Hvala.
Imam pitanje za ministarku Jadranku Joksimović.
Gospođo Joksimović, ako se ne varam na vašu inicijativu Vlada Republike Srbije je pokrenula postupak za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti EU. Da li je po tom pitanju nešto urađeno? Dokle se stiglo ili je sve ostalo na rečima?
Od predstavnika Evropske komisije smo čuli, kao i od predstavnika delegacije EU u Beogradu, da će u korišćenju ovih značajnih sredstava Srbija imati isti status kao da je članica EU.
Zanima me šta se sa tim dešava, dokle smo stigli, pošto se radi o značajnim sredstvima? Takođe, interesuje me i kada ćemo dobiti ta sredstva i za šta će konkretno biti utrošena?

Zahvaljujem gospođo Joksimović.
Drugo pitanje bih uputila ministru prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću.
Gospodine Verbiću, Srbija već dugi niz godina, da ne kažem decenija čeka na reformu obrazovanja i reformu prosvete. Premijer Aleksandar Vučić je još u svom ekspozeu najavio da ćete vi pokrenuti set promena u oblasti obrazovanja. Ja u to ne sumnjam. Očekujem kao i ostali građani Srbije da vidimo te vaše predloge.
Ovom prilikom želim u ovom visokom domu, u ime svojih kolega poslanika, iz poslaničke grupe Nove Srbije, i u svoje ime, pre svega da vam uputim jedan konstruktivan predlog u cilju reforme obrazovanja i da čujem vaše mišljenje na ovaj predlog koji ću vam reći.
Dakle, činjenica je da su naši učenici prenatrpani reproduktivnim znanjem i da je potrebno da imaju funkcionalna znanja, da postižu vrlo loše rezultate na PISA testovima. Činjenica je i da imamo nesrazmerno veliki broj časova u odnosu na sadržaj određenih izbornih predmeta, npr. građanskog vaspitanja. Naši učenici ga uče osam godina u osnovnim školama i četiri godine u srednjim školama.
Moje mišljenje i mojih kolega narodnih poslanika je da su se stekli uslovi da se vrate i ubace neki novi predmeti, naravno ne povećavajući broj predmeta koji imamo, već smanjujući postojeće. Na primer, moje mišljenje je da treba vratiti predmet civilne zaštite u naše osnovne i srednje škole. To su pokazale i ove elementarne nepogode koje su nas zadesile u maju i mislim da bi se građani Srbije bolje snašli u tim prvim trenucima da su imali neka osnovna znanja iz predmeta civilne zaštite.
Drugi moj predlog je da se u osnovne škole uvede izborni predmet dečija ekonomija. Navešću vam samo jedan podatak na osnovu istraživanja Udruženja poslovnih žena u Moravičkom okrugu. Na osnovu tog istraživanja 60% osnovaca želi da ima taj predmet, jer smatra da će im on pomoći u izboru zanimanja, ali i u nekim znanjima, u pre svega razvoju preduzetništva i opredeljivanju od malih nogu za privatan biznis. Hvala.

Gospodine Verbiću i gospođo Mihajlović, zadovoljna sam odgovorom koji ste dali. Imate apsolutno našu punu podršku. Slažem se sa konceptom da treba menjati sadržaje i vršiti analizu efekata predmeta. Hvala.

Gospodine predsedavajući, cenim vaše napore da preostali tok sednice bude u cilju obrazloženja ovog zaista reformskog zakona na koji je Srbija dugo čekala i koji, po mom mišljenju, predstavlja prvi ali važan korak u rešavanju problema u oblasti medija. Vrlo je važno što je on usklađen sa zakonima EU, što je Evropska komisija dala vrlo visoko mišljenje na njegov predlog.
I sama pripadam stranci, a mnoge moje kolege su rekle, koja je u proteklom periodu ne retko, zahvaljujući lošim zakonima u oblasti medija koji su bili i koji su takođe loše primenjivani, doživela medijski linč. Očekujem da ovaj zakon koji je zaista dobar omogući svakom građaninu i svakom predstavniku političke stranke da može nesmetano, slobodno da iznosi svoje informacije, da ne bude zloupotrebljen ni u kakvom kontekstu, a takođe očekujem da ovaj zakon omogući građanima Srbije u narednom periodu pre svega istinito, kvalitetno, potpuno i blagovremeno informisanje.
Mislim da sva tri zakona imaju nekoliko veoma važnih ciljeva. Pre svega, on treba da omogući slobodan razvoj i maksimalnu profesionalizaciju svih medija, transparentnost, i to kako u sistemu finansiranja tako i u vlasničkoj strukturi medija, a svi smo svedoci u novijoj istoriji Srbije koliko je bilo zloupotreba kada je bila u pitanju vlasnička struktura medija.
Vrlo je važno što se država definitivno povlači iz medija i za to postoji precizan rok do kada će to uraditi. Naravno, ona samo u jednom delu, što je potpuno pozitivno, zadržava pravo da bude u sklopu određenih medija, što je nesumnjivo u svim demokratskim zemljama.
Ovim zakonom će se postići suštinsko popravljanje položaja urednika kao i unapređenje zaštite prava novinara i sprečavanje nedozvoljenog udruživanja u oblasti javnog informisanja, što, naravno, zabranjuje govor mržnje i poštuje ljudsko dostojanstvo.
Više mojih kolega je govorilo o projektnom finansiranju medija. Slažem se sa ovim načinom finansiranja i smatram da je novac koji mediji dobiju na konkursima, da će o njihovim prijavama odlučiti komisija, bitan i važan. Ono što su me mnogi predstavnici novinara i sami novinari i novinarskih udruženja pitali, a verujem da će se to rešiti podzakonskim aktima što je u ovom trenutku nepoznanica i ne zna se tačno koliko će tog novca biti da bi oni mogli da konkurišu i apliciraju za njegovo korišćenje.
Pre svega mislim da je ovim zakonom važno i to što je on predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciji medija ka tržišnom funkcionisanju, ali i očuvanju programske šeme što je posebno značajno kada je reč o medijima koji se izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
Ono što sam takođe htela da kažem, mislim da je podneto dosta amandmana, ali da većina tih amandmana idu u prilog tome da se ovaj dobar reformski zakon poboljša, jer kao što sam rekla Srbija je dugo čekala na jedan ovako dobar zakon.
Podnela sam nekoliko amandmana kada je reč o emiterima u Srbiji i ne sumnjivo da je ovim zakonom predviđeno da nije dozvoljeno da se emituju reklame na preko graničnim kanalima koji program emituju iz inostranstva, a reemituju ga u Srbiji i posluju u tzv. sivoj zoni. Moram da kažem radi objektivnosti, istinitosti do sada i nije moglo ovo pitanje da bude rešeno, jer kada su prethodni zakoni donošeni nije bilo prekograničnih kanala. Oni su u međuvremenu stvoreni. Rade uglavnom u sivoj zoni i pokušavaju da unište pre svega naše domaće emitere.
Dakle, o tome ću preciznije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Smatram da ovu oblast treba dodatno još pojasniti, da ona bude razumnija i da jednostavno ne bude nikakve dileme u primeni ovog dela zakona.
Što se tiče TV pretplate, moram da kažem da pretplata ili taksa, manje-više, to je isto za građane Srbije, zato što u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji oni treba da izdvajaju određeni novac za javne servise i mislim da su građani Srbije odgovorni ljudi i žele taj novac da izdvajaju zbog toga što shvataju važnost javnog servisa, međutim mislim i to su primedbe koje smo mi dobili od građana ovih dana iz unutrašnjosti, oni žele da bude malo više informacija na javnom servisu iz unutrašnjosti, da bi oni više gledali naš javni servis i da bi samim tim i plaćali sada pretplatu, a i tu taksu.
Verujem da se to može urediti jednom adekvatnom uređivačkom politikom RTS, koji će takođe ova tri zakona omogućiti.
U svakom slučaju, Nova Srbija, kao poslanička grupa, će podržati sva ova tri zakona u danu za glasanje. Hvala.

Moje pitanje biće upućeno vršiocu dužnosti ministra privrede, gospodinu Vujoviću.
U ovom visokom domu raspravljamo o zakonima koji su važni za funkcionisanje zemlje. Zbog javnosti Srbije i zbog rasprave o ovim zakonima, veoma je važno da imamo kompletne informacije kada su u pitanju neki sistemski zakoni. Recimo, vrlo je važno što smo dobili tačan podatak koliko je radnika zaposleno u javnom sektoru. Imamo podatke koliko firmi duguje za neisplaćene poreze, komunalne i ostale dažbine. Imamo podatke koliko je mladih ljudi nezaposleno.
Ali, moje mišljenje je da nam nedostaju još neki veoma važni podaci i informacije, i zbog javnosti i građana Srbije, ali i za raspravu o sistemskim zakonima koji su i ovih dana na dnevnom redu.
Zbog toga ću postaviti nekoliko pitanja ministru Vujoviću. Pre svega me interesuje koji je iznos povlašćenih i subvencionisanih kredita koji nisu vraćeni? Kada će se utvrditi tačan iznos za ove kredite i kada će se preduzeti mere protiv onih koji ih do sada nisu vratili? Odnosno, odgovornost njihova i kada će početi vraćanje tih kredita.
Drugo pitanje se odnosi na negde oko 60 zaposlenih radnika na lizing, kojih ima u celoj Srbiji, a najviše u visokoprofitabilnom NIS-u. Zbog toga je moje pitanje upućeno ministru Vujoviću – šta će biti sa njima? Koji je njihov status?
Treće pitanje – Srbija je na 144. mestu u svetu po kršenju prava malih akcionara. Koliko će novi zakon o privatizaciji i stečaju, o kojem ćemo ovih dana raspravljati, uspeti da popravi ovo neslavno mesto po ovom pitanju na kojem se Srbija nalazi? Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, s obzirom da nas čeka još puno rada, ja sam kao što ste i rekli predložila da počnemo sa raspravom iako imam neka pitanja za gospodina ministra, ali očekujem da će u međuvremenu stići.
Cilj ovog Zakona o privatizaciji je da se ubrzaju preostale privatizacije, da se stvore uslovi za ekonomski razvoj i očuvanje socijalne sigurnosti u zemlji i namera Vlade Republike Srbije je da se za sva preduzeća nađe pravi model da izađu iz sadašnje situacije. Pozdravljam nameru Vlade u tome, utvrđuje se i konačan rok za privatizaciju društvenog kapitala, to je decembar 2015. godine.
Moje mišljenje je da smo mi za ovih 25 godina, jer podsetiću vas prvi zakon o društvenom kapitalu donet je 1989. godine, prošao je kroz jedan težak, mučan i bolan proces i ovo je prvi zakon u nekoliko kojih je bilo unazad, koji predviđa okončanje procesa privatizacije u Srbiji.
Svaki od ovih zakona koji sam rekla i Zakon o društvenom kapitalu iz 1989. godine i Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, koji je, bez obzira na menjanje izmene i dopune preživeo do današnjeg dana, dovodio često do veoma problematičnih situacija.
Mi nažalost, imamo preduzeća koja su punih 25 godina u procesu privatizacije i ne mogu da ovom prilikom ne pomenem jedno od njih, to je „Šahovski informator“ a.d. iz Beograda, koji je u oblasti spoljne trgovine iz perioda SFRJ bio lider u ovoj oblasti, zbog toga što je imalo svoj unikatni proizvod koji je bio broj jedan u svetu u oblasti izdavanja socijalizovane literature i zahvaljujući njemu je stekao lidersku poziciju.
Kao što je bio avangarda u svom radu i u svemu što je predlagao, tako je među prvima i krenulo u proces privatizacije. Ta privatizacija traje do današnjih dana, to preduzeće pokušava nekako da opstane na tržištu i da se izbori sa brojnim problemima. Dva osnovna razloga zbog čega nisu imali uspešnu privatizaciju je neažurnost rukovodstva, ležernost nekoliko prethodnih rukovodećih struktura, ali i nemar i nebriga nadležnih institucija. Dakle, prava paradigma dugovečnosti našeg postupka privatizacije.
Ne mogu ovom prilikom da ne spomenem Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine, koji je na neki način posle 2000. godine izvršio prisilnu reviziju velikog broja privatizacije početkom devedesetih godina i koji je sveo učešće zaposlenih, odnosno malih akcionara u ukupnom kapitalu njihovih preduzeća na zanemarljiv procenat.
PIK Čačak je jedno od retkih preduzeća koje je privatizovano po ovom zakonu, a koje je dugogodišnjim sudskim procesima uspelo da se izbori na tržištu, da obnovi svoje poslovanje i da danas uspešno radi.
Ne mogu, a da ne pomenem ni 4,8 miliona građana Srbije koji su se upisali u besplatne akcije i podatak da je 2,5 miliona građana prodalo akcije NIS-a i to po cenama značajno nižim od onih po kojima se ova kompanija trenutno kotira na berzi.
Sve su to posledice neuspešnih privatizacija i 365 raskinutih ugovora i 24 privatizacije koje moraju da budu u okviru sudskog postupka. Mi danas kao društvo i kao država trpimo posledice tih neuspešnih privatizacija koje se i te kako odražavaju na našu privredu.
Zašto postupak privatizacije društvenog i državnog kapitala još uvek u Srbiji nije okončan, pitanje je po mom mišljenju za jednu duboku, ozbiljnu i nepristrasnu analizu i sa ekonomskog i sa političkog i sa sociološkog i sa istorijskog aspekta?
Ali, smatram da su dva bitna elementa doprinela dosadašnjoj ukupno lošoj privatizaciji. Prvi je, apsolutni izostanak elementarne edukacije najširih slojeva stanovništva, a drugi je po mom mišljenju neizgrađenost i nedostatak integriteta institucija.
U ovom sazivu ja i moje kolege poslanici iz poslaničke grupe Nove Srbija i ostali poslanici sigurno dobijaju svakodnevna obaveštenja od akcionara „Agrobanke“, koji nas obaveštavaju da će svoja vlasnička prava potražiti na međunarodnim sudovima, što svakako nije dobro za prilike u kojima se Srbija nalazi, za pre svega, privlačenje stranih investicija.
Takođe, sve ovo vreme u postupku privatizacije je u igri veoma često bio kapital sumnjivog porekla, koji uglavnom potiče iz naše zemlje, ali se vešto kamuflira iza inostranih investicionih fondova sa egzotičnih destinacija, iz poreskih rajeva. Zbog toga je iz sadašnje perspektive naš osnovni zadatak kao nosioca zakonodavne vlasti da pokušamo da stvorimo kvalitetan pravni okvir koji će omogućiti konačan i brz završetak ovog mučnog procesa privatizacije.
Želim da vas obavestim da je poslanička grupa Nove Srbije podnela amandmane koji su u cilju samo boljeg razumevanja ovog zakona, više su tehničke prirode.
Što se tiče Zakona o stečaju, želim samo da kažem da se ovim zakonom obezbeđuju uslovi za poboljšanje poslovnog ambijenta, za efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i sprečavanje zloupotrebe i korupcije u ovom procesu.
Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, a svakako ćemo se aktivno uključiti i u raspravi o pojedinostima, kada za to bude vreme. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice.
Moje pitanje biće upućeno ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
Naime, u Srbiji svake godine se dijagnostikuje 500 novoobolelih od raka kože. Od ove bolesti leči se približno hiljadu pacijenata, a godišnje zbog raka kože umre 350 osoba. Ovo su podaci Instituta dr Milan Jovanović Batut. Izlaganjem ultravioletnim zracima povećava se rizik od nastanka melanoma, zloćudnog tumora ćelija melanocita u koži, kod mladih osoba od 18 do 29. godina. U zemljama EU i SAD zabranjeno je izlaganje ultravioletnim zracima, dok Australija ide korak dalje i sprema zakon kojim će se zabraniti proizvodnja i prodaja solarijuma.
Prema informacijama koje imam, u Srbiji je u pripremi predlog zabrane solarijuma za osobe mlađe od 18 godina. Moje pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru je kada će zabrana stupiti na snagu i šta sve ona sadrži u cilju sprečavanja izlaganja ovim, po zdravlje, štetnim zracima? Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodo ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, mislim da je veoma važno što mesec dana, nešto više od mesec dana posle ukidanja vanrednog stanja danas u parlamentu raspravljamo o izveštaju o poplavama, Zakonu o obnovi posle poplava, ali i što upravo danas imamo i donatorsku konferenciju.
Međutim vrlo brzo će doći jesen i zima i Vlada je svesna da je svaki trenutak dragocen za izgradnju kuća i za uopšte sanaciju i obnovu. Očekujem da će Srbija posle donošenja ovo zakona koji je prvi korak u tome biti jedno veliko gradilište i da će do početka zime sve biti izgrađeno i obnovljeno dinamikom koja je utvrđena ovim izveštajem i zakonom.
Očekujem, takođe od ove vlade da uzme u obzir i pozitivna iskustva iz prethodnog perioda kada smo se suočavali sa elementarnim nepogodama. Kada to kažem mislim na poplave u Banatu, na klizišta u Kopaoničkom kraju i Bogdanju gde je postajala jedna izuzetna koordinacija između ministarstva koje je tada vodio Velimir Ilić, lokalnih samouprava i izvođača radova. Mislim da je to jako važno zato što su te kuće izgrađene u rekordnom roku i sve je završeno zaista fantastično i značiće sada u ovoj obnovi.
Paralelno sa obnovom moje je mišljenje da moramo da vodimo računa i o prevenciji i zato u narednom periodu očekujem da će se izvršiti neka vrsta sektorskog pregrupisavanja iz ostalih ministarstava u Ministarstvo za vanredne situacije kako bi to ministarstvo u slučaju eventualnih elementarnih nepogoda u nekoj situaciji koja će se pojaviti moglo brže i efikasnije da reaguje.
Vi ste, gospođo Mihajlović danas rekli da je šteta u oblasti elektroprivrede 119 miliona evra. Takođe, u jednoj izjavi od pre nekoliko dana ste rekli da niste zadovoljni dinamikom i brzinom kojom se otklanjaju štete u EP, iako je EPS preduzela sve potrebne mere. Zbog toga je moje pitanje vama – kada očekujete da će se u oblasti elektroprivrede sanirati sve što je potrebno i kada ćemo se vratiti na proizvodnju struje pre poplave?
Poslanička grupa NS smatra da nam je potreban i novi zakon iz oblasti vodoprivrede. Mi smatramo da je zakon na jedan neprirodan način podelio reke po opštinskim granicama, a ne po slivovima i da su lokalne samouprave, praktično nemaju ni stručni, ni finansijski, ni tehnički kapacitet za ovlašćenja koja im je dao zakon iz 2010. godine.
Takođe, u postojećem zakonu po nama nedostaju sankcije koje moraju biti jasno definisane. Veliki je problem što su proteklih 40 godina ljudi gradili kuće u koritama bujica, koja su im sada prošla direktno kroz kuću. Vi naravno niste krivi za to, vodite ovo Ministarstvo za građevinu i urbanizam nepunih 100 dana, ali moje pitanje za vas i za celu Vladu – da li ste nešto preduzeli oko revidiranja tih spiskova oko bujičnih tokova kako se to više ne bi događalo? Da li je Ministarstvo za građevinu i urbanizam dalo dodatne, u stvari preuzeo dodatnu kontrolu i dao dodatne naloge građevinskim inspektorima i građevinskim načelnicima da ne daju građevinske dozvole za izgradnju kuća na ovim mestima.
Možda ćete reći, zakon to reguliše, da ima li smo zakon i do sada, ali videli smo šta se dogodilo.
Takođe, žao mi je što danas ovde nije ministar obrazovanja, gospodin Verbić. Poslanička grupa NS će ministru Verbiću uputiti jedan konkretan predlog. Mi smatramo da građansko obrazovanje kao izborni predmet koji u osnovnoj školi traje osam godina, a u srednjoj školi četiri godine, treba smanjiti i uvesti predmet civilne zaštite i još neke predmete kao izborne, na primer razvoj preduzetništva, ali civilna zaštita je veoma važna i pokazalo se da to znanje nedostaje svima nama, pogotovo našoj deci posle ovih poplava.
Moram da vam postavim još jedno pitanje za kraj. Veliki broj domaćih firmi se javlja upravo nama kao poslanicima, poslaničkoj grupi NS i pita nas da li će biti ukinut PDV za donacije koje oni daju posle ovih poplava, kao što je to urađeno za strane donacije.
Premijer Vučić je rekao da je bilo određenih zloupotreba. Mislim da se te zloupotrebe mogu kontrolom sankcionisati.
Da li Vlada priprema neku vrstu uredbe ili bilo šta, kako bi oslobodila ove firme od PDV?
U svakom slučaju, poslanička grupa NS će izveštaj i zakon podržati u danu za glasanje.

Gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da je Srbija dugo čekala na izmene i dopune zakona o radu.
Nesumnjivo je da je ovaj zakon bio potreban Srbiji i to posebno u ovom trenutku. Zašto u ovom trenutku? Zato što je ekonomska situacija veoma teška i ovaj zakon predstavlja rezultat kompromisa i po mom mišljenju i mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije on predstavlja značajan korak u stvaranju regulatornih okvira u oblasti radnih odnosa prilagođenog uslovima tržišta i zbog toga će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati oba ova zakona.
Predloženi zakon zajedno sa ostalim iz celovitog reformskog paketa dovešće do veće pravne sigurnosti, do jasnih pravila, više reda, manjih troškova i administriranja, veće mogućnosti u smislu olakšanja zapošljavanja bez straha od mogućih manipulacija.
Ja ovaj zakon vidim kao mogućnost da očuvamo egzistenciju svojih porodica zato što on omogućava i mladim ljudima da se zaposle ali i onim starijim koji su pri penziji da omoguće i zasnuju novi radni odnos. Očekujem da će u njegovoj primeni biti smanjen rad na crno i da će on pre svega omogućiti poboljšanje uslova poslovanja.
Protiv sam politizacije ovog zakona i zbog toga ću u nastavku svog izlaganja vrlo taksativno po članovima u ime svoje poslaničke grupe nabrojati pozitivne efekte koje očekujem da on u svojoj primeni po glasanju bude imao.
U članu 3. propisuje se da je poslodavac dužan da dostavi reprezentativnom sindikatu pravilnik o radu u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu kao i da onaj poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora ne može pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog odnosa.
Vrlo je važno što se ovim zakonom dopunjuje i član 23. odredbom da je tokom trajanja sudskog postupka u vezi eventualne diskriminacije teret dokazivanja na poslodavcu, što u skladu sa evropskim pravilima ova odredba zakona štiti već u samom sudskom postupku prava radnika.
Novom odredbom člana 24. ukida se obaveza donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova za one poslodavce koji zapošljavaju manje od 10 radnika što im u značajnoj meri olakšava poziciju u odnosu na postojeće rešenje koje je bilo do sada.
Kada je upitanju odredba zakona koja se odnosi na probni rad, član 36. propisuje da pre isteka vremena za koji je probni rad ugovoren, bilo poslodavac, bilo zaposleni, mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana ali da pored ovoga poslodavac ima i obavezu da obrazloži otkaz ugovora o radu.
Kada je upitanju rad na određeno vreme, izmenom člana 36. bitno je da se rad na određeno vreme povećava sa jedne na tri godine.
Član 40. predviđa obavezu poslodavca da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom. Takođe, poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog da pređe sa nepunog na puno radno vreme kao i obrnuto, a kolektivnim ugovorom se uređuje saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.
Član 42. previđa u skladu sa modernim vremenom i razvojem informacionih tehnologija i rad od kuće, što je po mom mišljenju veoma bitno.
Odredba člana 68. donosi bitnu izmenu u korist zaposlenih kada je upitanju godišnji odmor. Za razliku od postojećeg rešenja u buduće će novozaposleni sticati pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada, od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Po meni tu ima još dve veoma važne i bitne novine. Neuporedivo je praktičnije i fleksibilnije novo rešenje da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, da prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve, a ne tri radne nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne kalendarske godine.
Odredbom u članu 75. se olakšava položaj poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj ljudi, daje im se mogućnost da u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora donesu jedno zbirno umesto pojedinačna rešenja i tako zbirno rešenje se ističe na oglasnoj tabli, čime se smatra da je uručeno zaposlenima.
Član 89. pored trudnica prepoznaje i zaposlene žene koje doje dete kao kategoriju kojoj je potrebna dodatna zaštita na poslu. Po novom zakonu poslodavac je dužan da i njima obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova, ali i da ih uputi na plaćeno odsustvo što je u duhu sa politikom zaštite materinstva.
Član 101. i 102. dodatno preciziraju zaštitu osoba sa invaliditetom kao posebne kategorije zaposlenih. Naime, ovakvom zaposlenom poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti u skladu sa zakonom, ako to iz objektivnih razloga nije u stanju da učini, dužan je da mu isplati otpremninu kao tehnološkom višku, što je svakako bolje rešenje od postojećeg nedefinisanog statusa kakvo je bilo do sada.
Izmenjen je i član 111. koji inače reguliše i institut minimalne zarade, propisuje dodatnu obavezu za poslodavca da po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Novi član 112. propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada koju bi trebalo da donese Socijalno ekonomski savet, naročito polazi od nekoliko veoma bitnih uslova, pre svega egzistencije i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, zatim kroz minimalne potrošačke korpe, kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP, kretanje potrošačkih cena itd. Ono što je bitno napomenuti jeste da ukoliko dođe do značajne promene nekog od navedenih elemenata Savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od svojih članova za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.
Izmenom člana 121. dodatno se precizira obračun zarade i naknade zarade koje je poslodavac dužan da isplati. To predstavlja olakšavajuću okolnost za položaj zaposlenog. Takođe zaposleni zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost predmetnog obračuna.
Potpuno izmenjen član 179. taksativno navodi na najrazličitije situacije iz prakse koje mogu predstavljati razlog za otkaz ugovora o radu u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovo do sada nije bio slučaj, što je u praksi predstavljalo problem i za zaposlene i za poslodavce i ovaj član takođe i dalje prepoznaje kategoriju tehnoloških viškova u stavu 5. tačka 1.
Novi član 179a daje mogućnost poslodavcu da u određenim situacijama umesto otkaza zaposlenom izrekne neku od disciplinskih mera, kao vid prethodnog upozorenja. Posebno se izdvaja opomena sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Za zaposlenog je svakako bolje rešenje koje obavezuje poslodavca da pre uručenja otkaza u određenim situacijama mora da upozori zaposlenog pisanim putem da postoje razlozi za otkaz, kao i da mu ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasni o tome. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
U istom smislu i odredba novog člana 180a je i koji kaže da poslodavac može dati otkaz zaposlenom samo ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni se na ovakvo upozorenje oglušio i nastavio da radi na nezadovoljavajući način.
U skladu sa dobrom međunarodnom praksom je i rešenje u članu 189a, koji propisuje da zaposlenih kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio.
Takođe, na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada.
Član 268a i 268b dodatno i veoma temeljno preciziraju ovlašćenja inspektora rada. Na primer, inspektor vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, i dr, nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera radi sprečavanja povreda zakona, a poslodavac, odgovorno lice i zaposleni dužni su da mu omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da obezbede sve podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora.
Zbog svega ovog što sam rekla, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Hvala .

Gospodine predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, privodimo kraju raspravu o ovom zakonu u plenumu i mogu da kažem da je za mene ovo jedan od važnijih sistemskih zakona koji za cilj ima povećanje efikasnosti administracije, sa jednim krajnjim ciljem – povećanje prihoda poreza i suzbijanje sive ekonomije.
Očekujem da će ovaj zakon imati pozitivne efekte u primeni, pre svega kada je u pitanju smanjenje administrativnih troškova, unapređenje efikasnosti kontrole i naplate poreza, jačanje pravne sigurnosti, koja je pre svega neophodna u ovom trenutku, a za jačanje pravne sigurnosti neophodno je i pojačavanje obima i intenziteta kako terenske, tako i kancelarijske kontrole kod poreskih obveznika, što se i naglašava u predloženom rešenju zakona.
Zaista očekujem da ovaj zakon konačno uvede red i pre svega harmonizuje delovanje državnih organa, a kad to kažem pre svega mislim na APR i poresku upravu, i ustanovi preciznije procedure za razmenu podataka kojima ovi organi raspolažu po službenoj dužnosti.
U suprotnom imaćemo i dalje situaciju kakva je do danas često prisutna u praksi usled neadekvatne komunikacije između organa državne uprave, jer se javljaju vrlo često kontradiktorne činjenice i pred ovu raspravu dobila sam pismo jednog građanina koji je zamolio pre svega iznesem kao primer kako se dosada postupalo upravo njegov.
Naime, on živi u inostranstvu i već osam godina je naslednik određene nepokretnosti i za to ima odluku suda. Međutim, s obzirom, da nije lično otišao u poresku upravu da popuni određene obrasce on se još uvek u poreskoj upravi ne vodi kao naslednik određene nepokretnosti. Paradoks je u tome što je u katastru upisan kao isključivi vlasnik nepokretnosti.
Tako da verujem da će se predloženim rešenjima u ovom zakonu ove nelogičnosti ispraviti kao i činjenica da poreski akt koji je upućen fizičkom licu će se primenom ovog zakona smatrati dostavljenim i kada se uruči punoletnom članu njegovog domaćinstva. Dešavalo se do sada da se rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu koje glasi na davno preminulo lice ne želi uručiti članu njegovog domaćinstva, da se vraćalo unazad po nekoliko puta čime se naslednici maksimalno komplikovano izvršenje poreske obaveze.
Takođe, smatram da dobrim predloženim rešenjem i član 59. kojim se jedinica lokalne samouprave obavezuje da u roku od pet dana po isteku kalendarskog meseca dostavi poreskoj upravi naziv, odnosno ime i prezime i PIB obveznika poreza na imovinu, kao i podaci iz poreskih prijava koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu kao i podaci o naplati tog poreza čime se dodatno vrši harmonizovanje bitnih podataka.
Žao mi je što u ovom predlogu zakona nije uvršteno nešto o što sam naglašavala i diskutovala kada se u ovom viskom domu raspravljalo o Zakonu o zaštiti potrošača. To je moje lično iskustvo i većine građana koji kada plaćaju porez na svoju imovinu imaju problem sa činjenicom da im se naplaćuje zatezna kamata do trenutka dok u poreskoj upravi ne bude evidentirano da su oni plaćali porez. Mislim da je i u ovom predlogu zakona ta nelogičnost mogla biti ispravljena.
Imala bih još jedno pitanje za vas, o tome se u zadnje vreme mnogo govori – da li postoji mogućnost da se u nekom narednom periodu ukine porez na humanitarnu pomoć i kada su u pitanju domaće firme. Znamo da strane firme su oslobođene tog poreza. Znam da je to pitanje pre neki dan postavljeno i premijeru Aleksandru Vučiću. To se prosto očekuje, jer ne možemo isključiti da ovo bude poslednja elementarna nepogoda i sigurno će tih humanitarnih pomoći biti i dalje, pa mnogi vlasnici privatnih firmi očekuju, da li nekom uredbom, da uopšte razmotrite ovo pitanje i da Ministarstvo finansija da jedan odgovor na ovo pitanje.
U svakom slučaju poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, samo želim da se zahvalim članovima Odbora za kontrolu službi bezbednosti što su uvideli konkretnost amandmana na čl. 3. i 4. koje smo podneli moja koleginica Zlata Đerić i ja. Naravno, da im se zahvalim i što su predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvati ovaj amandman. Mislim da su konzistentnost i preciznost primene zakona veoma važni, te u tom smislu, ukoliko ova dva amandmana budu usvojena, verujem da će pozitivno uticati na primenu Zakona o BIA. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici mi danas raspravljamo o nekoliko izveštaja, pre svega o poslovanju Centralnog registra i izveštaju o radu Fiskalnog saveta za 2013. godinu i kliringa depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Kada je reč o Fiskalnom savetu, mogu samo da kažem da je Fiskalni savet svojim mišljenjima, stavovima, preporukama i savetima prisutan i u javnosti Srbije i u Narodnoj skupštini, posebno kada se raspravlja o budžetu i o rebalansu budžeta. Mišljenja sam da Fiskalni savet dobro obavlja svoj posao, da daje objektivna i realna mišljenja i predloge koji se možda ponekad nama ne sviđaju, ali sam takođe i mišljenja da mi kao društvo i kao država u narednom periodu moramo uvažiti preporuke Fiskalnog saveta i proći kroz mere i štednje i reorganizacije zbog ekonomskog oporavka Srbije.
Složila bih se sa kolegom Arsićem u predlogu Fiskalnog saveta, da nam upravo vi svojim preporukama, predlozima, sugestijama, pomognete da mi kao narodni poslanici jačamo kontrolnu ulogu prema izvršnoj vlasti. Verujem da je to važno i za resorni odbor, ali i za sve narodne poslanike i to očekujem u narednom periodu od vas.
Iskoristiću ovu priliku da se fokusiram, pre svega na Izveštaj o poslovanju Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti i da se osvrnem na trenutnu situaciju na srpskom tržištu kapitala.
Pre svega, moram da istaknem da sam više nego prijatno iznenađena ostvarenim poslovnim rezultatom nakon podvučene crte, kada je u pitanju Centralni registar, jer izveštaj u kojem se konstatuje da je neto dobit preko 32 miliona je za svaku pohvalu, što je koliko ste i naveli pet puta više od planiranog rezultata. Izuzetno mi je drago zbog ove činjenice, jer ona pokazuje dve stvari, da se Centralni registar i koliko ste rekli, 34 odnosno 35 zaposlenih u Centralnom registru, dobro snašao u novonastaloj situaciji i da je u periodu ove krize koja još uvek traje, registar uspeo da maksimalno razvije lepezu poslova i usluga koje se u skladu sa zakonom obavljaju.
Potpuno je jasno da je na ovaj način postignuta i adekvatna diverzifikacija očekivanih prihoda i zato je i poslovni rezultat daleko bolji od očekivanog.
Naravno, poslovanje ove institucije se ne može posmatrati izolovano u odnosu na ukupno stanje u kome se nalazi tržište kapitala u Srbiji, jer Centralni registar zajedno sa Beogradskom berzom, sa Komisijom za hartije od vrednosti, sa brokersko-dilerskim i investicionim društvima, fondovima i ovlašćenim bankama, u stvari predstavlja jedan sistem spojenih sudova. Kada se uspešno posluje na finansijskom tržištu, kada se realizuju solidni prometi tržišnim materijalom, dakle, hartijama od vrednosti, logično je da institucije koje predstavljaju noseće stubove tržišta kapitala, ostvaruju i dobre rezultate.
Imajući u vidu i činjenicu da nadležni skupštinski odbor nije prihvatio godišnji Izveštaj Komisije za hartije od vrednosti, za proteklu godinu, da se brokersko-dilerska društva sve više osipaju i prestaju sa radom, da Beogradska berza već nekoliko godina unazad beleži katastrofalan finansijski rezultat, još više upada u oči 32 miliona dobiti koje ima Centralni registar.
Kao što sam rekla, to jeste za svaku pohvalu, ali „jedna lasta ne čini proleće“ i jedna firma koja uspešno posluje u sveukupnom ambijentu, finansijskom, vrlo loše, ne može dugo opstajati na takav način na tržištu.
U izveštaju o kojem mi danas raspravljamo, eksplicitno je navedeno da se značaj tržišta kapitala ogleda u sledećem, u prikupljanju kapitala, u efikasnoj alokaciji kapitala, u mogućnosti investiranja pod jednakim uslovima, u omogućavanju transparentnosti i proceni različitih investicionih mogućnosti i omogućavanju ostvarivanja prihoda i posebno opšteg privrednog rasta.
Mislim da ćete se složiti sa mnom da je u međuvremenu propušteno mnogo prilika da se neke stvari poboljšaju. Ne mogu, a da se ne setim 2007. godine, kada je bilo to zlatno doba ili čak i 2008. godine kada je govoreno da kod nas ekonomske krize neće ni biti, da će nas ona zaobići, da će ta kriza u stvari predstavljati našu ekonomsku šansu, a još krajem 2008. godine, kada je već kriza počela da uzima maha, država Srbija i tadašnja Vlada je preuzela određene korake u cilju stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, ali prevashodno se koncentrišući na rad i likvidnost poslovnih banaka.
Smatralo se da u uslovima galopirajuće krize, akcenat treba staviti na očuvanje ovog segmenta, da treba garantovati štedne uloge građana, dok je tržište kapitala ipak gurnuto u zapećak i prepušteno tržišnoj stihiji.
Time je i dobar deo naših privrednih subjekata propustio jednu veliku šansu da dođe do svežih finansijskih sredstava na način kako se to radi u razvijenim ekonomskim i demokratskim zemljama, ali na žalost, oslonili smo se na skupe kredite koji su zbog vraćanja tih kredita i drugih razloga, prisutni i danas.
Sve što se kasnije događalo svakako da nije predstavljalo nikakvo iznenađenje za upućene stručnjake iz ove oblasti. Dodatni problem je bio i u tome što se od 2008. godine, ne samo u Srbiji nego i u regionu, povukao veliki broj značajnih investitora i to je, nažalost, dovelo do potpunog urušavanja finansijskog tržišta, do sunovrata svih akcija od vrednosti i katastrofalnog pada prometa. Ostali su praktično samo oni koji realno nisu imali kuda i koji gaje nadu i veruju da će se situacija koja je jako teška u narednom periodu popraviti.
Apsolutno sam uverena da ljudi koji se bave planiranjem u Centralnom registru su svesni da bez svojih članova ne mogu dugo opstati na finansijskom tržištu. A vi u ovom izveštaju za 2013. godinu navodite da nije izvršen prijem novih članova i da je prestalo članstvo četiri člana Centralnog registra.
Iskreno se divim svim brokerskim kućama koje u ovih 10 godina uopšte posluju na ovakav način i pod ovim uslovima. I kada pominjem zavisnost Centralnog registra od opstanka članova, prvenstveno brokerskih kuća, pokušaću da tu situaciju prikažem na jednom konkretnom primeru, pre svega zbog gledalaca, naših građana koji gledaju ovaj prenos.
Zamislimo da je srpsko finansijsko tržište jedna velika zelena pijaca. Centralni registar, hartija od vrednosti, Beogradska berza i ostale institucije koje obezbeđuju adekvatne uslove za njegovo funkcionisanje bi u tom slučaju imale status javno-komunalnog preduzeća „Gradske pijace“. Reklo bi se da u funkcionisanju ovog sistema ne bi trebalo uopšte da ima problema, zbog toga što je roba na pijacama, na tržištu, trgovci zakupljuju tezge, kupci kupuju robu. Međutim, pojavljuje se jedan mali problem. Vremenom se pojavljuje konkurencija u smislu velikih hipermarketa koji imaju niže cene, kupci se odjednom povlače tamo, trgovci odnosno prodavci više nemaju taj interes da zakupljuju tezge i odjednom se jedno preduzeće koje dobro posluje nalazi u problemu.
Ovo je scenario koji se, nažalost, u velikoj meri odigrao na našem finansijskom tržištu, a država nije na pravi način reagovala. Dovoljno je samo uporediti godišnje, mesečne, nedeljne, dnevne statistike na sajtu Beogradske berze, da bi se stekla potpuna slika o devastaciji srpskog tržišta kapitala.
Kada danas razmatramo ovaj vaš izveštaj koji je odličan, moramo imati u vidu činjenicu da nikako ne možete dugoročno uspešno poslovati bez korenite promene ukupnog ambijenta.
Iako nisam, niti moje kolege iz poslaničke grupe Nova Srbija, stručnjaci u ovoj oblasti, ali smo kao narodni poslanici upućeni u fiskalnu situaciju, u ekonomsko tržište Srbije. Pripremajući se za ovu raspravu danas, ja bih samo izdvojila dva konkretna predloga koja bih predložila, a koja, naravno, ne zavise direktno od vas.
Mislim da država finansijskom tržištu mora dati taj dodatni impuls, pre svega što će omogućiti izlazak na berzu preostalim do sada brižljivo čuvanim javnim preduzećima, a čiji kapital je odavno nominovan i akcije su podeljene građanima Srbije.
Drugi konkretan predlog bi se odnosio na jedan novi finansijski instrument koji bi mogao da bude atraktivan potencijalnim investitorima. Pomenuću samo jedan koji je, po mom mišljenju, bio dobar a koji nije zaživeo – hartije od vrednosti koje emituju jedinice lokalne samouprave a koje se praktično nisu ni desilo.
Moram da budem do kraja objektivna i da kažem da ni u našem bliskom okruženju ne cvetaju ruže, ali da ipak berze i u Zagrebu i u Ljubljani normalno rade. Naravno, ne na nivou kao pre nekoliko godina i kako očekuju, ali bilo kakvo poređenje sa našom situacijom u ovom trenutku je ipak neumesno i mi smo, nažalost, u mnogo goroj situaciji.
Završiću ovo svoje izlaganje konstatacijom da država preko nadležnih institucija mora da u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji uloži krajnji napor da se popravi situacija na našem tržištu kapitala, jer u suprotnom, u narednih nekoliko godina, po mom mišljenju, mi u ovom cenjenom Domu nećemo imati o čemu da raspravljamo. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, imamo priliku danas da razgovaramo o izveštaju Komisije za javne nabavke po primeni novog zakona koji je prethodni saziv parlamenta doneo 1. aprila 2013. godine. Vi u ovom izveštaj navodite predmet konkretnih pregleda i situacija u kojima je Komisija postupila u periodu od početka primene novog Zakona o javnim nabavkama, pa zaključno sa krajem prošle godine.
Ovaj izveštaj je nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije za finansije, i usvojio i apsolutno smatram da u svojstvu jačanja kontrolne uloge Narodne skupštine Republike Srbije, u obavezi smo da razmatramo ovaj izveštaj, da analiziramo preporuke koje ste nam dali, sa jednim jedinim ciljem da u praksi smanjimo razloge za neadekvatno, odnosno, pre svega bih rekla, otežanu primenu ovog zakona koji se u određenim situacijama pojavljuje.
Pripremajući se za raspravu o izveštaju Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, došla sam do podataka koje je izneo direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović, i koji je izneo krajem 2013. godine, istakavši da se vrednost javnih nabavki u prvih devet meseci 2013. godine, dakle od 1. aprila do 31. decembra 2013. godine iznosi 178 milijardi dinara, što je za 25,6 milijardi manje, nego u istom periodu 2012. godine. To znači da je oko 220 miliona evra manje potrošeno u javnim nabavkama od kada se primenjuje novi Zakon o javnim nabavkama.
Takođe, prema njegovim rečima, od početka primene novog zakona, učešće u pregovarački postupcima je 10%, a 2012. godine je bilo, recimo, 28%, što znači da je tri puta smanjen ovaj netransparentan i nekonkurentan postupak, a istovremeno otvoreni postupak kao najpoželjnije povećan sa 56 na 79%.
Svakako da ovi podaci ohrabruju i pokazuju da je novi Zakon o javnim nabavkama već u prvih devet meseci svoje primene dao određene rezultate, ali vi takođe, u svom izveštaju uočavate i ističete nam i brojne nepravilnosti koje se pojavljuju u primeni ovog zakona.
Izneli ste ih nekoliko, pre svega, nepoštovanje odredbi podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije, zatim nepreciznu i nejasnu konkursnu dokumentaciju u primeni postupka javne nabavke, zatim definisanje tehničkih specifikacija u postupcima javnih nabavki na način koji je diskriminatornog karaktera, sužavanje konkurencije među ponuđačima određivanjem dodatnih uslova i ipak, forsiranje pregovaračkog postupka.
Moje pitanje za vas je, kako pooštriti primenu zakona i kako po vašem mišljenju eliminisati ove nepravilnosti koje ste izneli? Sve navedene primedbe komisije zapravo pokazuju da se loše navike teško iskorenjuju, da se postojeći dugogodišnji odnosi između tradicionalnih naručilaca i ponuđača zasnivaju na već ustaljenim šemama, i da mi i dalje imamo probleme u primeni zakona koje zajedno sa vama i drugim organima nadležnim u narednom periodu moramo rešiti.
Ja podržavam kadrovsko jačanje komisije u svim sektorima i nadam se da ćete sa stručnim i kvalitetnim ljudima, novim ljudima u komisiji upravo efikasnije i lakše rešavati probleme koje sam navela.
Kada pominjem adekvatnu primenu zakona, smatram da je komisija u pravu kada konstatuje da je ujednačena primena propisa kojima se reguliše oblast javnih nabavki, osnova stabilnog i efikasnog sistema javnih nabavki. Smatram da je potpuno u redu i slažem se sa ova četiri načelna pravna stava koja ste vi zauzeli u skladu sa tumačenjem i primenom članova 75, 78, 85. i 153. Zakona o javnim nabavkama.
Svakako da veća transparentnost u primeni javnih nabavki je značajna i treba nastojati da se ona u narednom periodu još poveća. Dobro je što je ustanovljena praksa kontinuiranog komuniciranja na relaciji Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Uprava za javne nabavke i DRI, na taj način je sigurno da vi postižete međusobnu koordinaciju koja je u pitanju zauzimanja jedinstvenih pravnih stavova po određenim pitanjima veoma važna.
Mislim da je veoma bitna i edukativna funkcija Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i da je ona od neprocenjivog značaja.
Nerealno je i očekivati da primena zakona od samog početka teče bez poteškoća, ali ja mislim da ovi podaci koje je izneo direktor Uprave za javne nabavke ohrabruju, da ćemo ih u narednom periodu zajedno otkloniti i naravno.
Kao član Gopaka očekujem da ćemo u narednom periodu uspostaviti saradnju i da ćemo zajedno raditi na otklanjanju ovih teškoća. Mislim da imate podatke, da ste upoznati sa činjenicom da je Nacionalni ogranak Gopaka u Srbiji osnovan pre godinu dana i da je sastavljen od članova svih političkih stranaka i poslaničkih klubova u Narodnoj skupštini Srbije i da je naš prevashodni cilj uspostavljanje nadzora nad trošenjem javnih finansija.
Takođe, želim da vas obavestim da će poslanička NS u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj.

Kolege i koleginice narodni poslanici imam pitanje za ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković.
Moje pitanje se odnosi na to kada će biti izmene i dopune zakona iz vodoprivrede, s obzirom da smo 5. maja 2010. godine u ovom parlamentu doneli Zakon o vodama. Po mom mišljenju i po mišljenju struke ovaj zakon nije dobar i velikim delom je odgovoran za posledice katastrofalnih poplave koje su nas zadesile. Nije dobar zbog toga što je odgovornost za odbranu od poplava prebacio na opštine, a opštine u Srbiji nemaju ni kapacitet, niti stručnu, niti tehničku, a najmanje finansijski kapacitet da rade posao koji im je dodelio zakon iz 2010. godine. Drugi problem ovog zakona je što je on na neprirodan način podelio reke po opštinskim granicama, a ne po slivovima.
Treći nedostatak, veoma važan, je što nedostaju sankcije koje moraju biti jasno definisane i pooštrene. Hitnost, izmena i dopuna Zakona o vodama je neophodna i paralelno sa saniranjem posledica od poplava, po mom mišljenju treba ubrzati rad na donošenju novog zakona.
Drugo pitanje, takođe za ministarku poljoprivrede je kada se sprema zakon o protivgradnoj zaštiti? Poljoprivrednici u selima širom Srbije strahuju za svoje voćnjake, za svoje useve zbog toga što nema ovog zakona, a i nemamo dovoljno protivgradnih raketa.
Treće pitanje bih imala takođe za ministarku Bogosavljević Bošković, ali mislim ovo pitanje može biti istovremeno upućeno i ministru rudarstva i energetike gospodinu Antiću. Naime, u Srbiji postoji vodoprivredni informacioni sistem u kojem ne postoje podaci o bujičnim tokovima. To je jedna informacija. S druge strane, stručnjaci iz geologije kažu da redovno obilaze teren i da u Srbiji, po njihovoj evidenciji ima nekih 30.000 klizišta. Potpuno je jasno posle mesec dana od poplava da su ljudi gradili u koritima bujica koje su im sada prošli direktno kroz kuću.
Moje pitanje glasi – ako imamo podatke kako tvrde geolozi, kako je moguće da nam se ovako nešto desilo? Da li će nadležno ministarstvo i poljoprivrede i energetike i rudarstva preduzeti mere protiv nadležnih koji su odgovorno za ovakvo stanje? Šta će konkretno Ministarstvo rudarstva i energetike učiniti kako bi imali u vodoprivrednom informacionom sistemu kompletne podatke o bujičnim tokovima.
Ovo sve govorim zbog toga što su ove katastrofalne poplave prošle. Posledice ćemo osećati još dugi niz godina, ali niko od nas ne može predvideti da li će se ponovo one desiti i zato moramo biti spremni i sa zakonskim rešenjima i sa drugim konkretnim potezima, kako bi im na pravi način izašli u susret. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sistem odbrane predstavlja ključni instrument u oblasti ostvarivanje državne politike i koliko je važno da imamo Vojsku kao jedan dobro organizovan sistem videli smo u nedavnim poplavama koje su zadesile Srbiju. Zaista je nemerljiv bio učinak i doprinos vojnika Srbije.
Naravno da je jedan od osnovnih težišta politike odbrane između ostalog i intenzivna međunarodna saradnja. Dobro je što učešće u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama naših vojnika ima trend konstantnog rasta sa krajnjim ciljem da Vojska Srbije uzme učešće u očuvanju mira, stabilnosti skoro u svim delovima sveta.
Vrlo je važno što se posle duge pauze Srbija vratila na mapu onih zemalja koje u multinacionalnim operacijama UN angažuju svoje vojne jedinice, kao i da Srbija sve više jača svoje kapacitete za učešće u mirovnim operacijama.
Građani Srbije su ponosni što pripadnici Vojske Srbije u najboljem svetlu predstavljaju našu Vojsku i zemlju, kako pred građanima Kipra, Libana, Liberije, Konga, Obale Slonovače, a vidimo sada da se te zemlje proširuju i dobro je što pripadnici naše Vojske unapređuju bezbednost tih zemalja i na najbolji način i u najboljem svetlu se prikazuju i pred građanima tih zemalja, kao i pred pripadnicima stranih oružanih snaga koji zajedno sa njima učestvuju u mirovnim operacijama.
Svakako nam je svima imponovalo kada je pre dve godine šefica Misije na Kipru pohvalila učešće našeg kontingenta, tadašnjem ministru odbrane, Aleksandru Vučiću, citirajući da naš kontingent obavlja posao u „skladu sa pravilima službi i u skladu sa potrebama stanovništva, ne mešajući se u politiku“.
Činjenica je da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim misijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to svakako podiže ugled Srbije u svetu.
Konačno, učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN važan je element naše spoljne politike, jer jača diplomatski potencijal Srbije za ostvarivanje interesa naših građana i doprinosi da se Srbija tretira kao ravnopravni partner u odnosima sa drugim zemljama članicama UN i Partnerstva za mir.
Srbija prednjači i u regionu po učešću u mirovnim operacijama, ispunjava sve očekivane standarde i doprinosi miru u sva tri kontinenta u kojima mi imamo naše učesnike.
Mislim da je vrlo važno da danas pomenemo jednu činjenicu da Vojska Srbije ne učestvuje u misijama u kojima se na bilo koji način ostvaruju interesi velikih zemalja. Ne treba da idemo u bezbednosne integracije zato što se na taj način dokazujemo našim partnerima ili zato što na taj način ispunjavamo naše međunarodne obaveze. Mislim da je ova politika koju sada vodimo pravi put i da praktično samo tako treba da nastavimo.
Ne mogu ovom prilikom a da ne pohvalim da me lično raduje što sve više žena oficira Vojske Srbije učestvuje u mirovnim misijama i, koliko je meni poznato, mislim da žene učestvuju u Libanu, Kipru i Kongu i da odlično rade svoj posao. Verujem da će ih u ovim novim misijama imati sve više.
U svakom slučaju, poslanička grupa Nove Srbije podržava i Godišnji plan i učešće naših pripadnika u mirovnim misijama i u Danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog.