Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da nisam neko ko uvek blagonaklono gleda na sve ove izveštaje, niti sam pristalica toga da sad zato što je neko sebe proglasio nezavisnim telom, iako ste vi samo, uvažena gospodo, državni organi a ne nikakva nezavisna tela i ne znam zašto vas neko tako krsti, ali, samo zato što vam je neko dao da ste vi nezavisna tela, ne vidim da sad svi moramo blagonaklono da gledamo u vas i da ne sme niko nikada ništa da vam kaže i da vam zameri u radu.
Ja imam silne zamerke na sve ove izveštaje koje smo imali. Namerno juče nisam hteo da govorim kad su bili neki drugi izveštaji, zato što sam imao što-šta da kažem na odboru, kada je bio Zaštitnik građana, ali evo, pošto u samoj SNS vlada poprilično velika demokratija po tom pitanju, čovek može da se slobodno opredeli. Ja neću da glasam za Sašu Jankovića, odnosno za njegov izveštaj, i neću da glasam za Izveštaj gospođe Petrušić, kao poslanik. Ovi ostali izveštaji su zaista dobri, s tim što za gospodina Šabića i za gospodina Sretenovića moram da kažem da su zaista veoma, veoma dobri izveštaji. Njih ću baš da podržim, zato što su naveli sijaset primera, nisu pisali politički pamflet, nego su se zaista uhvatili određenih primera, pokazali nam šta gde ne valja i na taj način nam ukazali šta da se promeni.
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, sam izveštaj kao izveštaj je dosta korektan, ali neke preporuke koje su ovde date, o njima zaista tek mora da se razgovara i tu izražavam veliku rezervu prema tim preporukama. Jer, to je nešto što vi tražite a što se prilično kosi i sa Ustavom i sa zakonom i pitanje je da li tako nešto uopšte može da vam se dozvoli i da onda kad slušam ovde raspravu, pa kaže – Agencija ima male nadležnosti, ja se izvinjavam ali taj zakon o Agenciji je pisala neka prethodna garnitura, nije pisao niko iz sadašnje vlasti, tako da ako vi imate zaista tako male nadležnosti kao što ovde neko kaže, prosto onda taj pošto pripada sada opozicionim poslaničkim redovima, neka se požali garnituri koja ga je kandidovala na ovim izborima i koja je pisala Zakon o borbi protiv korupcije.
Gospodine Stretenoviću, ovo što ste naveli, a zaista, ponavljam, veoma dobar izveštaj, je nešto što je jezivo, nešto što je strašno, što pokazuje koliko je ova država u nekom prethodnom periodu privredno, ekonomske, kako god hoćete, sahranjena bukvalno. Vi ste ovo pokazali, ovo su strašne cifre, na samo 56 objekata gde ste mogli da izvršite reviziju. Razumem, vi nemate dovoljno kapaciteta kao Državna revizorska institucija i razumem zašto ne možete više toga da zahvatite, ali ovo što ste naveli samo za tih 56 objekata koje ste prosto sagledali i utvrdili njihovo poslovanje, pa mi bismo zaista bili jedna veoma, veoma bogata država da se nije ovoliko novac odlivao iz svih naših javnih preduzeća na ko zna koje račune.
Moram ovde samo da napomenem neke stvari koje ste izneli vezano za javne nabavke. Inače, za one koji ne znaju, vi kada pišete ovaj izveštaj, vi pišete za izveštaj šta ste radili u 2013. godini, ali vi vršite reviziju poslovanja onoga što je bilo u 2012. godini, tako da mi zapravo to sada sagledavamo i ovo je suštinski izveštaj za ono što se zbivalo u 2012. godini. Javne nabavke, posebno ove, inače, to sam mogao da se uverim u preduzeću gde sam predsednik Skupštine, te javne nabavke su bez objavljivanja javnog poziva. To je tolika zloupotreba bila i tu su se tako nameštali poslovi raznim prijateljima, raznim drugarima, da ne kažem, naravno, prisnim prijateljima itd, da je to zapravo služilo da se novac ispumpa iz preduzeća i da ode na nečiji privatni račun.
Meni je drago da ste i ovde prikazali baš kroz te javne nabavke, a dobro je da je to u novom Zakonu o javnim nabavkama dosta promenjeno i dosta je rigidnija kontrola uvedena, videćemo rezultate tog zakona veoma brzo, ali već neko sada govori da su neke uštede oko 100 miliona evra u tom segmentu, a mislim da će biti čak i više. Dobro je da ste ovo prikazali i ja, naravno, pozivam celokupnu javnost da ovaj vaš izveštaj pročita i da shvati zašto je naša država danas došla do ovog stadijuma gde je došla.
Takođe, voleo bih da nam kažete, pošto ste ovde naveli neverovatne primere, kako su krediti davani u tom periodu? Onda ste ovde, recimo, naveli sijaset odobravanih kredita bez adekvatnih instrumenata obezbeđenja vraćanja kredita. Zatim, da su to bili krediti koji su bili suprotni Odluci o uslovima kratkoročnog kreditiranja i visine kamatnih stopa. Voleo bih da nam možda kažete ko su ti povlašćeni ljudi ili te povlašćene firme koje su tako nešto mogle da dobiju? Znate, kada bih ja sada došao u banku, ili bilo ko ovde od nas, i da tako tražim kredit, a da nemam nikakva sredstva obezbeđenja, mene bi na glavačke izbacili iz banke, kao naravno i svakog ovde poslanika. Ovde smo imali zaista jednu neverovatnu situaciju, konkretno primer „Agrobanke“ je najbolji, ali i „Razvojne banke Vojvodine“, gde ste mogli na lepe oči. Kažete – dobar dan, ja sam taj i taj, poslao me je neko, ovo je moja lična karta, vidite kako sam lep, dajte mi deset miliona evra. Oni fino izvuku džak i kažu – izvolite, odnesite, i nema nikakvog obezbeđenja. Tako se novac odlivao iz banaka. Voleo bih da nam kažete ko su ti ljudi koji su mogli na takav način da dobijaju kredite i da dobijaju sredstva i da na taj način bukvalno pljačkaju državu?
Takođe, naveli ste ovde – nismo se uverili da je kod većine revidiranih subjekata sistem internih kontrola uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima, ugovorima itd. Koliko je to okvirno preduzeća ili bilo kojih drugih državnih institucija gde ste to zatekli? Voleo bih, naravno, da javnost bude upoznata sa tim.
Inače, veliki sam protivnik što u zakonu stoji da je svako preduzeće dužno da angažuje negde neku revizorsku kuću, naravno, pored interne revizije što ima. Zašto? Zato što smatram da tu postoje velike zloupotrebe, posebno kod ovih privatnih revizorskih kuća koje suštinski ne rade ništa. Jer, ako govorimo o reviziji, onda je lako uraditi reviziju da li ste vi nešto lepo uknjižili ili niste, ali to je potpuno besmislena revizija. Potrebno je uradili, naravno, kompletnu reviziju poslovanja, a to privatne revizorske kuće ne da ne rade, nego se njima nameštaju poslovi bukvalno da bi one dobile veliku apanažu. Tako, recimo, neko ko je povlašćen dobije jedno 10 firmi, 15 firmi, nije ni važno, tamo vrše navodno nekakvu reviziju, beleže da li ste nešto lepo uknjižili ili niste, i to je sad kao navodno neka revizija. Firma je ispunila zakonsku obavezu, a suštinski taj revizor koji je angažovan nije uradio ništa, to smo mogli i vi i ja iz fotelje otprilike da uradimo, a dobio je, naravno, velika sredstva.
Voleo bih i da se tu razmisli o promeni samog zakona. Ako već mora da se angažuje neki privatni revizor, zna se šta se podrazumeva pod revizijom. To što on radi, to je mogao da uradi bilo koji knjigovođa, a ne neko ko je revizora. Tako da, voleo bih da nam kažete otprilike koliko ima takvih subjekata koji nisu ispunili ovo što su bili dužni da ispune.
Naravno, ove bilanse stanja i ove cifre da čitam, to je nešto što ćete verovatno možda vi u završnoj reči reći. Cifre su strašne. Ponavljam, ovo je samo na 56 objekata. Opet neka ljudi razmisle koliko ima onoga što niste pregledali. Po ovome, koliko sam ja shvatio, to je nekih 140 miliona evra pronevereno, ili šta li je već urađeno. Interesuje me samo, pošto ovde piše da ste podneli 50 i nešto krivičnih prijava, šta se dešava sa tim krivičnim prijavama i da li je neko procesuiran, odnosno da li se vodi postupak i koliko je to tužilaštvo uzelo u razmatranje?
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, kažem, korektan izveštaj, ali sa nekim preporukama prosto ne mogu tek tako da se složim. Voleo bih da se o tome ipak vodi neka debata, a ne ovako samo da se traži nešto iz čista mira i da sada mi to kao treba da podržimo – da, sigurno ćete to dobiti. Kažem, i vi podležete kontroli, a kontrola je upravo ova Skupština, zato što vi nama podnosite izveštaj.
Kada tražite da se proširi obaveza prijavljivanja imovine i prihoda na sve krvne srodnike javnog funkcionera u pravoj liniji, razumem da vi želite da imate što veću kontrolu, ali to je prosto pomalo i zadiranje u određena elementarna ljudska prava, recimo, mog deteta ili moga oca, nije ni važno. Zašto bi oni ako uopšte nisu zainteresovani da se bave politikom, javnim životom, što bi prijavljivali imovinu i da svako ima na uvid tako nešto? Mislim da to zaista nije u redu da se traži, ali opet o svemu može, naravno, da se razgovara.
Kaže – ovlastiti Agenciju na neposredan i na neometan pristup evidencijama i dokumentacijama državnih organa i organizacija. Mogu da se složim sa onim da vi tražite da dobijete dodatne podatke od banaka, od privrednih društava, ali šta znači od državnih organizacija svih? Pa, postoje neki podaci koji su, naravno, tajni podaci. Ima zakon koji definiše kako se oni upotrebljavaju. Državna organizacija je i Bezbednosno-informativna agencija, pa teško bi baš bilo da vi zatražite od BIA sve takve podatke, a nije ni u redu, složićete se. Tako da, i o tome bi moralo da se razgovara, a ne ovako da se baš iznese kao neka velika želja.
Kaže – sa liste ovlašćenih predlagača za članove odbora Agencije izostaviti predsednika Republike i Vlade, pa navodite u obrazloženju – u cilju smanjenja rizika od uticaja izvršne vlasti i političkih stranaka, a kao novog predlagača predvideti Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Možda bih mogao da se složim sa vama donekle, ali ko vama garantuje nezavisnost Poverenika od javnog značaja, ko vama garantuje bilo kakvu nezavisnost i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Ovde se apriori inače gleda ako je neko u nekoj stranci član, on je odmah neko ko je obeležen i on ne radi dobro svoj posao. Izvinite, ne mora da znači da ako neko nije član neke političke stranke da je on odmah nezavistan. Pa, imate neko svoje mišljenje. Mislim da ovde mora da se promeni taj termin kada kažete – nezavistan. Valjda je poenta reći da onaj ko profesionalno obavlja svoj posao, a ne – ja sam nezavistan zato što nisam član neke političke stranke ili nisam pripadnik neke političke organizacije. Onda hajde da niko ne bude član stranke, svi ćemo biti van stranaka i onda ćemo svi kao biti nezavisni, što je potpuno besmisleno.
Na kraju krajeva, sam gospodin Šabić je bio član političke partije, pa me sad zanima kog momenta je postao nezavistan pa je otišao na ovu funkciju gde je sada i vi sada tražite da vam on kao tako nezavistan delegira ljude u samu Agenciju? Mislim da je to malo osetljiva tema i o tome bi, naravno, moralo mnogo više da se razgovara.
Tražite, kažete ovako – ovlastiti agenciju da postupa po anonimnim prestavkama u kojima se ukazuje na koruptivne radnje. Nemam ništa protiv, ali to mora da se definiše. Kako? Šta vi onda radite, ako dobijete anonimnu prestavku? Ja se izvinjavam, da li vi onda krećete da radite kao policija, ili kako vi to postupate, šta su vaši konkretni zahtevi po tom pitanju?
Na kraju, ne mogu nikako da se složim sa tezom – propisati političkim subjektima zabranu bavljenja humanitarnim i sličnim aktivnostima. Zašto? Zbog čega to neka politička stranka ili bilo ko ne bi mogao da se bavi humanitarnim ili bilo kakvim drugim sličnim aktivnostima? Mislim da je to čak i društveno odgovorno.
Tako da o svemu može da se razgovara. Podržaću izveštaj, ali same preporuke ostavljam ostavljam dosta rezerve vezano za njih i nisam neko ko to u startu odmah kritikuje, ali bih voleo da se povede jedna značajnija rasprava, tim pre zato što ste vi jedan veoma značajan državni organ, potrebni ste u ovoj borbi protiv korupcije.
Meni je drago da je, na kraju krajeva, čitav svet, čitava Evrope priznala našu borbu protiv korupcije u smislu davanja veoma pozitivnih ocena i za samu strategiju koja je doneta, ali naravno za određene konkretne aktivnosti koje vidimo, iz dana u dan se dešavaju. Verujem da će se u nekom budućem periodu u samom razgovoru najvišeg našeg zakonodavnog tela, a to je Skupština Srbije i vas pronaći neko najbolje rešenje. Hvala vam.