obrnuto, udario je u Škodu Fabiu čiji je vozač pretrpeo više povreda. Oba vozila su oštećena potpuno a podivljali Đilasovac Belinger je pre konačnog sudara počinio niz krivičnih dela jer je bežao od presretača, vozio je pod uticajem alkohola, tj. pod uticajem krvi u alkoholu itd. Inače, Andrej Belinger je kum Marka Trotinetića Bastaća.

Dakle, nije to jedino. Đilasova Marinika, ta svetica, kako se predstavlja, poznatija kao žena bez prezimena, je zajedno sa suprugom izazvala saobraćajnu nesreću 29. januara 2015. godine u Temerinu. Marinika tada Pajtićev pokrajinski sekretar, a danas Đilasova potpredsednica, a nije zamenica, a nije ni imenica, možda je više kao glagol, ali dobro to je druga stvar, učestvovala je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je njen suprug udario pešaka koji je pretrpeo više telesnih povreda. Znači, udarili su Tomislava Kovačevića koji je prevezen u KC Vojvodine gde je operisan. Marinikin suprug je bio, ne zna se da li i ona, je bio pozitivan na alko-test ali pošto je, dakle, bilo povređenih, Marinika i Pajtić su isposlovali da se njenom suprugu ne uradi uobičajeno što je uobičajeno u takvim slučajevima – analiza krvi, zato što su bili na vlasti u pokrajini Vojvodini.

Kao što vidite, nesposobnost za upravljanje vozilom je opšta pojava u Đilasovoj stranci. Pa, kako će da upravljaju Srbijom, a nisu sposobni da upravljaju vozilom. Setimo se Đilasovih pretnji policajcu Draganu Steviću koji ga je zaustavio zbog prekomerne brzine. Setimo se da mu je rekao da će izgubiti posao, da ga je psovao, da sad ne pominjem psovku, a rekao je, citiram Đilasa: „Ja se borim…“ policajcu je rekao „…da takvi kao ti ostanu bez posla“. Bio je bahat, arogantan i obestan onda, takav je i ostao.

Kao što vidite udesi se beskonačno, kao na traci ponavljaju kao u onom filmu „Dan mrmota“ i postoji taj fenomen koji se zove Dan mrmota, a fenomen označava beskonačno ponavljanje jednog dana.

Tako je zamenik B. Stefanović zaglavljen u onom danu kada je pojeo kruševačku štanglicu pre tri godine, a od sindroma mrmota pati i zamenikom šef, čovek bez savesti, naravno i ova žena bez prezimena. Čovek bez savesti je zaglavljen u onom danu kada je izvršio pljačku 619.000.000 evra. Sa druge strane, žena bez prezimena je zaglavljena u danu kada je počela da prosjači po bolnicama i reketira institucije i kompanije. Sve to podseća na jednu novu bajku, ne od tri praseta, nego od tri mrmota.

Znači, bila jednom tri mrmota: Điki, Borki i Maki. Mrmot Điki je sanjao o 619 tovara gomoljika u svojoj mrmotskoj rupi. Mrmotica Maki je sanjala da iz mrmotske rupe istera mrmota Miću uz pomoć krmi mrmota Fiće. Dakle, mrmotu, Đikiju, kao što znamo nedostaje savest. Mrmotu, Borkiju nedostaje ime, mrmotici Makijii nedostaje prezime. Ovi mrmoti imaju još nešto zajedno, niko od njih nema obraz, bezobraznici. Naravoučenije, ne daj mrmotu da voz, ne daj mrmotu da jede kruševačke štanglice i ne daj mrmotici da prosi. Ova tri mrmota su poručila da će srušiti sve što je izgrađeno od 2012. godine. Ako tri mrmota ponovo dođu na vlast, ne treba sumnjati da će sve to uraditi. Srećom, nikada neće dođi na vlast, taj dan mrmota nikada niko neće gledati. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, znači, mi danas u ove tri tačke koje se tiču delegacije i sastava odbora ustvari govorimo sami o sebi i radimo na svojim poslovima, da tako kažem, skupštinskim.

Znači, jednostavno to se vidi iz sastava ovih odluka o delegacijama i odborima i ove odluke pokazuju da Skupština odlično radi i samo bih se na kratko na to osvrnuo.

Skupština, koliko ja pažljivo pratim, a pratim u poslednjih 20 godina, nikada bolje nije radila nego u ovih pola godine i to zbog toga zato što 243 nas radi konstruktivno i guramo Srbiju u jednom najboljem pravcu.

Istina je da u Skupštini imamo malobrojnu opoziciju, ima ih sedmoro, ali to nije naša krivica. Međutim, moraću da vas podsetim i da primetim da oni sada nisu tu. Evo, kamera neka pokaže da li je bilo kod od njih? Nije. Nego, da li su danas ceo dan tu? Pa, nisu, a da li su juče bili tu? Pa, nisu, a da li će sutra biti tu? Pa, neće, oni su tu samo u onim retkim prilikama kad mogu da steknu nekakav politički poen u nekakvom najgledanijem terminu, da izvrše neku kratku samopromociju i da najčešće napadaju državu Srbiju da je zločinačka, da je ubijala Bošnjake i Albance i sve ostale besmislice. Ali, to kažem što njih ima sedmoro je u stvari odlično, trebalo bi da ih bude i više, međutim ja ih pozivam da dođu da rade.

Međutim, to što opozicija nije brojnija to je kriv onaj kukavički Đilasovski deo politički stranaka koji nisu smogli snage da učestvuju na prošlim izborima, a onda danas te đilasovske kukavice osporavaju legitimitet ove Skupštine i prosto ja ću se u narednom delu govora osvrnuti na neke stvari koje se tiču ove Skupštine, tiču se naravno i delegacija i sastava Odbora, odnosno na onaj način da se nekada možemo zapitati, kao prošlog juna, tj. prošlog jula, prošle godine, da li će Skupština postojati. Ako Skupština ne postoji ne postoje ni delegacije, ne postoje ni odbori, ne postoji ništa, Skupština ne radi, a neko će reći – pa, šta sad? Pa, prošle godine Skupština u julu mesecu bila je napadnuta. Pre 21 godinu ova Skupština je bila napadnuta i spaljena tao su pokušali pre godinu dana u julu, pa nisu uspeli, tako da u narednih godinu dana, do proleća 2022. godine, traje naš mandat, pitanje je šta će biti.

Deo govora ću posvetiti onome koji ima stotine miliona, koje je opljačkao, usmerio isključivo na destrukciju i ove skupštine i države i Vlade i svega što postoji u ovoj Srbiji.

Sada kaže, taj deo Đilasovski poručuje Skupština to smo mi, kada mi nismo u Skupštini, onda Skupština nije legitimna. Pa kako crni vi, kada većina tih stranaka Đilasovskih ima uglavnom jedan posto.

O Skupštini Srbije mnogo bolje govori od njih borba protiv epidemije, govori vakcinacija, govori činjenica da je Srbija jedna od najuspešnijih država uopšte u ekonomiji u doba korone i koliko juče, američki ambasador Godfri, je odao počast Srbiji, na otpornosti njene ekonomije.

O Skupštini Srbije govore i neki ekonomski pokazatelji, prosečna zarada u Republici Srbiji, u martu 2020. godine iznosila je preko 60 hiljada dinara. Stopa nezaposlenosti je manja od 10 posto, govorim relevantno, decembar 2019. godine, to je pre korone, ali i u koroni, rekao sam , Srbija je jedna od najuspešnijih zemalja.

Ukupan broj nezaposlenih je smanjen sa tim delom ovde, da završim je preko 400 hiljada nezaposlenih ima manje, to su sve rezultati vidni.

O Skupštini Srbije, najbolje govori ogroman broj donetih zakona i propisa u ovih 9 godina i u ovom mandatu, u proteklih 6 meseci. To su temelji napretka Srbije.

O Skupštini Srbije, najbolje govore sve one nove bolnice, domovi zdravlja, vrtići, autoputevi, infrastruktura, fabrike, spomenici, milioni kvadrata, koji su izgrađeni širom Srbije, još nebrojano toga.

Sada da pređem na opasnosti koje prete ovoj Skupštini. Tajkun Đilas, koji poseduje stotine miliona evra i koje je usmerio na destrukciju je 3. aprila poručio da izbora neće biti, jer će on da organizuje ulicu, proteste i nasilno obaranje vlasti, ukoliko on ne pobedi na tim izborima.

To je pokušao i 2019. godine, kada su pokušali da napadnu i preuzmu RTS, to je pokušao i u julu 2020. godine, kada su napali ovu Skupštinu fašističkim napadima. U petak, 1. aprila, zamenik Dragana Đilasa, izvesni B. Stefanović, najavio je da će SSP poništiti sve odluke donete u poslednjih 9 godina, a ranije je potpredsednik te stranke, Marko, zvani „ trotinet Bastać“, najavio da će oni porušiti sve što je izgrađeno u poslednjih devet godina.

Kao što vidite, oni to ne kriju i sada imate izjavu Đilasovu, Stefanovićevu, imate i izjavu Bastaća. To je sve iz iste stranke. Dakle, to što oni najavljuju, to u praksi znači sledeće, da će srušiti sve novoizgrađene bolnice, i kliničke centre, ako dođe na vlast, da će poništiti sve odluke o nabavci vakcina i proizvodnja vakcina, ako dođe na vlast, da će srušiti sve novoizgrađene škole i vrtiće, ako dođu na vlast. Da će srušiti stotine kilometara izgrađenih autoputeva, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Stefanu Nemanji, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Borislavu Pekiću, ako dođu na vlast, da će srušiti i onaj budući još neizgrađeni spomenik Nobelovcu Rabindranat Tagor, ako dođu na vlast, da će srušiti Beograd na vodi, ako dođu na vlast, da će sravniti sa zemljom rekonstruisani Trg Republike, ako dođu na vlast.

Da će u prethodno, ruševno stanje nerada vratiti i narodni muzej i Muzej savremene umetnosti i da će ih zatvoriti, ako dođu na vlast, da će preorati sve rekonstruisane ulice u Srbiji, da će srušiti sve nove proizvodne pogone širom Srbije, ako dođu na vlast i da će izbaciti, pazite, to su najavili, čućete kasnije, da će izbaciti sve strane investitore, ako dođu na vlast.

Đilas je 20. marta i 10. aprila je to ponovio, još jedan u nizu svojih genijalnih planova, plan za destruktivni dan posle, kada on kao najavljuje da će doći na vlast. Od kada se vratio na politiku, ovo je treći plan koji je on predstavio.

Godine 2018. predstavio je plan za bolji život, a nešto kasnije, mislim 2019. godine, programsku platformu. Pazite, da je Đilas zaista nešto hteo da uradi za građane Srbije, on je to mogao da uradio i iz opozicije od 2018. godine, u ove tri godine.

On poseduje stotine miliona evra. Da je građanima donirao, dragi moji, samo 1% svog bogatstva putem humanitarnih aktivnosti i donacija njegova popularnost, lična, ne bi iznosila 1%, a njegove stranke 3%, nego mnogo više.

Najbolju priliku da, pod znacima navoda, kupi naklonost građana Đilas je imao tokom prošlogodišnje i ove godine korone. Mogao je da donira građanima maske, rukavice, sredstava za dezinfekciju, respiratore, mogao je da donira novac za kupovinu vakcina. Najbolji primer je u tom smislu dao Novak Đoković koji je donirao Srbiji milion evra za kupovinu respiratora.

Za razliku od ovog konstruktivnog pristupa, Đilas je imao samo destruktivan. On je cinično donirao Srbiji onih 100 evra koje je dobio od države. On nije donirao Srbiji, u ovih godinu dana, niti bilo kada, nijednu masku, nijedne rukavice, nijedan respirator, a na vakcinaciju se ušunjao, iako je bogoradio mesecima protiv vakcinacije, a primio je upravo ono vakcinu koju je par meseci posle toga proglasio nepoželjnom, tj. rusku vakcinu.

Kada govorimo o Đilasovim planovima i obećanjima postavlja se najvažnije pitanje, a izneću vam neke od njih. Zbog čega sve to nije ostvario u onom periodu od 2004. do 2013. godine, kada je bio na vlasti? Odgovor je jednostavan, Demokratska stranka, čiji je on tada bio član, a i predsednik, je samo brinula kako da opljačka Srbiju, a Đilas se samo brinuo o nezakonitom sticanju 619 miliona evra.

Da je sve to što Đilas obećava ogromna neistina potvrđuju mnoge nesaglasnosti ova tri Đilasova programa.

Evo, podsetiću vas. Programskom platformom SSP iz 2018. godine, Đilasovom, on je obećao 2,5 milijarde evra godišnje za pokretanje investicionog ciklusa, grubo rečeno, u privredi i infrastrukturi. Međutim, u planu za bolji život koji je izneo pre par nedelja stoji sasvim drugačije. Kaže Đilas – uložićemo jednu milijardu evra u privredu i infrastrukturu. Pa, kako smo došli od pre dve godine 2,5 milijarde, a sada samo milijardu? Ne vodi računa, niti je on mnogo čitao te svoje planove, niti ih je on napisao.

Znači, da su svi Đilasovi planovi čista neistina pokazuje Đilasovo obećanje plana za dan posle, to je sad ovaj najnoviji, gde svakom seljaku sada garantuje subvencije od 100 evra po hektaru. Međutim, on je zaboravio da je pre godinu dana planom za bolji život obećao mnogo veće subvencije seljacima, i to od 150 evra po hektaru. Pa, kako sad?

Dakle, ajde da svedemo malo račune. Znači, prošle su tri godine i imamo mnoštvo Đilasovih planova i moguće je izvršiti poređenje Đilasovih obećanja i Đilasovih ostvarenja. Iz tog poređenja se vidi totalni nesklad između sadašnjih Đilasovih obećanja i onoga što je radio dok je bio na vlasti.

Kratko ću samo pomenuti onaj period od 2004. do 2013. godine. Znači, Đilas je tada obećao, kao gradonačelnik, da će potpuno razviti grad, da će biti napravljen metro, opšti napredak, tri mosta, sve besplatno, itd.

Ostvario je sledeće – on se enormno bogatio lično, ostvario je prihode svojih firmi, dakle, lične prihode od 619 miliona evra, dok je vršio tri državne funkcije, i to na nezakonit način, a kumulativni dug Beograda je došao na kraju njegovog mandata do 1,2 milijarde evra.

Grad su potresale, setimo se, afere direkcija, bulevar, kontejneri, bus-plus, most, itd. Stopa zaposlenosti 2012. godine, je bila među najnižom u Evropi, iznosila je 44%. Stopa nezaposlenosti je opet bila među najvišim, iznosila je 25%, rekao sam sada je 9,7%. Prosečna zarada u julu 2012. godine, iznosila je 40.000 dinara, a sada je 60.000 dinara.

Idemo sad na period od 2013. godine, uglavnom od 2018. godine kada se on vratio u politiku. Đilas je 2018. godine obećao da će pobediti na gradskim izborima, i to ubedljivo, i obećao je brzi pad Vučića, i to ga citiram.

On je u svom programu tadašnjem za Beograd obećao da će sve biti besplatno, a u stvarnosti šta se dogodilo? Đilas je neslavno izgubio beogradske izbore, ne koristi mandate koje je dobio. On lično sedam godina ne dolazi na sednice Skupštine grada, a uzima, naravno uredno, naknadu.

Što se tiče sad novih Đilasovih obećanja, kratko ću. Znači, čuli ste, milijardu evra u bolji život ljudi, minimalac 350 evra, plata lekara početnika 1.000 evra, medicinske sestre 600 evra, učitelja 700 evra, smanjiće se porezi i doprinosi, pazite, za 50%... e sad, slušajte ovo, Đilas obećava da će sve što je prodato strancima biti vraćeno u državnu svojinu. Ne znam da li su Evropski parlament, Evropska komisija i Evropska vlada da li su čuli za ovo, da li je čula gospođa Tanja Fajon za ovo i da li će reagovati na ovo? Pa, nisu čuli, a verovatno i neće reagovati.

Đilas je obećao, što neverovatno zvuči, direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština. Pazite, zbog čega je to ukinuo kada je bio na vlasti?

Uvećava uspostavljene nezavisnost pravosuđa. Kad je on bio na vlasti otpušteno je, to smo danima ovde slušali po tim tačkama, 1.000 sudija i tužilaca. Kako sad obećava potpuno suprotno?

Inače, Đilas obećava potpunu depolitizaciju službi bezbednosti. Samo da vas podsetim, bivši šef službe bezbednosti već pet godina radi kao njegov ćata, kao njegov službenik čija je glavna funkcija da ode u Trst i da jede Kapreze salatu tamo na rivi u Trstu. Divno. To je depolitizacija? Dobro.

Obećava i zakon o lustraciji. Obećava inače da ćemo svi mi ići u zatvor kada on dođe na vlast. Obećava sudove revolucije.

Zbog čega, na kraju, sve to Đilas nije sproveo dok je bio na vlasti? Pa, zbog toga što je sve to bilo neistina što je govorio onda i sve što sada govori je, takođe neistina.

Konačno, Đilas je rekao, i to je više puta ponovi ove godine, da će izbori biti održani do kraja ove godine. Ja vam garantujem, i svi vam mi garantujemo i garantujemo građanima, redovni izbori će biti održani na proleće 2022. godine.

Inače, to što Đilas kaže da će izbori biti održani ove godine je kontradiktorno njegovim istim pretnjama kada preti da izbora neće biti.

Da završim sa Đilasovim ostvarenjima. U periodu od 2014. godine do danas, Đilas je nezakonitim poslovima preko ofšor kompanija izbegao plaćanje poreza čime je oštetio državu za desetine miliona evra i budžet. Đilas ima ostvarenje jedno od najvećih, 53 tajna računa na kojima ima 68 miliona evra u 17 država.

Završavam. U doba vlasti Borisa Tadića i Dragana Đilasa, sve je bilo na ponižavajućem nivou. Njihov režim je ponižavao sve građane Srbije, ponižavali su i ovu Skupštinu.

Srbija u to doba nije bila pristojno društvo. Sada jeste. Pristojno društvo je ono društvo čije ustanove ne ponižavaju ljude. Civilizovano društvo je ono društvo čiji članovi ne ponižavaju jedni druge. Svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo.

Srbija je sada, u Vučićevo doba, u naše doba, i pristojno, i civilizovano i pravedno društvo. U Vučićevoj Srbiji postoji sklad između obećanja reči i dela.

Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam poštovana predsedavajuća.

Poštovani poslanici, ja ću biti kratak. Samo sam hteo da uputim i ovu paralelu.

Da li se iko ikada u Srbiji seirio i iživljavao nad nemačkim žrtvama, bombardovanja od strane SAD i Velike Britanije, koje se dešavalo za vreme Drugog svetskog rata, kada su bombardovani Berlin, Bremen, Hamburg, Minhen i mnogi drugi gradovi?

Da li smo mi to ikada radili? Nismo.

Kako bi se ambasador Šib osećao da se ovde bilo ko iživljava nad tim pitanjem? Da završim sa tim, u toj svojoj reakciji koju pominje cenjeni gospodin Milićević, ja sam samo zapitao i ovo – da li je razlika jedina između gospodina Šiba i ove dvojice koje je pomenuo gospodin Milićević u tome što on nema brkove i kosu?

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Atanasković, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, hteo sam da ukažem, ja sam pažljivo slušao raspravu prošle nedelje i sada, zaista na neke stvari o kojima niko nije govorio. Znači, prosto predviđam i sjajni su, naravno, svi ovi amandmani i sam osnovni zakon, naravno, o popisu, međutim, postoji činjenica, prosto predviđanje koje je vrlo zasnovano, i o tome ću govoriti, da će ovaj popis, kada bude došao na red kroz godinu dana, biti ugrožena. Znači, verovatnoća je preko 90%.

Znači, zbog čega? Prosto, vodite računa da destruktivni deo opozicije napada i osporava sve ono dobro što radi ova vlast. Navešću vam primer da se osporava borba protiv epidemije, osporava se vakcinacija, šire se lažne vesti, to sve rade, naravno, uglavnom Đilasovski deo opozicije i Đilasovski mediji. S toga je logično pretpostaviti da će oni jednako tako, kao što napadaju lekare heroje, osporavati popis, kada on dođe na red, da će napadati popisivače, da će može biti i napasti Republički zavod za statistiku, jer videli smo u proteklih nekoliko godina, mnogo puta su fizički napadali institucije i fizički su napadali pojedince koji vrše neke funkcije, što je sve, naravno, veoma destruktivno.

Đilas se vratio pre neki dan iz Londona, bio je na sastanku tamo sa svojim bankarima i mešetarima, vratio se vidno ljut i nezadovoljan i onda je održao u Kragujevcu sednicu predsedništva svoje stranke, gde je otprilike opet najavljivao nasilje. Tamo je on halucinirao, na primer, o tome, i to je povezano, to je institucija koju su jednom napali, kako je Srbiji potreban malo slobodniji RTS. Kako Đilas zamišlja malo slobodniji RTS on je pokazao u martu 2019. godine kada je on organizovao i učestvovao u nasilničkom napadu na RTS, dakle, na Javni servis kada su tamo lomili i uništavali i pretili novinarima. Tako će verovatno da upadnu i Republički zavod za statistiku.

Jednostavno, u Kragujevcu je Đilas halucinirao o tome, citiram, i to je baš sramotno da on o tome govori, kako Srbija može dobro, zamislite, da izgleda, mislio je, kad on dođe na vlast, mislim, kako je Srbija izgledala pošto je on već bio na vlasti. To znamo, znači, u periodu od 2004. do 2013. godine. Znači, u tom periodu na tri državne funkcije, on je obavljao tri državne funkcije, on je stekao, odnosno ja vam tvrdim, opljačkao 619 miliona evra, tako da danas samo ono što je otkriveno da ima 68 miliona evra na 53 računa u 17 zemalja. Dakle, tako će da izgleda Srbija i u budućnosti ako se Đilas ponovo vrati na vlast.

Setimo se da je grad Beograd kome je on bio gradonačelnik, to je poslednja funkcija koju je obavljao od 2008-2013. godine, dok se Đilas bogatio, kako sam opisao, potonuo u dug od 1,2 milijarde evra. Znači, grad je potonuo kada je DS, isto u Đilasovo vreme, opljačkala grad Beograd u aferama „Bulevar“, direkcija za zemljište, kontejneri, nabavka autobusa, most.

Sledeći podaci, vi ste privrednik, koji su vam sigurno poznati govore o tome kako je Srbija izgledala u Đilasovo doba i srećom kako neće izgledati u Đilasovo doba ponovo, jer on ponovo nikada neće doći na vlast. To su sledeći podaci: u aprilu 2012. godine, pri kraju njegove vlasti, stopa nezaposlenosti je bila među najnižima u Evropi i iznosila je 44%, stopa nezaposlenosti je iznosila čak 25%, a od 2008. do 2012. godine broj nezaposlenih se povećao za 300.000. Toliko su oni ljudi otpustili. Tako je izgledala Srbija. Znači, prosečna zarada u Srbiji u junu 2012. godine je bila svega 40.000 dinara, a sada je i više od 60.000 pa naviše.

Jednostavno, u Kragujevcu je Đilas pozvao svoje funkcionere na toleranciju, što je krajnje licemerno. Kako Đilas zamišlja toleranciju? To će, naravno, ja vam predviđam, osetiti i popisivači. O tome sam već nešto rekao, a verovatno će osetiti Republički zavod za statistiku koji će biti izložen napadima. Kako Đilas zamišlja toleranciju pokazao je kada je napao svoju bivšu suprugu i svog bivšeg tasta, penzionera, znači, čoveka, starca od 70 godina. Kako Đilas zamišlja toleranciju svedoči to kada je psovao, pazite, ja sam prisustvovao toj sednici, odbornike na sednici Skupštine grada u oktobru 2008. godine ili recimo kada je psovao studente na sopstvenom skupu samo zbog toga što su mu dobacili istinu, a to je da je lopov. Kako Đilas zamišlja toleranciju znamo kada je organizovao napad na RTS, kada je organizovao na ovu Skupštinu u julu prošle godine. Kako Đilas zamišlja toleranciju pokazuju i ona dva primera kada je otvoreno pretio policajcima da će da ostanu bez posla kada on dođe na vlast.

Pazite, na kraju u tom Kragujevcu Đilas je poručio, što je indikativno opet za popis, da izbora neće biti jer će on da organizuje proteste na ulici i nasilno obaranje vlasti. O tome je već govorio nekoliko puta, ali je jasno rekao – izbora neće biti.

Njegov zamenik, u tom kontekstu da nastavim, Borko Stefanović je koji dan pre tog skupa u Kragujevcu, ispred Skupštine grada, tome sam prisustvao, to sam lično čuo, dakle, ispred Skupštine grada Beograda Borko Stefanović je poručio da će Đilasova stranka kada dođe na vlast, srećom neće nikad, da će da poništi sve odluke od 2012. godine, a u tom svetlu bivši potpredsednik Đilasove stranke Marko Bastać, o tome je kolega Filipović nešto rekao, je jasno rekao da će Đilasova stranka, ako dođe na vlast, da vrati sve u prethodno stanje, sve ono što je izgrađeno, rekao je Bastać, potpredsednik Đilasove stranke, sve će vratiti u prethodno stanje.

To znači da će srušiti sve ono što je izgrađeno u ovih devet godina. To znači da će srušiti dve kovid bolnice, na primer, to znači da će poništiti odluke o nabavci vakcina, da će srušiti fabrike za proizvodnju vakcina kada one budu izgrađene. Srećom, to se naravno nikada neće desiti, jer oni nikada neće doći na vlast, ali to su njihove najave. Na primer, srušiće, očigledno to najavljuju, sve novoizgrađene vrtiće i škole, jer su rekli - vratićemo sve u prethodno stanje. Oni to ne kriju, hvale se i logično je pretpostaviti da će to onda, kada bude iduće godine popis, da rade i sa popisom.

Đilas je pre neki dan, što je opet indikativno da je bio vrlo nezadovoljan po svom povratku iz Londona, bio na N1 i nemilosrdna voditeljka ga je lepo pitala – zbog čega, gospodine Đilas, vama građani da veruju? A on je, nećete verovati, masno slagao, sledeće, kaže Dragan Đilas, sve ono što sam obećao u životu sam uradio. Pazite, to je neverovatno. On je sebi, pazite, ništa od onoga što je Đilas obećao pre nego što je došao na vlast nije ispunio. On je obećao da neće raseljavati Rome, da ih neće trpati u kontejnere, pa je hiljade Roma potrpao u kontejnere, srušio im domove, raselio ih i tako sva obećanja koje je on dao pre nego što je došao na vlast je slagao i poništio. On je sebi obećao i ta obećanja ispunio. Đilas je sebi obećao – obogatiću se kada dođem na vlast i to obećanje je ispunio. Đilas je sebi ispunio to da je stekao tj. opljačkao 619 miliona evra i ispunio je obećanje dato sebi i sada ima 68 miliona evra koji su pronađeni, evidentirani na 53 računa u 17 zemalja.

Inače, sve to što je Đilas obećao a slagao od 2012. godine sprovode i ispunjavaju Aleksandar Vučić i vlast SNS, i to je značajno.

Dragan Đilas je tada na tu sramnu, to prosto govori, svedoči koliko čovek govori neistinu, on je sramno slagao voditeljku i auditorijum da on nikada nije podržavao Briselski sporazum, niti stranka koju je on vodio. Imate konferenciju za štampu njegovu od 20. aprila 2013. godine gde Đilas saopštava svoju odluku, predstavništva DS da su oni za Briselski sporazum.

Kao što govori tu neistinu koja je lako proveriva, tako Đilas govori neistinu i vezano za bilo šta drugo. Tako govori neistinu o svom programu i o astronomskim platama koje najavljuje, samo je naravno pitanje što to nije sproveo dok je bio na vlasti? Taj njegov program se zove inače „Dan posle“, što zvuči kao najava nekakve kataklizme, da vas podsetim na onaj film, „Dan posle sutra“ koji govori o kataklizmi. Tako Đilas, verovatno, kada bude, srećom neće, planira kada dođe na vlast da izazove nekakvu kataklizmu, zato mu se program zove „Dan posle“. Đilasa jednostavno i demantuje, što je lako proverivo, sve ono što je radio od 2004. godine do 2013. godine dok je bio na vlasti.

I za kraj samo, parafraziraću sjajne stihove velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa. Dakle, parafraziraću iz pesme „Naši dani“. Dakle: „Nabujao Đilasov šljam, razvrat i poroci, podigao se truli zadah propadanja, progledale sve Đilasove jazbine i kanali, na visoko podigli se Đilasovi sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali“.

Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Gojković sa saradnicom, pročitaću nekoliko delova ovog Zakona o muzejskoj delatnosti, da bih stvorio kontekst za ono o čemu ću da govorim.

Dakle, pokretna kulturna dobra to su muzejski predmeti, nematerijalno kulturno nasleđe i to su dobra od opšte interesa za Republiku Srbiju i uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom. Ciljevi zaštite muzejske građe jesu između ostalog razvoj muzejske delatnosti kroz upravljanje i korišćenje muzejske građe. Muzejska delatnost je javna delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalno-kulturnog nasleđa, vlasnik te građe i dobara dužan je da čuva, pravilno koristi i redovno održava muzejsku građu i da blagovremeno sprovodi određen mere zaštite. Navešću samo određeni broj matičnih muzeja, opet zbog konteksta, dakle, matični muzeji neki od njih su Narodni muzej Srbije kao prvi, Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Etnografski muzej u Beogradu i muzeji su naravno stecišta istorije kulture, umetnosti i nauke.

Od 2012. godine SNS i predsednik Vučić su za srpsku kulturu i umetnost učinili više nego bilo ko pre njih unazad 80 godina.

Prividni je samo apsurd, činjenica da je samoproglašena elita oborila srpsku kulturu i umetnost na koleno, a da smo mi pod znacima navoda „krezubi sendvičari, ružni, prljavi, zli“, kraj znakova navoda. Kako se nazovi ta ološ elita da smo mi podigli na noge srpsku kulturu i umetnost za ovih devet godina. Uradićemo mnogo toga još dobrog i dokaz je upravo ovaj divni zakon.

Za pola godine vi ste uvažena gospođo Gojković uradili više nego većina vaših prethodnika, onih do 2012. godine, za ceo njihov mandat. U svakom slučaju niste se bavili marginalnim, nego temeljnim najvažnijim pitanjima i hvala vam i na hrabrosti da progovorite o mafiji u određenim muzejima koja je prouzrokovala pljačku, to smo i danas čuli, najmanje tri muzeja u mandatu prethodnog ministra.

Podsetiću, to je sad kontekst koji sledi ono glavno, vlast SNS je 20. oktobra 2017. godine otvorila rekonstruisani Muzej savremene umetnosti, a 28. juna 2018. godine otvorili smo rekonstruisani Narodni muzej posle deset, odnosno posle 15 godina kliničke smrti u koju su te muzeje gurnuli prethodni režimi.

Muzej narodne umetnosti je zatvoren za javnost 2007. godine navodno zbog radova na rekonstrukciji, tako je trebalo da bude. Međutim, zbog pljačke i pronevere 176 miliona dinara Ministarstvo kulture je 2013. godine podnelo Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podnošenje krivičnih prijava protiv Voje Brajovića, bivšeg ministra kulture i Branislave Anđelković, bivše direktorke Muzeja narodne umetnosti.

Ministarstvo kulture je 2013. godine utvrdilo da je jednostavno 2007. godine građevinskoj firmi „Montera“, a i o njoj ću kratko nešto reći, unapred plaćeno neverovatnih 176 miliona dinara, a da te radove ta firma nikada nije izvela nikada.

Suprug bivše direktorke Muzeja savremene umetnosti Branislave Anđelković, dakle Branislav Dimitrijević je u to vreme bio pomoćnik ministra kulture i takođe je umešan u celu ovu stvar.

Inače, supružnici Anđelković-Dimitrijević su perjanice druge Srbije i autošofinizma.

E sad, „Montera“. Osnivač i vlasnik građevinske firme „Montera“ je Dragan Kopčelić bivši predsednik Gradskog odbora koje stranke? Demokratske stranke.

Inače, on je bio jedan od glavnih aktera pljačkaške privatizacije „Trudbenika“, našta je ukazala još svojevremeno Verica Barać u svom izveštaju i ta privatizacija jedan od onih 24, na koje je ukazala EU, rekla je da moraju da se reše.

Narodni muzej je zatvoren 2003. godine odlukom, pazite, DS. Iz budžeta se od 2003-2012. godine, odlilo, opljačkano je u tim godinama više miliona evra kojima se ne zna trag. Sve je počelo onda kada je bivša direktorka Narodnog muzeja, Tatjana Cvjetićanin, iz koje stranke, naravno iz DS-a, potpisala koruptivni ugovor sa firmom „Kuns Trans“ za korišćenje depoa koji nikada nije korišćen.

Ugovor je stopiran, to je ipak pozitivno za taj režim tada, Ministarstvo je reagovalo, a ugovor je trebalo, država je mesečno trebala da plaća za depo 35.000 evra što je neverovatno.

Privredni sud je 2012. godine presudio da Narodni muzej, s tim što nije došlo do realizacije, mora da plati „Kuns Transu“ 2,5 miliona evra štete, koja nije nastala, jer muzej nije koristio depo.

Za ovaj kriminal, osumnjičeni su Dragan Kojadinović, bivši ministar kulture i Tatjana Cvjetićanin, bivša direktorka Narodnog muzeja.

Ministarstvo kulture, takođe 2013. godine je podnelo zahtev Tužilaštvu za podnošenje krivične prijave protiv bivšeg ministra, zbog „zloupotrebe službenog položaja“ u procesu sklapanja ugovora između Narodnog muzeja i firme „Kuns Trans“ i za taj kriminal, kao ni u slučaju Muzeja savremene umetnosti, do danas nije odgovarao niko.

Sada jedan drugačiji primer, podsetiću i na ovo, u oktobru 2017. godine, zbog sumnje da su oštetili Etnografski muzej, za 14 miliona dinara, uhapšeno je, 2017. godine, pet lica na čelu sa direktorkom muzeja i tu se vidi razlika u ponašanju onog bivšeg Tadićevog, Đilasovog, Jeremićevog režima i u odnosu na ponašanje ove plemenite vlasti.

Znači, oni nisu hapsili ni svoje najveće lopove, a vlast SNS se nemilosrdno obračunava sa svojim mangupima, sa svim mangupima u svojim redovima i to od početka 2012. godine.

Sada ću nešto reći o ovim starim i vrednim knjigama, pošto je to izvanredna odluka. To je primer, odluka o proglašenju ovih 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od najvećeg značaja, pokazuje koliko poštujemo istoriju, kulturu, književnost, jezik i pismenost.

Da li je oduvek bilo tako? Nije. Dakle, bivši režim Đilasa, Tadića i Jeremića i druge Srbije je vršio promocija antikulture, antiknjiževnosti, nepismenosti, antiistorije, Velikog brata, poništavanja srpskog jezika i ćirilice.

Narodna biblioteka Srbije do 2012. godine je bila igralište druge Srbije, prostor za iživljavanje antisrpstva i nekulture.

Isto je važilo za većinu institucija kulture, muzeja, galerija, pozorišta, oblasti filma, muzike, vizuelnih umetnosti, te spomenička politika i arhitektura su bile po pravilu rezervisane za autošoviniste i drugosrbijance. Cela kultura je bila dominion autošovinista koji su na pomen srpske kulture reagovali kao vampir na krst.

„Vrhunac kulture“ u tom Tadićevom i Đilasovom periodu su predstavljali zatvoreni nacionalni muzeji, nazivanje ulica širom Srbije po imenu ekstremnog francuskog navijača Brisa Tatona, to je isto bio vrhunac kulture, podizanje beskorisnih kulisa „Pazl grada“ na Banjici i kulisa Terazija na Novom Beogradu.

„Vrhunac kulture“ su predstavljale i razne druge skaradnosti, poput izložbe o kulturnom centru Parobrod 2013. godine. To je bila izložba Bastaćeva, u Bastaćevoj organizaciji. Izložba je bila o tome da deca mogu biti seksualni gej subjekti.

Podsetiću i na skaradnu izložbu iz 2008. u KC Stari Grad, ali i u Novom Sadu. Ta izložba je pod maskom umetnosti slavila albanskog ratnog zločinca, pazite, Adema Jašarija. Sećate se sigurno toga.

Od te politike Tadić, Đilas, Jeremić i druga Srbija ni do danas nisu ostali ni kad su u opoziciji. Jednostavno, mi znamo da je ubilačka mržnja uperena protiv spomenika Stefanu Nemanji, to smo videli.

Ništa manja mržnja je uperena protiv umetničkog i sjajnog filma „Dara iz Jasenovca“, samo zbog toga što govori o genocidu nad Srbima.

Podsetiću da su Đilasovi jurišnici 15.10.2019. godine, spalili ovu, jedan primerak ili više primeraka, ove sjajne knjige Gorana Vesića o Beogradu, po, naravno, nalogu Dragana Đilasa, Bastaća i Miljuša.

Oni, naravno, ne čitaju knjige, oni više vole da ih spaljuju kao nacisti. Podsetiću u Berlinu, koji su 10. maja 1933. godine spalili više desetina hiljada knjiga. Među knjigama koje su nacisti tog dana spalili u Berlinu je bila i čuvena knjiga Hajnriha Hajnea „Almansor“, u kojoj Hajne, pazite, 1823. je rekao sledeće:  „Dort wo man Bücher verbrennt, verbrennt man auch am Ende Menschen“ – „Tamo gde spaljuju knjige, na kraju će da spaljuju ljude.

U Srbiji su knjige počeli da spaljuju oni koji zagovaraju vešanja i silovanja. Za sada ubistvom prete malom Vukanu, Milici, Danilu, Angelini, Anđelku, Andreju, Aleksandru i pripadnicima Srpske napredne stranke. Silovanjem prete premijerki Brnabić ali i svim, citiram, kako su rekli: „suprugama i ćerkama viđenijih funkcionera SNS“.

Đilasovci sigurno da nisu čuli za čuvenu knjigu Reja Bredberija „Farenhajt 451“, negativnu utopiju koja govori upravo o ovakvim nasilnicima poput Đilasa, Bastaća i Miljuša, koji proganjaju ljude i spaljuju knjige.

Inače, čuvani francuski režiser Fransoa Trifo je po ovoj knjizi snimio čuveni film, takođe „Farenhajt 451“, a inače 451 stepen farenhajta je temperatura na kojoj gore knjige, to su 232 stepena celzijusa.

Za kraj, podsetiću na kapitalno delo Dositeja Obradovića, knjigu „Sovjeti zdravago razuma“ objavljenu u Lajpcigu 1784. godine. U tom delu Dositej ispisuje legendarnu rečenicu: „Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu, s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego 12 zvonara sazidati i u sve njih velika zvona poizvešati. Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.“

Živela Srbija.

Hvala vam.