Hvala predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege, poštovane građanke i građani Srbije, evo, mi ovu raspravu o Predlogu ovog zakona privodimo kraju, zato što poslaničke grupe troše vreme, ali je evidentno da kako u predlogu ovog zakona, tako i u dosadašnjoj raspravi, mi smo samo mogli da čujemo kontradiktorne i neistinite informacije kojima opozicija, odnosno, predlagači ovog zakona traže da se zabrani rudarenje litijuma.

Traže da se zabrani rudarenje litijuma, ali ne traže da se zabrani rudarenje uljnih škriljaca, i ako su to uradile mnoge zemlje u svetu, ne traže ni da se zabrani rad ostalih rudnika u Srbiji, ali koliko smo mogli da čujemo traže litijuma.

Sve ovo što radite oko rudarenja litijuma mene podseća na period kada je opozicija bila protiv izgradnje Beograda na vodi, kome je prethodilo čišćenje savskog priobalja i legla prljavštine, pacova i zmija. Danas gospodo draga, Beograd na vodi, srpskoj ekonomiji je doneo 9,7 milijardi. To je vizija jednog čoveka, predsednika Srbije, koja je na sreću svih građanki i građana Srbije realnost. Vizija o kojoj vi možete samo da sanjate.

Kao što sam rekla, s obzirom da nismo čuli nijedan ozbiljan argument za zabranu iskopavanja litijuma, više je nego jasno da je vaša namera sasvim nešto drugo, u stvari, rušenje predsednika Vučića, jer kada već do sada niste uspeli na protestima prošle godine, koristeći tragediju koja je zaista zasenila Srbiju, i kada to niste uspeli na izborima, hajde da probamo sa lažima o litijumu, pa, ćemo onda da nastavimo tamo gde smo stali.

Za mene je potpuno jasno, jer kako drugačije objasniti nameru predlagača, odnosno, da dosadašnji predlagači su ima bezbroj prilika da ovu priču završe, ali nisu to uradili, nisu jer su znali, kao što i danas znaju, da je rudarenje litijumom velika šansa za Srbiju, koja će Srbiju podići tehnološki i ekonomski u demografskom pokretu.

Šta se jedino promenilo od perioda kada ste bili za rudarenje litijuma do današnjeg dana, pa, promenilo se jedino to što ste vi gospodo iz opozicije godinama već u dubokoj opoziciji, bez ikakve šanse da se domognete vlasti i što uporno, a bezuspešno tražite koje je to pitanje na koje ćete moći nešto da ušićarite. Moja poruka je vama da ste pogrešili po ko zna koji put i da morate da nastavite da i dalje tražite, jer je rudarenje litijumom razvojna šansa Srbije, koju će ova zemlja iskoristiti, a od nas se samo traži da budemo pametni i da budemo odgovorni i da sačuvamo našu životnu sredinu.

Za razliku od perioda od 2008. do 2012. godine kada ste potpuno urnisali Srbiju, kada je 500.000 ljudi bilo na ulicama, jer nisu imali posla, kada je samo i Podrinja 30.000 ljudi se trajno iselilo, ovaj projekat će te ljude vratiti u Podrinje, i samo u početnoj fazi ovaj projekat će zaposliti nekoliko hiljada ljudi, a onda će dovesti i do toga da Podrinje dobije i nove škole, nove zdravstvene ustanove i da jednostavno, imaju i lokalne puteve. Znate li samo, da je Loznica, grad Loznica svoj budžet udvostručila od 2012. do današnjeg dana samo zahvaljujući dolasku kineskog Minta. O litijumu i rudarenju litijuma da i ne govorim ja, to je rekao ugledni ekonomski svstski list Vol strig žurnal, koji predviđa da će BDP Srbije biti povećan za 4%.

Ja bih vas zamolila, pošto smo pri kraju ove rasprave, a imate još uvek priliku da nam date jednu ideju, ali samo jednu ideju, koja će udvostručiti BDP, za upola manje od litijuma i ja ću vam prva reći Svaka vam čast.

Ali vi znate da je to nemoguće i da jednostavno tako nešto ne postoji i vi vrlo dobro znate da eksploatacija litijuma, da je razvojna šansa za Srbiju, kao što vrlo dobro znate da će se rudarenje litijuma raditi pod najrigoroznijim uslovima i vi znate koliko je danas važan litijum, i koliko je važno da mi kao zemlja budemo uključeni u najbogatije i najnaprednije tehnološke lance u svetu.

Hajde samo jednom, da na vreme nešto uradimo, da uđemo u jedan vagon blizu lokomotive i da posle ne žalimo za propuštenim šansama. I zato što sve ovo vrlo dobro znate, a predložili ste zakon, ja nemam više ništa da vam kažem drugo, osim da treba da se stidite, što preko ovako važnog pitanja za Srbiju vodite jednu besomučnu političku kampanju.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije i sada u ove kasne sate čuli smo lažni patriotizam i neosnovane kritike prethodne govornice na račun države Srbije, koja u ovim teškim okolnostima u kojima živimo pokušava i uspeva da sačuva i srpski narod na Kosovu i Metohiji i državu Srbiju.

Što se tiče Zakona o budžetu, jasno je da je to najvažniji zakon koji direktno utiče na živote građana i građanki Srbije u narednih godinu dana. Dobro pamtimo kada i kako su usvajali budžete vaši prethodnici, kao i što smo u ovoj raspravi o budžetu koja danas traje ovako kasno u noć, mogli da čujemo od opozicije zamerke, neistine i populistički pristup.

Zašto je bitno da u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojimo budžet za narednu godinu i šta bismo time omogućili. Pa, konkretne stvari koje su više nego evidentne iz ovog budžeta, rast plata od 10% u javnom sektoru, rast penzija od 14,8%, povećanje minimalca od 400 evra, prosečna plata koja će u decembru mesecu biti 850 evra, već u 2024. godini 950 evra.

Nastavak izgradnje devet autoputeva u Srbiji. Ponavljam, devet autoputeva na sve ove koji su do sada urađeni, plus druge infrastrukturne saobraćajnice, železničke infrastrukture i ostale.

Istorijsko izdvajanje za poljoprivredu od 6,8% budžeta, nastavak izdvajanja novca za lečenje dece koja boluju od retkih bolesti, najveći BDP koji se na kraju 2024. godine očekuje u iznosu od 75 milijardi evra, rekordne strane direktne investicije, a podsetiću samo da 500.000 ljudi je otpušteno od 2008. godine do 2012. godine i sada vi, uvažene kolege iz opozicije, nudite bolju budućnost Srbije, a vi ste zapravo samo nastavljači vaših prethodnika.

Ima nas koji se dobro sećamo kako su izgledale medijske slobode dok su vaši prethodnici bili na vlasti. „Telekom Srbije“ više nego jasno nije više vreća za udaranje SBB-a. Državna kompanija Srbije neće više da služi interesima SBB-a. Spinovima i neistinitim informacijama želite da dovedete građane Srbije u zabludu i ne snosite nikakvu odgovornost za to što govorite.

Takođe, kristalno je jasno da Srbija protiv nasilja nikad nije bila građanski proces nego pokret Dragana Đilasa, koji je danas, kao što je i sam rekao, milijarder. Dragan Đilas vas je ujedinio i to građani Srbije više nego dobro znaju.

Dakle, 17. decembra na izborima koje ste vi tražili videćete u stvari gde vam je mesto, a ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS i koalicije podržati i Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu i set ostalih zakona. Zahvaljujem.

Predsedniče, ja sam tu.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mogu da kažem da ova sednica traje jako dugo, od 18. maja, privodimo je kraju, ali smo za ovih skoro dva meseca, koliko traje rasprava, mogli smo da čujemo uglavnom, neprimerenu diskusiju od kolega iz opozicije, ali i ne konkretne predloge kako da prevaziđemo ovu užasnu tragediju koja nas je zadesila 3. i 4. maja ove godine.

Naravno, od početak je potpuno jasno da su žrtve građani Srbije, koji su zloupotrebljeni u političke svrhe, jer deo opozicije pokušava preko njihovog nezadovoljstva da dođe do vlasti bez izbora.

Odbili ste i poziv na dijalog predsednika Srbije, koji je i dalje blanko otvoren, jer dijalog je lekovit, a koliko vidim, vi se ovih dana, uvažene kolege iz opozicije bavite i prebrojavanjem botova u SNS.

Nasuprot tome, predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije, odmah su dali konkretne predloge i mere kako da radimo na prevazilaženju ove užasne tragedije koja nas je zadesila, a najavili smo i za sledeću godinu povećanje plata i penzija. Uz sve to, nijedna investicija, uprkos svim unutrašnjim i spoljnopolitičkih izazovima nije zaustavljena.

Godine 2019. godine predstavljen je investicioni plan 2025. godine, tim programom predviđeno je 14 milijardi evra ulaganja u infrastrukturu. Tada smo rekli da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji biti 1000 evra, a prosečna penzija 430 evra, i na putu smo da sve to ostvarimo. Samo ove godine prosečna plata u Srbiji je 820 evra, a početkom ove godine u javnom sektoru povećali smo plate za 12%, odnosno, kumulativno 30,6% ili kao što sam rekla najavili smo i povećanje i plata i penzija, a i isplata za našu decu do 16 godina jednokratne pomoći.

Takođe, moram da podsetim da je 400 hiljada ljudi 2012. godine, ostalo bez posla, u periodu od 2008. god 2012. godine, i da je tada inflacija iznosila 11,4%.

Plan zaduživanja za ovu godinu se ne menja, naš javni dug je na nivou Mastrihta. Do kraja maja ove godine u budžetu Republike Srbije ušteđeno je 85 milijardi. Kada kažete da Vučić deli naše pare, moje pitanje za vas je – a, zašto vaši prethodnici nisu delili novac iz budžeta 2009, 2010, i 2011. godine?

Dakle, potpuno je jasno da država vodi odgovornu politiku na svim nivoima i da građani Srbije u stvari vide jednu borbu i zalaganje koje je neprekidno. Uprkos najgoroj ekonomskoj krizi, mi imamo najmanju brojku nezaposlenosti, to su činjenice ispod 10% i to su činjenice u konkretnim brojkama.

Na kraju moja poruka je da Srbija neće stati, jer Srbija ne može da stane. U prilog tome govore konkretni rezultati i dela, mreže auto-puteva, brze pruge i vozovi, fabrike koje se otvaraju, IT parkovi, nove bolnice, i sve što menja kvalitet života građana Srbije.

Dakle, na sve izazove odgovaramo radom i borbom, povećanjem plata i penzija i u danu za glasanje podržaću smenu ministra Baste.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, imam dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu unutrašnjih poslova i tužilaštvu – da li su i kada će biti pronađeni i privedeni pravdi osobe koje su napale narodne poslanike Vesnu Savović Petković na ulazu u Narodnu skupštinu Republike Srbije u Kosovskoj ulici, kolegu Svetozara Vujačića, kolegu Nebojšu Bakareca, a uvredljive verbalne pretnje upućene su i koleginici Andrijani Avramov i koleginici Jadranki Jovanović? Veoma je važno što su napadači na državnog sekretara Lava Pajkića privedeni.

Srbija je zemlja pristojnih ljudi, zemlja u kojoj se primenjuje i poštuje nulta tolerancija prema nasilju. Srbija mora da ostane zemlja u kojoj širenje mržnje i ovakvi napadi ne samo da nisu prihvatljivi, već moraju da budu i sankcionisani. Atmosfera koja se stvara u društvu treba sve da nas duboko zabrine, a posebno inspiratore nasilja koji su iskoristili tragediju koja nas je zadesila 3. i 5. maja.

Neverovatno je da u ovako teškom trenutku za Srbiju, zbog ubijene dece i mladih ljudi i bola koji svi osećamo, kao i zbog patnje našeg naroda na Kosovu i Metohiji, velika većina opozicije vidi šansu za dodatnu destabilizaciju. Nažalost, svakim danom to i dokazujete. Udruženje „Srbija protiv nasilja“ pokazuje politizaciju i vaše loše namere. Pozivate da Srbija stane. Niti će Srbija da stane, niti će u Srbiji biti vlasti bez izbora.

Drugo pitanje takođe postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, na nekoj od prethodnih sednica narodni poslanik Žika Gojković govorio je o sumnjama na zloupotrebu ličnih podataka i falsifikovanje potpisa većeg broja građana prilikom registracije stranke Miroslava Aleksića, koju je kasnije Vuk Jeremić preimenovao u Narodnu stranku. Moje pitanje za MUP Srbije je - da li je po tom pitanju nešto preduzeto i da li su sproveli istragu, ili je ona u toku?

Poštovani predsedniče, na najgrublji mogući način je prekršen Zakon o rodnoj ravnopravnosti kada je kolega koji je trebalo da bude na Gazeli a javljao se iz Skupštine vređao koleginicu Nevenu Đurić kada je trebalo da govori.

Takođe, slika koju je danas uvaženi šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov pokazao o kolegi koji leži u sopstvenoj povraćki, koji je čitao naše tvitove, sve govori o njemu.

Vi govorite o nasilju na društvenim mrežama, izigravajući žrtvu, a nećete da pogledate odgovore hejtera. Kakvo licemerje. Ta mržnja nema granica i to vas jednostavno ne interesuje.

Reagovala sam na društvenim mrežama i to je moje pravo koje ne možete da mi uskratite. Reagovala sam zbog toga što koristite ovu nesreću koja nas je zadesila na najgrublji mogući način.

Znači, protesti su postali lov na Aleksandra Vučića. Nema čoveka u Srbiji koji ne prezire to što radite. Zato sam vas nazvala lešinarima i hijenama, jer to zaslužujete.

Poštovani predsedniče, prekršili ste član 106. jer govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, pa makar to bio i ovlašćeni predstavnik.

Javila sam se za reč kao narodni poslanik sa Voždovca, jer je prethodni govornik rekao da je opštinski odbor SNS Voždovca na društvenim mrežama pisao i prozivao predstavnike opozicije koji učestvuju na protestima protiv nasilja, da govore o smrti.

Moje pitanje je – kako nosite sliku predsednika Srbije na vešalima, a onda govorite i borite se i kažete da jednostavno ljudi ne treba da odgovaraju na ono što vi izazivate.

Druga stvar, otvoreno crtanje mete na legitimno izabranog predsednika Srbije. Član 106. rekla sam.

Poštovani predsedniče, otvoreno crtanje mete na čelo legitimno izabranog predsednika države i članove njegove porodice je nedopustivo, jer to nikada niko nije radio ni jednom opozicionom lideru. Prešli ste uvažene kolege odavno granicu u političkoj komunikaciji. Ne moramo da se izjašnjavamo o članu 106.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što ste i sami rekli, prethodna govornica ni reč nije rekla o dnevnom redu. Po ko zna koji put kao da je tačka Razno tema bilo koje sednice o kojoj se raspravlja.

Neverovatna je doza histerije koju slušamo od strane opozicije, haosa, ali, po meni, i jedna nedopustiva zloupotreba dece u govoru prethodne govornice, urušavanje institucija i, naravno, mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Naravno, mi juče i danas raspravljamo o 26 veoma važnih tačaka za život građana Srbije. Na dnevnom redu su izveštaji regulatornih i kontrolnih tela, sporazumi sa zemljama u regionu i zemljama koje podržavaju teritorijalnu celovitost Srbije, ali i o zakonima koji pokazuju kako država raspolaže sredstvima i, naravno, za mene veoma važna odluka da pripadnici naše vojske nastave svoje učešće u multinacionalnim operacijama.

Potpuno sam uverena da su građani Srbije odlično razumeli reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da Vojska Srbije mora da bude jača nego što je danas, iako je neuporedivo snažnija nego što je bila. Takođe, da neutralne zemlje kao što je Srbija moraju da jačaju svoju odbrambenu snagu. Jačanjem odbrambenih kapaciteta Srbije mi šaljemo veoma snažnu poruku celom svetu, poruku da nam je potreban mir, da nam je potrebna politička stabilnost, mir u regionu, u svetlu geopolitičkih okolnosti koje nam se događaju, ali da nismo ni vreća za udaranje i da ćemo i te kako snažno odgovoriti ukoliko bude napada na Srbiju.

Smatram da je važno da se u ovoj raspravi istakne, takođe, da posle toliko godina nazadovanja, kada je za vreme bivšeg režima oružje spaljivano, a vojska ponižavana, danas treba da se radujemo i novim uniformama i većim platama Vojske Srbije, ali uopšte većim platama i penzijama u svim sektorima, s obzirom da je već najavljeno da će u decembru ove godine prosečna plata u Srbiji biti 816 evra, a da se 2025. godine približavamo toj cifri od 1.000 evra, koliko treba da bude prosečna plata.

Treba da budemo ponosni na našu vojsku. Treba da na najbolji način da kao država procenjujemo rizike, izazove i pretnje, a da čuvamo istovremeno političku stabilnost i ekonomski napredujemo i to je alternativa koju mi nudimo nasuprot haosu i histeriji opozicije.

Poverenje građana u Vojsku Srbije je konstantno veliko i ako će napadi na Vojsku Srbije takođe biti sve veći i moram da istaknem da sam veoma ponosna na činjenicu da je u decembru mesecu, kada su bile barikade Srba na severu KiM, na administrativnoj liniji, nasuprot njih je bila Vojska Srbije koja im je ulivala ogromnu snagu i poverenje.

Za mene je veoma važno što ste vi kao žena danas prisutni ovde i što 11,5% naših pripadnica učestvuje u multinacionalnim operacijama. To je, takođe, jedan snažna poruka koju Srbija šalje preko svojih mirovnih misija celom svetu.

Ministre Vesiću, vi ste juče, takođe, u nekoliko navrata istakli koliko snažno Srbija, to smo mogli da vidimo i po budžetu koji smo usvojili, radi na infrastrukturi, i saobraćajnoj i železničkoj. Dovoljno je samo juče što ste spomenuli da će do kraja ove godine biti završena obilaznica oko Beograd prema Bubanj Potoku, onaj prelaz na „Milošu Velikom“ oko Novog Beograda. Ta izlaznica i saobraćajnica će biti važno čvorište, ali i završetak izgradnje puta oko Kuzmina, zatim Pakovraće, Požega, a ovo sa železnicama, prosto, zvuči neverovatno da ćemo mi do 2030. godine ići brzom prugom od Beograda do Budimpešte 300 kilometara na sat, da ćemo rekonstruisanom prugom Beograd-Bar prema Crnoj Gori ići 120 kilometara na sat i 230 kilometara od Beograda i Niša 200 kilometara na sat. To je jedan veliki poduhvat u koji je Srbija ušla i koji je veoma važan, a za prugu Beograd-Niš takođe važno što će ona prevoziti 9,4 miliona tona robe i 2,3 miliona putnika godišnje i što je to jedan veliki ekološki projekat EU, jer će od 2030. godine 50% ukupne robe biti prevoženo železnicama.

Takođe, želim da pozdravim i vas, ministre Jovanović. Smatram važnim što vi vodite ovo novo ministarstvo u ovom sazivu, jer informacione tehnologije odavno više nisu budućnost nego sadašnjost i realnost u kojoj se nalazimo.

Prema informacijama koje ja imam, mi smo deseta zemlja u svetu, a četvrta zemlja u Evropi po broju digitalnih radnika. Premijerka Brnabić koristi priliku da uvek istakne benefite digitalizacije i da istakne koliko mi prihodujemo od IT sektora. Zato je važno da se nastavi sa ulaganjem i u domaće i u strane kompanije.

Dakle, i ova sednica i ovi zakoni o kojima raspravljamo pokazuju da mi uporedo sa važnim političkim pitanjima radimo i na ekonomskom unapređenju zemlji i povećavamo životni standard građana. mislim da to građani Srbije odlično razumeju, odlično vide i da je to jedna važna poruka koju na svakoj sednici i mi kao narodni poslanici, ali i Vlada Republike Srbije šalju građanima Srbije.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, kolega Orliću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, juče i danas smo od predstavnika opozicije čuli neutemeljene kritike, netačne informacije, pokušaje da se ospori rezultat vladajuće koalicije koji je u ovim okolnostima evidentan i negde bih rekla da je to matrica njihovih prethodnika, ali da su samo akteri drugačiji.

Međutim, zarad istine i zarad i današnje informacije koju je preneo šef poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, kolega Milenko Jovanov da je Ivan Todosijević osuđen prvostepeno na godinu dana, kao i činjenice da je i danas Aljbin Kurti iskoristio priliku da napadne predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Želim pre svega, zbog građana Srbije, da podelim jednu informaciju sa njima.

Naime, jedna od političkih organizacija ili pokreta koja je zadobila poverenje u ovom visokom domu posle poslednjih izbora i koja je ovde prisutna, glasala je da DPK Hašima Tačija uđe u liberalnu organizaciju partija jugoistočne Evrope. Tu informaciju smo saznali od jedne druge opozicione stranke koja je rekla da je bila time iznenađena i da su se i mnogi predstavnici stranci na tom skupu pitali kako je moguće, da li je ovo tačno. Tačijevci su se hvalili, a oni su sumnjali i pitali da li je Hašim Tači i dalje optužen u Haškom tribunalu na šta su oni odgovorili da jeste, ali da se stvari odvijaju u pozitivnom pravcu. U kakvom pozitivnom pravcu to je pitanje za njih? Ne želim da govorim o kome je reč da ne bih izazvala repliku, ali sam smatrala da je to važna informacija koju treba da podelim sa građanima Srbije da bi jednostavno još jednom shvatili kakva je u stvari verodostojnost svega onoga što smo čuli juče i danas od pojedinih predstavnika opozicije.

Što se tiče Predloga zakona o Ministarstvima potpuno je jasno da je to istovremeno poslednji i važan korak u formiranju nove Vlade, Vlade koja će očigledno raditi u teškim i nametnutim okolnostima i koja će biti suočena sa brojnim spoljno-političkim, ali i unutrašnjim izazovima.

Smatram da se pred budućom Vladom nalaze tri važna zadatka. Prvi je naravno i najvažniji očuvanje nacionalnih interesa, drugi je da se očuva politička stabilnost, da se očuva finansijska, privredna, energetska bezbednost, a treći, po mom mišljenju isto tako bitan jeste da se očuva privredni potencijal i to neće biti ni malo lako. Neće biti lak zadatak i neće biti ni lakih rešenja. Svi smo svedoci da Srbija na žalost trpi pritiske na dnevnom nivou zbog toga po mom mišljenju nije vreme za populizam, nije vreme na manipulacije, već političku korektnost i konkretne predloge.

Na žalost juče i danas smo mogli da čujemo i netačne podatke o tome kako se danas u Srbiji živi. Oni koji su o tome govorili ne žele da pogledaju zvaničnu statistiku Eurostata i kažu kako se danas Srbija uspešno bori sa poskupljenjem hrane, sa inflacijom u odnosu na mnoge zemlje EU koje imaju mnogo više novca i mehanizama da se zaštite.

Svi oni koji su juče i danas govorili i o urušavanju institucija, vrlo dobro znaju da institucije Republike Srbije rade u interesu građana i građanki Srbije na najbolji način u datim okolnostima. Svi oni koji su, odnosno predstavnici opozicije koji su juče i danas iznosili kritike neka se samo sete kolika je bila minimalna plata pre deset godina, kolika je bila nezaposlenost, kakva je bila infrastruktura, koliko su novca u budžetu ostavili 2012. godine. Danas nema grada u Srbiji u kojem nije otvorena neka fabrika, a o tome govore i investicije koje uprkos sve opštoj krizi i dalje rastu.

Na kraju želim da kažem da za mene nije važan broj ministarstava, odnosno nije važna forma nego je važna suština. Dakle, nije važan broj ministarstava nego je važan program koji će ta ministarstva sprovoditi i rezultate koji će postići. U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o rebalansu budžeta drugog u ovoj godini i svi ekonomski parametri pokazuju da je on opravdan, jer su ekonomije i radna mesta za vreme pandemije koja još uvek traje očuvana, da je privreda pokazala otpornost i nastavljamo sa daljim ekonomskim rezultatima.

Dva najvažnija razloga koja opravdavaju ovaj predloženi rebalans su povećanje kapitalnih investicija sa 7,2% na 7,8%. U konkretnim brojkama to zapravo znači da će 478 milijardi dinara samo iz budžeta biti uloženo u kapitalne investicije i drugi razlog je povećanje životnog standarda građana.

Sa zadovoljstvom moram da istaknem samo neke od kapitalnih investicija koje su predviđene ovim rebalansom budžeta, iako su to moje kolege i koleginice u današnjoj raspravi istakli. Dakle, nastavak izgradnje Moravskog koridora, izgradnja Dunavske magistrale i ostalih puteva koji će konačno, posle toliko vremena, umrežiti Srbiju, obilaznica oko Užica, Gornjeg Milanovca, Loznice, izgradnja odnosno rekonstrukcija devet domova zdravlja u Srbiji, u Grockoj, na Čukarici, u Rači, Somboru, Loznici i Medveđi.

Prvi put u istoriji Srbije možemo da se pohvalimo sa činjenicom da će kanalizacija i fabrike za prečišćavanje voda biti izgrađene u 70 lokalnih samouprava i prvi put, posle toliko obećanja, konačno imamo realnu mogućnost da će u novembru sledeće godine početi izgradnja metroa u Beogradu. To je samo deo kapitalnih investicija predviđenih ovim rebalansom, koji nezaustavljivo menjaju sliku Srbije.

Strane direktne investicije od početka godine do današnjeg dana bile su 2,4 milijarde evra. To je impozantna cifra ne samo za Srbiju, već za ceo region. Za prvih devet meseci budžet Srbije je bolji za 1,5 milijarde evra i to je zaista odlična vest za građane Srbije, iako je ova godina bila teška i izazovna, deficit će biti 4,9%, udeo javnog duga u BDP biće 58,2%, ukupan BDP do kraja godine biće 7,8%, uza najavljeno povećanje plata i penzija, po kojima će prosečna plata do kraja godine u Srbiji biti 620 evra, i sve su to rezultati koji ohrabruju i daju sigurnost građanima Srbije i koji ulivaju realnu nadu da će ekonomski projekat "Srbija 2025" zaista imati 900 evra prosečnu platu u Srbiji.

Veoma je važno što ste istakli jutros prilikom obrazlaganja ovog rebalansa budžeta da su sve obaveze države Srbije, Vlade Srbije, i prema građanima i prema stranim investitorima i domaćim, naravno, bili ispunjeni u dan. To stvara jedno poverenje, jednu poslovnu klimu koja je neophodna za dalji razvoj ekonomije Srbije.

Neverovatno zvuči da u ovom trenutku, pred kraj godine, mi imamo 300 milijardi dinara u budžetu, da je država potpuno likvidna i da su to sve zaista činjenice koje ukazuju da se ekonomija u Srbiji oporavila brže od očekivanog i da ćemo po stopi rasta biti u tri zemlje u Evropi.

Sve su ovo realni pokazatelji koji na neki način ohrabruju građane Srbije da se ne plaše i predstojeće energetske krize od koje mnoge zemlje u svetu strahuju i pokazalo se, zaista, iako je taj projekat bio teško izvodljiv i skup, da je Južni tok bio odličan pogodak zašto se Srbija pridružila kada je u pitanju snabdevanje građana Srbije energentima.

Po mom mišljenju, zbog toga su u narednom periodu važna tri prioriteta - ekonomska stabilnost, brži privredni rast i sprovođenje reformi. To su tri prioriteta koja su važna za bolji životni standard svih građana.

Ne mogu a da ne kažem u ovoj raspravi danas da su nedopustivi pokušaji da se svi napori i rezultati koje Srbija postiže u ekonomiji i na koju ukazuje i poslednji izveštaj Evropske komisije i MMF i Svetska banka, da se ti rezultati stave u drugi plan zbog konstantnog napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Složila bih se sa vašom ocenom, ministre Mali, da se protiv predsednika Vučića već duže vremena vodi specijalni rat i da na to ukazuju konstantni napadi hrvatskih medija na Vučićevu porodicu.

U kriminalizaciji predsednika i njegove porodice utrkuju se i pojedini predstavnici opozicije koji definitivno znaju da ih građani neće ni u tragovima, jer kada su imali priliku da to pokažu, pokazali su na loš način koliko im je do građana Srbije stalo.

Sa prezirom moram da kažem da se nigde na svetu ne pokazuje toliko mržnje prema uspehu koji pokazuje naša zemlja kao kod nas, koliko to dežurni mrzitelji u svakoj svojoj napisanoj reči pokazuju. Ali sam isto tako sigurna da neće biti potrebno ni 619 godina, niti svo vreme ovog sveta, da građani Srbije poveruju jednu jedinu reč koju oni kažu ili koju oni napišu.

Ovo su konkretni rezultati, rebalans pokazuje u koliko se projekata ulaže, građani sve vide a izbori su veoma blizu. U danu za glasanje ću podržati predloženi rebalans i prateće zakone. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, uvaženi ministre Vulin, želim da iskoristim priliku za današnju raspravu i da predstavnike MUP i vas lično pohvalim u borbi protiv korupcije i kriminala. Odlično rukovodite u razvijanju ove kriminalne hobotnice u kojoj, nažalost, učestvuju i neki najviši funkcioneri MUP.

Dok mi danas raspravljamo o setu ovih sporazuma, u toku je bilo hapšenje ostataka Belivukove grupe. Volela bih da Srbija bude primer i ostalim zemljama regiona, pre svega zemljama zapadnog Balkana u sprovođenju nulte tolerancije prema kriminalu i korupciji, jer kriminal i korupcija su kao kancer, kao korov. Ukoliko se ne suzbijaju, šire se upravo na ovaj način.

Javila sam se za ovu današnju raspravu kao predsednica Grupe prijateljstva sa Egiptom i na moje veliko zadovoljstvo mogu da istaknem da je prijateljstvo između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat višedecenijsko, da obe zemlje pokazuju želju za unapređenjem naših odnosa, koji bi pre svega bili na opštu korist i zadovoljstvo građana Egipta i Srbije.

Naši diplomatski odnosi uspostavljeni su pre više decenija. Prva ambasada koju je Srbija otvorila u arapskom svetu bila je upravo u Egiptu. Potpuno je jasno da su Beograd i Kairo bili stubovi osnivanja Pokreta nesvrstanih i ovaj poslednji samit Pokreta nesvrstanih koji je održan nedavno u Beogradu, pokazao je veliko poštovanje Srbije prema svim članicama Pokreta nesvrstanih, ali su i zemlje članice Pokreta nesvrstanih pokazale da poštuju teritorijalni suverenitet i integritet Srbije.

Egipat je poznat po poštovanju međunarodnog prava i rezolucija UN. Na svim međunarodnim forumima i organizacijama nije glasao protivno interesima Srbije.

Želim da podsetim građane Srbije da je Egipat bio uzdržan prilikom pokušaja da tzv. Kosovo uđe u Interpol i u UNESKO.

Takođe želim da kažem da što se tiče odnosa arapske Republike Egipat prema tzv. Kosovu da je proislamski predsednik svrgnut, predsednik Mursi je pred kraj svoje vladavine priznao nezavisnost Kosova. Ta odluka nikada nije verifikovana u parlamentu Egipta, niti je Egipat do današnjeg dana bilo kojim formalno-pravnim aktom prema Prištini aktivirao ili operacionalizovao ovu odluku.

Što se tiče parlamentarne saradnje između Srbije i Egipta, želim da kažem da je ona kontinuirana i dinamična. Poslanička grupa prijateljstva konstantno postoji u našem parlamentu. U ovom sazivu broji 52 člana, što pokazuje da narodni poslanici i narodne poslanice Narodne skupštine Republike Srbije žele intenzivnu parlamentarnu saradnju sa Arapskom Republikom Egipat.

Intenzivnoj i konkretnoj i parlamentarnoj saradnji između dve države doprineo je i Memorandum o razumevanju koji je pre dve godine potpisan u Kairu prilikom posete tadašnje predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković sa delegacijom Narodne skupštine Republike Srbije.

Ekonomska saradnja između Srbije i Egipta je u usponu. Mogla bi da bude još i bolja. Ona funkcioniše na osnovu Zajedničkog mešovitog komiteta koji su formirale obe vlade. U okviru Zajedničkog mešovitog komiteta potpisano je mnogo sporazuma između Egipta i Srbije. Jedan od njih je i Sporazum o vojnoj saradnji o kojem danas raspravljamo i koji daje pravni osnov za unapređenje saradnje u oblasti odbrane između Srbije i Egipta.

U ekonomskoj razmeni Srbije i Egipta dominiraju naši poljoprivredni proizvodi. Želim samo to da ilustrujem podatkom da je u periodu januar – decembar 2018. godine izvoz Srbije u Egipat iznosio 340 miliona evra. Od toga je 21 milion bio izvoz poljoprivrednih proizvoda Srbije u Egipat, a uvoz 32 miliona 509 hiljada.

Važno je istaći da imamo i direktnu avio liniju između Beograda i Kaira, da je Srbija četvrta zemlja u svetu po turističkim posetama, da se intenziviraju saradnje između gradova Srbije i Egipta. Nedavno je u poseti Novom Sadu bila i privredna delegacija Aleksandrije.

Kao što ste vi, uvaženi ministre, rekli jutros, na početku današnje rasprave, Egipat prolazi kroz period ekonomske reforme, kroz jedan period obnove, izgradnje velike. To je jedna moćna, jaka zemlja u arapskom svetu, na afričkom kontinentu i zbog toga je ovaj Memorandum o razumevanju u oblasti odbrane jedan korak više u saradnji dve zemlje.

Kada je u pitanju Sporazum između Srbije i Austrije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, on je zaista značajan sa aspekta klimatskih promena. Veoma je važno iskustvo u poplavama koje su zadesile i Austriju i Srbiju. Verujem da će Srbija regionalnim projektima u implementaciji Zelene agende, da će povećanjem budžetskih sredstava i mnogim projektima sa zemljama regiona i sveta u oblasti zaštite životne sredine unaprediti svoje ekološke standarde i aktivnosti u ovoj oblasti.

Kada je u pitanju BiH važno je istaći da je Srbija kada su u pitanju svi sporazumi sa zemljama regiona opredeljena za mir, za dijalog, za unapređenje ekonomske saradnje. Ovo je prilika i da u svojoj raspravi pozovem BiH da razmisli o priključenju otvorenom Balkanu, inicijativi koju je pokrenula Srbija zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom pre svega zbog protoka, otvorenog protoka i ljudi i kapitala.

Zaista bih se složila kada je u pitanju ovaj sporazum sa mojim uvaženim kolegom Milimirom Vujadinovićem, ovlašćenim predstavnikom danas Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kada je rekao da primer saradnje BiH treba da bude u stvari saradnja između Mađarske i Srbije.

Članovi delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u jesenjem zasedanju Saveta Evrope imali su prilike da čuju izlaganje ministra inostranih poslova Mađarske, Petra Sjatra, koji je pred svim članicama Savet Evrope pohvalio Srbiju u oblasti poštovanja prava nacionalnih manjina i istakao da upravo Srbija treba da bude primer u Evropi za one zemlje koje bi trebale da unaprede poštovanje nacionalnih manjina. Zaista je to bilo zadovoljstvo čuti.

Na kraju ovog svog izlaganja ne mogu a da ne čestitam predstavnicima Srpske liste na ubedljivoj pobedi, na izborima 17. oktobra na KiM i ovi izbori su pokazali da su Srbi jedinstveni kada im je najteže, da veruju u politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje podržaću predložene sporazume. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, uvažena ministarka, izmene i dopune oba predloga zakona i o etičkom Kodeksu narodnih poslanika i izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije pokazuju i dokaz su da Srbija uvažava preporuke evropskih institucija, u ovom slučaju preporuke Saveta Evrope i GREKO-a, kao njenog tela koje čine države za borbu protiv korupcije.

Kada je reč o Kodeksu ponašanja za narodne poslanike kojeg smo usvojili 20. decembra prošle godine, izmene i dopune se odnose na jasne kriterijume za izbor članova etičke komisije, za njihov rad i funkcionisanje, kao i za njihovo razrešavanje. Preporuke GREKO-a se odnose i na veću transparentnost Kodeksa ponašanja za narodne poslanike, za njegovu efikasniju primenu u praksi, kao i za njegove smernice za izbegavanje i rešavanje sukoba interesa.

Drugi predlog zakona se odnosi na izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, koji je predložila sama Agencija za sprečavanje korupcije zbog toga što je uočila da neke članove zakona treba precizirati i pojasniti, i naravno i ovde je reč o ispunjavanju GREKO preporuka.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Predloga zakona o sprečavanju korupcije je završena i Predlogom zakona jača kontrolu Agenciju za sprečavanje korupcije kada su u pitanju osobe koje obavljaju javnu funkciju i njihovi srodnici.

Srbija pokazuje odlučnu borbu u borbi protiv korupcije, to pokazujemo i ustavnim reformama. Cilj tih ustavnih reformi je jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, ali i jačanje kapaciteta policije, tužilaštva, sudstva i Agencije za sprečavanje korupcije.

Srbija pokazuje odlučnu borbu protiv korupcije i najnovijim hapšenjem Belivukove grupe koja je optužena i procesuira se za najteže otmice i na najmonstruoznija ubistva što je javnost u Srbiji i mogla da vidi-

Takođe, Srbija je modernizovala Krivični zakonik važećim međunarodnim standardima, Srbija je pokazala i ostvarila blisku međusobnu saradnju nadležnih državnih organa, imenovani su i oficiri za vezu svih organa za efikasniju saradnju sa Tužilaštvom, tu je i Zakon o poreklu imovine.

Pored zakona o kojima danas raspravljamo, smatram nedopustivim provokacije sa tablicama od strane Prištine i nelegalnih paravojnih formacija ROSU na Kosovu i Metohiji, uverena u naše rukovodstvo, u predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ćemo se izboriti i sa ovom situacijom kojom nam je nametnuta.

Takođe, zgrožena sam kao i velika većina građana Srbije onim što je rekao bivši ombudsman i predsednički kandidat Saša Janković da je trpeo pritiske od strane ambasadora da se približi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kako bi ga rušili iznutra.

Cilj pojedinih stranaca bio je da se izazove … na zdravstveno stanje predsednika Srbije i na njegovu porodicu kako bi se na taj način srušila vlast u Srbiji. Janković je, nažalost, potvrdio ono o čemu je velika većina nas govorila mesecima, a oponenti su nas kritikovali da podižemo tenziju, da spinujemo i da na neki način preterujemo.

Po ko zna koji put smo bili u pravu svi mi, kao i predsednik Srbije koji je sve to znao da je bio meta sa svojom porodicom jer je prisluškivan i praćen.

Sada kada je sve jasno i kada je istina ogoljena, kada su i evropski parlamentarci napustili sastanak o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji zbog nerealnih zahteva Đilasa i njegove malobrojne klike ostaje nam da se u ovom visokom Domu borimo i da donosimo zakone u interesu građana Srbije, da pružimo punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi, da Srbija bude što više ekonomski jaka i privredno napreduje kako bi se glas građana Srbije i njenih predstavnika čuo, pre svega zbog izazova i pritisaka koji nam predstoje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući, kolega Orliću.

Poštovane koleginice i kolege, verujem da su građani i građanke Srbije u današnjoj raspravi mogli da čuju određene političke poruke iz ovog visokog Doma, ali i novine vezane za set ekonomskih zakona koje imaju za cilj da unaprede našu privredu i društvu, koje imaju za cilj da unaprede privredni ambijent Srbije i da menjaju funkcionisanje našeg privrednog sistema.

Predlog zakona o elektronskim fakturama treba da unapredi digitalizaciju, treba da napravi značajni iskorak u borbi protiv korupcije, u borbi protiv sive ekonomije, u uspostavljanju našeg pravnog sistema i unapređenju pravne sigurnosti, ali treba da omogući vidljivost i transparentnost između javnih i privatnih subjekata u Srbiji.

Uspostavljanje transparentnosti kroz Predlog zakona o elektronskim fakturama, kao što su moje uvažene koleginice i kolege rekle, treba da bude fazno i to je veoma važno zbog obaveznog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Cilj ovog zakona je da olakša svakodnevni rad, da uštedi vreme i da smanji troškove proizvodnje. Nesumnjivo je da će Predlogom ovog zakona biti olakšan rad Poreske uprave, da će on doprineti ubrzanju posebnih procesa ali i operativnosti korisnika.

Ovaj zakon je važan i sa aspekta zaštite životne sredine zbog korišćenja smanjenja papirnih faktura. Nesumnjivo je da će ovaj zakon u primeni kada bude izglasan u ovom visokom Domu doprineti da se mnogi problemi reše, ali je važno da se posle usvajanja ovog zakona prođe izvesno vreme kako bi se obezbedila edukacija svih učesnika na tržištu. Na nama, kao narodnim poslanicima je da približimo ovaj zakon i predloženi set zakona svim ciljnim grupama.

Zakon je usklađen sa tekovinama EU. On je praktično uzeo primere najboljeg funkcionisanja iz EU i usklađen je i sa firmama koje se nalaze na teritoriji zemalja članica EU.

U primeni ovog zakona je važno da on bude spušten na lokal, važno je što je radna grupa sa resornim ministarstvom održala nekoliko rasprava, održano je i javno slušanje u ovom visokom Domu i što su predstavnici prirede Srbije građani, predstavnici javnog i privatnog sektora mogli da dostave svoje predloge i što su mnogi od tih predloga i uneti u ovaj Predlog zakona.

Izazov je primena ovog zakona u ruralnim sredinama i mogućnostima pristupa interneta u ovim područjima. Izazov je, takođe, i poštovanje ugovora između privrednih subjekata i informacionih posrednika. Verujem da su predviđene podzakonskim aktima i kazne ukoliko bude kršenja odredaba tih ugovora.

Ono što je veoma važno naglasiti kada je u pitanju Predlog zakona o elektronskom fakturisanju je da je korišćenje sistema elektronskih faktura besplatno, da je cela država sve svoje resurse stavila za ovaj zakon, za primenu ovog zakona. Važno je istaći da se predlogom ovog zakona izbegavaju dodatni troškovi.

Verujem da će ovaj zakon, ono što je za mene najvažnije, u primeni otkriti sve nelegalne transakcije, da će on otkriti potencijalne malverzacije i da neće dozvoliti gomilanje novca preko firmi, kao što je na Mauricijusu ili nekim Devičanskim i nekim drugim ostrvima, kao što smo to u proteklom periodu mogli da vidimo od firmi Dragana Đilasa.

Ovaj set predloženih zakona, sa usvojenim rebalansom, treba da nam u ovoj pandemiji omogući i nova radna mesta, treba da nam omogući dalje otvaranje novih fabrika, da imamo veća direktna strana ulaganja.

Smatram da je Zakon o elektronskom fakturisanju, zajedno sa predloženim ekonomskim zakonima, uz rebalans, jedan važan iskorak za celo društvo.

U danu za glasanje ću podržati ovaj predloženi set zakona.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predloženi treći paket pomoći i predloženi rebalans predstavljaju snažan impuls države građanima i privredi na pandemiju sa korona virusom, predstavljaju najbolji mogući odgovor svim dušebrižnicima i svim kritičarima na izazove sa kojima se Srbije uspešno nosi.

Prva dva paketa pomoći su bila sa ciljem da građani i privreda prežive ovaj težak period, najteži u ekonomskom smislu posle Drugog svetskog rata, a treći paket sa predloženim rebalansom je već podsticaj preduzećima da zadrže radnike na svojim radnim mestima do kraja ove godine i podsticaj privredi da, kada se završi ova kriza, korona kriza, bude otvorena za nova tržišta.

Prva dva paketa pomoći su se pokazala kao dobro osmišljeni, dok je naša privreda pokazali otpornost i žilavost, a verujem da će i ovaj treći paket sa rebalansom ispuniti svoju svrhu.

Za svo ovo vreme Srbija se uspešno bori na dva fronta – na privrednom i na zdravstvenom, i na oba ima značajne rezultate. Dok su mnogo razvijenije zemlje u lokdaunu, imaju probleme sa nabavkom vakcina, u Srbiji se uspešno sprovodi vakcinacija stanovništva i istovremeno otvaraju fabrike najvećih svetskih firmi, čuvaju se radna mesta i povećavaju plate i penzije.

Danas se u svetu sve više govori o Srbiji kao uspešnom modelu protiv korona krize i danas se o Srbiji u svetu govori kao zemlji u kojoj se grade bolnice, u kojoj se vakcine primaju po izboru i sprovode po uspešnom modelu digitalizacije i danas se na naše veliko zadovoljstvo govori o Srbiji koja će biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će proizvoditi svoju vakcinu, a sve više se govori i o privrednom uspehu Srbije.

Opšte je poznato da je Srbija prošle godine imala pad BPD-a od samo 1% što je, podsećam, bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi i što je danas sa pravom u ovom visokom domu više puta i rečeno.

Međutim, ti rezultati nisu samo u BDP. Tokom 2020. godine Srbija je u odnosu na 2019. godinu uspela da poveća industrijsku proizvodnju za 0,4%, uspeli smo ove godine da imamo 50.500 više radnih mesta u odnosu na prošlu godinu, uspeli smo da zadržimo inflaciju na 1,6%, uspeli smo da povećamo plate i penzije, penzije za 5,9% u ovoj godini. Prosečna plata u januaru je iznosila 536 evra, cilj je da do kraja 2021. godine prosečna plata u Srbiji bude 600 evra, a 2025. godine 900 evra.

Takođe, javni dug je pod kontrolom. Činjenica da je i budžet za ekologiju veći za 50%, da su 3,4 milijarde uložene u 22 lokalne samouprave za izgradnju kanalizacije i fabrika za prečišćavanje je nešto što smo pre nekoliko godina mogli samo da sanjamo ili samo da maštamo, da se u zdravstvo ulaže milijarda više ove godine samo u odnosu na prethodnu godinu, da se u kapitalne investicije u ovom trenutku ulaže 7,2% BDP, što je za 1,5 puta više u odnosu na 2010. godinu kada se u kapitalne investicije ulagalo 3,1% BDP ili za trećinu više u odnosu na 2019. godinu kada se u kapitalne investicije uložilo u Srbiji 4,9% BDP. Sve to govori o našoj ekonomskoj sigurnosti, o našoj političkoj stabilnosti, o atraktivnosti Srbije za ulaganje i boljem imidžu.

Činjenica da će se u Srbiji graditi osam auto-puteva u ovoj godini, četiri se već grade još četiri su u planu, da građani Srbije već za koji dan od 28. aprila treba da se prijave za nove podsticaje i nova sredstva države, činjenica da smo posle 2015. godine upravo ove godine prvi put zabeležili da se naši mladi, obrazovani ljudi iz sveta, iz Evrope vraćaju u našu zemlju u odnosu na to koliko ih ide, su od nemerljivog značaja.

Predlog da mi ovu godinu završimo sa 6% BDP je veoma važan i drago mi je što smo danas od vas ministre čuli da realni pokazatelji idu u tom pravcu. Zašto je to važno? Zbog toga, po mom mišljenju, da i građani koji do sada nisu osetili efekte mere, sa tim BDP će imati mogućnosti da osete efekte ekonomske konsolidacije.

Ono što smatram veoma važnim u narednom periodu je da, a nije direktna nadležnost vaša ministre Mali, je da što pre, ukoliko nam to situacija bude dozvoljavala, decu vratimo u škole, da ih vratimo u klupe zbog socijalizacije i mnogo faktora, da studente vratimo na fakultete zbog predavanja, zbog vežbi, zbog prakse, to smatram veoma važnim.

Sve su ovo činjenice koje pokazuju da se Srbija odlično nosi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa svim ovim izazovima, da pokazujemo da zdravlje nacije za nas nema cenu, da se borimo za ekonomiju, nikad veće investicije i bolji život građana Srbije. Zbog toga ću u Danu za glasanje podržati predloženi rebalans sa svim pratećim zakonima.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani, prvi put se u pravnom sistemu oblast energetike reguliše na ovaj način, oblast koja je od posebnog državnog i nacionalnog interesa.

Predloženi zakoni su usklađeni sa evropskim standardima, prošli su sve procedure, održano je javno slušanje i obavljeni su razgovori sa privrednicima, što smatram veoma važnim.

Ovim setom energetskih zakona moraćemo da smanjujemo probleme, da smanjujemo termoelektrane na ugalj, da smanjujemo individualna ložišta na ugalj, da krenemo sa konkretnim aktivnostima u proces energetske tranzicije.

Predloženi zakoni daju osnovu da se ispunjavaju standardi kada je u pitanju održivi razvoj u oblasti klimatskih promena.

Da bi Srbija bila energetski bezbedna zemlja i sigurna zemlja važna su tri pravca. Prvi se odnosi na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, drugi se odnosi na racionalnu upotrebu energije, a traći se odnosi na rudarstvo i geološka istraživanja, s obzirom da Srbija ima velike rezerve uglja.

Mi se ne možemo odreći proizvodnje uglja u dogledno vreme, ne možemo se odreći kao što je i pomenuto u ovom visokom Domu, kao što to nisu uradile ni Poljska, ni Nemačka, ali moramo da smanjimo podzemnu eksploataciju i primenjujemo ekološke standarde.

Prvi put se predviđa da imamo investicioni plan u oblasti energetike. Vi ste u ovom visokom Domu u raspravi sa kolegama predložili jasan investicioni plan u vrednosti od 16 milijardi evra, jasno po oblastima. To smatram veoma važnim.

Mene ohrabruje i činjenica da je za osumoravanje u oblasti rudarstva do 2030. godine, predviđeno 1,6 milijardi, a da je već do sada utrošeno 600 miliona evra.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, važne su i po mom mišljenju bitne novine koje se odnose na nove procedure za izdavanje dozvola za geološka istraživanja, zatim osnivanje Rudarsko-geološke komore i zahtev koji smatram veoma važnim, a koje je vaše Ministarstvo predložilo Ministarstvu finansija, a to je za povećanje rudne rente u Srbiji koja se kreće od 3% do 8% prihoda, u Hrvatskoj je na 10%, u Rumuniji je 12%, u Sloveniji 18%, dok je u Rusiji 22%.

Ohrabruj u planovi u petogodišnjem ciklusu vezani za rast BDP-a, u oblasti rudarstva i energetike. Umesto sadašnjih 5,5% učešća rudarstva i energetike, plan je da to bude između 7% i 9%.

Procena je da vrednost investicija u ovoj oblasti bude najmanje 16 milijardi evra, i ne sumnjivo je da će ovaj set zakona dati jedan zamajac privredi, koji je neophodan.

Srbija ima ogroman potencijal u oblasti energetike i Srbija taj potencijal mora na jedan racionalan način da iskoristi. Građani i lokalne samouprave moraju aktivno da se uključe, za početak su potrebni podsticaji, ali to je nešto što je i predviđeno i što smatram obaveznim.

Želim posebno da istaknem, kao bitnu novinu Predloga zakona o energetskoj efikasnosti i činjenicu da se na svakoj firmi, na svakoj kući, na svakoj školi, u svakoj hali predviđaju solarni paneli kao mogućnost da se proizvodi zelena energija i na taj način smanje troškovi i proizvodnja energije iz takozvanih prljavih izvora.

Set predloženih zakona ide u pravcu da Srbija i njeno stanovništvo zaštiti od uništavanja prirodnih resursa koji nisu obnovljivi i ide u pravcu sprečavanja zagađenja životne sredine u kojoj živimo.

Ovim zakonima ćemo dati poseban doprinos zdravlju građana i kvalitetu života svakog građanina.

Nesumnjivo je da nam je za primenu ovih zakona potrebna ekonomska i finansijska stabilnost.

Takođe smatram veoma važnim ono što ste vi rekli na početku danas u obrazlaganju ovih zakona, da je cilj da Srbija do 2040. godine, proizvodi 40% energije iz obnovljivih izvora, a 2050. godine 50%.

Mislim da je veoma važno što Srbija sa ovim setom zakona ide u pravcu i regionalnog povezivanja. Takođe ste danas u obrazlaganju ovih zakona pomenuli i Zelenu agendu. To je nekih devet milijardi evra koje je Evropska unija predložila za ceo region.

Moje pitanje za vas je koliko će Srbija u oblasti energetike iskoristiti od ovog novca? Da li je Srbija već, odnosno resorno ministarstvo i Vlada konkurisala za ova sredstva sa nekim projektima?

Na kraju, želim da istaknem da su ovi zakoni dokaz da Srbija preduzima važne korake u oblasti energetike, u oblasti zaštite životne sredine, i da bez obzira na to što svi imaju pravo na svoje mišljenje i na svoje stavove, nedavni ekološki protesti su bili nesumnjivo politički motivisani i sa neodgovornom retorikom.

Ono što želim posebno da istaknem je da je za svaki rezultat potreban jedan odgovoran, ozbiljan pristup i rad i da je to najvažnije.

Ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege iz Srpske napredne stranke podržati ovaj set predloženih zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice, koleginice Kovač.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mostovi su oduvek spajali ljude i povezivali ih zbog njihovih potreba. Tako je bilo, tako će i biti i zbog toga je ovaj Sporazum o kojem danas raspravljamo u ovom visokom Domu veoma važan, Sporazum između Republike Srbije i Saveta ministara BiH o rekonstrukciji i održavanju putnih međudržavnih mostova.

Taj Sporazum je važan iz dva razloga. Prvi je, po mom mišljenju, zbog jačanja regionalne infrastrukture, a drugi zbog jačanja bilateralne saradnje između Srbije i BiH.

Srbija i BiH treba da rade na jačanju političkog i parlamentarnog dijaloga, sa jedne strane, i sa druge strane na jačanju ekonomske saradnje i na zajedničkim nastupima, ekonomskim nastupima sa zemljama trećeg svete, kada je u pitanju ekonomsko tržište.

Zato su zajednički infrastrukturni projekti važni za povezivanje građana dve zemlje. Posebno bih istakla kao što su to i moje kolege do sada uradile, autoput Beograd Sarajevo, Srbija će tu svoj deo posla ispuniti, kada je u pitanju izgradnja 19 kilometara od Srbije prema Bjeljini, i izgradnja mosta na Savi.

Naravno kada je u pitanju izgradnja i gasovoda koji će od Inđije povezivati u balkanskom toku Srbiju i BiH, aerodrom na Trebinju, i mnogi drugi infrastrukturni projekti.

Srbija želi aktivnu saradnju sa centralnim, ali isto tako i sa entitetskim delovima BiH, želimo saradnju u oblastima koje su od značaja za obe zemlje, kao neko ko je rođen u Novom Pazaru, i čija porodica i dalje živi dole, u ovom delu Srbije, želim da istaknem, koliko je za građane, Raške, Sandžaka, važan dobar odnos između Beograda i Sarajeva.

Srbija želi da što bolje razume Bošnjake, da razume njihove potrebe i njihove prioritete i državne ciljeve, ali isto tako, Bošnjaci u BiH, treba da znaju da Srbija ima ustavnu obavezu da štiti Republiku Srpsku.

Srbija želi sestrinske odnose sa Republikom Srpskom, želi da intenzivira i ulaže u izgradnju ovog dela BiH, a na to nas obavezuju i specijalne veze, koje Srbija ima sa Republikom Srpskom.

Istakla bih dva važna regionalna događaja kao primer humanosti i solidarnosti između BiH i Srbije, a to su poplave koje su bile 2014. godine, i ova pandemija sa Korona virusom.

Takođe, veoma važno da istaknem da zbog zajedničke budućnosti i regionalne saradnje ostaje otvoren poziv za priključivanje BiH „mini Šengenu“, to bi veoma olakšalo kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala i sa ovim delom Zapadnog Balkana.

Ohrabruju dva veoma važna događaja koja su najavljena za buduću saradnju BiH i Srbije. Prvi koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prilikom nedavne posete Sarajevu, to je zajednički samit dve države koji bi trebalo da se krajem leta i početkom jeseni održi ovde u Beogradu i koji bi trebalo da poboljša i otvori granice dve zemlje. Drugi je zajednička vojna vežba između Srbije i BiH, posle dužeg niza godina, koja bi trebalo da se održi na Manjači.

Na kraju, želim da istaknem i pošaljem poruku da Srbija želi što bolju i intenzivniju regionalnu saradnju i što bolje ekonomsko okruženje za sve zemlje u regionu. Tržište zapadnog Balkana je posle EU najvažnije za Srbiju. Zbog toga nam je i bitno međusobno poverenje i da održimo mir.

U danu za glasanje sa svojim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima iz Srpske napredne stranke ću podržati ovaj sporazum.