Dakle, što se tiče pristupa biračko spisku, zanimljivo je da njihov član te komisije koja je formirana ovde našom odlukom kaže – džabe svakodnevno otkrivamo nove nepravilnosti i fantome ubačene samo da bi naprednjaci sačuvali svoje fotelje i privilegije. Uskoro ćemo o svemu obavestiti javnost. To je objavio 14. maja.

Dakle, ako je tačno da nemaju pristup, kako otkriva nepravilnosti i fantome? Ako nije tačno da nemaju pristup, zašto onda narodni poslanik ovde obmanjuje javnost? Dakle, ne možete biti i jedno i drugo.

Što se tiče toga kako mafija kupuje, mafijaši kupuju, mafijaši rade ovde, mafijaši ulažu u oranice – da, to je lepo opisao vreme kada je on bio na vlasti. Taj mafijaš se zvao Darko Šarić. Kupovao je na desetine poljoprivrednih kombinata po Vojvodini. Kupovao je hotele po Novom Sadu. Kupovao je firme po Srbiji itd. itd. Taj

7/2 AL/IR

čovek nije uhapšen za vreme njihove vlasti. Bio je uvaženi investitor. Njegov proksi biznismen je rekao da su tri sata brojali novac kojim je trebalo da se kupuje te firme, pa su onda sutradan kupili onu mašinu za brojanje para jer je to, valjda, jedini način bio da prebroje tolike pare u kešu, kao ovi sa fakulteta, otprilike, što su morali da kupe mašine za brojanje para. I tada su ćutali i to im je bio uvaženi investitor i to je sve radio uz potpunu podršku i potpunu saglasnost i Republičke i Pokrajinske vlade. Uz potpunu saglasnost i Republičke i Pokrajinske vlade.

I najzad što se tiče strašnih kriminalaca naoružanih iz „ćacilenda“. Ti, kako kaže, kriminalci nikoga nisu ubili, ni u koga nisu pucali. Oni su pucali. Oni su pucali u čoveka ispred Narodne skupštine, spalili šator i radovali se i likovali ovde u ovoj sali. E, to je razlika, što oni optužuju da su naoružani kriminalci ljudi koji tamo sede i koji nikoga ničim nisu ugrozili, a sa druge strane, imaju razumevanja za one koji su došli, iz pištolja, dakle, iz vatrenog oružja, pucali u ljude, bacili gomilu metaka u vatru, da ubiju, valjda, još više ljudi i spalili šatore. E, to nisu kriminalci. To su divni građani, kako oni kažu. E, pa neće biti.

Tako da, što se kriminala tiče, vi ste tu eksperti. Znate kako ste davali Darku Šariću da radi, a taj isti Darko Šarić je uhapšen 2014. godine jer je moralo da dođe do promene vlasti, da od uvaženog investitora ipak bude tamo gde mu je mesto – u zatvoru. Hvala.

O tome da li će SNS biti ili neće biti u političkom životu Srbije odlučiće građani Srbije na izborima, kao što će odlučiti da li žele da u političkom životu Srbije učestvuju oni koji su planirali terorističke napade za 15. mart, a onda pobegli iz ove zemlje i utočište i sigurnost, sigurnu kuću našli u Republici Hrvatskoj.

Dakle, sve je to ono o čemu će građani da odlučuju na izborima koji slede, a ja se nadam da će ove izmene koje sada usvajamo, a vidim usvajamo ne jedan, nego, koliko ja vidim ovde u pregledu, mnogo više amandmana opozicionih, da će svi ti amandmani i sve te izmene doprineti do toga da izborni proces bude povoljniji po one koji stalno imaju nešto da zamere izbornom procesu. Ali, da će, siguran sam, stav građana biti nepromenjen i da će vrlo jasno poručiti koga hoće, a koga na političkoj sceni. Da li hoće one koji postižu rezultate za građane i brinu o ljudima ili one koji su pokušali da u ovoj zemlji izazovu građanski rat, a onda kada su bili uhvaćeni u tome pobegli iz ove zemlje, verovatno znaju zašto, baš u Hrvatsku i zašto im je baš tamo, u zemlji koja je proterala pola miliona Srba devedesetih godina, tako prostrat crven tepih i omogućeno da se tamo baškare i uživaju.

Dakle, to je vrlo važno i o tome će građani odlučivati na izborima koji slede.

Hvala.

11/1 JJ/JG 11.40 – 11.50

Upravo u tome i jeste suština, dakle, na sva ova pitanja istraga i suđenje treba da daju odgovore. Ne možemo mi da sudimo o tome da li je bilo ovo ili ono. Da li mu je tamo mesto? Nije mu tamo mesto. Da li je normalno da to radi? Pa, nije normalno da to radi. Da li je zbog toga uhapšen? Pa, jeste zbog toga uhapšen. Da li mu je određen pritvor? Jeste mu određen pritvor.

Dakle, sada ćemo videti šta će istraga da pokaže i kako će suđenje da izgleda, ako bude bilo elemenata za suđenje. Ne znam, nisam imao uvid u predmet. Dakle, to sada pravosuđe radi dalje.

I ono što je suština, to je da građani ovde mogu da vide, pre nekoliko godina su nas optuživali za neke slične stvari, ali ono što je konstanta to je da su ti ljudi za koje oni nas optužuju pohapšeni i svi su iza rešetaka. To je razlika između ovog vremena i onog vremena kada su oni bili na vlasti. Dakle, da oni za koje postoji osnovana sumnja da su kršili zakone, odgovaraju za to, a kod njih su oni za koje je cela zemlja znala ko su i šta su bili uvaženi investitori i kupovali oranice i tako dalje.

Ja samo ne bih voleo i molim vas predsednice da na to obratite pažnju, jer smo u prethodnom periodu imali situaciju da poslanici sebe i ovu skupštinu pretvaraju u megafon kriminalnih klanova, da je ovde od strane poslanika opozicije faktički davana politička odbrana klana Belivuk – Miljković, dakle da su se time bavili. Da sada ne dođemo u situaciju da se isto to radi sa istim jednim drugim klanom, crnogorskim. Dakle, kao relevantni izvor njima služi čovek koji se nalazi u bekstvu, koji je pravosnažno osuđen u Crnoj Gori, za koga rođena majka kaže da je kokainski zavisnik, da je mentalno bolestan, da živi u deluzijama i da jedan dan misli da je Robin Hud, a drugi Donald Tramp. To je njegova majka za njega rekla, ali to njima ne smeta da oni, a pri tom ne mislim na poslanika koji je malo čas govorio, ali ceo taj blokaderski pokret, da upravo taj čovek bude sada lučonoša neke nove misli i tako dalje.

Dakle, samo da u to ne pretvorimo Skupštinu, da se ovde ne prenose poruke klanova jer tu opet mi kao poslanici, bez obzira na sve to, ne treba da učestvujemo jer to nije naša stvar, a sa druge strane nije normalno da se bilo ko u tom sukobu tih klanova stavlja na ovu ili onu stranu, jedan i drugi klan treba da budu uništeni.

Na sva pitanja koja se tiču šta će tamo načelnik beogradske policije, zašto je to radio, kako je to radio, šta je sve radio, pa to će sada istraga da utvrđuje i istraga će da utvrdi šta je i kako je bilo. Jedino što nisam siguran da poslanici opozicije koji se već evo celo jutro bave tim čovekom, su sigurni da pod znacima navoda, pucaju u pravu metu. Nisam siguran da su svesni toga da je taj čovek meta u koju oni treba ili ne treba da pucaju i da li je on stvarno takav kakvim ga predstavljaju u kontekstu njegove političke opredeljenosti.

11/3 JJ/JG

Eto, tu da zastanem da dalje ne otvaram temu, ali da ne bude kao u onom vicu koji se završi pesmom – ubio sam pogrešnog čoveka. Dakle, to je otprilike ta varijanta, a neka oni dalje sami vide kako će i šta će. Ja samo mislim da smo mi pokazali da zaštićenih nema jer za razliku od onih vremena kada su ubijani isto tako načelnik beogradske policije Boško Buha, usred bela dana, i niko nije ni hapšen ni odgovarao, niti je ko podnosio ostavku niti je ko tražio ostavke. Da su najviše policijski funkcioneri učestvovali i organizovali ubistvo premijera u ovoj zemlji, niko nije podneo ostavku, niko ni na šta nije pozivao. Da su se za ubistvo Boška Buhe žalili i tražili pomoć, a znate koga? Od Milorada Ulemeka Legije, da on razreši to ubistvo.

Tako je izgledalo to vreme. Ovo je vreme kada oni za koje postoji osnovana sumnja i nalog tužilaštva idu pred sud bilo da su u pitanju policijski funkcioneri ili bilo kakvi funkcioneri i to je razlika. A vreme će pokazati šta se tu stvarno desilo, da mi ovde prepričavamo gradske i beogradske tračeve, ispod je svakog nivoa Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala vam.

Samo još jedna dopuna, poštovana ministarka, pa i deca se vode na spisku RFZO, maloletna deca. Od kud, možda i ona glasaju? Dođu te bebe, dođu, dopuze do biračkog mesta i glasaju i tako mi namestimo izbore. Glasaju ovi od 100 godina… Znači, kako ono, ko „Politikin zabavnik“ – od sedam do 77, a ovo od sedam meseci do 107 godina. Pa da li vidite vi sa čime mi imamo posla? Sada je on otkrio epsku zaveru ili ne znam ni ja šta, ima nekoga ko, ne znam ni ja, nije skinut sa spiska ili ne znam ni ja šta. Pa ima i u biračkom spisku takvih stvari, već sam govorio o situaciji za koju ja znam, a evo vi je potvrdite. Umre čovek u inostranstvu, ne mora imati 100 godina, možda ima i 27 godina, vi ako ne dobijete papir na osnovu koga možete da ga brišete iz biračkog spiska, vi bez obzira na to što svi znamo da nije živ, nemamo osnova da ga brišemo iz biračkog spiska. Ali kome vi to da objasnite?

Tako da uz ove stogodišnjake i starije i ove bebe od mesec-dva dana, koje se vode na listi RFZO, jer imaju zdravstvene knjižice, dakle i oni isto glasaju, svi glasaju, tako da mi taj broj birača… A stalno kukaju kako je veliki broj birača, pa kako kad imamo i ove bebe i ove sa RFZO. Kakve veze RFZO ima sa biračkim spiskom uopšte? Hajde mi tu dilemu razrešite, pošto evo glava počinje da me boli, pokušavam da uhvatim nekakvu nit, ali teško mi ide. Hvala.

15/2 TĐ/VZ

Sve je dokumentovao. Znači, uhvatio me u laži, dokumentovao da starci od 100 i 200 godina glasaju i sve je dokumentovao. Sve ti priznajemo, samo nas mani više, aman. Ne merači više. Petnaesti put isti govor držiš. Evo, priznajem ti sve, daj da potpišem ako treba, samo da nas ostaviš na miru. Nemoj, bre, petnaest puta isti govor priča. Petnaesti put priča da treba da budu obuke ovako, treba da budu onako, treba da budu pre, treba da budu kasnije. Stvarno već glava počinje da me boli. Ne mogu da slušam. Kao na „ripit“. Ovo kao kada se ploča pokvari, za one koji se sećaju ploča, pa vrti jedno te isto, vrti, vrti, vrti. Dobro, evo priznajem – uhvatio si me da lažem, uhvatio si starce da glasaju, uhvatio si nas u izbornoj krađi, uhvatio si nas… Evo ti napiši spisak u čemu si nas sve uhvatio, ja ću sve da potpišem ako ti nešto znači. Samo nemoj više da gnjaviš pričajući jedno te isto. Promeni nešto. Daj neku novu… Daj neki novi argument. Daj nešto novo, ako imaš. Ako nemaš, vrti ti isto u krug, ali stvarno nema smisla.

Kaže čovek, mrtav ladan, jeste li čuli da smo mi slali ljude na kuće njihovim članovima biračkih odbora da im uzimamo džakove? Je li tako rekao? On čovek priča da oni vrše krivična dela – kradu izborni materijal. Šta će džakovi kući? Ne, on ne zna ni šta čovek priča. Ali, eto, i tu ste nas uhvatili i sve je u redu.

17/1 MV/JG 12.40 – 12.50

Sve je u redu. Sve je u redu, daj da potpišem bilo šta, samo nemoj ponovo ispočetka kada treba da se vrše obuke, pre ili kasnije. Znači, stvarno ljudi...

Prema tome, bebe glasaju, starci glasaju, ja lažem, više puta, vi nosite džakove kući, mi vam šaljemo ljude da uzimaju te džakove od vaše kuće. Znači, sve je to, celu tu papazjaniju, evo ja potpisujem, samo nemojte više isti govor. Evo, samo tu jednu malu ako može da napravi izmenu, pa nekako drugačije bar da krene. Oni mu napisali, a on čita jedno te isto u krug, pa u krug. Znači, stvarno već nema smisla.

Zarad građana. Ovo je izričit zahtev ODIHR-a koji smo mi godinama pokušavali da ne sprovedemo zato što smo smatrali da je loš za naš izborni sistem, ali su onda isti oni odlazili i obijali pragove po Beču, Berlinu, Strazburu i gde su već hteli da ih prime i žalili se kako mi ne sprovodimo preporuke ODIHR-a. E, pa sada sprovodimo sve.

Da su se postavili ovako u startu, to je ono što sam govorio prošle nedelje, da smo poslali jedinstvenu poruku odavde da za nas kao političke aktere u Srbiji ovakvo jedno rešenje mislimo da je loše, verovatno bi ODIHR od toga odustao. Međutim kako je ODIHR došao do toga, to je još interesantnije. Tako što su oni odlazili opet tamo, žalili se na to kako je ovde strašna situacija i da niko ne sme nikome da potpiše izlazak na izbore osim vladajućoj stranci. Onda je ODIRH rekao – pa dobro, ako je već ta strašna diktatura tako, da mi omogućimo pluralizam u opoziciji, pa tih istih 10.000 koji potpiše jednom neka potpisuje svima u opozicije, pa da sve opozicione stranke mogu da izađu. Tako smo došli do ovog predloga rešenja.

Samo zbog građana, da znaju o kakvoj se ovde potpunoj zameni teza radi. Nismo mi ovo tražili. Da smo mi ovo hteli da upišemo u zakon, to bi pisalo u zakonu odavno. Da smo bili jedinstveni, da smo svi zajedno rekli da nema potrebe da se unosi u naš pravni okvir verovatno bi ODIHR u međuvremenu odustao. Pošto to nije bio slučaj i pošto smo mi trpeli kritike što ne primenjujemo ODIHR preporuke, žalite se ODIHR-u, pa njima recite da im je rešenje loše. Ovo su oni tražili. Mi sprovodimo ODIHR preporuku i tu se priča završava. Hvala.

Naravno da su uvek i na svakom mestu tražili upravo ovakvu odredbu. Naravno da ne smeju da poslušaju poziv narodnog poslanika i da kažu – mi smo protiv ove preporuke ODIHR-a. Ne smeju. Naravno, da neće da pošalju dopis ODIHR-u, makar da napišu mejl i da kažu mi smo protiv ovoga i potpišu to. Naravno da neće, nego će ovde da glume, sprečavaju, ne znam šta.

Takođe želim da čujem, a to će istraga da pokaže šta je i zašto je tamo radio i kakve su veze bile sa tadašnjim načelnikom beogradske policije sa raznim strukturama, samo nisam siguran da sam na njihovom mestu da bi se radovao raspetljavanju tog klupka, jer Boga pitaj dokle će to sve da dovede.

Ponavljam, ne bih se radovao tome, da sam na vašem mestu.

Sa druge strane, da nam priča o bilo kakvom nasilju, terorizmu, onome ili ovome, nasilju u stvari, onaj ko je u organizaciji koja je pokušala na teroristički način da vrši državni udar u Srbiji, koji su organizovali terorističke ćelije po Novom Sadu i koji su svi redom pobegli u državu Hrvatsku.

Ponovo postavljam pitanje, jer mi to zaista nije jasno – kako je moguće da ista država koja ne samo da je proterala pola miliona Srba devedesetih godina, nego sada ruši grobove srpske ima istovremeno tako jedan divan, fin i pun razumevanja stav prema ljudima koji su ovde u Srbiji pokušali terorizmom da dođu na vlast? To mi je zaista fascinantno.

Dakle, smetaju živi Srbi, smetaju mrtvi Srbi, jedino ne smetaju oni iz Srbije, nadam se da se neko od njih bar oseća kao Srbin ili Srpkinja koji su otišli tamo zato što su pobegli od ove države, od ove pravde i od svega.

Ko je od vas podneo ostavku kada se to otkrilo? Niko. Ko je od vas podneo ostavku zato što ste organizovali u stranačkim prostorijama sastanak na kojem je trebalo da se dogovori i način kako da se sprovede teroristički napad, upad na RTS, ubijanje ljudi? Baš vas je bilo briga. Napisali tvit gde se odriču, gde se ograđuju i posle toga rekli – puj, pike, ne važi.

22/3 JD/VZ

Jutros izađe vest: „Pukao most između Hrvatske i Bosne i Hercegovine“. Eno tamo, cela teroristička banda iz Srbije koja je ovde pokušala zbog nesreće koja se ovde desila da izazove državni udar i puč.

Da li će tamo da pokušaju nešto? Da li će biti crvenih šaka? Da li će biti bilo kakvog napada na HDZ, na Plenkovića, na Milanovića, na bilo koga? Naravno da neće. Zašto? Zato što nije predviđeno da se ruši Hrvatska, nego da se ruši Srbija. Nisu oni ni hteli da ruše Hrvatsku nego da ruše Srbiju. E, to je ono što ste vi radili, i to je ono što radite.

Još jednom kažem. Tražili ste od ODHIR-a ovu preporuku, ODHIR je ovu preporuku dao. Kada je nismo sproveli kritikovali ste nas gde god ste išli zato što je ne sprovodimo, e sada ćemo je sprovesti zato što ste tražili, zato što ste insistirali na tome, zato što ste se tužakali kako to ne sprovodimo, sada ćemo da sprovedemo. Tražili ste. Gledajte.

Deo njihove organizacije je već ušao u EU, eno ih u Hrvatskoj.

(Pavle Grbović: Kako može replika na Poslovnik?)

Po amandmanu.

Mi treba i Poslovnik da izmenimo u tom delu da ovde ima neko ko će da im prepriča šta se dešavalo kad dođu kasnije, da im da kratku retrospektivu dešavanja u Skupštini, pa kad se uključe da znaju otprilike dokle smo stigli. Jer, ovo ovako stvarno nema smisla. Padne čovek s Marsa, nema pojma ni ko priča, ni zašto priča, po kom osnovu priča, ne zna ni šta ovaj do njega priča, a ne po kom osnovu se ja javljam.

Prvo, deo tog pokreta je već ušao u EU, sami, pokupili se, otišli u Hrvatsku, tamo ih ovi primili, goste ih, svima lepo, tako da ste vi pokazali kako izgleda vaš ulazak u EU, tako što ovde pokušate državni udar i onda pobegnete iz ove zemlje.

Drugo, zašto nisam podneo? Pa, niste ni vi toliko ludi da napišete u svom programu i statutu da se zalažete za terorističke akcije, itd. Mora da postoji nekakva forma u tom nekom smislu da bi mogla da se podnese Ustavnom sudu predstavka za zabranu neke organizacije. Pošto tako nešto niste uradili, nemamo osnova, taj predlog ne bi bio ni razmatran a kamoli usvojen.

Prema tome, jasno mi je iz vašeg delovanja kako delujete, a bilo je jasno i vama šta ste radili, jer, što reče predsednica, niste se vi ograđivali zato što su oni radili nešto dobro, nego zato što su radili nešto loše. A što ste posle promenili priču, to je sad već drugi par rukava. Meni je važan onaj tvit gde vi kažete – ja s` tem nemam ništa. Znači, to su oni sami, nemamo mi pojma otkud to. Što bi rekao Bata Stojković u "Balkanskom špijunu" – Neki čobani, budale, upali u naše kancelarije, vidi šta su radili, nemamo pojma ko su ovi ljudi, a onda odjednom – to su divni, mladi ljudi, vi ste im upropastili živote, itd. Ne, živote ste im upropastili vi i vama slični, koji su ih huškali. Ne čak toliko ni vi, vi u tom delu da ste im obezbedili prostor, ali najviše su im živote upropastili oni, ako su uopšte upropašteni, ne vidim da im fali nešto u lijepoj njihovoj, nego oni koji su ih huškali da to rade, svi oni Bakići, Gruhonjići, Biljane Stojković i svi ostali koji su takvim ljudima, mladim ljudima sa nedovoljno iskustva, govorili da to tako može i da nema nikakve odgovornosti, da mogu da rade šta hoće.

E, onda, kad je odgovornost došla, baš kao što je došla odgovornost i za onoga o kome ste govorili pre neki minut, onda su se setili da, eto, nije to baš bilo onako kako je planirano. Dakle, oni imaju najveću odgovornost. A vi ste prepoznali tu odgovornost i zato ste se valjda od njih i ogradili. Hvala.

23/2 GD/LjL

Hvala.

Mi već nekoliko dana imamo prilike da slušamo da zakoni koji se nalaze na dnevnom redu na ovaj ili onaj način će da podrže, omoguće, legalizuju, ili šta već, izbornu krađu. Jedino što nismo čuli do sada, evo zaključujemo faktički, polako završavamo sa raspravom u načelu, kako će to ovi zakoni da urade, na koji način.

Dakle, konkretno, kako to što će jedan birač moći da podrži više lista, pri tome je to u zakonu zato što je ODIHR tražio, a ODIHR tražio zato što mu se opozicija na to žalila, kako će to da dovede do izborne krađe i kakve? Kako će to da dovede do izborne krađe što će Ustavni sud u nekom roku koji je predviđen da rešava izborne sporove? Kako će to da dovede do izborne krađe, sve ono drugo što se nalazi u ovim aktima? Na to nema odgovora zato što prosto i nije tačno. Nije tačno, evo iz kojih razloga. Sa druge strane, ponavlja se mantra koja mora da se ponavlja očigledno, jer je to tako naučeno.

Ponovo kažem, razlika između predsednika Vučića na predsedničkim izborima i onih koji su tvrdili da su pokradeni je više od milion i šesto ili sedamsto hiljada glasova. Ja ponovo pitam, kako je moguće da neko pored svih vaših kontrolora, članova biračkih odbora, članova izbornih komisija, članova RIK-a, ukrade tolike glasove? To je nemoguće, jer to onda govori o ljudima koji su u vaše ime kontrolisali te izbore.

Druga stvar, ovo je još jedna potvrda, i to je ono što mi je jako važno, kada se god spomene kako je Uglješa Mrdić svojim aktima napravio problem i napravio štetu državi Srbiji od milijardu i po, iako nije, iako to demantuju iz Evropske unije, važno je da građani znaju da su baš ovi ljudi obilazili predstonice raznih zemalja i tražili da se ta sredstva ukinu. I te kako znaju da to pravi štetu Srbiji i išli okolo, tražili sankcije i tražili to.

Na kraju, mislim da imate mnogo važnijih pitanja od koalicije između naše stranke, vladajuće koalicije, Saveza vojvođanskih Mađara itd. Vi ste se raspali, a da se niste ni sastali. Vi ste postali EU4, a još niste objavili ni da ste EU5. Tako da, bavite se vi sobom, nemojte brinuti o nama. Mislim da nemate kapacitet ni sobom da se bavite, a ne da vodite računa o ovako ozbiljnoj i velikoj političkoj grupaciji kakva je na vlasti. Hvala.

Na ulici niko nije bezbedan od onih koji se ponašaju kao drumski razbojnici, pojave se iznebuha, ne prijavljeno održe skup, pojave se, blokiraju ulicu i to je to. To je ono što je problem. Srećom, niko nije stradao, lakše su povrede u pitanju, ali je ovo još jedan pokušaj one nekrofilske politike koju smo imali prilike da vidimo milion puta. I naravno da će se zameniti uzroci i posledice. Dakle, da neko nije blokirao ulicu, niko ne bi mogao na ulici da ga udari. Da je prijavio skup, taj skup bi bio obezbeđen, pa niko ne bi mogao da priđe. Ali da ja sada izađem ovde ispred Skupštine i trčim preko ovih duplih traka tamo-amo, pa sigurno da bi neko u nekom momentu udario, teško da bi moglo da se desi da me neko ne udari.

Dakle, hajde ljudi da postavimo stvari onakve kakve jesu, nemojte da izmišljate gluposti i da pokušavate da relativizujete. Ne smete i nemate hrabrosti da ukažete na odgovornost onih koji organizuju ovakve stvari. Zašto? Pa zato što ste i sami uključeni u njihove zborove, u njihove plenume i u sve ostalo, na neki način.

Sa druge strane, ono što je tu takođe interesantno je da se pojavio političar Đokić na tom ne prijavljenom skupu, da on vidi šta se desilo, isti čovek koji se sakrio u mišju rupu kada je dete poginulo na Filozofskom fakultetu, kada je dete poginulo tako što je prošlo kroz njegovu zgradu Rektorata. To mu nije bio razlog da se pojavi, ne tad, ne sutradan, to je bio razlog da sutradan ode na proslavu na Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Na proslavu, dete poginulo, on otišao na proslavu.

31/3 TĐ/CG

Sad je neko udaren na raskrsnici, on je dotrčao da vidi šta je. Kakvi ste to neljudi? Ja se samo pitam gde će duša tim ljudima. Jel moguće da u takvim stvarima neko vodi računa o tome da li će to da mu naruši neki nabeđeni ugled ili poziciju?

Što se tiče Kule, pa u Kuli su to radili vaši, oni koje ste doveli u brojnim automobilima hrvatskih registarskih tablica. Osijek, Zagreb, i te kako puno Zagreb, Varaždin itd. Sve slikano. Zaustavljali bake i deke po ulici, vređali ih dok ovi ne odu kuću. I tada ste radili isto ovako – okupe se, stanu ispred kol-centra SNS i tamo maltretiraju ljude. To ste radili. Pokušali ste da upadnete u zgradu opštine Kula, da proglasite pobedu, pa ste se razišli kada ste videli da od toga nema ništa. To ste radili. Šta ste radili u Kosjeriću? Ratno stanje ste napravili u Kosjeriću. Ratno stanje.

32/1 AL/MO 16.05 – 16.15

Vi u vašim medijima pričate, citiram, što kaže Atlagić: „Strah je promenio stranu“. Sada mi njih bijemo. Pa to pričate, i sada dođe ovde – pa vidite šta znam rade, kako smo mi jadni ugroženi itd. Ne, vi pravite haos.

Recite mi za jedan incident, koji se desio daleko od prostorija Srpske napredne stranke. Svaki incident ispred prostorija SNS-a, ispred našeg izbornog štaba. Šta tražite ispred našeg izbornog štaba? Šta radite u našem izbornom štabu? Je li imate svoj izborni štab, aman ljudi? Dolazite da provocirate, da maltretirate, da vređate i onda kada nekom pukne film, pa vam odgovori, – e vidi kako nas biju.

Radite svoj posao, jurite svoje kapilarne glasove, sigurne glasove, kakve već imate glasove, članove stranke ako ih imate, porodice članova stranaka ako imate, nemam pojma šta imate, ali njih treba da izvedete na izbore, a ne da jurite nas. To radite već 14 godina. Ne radi vam sistem. Sistem vam zakazao. Ne ide to tako. Sve pogrešno radite. I preuzmite odgovornost za ono što radite. Prestanite više da pokazujete prstom na druge, a da ne gledate sebe.

Rekao je Mirković šta ste sve radili. Spaljivali ljude. Pokušali da spalite 300 ljudi. I nemojte sada da mi pričate – nismo to mi. Vi ste. Svi ste vi isto. Svi ste vi na gomili i beovranjanka i svi ostali. Niste osudili…Ja sam u ovoj Skupštini osudio kada je vaša kopredsednica rekla da vam je neko napao prostorije, ne znam, negde u Beogradu, da li na Zvezdari, da li negde. Kada ste vi osudili pokušaj spaljivanja 300 ljudi u Novom Sadu? Nikad. Baš vas briga. Žao vam je što nije neko stradao, žao vam je što niste spalili. Kada ste osudili spaljivanje prostorija i umalo spaljivanje ljudi u Valjevu? Baš vas bilo briga. Smejali ste se ovde kada ste ranili čoveka ispred ove zgrade. Smejali ste se. Rugali ste se – eno gori vam „ćacilend“. To ste radili. Sram vas bilo. I vi pričate o tome kako ste vi jadni, ugroženi. Hajde prestanite da ugrožavate. Uveli ste nikad veće podele u ovo društvo. Pravili ste Vajber grupe gde ste decu delili. Deca koja jesu ćaci, deca koja nisu ćaci. To ste radili. Deca. Ne mi matori. Deca. I vi kažete neko deli ovo, neko deli ono. Aman, bre, ljudi, je li vas bar malo sramota sami sebe kada nekad čujete?

I najzad, ništa od ovoga rečenog, kao što smo i govorili sve ovo vreme, nema veze sa izbornim rezultatom. Ništa dok se ne pogledate u ogledalo, a ja mislim da vam je kasno. Mislim da vam je kasno. Zakasnili ste. Zakasnili ste zato što ste podigli sebi alternativu političku koja vas je samlela i kao što sam vam rekao pre neki dan, ponavljam vam, vas je sa političke scene obrisalo ništa. Ne zna se ko im je lider, ne zna se šta im je politika, ne zna se ko im je na listi, ne zna se ni kako se zovu, ali kada ih napišete tako generički oni dobiju više podrške nego vi svi zajedno ovako što sedite u ovoj sali sada sa ove strane. Svi zajedno, đuture.

(Nenad Milojičić: Imaju više nego vi.)

Više nego mi nemaju, niti će imati.

Ali čemu se vi radujete u tome? Čak i da je tako, čemu se vi radujete? Jadni vi. Nemojte mi tim licemerjem…

(Ana Jakovljević: Samo da vas više nema.)

Prvo, nemojte da histerišete. Vaša koleginica nije tu. Mnogo lepše govori o meni. Tako da, malo se konsultujte sa njom.

Pod jedan, prestanite da histerišete. Pod dva, prestanite da ludujete i da prodajete tu licemernu priču – baš nas briga, neka dođe bilo ko drugi samo vas da ne vidimo. Tri dana sastanke držite…Tri dana sastanke držite. Ne znate ko je sa vama,

32/2 AL/MO

jeste EU5, jeste EU4, jeste EU3, jeste EU2? Misli čovek da govorimo o uvozu automobila iz Evropske unije i motorima automobila, a ne o vašim koalicijama. Svaki dan, bre, pravite sastanke, pravite liste za naredne izbore. Pa što to radite kada vas je baš briga ko će da sedi? Što to radite? Pa što ne podržite tu listu za koju ne znate kako se zove, kada će da nas pobedi i vama je svejedno ko će da pobedi?

(Ana Jakovljević: Desiće se.)

Pa neće da se desi. Pa neće da se desi. Zato su vas i oni prozvali da ste bednici i licemeri. Bednici i licemeri koji gledaju samo kako da se dočepaju fotelja, da se dočepaju para iz budžeta, da se dočepaju plata i zato oni sa vama neće da imaju ništa. A nas da pobede – videćemo. Biće teško. Biće teška politička borba. Biće teška borba na terenu, ali ja i dalje verujem da će politika i rezultati da pobede mržnju. Ali vas u toj računici nema, bilo da ste EU5, bilo da ste EU4, bilo da ste EU3, bilo da ste EU2 ili da ste EU1. Kako god bili, vas u toj matematici nema. Vi ne postojite i na to se privikavajte.

Za vas važi onaj govor pred naredne izbore, može neko da vam reinterpretira govor majora Gavrilovića – da ne morate da brinete za vaše rejtinge jer oni više ne postoje. Izbrisani ste i nema razloga da brinete o tome. Ne postojite, kao što niste postojali nigde. Vi ste, vi koji dobacujete sve ovo vreme, evo ova što histeriše, na primer, pazite, oni su imali genijalnu ideju, ljudi, da organizuju kol-centar ne da bi zvali svoje birače, nego da bi zvali naše birače da im kažu – znate, zovemo vas iz kabineta predsednika Vučića i mi smo se dogovorili da vi ne podržite njega, nego nas jer ćemo mi posle izbora da pravimo koaliciju. Je li vi verujete da tako nešto postoji?

(Narodni poslanici opozicije dobacuju u glas.)

Pa ni ja ne verujem. Ali znate šta je problem? Problem je u tome što dođe policija, sastavi zapisnik, oduzme sve što su radili i potpiše zapisnik predsednik te stranke.

I? Pa to ćemo da vidimo u postupku šta će biti – i? Šta će biti – i će biti kada dođe do krivičnog postupka zbog ovoga. Jer, kako bih vam rekao, to što ste vi smislili, to nikada niko… Jedino gore su uradili ovi „žuti“ iz Vojvodine koji su se setili pa su u dva sata ujutru zvali simpatizere drugih stranaka da ih pozivaju da glasaju, doduše, za tu stranku. Budili noću ljude, pa valjda misle da će nekoga da odvrate da izađe da glasa, da će da psuje, da kaže – vidi ove budale zovu me u dva ujutru. E, to su radili oni. Doduše, ne znam da li organizovano u celoj Vojvodini. Kod mene su to radili.

A ovo da neko zove i da kaže čoveku koji je iz te stranke – nemoj da glasaš za svoju stranku nego za našu jer smo se mi tako dogovorili. E, takvu pamet još nismo imali dok se vi na političkoj sceni niste pojavili i ni to vam nije pomoglo i ništa vam neće pomoći, ljudi. Problem je, problem je u koaliciji, problem je u opoziciji, problem je u ovome, problem je u onome, a pravi problem je zapravo u tome što se vi bavite politikom bez politike, što pojma nemate o tome šta biste uopšte trebali da radite ili trebalo da radite i što… Evo, vama je sve super, vama je smešno. Doći će izbori pa ćete opet da zivkate da se glasa za vas a ne za nekog drugog. Je li tako? To ćete da radite.

(Narodni poslanik Ana Jakovljević dobacuje.)

Nemojte vi da dirate Milenka. Daleko bilo da me vi dirate. Nećete me vi dirati, verujte mi. Verujte mi. Te ambicije probajte sa nekim drugim. Milenka nećete

32/3 AL/MO

dirati. Probajte u okruženju. Možda ima neko zainteresovan. Nemojte. Dosta mi je bilo i ono prošli put. Jedva se oprah. Ostavite me na miru, aman, bre, više. Ne znam šta ste se moje glave vezali, bre. Na svakoj sednici ova, da ne ponavljam šta je rekla, sad ova hoće da me dira, neće da me dira. Pustite me, bre, ljudi, na miru. Šta vam je bre? Nemojte bre. Pa neprijatno mi je. Stvarno bre. Pa ja sam, kako ono kažu, ja sam osoba, imam osećanja, nisam ja stvar da se tako ponašate prema meni. Nemojte da me tretirate kao objekat. To nema smisla. Prestanite sa tim. Molim vas, zaštite moje dostojanastvo.

U svakom slučaju, ono što jeste poenta to je da bez politike političkog rezultata nema i rezultata na izborima nema. Dirali vi, ne dirali, radili ili šta radili, zvali, ne zvali, isto vam se vata. Dok ne osmislite nekakvu politiku, sve vam je džabe, i te podvale i sve ostalo. A ovo novo podvaljivanje sa pričom o pravnom fakultetu, ovome i onome, neće vam proći iz prostog razloga što ste toliko puta pokazali nasilje i toliko puta pokazali svoju nasilnu prirodu da nema, sve vreme ovog sveta da uzmem, da ne nabrajam šta ste sve radili u protekli 16 meseci, 18 meseci, koliko već ima, ne bi mi bilo dovoljno. Hvala.

33/1 MV/LjL 16.15 – 16.25

Prvo, evo upravo mi je Dragan Stevanović Boske poslao poruku i rekao – nikad u životu nisam poslao poruku slične sadržine. Dakle, čovek nema veze sa ovim, tako da to je to.

Što se tiče izjava, to je dao za medije, jel?

Što se tiče toga ko je verifikovao da li je bilo krađe ili nije bilo krađe, pa vi. Vi. Ja sam siguran da takve moralne, karakterne osobe nikada ne bi prihvatile da učestvuju u nečemu što je krađa, da prihvate mandate, da prihvate plate, da prihvate finansiranje iz budžeta, da prihvate beneficije koje nudi poslanički mandat, da putuju u delegacijama skupštinskim, da sede tamo, predstavljaju Skupštinu Republike Srbije, a da su izbori bili pokradeni.

35/2 MT/IR

Siguran sam da takve moralne veličine nikada tako nešto ne bi uradile i samim tim što vas vidim da sedite u sali, što učestvujete u radu, što ste prihvatili mandate, to mi govori da su izbori bili apsolutno regularni i da nikakve priče o bilo kakvom lopovluku i krađi nije bilo, jer da jeste ja sam siguran da biste vi poslušali poziv ovih koji još nemaju ime, a vi ste ih zvali „studenti u blokadi“ ili kako već, da napustite parlament, da se odreknete primanja, da se odreknete sedenja u skupštinskim odborima i svemu ostalom. Samim tim što ste to odbili ja sam siguran da želite da im pošaljete poruku da ste vi pošteno zaradili te mandate, na čistim izborima, jer ne mogu malo čisti, a malo ne. Ako su izbori kontaminirani, ne mogu vaši mandati da budu čisti, a naši prljavi. Onda je sve prljavo, onda je sve kontaminirano. Dakle, da biste vi poslušali takav jedna zahtev, zapravo da ne biste ni ušli u ovu salu, da nikada ne biste prihvatili da sedite ovde, da bi sa zgnušanjem odbili bilo kakvo sedenje u sali sa onima koji su vas pokrali.

Samim tim što to niste uradili to je meni najbolji dokaz da je sve bilo apsolutno čisto, jer sam siguran, još jednom kažem, da vi takvi nikada, nikada ne biste prihvatili bilo šta drugačije.

Hvala.

Po amandmanu.

Ja nemam nikakvu odgovornost. Ništa nisam uradio loše.

Dakle, ja stvarno više neću da trpim ovu vrstu targetiranja. Ovo stvarno već nema smisla.

Ajde, mogu da razumem ono iživljavanje koje je bilo, možda i nije bilo primereno, nisam se možda dovoljno jasno izrazio na šta sam mislio, pa su možda mogli i da zloupotrebe, ali sada ne smem da kažem ništa narodnoj poslanici zato što je ona ženskog pola. Pa zar se niste izborili za ravnopravnost? Pa kako sada ravnopravnost, a ako kažeš da neko histeriše, to je napad zato što je ona žensko. Pa nije zato što je žensko, nego zato što histeriše, aman.

(Slobodan Petrović: Da li je ovo po amandmanu?)

Pa da, to je ona govorila po amandmanu, pa sada ja odgovaram po amandmanu.

(Slobodan Petrović: Pitao sam predsednicu da li je ovo po amandmanu.)

A što ti ne priđeš? Neće te ujesti niko. Slobodno ti, Rambo, priđi tamo gore, popričaj šta imaš.

Priđi, popričajte. Nema potrebe da dobacuješ.

Šta sada, ja odgovaram nešto deseto, ti tu bez veze… Čitaj „Južne vesti“. Tako da, to je što se tog dela tiče.

Što se tiče ovog apela, potrudiću se ako nađem odgovarajuće sinonime za bednice i licemeri, pa ću probati da ih pronađem. Ako nađem nešto što je adekvatno, ja ću to koristiti, ali ne vidim da je to bog zna kako uvredljivo, posebno zato što je istinito. Da nije istinito, možda bi i bilo sporno, a posebno ovde.

Evo, imali smo razgovor o benignoj temi, primenjujemo preporuke ODIHR-a. Ne znam koju uvredu o sebi nisam čuo i svim kolegama koji ovde sede sa ove strane. Znači sada ako su te moje dve reči bile teže od svega onoga što smo čuli, pa vam ono ništa nije smetalo, ovo vam je smetalo, eto, ja ću se potruditi da vaše nežne uši više ne zapare ništa što će izaći iz mojih usta. Prosto, trudiću se da koristim isto one reči koje koriste ove kolege sa druge strane, koje vam ništa ne smetaju, pa ću to citirati.

37/2 GD/MP

Evo, tražiću sada da mi izvuku sve te epitete koje su nam dodeljivali, budući da vam to ništa nije smetalo, budući da nijednom niste reagovali, verujem da će vam prijati da čujete. Hvala.

Opet kažem, meni je to jako sad zanimljivo. I ono što je blaže, boli po sopstvenim leđima, a kako ne smeta ništa što je po tuđim? Samo mi taj deo nije jasan.

Nemam ja problem, svestan sam ja sebe. Znam ja da umem da ujedem, nije to sporno i da često kažem mnogo grubo ono što hoću da kažem. Nije to sporno. Nekad možda i preteram, i to nije sporno, ali ako će neko da mi spočitava, ja očekujem od tog da ima bar minimum ujednačen kriterijum i da onda reaguje na ono što dolazi ka meni i ka ovim ljudima koji ovde sede. Nisam ja ovde sam, a dolaze optužbe najgore moguće.

Prosto, ja bih voleo da mi razgovaramo na način na koji vi komunicirate. Ja bih to zaista voleo. Ja nemam problem i sa tim, ali kako reče neki britanski premijer, zaboravio sam koji je, setiću se, nije pisao za „Južne vesti“, sa gospodom gospodski, sa barabama barabski. Nekad morate nešto da vas ljudi razumeju.

Hoću da kažem da nemam nikakav problem sa tim, ali vas molim onda da reagujete i na slične situacije.

Ja mogu da razumem da nekad ne čujete ili ne znam šta, ali u ovih nekoliko dana baš da niste čuli ništa i da vam ništa nije zasmetalo, teško.

U tom nekom smislu mogu da prihvatim, hoću da prihvatim, ništa nije sporno, kažem, svestan sam ja toga da nekad kažem i neke grube reči i koje možda budu nekad i neprimerene, sve to ja razumem, ali sa druge strane, voleo bih samo da… Evo,

37/3 GD/MP

možemo i na Kolegijumu da se dogovorimo šta onda nećemo govoriti jedni drugima. Ja sam samo rekao i prošli put, ne znam da li ste bili tu, neću da dozvolim da ni ja, a ni ovi ljudi koji sede ovde, budemo džak za udaranje.

Kako vama nikad nisam uputio lično nijednu ružnu reč? Zato što vi nikada niste uputili ružnu reč nama. Možda nekad bude grublje, u smislu odgovora, možda bude oštrija retorika, ali ne bude gruba reč, ne bude uvrede, ne bude ovoga ili onoga, jer vi to ne radite.

Na kraju krajeva, kada se vratimo i na onu sednicu od koje su posle pravili žrtvu od ovoga koji jedini u ovoj sali ne može da bude žrtva, jedini, nedelju dana su od njega žrtvu pravili. Niko ne postavlja pitanje kako od 54 replike koje sam ja imao na toj sednici, od 54 replike, jedna je bila sporna. Zašto? A replicirao sam sa mnogima sa kojima sam imao vrlo oštre rasprave tih dana. A šta ja da kažem kada čovek govori o tački dnevnog reda i iznosi svoju politiku i ne znam ni ja šta, mogu da kažem – ne, mi se ne slažemo sa tim, mislimo ovo, mislimo ono, ali u svakom slučaju ne mogu da kažem nešto uvredljivo, ali kada dođe čovek da nas ovde, da ne lajem sada i dalje, posipa čime, pa čekajte, pa nismo mi ovde… Oprostite što sam čovek i što imam neku granicu trpljenja možda nisku, ali imam granicu, verovali ili ne. Kada se ta granica pređe, pa dosta, bre.

Dakle, nije ništa sporno. Drago mi je da ste to pokrenuli. Voleo bih da pričamo o tome na Kolegijumu. Nemam nikakav problem da ustanovimo pravila i da ih se onda svi držimo, ali ako ćemo da tim aršinom da merimo, onda da merimo za sve.

38/1 TĐ/CG 17.05 – 17.15

Po amandmanu i ovom i prethodnom.

Dakle, ako pogledate sada ove dve diskusije onda mislim da možemo da se, hajde, u najvećoj meri saglasimo da oko suštine smo manje-više saglasni, a to je da faktički idemo ka profesionalizaciji izbornog procesa u potpunosti, dakle, izbornih komisija i svega ostalog i ovo što je rečeno to je tako i bilo. Dakle, to je od početka bilo tako što su radile izborne komisije koje su formirale političke stranke, političke stranke su tamo postavljale onog koga imaju. Često su političke stranke organizovale sopstvene obuke, dakle, svojih članova biračkih odbora. Sada se ide ka profesionalizaciji.

39/3 AL/MO

E sad, šta je ono što meni u celoj priči smeta, ne u vašim diskusijama, nego „an ženeral“? Očigledno je da smo maltene saglasni oko toga u kom pravcu treba ići. Možda se razlikujemo oko nekih detalja i umesto da smo seli, da smo ovo mi sami rešili u skladu sa onim što je naša neka politička kultura, što su naša iskustva sa biračkih mesta, mi sada usvajamo preporuke koje nam da je neko sa strane koji nema pojma kako to funkcioniše kod nas. Mi ćemo imati problem, ja vam sad kažem, sa svim ovim obukama, sa svim ovim da nađemo sve te ljude, da svi ti ljudi prođu obuke, da sve to bude verifikovano itd. itd. Ne mi, svi zajedno. Kad kažem – mi, ne mislim na nas ovde, nego svi zajedno zato što ćete vi videti kako to funkcioniše. Lako je pokriti biračka mesta u Beogradu, u Novom Sadu, u Nišu, u Subotici, u velikim gradovima. Što je grad manji, to će biti teže. U malim mestima neka nam je Bog upomoć, da vi pronađete ljude koji će da ispunjavaju sve kriterijume, da ne budu kandidati na izborima, posebno kada su lokalni izbori u pitanju jer ne mogu da budu na biračkim mestima, je li tako, ako su kandidati, povezana lica.

40/1 MV/LjL 17.25 – 17.35

Vi imate osam i po hiljada biračkih mesta, pomnožite to sa brojem članova izbornih komisija, plus povezana lica, plus sve ostalo. E, o tome pričam da treba, kad sam rekao pre neki dan, prekjuče, da tuđa ruka svrab ne češe. Ne razumeju oni kako to kod nas funkcioniše, ne u bilo kom pežorativnom smislu nego prosto kakvi su kapaciteti kojima mi kao država i kao društvo raspolažemo, koliko je ljudi zainteresovano da učestvuje u tome.

Od kada je promenjen Zakon o lokalnoj samoupravi, na katastrofalan način, od strane tadašnjeg ministra Branka Ružića i kada su naterane lokalne samouprave da sve imaju savete mesnih zajednica, a kasnije i da ti ljudi u savetima mesnih zajednica nemaju pravo na naknade, pa kako mislite to da izvedete? To je kao da vam neko kaže da napravite peć od drveta. Ne ide to, nemoguće je.

Po mom najdubljem uverenju to je trebalo prepustiti lokalnim samoupravama pa neka one same svojim statutima to rešavaju kako će da izgledaju organi mesnih zajednica, da li će da imaju inokosne organe, kao što je kod mene bilo, recimo, gore, ili će imati kolektivne organe, da li će skupštine da ih postavljaju kao dekoncentraciju lokalne vlasti ili će da idu na neku decentralizaciju, neka sami vide kako će.

Sada imate blokadu, oni su rekli da mora da bude svuda savet mesne zajednice, a posle šest meseci ne mogu ljudi da se sastanu zato što niko neće, ovaj radi ovo, onaj radi ono, ne funkcionišu.

Sad se vraćam na ovo. Mnogo ozbiljnije nego saveti mesnih zajednica, naravno da je i ono ozbiljno, tiče se života ljudi u tim mestima, ali ovo je izborni proces koji dovodi do ozbiljnih posledica, da tako kažem. Ovi će i da se nađu nekad negde, ako i promaše neki dan neće im niko uvoditi privremene mere, ali šta ćemo sa ovim?

Zato kažem da mi je žao što smo došli dotle, vi u tome niste učestvovali kao politička grupacija ali neki drugi jesu, da su bukvalno vukli za rukav ove iz ODIHR-a, ukazivali im na to kako ne primenjujemo njihove preporuke, da bi nas na neki način oslabili u toj komunikaciji sa njima, umesto da smo svi zajedno seli pa rekli, recimo, pošto vidim da vam je to svima problem – ne može jedan birač da potpiše više lista. Da smo svi zajedno to rekli, tada bi i poruka koja bi otišla ka njima bila jedinstvena iz srpskog parlamenta i da se kaže da to kod nas ne može. Zašto? Zato. I nikoga nećete naći na političkoj sceni ko će to da vam primeni. E, to bi onda bilo drugačije.

Nažalost, mi smo tu priliku propustili. Mi ćemo ovo da usvojimo, ali kako će da ide primena, iskreno se nadam da ćemo svi zajedno da doprinesemo tome. Kažem, imamo oko osam i po hiljada biračkih mesta, ja sam ovde često, pošto ste već i o tome diskutovali šta sam sve govorio opoziciji pa sam govorio i o tome da su bili nesposobni za sve ove godine, evo, za 14 godina, koliko neke političke stranke funkcionišu na našoj političkoj sceni, u bilo kojoj formi, svejedno, nisu u stanju da nađu po dva kontrolora, dva člana biračkog odbora koji imaju pravo u, recimo, proširenom sastavu, po biračkom mestu. To je 17 hiljada ljudi. A oni su sami rekli, njihova koalicija, da nije pokrila celu Srbiju, tih osam i po hiljada mesta. Kako ćemo sad ovo, videćemo. Ali, da će da bude problem, biće. Da ćemo to da insistiramo na nekim stvarima kao što je formalno obrazovanje, kao što je nekakvo iskustvo koje se tiče izbornog procesa, to možda možemo da izvedemo, možda možemo da izvedemo kad je u pitanju predsednik biračkog odbora, možda. Za članove, čisto sumnjam. Ali, rodilo se, valja ga ninati, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo.

40/2 MV/LjL

Opet vam kažem, da smo na jedan drugačiji način seli, da smo razgovarali, čuo sam i vašu diskusiju i diskusiju pre te i onda vidim da mi faktički na isti način negde razmišljamo i o istim stvarima pričamo i razumemo se šta je poenta i svi hoćemo to, ali se nismo dogovorili mi, nego ćemo sad prihvatiti jedno rešenje koje je, eto tako, traženo od nas, od nekoga ko nema blage veze sa našim izbornim procesom, sa našim problemima, nego je slušao razne CRTE i crtice koji su to dostavljali na osnovu opet nekih teorijskih razmatranja.

Ja mogu da razgovaram ovde sa ljudima za koje znam da su radili izbore i da znaju šta je izborni proces. Teško mi je da razgovaram sa onim ko nikad u životu na biračkom mestu nije bio, ko ne zna šta to znači, ko ne zna kako to funkcioniše. Jer, kad čujem šta ljudi pričaju, evo, i oko te krađe, oko ovog, onog, ljudi, to su nemoguće stvari. Ne zato što ja sad nešto sakrivam, moj posao je da to branim, ne, nemoguće je, neizvodljivo je, ne funkcioniše tako.

(Dušan Nikezić: Kako funkcioniše?)

Funkcioniše tako što dođe birač na biračko mesto, isprskaju ga sprejom, potpiše se tamo, dobije listić, ubaci ga u kutiju i posle se to prebroji. Eto, tako funkcioniše.

(Dušan Nikezić: Kada vi to platite?)

A kad ste vi plaćali? Nikad. Vi ste samo uzimali, niste plaćali. I eto vam odgovor na tako nešto.

Šta očekujete sada? Dobio je odgovor da oni nikom ništa nisu plaćali nego samo otimali. I šta sad?

Evo, na to vam se sve svodi. Imate normalnu raspravu, imate celu priču koja je potpuno pozitivna, potpuno normalno, potpuno argumentovana, potpuno u temi i onda se pojavi neki tu da nešto dobaci, što nikakve veze sa ovim nema. On je pametan zato što je rekao – a kad vi to platite. Pa, koliko sam ja čuo od vas, mi plaćamo avansno, preko kol centra, SMS porukama.

U svakom slučaju, kažem da smo to propustili i da mi je žao što smo to propustili, bez obzira na ove koji malo znaju o izbornom procesu ali mnogo znaju o nekim drugim stvarima. Mislim da su oni koji znaju nešto o biračkom procesu mogli da sednu i da se dogovore oko nekih stavki koje bi bile svima prihvatljive i samim tim bi izborni proces bio prihvatljiviji za sve učesnike u njemu. A to je veoma važno i za državu i za društvo. Hvala.