Hvala, uvažena predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za poslaničku grupu NS rebalans budžeta je očekivan i predstavlja suočavanje sa realnošću, kao što se i Vlada Republike Srbije za ovih nepunih godinu dana na jedan vrlo objektivan način suočava sa svim realnim problemima.
Sa jedne strane, mi imamo pozitivne ekonomske pokazatelje, jer se beleži privredni rast od nekih 2-3%, pogotovo u prva četiri meseca ove godine, imamo i veći izvoz, koji je takođe u prva četiri meseca porastao za nekih 24%, a sa druge strane budžet beleži deficit zbog poreskih olakšica i subvencija namenjenih privredi, a prihodi nisu na nivou očekivanih. Više je nego jasno da su u ovom trenutku bili precenjeni prihodi budžeta, a na osnovu precenjenih prihoda, očekivala se i mnogo veća potrošnja.
Rebalans budžeta ukazuje da su još uvek neke prihodne strane precenjene, na prvom mestu neporeski prihodi, i da se sa oštrom kontrolom troškova može dodatno uštedeti. Ta ušteda omogućiće i bitno manji deficit budžeta za ovu godinu, od kako se procenjuje, 150,3 milijarde dinara, što bi bilo tih predviđenih 4,7% BDP, a i manje od ranije projektovanih 177 milijardi dinara.
Više puta ste, gospodine ministre, spominjali da je jedna od ekonomskih mera koje ste i predviđali u okviru ovog budžeta bila i smanjenje plata. Slažem se sa svojim kolegama iz vladajuće koalicije da to takve mere nije trebalo da dođe, zato što bi se stvorio jedan negativan efekat kod građana Srbije, a pogotovo kod penzionera. I to s razlogom, jer svako smanjenje plata i penzija stvara strah kod građana, ali se slažem sa tim da se vremenom plate u administraciji i javnom sektoru usklade sa platama u privredi.
Ono što je najvažnije ovim rebalansom budžeta, javne finansije biće stavljene pod kontrolu, sa predviđenim uštedama od 38 milijardi dinara. Takođe je vrlo važno što će ovim rebalansom budžeta biti sprečen nagli rast javnog duga i kriza javnog duga, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.
Jedna od ključnih mera predviđena ovim rebalansom za oporavak srpske ekonomije je i Akcioni plan za restruktuiranje javnih preduzeća. Tim planom predviđeno je da se u narednih godinu dana nađe rešenje za 179 preduzeća koja su više od 10 godina u restrukturiranju i koja po procenama Svetske banke prave gubitak od 750 miliona evra godišnje, i to ne samo kroz subvencije, nego i zato što ne plaćaju struju, vodu i druge troškove. Moram da kažem da sam bila neprijatno iznenađena kada sam na sajtu Instituta za ekonomsko-pravnu ekspertizu pronašla podatak da ovih 170 javnih preduzeća u Srbiji sa još zavisnim društvima ukupno duguju 5,2 milijarde evra.
Restrukturiranje ne može unedogled da traje. Ono ne može da bude izgovor koji sprečava poverioce da naplate svoja potraživanja. Zbog toga bih želela da postavim pitanje – kako je moguće da pomenuta 282 privredna društva, znači, 176 preduzeća i ovaj deo privrednih društava u restrukturiranju ostvare godišnji prihod od samo 1,6 milijardi evra, uz iskazivanje neto gubitaka u toj godini od 618 miliona evra, a da dobavljačima, državi, duguju 5,2 milijarde?
Smatraću velikim uspehom i resornog ministarstva i ove vlade ukoliko uspe da restrukturiranje koje traje u Srbiji već 12 godina reši u narednih godinu dana, i to na taj način da jedan deo ovih preduzeća dobije strateške partnere, drugi deo koji pozitivno posluju da ostanu državna, a treća grupa tih preduzeća da ode u stečaj. To bi, po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS, bio veliki uspeh ove vlade, uz činjenicu da u ovim preduzećima radi 56.823 radnika i da je za njih predviđen socijalni program.
U okviru ukupnih prihoda na osnovu sadašnjeg stanja, poreski prihodi u 2013. godini manji su od prvobitno planiranih za 75,6 milijardi, zatim od akciza za 16 milijardi, od prihoda od PDV-a su manji od predviđenih za 30 milijardi. Ove informacije govore o jednoj zaista ozbiljnoj i teškoj situaciji u privredi Srbije. Vrlo je važno da kažemo da je ovakvo finansijsko stanje i nasleđeno, da je srpska privreda bila u recesiji 2012. godine, da vraćate dugove koji su uzeti po vrlo nepovoljnim uslovima, tako da deo ušteda koji se predviđa smanjenjem rashoda u javnom sektoru sa 266,2 na 263,6 milijardi su opravdani, kao i smanjenje subvencija koje se pre svega odnose na kamate bankama.
Privatne i strane banke iz budžeta formiraju prihode, zatim naši građani i privreda uzimaju te kredite uz visoke kamatne stope i ja mislim da je konačno zaista red da se uvede stanje u ovoj oblasti, i to kroz stimulativnu monetarnu politiku i selektivne nisko-kamatne kredite kojima će se kontrolisati namensko kreditiranje sada subvencionisane proizvodnje. Na taj način, ukoliko mi na ovaj način budemo uspeli da uvedemo red u subvencijama, posebno privatnim i stranim bankama koje na ovaj način stvaraju visoke prihode, mislim da će budžet biti vrlo rasterećen.
Po mom mišljenju, ovim budžetom su važne još dve mere, i to član 93a. i član 93b, na osnovu kojih se predviđa kontrola prekovremenog rada i bonusa, uvođenjem od 31. jula registra zaposlenih u javnom sektoru i planira se centralizovana isplata zarada sa jednog mesta od 1. januara, kao što se to već u nekoliko godina unazad radi u Hrvatskoj i gde su već ostvarene uštede od 10%.
Moram da kažem da je i Fiskalni savet sa ovim merama vrlo zadovoljan i njihove procene su da u javnom sektoru u Republici Srbiji se zapošljava oko nekih 550 hiljada radnika, čemu u velikoj meri kumuje nedostatak kontrole pri zapošljavanju, a ovaj registar bi trebalo da omogući efikasniju kontrolu novog zapošljavanja, obezbedi bolji uvid u strukturu zaposlenih, kao i realnu potrebu za novim kadrovima.
Ukoliko Vlada uspe u tome da smanji administraciju tako što će do 30. septembra prvo biti evidentirani svi oni koji su na platnom spisku opština, ministarstava, javnih institucija, da bi se tačno znalo koliko koja škola, ministarstvo ili bilo koja institucija ima stalno zaposlenih ili privremeno zaposlenih ili pod ugovorom i da bi se potom, posle te evidencije, smanjili nepotrebni rashodi i ukoliko budete uspeli da napravite analizu koliko je stvarno potrebno ljudi u administraciji, a da se posle ovih mera podstakne proizvodnja u Srbiji, da radno mesto u državnim službama više neće biti privlačno kao do sada, smatraću da je ova vlada uspela da napravi važan korak u ekonomskom razvoju zemlje.
Usaglasili ste i mere za poboljšanje investicione klime kroz najavljene izmene Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji, kao i mere za podsticanje privrednog rasta. Verujem da će se sve kolege složiti sa mnom da je razvoj privrede Srbije uzročno-posledično vezan sa razvojem malih i srednjih preduzeća.
Veliki broj ljudi, građana Srbije se danas boji da otvori neku agenciju, STR, da počne poljoprivrednu proizvodnju zbog nesigurnosti. Moram da kažem da su moji prijatelji prošle godine na Vračaru prodali stan da bi negde u okolini Prokuplja, na zemlji koju su imali, počeli da proizvode maline. Danas oni nemaju ni proizvodnju malina ni taj stan.
Želela bih da istaknem još nekoliko stvari i to pre svega član 27a Zakona o budžetskom sistemu koji je, po mom dubokom mišljenju, vrlo važan zbog konsolidacije budžeta. Predloženom izmenom menja se dinamika projektovane indeksacije penzija i plata u javnom sektoru, počev od oktobra ove, pa tokom cele naredne godine, a u cilju stabilnosti javnih finansija. Neto efekat nove indeksacije bi trebalo da bude nekih 0,3% bruto društvenog proizvoda, a takođe i stav 30. istog člana menja se na način da predlaže da ista fiskalna pravila kojima se uređuje kretanje plata i penzija važe nakon 2015. godine.
Takođe smatram da je, u smislu podizanja opšteg nivoa fiskalne discipline, dobro rešenje kojim se predlaže da član 68a, a koji propisuje odgovornost korisnika budžeta sredstava za pravilno planiranje, bude u skladu sa dinamikom sprovođenja, odnosno ishoda, rashoda za finansiranje učešća Republike Srbije, tako da budžetski korisnici, po ovom članu, takođe moraju da izvrše preusmeravanje sredstava sa drugih eksproprijacija ili programa što je vrlo važno i smatram da je kontrola u ovoj oblasti takođe vrlo bitna.
Završiću sa činjenicom da je uvođenje novog člana 54a, kojim se uređuje postupak i obaveza ocene kapitalnih projekata, veoma važan zbog toga što je danas u Srbiji mali procenat realizovanih projekata. Razlog ovome je mahom nerealno planiranje od strane korisnika budžeta, a očekujem da će donošenjem podzakonskih akata bliže se urediti sadržaj kapitalnog projekta i uspostaviti kriterijumi za ocenu i određivanje prioriteta kod kapitalnih projekata.
Sve u svemu, nadam se da će efekat predloženih zakonskih rešenja biti značajna ušteda i to ne samo u budžetu Republike Srbije, već i u celom javnom sektoru. Očekujem da će ove izmene pozitivno uticati i na odgovornije ponašanje korisnika budžetskih sredstava i upravljanje javnim finansijama, čime će se na duži rok doprineti učvršćenju makroekonomske stabilnosti i povećanju kredibiliteta makroekonomske politike.
Ovim završavam i obaveštavam vas, gospodine ministre, da će u danu za glasanje poslanička grupa Nove Srbije podržati ovaj rebalans budžeta.