Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9376">Vladimir Đukanović</a>

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka

Govori

Član 107, dostojanstvo Skupštine.
Mi ovde danas doživljavamo od pojedinih poslanika da nas tretiraju da smo nečiji plaćenici…
Malopređašnji govornik, u svom izlaganju, ja sam prvi tražio povredu Poslovnika, ali očigledno su me zaobišli, rekao nam je da ovde mi zapravo povlađujemo Vladi Republike Srbije i to profesorski se onako uneo prema nama.

Ja se zaista izvinjavam, niti imam kome šta da povlađujem, a ako iko radi na korist Vlade, rade upravo ti poslanici. Svaki njihov nastup je dodatni procenat popularnosti ove Vlade. Hvala.
Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Vinston Čerčil je svojevremeno izjavio da u politici ne postoje stalni prijatelji niti stalni neprijatelji, postoje samo stalni interesi. Možda je to našem pravoslavnom, slovenskom duhu apsolutno nešto nepojmljivo, ali nažalost, u surovom političkom svetu to je tako. Mi se kao jedna mala država borimo zaista za neki naš interes pod kapom nebeskom pokušavamo da se pronađemo posle godina tranzicije gde smo potpuno uništeni, posle naravno bombardovanja, posle svega što smo preživeli.
Stoji jedna notorna činjenica, teško da možete da imate jaku i stabilnu državu, čak i jaku i stabilnu privredu ako nemate jaku i stabilnu vojsku i neophodno je da naravno da ulažete što više u vojsku.
Naravno, kada to kažem nisam pristalica onih socijalističkih shvatanja kao što smo imali u zemljama „Varšavskog pakta“ nekada, pa da ulažete sve u vojsku, a narod nema leba da jede, odnosno nema nikakvu privredu. Naprotiv, mi vidimo koliko, da kažemo, zemlje NATO pakta danas ulažu u vojsku, ogromna sredstva izdvajaju, ali se suštinski tu pored toga razvija i privreda, razvijaju se neki drugi kapaciteti. Mislim da na takav neki način bi i mi možda mogli da se opredelimo.
Ali, između ostalog vaša jača vojska omogućava mi jaču diplomatiju. Dobro je što se juče dogodio ovaj sastanak u Berlinu i moram da priznam da je to bilo iz razloga velike političke angažovanosti i našeg tima, ali pre svega gospodina Vučića. Mi smo zaista tamo primljeni i videli smo juče svi, na krajnje ravnopravnim osnovama, Angela Merkel je kao kancelarka najjače države u Evropi i te kako uvažila našu delegaciju. Vidimo da se tu podstiče određena privredna saradnja, ali objektivni da budemo, da smo možda imali jaču vojsku, respektabilniju, imali bi možda i jaču diplomatiju. Možda ne bismo morali toliku političku angažovanost da uložimo u sve to da bismo na neki način došli i na taj način da razgovaramo. Ali, dobro je da je to tako. Nadam se da će iz toga proizađi i neka saradnja vojna sa Nemačkom, jer to bi bilo jako dobro.
Što se tiče samih mirovnih misija, nisu one neki naš hir, niti neka naša želja da ide neko u mirovnu misiju UN, ali moram da pohvalim i gospodina Šutanovca, bez obzira što se u mnogo čemu ne slažemo, ali dobro je da je prepoznao 2011. godine kakvi su benefiti i koliko je dobro za jednu državu da učestvuje u mirovnim misijama EU. Zaista, nemam ništa protiv toga, mislim da je to dobro za ovu državu, ali same ove mirovne misije, malo pre smo čuli od kolege iz SPS, mi imamo tradiciju tih mirovnih misija.
Podsetiću vas, a izvukao sam i podatke, a nešto sam malo o tome u životu i proučavao, mi smo imali čak trojicu komandanata mirovnih misija svojevremeno u nekoj našoj istoriji. Zašto da se ne podsetimo, pukovnika Lazara Mušickog, zatim pukovnika Slavka Jovića, pa Branka Pavlovića itd. To su sve pukovnici koji su bili komandati mirovnih misija tamo gde je naravno tadašnja vojska JNA bila. Moram da kažem da smo na Sinaju svojevremeno imali preko 14.000 vojnika, što je zaista nešto što je za neverovatno respekabilnost. Čak 21,5% svih oružanih snaga tada u tom sukobu na Sinaju, između ostalog je bilo od naše vojske. Zapravo 22 rotacije smo imali tamo.
Prema tome učešće u mirovnim misijama je neka naša tradicija, a sve je to dobro za rada razvijanja diplomatskih nekih prijateljstava, saradnje, kako god to hoćete i naravno za usavršavanje naših vojnika. Taj naš vojnik koji ode, oficir, koji ode u mirovnu misiju ima priliku da nauči nešto što je zaista sasvim novo u svetu vojne tehnologije, da se upozna sa nekim novim naoružanjem, da se upozna sa nekim novim taktičkim dostignućima kako god to neko predstavi i samim tim da ta iskustva donese ovde u Srbiju i da pokaže našoj vojsci. Samim tim to je nešto što je veoma, veoma važno.
Naravno, pročitao sam, mi ni izbliza nemamo te snage kao što smo imali nekada u JNA. Mi ćemo ove godine imati, koliko sam video, trista vojnika u mirovnim misijama. Vidim da smo što se tiče sanitetskog osoblja najbolji i drago mi je da se tu zaista razvija, čini mi se, što se tiče ovih poljskih bolnica, da smo pokazali veoma, veoma dobre rezultate, ali iskren da budem, voleo bih da naša vojska i te kako ima neka nova dostignuća po pitanju razvoja našeg, na primer, vojno tehničkog instituta, da možda nekada i neko vozilo proizvedemo, pešadijsko. Ili recimo, poznati smo u proizvodnji veoma dobrog pešadijskog naoružanja. Zašto da ne, da se i tako nešto nađe u svim tim misijama i da se tu na neki način pokažemo.
Kada govorimo o samim misijama, prosto, bih postavio jedno pitanje, razumem kada imamo misiju ovu u Somaliji, pa recimo, imamo jednog mornara na brodu, to je sasvim logično, ali ovde vidim da imamo njih više. Međutim, misija na bliskom istoku, imamo samo jednog posmatrača. Voleo bih da mi odgovorite zbog čega samo jedan posmatrač, a nije više. Mislim da bismo tu zaista mogli više da se angažujemo i da doprinesemo toj mirovnoj misiji mnogo više.
Takođe, moram vas da pitam gospodine ministre, taman kad ste ovde da to iskoristim, koliko je interesovanje žena za učešće u samim mirovnim misijama i koliko mi poštujemo ovu rezoluciju Saveta bezbednosti koju su dali, 1325 vezano za ovu rodnu ravnopravnost. Mislim da i tu možemo takođe da damo svoj doprinos u mnogo čemu. Imamo ogroman broj devojaka, bio sam zaista fasciniran, koje žele da sada učestvuju i upisuju Vojnu akademiju i koje su završile Vojnu akademiju i koje žele dalje da napreduju u vojničkoj karijeri. To je zaista za svako moguće poštovanje.
Malo pre smo čuli, mislim da je i gospodin Šutanovac, postavi to pitanje, a i ja ću iskoristiti, zbog čega tek sada usvajamo godišnji plan za mirovne operacije? Voleo bih da nam to prosto obrazložite.
U svakom slučaju, ovo naravno, valja podržati. Ovo je nešto dobro za državu. Ovo je nešto što doprinosi razvoju naše diplomatije, razvoju naše vojske i voleo bih zaista, ubuduće, bez obzira što ovo jeste trošak, ali to je što se kaže ono ulaganje u budućnost.
Voleo bih da i ubuduće, pre svega, bude manje konflikata u svetu, ali gde nam se ukaže prilika po pitanju Misija ujedinjenih nacija, eksplicitno govorim, da se naša vojska što više angažuje. Hvala vam.
Koliko sam razumeo, amandman je na član 24. Inače, tu sam ja nešto predlagao gospodinu Ljajiću, ali zadovoljan sam onim kako su mi odgovorili. Zalagao sam se da se u amandman unese – i igre na sreću, ali to je već regulisano nekim drugim zakonom, zapravo, Zakonom o igrama na sreću, tako da tu gospodinu Ljajiću mogu to da prihvatim, mada sam želeo da se možda to pojača.
Sam ovaj amandman gde se govori o razdaljini sa nekih pet ili tri metara itd, da bude razdaljina, recimo, pirotehničkog sredstava ili duvanskih proizvoda od kase itd, pomalo je besmislen. Zašto? Zato što svakako pirotehnička sredstva ne možete u prodavnici da nađete, nego postoji specijalizovana radnja ko to hoće da kupi, tako da ne znam zašto se ovo ovde navodi.
S druge strane, postoje ovde mali marketi. Vi sad njima tražite posebne prostorije gde ljudi preživljavaju od tog malog marketa, sad tražite da on pravi neke posebne odeljke u samoj prostoriji, što je jako nezgodno.
Imali smo svojevremeno jednu besmislenu odredbu, baš pomenuti Zakon o igrama na sreću, ne znam zašto je to neko izdejstvovao, a to je da kladionice budu 200 metara od škole. To nije donelo nikakvog efekta, apsolutno nikakvog, jer onaj ko hoće da se kladi, svakako će da ode i tih 100 ili 200 metara dalje, odnosno neće mu biti teško da prepešači, a svakako je zabranjeno maloletnom licu da uđe u kladionicu. Ovde je neko želeo tako da vodi kampanju. I ovo smatram da je pomalo napravljeno kako bi se ovde vodila malo kampanja, malo marketinški.
Slažem se da mora ovo na neki način da se uredi, ali je ovo predmet nekog drugog zakona, a ne Zakona o zaštiti potrošača. Iz tog razloga ovo ne bi moglo nikako da se prihvati. Hvala.
Ne znam zašto je neko ovako ovo shvatio i na ovakav način pomalo i maliciozno, ali dobro. Pretpostavljam, da ste ovako nešto želeli dok ste bili vlast da uvedete kada se toliko brinete za sve ove ljude. Ovde govorim da je ovo čist marketing zato što kada kažete objekte manje od 10 kvadratnih metara, da, slažem se, ali koliko imate objekata koji su 15, 16, 17 kvadratnih metara, pa gde mislite da ovako nešto radite.
Što se tiče pirotehničkih sredstava, izvinjavam se, ako vi znate da negde u nekom megamarketu se prodaju pirotehnička sredstva, voleo bih da to prijavite, pošto je to nešto nemoguće. Postoje specijalizovane radnje gde možete tako nešto da kupite ili radnje koje se bave prodajom vojne opreme ili naoružanja i za šta imaju dozvolu, ali je nemoguće da u megamarketu možete da nađete baklju, vatromet ili tako nešto. Po meni je to van svake pameti, tako da ne vidim razloga zašto ste ovako nešto uneli.
Što se tiče deljenja alkohola i cigareta, podsetiću vas uvaženi kolega, u vaše vreme smo imali najveći mogući porast alkoholizma, nažalost, i kod maloletnika a Boga mi, i kod mlađih punoletnih lica, tako da ste tu zaštitu mogli da sprovodite dok ste bili vlast, a omladinu ste, nažalost, prepustili da se odaje ovakvom poroku. Hvala.
Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, veoma važni zakoni su pred nama. Ne mogu da razumem argument – nećemo da glasamo zato što je navodno nešto po hitnom postupku, a suštinski kada se polemiše o zakonu, posebno o Zakonu o zaštiti potrošača, niko nema nikakav kritički osvrt na tekst. Zapravo i ne može da ima, jer mora da prizna da odavno ovako dobar zakon nismo imali.
Moram da čestitam i samom ministarstvu i ministru i uopšte celoj Vladi na predlogu ovakvog zakona. Izuzetno dobre stvari su ovde definisane. Apelujem na građanstvo, na sve one koji su se do sada možda bunili kakav je trenutni Zakon o zaštiti potrošača, da ovo obavezno pročitaju, da skinu sa skupštinskog sajta kada bude usvojeno, kako bi znali kakva su njihova prava. Mislim da bi samo ministarstvo moralo malo više da uradi na edukaciji građanstva, vezano baš za ovaj zakon, jer on izvanredno štiti potrošača.
Ono što smo čuli ovde kao neku vrstu zamerke, to je – hajde da možda ne glasamo za taj zakon zato što je pitanje da li će on biti primenjiv, zato što smo u nekom prethodnom periodu ustanovili da nam je sudstvo loše, da nam je državna uprava loša i administracija. To jeste sve tačno, ali što je neko napravio takav haos u svim tim institucijama, to je nešto drugo. Sam zakon kao zakon je izvanredan i apelujem na vas da, što se tiče primene, on i te kako bude primenjiv, odnosno da ne možete da imate nikakvo opravdanje što se tiče same primene zakona.
Voleo bih samo čisto da nam malo pojasnite razlike između nepoštena poslovna praksa, obmanjujuća poslovna praksa i nasrtljiva poslovna praksa. Mislim da će tu nekada u samoj arbitraži, odnosno u nekom vansudskom sporu sami ljudi koji budu odlučivali o tome imati dosta problema da razlikuju te vrste poslovne prakse. Mislim da bi tu možda mogla radi javnosti da se daju čak i neka tumačenja ministarstva, ali to naravno ostavljam na vama.
Drago mi je što je država potpuno stala iza potrošača, pre svega zato što i u samom sporu, ako dođe do suda, država stoji iza potrošača i uvek je potrošač u pravu, nikada se ne stavlja na stranu trgovca. Ovaj zakon će izazvati priličan potres među trgovcima, zato što će od sada morati i te kako da poštuju ove norme i mislim da ćete od njih samih imati veliki, veliki problem.
Inače, gospodine ministre, ja sam predložio da u članu 24. po pitanju zaštite maloletnika Vlada da amandman kako bi postao sastavni deo zakona, a to je da se ubaci ova odredba za igre na sreću. Zaista smatram da po pitanju zaštite maloletnika, bez obzira što sam Zakon o igrama na sreću definiše da niko ko ima ispod 18 godina ne može da dobije tu vrstu usluge, recimo da se kladi ili da učestvuje u bilo kojim igrama na sreću, ali ne bi bilo loše i ovim zakonom pojačati tu vrstu zaštite, tako da apelujem da vaše ministarstvo tako nešto uradi.
U svakom slučaju, ne verujem da iko može da vam da bilo kakve zamerke, posebno na sam postupak zaštite, vezano za potrošačke prigovore i vansudske sporove, i uopšte kada dođete pred sud. Jednostavno, odavno država Srbija ovako dobar zakon nije imala i mogu samo da konstatujem da ću veoma, veoma drage volje ovako nešto podržati.
Što se tiče ova druga dva zakona vezana za telekomunikacije i za naše poštanske usluge, tu moram da primetim neke stvari. Sami zakoni su dobri, ali sa nekim stvarima lično nekada ne mogu da složim, a to je po pitanju nadzora nad samim radom agencije. Dobro je što se spajaju RATEL i Agencija za poštanske usluge, mislim da je to i celishodno i dobro, ali do sada smo imali tu situaciju da pod plaštom nezavisnog regulatornog tela zapravo imamo situaciju da niko živ nema pojma šta ta agencija radi.
Onda doživimo jedan takav skandal, kao što se dogodio sa SOS kanalom. Ako se setite, država Srbija je strahovito tu bila oštećena. Setite se da je SOS-u kanalu data neispravna frekvencija i država je morala da plati naknadu SOS kanalu. Ovde se navodi da je agencija pod nadzorom ministarstva, ali se sada tu dovodi u pitanje – pa, kako je to onda nezavisno, ako je ministarstvo nadgleda?
Drugo, sam izbor direktora takve agencije, meni lično smeta jer jesam pristalica da se ide na konkurs, ali da Upravni odbor bude konkursna komisija, meni je to malo bez veze. Mislim da bi bilo sasvim uputno da ako već Skupština bira članove Upravnog odbora na predlog Vlade, da makar jedan član Skupštine, odnosno resornog odbora ili, recimo, neki član još iz ministarstva, budu u toj vrsti komisije, kako bi se izabrao direktor na što transparentniji, na što bolji način. Ako ostavimo da sam Upravni odbor bira direktora, mislim da ćemo tu imati jako velikih problema.
Što se tiče prelaska na analogno emitovanje, zaista apelujem da to počne što brže da se radi. Mi moramo da ispunimo neke stvari koje nam EU zahteva i uopšte Evropska komisija. Mislim da je to već trebalo ove godine da se završi. Dobro je što mi ovo produžavamo, ali plašim se da ukoliko budemo ovako neaktivni, da ćemo doći sledeće godine u situaciju kada ćemo možda opet morati nešto da produžavamo. Nadam se da tako nešto neće biti, neće se dogoditi.
Slažem se da ogroman broj domaćinstava nema sredstava da kupi televizor koji ima digitalan signal. Sve je to tačno, vi ste tu potpuno u pravu, ali znate šta, postoje neka pravila koja vladaju u svetu, koje vladaju uopšte u Evropi. Ako smo se opredelili da idemo ka EU, ako smo se opredelili da idemo ka nekim savremenim tokovima, prosto moramo da se prilagodimo tome da imamo televizor koji ima digitalni signal, jer analogni signali će se svuda ugasiti.
Zamolio bih vas da razmislite o ovome što sam stavio kao neku vrstu zamerke. U svakom slučaju dobri zakoni, vredi ih podržati i u danu za glasanje sigurno će cela poslanička grupa SNS drage volje glasati za sva tri ova zakona. Hvala vam.
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da nisam neko ko uvek blagonaklono gleda na sve ove izveštaje, niti sam pristalica toga da sad zato što je neko sebe proglasio nezavisnim telom, iako ste vi samo, uvažena gospodo, državni organi a ne nikakva nezavisna tela i ne znam zašto vas neko tako krsti, ali, samo zato što vam je neko dao da ste vi nezavisna tela, ne vidim da sad svi moramo blagonaklono da gledamo u vas i da ne sme niko nikada ništa da vam kaže i da vam zameri u radu.
Ja imam silne zamerke na sve ove izveštaje koje smo imali. Namerno juče nisam hteo da govorim kad su bili neki drugi izveštaji, zato što sam imao što-šta da kažem na odboru, kada je bio Zaštitnik građana, ali evo, pošto u samoj SNS vlada poprilično velika demokratija po tom pitanju, čovek može da se slobodno opredeli. Ja neću da glasam za Sašu Jankovića, odnosno za njegov izveštaj, i neću da glasam za Izveštaj gospođe Petrušić, kao poslanik. Ovi ostali izveštaji su zaista dobri, s tim što za gospodina Šabića i za gospodina Sretenovića moram da kažem da su zaista veoma, veoma dobri izveštaji. Njih ću baš da podržim, zato što su naveli sijaset primera, nisu pisali politički pamflet, nego su se zaista uhvatili određenih primera, pokazali nam šta gde ne valja i na taj način nam ukazali šta da se promeni.
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, sam izveštaj kao izveštaj je dosta korektan, ali neke preporuke koje su ovde date, o njima zaista tek mora da se razgovara i tu izražavam veliku rezervu prema tim preporukama. Jer, to je nešto što vi tražite a što se prilično kosi i sa Ustavom i sa zakonom i pitanje je da li tako nešto uopšte može da vam se dozvoli i da onda kad slušam ovde raspravu, pa kaže – Agencija ima male nadležnosti, ja se izvinjavam ali taj zakon o Agenciji je pisala neka prethodna garnitura, nije pisao niko iz sadašnje vlasti, tako da ako vi imate zaista tako male nadležnosti kao što ovde neko kaže, prosto onda taj pošto pripada sada opozicionim poslaničkim redovima, neka se požali garnituri koja ga je kandidovala na ovim izborima i koja je pisala Zakon o borbi protiv korupcije.
Gospodine Stretenoviću, ovo što ste naveli, a zaista, ponavljam, veoma dobar izveštaj, je nešto što je jezivo, nešto što je strašno, što pokazuje koliko je ova država u nekom prethodnom periodu privredno, ekonomske, kako god hoćete, sahranjena bukvalno. Vi ste ovo pokazali, ovo su strašne cifre, na samo 56 objekata gde ste mogli da izvršite reviziju. Razumem, vi nemate dovoljno kapaciteta kao Državna revizorska institucija i razumem zašto ne možete više toga da zahvatite, ali ovo što ste naveli samo za tih 56 objekata koje ste prosto sagledali i utvrdili njihovo poslovanje, pa mi bismo zaista bili jedna veoma, veoma bogata država da se nije ovoliko novac odlivao iz svih naših javnih preduzeća na ko zna koje račune.
Moram ovde samo da napomenem neke stvari koje ste izneli vezano za javne nabavke. Inače, za one koji ne znaju, vi kada pišete ovaj izveštaj, vi pišete za izveštaj šta ste radili u 2013. godini, ali vi vršite reviziju poslovanja onoga što je bilo u 2012. godini, tako da mi zapravo to sada sagledavamo i ovo je suštinski izveštaj za ono što se zbivalo u 2012. godini. Javne nabavke, posebno ove, inače, to sam mogao da se uverim u preduzeću gde sam predsednik Skupštine, te javne nabavke su bez objavljivanja javnog poziva. To je tolika zloupotreba bila i tu su se tako nameštali poslovi raznim prijateljima, raznim drugarima, da ne kažem, naravno, prisnim prijateljima itd, da je to zapravo služilo da se novac ispumpa iz preduzeća i da ode na nečiji privatni račun.
Meni je drago da ste i ovde prikazali baš kroz te javne nabavke, a dobro je da je to u novom Zakonu o javnim nabavkama dosta promenjeno i dosta je rigidnija kontrola uvedena, videćemo rezultate tog zakona veoma brzo, ali već neko sada govori da su neke uštede oko 100 miliona evra u tom segmentu, a mislim da će biti čak i više. Dobro je da ste ovo prikazali i ja, naravno, pozivam celokupnu javnost da ovaj vaš izveštaj pročita i da shvati zašto je naša država danas došla do ovog stadijuma gde je došla.
Takođe, voleo bih da nam kažete, pošto ste ovde naveli neverovatne primere, kako su krediti davani u tom periodu? Onda ste ovde, recimo, naveli sijaset odobravanih kredita bez adekvatnih instrumenata obezbeđenja vraćanja kredita. Zatim, da su to bili krediti koji su bili suprotni Odluci o uslovima kratkoročnog kreditiranja i visine kamatnih stopa. Voleo bih da nam možda kažete ko su ti povlašćeni ljudi ili te povlašćene firme koje su tako nešto mogle da dobiju? Znate, kada bih ja sada došao u banku, ili bilo ko ovde od nas, i da tako tražim kredit, a da nemam nikakva sredstva obezbeđenja, mene bi na glavačke izbacili iz banke, kao naravno i svakog ovde poslanika. Ovde smo imali zaista jednu neverovatnu situaciju, konkretno primer „Agrobanke“ je najbolji, ali i „Razvojne banke Vojvodine“, gde ste mogli na lepe oči. Kažete – dobar dan, ja sam taj i taj, poslao me je neko, ovo je moja lična karta, vidite kako sam lep, dajte mi deset miliona evra. Oni fino izvuku džak i kažu – izvolite, odnesite, i nema nikakvog obezbeđenja. Tako se novac odlivao iz banaka. Voleo bih da nam kažete ko su ti ljudi koji su mogli na takav način da dobijaju kredite i da dobijaju sredstva i da na taj način bukvalno pljačkaju državu?
Takođe, naveli ste ovde – nismo se uverili da je kod većine revidiranih subjekata sistem internih kontrola uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima, ugovorima itd. Koliko je to okvirno preduzeća ili bilo kojih drugih državnih institucija gde ste to zatekli? Voleo bih, naravno, da javnost bude upoznata sa tim.
Inače, veliki sam protivnik što u zakonu stoji da je svako preduzeće dužno da angažuje negde neku revizorsku kuću, naravno, pored interne revizije što ima. Zašto? Zato što smatram da tu postoje velike zloupotrebe, posebno kod ovih privatnih revizorskih kuća koje suštinski ne rade ništa. Jer, ako govorimo o reviziji, onda je lako uraditi reviziju da li ste vi nešto lepo uknjižili ili niste, ali to je potpuno besmislena revizija. Potrebno je uradili, naravno, kompletnu reviziju poslovanja, a to privatne revizorske kuće ne da ne rade, nego se njima nameštaju poslovi bukvalno da bi one dobile veliku apanažu. Tako, recimo, neko ko je povlašćen dobije jedno 10 firmi, 15 firmi, nije ni važno, tamo vrše navodno nekakvu reviziju, beleže da li ste nešto lepo uknjižili ili niste, i to je sad kao navodno neka revizija. Firma je ispunila zakonsku obavezu, a suštinski taj revizor koji je angažovan nije uradio ništa, to smo mogli i vi i ja iz fotelje otprilike da uradimo, a dobio je, naravno, velika sredstva.
Voleo bih i da se tu razmisli o promeni samog zakona. Ako već mora da se angažuje neki privatni revizor, zna se šta se podrazumeva pod revizijom. To što on radi, to je mogao da uradi bilo koji knjigovođa, a ne neko ko je revizora. Tako da, voleo bih da nam kažete otprilike koliko ima takvih subjekata koji nisu ispunili ovo što su bili dužni da ispune.
Naravno, ove bilanse stanja i ove cifre da čitam, to je nešto što ćete verovatno možda vi u završnoj reči reći. Cifre su strašne. Ponavljam, ovo je samo na 56 objekata. Opet neka ljudi razmisle koliko ima onoga što niste pregledali. Po ovome, koliko sam ja shvatio, to je nekih 140 miliona evra pronevereno, ili šta li je već urađeno. Interesuje me samo, pošto ovde piše da ste podneli 50 i nešto krivičnih prijava, šta se dešava sa tim krivičnim prijavama i da li je neko procesuiran, odnosno da li se vodi postupak i koliko je to tužilaštvo uzelo u razmatranje?
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, kažem, korektan izveštaj, ali sa nekim preporukama prosto ne mogu tek tako da se složim. Voleo bih da se o tome ipak vodi neka debata, a ne ovako samo da se traži nešto iz čista mira i da sada mi to kao treba da podržimo – da, sigurno ćete to dobiti. Kažem, i vi podležete kontroli, a kontrola je upravo ova Skupština, zato što vi nama podnosite izveštaj.
Kada tražite da se proširi obaveza prijavljivanja imovine i prihoda na sve krvne srodnike javnog funkcionera u pravoj liniji, razumem da vi želite da imate što veću kontrolu, ali to je prosto pomalo i zadiranje u određena elementarna ljudska prava, recimo, mog deteta ili moga oca, nije ni važno. Zašto bi oni ako uopšte nisu zainteresovani da se bave politikom, javnim životom, što bi prijavljivali imovinu i da svako ima na uvid tako nešto? Mislim da to zaista nije u redu da se traži, ali opet o svemu može, naravno, da se razgovara.
Kaže – ovlastiti Agenciju na neposredan i na neometan pristup evidencijama i dokumentacijama državnih organa i organizacija. Mogu da se složim sa onim da vi tražite da dobijete dodatne podatke od banaka, od privrednih društava, ali šta znači od državnih organizacija svih? Pa, postoje neki podaci koji su, naravno, tajni podaci. Ima zakon koji definiše kako se oni upotrebljavaju. Državna organizacija je i Bezbednosno-informativna agencija, pa teško bi baš bilo da vi zatražite od BIA sve takve podatke, a nije ni u redu, složićete se. Tako da, i o tome bi moralo da se razgovara, a ne ovako da se baš iznese kao neka velika želja.
Kaže – sa liste ovlašćenih predlagača za članove odbora Agencije izostaviti predsednika Republike i Vlade, pa navodite u obrazloženju – u cilju smanjenja rizika od uticaja izvršne vlasti i političkih stranaka, a kao novog predlagača predvideti Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Možda bih mogao da se složim sa vama donekle, ali ko vama garantuje nezavisnost Poverenika od javnog značaja, ko vama garantuje bilo kakvu nezavisnost i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Ovde se apriori inače gleda ako je neko u nekoj stranci član, on je odmah neko ko je obeležen i on ne radi dobro svoj posao. Izvinite, ne mora da znači da ako neko nije član neke političke stranke da je on odmah nezavistan. Pa, imate neko svoje mišljenje. Mislim da ovde mora da se promeni taj termin kada kažete – nezavistan. Valjda je poenta reći da onaj ko profesionalno obavlja svoj posao, a ne – ja sam nezavistan zato što nisam član neke političke stranke ili nisam pripadnik neke političke organizacije. Onda hajde da niko ne bude član stranke, svi ćemo biti van stranaka i onda ćemo svi kao biti nezavisni, što je potpuno besmisleno.
Na kraju krajeva, sam gospodin Šabić je bio član političke partije, pa me sad zanima kog momenta je postao nezavistan pa je otišao na ovu funkciju gde je sada i vi sada tražite da vam on kao tako nezavistan delegira ljude u samu Agenciju? Mislim da je to malo osetljiva tema i o tome bi, naravno, moralo mnogo više da se razgovara.
Tražite, kažete ovako – ovlastiti agenciju da postupa po anonimnim prestavkama u kojima se ukazuje na koruptivne radnje. Nemam ništa protiv, ali to mora da se definiše. Kako? Šta vi onda radite, ako dobijete anonimnu prestavku? Ja se izvinjavam, da li vi onda krećete da radite kao policija, ili kako vi to postupate, šta su vaši konkretni zahtevi po tom pitanju?
Na kraju, ne mogu nikako da se složim sa tezom – propisati političkim subjektima zabranu bavljenja humanitarnim i sličnim aktivnostima. Zašto? Zbog čega to neka politička stranka ili bilo ko ne bi mogao da se bavi humanitarnim ili bilo kakvim drugim sličnim aktivnostima? Mislim da je to čak i društveno odgovorno.
Tako da o svemu može da se razgovara. Podržaću izveštaj, ali same preporuke ostavljam ostavljam dosta rezerve vezano za njih i nisam neko ko to u startu odmah kritikuje, ali bih voleo da se povede jedna značajnija rasprava, tim pre zato što ste vi jedan veoma značajan državni organ, potrebni ste u ovoj borbi protiv korupcije.
Meni je drago da je, na kraju krajeva, čitav svet, čitava Evrope priznala našu borbu protiv korupcije u smislu davanja veoma pozitivnih ocena i za samu strategiju koja je doneta, ali naravno za određene konkretne aktivnosti koje vidimo, iz dana u dan se dešavaju. Verujem da će se u nekom budućem periodu u samom razgovoru najvišeg našeg zakonodavnog tela, a to je Skupština Srbije i vas pronaći neko najbolje rešenje. Hvala vam.
Znate, kada neznanje preovlada onda imamo ovakve diskusije.

(Predsedavajući: Ja bih vas zamolio Đukanoviću, da…)

Ja se zaista izvinjavam, ali morao sam ovako da reagujem. Zašto? Ja nigde nisam dovodio u pitanje nečiju nezavisnost. Nezavisnost bi bila dovedena u pitanje ako neko vrši pritisak na ove organe. Jeste.

Ja bih zamolio gospodina Sretenovića, ali gospođu Babić da nam kaže – da li je neko vršio pritisak u njihovom sadašnjem radu kako da rade? A inače, mogu samo da dam jednu ocenu u vreme vaše vlasti, gospodin Sretenović je čini mi se daleko manje prijava podneo nego u vreme sadašnje vlasti gde itekako slobodno radi. A nisu nikakva nezavisna regulatorna tela jer ništa i ne regulišu. Oni su državni organi koji su nama dužni da podnesu ovde izveštaj i mi vršimo kontrolu njihovog rada. A to je moralo da naučite pre nego što se javite za ovakvu diskusiju.

Još nešto. Naš odnos prema njima i vaš, ogleda se u tome što vi …

Hvala.
… pet ili šest godina niste hteli da stavite izveštaj Zaštitnika građana nijednom na skupštinsku diskusiju, a mi smo to uradili odmah i naravno o tome razgovaramo. Tako da bih vas zaista zamolio da se prethodno o nečemu informišete pa da se onda javite za repliku.
Reklamiram povredu Poslovnika član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Malopre smo čuli da neke stvari koje veze nemaju sa ovom tačkom dnevnog reda, posebno kada se priča o cenzuri, a kada se traži da se naveden primer, onda kaže – nemojte nam tražiti da navodimo primer, jer onda ima nekakva autocenzura za razliku od sadašnje vlasti, primeri cenzure, prethodne garniture i te kako postoje, ove du skupštinski prenosi bili prekidani, zapravo zabranjivani pa smo noću mogli da gledamo Skupštinu, a da naravno ne pričamo o tome da je bivši, doduše predsednik te partije, zahvaljujući medijskom monopolu koji je imao preko reklama apsolutno cenzurisao svaku moguću vest koja je mogla da bude protiv njega ili protiv DS.
Tako da bih vas zaista zamolio da reagujete na ovakve stvari jer ovo nema nikakvog smisla.
Hvala.
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Sličan amandman je podnela jedna druga opcija, a u stvari sada više ne znam da li su jedna ili druga. Kako god, komentarisali smo to prošli put. Ovde se od nas traži da mi donosimo nešto što se ovim zakonom ne može da reguliše. Prosto, to nije predmet tog zakona. Ovako nešto bi možda moglo da se reguliše Zakonom o radu.
Ovde nam neko traži da uvodimo diskriminatorski pristup. Hoću da verujem da čak ovde ima i dobre namere, da eto omogućimo olakšanje ljudima koji su do 30 godina ili preko 50 godina da im se vrate kompletno doprinosi poslodavcu, ali kada bismo ovako nešto uveli, ovo bi pred Ustavnim sudom palo, jer nemate pravo da diskriminišete jednu kategoriju ljudi između 30 i 50 godina.
Stimulisanje zapošljavanja definiše se Zakonom o radu. Nažalost, mi imamo Zakon o radu koji je krajnje destimulativan za zapošljavanje. Donela ga je neka prethodna garnitura. Nadam se da će se sada to promeniti. Mada, i sadašnji Zakon o radu kada se bude donosio, pretpostavljam da se mora nekako uskladiti sa nekim realnim životom u kome mi danas živimo.
Ta priča - poziv na humanost ovde. Znate, teško mogu da se pozivaju na humanost oni koji su 200.000 ljudi ostavili bez posla, koji su sprovodili divljačke privatizacije, pa su ljudi na ulicama završavali, čije su fabrike ovde uništavane. Zaista, takvi danas ne mogu da se pozivaju na humanost, jer ničim nisu ništa doprineli da ljudi koji su, kako su oni voleli da ih nazivaju, gubitnici tranzicije iole imaju bilo kakav normalan socijalni program ili da normalno žive. Ti ljudi su nažalost postali gubitnici, a mnogi od njih su postali veoma veliki dobitnici tranzicije.
Tu humanost su mogli da iskažu sto puta kada su raznim tajkunima ovde prodavali preduzeća, kada su te iste tajkune koji su ih i finansirali mogli da pitaju – izvinite, da li vi prijavljujete radnike, da li im uplaćujete socijalno, da li im uplaćujete bilo kakve doprinose? Nisam video tada da je to iko od njih radio. Besmisleno je pomalo da se oni ovde sada zalažu za nekakve levičarske ideje. Imamo jednog poslanika koji voli da diskutuje, što je meni jako drago. On se bezmalo poziva da je veliki levičar, ali ne vidim baš da živi proleterskim životom, nego baš mi se pomalo čini da živi hedonističkim. Hvala vam.
Hvala.
Predsedavajući, da budemo konstruktivni. Malopre kada sam govorio, pa kasnije su neki diskutanti rekli da se previše vraćamo u prošlost. Inače sam veliki protivnik da se stalno vraćamo u prošlost, jer uvek će svaka vlast da tvrdi kako ona prethodna nije valjala. Od perioda Broza svi su tvrdili da Stojadinovićeva vlada nije bila dobra, pa kasnije da sve po Titovom periodu nije valjalo itd. Ja nisam pristalica toga.
Zašto ovo govorim? Zato što imate situaciju da, recimo, pita vas narod, sada su poplave, kako vojska nema čamce? Pa nema jer je prodala.
Vraćam se na amandman.
Zašto? Zato što neko vas danas pita – zašto ne biste uveli ovako nešto ili, recimo, zašto se skida od zdravstvenog fonda? Pa, nemamo para, pošteno da kažemo građanima. Juče ste imali gospodina Vučića kao premijera, koji je pošteno ljudima rekao – čekaju nas nove elementarne nepogode, nemamo sredstva da se obezbedimo. Zašto nemamo sredstva? Neko je to potrošio u nekom ranijem periodu. Nikom nije lepo što ovako nešto donosi danas, ali nemamo izbora. U takvoj smo situaciji.
Onda, ljudima kada pojasnite, jeste postojala ovde neka „Agrobanka“ gde ste na lepe oči, ako ste povlašćeni, mogli da dođete i date ličnu kartu i oni vam daju 10 miliona evra, izađete i nikada ne vratite novac. Tako je sistem funkcionisao.
Imali ste poreske obveznike koji uopšte nisu plaćali porez, naopak sistem potpuno. Morate ljudima da pojasnite o čemu se radi i zašto danas nemamo sredstva da malo bolje živimo. Mi smo zemlja koja se suštinski ponovo gradi iz pepela, diže. Da li ćemo uspeti, to ne znam, a nadam se da hoćemo. Moramo svi zajedno da budemo posvećeni. Hvala.
Član 107. – dostojanstvo Skupštine. Čuli smo malo pre priču kako mi muškarci ovde u parlamentu ili uopšte imamo problem da prihvatimo žene u politici. Zaista kao neko ko je muškarac, kao član SNS, ne želim da mi se tako nešto inputira, jer se i te kako zalažem da dame učestvuju i da imaju što veće učešće. Zamolio bih diskutante da ne zloupotrebljavaju ovakvu temu na ovakav besmislen način. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, ovde ću se osvrnuti na tri akta koja su u ovom setu. Jedan je ovo potvrđivanje ove Konvencije o zabrani svih oblika diskriminacije nad ženama. Moram da priznam, znate, papir trpi sve, možete na papiru da napišete nešto najidealnije, ali ako se to u praksi ne sprovodi, džabe vam to što piše.
Posebno sam ponosan što sam pripadnik stranke koja je na najbolji mogući način pokazala odnos prema damama i ukazala im i te kako veliku šansu nad važnim državnim funkcijama, posebno stranačkim. Pogledajte između ostalog, dve najvažnije funkcije u parlamentu obavljaju žene, gospođa Maja Gojković, gospođa Jana Ljubičić na mestu sekretara.
Kada pogledate, guverner Narodne banke je Jorgovanka Tabaković, kada pogledate, ministri na veoma važnim funkcijama su Jadranka Joksimović, Zorana Mihajlović, kada pogledate predsednik Odbora za bezbednost je uvažena koleginica Marija Obradović, među nama muškima, i veoma odlično radi taj posao, tako da se u principu na delu nešto pokazuje. Konvencija je nešto što je civilizacijska tekovina i ovaj Amandman, i to je nešto što svakako moramo da usvojimo, ali ako to u praksi ne sprovodimo, možemo sto puta da pričamo razne priče o pravima žena ili o pravima bilo koje manjinske grupe, bitna su dela pre svega. Srpska napredna stranka to na delu pokazuje kakav je odnos prema damama.
Lično se zalažem za što veće učešće dama u javnom i političkom životu. Neretko sam bio u mnogim diskusijama i matiran od žena zato što brzo misle, zato što nekada intelektualnu superiornost pokazuju nad nama muškarcima, zato što imaju inicijativu mnogo veću, nego mi muškarci, i to moramo da uvažimo na najbolji mogući način.
Što se tiče druga dva akta vezano za saradnju sa Crnom Gorom po pitanju diplomatsko-konzularnih predstavništava, to je nešto što je veoma važno. Možda se to ne shvata na najbolji način, misleći da je to jedan običan bilateralni sporazum. Međutim, imali smo određenih turbulencija sa Crnom Gorom posle raspada zajedničke države. Nažalost, naši odnosi su godinama bili na nekoj silaznoj putanji. Dobro je da su oni počeli ponovo da se uspostavljaju, dobro je što sarađujemo sa Crnom Gorom i plod toga je upravo jedan ovakav ugovor kojim mi pomažemo svim državljanima Crne Gore, kao što i oni pomažu državljanima Srbije. Moramo da shvatimo da jedan ogroman broj naših sunarodnika živi u Crnoj Gori, državljani su Crne Gore i samim tim država Srbija je dužna po Ustavu njima da pomaže, a ovakvim jednim aktom, gde ponovo podstičemo one veze koje smo raskinuli 2006. godine, ponovo ih uspostavljamo, uspostavlja se što bolja saradnja i verujem da će to biti na obostranu korist državljana Srbije i Crne Gore.
Posebno ističem naše sunarodnike u Crnoj Gori kojih ima, po popisu, 28, 29%. To je nešto što Republika Srbija mora da uvaži.
Akt vezan za saradnju sa Evropolom, drago mi je što su kolege prisutne iz Ministarstva unutrašnjih poslova, moram da pohvalim ovaj akt. Po prvi put imamo jedan akt koji na pravi način uvažava suverenost ove države, bez obzira što se radi o jednoj međunarodnoj policijskoj organizaciji, kao što je Evropol, ali do sada su akti koji su stizali bili pomalo naredbodavni. Kada je bila u pitanju tajnost podataka, nama se nalagalo da nešto moramo da dostavimo, iako je to možda u suprotnosti sa nekim našim interesima.
Po prvi put sada imamo da Evropol sam sebe ograničava, a na kraju krajeva, i uvažava suverenost same Republike Srbije. Ovo je zaista dobar akt. Ima ovde nekoliko članova, pošto me ova tema zanima, pa bih voleo da nam malo pojasnite. Hvala što ste na Odboru objasnili šta je to nacionalna kontakt tačka. Moram da priznam, nisam znao da se to tako zove, ali hvala vam na tom pojašnjenju. Ima nekoliko članova vezano za ovaj memorandum o razumevanju i tajnosti bezbednosti podataka. Prvo, na koji način i kako će to neko sačiniti, šta bi se tu predvidelo? Samim ugovorom je dato malo šire tumačenje. Kako bi izgledao otprilike taj memorandum?
Druga stvar je vezana za zabranu davanja podataka, gde ugovorne strane smeju da dostavljaju podatke o ličnosti koje otkrivaju rasno i etničko poreklo, političke stavove, verska ili filozofska uverenja, pripadništvo sindikatima i podatke u vezi sa zdravljem i polnim životom lica samo ukoliko je to apsolutno neophodno. Ko to procenjuje? Da li je to apsolutno neophodno, posebno u ovom segmentu vezano za političke stavove ili verska opredeljenja? Može da se dogodi, ne daj Bože, da neko smatra da ima pravo da zagovara nacizam ili fašizam, to mu je političko uverenje, a sada kaže da je moje ljudsko pravo da vi ne date moje podatke. To je potpuno besmisleno, jer takav neko bi morao da bude svakako sankcionisan. Na primer, neka verska sekta, satanističkog tipa, koja se zalaže da svi članovi izvrše kolektivno samoubistvo, ali onda će oni istaći da je to njihovo versko pravo, nemate tu mogućnost da dajete te podatke.
Voleo bih da nam to objasnite. Ovo moram da pohvalim, a vezan je za činjenicu da ugovorne strane dostavljaju jedna drugoj samo one podatke koji su prikupljeni, čuvani i dostavljeni u skladu sa njihovim pravnim okvirima i koji nisu pribavljeni povredama ljudskih prava, gde se zaista poštuje naša država i sam Evropol mora da poštuje određene konvencije koje je EU donela.
S tim u vezi, ovo valja podržati, ali bih voleo da nam objasnite ovakve članove ovog ugovora.