Kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, moje mišljenje je da danas imamo tri izuzetno dobra predloga zakona. Moram vam reći da sam se spremajući se sa za ovu diskusiju pre svega radovala zbog toga što u ime poslaničke grupe NS mogu da argumentovano govorim o predlozima ovih zakona. Jedino što moram da konstatujem i složila bih se sa mojim kolegama prethodnicima, imali smo zaista zbog hitnosti donošenja ovog zakona vrlo malo vremena da se pripremimo i to svakako utiče na kvalitet diskusije u parlamentu koja uvek mora da bude argumentovana, konkretna i sa činjenicama.
U obrazloženju ovog zakona, a i vi ste gospodine ministre danas rekli da je cilj Zakona o zaštiti potrošača pre svega jedna sveobuhvatna i konkretna zaštita potrošača na teritoriji Republike Srbije. Pri tome se prevashodno misli na edukaciju i informisanje potrošača, na zaštitu njihovih ekonomskih interesa, na rešavanje potrošačkih problema, kao i zastupanje potrošačkih interesa, ali i dostupnost roba i usluga.
Mislim da ni u jednom trenutku ne smemo zanemariti činjenicu da je ova oblast veoma važna u zemljama EU i da se tako tretira i u njihovim zakonima. Razlog za to je više nego jednostavan, jer svi mi bez obzira kojom se delatnošću bavimo, bez obzira na naše trenutno materijalno stanje koje imamo, na našu kupovnu moć smo deo te jedinstvene armije potrošača u okviru ne samo jedne države nego i šire. Svet nije postao globalan pre svega samo zahvaljujući munjevitom brzinom razvoja informacionih tehnologija nego i zahvaljujući izuzetno dinamičnoj razmeni dobara i usluga.
Kada budemo analizirali pojedine odredbe ovog zakona treba da imamo u vidu činjenicu da su i oni najveći trgovci i prodavci istovremeno u privatnom životu potrošači. Složiću se sa konstatacijom da je efikasna zaštita potrošača moguća samo ukoliko se kreira takvo okruženje koje će omogućiti da ostvaruju i koriste svoja prava. Šta to zapravo znači? To znači da svi mi treba da budemo svesni u svakom trenutku svojih prava i odgovornosti kao potrošači, da imamo nesmetan pristup svim informacijama i savetima, te da su nam dostupna sredstva pravne zaštite kao i odgovarajuća nadoknada štete.
Međutim, moram ovom prilikom da kažem da je primena ovog zakona koji, još jednom moram da naglasim izuzetno dobar, neće imati svoj puni efekat i zavisiće od toga da je prosto krajnji trenutak da se kod nas razvije zdrava konkurencija i istinski tržišna utakmica. Moram ovom prilikom i da apelujem na sve one, a pre svega na resorno ministarstvo i Vladu, koji učestvuju u kreiranju naše ekonomske politike da vode računa o sebi, da se u narednom periodu pojave novi, kako bih rekla, značajni igrači koji bi tržišnu utakmicu učinili zanimljivijom. Ali, da bismo imali i strane i domaće investitore koji bi učestvovali na pravi način u toj tržišnoj utakmici, prvi i osnovni preduslov je da se popravi položaj potrošača u Republici Srbiji i to ukidanjem neformalnih monopola i kvazi monopola koji na žalost kod nas i dalje postoje i vrlo su dominantni.
Dok se ovo ne desi plašim se da ćemo i dalje biti svedoci brojnih primera koji idu u prilog tvrdnji da je naš potrošač u podređenom položaju u odnosu na trgovca, jer samo zdrava konkurencija štiti potrošača u suštinskom smislu reči. Ni jedan zakon koliko god on bio dobro napisan, ni jedna inspekcijska služba koliko god ona bila dobro organizovana neće naterati trgovca, odnosno prodavca da promeni ustaljeni sistem ponašanja bez zdrave konkurencije. Znači, jaka konkurencija je ta koja vas tera da spuštate cene, da poboljšate kvalitet usluga, da jednostavno učinite sve što je potrebno da kada recimo dajete popuste da to zaista suštinski budu popusti. Navešću primer jednog autlet centra koji je u Pandorfu nadomak Beča koji u vreme božičnih praznika je nezaobilazno mesto za većinu turista.
Dakle, u razvijenim tržišnim privredama kupac u punom smislu te reči nosi naziv njegovo veličanstvo kupac. Dakle, u razvijenim demokratskim evropskim zemljama kupac je uvek na prvom mestu i nadam se da ćemo se mi kao društvo kretati u tom pravcu.
Svakako da novi zakonski predlog predstavlja pomak u odnosu na postojeće rešenje, jer imajući u vidu dinamičnost ove oblasti logično je da je došlo do promena u odnosu na period od pre tri godine i da te promene zakonska regulativa treba da isprati na adekvatan način. Naravno da je tu potrebno i preciziranje nadležnosti resornog ministarstva. U institucionalnom pogledu potrebno je po mom mišljenju pre svega pojačati rad svih nadležnih inspekcijskih službi na terenu.
Samo bih želela da navedem jedan primer za ovo. Član 6. svojom standardnom formulacijom propisuje da je trgovac dužan da na nedvosmislen, čitak i lak i uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge u skladu sa propisima koje uređuje trgovinu. Međutim, uđite u bilo koju našu trgovinu, prodavnicu uverićete se da se ova zakonska odredba masovno krši, tako da bi inspekcijski organi kada bi imali kapacitet pre svega da se bave ovom pojavom imali pune ruke posla pišući kazne, odnosno prijave.
Član 8. ovog zakona propisuje da je trgovac koji nudi ili oglašava vršenje usluge trajnog snabdevanja električnom energijom, gasom, toplotnom energijom ili vodom dužan da u ponudi jasno istakne pod jedan, jediničnu cenu potrošene električne energije ili toplotne energije, jediničnu cenu potrošene vode ili gasa. Ne znam za vodu ili gas, ali moram da kažem da za račune za električnu struju mnogi od nas i dalje za njihovo razumevanje moraju da imaju pre svega fakultetski nivo poznavanja matematike, a da ne pominjem ukoliko treba da reklamira taj račun za električnu energiju na šalterima distribucija vam kažu pre svega platite taj račun, pa onda reklamirajte.
Veoma je važno što član 14. Predloga zakona propisuje da potrošač nije dužan da plati bilo kakav oblik dodatnih troškova, uključujući poštanske troškove i troškove transporta i isporuke, ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača za konkretne dodatne troškove, što je svakako dobro rešenje.
Član 15. predviđa da se novčana obaveza koju potrošač plaća putem banke, javnog poštanskog operatera ili drugog nosioca platnog prometa, ima smatrati izmirenom na dan kada su nosioci platnog prometa primili nalog za plaćanje potrošača.
Moram da kažem da sam više puta bila u situaciji, i ja i veliki broj građana Srbije, koji su se suočili sa činjenicom da kada plate porez na imovinu, u poreskoj upravi kažu da smo kasnili po nekoliko dana i da nam se zbog toga obračunavaju kamate. Znači, zaista je potrebno uvesti red, što ovaj zakon vrlo jasno i ukazuje. Praktično, na taj dan kada se evidentira uplata, to treba da bude evidentirano i u poreskim upravama, da jednostavno nema razloga da tu bude bilo kakvog zastoja, uračunavanja nepotrebne kamate i da se na taj način više građani Srbije ne mogu oštećivati.
Smatram da je jako dobro rešenje u članu 16. koje predviđa da osnovni principi zaštite potrošača treba da postanu sastavni deo i nastavnih programa u osnovnim i srednjim školama, ne samo zbog toga što se deca kroz naš školski sistem, u najranijem periodu obrazovanja uče o pravima i obavezama potrošača, nego što će na pravi način steći znanje o tome i donekle popraviti deformisanu predstavu o tome šta je zapravo smisao kupovine.
Čl. 17-26. preciziraju pojmove – nepoštene, obmanjujuće, nasrtljive poslovne prakse, što je izuzetno važno, s obzirom da se svi mi u praksi, u trgovinama, susrećemo sa ovakvim pojavama, a one do sada, nažalost, nisu na pravi način mogle biti zakonski sankcionisane.
Evo jednog konkretnog primera. Nedavno se pojavila informacija da su tržišni inspektori povukli iz prodaje na hiljade pari obuće vredne 9,4 miliona dinara. Akcija je, ako se ne varam, sprovedena početkom aprila ove godine, zbog velikog broja reklamacija potrošača. Čak trećina svih primedaba kupaca na kvalitet kupljene robe odnosila se na obuću, najčešće patike koje bi se samo posle nekoliko nošenja pohabale, rašile, odlepile ili bi im pukao đon. Veliki je problem što je u prodavnicama gotovo nemoguće pronaći obuću za kišno vreme u kojoj nisu prelepljene akreditacije na stranom jeziku koje obaveštavaju sve potrošače o kvalitetu te obuće, odnosno da li je ona vodootporna ili ne.
Pripremajući se za ovu raspravu, pročitala sam konstataciju gospodina Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača, koji je rekao da je to uobičajeni trik trgovaca, uvoznika ili proizvođača, koji se na taj način štite ako obuća odnosno čizme ili cipele propuste vodu.
Navešću i drugi primer – reklamiranje da je proizvod bez aditiva, da je proizveden u EU, da je organskog porekla, a da to zapravo nije slučaj, što takođe spada pod nepoštenu poslovnu praksu. Da ne zaboravim ovom prilikom i obaveštenja mobilnih i kablovskih operatera o promeni cene i uslova paketa bez prethodnog pristanka potrošača ili besplatan bankarski kredit iza koga se kriju administrativni troškovi.
Predloženi tekst zakona sankcioniše nesavesne trgovce, što je naravno odlično, ali treba imati u vidu i činjenicu da mnogi potrošači nisu svesni da su žrtve ovakve prakse i stoga treba poraditi na opštoj edukaciji.
Potpuno je jasno da potrošač mora da zna šta tačno kupuje, pa je svaka nerazumljiva i dvosmislena informacija deo nepoštenog poslovanja. Koliko često smo se samo susreli sa nečitkim deklaracijama koje su napisane sitno, koje su napisane bledim i mutnim slovima? Takođe, sa unošenjem nepravičnih i štetnih odredbi uopšte i pivske ugovore čiji je smisao stavljanje potrošača u neravnopravan položaj, sa dovođenjem u zabludu, sa skrivanjem važnih odredbi u tekstu i tako unedogled.
Zato smatram da je odredba člana 41. izuzetno važna, jer propisuje da ugovorna odredba obavezuje potrošača samo ako je izražena jednostavnim, jasnim i razumljivim jezikom, kako bi ga shvatio razuman čovek, potrošačevog znanja i iskustva.
Odredba u članu 42. favorizuje potrošača tako što predviđa da se nejasne odredbe ugovora između potrošača i trgovaca moraju tumačiti u korist potrošača.
Vrlo je važno što član 84. ovog zakona prepoznaje pojam ugroženog potrošača kao socijalne kategorije, što Vlada bliže uređuje kriterijume za definisanje ugroženih potrošača kao i specifične uslove za obezbeđivanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ovoj kategoriji potrošača, što je u našoj ekonomskoj situaciji apsolutno neophodno.
Član 86. sadrži nekoliko izuzetno važnih rešenja kojima se maksimalno štite potrošači u odnosu na snabdevanje strujom, vodom, gasom, toplotnom energijom i mislim da je to dobro, kao i članovi od 123. do 126, koji na jedan vrlo jasan način definišu strategiju zaštite potrošača, jer, pre svega, pored Narodne skupštine, Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača, uključuju i nevladine institucije koje svojim stavovima i svim onim što čine odgovaraju zahtevima sveobuhvatne zaštite potrošača.
Smatram da postojeća udruženja i organizacije koje se bave ovom problematikom rade dobar posao u datim okolnostima i da ih treba svakako dodatno afirmisati, što je i intencija predlagača zakona.
Član 126. na jedan jasan način definiše poslove nadležnog ministarstva. Ne bih to posebno obrazlagala.
Na kraju ove rasprave o Zakonu o potrošačima želim još jednom da ponovim jednu veoma važnu stvar – da samo jaka i zdrava konkurencija može realno da nametne našim trgovcima nove standarde i obrasce ponašanja.
Moram da navedem još jedan konkretan primer iz Velike Britanije. Kada u Velikoj Britaniji kupite bilo kakav odevni predmet, garderobu ili obuću, imate pravo da u roku od 14 odnosno 28 dana, bez ikakvog posebnog obrazloženja što ste se predomislili, vratite taj odevni predmet i garderobu i uredno dobijete novac. Priznaćete da ovo deluje kao apstrakcija u našim uslovima, ali je to isključivo posledica konkurencije koja jednostavno tera trgovce da adekvatno tretiraju potrošače.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama i zakona o dopunama Zakona o poštanskim uslugama, vrlo ću kratko reći da su potrebe donošenja ovih zakona motivisane pre svega potrebom za racionalizacijom rada državne uprave u Republici Srbiji, da su takođe ova dva zakonska predloga vrlo dobra i jasna i obaveštavam vas da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona.

Poštovana predsednice i kolege narodni poslanici, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, pred nama su nekoliko međunarodnih sporazuma i potvrđivanja amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati sva četiri međunarodna sporazuma, kao i Sporazum o operativnoj, strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije i ovaj amandman koji je preporučio Međunarodni komitet za eliminaciju, diskriminaciju žena.
Smatram da se uticaji jedne države i njen značaj u međunarodnim odnosima pored njene ekonomske i vojne moći meri i njenim učešćem i aktivnošću u multilateralnim i međunarodnim organizacijama, ali i raznovrsnošću bilateralnih kontakata. Svaki bilateralni sporazum sa drugom državom može biti od koristi našoj državi, odnosno pre svega našim građanima. Iako se u prvi mah može učiniti da su neki partneri manje bitni od drugih i da nema neke preterane koristi od pojedinih međunarodnih sporazuma, mišljenja sam da se bogatstvo jedne države na međunarodnom planu upravo može kvantitativno iskazati kroz veliki broj važećih sporazuma o najrazličitijim vidovima saradnje pa i o ukidanju viznog režima za državljane ugovornih strana.
U ovom konkretnom slučaju Republike Srbije i Mongolije o ukidanju viznog režima za nosioce službenih i diplomatskih pasoša, kao i između Republike Srbije i države Laos, mislim da će doprineti lakšem kretanju naših državljana i samim tim to će predstavljati i potencijalnu mogućnost uspostavljanju tešnje ekonomske saradnje sa navedenim državama.
Što se tiče potvrđivanja Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama, izdvojila bih dve veoma važne stvari. Prva je da je regionalna saradnja za Srbiju veoma važna, da se u poslednje dve godine popravljaju odnosi između Republike Srbije i Crne Gore i da je ovaj sporazum, takođe, i u sklopu sveobuhvatne štednje na osnovu koje se predviđa racionalizacija našeg diplomatsko-konzularne mreže, te je sasvim logično da sa Republikom Crnom Gorom sklopimo jedan ovakav sporazum koji je veoma značajan zbog toga što će našim državljanima u tim zemljama omogućiti da pre svega imaju jednak tretman kao i ostali građani tih zemalja i što će im se pružiti svaki oblik zaštite i pomoći koji im je potreban.
Što se tiče ovog Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, o njegovom značaju posebno ne treba govoriti. Vrlo je važno što potpisujemo ovaj sporazum, pre svega zbog toga što ćemo imati pristup operativnim podacima kojima raspolaže Evropol i što će to svakako biti od velike koristi našim nadležnim organima u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, ali i što će omogućiti da se ovi operativni podaci iskoriste i u sklopu prevencije protiv potencijalnih pretnji terorističkim aktima.
Saradnja sa Evropolom, pored pristupa operativnim podacima, je, po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije, značajna i zbog toga što ono obuhvata i razmenu stručnih znanja, opštih izveštaja o stanju u ovoj oblasti, što obuhvataju rezultate strateških analiza. Imaćemo i podatke o kriminalističkim istražnim postupcima, podatke o metodama prevencije i mnoge druge.
Na kraju bih želela da kažem nekoliko reči i o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Borba protiv svih oblika diskriminacije i nasilja je odgovornost i obaveza celog našeg društva. Srbija je do sada potpisala veliki broj međunarodnih sporazuma i obavezala se kao država, demokratska država i mi kao društvo da ćemo se boriti protiv svih oblika diskriminacije.
Vrlo je važno što Komitet za eliminaciju diskriminacije žena pre svega ceni sve ono što država članica preduzela u ovoj oblasti, ali je i ohrabruje da preduzme nove korake, nove zakonske mere, nove aktivnosti i akcione planove u oblasti zaštite protiv svih oblika diskriminacije.
Takođe, ohrabruje državu članicu da podstakne nivo podizanja svesti žena o njihovim pravima, da menja zakone u cilju efikasnog sprečavanja svih oblika nasilja, da podstakne žene u svakoj zemlji, koje su žrtve nasilja, da prijave te oblike nasilja, da takođe podstakne da sve žene, zajedno sa muškarcima, imaju jednake zarade i da poboljša pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zašiti.
Kao i što sam rekla, mi smo do sada i u prošlom sazivu usvojili nekoliko vrlo važnih zakona, pre svega Istambulsku konvenciju. Međutim, u praksi i dalje imamo veliki oblik diskriminacije na svim nivoima.
Žene su žrtve i porodičnog i seksualnog nasilja i, jednostavno, moramo svi shvatiti da žene nisu statistika, nisu prazni brojevi na papiru, da one imaju svoje ime i svoje prezime i da su one nečije ćerke i majke. One ne smeju da postanu svakodnevno nešto sa čime smo se mi pomirili i na šta smo navikli i zbog toga moramo tražiti kao društvo i kao država odgovore na sve oblike diskriminacije.
Iskoristila bih ovu današnju raspravu i istakla nekoliko vrlo konkretnih predloga koje u narednom periodu moramo preduzeti. Ti koraci se, pre svega, odnose na poboljšanjem međuresorske, međusektorske saradnje. Kad to kažem, onda pre svega mislim na bolju koordinaciju između policije, tužilaštva, centara za socijalni rad i svih ostalih institucija. Nedostaje nam prevencija kada je u pitanju diskriminacija.
Potrebna nam je i promena Krivičnog zakona zbog toga što smatram da je on prilično neprecizan, jer za krivično delo nasilja u porodici predviđena je kazna od jedne do osam godina. Moj stav je da mora biti vrlo precizan.
Potrebna nam je i promena nastavnih planova i programa od najranijih uzrasta. U predškolske i osnovne škole moramo uvesti predmete koji se odnose na seksualno nasilje i zdravstvenu zaštitu kako bi naši najmlađi učenici, pre svega dečaci bili obučavani i vaspitavani da diskriminacija i nasilje razara državu i društvo.
Potrebna nam je i adekvatna zdravstvena strategija. Zbog čega to kažem? Zbog toga što su mnogi nasilnici smešteni u psihijatrijske ustanove i psihijatrija u tim ustanovama odradi svoj deo posla. Oni tamo borave 10 do 15 dana, međutim, kada se vrate kući, kada se vrate u svoje porodice nemaju adekvatnu kontrolu i oni ponovo podstiču nasilje.
Takođe, policija je ne mali broj puta do sada privodila nasilnike na osnovu prijava žena koje su bile žrtve nasilja i posle nekoliko sati ti nasilnici su puštani svojim kućama i mnoge žene danas nisu žive zbog toga.
Postavljam još jednom pitanje ko će dati odgovor na sve ovo što sam rekla? Mislim da u narednom periodu moramo tražiti vrlo konkretne odgovore na ova pitanja, s obzirom da se kao društvo i kao država suočavamo sa velikim brojem i diskriminacije i nasilja. Hvala.

Poštovana predsednice, moje pitanje će biti upućeno ministru prosvete Srđanu Verbiću, s obzirom da se suočavamo sa hiperprodukcijom visokih ocena u školama i na univerzitetima i da je to jedan od naših najvećih problema u oblasti obrazovanja u Srbiji.
Prema podacima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, svaki drugi učenik osmog razreda je odličan, a prošle godine u generaciji maturanata osnovne škole imali smo činjenicu da je svaki sedmi učenik bio vukovac. Slično je i na univerzitetima. Godine 2001. na svim državnim univerzitetima bilo je 1147 akademaca sa prosečnom ocenom višom od 8,5, a danas ih je oko 17500, a prosečna ocena u tom periodu od 2001. godine do današnjeg dana je podignuta sa 7,5 na 8,5.
Deljenje visokih ocena bez pokrića je veliko društveno zlo, daje lažnu sliku o našim školama, a đacima neće pomoći kada jednog dana budu hteli da se zaposle. Škole se više-manje utrkuju koja će da ima bolje uspehe. Na osnovu toga oni dobijaju velike nagrade. Neki nastavnici koji drže stroge kriterijume često su pod pritiskom celog kolektiva da popuste.
Posledice ovakvih trendova u školama su ogromne razlike između ocena i postignuća đaka na nezavisnim testiranjima. Tako naše petice na PISA testovima jedva postaju trojke i za odlične đake se na osnovu rezultata PISA testova ispostavlja da su funkcionalno nepismeni.
Previše reproduktivnog znanja naših đaka, a manjak reproduktivnog znanja je dugo ukorenjen problem i ministru prosvete Srđanu Verbiću je odlično poznat. S obzirom da niste do sada bili u situaciji da menjate naš sistem obrazovanja, moje pitanje za vas je – šta ćete konkretno preduzeti kako bi se smanjio broj vukovaca i to reproduktivno znanje zamenilo funkcionalnim?
Moj predlog je da imamo što više nezavisnih testiranja. Država mora obezbediti sredstva za to, ali me interesuje šta će konkretno Ministarstvo obrazovanja preduzeti po ovom pitanju? Hvala.

Uvažena predsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, verujem da nije bilo ni malo lako sklopiti ovako povoljan aranžman, sporazum i zajam Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Međutim, ako uporedimo neki period koji je neposredno iza nas i kada smo se zaduživali po mnogo većoj kamatnoj stopi, ovo je svakako napredak. Ja verujem da će mere Vlade Republike Srbije i konkretna ulaganja u proizvodnju, u tehnologiju, u nova radna mesta iz ovih zajmova i sporazuma omogućiti da naša privreda postane što razvijenija i da ćemo mi, kao što je rekao kolega iz JS, kao Turska jednog dana uspeti da vratimo sve dugove.
Zbog građana Srbije koji nas gledaju želela bih da kažem samo nekoliko rečenica o Ujedinjinim Arapskim Emiratima.
Mislim da je vrlo važno što su oni pokazali veliko interesovanje za ulaganje u Srbiju, s obzirom da kao jedna velika zemlja sa razvijenom privredom vrlo pažljivo biraju gde će ulagati svoj novac. Poznato je da su u Ujedinjeni Arapski Emirati šesta zemlja po bogatstvu, koja je prošle godine imala BDP od 368 milijardi dolara, odnosno 49 hiljada dolara po glavi stanovnika, što je 10 puta veći BDP nego što ga ima Republika Srbija.
Godišnji suficit Emirata u razmeni sa svetom iznosi oko 50 milijardi dolara. Sektor usluga je takođe u velikoj ekspanziji. Recimo, samo u građevinskoj industriji oni imaju projekte od 350 milijardi dolara.
Navešću jedan podatak koji je za mene bio vrlo interesantan iz 2006. godine, da su Emirati, Dubai i Katar širom sveta kupili kompanije u ukupnoj vrednosti od 78 milijardi dolara.
Saradnja Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa zemljom koja beleži ovakvu ekspanziju svakako nam ide u korist.
Ovaj ugovor o zajmu, kao i prethodni, je logična posledica Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Emirata, potpisanog u februaru mesecu prošle godine.
Naša poljoprivreda kao privredna delatnost je ovim sporazumom nekako stavljena u prvi plan. Ideja je da Ujedinjeni Arapski Emirati obezbede finansijska sredstva za modernizaciju celokupne srpske poljoprivrede, dok bi Republika Srbija, što je po mom mišljenju veoma važno, ovako uložena sredstva otplaćivala višegodišnjim garantovanim isporukama najrazličitijih poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, deteline, mesa, mlečnih proizvoda. Ovi proizvodi bi se iz Srbije izvozili posredstvom kompanije „Al Dahra“ na tržište ne samo Ujedinjenih Arapskih Emirata, nego i na tržište trećih zemalja.
Na primer, nedavno je vodeći lanac hipermarketa u tom regionu, koji ima više od 110 prodajnih objekata sa 600.000 kupaca dnevno, pokazao veliko interesovanje za plasman svežeg, sušenog voća i konditorskih proizvoda iz naše zemlje.
Kada je upitanju međudržavna saradnja, veoma je važno reći da naša Vlada prdviđa i osnivanje zajedničke kompanije u kojoj bi „Al Dahra“ preuzela 66,7% vlasništva za iznos od 100 miliona evra, a koja bi u dugoročni zakup dobila 16.000 hektara zemlje u državnom vlasništvu uz plaćanje godišnje rente od 250 evra po hektaru.
Prvi konkretan rezultat ove naše zajedničke saradnje između dve zemlje jeste i Ugovor o zajmu za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje, potpisan u martu ove godine.
Svi znamo da se u našoj zemlji navodnjava samo jedan mali procenat obradivog zemljišta, da se u Republici Srbiji u stvari u ovom trenutku navodnjava svega oko 100.000 hektara obradivih površina, a ovo, naravno, za posledicu ima veliku zavist naše ukupne poljoprivredne proizvodnje od klimatskih prilika, odnosno neprilika. Kako to izgleda u praksi, suočili smo se svi ovih dana sa velikim poplavama, a pre dve godine sa velikim sušama.
Mislim da mi više nismo u situaciji da priuštimo sebi i nove suše i nove poplave, već moramo preduzimati konkretne mere i planove kako bi se zaštitili. Projekat za koji su nam Ujedinjeni Arapski Emirati odobrili ovaj zajam u iznosu od 97 miliona američkih dolara je po izuzetno niskoj kamatnoj stopi od svega 2,5% na godišnjem nivou i on obuhvata u prvoj fazi izgradnju sistema za navodnjavanje nekih 31.000 hektara obradivog zemljišta na 11 lokacija u Vojvodini i na tri lokacije u centralnoj Srbiji.
Ovo podrazumeva ne samo realizaciju projekta za navodnjavanje, već i građevinske radove, instaliranje hidromehaničke i električne opreme, opreme za navodnjavanje i svih pripadajućih instalacija. Ovo je izuzetna prilika i šansa i za naše privredne subjekte, pre svega, vodoprivredna preduzeća, koja se bave proizvodnjom i održavanjem navedene opreme i uređaja i izgradnjom i rekonstrukcijom postojećih objekata vodne infrastrukture.
Planira se da u bliskoj budućnosti oko milion hektara obradive površine bude pokriveno mrežom modernih sistema za navodnjavanje, a pošto je u ovom prvom delu predviđeno da se navodnjava obradiva površina u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, očekujem da će se ovi projekti vrlo brzo proširiti i na jug Srbije. Ovaj zajam je predviđen za 20 godina i sa grejs periodom od pet godina.
Želela bih još nekoliko reči da kažem o finansijskom ugovoru koji pruža mogućnost malim i srednjim preduzećima u Republici Srbiji da uz posredovanje države i Narodne banke Srbije povuku kredite od izabranog kruga poslovnih banaka pod povoljnijim uslovima, nego što je to bio slučaj do sada i kada je u pitanju opšta standardna politika kreditnih banaka. Pri tome, vrlo je važno reći da se ne stavlja isključivo akcenat na finansijske uslove i rokove otplate, već uporedo i na pojednostavljene kreditne procedure i ublažavanje opštih uslova za dobijanje kredita.
Na kraju, želim da vas obavestim da će u danu za glasanje poslanička grupa Nove Srbije podržati sva tri sporazuma. Hvala.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste jutros u obrazloženju rekli dva veoma važna razloga zbog kojih treba usvojiti izmene i dopune ova dva zakona, iako smo danas u toku parlamentarne debate čuli različita mišljenja, što je uobičajeno i potpuno normalno.
Prvi vaš razlog na osnovu kojeg ste vi preporučili poslanicima da u Danu za glasanje podrže ovaj zakon je olakšica za novo zapošljavanje u iznosu od 65 do 75%, u zavisnosti od broja zaposlenih, gde ste vrlo jasno i precizno rekli da je to samo jedna od mera koja će suzbiti sivu ekonomiju.
Drugi razlog po kojem ste preporučili da podržimo predlagača u Danu za glasanje je što se izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o izmenama i dopunama Zakona za obavezno socijalno osiguranje menja visina stope doprinosa za PIO i Fond zdravstvenog osiguranja, tako što se težina prebacuje sa Fonda zdravstvenog osiguranja na PIO fond.
Potpuno je jasno da je namera predlagača odnosno Vlade Republike Srbije da izmenama i dopunama ovog zakona pojača investicioni ambijent u Srbiji i ubrza fiskalnu konsolidaciju. To su, po meni, dva veoma važna argumenta zbog kojih će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Ovim zakonom je vrlo jasno rečeno da se delimičnim i privremenim oslobađanjem od obaveze plaćanja poreza na zaradu, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, stimulišu postojeći, kao i novi poslodavci za legalno zapošljavanje. Moram da kažem, istine radi, da su ovi podsticaji postojali i u prethodnom zakonu, samo što oni nisu na pravi način iskorišćeni i što se ovim izmenama i dopunama Zakona oni na mnogo precizniji način definišu, odnosno određuju pojam novozaposlenih lica i što je jako važno – ukidaju se sva postojeća ograničenja i diskriminatorske odredbe kada su u pitanju godine života, radno iskustvo i slično.
Takođe smatram da je vrlo važno što je na jedan precizan način određen rok za olakšice preduzetnika za zapošljavanje, to je ovaj 31. mart 2014. godine i što se na ovaj način smanjuju moguće zloupotrebe. Takođe, smatram veoma važnim što se na jedan vrlo precizan način određuje i smanjuju zloupotrebe i činjenicom da prijavljeni radnici moraju biti u službi za zapošljavanje u periodu od šest meseci. Znači, ova odredba, po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije, treba da dodatno spreči zloupotrebe u zapošljavanju, što je uostalom i mišljenje Fiskalnog saveta.
Namera Vlade je da se predloženim rešenjem stimuliše prelazak određenog broja radnika iz sive zone u legalne okvire, mada, i Fiskalni savet očekuje da samo po osnovu ove mere to neće biti dovoljno i da je, po mišljenju ovog tela, vrlo važno stimulisati i osnažiti poresku upravu, kako bi delovanje poreskih vlasti bilo neuporedivo efikasnije nego što je to trenutno slučaj.
Smatram da je vrlo važno da čujemo i drugačija mišljenja, kao što je i mišljenje Fiskalnog saveta. Međutim, Fiskalni savet je pored određenog broja kritika koje je uputio na ovaj zakon, uputio i određene pozitivne preporuke, odnosno složio se sa određenim odredbama ovog zakona, pre svega u činjenici da Fiskalni savet smatra da povećanje stope penzijskih doprinosa sa 24 na 26% i smanjenje stope doprinosa za zdravstveno sa 12,3 na 10,3 jeste korektno i iznuđeno rešenje, jer je Fond za zdravstveno osiguranje beležio blagi suficit u proteklom periodu, što nije slučaj sa penzijskim fondom. Ovo rešenje bi upravo po mišljenju Fiskalnog saveta trebalo da utiče u određenoj meri na smanjenje budžetskog deficita.
Poslanička grupa Nove Srbije je, kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, reagovala sa jednim amandmanom, o kojem će govoriti više moj kolega Dragan Jovanović, koristeći vreme poslaničke grupe, ali bih vas zamolila da obratite pažnju na taj amandman, jer on praktično predviđa da se upravo stimuliše zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Želim da vam još jednom kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati izmene i dopune ova dva zakona, zbog toga što smatramo da treba podržati Vladu Republike Srbije u nameri da se što pre ubrza fiskalna konsolidacija i da se počne sa postupkom i merama za smanjenje sive ekonomije. Hvala.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, slažem se sa kolegama koji su u dosadašnjoj raspravi rekli da danas treba da budemo efikasni zbog toga što je vreme od presudne važnosti za Srbiju zbog toga ću samo nekoliko rečenica reći o izmenama i dopunama današnjih zakona.
Vi ste gospodine ministre i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i danas ovde pred nama rekli razloge za donošenje ovog zakona. Potpuno je jasno da Vlada u svom tehničkom mandatu nije mogla da donese ovaj zakon, pa to radimo sada u ovoj situaciji, vanrednoj u kojoj je Srbija, i drugi veoma važan razlog je zbog građana Srbije zato što novac koji treba da izdvoje za novu dozvolu u ovom trenutku nemaju tako da je opravdanost izmena i dopuna ovog zakona vrlo jasna.
Želim da kažem samo još nekoliko rečenica o novom zakonu koji se predviđa i praktično očekivanja građana za taj novi zakon o bezbednosti koji će, nadam se, vrlo brzo biti kod nas na dnevnom redu. Građani Srbije očekuju da taj novi zakon praktično treba da predvidi vožnju potpuno bez alkohola, da za pijane vozače predvidi strožije sankcije i da stradanje na putevima zbog nebezbednosti praktično se smanji, jer smatramo da treba da bude veća odgovornost preduzeća.
Mi i po ovom sadašnjem zakonu predviđena je analiza opasnih mesta i crnih tačaka na putevima. Međutim, kao da se u sadašnjem zakonu prosto ne vodi dovoljno računa o tome. Mi u novom zakonu očekujemo precizniju odgovornost putara i krivično gonjenje ukoliko se dokaže da je nesreća uzrokovana i nebezbednim putem, odnosno odronom ili rupom na putu.
Takođe, bih rekla da tim novim zakonom koji se očekuje moramo izvršiti veću kontrolu sredstva koje država izdvaja za bezbednost puteva. Ima nekih informacija da se za bezbednost puteva izdvaja oko 10.000 evra po kilometru, ali da se taj novac u potpunosti ne koristi za sve ono što je potrebno da bi se bezbednost povećala. Tako da sam sigurna da će i radna grupa i svi vi uzeti u obzir sve ovo što sam rekla. To je sve samo sa jednim ciljem, ne treba nam mnogo novca da bismo smanjili smrtnost na putevima.
Neposredno pred izmene i dopune ovog zakona dobila sam i mnogo poziva od vlasnika auto škola koji jednostavno kažu da po sadašnjem zakonu ne mogu da ispune sve uslove, kako bi se te auto škole otvorile i radile. Negde je podatak da je oko 900 tih auto škola do sada ugašeno, zbog toga što imaju teške propise, ne znam poligon mora da bude dugačak 51, a širok 7 metara i mnogi drugi propisi koji su za njih predviđeni. Na taj način će biti dovedeno i u pitanje sama obuka i uopšte izdavanje tih vozačkih dozvola, tako da vas molim da negde nađemo sredinu između strogih pravila i podsticaja za privatno preduzetništvo.
Na kraju želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

U poslednjih šest meseci imamo učestala trovanja dece hranom, dece školskih i predškolskih ustanova. U ime roditelja te dece postavljam pitanje ministru prosvete Srđanu Verbiću, tražeći od Ministarstva da mi u zakonskom roku odgovori šta konkretno Ministarstvo prosvete preduzima kako bi se ovaj problem rešio ili, za početak, u najmanju ruku, smanjio.
Dakle, u poslednjih šest meseci imali smo tri škole u Beogradu čija su deca bila otrovana hranom. Juče smo dobili informaciju da su otrovana deca u predškolskoj ustanovi u Rašci. Ako tome dodamo i predškolsku decu iz Valjeva i Novog Sada, moram da primetim da je trovanje dece hranom postalo česta i nedopustiva pojava.
Roditelji ove dece traže krivicu, traže odgovornost onih koji su to prouzrokovali. Kada ovo kažem, onda tu ne mislim na razne inspekcije i službe za nadzor koje u tim situacijama odrade svoj deo posla. Recimo, oni su prijavili službe preventivnog nadzora da prostor u kome se prodavala hrana đacima škole „Stevan Sremac“ u Borči nije ispunjavala osnovne higijenske uslove. Zatim, Prosvetna inspekcija je utvrdila da je ova škola imala problem sa neadekvatnim zakupom prostora.
Roditelji ove dece smatraju i da direktori škola čija su deca bila otrovana hranom raskidaju ugovore sa dobavljačima, pa zbog neadekvatne kontrole ponovo uspostavljaju sa dobavljačima te iste ugovore.
Prosto, mislim da je trenutak da shvatimo da je ovo problem u državi i da on mora da se reši na jedan drugačiji način. Podsetiću, i u prošlom sazivu ministar Jovanović je rekao kada se jedan od slučaja trovanja desio da će neko završiti u zatvoru, da će biti sudskog postupka. Ništa od toga se nije desilo. Sam ministar Srđan Verbić je nedavno rekao da mu je poseta školi „Stevan Sremac“ u Borči bila prvi radni dan i da nije očekivao da će mu tako proteći prvi radni dan.
Zbog toga ga pitam – šta konkretno ministarstvo preduzima u smislu rešavanja ovog problema? Hvala.

Uvažena predsednice, gospođo ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, po mom mišljenju izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina imaju tri veoma bitne novine.
Prva je što se unapređuje postupak izbora za savete nacionalnih manjina i tom izmenom se pre svega naglašava stručnost organa koji sprovodi izbore. Do sada je izbore sprovodila Centralna izborna komisija. Od sada će izmenama i dopunama ovog zakona to činiti RIK, kao stručni organ koji će omogućiti doslednije i zakonitije sprovođenje izbora.
Druga veoma važna novina jeste uvođenje tzv. vanrednih izbora u samim nacionalnim savetima manjina. Do sada ta mogućnost nije postojala pa se u praksi dešavalo da se nakon konstituisanja saveta nacionalnih manjina on raspusti i ministarstvo formira privremeni organ koji je obavljao funkciju nacionalnog saveta, što posle usvajanja izmena i dopuna ovog zakona više neće biti moguće.
Treća po mom mišljenju veoma važna novina izmena i dopuna ovog zakona su veće nadležnosti saveta, veća transparentnost rada, pravna sigurnost i vladavina prava. S obzirom da nas očekuju izbori za nacionalne savete krajem godine, smatram da ih je neophodno dočekati sa jasnom, nedvosmislenom i preciznom izbornom procedurom i zbog toga smatram veoma važnim što su izmene i dopune ovog zakona maltene odmah na početku zasedanja ovog saziva parlamenta.
Takođe, veoma je važno što su u izmene i dopune ovog zakona ušle sve, praktično bih rekla da su izmene ovog zakona rezultat konsenzusa rada i radne grupe i svih 19 nacionalnih saveta i što su u izmene i dopune ovog zakona uzete sve primedbe nezavisnih regulatornih tela, koje su se pre svega odnosile na način biranja članova nacionalnih saveta, na njihove mandate i obaveze koje imaju prema onima koji su ih izabrali.
Kada kažem obaveze prema onima koji su ih izabrali onda ću pomenuti samo jedan od niza primedaba koje su imali članovi nacionalnih manjina u Srbiji koji su nama kao narodnim poslanicima dostavljali. Recimo, mnogi članovi manjinskih zajednica nisu znali kako se troše sredstva koja se godišnje iz budžeta Republike Srbije izdvajaju za nacionalne savete, a kojima raspolaže predsednik Nacionalnog saveta. Izmenama i dopunama ovog zakona postiže se ne samo transparentnost u radu, nego se preciznije dakle definišu i nadležnosti samog predsednika Nacionalnog saveta.
S ponosom mogu da kažem da manjine u Srbiji imaju pravo na svoj jezik, pismo, obrazovanje, informisanje na maternjem jeziku, kao i pravo na zaštitu kulturnog identiteta. Ustavom i nizom zakona stvoreni su pravni okviri koji poštuju njihova prava i mislim da je to veoma važno za razvijanje demokratičnosti u svakoj zemlji. Takođe, manjine u Srbiji aktivno učestvuju u političkom životu preko nacionalnih stranaka kojima je obezbeđen ulazak u parlament, ali preko lista velikih stranaka oni imaju funkcije u Republičkoj pokrajinskoj Vladi, u lokalnim samoupravama, a učestvuju u državnoj administraciji.
Sigurno je da svi mi imamo mnogo problema u ovim teškim ekonomskim uslovima, ali mislim da će ovaj zakon stvoriti uslove za jedan bolji izbor nacionalnih saveta i ovo svoje izlaganje završiću izjavom gospodina Lajčeka koji je pre sedam dana bio u Srbiji koji je rekao da je Vojvodina primer kako se poštuju nacionalne manjine. Hvala.

Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, podnela sa zajedno sa koleginicom Zlatom Đerić amandman na član 2. zbog toga što sam smatrala da izmene i dopune ovog zakona treba da imaju vrlo jasno i precizno rešenje koje se odnosi na subjekte, poverioce subjekata privatizacije koji ne podnesu, pokrenu postupak prinudnog izvršenja u roku od 30 dana. Pretpostavlja se da će oni tu učiniti u roku od ovih 30 dana, ali se postavlja ta pravna dilema i pitanje šta se sa njima događa ako to oni ne učine, koji je njihov status.

Predložili smo amandmanom da se propuštanje roka od 30 dana sankcioniše gubitkom prava na pokretanje bilo kakvog postupka prinudnog izvršenja dok samo izvršenje ostaje nesporno. Ovakvi poverioci praktično se izjednačavaju sa državnim poveriocima kada je u pitanju postupak naplate potraživanja u skladu sa zakonskom odredbom u članu 20ž stav. 2.

Međutim, Vlada je u obrazloženju navela da bi prihvatanje ovog amandmana ponovo uvelo na mala vrata odredbu zakona za koju je Ustavni sud ustanovio da je u suprotnosti sa Ustavom, jer bi sada propuštanje roka od 30 dana bilo sankcionisano gubitkom prava na pokretanje postupka izvršenja, što bi po analogiji sa mišljenjem Ustavnog suda ponovo predstavljalo ograničavanje Ustavom garantovanog prava na mirno i nesmetano uživanje imovine.

Međutim, ukoliko ostane ovakvo rešenje ostaje i otvoreno pitanje zašto je uopšte u startu propisan rok od 30 dana za podnošenje zahteva i šta sa poveriocima koji iz bilo kakvog opravdanog ili neopravdanog razloga taj rok propuste. Smatram da mi ovde definitivno imamo pravnu prazninu.

Drugo, diskutabilno je da li se može povući analogija sa osporenom odredbom zakona, jer u njoj je pravo ograničeno….

Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, činjenica je da ni posle 13 godina i nekoliko zakonskih rokova privatizacija nije završena. Ovo je šesta izmena i dopuna Zakona o privatizaciji. Osnovni je usvoje još 2001. godine, pa smo onda imali izmenu 2003, pa 2005, 2007, 2010, 2012. godine i ovu šestu danas.
Da je zakon bio pun propusta govori i podatak da je oko 2300 prodatih preduzeća, da je do sada bilo raskinutih privatizacija oko 680, a od 2001. godine do danas 800 hiljada radnika je ostalo bez posla.
Cilj izmene i dopune Zakona o privatizaciji, o kojem danas raspravljamo, je da se reguliše pitanje naplate dugova koji imaju preduzeća u restrukturiranju. Šta to konkretno znači? To znači da zakon predviđa da će privatni poverioci moći da traže i dobiju novac koji im preduzeća u restrukturiranju duguju, dok će država i državna preduzeća nastaviti da štite firme za dugovanja nastala pre 2008. godine. Ti dugovi će biti isplaćeni iz prodajne cene nakon što preduzeća budu privatizovana, restruktuirana ili prodata.
Tek po okončanju celog procesa Predlog zakona predviđa da Agencija za privatizaciju obavesti sudove i druge organe za prinudnu naplatu o uplati novca od postignute prodajne cene.
Prema Predlogu zakona o privatizaciji svim poveriocima preduzeća u restrukturiranju i privatizaciji dat je rok od 30 dana za prijavljivanje potraživanja, a u roku od 90 dana, kako i stoji u obrazloženju, Agencija treba da evidentira sva ta potraživanja i sačini predlog namirenja dugova.
Potpuno je jasno da je ova izmena učinjena prvenstveno sa namerom da se spreči stihijska naplata potraživanja i masovno otvaranje stečajeva nad 164 preduzeća u restrukturiranju koja bi mogla da usledi za nekoliko dana.
Moram da kažem da je poslanička grupa NS, kada je u pitanju Predlog ovog zakona, reagovala sa nekoliko amandmana. Samo ću spomenuti, a o tome ćemo u raspravi u pojedinostima više govoriti, šta se događa sa onim preduzećima koja u roku od 30 dana ne budu stigla da sva svoja potraživanja reše. Mi tim amandmanom predlažemo i nudimo rešenje da se propuštanje roka od 30 dana sankcioniše gubitkom prava na pokretanje bilo kakvog postupka, prinudnog izvršenja, dok samo potraživanje ostaje nesporno.
Vrlo je verovatno da će rok od 30 dana biti dovoljan za sva preduzeća da podnesu sve što je potrebno kako bi ispunili zakonsku obavezu, ali smatramo da zakon mora da bude precizan. Postavlja se pitanje – šta ako se desi da neki poverioci, neka preduzeća ne podnesu prijave u tom roku od 30 dana? Zbog toga smo reagovali ovim amandmanom, smatrajući da zakon mora da bude potpuno precizan.
Preduzeća u restrukturiranju su godinama zakonski zaštićena od poverilaca. Te odredbe zakona u novembru prošle godine je Ustavni sud proglasio neustavnim i odluka treba da stupi na snagu 14. maja ove godine. Potpuno je jasno da Vlada nije reagovala ovim predlogom zakona da bismo mi praktično imali tu stihijsku naplatu koja bi jednostavno izazvala naplatu dugovanja koje se mere milijardama evra i koje bi zaista izazvale veliki poremećaj na tržištu. Pitanje da li bi to uopšte mogli finansijski da izdržimo.
Samo IMT, IMR „Galenika“, „Jumko“ i ostala preduzeća, od ukupno 157, duguju jednu i po milijardi evra državi, odnosno Poreskoj upravi i javnim preduzećima za struju, vodu i ostale komunalije.
Posle rasprave i usvajanja i ovog zakona ovde u parlamentu, izjašnjavanja o njemu, mislim da je veoma važno da usledi razvrstavanje preduzeća u tri grupe, kako je i najavila nova Vlada, odnosno premijer u ekspozeu, i to na ona koja mogu da nađu strateškog partnera, ona koja idu u stečaj i ona koja će biti likvidirana.
Moram da kažem da je prethodnim zakonskim rešenjima bilo propisano da od preduzeća u restrukturiranju, kojih ima 157 i negde oko 55.000 zaposlenih, niti jedan poverilac, bio on privatni ili državni, ne može na prinudno ili da na drugi način da naplati svoje dugove. Svi sudski postupci koji su se vodili protiv tih firmi bili su automatski prekidani. Takav zakon je imao nameru da zaštiti pomenuta preduzeća i radnike zaposlene u njima od propasti, a zapravo je naneo velike štete srpskoj privredi. Mnoge male privatne kompanije su morale da budu zatvorene, jer nisu uspele da naplate svoja potraživanja. Naravno, štetu su trpeli i državni giganti, poput Elektroprivrede, Srbija gasa, a na kraju krajeva, i svi građani, jer preduzeća u restrukturiranju nisu uplaćivala svoje poreske obaveze prema budžetu.
Po procenama Svetske banke, država je godišnje zbog toga trpela štetu od 750 miliona evra. Za razliku od državnih poverioca, privatnici će sva svoja potraživanja moći da počnu da naplaćuju u jednom relativno kratkom roku po utvrđenoj dinamici predloga izmena i dopuna ovog zakona.
Sa druge strane, poverioci će sada moći da nastave sudske postupke, koji su bili prekinuti kada je sadašnji zakon stupio na snagu. Takođe, poverioci će moći da pokrenu i nove sudske postupke koji nisu smeli da se vode zbog zakonske zabrane, ali tek nakon što odluče da nisu zadovoljni rešenjem za isplatu, a koju će im predložiti Agencija za privatizaciju.
Dakle, namera i cilj predloga ovog Zakona o privatizaciji je potpuno jasna. Želim da vas obavestim da će u danu za glasanje poslanička grupa Nova Srbija podržati ovaj predlog zakona.

Uvažena predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, mogu da prihvatim argumente da kolege i koleginice žele da zadrže jednu instituciju kao što je Uprava za rodnu ravnopravnost, ali ne mogu da prihvatim argument koji dolazi od pojedinih kolega da buduća Vlada želi da ukida institucije u Republici Srbiji, kao što je Uprava za rodnu ravnopravnost. Mislim da to vrlo jasno stoji u ovom Zakonu o ministarstvima i da je upravo cilj buduće Vlade da se i u ovoj oblasti napravi reorganizacija, da se jednostavno pojača efikasnost i koordinacija i sa drugim ministarstvima i sa lokalom.
Tačno je, nije podnet amandman, ali sam sigurna, uz uvažavanje svih preporuka Evropske unije i međunarodnih organizacija, da niko od nas ovu oblast ne želi da zapostavi. Ima samo dobre namere da je reorganizuje na drugi način, ne kroz Upravu za rodnu ravnopravnost, nego kroz jedno telo ili kancelariju koja će se na efikasniji način baviti ovom oblašću. Dajmo šansu da se to telo ili ta kancelarija formira, da pokaže svoje rezultate, plan i namere, pa ćemo onda svi zajedno kritikovati ili pohvaliti to buduće telo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici. Imala bih nekoliko pitanja za ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, gospodina Igora Mirovića.
Lokalne samouprave imaju obavezu i prema građanima i prema državi da sa što manje troškova ostvare što veće efekte u ukupnom razvoju zemlje. Međutim, gospodine ministre, naše lokalne samouprave se suočavaju sa velikim brojem zaposlenih, imaju probleme sa troškovima administracije, imaju probleme sa velikim brojem partijskih kadrova. Uopšte, mnogo je nepravilnosti i nelogičnosti u regulisanju radnog statusa zaposlenih u lokalnim samoupravama.
Moje mišljenje je da nam nedostaje princip profesionalizacije, nedostaje nam stručno usavršavanje službenika u lokalnim samoupravama, a nedostaje nam i transparentnost prilikom zapošljavanja službenika u lokalnim samoupravama. Najveću odgovornost za stanje u lokalnim samoupravama snosi država. Do sada nije bilo ni jednog zakonskog rešenja koje bi na pravi način regulisalo radno-pravni status službenika u lokalnim samoupravama.
Vaše ministarstvo je predložilo taj zakon. Javna rasprava je završena. Trebalo bi uskoro da se nađe u Narodnoj skupštini Republike Srbije pred poslanicima na raspravi i moje pitanje vama je na koji način ovaj zakon reguliše radno-pravni status službenika u lokalnim samoupravama?

Strategija EU za budžetska sredstava u periodu od 2014. godine do 2020. godine stavlja akcenat na pojačavanje kapaciteta lokalnih samouprava i na reformu administracije.
Ključno pitanje je kako da se pripremimo da sredstva iz EU koja će nam biti na raspolaganju povučemo i na najbolji način uložimo. Kada kažem kako da se pripremimo, onda mislim pre svega na pripremu projektno tehničke administracije i podizanje kapaciteta na lokalnom i regionalnom nivou za njihovu uspešnu primenu.
Ako želimo da Srbiju predstavimo kao ozbiljnu i odgovornu zemlju, onda ne smemo da dozvolimo sebi da neki projekat koji je potpisan iz bilo kog razloga ne realizujemo da li zbog promene vlasti ili nečije volje da obezbedi ili ne obezbedi sredstva za njihovu realizaciju.
Dugo, po meni, veoma važno pitanje je koji je pravi nivo decentralizacije u smislu raspodele tih sredstava i kako objektivno postaviti kriterijume prilikom raspodele tih sredstava.
Treće, potreban nam je plan regionalnog razvoja. Vi ste ga najavili, ali ja želim da vas podsetim da je u Srbiji do sada u novijoj istoriji napisano 115 strategija. Skoro sve su mrtvo slovo na papiru. Zbog svega što sam rekla, moje pitanje, ministre Miroviću – da li ministarstvo u okviru svojih nadležnosti priprema izmene Zakona o lokalnoj samoupravi? Novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava kako bi opštine i gradovi bolje funkcionisali u cilju rešavanja problema građana?

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi građani Srbije, kolege narodni poslanici, za poslaničku grupu Nove Srbije ova rezolucija je od ključnog značaja pred početak pregovora Srbije sa EU. Cilj ove rezolucije jasno se vidi da je da Srbija što pre postane punopravni član u EU, kao i aktivna i transparentna uloga Narodne skupština Republike Srbije u harmonizaciji zakonodavstva sa evropskim.
Ne mogu ovom prilikom da ne pomenem značaj Rezolucije o pridruživanju EU iz 2004. godine, koja je takođe na jedan vrlo jasan način izrazila čvrsto opredeljenje Skupštine Republike Srbije tada da državna zajednica Srbija i Crna Gora što pre postane punopravni član.
U međuvremenu je Srbija prošla veoma dug put, kako je to i rekla predsednica Odbora za evropske integracije, narodna poslanica Nataša Vučković i ova rezolucija iz 2013. godine, današnja o kojoj raspravljamo o ulozi Narodne skupštine o pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU je operativnog karaktera i bavi se konkretnim detaljima vezanim za predstojeće pregovore o pristupanju. Ona na jedan vrlo jasan način pozicionira samo Narodnu skupštinu u toku trajanja predpristupnih pregovora Republike Srbije sa EU.
Tačno je i vrlo se jasno precizira ovom rezolucijom da Vlada vodi pregovore, ali da Skupština veoma aktivno prati preko izveštaja koji će Vlada dostavljati Narodnoj skupštini Republike Srbije sve o čemu se razgovara i pregovara u toku ovih pregovora. Po mom mišljenju je na vrlo jasan i precizan način definisana i uloga Narodna skupština Republike Srbije i Vlade činjenicom da se upravo Narodnoj skupštini Republike Srbije sveobuhvatno i pravovremeno daju informacije od strane pregovaračkog tima i Vlade Republike Srbije o svim planiranim aktivnostima u pregovaračkom procesu, kao i to da je pregovarački tim i Vlada Republike Srbije da na svakih šest meseci podnosi izveštaj o toku pregovora, a da će se o tom izveštaju raspravljati na plenarnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Za mene kao člana Odbora za evropske integracije je veoma važno što je ovom rezolucijom ustanovljena vrlo jasna i precizno definisana, odnosno bitna uloga skupštinskog Odbora za evropske integracije, jer njen tekst obavezuje Vladu da ovom odboru dostavlja rezultate bilateralnog skrininga za svako pregovaračko poglavlje, ali je takođe Vlada dužna da uzima u obzir sve izveštaje i predloge koje će Odbor za evropske integracije upućivati na svojim sednicama i u svojim zaključcima pregovaračkom timu.
Svih 26 tačaka ove rezolucije su veoma bitne. Ono što bih posebno istakla u toku ovih pregovora i što smatram da građani Srbije treba da znaju je činjenica da je cilj Srbije da u toku ovog pregovaračkog procesa očuva teritorijalni integritet i suverenitet države Srbije, kao i da u toku pregovaračkog procesa vodi računa o poštovanju tradicije i zaštiti kulture jezika, kao osnovnog nacionalnog identiteta Srbije.
Znači, ova rezolucija u svakom svom članu vodi računa o nacionalnim interesima države Srbije. Vrlo je važno što se ukazuje važnost zaštite privrednih grana koje su od vitalnog značaja za Srbiju u uslovima tržišne ekonomije i što se pregovori moraju voditi na način kojim se čuva i unapređuje postignuti nivo socijalnih prava i njihove zaštite građana Republike Srbije.
Mislim da je veoma važno da građani Srbije, upravo preko parlamenta, budu na vreme i u svakom trenutku informisani o toku pregovora sa EU i da od početka pregovaračkog procesa što pre osete boljitak za sebe i za svoje porodice. Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovu rezoluciju. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, građani Srbije danas sa pažnjom prate ovu raspravu očekujući da Narodna skupština Republike Srbije u Danu za glasanje ratifikuje ovaj sporazum i ovaj kineski kredit odobri, kako ne bi bilo zastoja u radu, kako bi se autoput kroz Šumadiju izgradio u predviđenom roku za 36 meseci kako ste vi gospodine Iliću u decembru prošle godine i obećali.
Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo što ste gospodine ministre sa timom svojih stručnjaka iz Ministarstva za veoma kratko vreme uspeli da uradite sve što je potrebno za dobijanje ovog izuzetno povoljnog kredita od kineske Eksport – Import banke.
Takođe želim da izrazim svoj stav i mišljenje da je veoma važan infrastrukturni projekat kao što je bila koncesija za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, biti i privi poslednji projekat koji je u ovom parlamentu ratifikovan, a koji nije realizovan. Neprocenjiva je šteta koja je naneta građanima Srbije zbog toga. Takođe mi je drago što ste u relativno kratkom roku uspeli da uradite sve što je potrebno, naravno uvažavajući sve ono što je prethodno uradio i ministar Mrkonjić, da izgradnja ovog autoputa teče ovim tempom, kako sada teče, izražavajući uverenje da će tako biti i u narednom periodu.
Potpuno je razumljivo interesovanje kineske države, kineskih kompanija, kineske banke, za izgradnju ovog autoputa. Naime, Kinezi kroz izgradnju ovog autoputa vide povezivanje severa i juga i zbog Luke Bar, a takođe veoma je važno i što će se veliki broj dunavskih luka, odnosno doći do povezivanja dunavskih luka sa Jadranskim morem i što će se na taj način povezivati i zemlje u okruženju.
Veoma je važno što će država Srbija kroz izgradnju ovog auto puta, i kako ste i sami rekli aerodroma Lađevaca, kargo centra, i gasovoda biti isprepletana sa svim infrastrukturnim projektima i na taj način kroz izgradnju tih infrastrukturnih projekata postati veoma atraktivno mesto za buduća ulaganja.
Takođe, želim da kažem da građanima 14 gradova Srbije, na ravno i svim građanima Srbije, ali pre svega 14 gradova kroz koje prolazi ovaj autoput, izgradnja na vreme ovog Koridora 11 je važna ne samo za privredni oporavak zemlje, nego je ona veoma važna i za opstanak svih građana na ovom području.
Koliko je ovaj projekat ozbiljan i koliko izaziva pažnju građana može se videti po tome što smo imali prilike da u ovom periodu od nekoliko meseci ranije, malo češće preko televizije i preko pisanih glasila vidimo kakvim tempom ide izgradnja ovog koridora, odnosno da građani Srbije podržavaju upravo napore koje vi činite, uopšte i cela Vlada, da nema zastoja u izgradnji ovog autoputa.
Verujem da nepristupačan teren je činjenica da će se kroz ovu deonicu izgraditi i mnogo mostova, i da će biti mnogo izmešteno regionalnih puteva, ni na koji način neće usporiti ovu izgradnju. Naprotiv, da će kroz ovaj kredit, kako ste i sami rekli, biti uposleno još preko dve hiljade ljudi i da će na ovaj način negde početkom sledeće godine Srbija biti jedno veliko gradilište.
Što se tiče potvrđivanja Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak, vrlo je važan ovaj ugovor pre svega zbog privredne saradnje obe zemlje, i zbog toga što odredba člana 25. ovog ugovora propisuje jednak tretman državljanima obe ugovorne strane.
Mislim da će ovaj ugovor doprineti još boljoj privrednoj, odnosno ekonomskoj saradnji obe zemlje, i kao što je moj kolega Miroslav Markićević, u danu za glasanje poslanička grupa NS će podržati oba ova ugovora. Hvala.