Niko nije bio predviđen za žrtvovanje, svi su dobrovoljno prodali svoju imovinu. Prema tome, niko nije bio predviđen za žrtvovanje.

Ja znam da buzundžije koje je ovde gazda opozicije uveo da viču i halaču rade svoj posao. Ono što je problem ovih dana to je što su očigledno buzundžije postale strateški mislioci pa prave strategiju nastupa opozicije u parlamentu. Tu već ulazimo u drugu fazu, a to je ono - majmun je ušao u tenak i biti će katastrofa.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Tu katastrofu evo gledamo, pošto vidite kako izgleda kada majmun uđe u tenak. Evo i drugi buzundžija se javlja. Treći vam nije tu, ali doći će i treći buzundžija, samo čekamo da se pojavi. Doduše, i četvrti nije tu.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)

Tu si, tu si. Čuješ se.

Dakle, 157 ljudi prodalo imanja i otišlo sa svojih imanja, uzelo novac, kupilo stanove u Loznici, Beogradu, Šapcu, gde je ko mislio, ostale još dve porodice i kada je Aleksandar Vučić rekao da ne treba da pravimo štetu veću od one koja mora da se pravi, pa to se na to odnosi. Na to se odnosi.

Dakle, onih 157 porodica koje su bile tamo gde bi trebalo da bude rudnik, koje su prodale svoja imanja, to je to. Nema više od toga, ali ne vredi.

I ona generalno danas i juče reč ne govori o zakonu. Ja molim samo građane na to da obrate pažnju. Ni reči o zakonu, ni reči o tome zašto bismo mi koji smo protiv zakona trebalo da glasamo za taj zakon. Ni reči o tome.

Pazite sada ovo, ona primećuje, kaže - ima na listi neodlučnih, pa šta ste uradili da te neodlučne ubedite da budu za? Šta se uradili da glasaju za vas? Ovog buzundžiju puštate da urla na ljude? To vam je način da nas ubedite? Ovog što je zamenio vinjak medom pa mu udarilo u glavu? To vam je ideja? Nemojte. Na taj način nas ne možete ubediti.

Dakle, hajde vratite se na zakon i nemojte da čitate ono što ste već sto puta objavili na Tviteru, Fejsbuku, svim mogućim društvenim mrežama. Dajte nam recite zašto i kako će taj vaš zakon da promeni stvari. To da čujemo, a na to odgovora nema, nego čitate citate od pre godinu, dve i pet. Pa znamo svi to, sve je u redu. Ponovili ste. Ponavljajte i dalje, nije problem, ali nećemo da jednostavno na taj način ulazimo u polemiku. Dajte o zakonu. Vaš je zakon. Hajde, molim vas, recite nešto u korist vašeg zakona.

Ja se od srca zahvaljujem na ovom govoru, ja zaista od srca zahvaljujem na ovom govoru zato što je ovaj govor potvrdio sve ono što smo mi govorili danima unazad.

Dakle, govorili smo danima unazad da su ovi ljudi protiv svega, da ovi ljudi žele da zaustave bilo kakav razvoj Srbije i to smo danas čuli. Ne, da ne može rudnik o kome govorimo sada i za koga ćemo videti da li će se uopšte otvoriti ili neće koji se tiče litijuma? Nego ne mogu ni oni koji već postoje da rade.

Dakle, rudari ovi će da vam uzmu hleb iz usta slušajte šta govore uzeće vam hleb iz usta to je njihova politika. I, sada da vidimo što se tiče Bora, srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida u Boru evo je ovako. Dakle, u vreme kada su ovi brinuli o Boru 116, pa sledeće godine 115, pa sledeće godine 112, to je kada su ovi koji su jako zabrinuti za Bor brinuli o Boru, a sada 16 i 14. Znači, to je za prošlu i pretprošlu godinu 16 i 14 to kada mi ne brinemo o Boru.

Dalje, broj dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti sumpor dioksida u Boru, kada su bili ovi koji brinu o Boru, 72, 2012. gdoine, pa 101, 2011. godine, pa 112, 2016. godine, a sada kada smo mi koji ne brinemo, su 2, odnosno 2023. godine nula. Tako vam to izgleda.

Oni pričaju o svojim utiscima, oni ne pričaju dokumentima, njih ne zanima struka, njih ne zanima ništa, oni pričaju na osnovu onoga što oni misle da treba da kažu, a da li to ima veze sa istinom, to nema veze i opterećenja za njih. Najzad, Ziđin će imati profit? Ma nemoj, stvarno, a ja mislio da dolazi iz altruizma čisto. Naravno da će svaka firma imati profit, ali ja razumem da vi i to ne razumete, ne razumete zato što su kod vas i banke propadale, kod vas je Razvojna banka Vojvodine uništena, kod vas je Agrobanka uništena. Vi ste banke upropaštavali a ne kompanije, rudnike i sve ostalo. Vi ste bre elementarna nepogoda za sve što postoji u ovoj zemlji i vi ste zakon koji treba ekologija da tretira. Vaša vlast, a ne bilo šta drugo.

Znači, Bajden je poplavio Floridu, to se dešava sada trenutno. Bajden poplavio Floridu, a mi Kolubaru? Ovo je bolesno, ovo je stvarno već bolesno. Ja to morbidno i nekrofilsko poimanje politike stvarno već nema nikakvog smisla. Tri dana slušamo ovde kako postoji eksperimentalna dozvola za eksperimentisanje, gde je dozvola? Gde je papir? Pa, gde je?

(Srđan Milivojević: Pitaj gazdu.)

Prvo, ja nemam gazdu, gazdu imate vi, vlasnika i gazdu i to je poznato. Gazda te je ovde i uveo, unapredio te na listi, gazda te zvao da budeš buzundžija. To je pod jedan.

Pod dva, gde je dozvola? Gde je papir? Nema papira. On čovek izmisli, izmisli i ponavlja i laže i laže i nema kraja. Dajte da vidimo dozvolu? Hajde, uslikajte dozvolu, objavite na društvenim mrežama? Objavite tu eksperimentalnu dozvolu? Gde je? Ne, nego se onda desilo nešto drugo izgleda, ono o čemu je Miroslav Aleksić pričao prethodnih dana, a to je da je Rio Tinto sklon da menja vlasti koje neće da mu izađu u susret, pa onda dođe do promene vlasti, pa onda se promeni zakon, pa se prvo osnuje kompanija, pa se menja zakon jedno, pa se menja zakon drugi put, pa se dovedu neki, biće da je to priča koju smo imali prilike da gledamo.

Znate šta je najluđe? Što je ovaj koji sada viče, ovaj buzundžija, 2011. godine glasao lično za to da samo onaj ko istražuje ima pravo i da eksploatiše. Lično on, njegovo ime i prezime na listingu i on nam priča o tome da je neko lobista Rio Tinta. Pa, za šta ste radili? Za kikiriki?

Teško je ostati ozbiljan posle ovakvih bravura, i izgleda, potrudiću se. Jel to Cokula dobacuje, ja sam se skinheda uvek klonio, tako da tu neću komentarisati ništa. Što se tiče saradnje SNS sa partijama u Nemačkoj, pa šta ćete ako pobedi CDU, čisto za obaveštenje, to je naša sestrinska stranka, tako da nemate potrebe o tome da brinete.

Što se tiče ovog ostalog dela, sve ovo što smo slušali, ceo ovaj izliv, ja ne znam šta je, gnev, bes, neke frustracije, ne znam kako bih nazvao, nemoć, slušali smo godinu i po dana, dve godine, svaki puta kada se čovek javio, ista priča Miloš Vučević, Marko Bosanac, Andrej Vučić, Miloš Vučević, Marko Bosanac, u svakom govoru i onda dođu izbori i onda se oni svi ujedine i svi koliko ih ima, niko nije bojkotovao, i ko metlom ih počisti isti taj Vučević. To vam je epilog svega kome narod veruje i koliko veruje. Znate zašto veruje, zato što narod svojim očima nije mogao da vidi Bulevar koji su oni gradili, mesto Bulevar, Stelt Bulevar. E kada imate nekoga ko pravi Stelt Bulevare i ko ozbiljno radi na razvoju Novog Sada, narod podrži onoga ko radi ozbiljno, a ovi mogu svoje frustracije da leče, baš ovako kako ste imali prilike da vidite.

Ja bih prvo zaista morao da konstatujem da bih mnogo više voleo da razgovaram sa onim ko sve ovo piše, nego sa onim ko sve ovo čita, jer malo je bezveze sa spikerom razgovarati. Razgovarate sa onim ko je autor teksta, a autor teksta se sakrije tamo i neće da progovori. Pisao je neka nesuvisla pisma oko Odbora za kulturu, ali ovde još nije progovorio. Ali, dobro, jednog dana ćemo valjda i to dočekati.

U svakom slučaju, kaže - niko mu ne veruje, samo mu vi verujete. Evo, sad ćemo da čitamo ko mu je poverovao. Evo ga citat - Hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas, o litijumu se radi, zato što su one u svim mobilnim telefonima, električnim automobilima, zar to nije šansa za Srbiju da zaposli hiljade i hiljade ljudi, napravi brend od naše zemlje, zamisli u svakom mobilnom telefonu ili automobilu deo na kome piše "made in Srbija". To su teme koje su nam danas potrebne. Evo ga, poverovao Vučiću.

Onda 2023. godine, znači, ne daleka prošlost nego prošle godine, u emisiji kod Minje Miletić - ja verujem da je to razvojna šansa za nas, vrlo velika razvojna šansa. Razvojna šansa, tako je, ljudi, tehnologija napreduje iz dana u dan, ja sam već siguran ako je litijum potreban, potreba će biti, sve više će se ići na baterije, siguran sam da će se u svetu napraviti tehnologija koja će omogućiti vađenje litijuma itd.

E sada, šta on kaže, pošto smo mi lopovi korumpirani, mi ne možemo da organizujemo eksploataciju litijuma, ali kada dođe on pošten, e onda će to moći. E sada, ko veruje da je on pošten, nek poveruje u sve ono što je rekao. Ono što se meni čini ideja je sledeća, prvo apsolutna frustracija Aleksandrom Vučićem, koja stvarno sada već prelazi na nivo nečega što ne dolazi u domen moje struke kao pravnika. Sa druge strane, da se sve pogasi, ne trebaju rudnici, ne trebaju fabrike, ne treba ništa. Samo Multikom da postoji i da cela zemlje preprodaje sekunde.

Umesto što nam držite predavanja o tome kako niko ništa ne zna, objasnite vi nama kako ste od švercovanja šunke došli do multimilionera i onakve kompanije kao Multikom i kažete da ste ponosni na 619 miliona evra. O tome da čujemo, dajte taj recept narodu. Hvala.

Pa, dobro, najluđe, videli ste čoveka poštovani građani koji se sprda i šali sa fizičkim izgledom Aleksandra Martinovića. Videli ste Apolona koji ima pravo, jer mu Bog dao lepotu, naočitost da se sprda sa nekim drugim, jer mu Bog to nije dao. Ali, dobro svašta ste imali prilike da vidite. Ono što ste čuli je još zanimljivije.

Ono što niste čuli to je da Apolon glasao za Rio Tinto. Apolon sa sve tom šajkačom na glavi, pritisnuo dugme i glasao da Rio Tinto jedini može da kopa u ovoj zemlji. Apolon vam to nije rekao i Apolon vam nije rekao samo da li je to uradio besplatno ili je to uradio za pare.

Ja ne verujem da je on to uradio za pare, jer on je tako bio nebitan. Veliki su igrači tada uzimali pare, oni koji su pravili mega ministarstvo Rio Tinto ministarstvo u njegovo vreme i za to je glasao Apolon. Apolon glasao i za studiju koja je Rio Tintu omogućila da radi šta hoće u ovoj zemlji, a Apolon je svašta uradio za Rio Tinto.

Kad vidite da ovako viče, da se zajapuri, a vi se setite i nađete na internetu, to imate na Jutjubu kako se isto tako ponašao prošle godine i isto vam tako obećavao, ne da, on će da reši, on će da spreči, on će zaustavi saobraćaj na Gazeli, - ostajemo na Gazeli dok se ne zaustavi sve, ostajemo na Gazeli dok Aleksandar Vučić ne podnese ostavku, a onda ujutru prvi pobegao sa Gazele, pravac Nova S - evo mene dragi gledaoci, dobro jutro, a oni jadnici u šatorima na Gazeli koji su mu poverovali se posmrzavali. E, tako Apolon funkcioniše.

Na kraju krajeva, Apolon nije za zabranu iskopavanja litijuma i ta šajkača se obrukala stavljanjem na ovakvu glavu. Zašto? Pa, zato što lepo kaže – nema trajne zabrane, ovoje zabrana dok se zakon ne promeni.

Dakle, kada Apolon bude ponovo u prilici da pritisne taster on će ponovo da glasa za Rio Tinto samo da promeni ovaj zakon. Ovo je privremeno, jer misle da na tome mogu da dođu na vlast. E, pa, ako vam je do Apolona i do ove lepe Srbije imate za koga da glasate, građani. Ja vas pozivam da ga podržite.

Ja vidim da je frustracija ogromna, da se kao kula od karata srušila ideja da će na ovoj temi neko nešto da poentira politički. Oni se sada međusobno nadgornjavaju i ovo čemu mi sada prisustvujemo to je njihovo takmičenje ko će među njima da se predstavi građanima kao odvažniji, valjda, nekakav branitelj, da kažem rečnikom koji razumeju, branitelj Nedeljica ili više čega, šta već oni kažu da brane.

Dakle, u izlaganju koje smo čuli od ovlašćenog predstavnika ove, šta je to već, ni reč o zakonu, poslaničke grupe, ni reč o zakonu. Toliko im je stalo do zakona. Zakon su potpisali, zakon su predložili, ali o zakonu čovek nije rekao ni reč.

Pričao je o svemu i svačemu. Pričao u suknjama, haljinama, sastancima, ovome, onome. Ni o čemu ni reč. O zakonu – zašto bismo mi trebali taj zakon da usvojimo, zašto bismo mi kao poslanici većine za taj zakon trebali da glasamo. O tome nismo čuli ni reč. Zašto? Zato što argumenta ni nema. Prosto, argumenta ni nema.

On postavlja pitanje šta je ko uradio za ovu državu? Kaže ministarki da ništa nije uradila za ovu državu. On je za ovu državu svaki put pobegao kad je mogao. Dakle, svaki put kada je mogao da pobegne, on je pobegao. Jedan je od retkih oficira JNA, rođen na teritoriji Republike Srpske Krajine, koji nije prihvatio da ode u vojsku Republike Srpske Krajine, nego je pobegao za Beograd.

Kada već priča o suknjama, baš pod takvu suknju se sakrio i čekao da rat prođe, svaki put kada je ova zemlja ginula.

Najzad, što se tiče toga, a pošto vidim da vam je to poslednjih dana tema, pa jedan hoće da se kastrira sam, a drugi traži ko je kastriran ovde, ja vas molim da obratite pažnju na to. Ja nisam zainteresovan za tu vrstu provera. Vidim da je to neka frojdovska omaška i Frojd je očigledno bio u pravu, a i ona Tomina izjava, Tome Momirovića, o dva jaja dnevno izgleda da dobija potpuno drugu konotaciju iz usta opozicije. Hvala.

Ja sada ne znam ni kome da odgovaram, jer ovo ustvari nisu bile reči osobe koja je čitala, jer ona je čitala reči Ratka Ristića, a Ratko Ristić, ne znam ni što bi njemu bilo ko šta odgovarao, jer ta moralna gromada, sam za sebe kaže sledeće – 2017. godine, decembra, govorio sam protiv, istupao sam protiv mini hidrocentrala, a onda je 4 godine bio član Komisije koja je njemu izdavala dozvole za mini hidrocentrale.

Znači, on je govorio protiv mini hidrocentrala, a onda bio član Komisije koja je izdavala dozvole za mini hidrocentrale, pet dozvola za mini hidrocentrale dao i kada više nije bilo para, on se pokupio i otišao i rekao, e sada sam ja protiv mini hidrocentrala. I tu moralnu gromadu vi nama ovde citirate i hoćete svaka budala koja vam pošalje pismo, vi nama ovde da čitate.

Šta je sledeće, da nam čitate pismo, kako ono beše – Piše Mujo majci iz Nemačke, jel to sada sledeće što ćete da nam čitate. Znači, kome god padne na pamet, ko gleda sednicu, dokon, sedne za računar, napiše pismo, pošalje ovlašćenom i ona nam čita dva sata šta je taj u časovima dokolice i rastrojstva napisao.

Izbacio čovek gomilu uvreda, bljuvotina, kaže, Aleksandar Vučić zaronio u dno septičke jame. Ako je Aleksandar Vučić zaronio na dno septičke jame, na samom dnu naći će nešto što se zove Ratko Ristić.

Ajde idemo sa kraja ka početku. Ako bi ispred njega stavili ašov, lopatu i motiku, glavu dajem ako bi znao šta je motika. To pod jedan.

Pod dva, kaže – nudimo srpsku zemlju. On, koji je srpsku zemlju Kosovo i Metohiju ovako dao. Kaže – to je rešeno, to je završeno, to je pri kraju priče, šta mi uopšte o tome pričamo, moramo prihvatiti realnost, i sve one druge fraze koje koristi.

Tri, opet su se tužakali strancima, a to smo i očekivali. Kad god imaju problem u Srbiji oni odu, nađu nekog jadnika u Briselu, iskukaju se, ovaj kao nešto podrži. Odmah da znate, rezultat će vam biti isti kao i prethodnog puta, apsolutno isti, tako da nastavite.

I onda dolazimo do genijalne priče o kataklizmama. Znači, sve će biti kataklizma. Hajde da vidimo šta su sve najavljivali u prošlosti da će biti kataklizma, poštovani građani.

Beograd na vodi biće kataklizma, tamo je porozno tlo, sve će da potone, raspadaće se zgrade. Da li se desilo? Nije.

Promenada u Novom Sadu ne može da postoji, pašće, propašće, podzemne vode, ne može da funkcioniše. Da li se desilo? Nije.

Most u Novom Sadu opet kataklizma, pa njima je sve kataklizma. Oni pričaju o tome da će da desi kataklizma, a onda će oni valjda da vas odbrane od te kataklizme, koliko im verujete, to ćete sada da čujete.

Pošto kaže kako je šef nezadovoljan i kako ovo ništa ne valja što mi radimo, hajde da vidimo ko je stvarno nezadovoljan. - Srpska opozicija deluje rastrojeno, to smo imali prilike doduše da vidimo i kao da je stalno u raskoraku sa raspoloženjem dela naroda i predstavlja i koji je za smenu Vučićevog režima – kaže u današnjim novinama „Danas“, koje, priznaćete, kako oni kažu režimske, Jasmina Lukač, urednica Političke rubrike „Danas“. Toliko o tome ko je zadovoljna, ko nije zadovoljan.

Još jedan podatak o tome ko je zadovoljan, ko nije zadovoljan. Kaže sledeće, „Demostat“ ovako, evo da čujete vi - više od polovine ispitanika ima negativan odnos prema ekološkim protestima. Glavni istraživač Srećko Mihajlović rekao na konferenciji za novinare da 31% ispitanih smatra da se preteruje sa protestima zbog litijuma, a 23% kažu da ih protesti ne interesuju.

E zato nervoza, zato vika, zato ovaj igrokaz kojem prisustvujemo. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ja moram da ukažem na povredu Poslovnika, mada mislim da ste je nehotično učinili, iz prostog razloga što je zaista teško zapamtiti, član 107. stav 1 - govornik sednice dužan je da poštuje dostojanstvo, a ovde je narušeno dostojanstvo iz prostog razloga što smo mi sada optuženi da stalno spominjemo 2006. godinu od osobe koja nam je juče u moru onih pisama koje je čitala, koji stižu s vremena na vreme, čitala, između ostalog, i izjavu nekog profesora, ne znam sad ni kojeg, koji je rekao da je istina, sad citiram - problem je nastao zaista, i to je istinito iznošeno od strane gospođe ministarke i poslanika, još 2006. godine izmenama Zakona o rudarstvu, pa onda nesrećnim povezivanjem Zakona o geologiju, rudarstvu, koji je stupio na snagu 2011. godine, itd, itd. Dakle, ona je to čitala juče, a danas nas napada da se mi stalno vraćamo u 2006. godinu.

Ja verujem da vi, kao ni ja, ne možete da pohvatate sve baš što je čitano, ali, evo, na meni je da vam ukažem da je to juče upravo ona čitala i da nema smisla nas sada da proziva za ono što je ona čitala, jer je neko poslao da pročita. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Član 107. Dostojanstvo, u dva slučaja, ovaj slučaj što preti kukama i motikama, nekoga optužuje da će da izazove građanski rat. DŽaba zvonite, za to treba opomena.

Drugo, evo ga stenogram od juče, pošto kaže da ja lažem i da nije profesor rekao to što je rekao – evo stenogram od juče šta je čitala Danijela Nestorović.

Dakle, 16.30- 16.40 : „Predsedavajuća: Hvala, evo kolega Jovanoviću, odmah dajem reč gospođi Nestorović, daću vam repliku kolega Lutovac, iako objektivno vi nemate na to pravo. Idemo dalje.

On je dodao da je problem nastao 2006. godine izmenama Zakona o rudarstvu, a onda nesrećnim povezivanjem Zakona o geologiji i rudarstvu koje stupa na snagu 2011. godine, dakle posle 50 godina, potpuno dve različite struke, geologija kao oblast istraživanja i rudarstvo kao oblast eksploatacije, mineralne sirovine.“

Lažu, znači čim zinu lažu, ne zna šta čita ili nas svesno laže ceo dan. Dajte više da reagujemo na to i nek prestanu da vređaju ovu Skupštinu i sve nas zajedno.

Dakle, optužuje nas da govorimo ono, što ona govori i kada je citiramo, kaže da to nije rekla.

Ne tražim da se Skupština izjasni o tome.

Da, evo opet s kraja ka početku, kažete pokrašćete referendum zato ga ne možete raspisati. Da li je realno da ste toliko nesposobni da još uvek niste uspeli da se organizujete da niko ne može da vas pokrade, pošto svaki put kada pričate kad vas je neko pokrao, zapravo govorite o sopstvenoj nesposobnosti jer ste vi toliko omiljeni u narodu i narod toliko hrli da glasa za vas, a onda dođemo zli mi i sve vam to pokrademo. Pa, vama onda niko dve nacrtane krave ne bi trebao da da na upravljanje, a ne državu.

Drugo, ništa o zakonu čuli nismo, apsolutno ništa o zakonu čuli nismo. Čuli smo o tome šta se dešava u Nemačkoj, doduše sve falš podaci, čuli smo šta se dešava u Slovačkoj, takođe sve falš podaci. Čuli smo da je velika većina građana za ono što oni rade, ponovo citiram, Srećka Mihajlovića i „Demostat“ 54% ispitanih je protiv onoga što oni rade, 31% kaže da je to besmisleno, a 24% kaže da im ne pada na pamet da se tome priključuju, tako da je posve jasno da oni od ovoga više nemaju ništa.

Što se tiče ovog zakona mi sada ne znamo da li smo za ili protiv. Apsolutno smo protiv i glasaćemo protiv i to vrlo glasno glasati protiv, tako da nema potrebe da imate bilo kakvu u tom kontekstu dilemu.

Na kraju ostane nešto što je tačno i moram zbog građana da potvrdim i prosto građani su dužni da znaju istinu i ja kao funkcioner SNS i šef poslaničke grupe želim da kažem da ovaj spisak sa uputstvom i medijima je apsolutno tačno i mi smo to krili na farmi u Moroviću gde su smeštene kokoške, ali kada je jedna osoba koja ozbiljno istražuje kokoške koje daju marihuanu, otišla u Morović da istraži gajenje marihuane od strane kokošaka, ona je došla i do tog papira i danas vam ga je prezentovala. E, sada koliko je tačno ono za kokoške, toliko vam je tačno i ovo ostalo. Evo, sada ću ja da uzmem, da odem do kancelarije i da vam napišem kakav god hoćete papir i da vam čitam bez ikakvog dokaza da optužujem ljude i tako dalje.

Ovo targetiranje profesora, isticanje imena i slika je nešto na šta mislim da ste morali da reagujete jer ti ljudi nisu dužni da im ovi organizuju toplog zeca što su radili svakome ko se suprotstavi njihovoj politici, pa čak i njihovim ljudima koji se usude da napuste „Junajted mediju“ i odu sa „Junajted medije“ na neki drugi kanal, pa da žive od toplog zeca na Tviteru nego ili na nekim drugim društvenim mrežama i njihovim medijima. Dakle, ovo ste morali da reagujete i da prekinete. Hvala.

Član 107. – dostojanstvo.

Drugi put nam ovlašćena predstavnica čitave opozicije u ime cele opozicije, svih stranaka opozicije poručuje da će ona da traži da mi glasamo javno. Dakle, svako glasanje u Skupštini je javno. Znači, kada ubacite ovu karticu, vidite, ona ima čip, ima ime i prezime i, onda kada tražite listing sa glasanja, dobijete tačno kako je koji poslanik glasao, a to što vi tražite se zove glasanje prozivkom. To je nešto drugo. Pročitajte, pošto se hvalite kao advokat itd, Poslovnik, pa shvatite da je svako glasanje u Skupštini javno, a glasanje prozivkom je nešto drugo, a mi ćemo sa ponosom glasati tako da se naša imena vide da smo glasali protiv imbecilnog zakona čitave opozicije. Hvala.

Dve stvari, vrlo kratko.

Dakle, prvo što se tiče tog vraćanja u prošlost, kako se kaže, pa mora da se predstavi geneza slučaja. Nije ništa počelo na današnji dan ili na jučerašnji dan ovim predlogom zakona, nego postoji nešto što se desilo i u prošlosti, što vuče posledice za danas. Ne možete zaboraviti sve to.

Druga stvar, kažete – što se tiče rasprave, rasprave u javnosti i demokratskim zemljama se političari time ne bave, nego struka, itd, pa danas ste videli i imali prilike da čujete, a mogu da kažem da ste se vi ponašali korektno, i vi i vaša poslanička grupa cela, kako izgleda rasprava na ovu temu. Ovde se ne dozvoljava da se čuju drugačiji argumenti, ne od nas, nego od ljudi koji su stručni za to. Vi onda kažete – to treba struka da raspravlja. Da, stručnjak koji kaže – opasno je i stručnjak koji kaže – nije opasno. Onda oni kao stručnjaci treba da ukrste argumente za i protiv i da nam kažu šta je zaključak. To bi tako trebalo da bude, a mi imamo ovde listanje i pokazivanje fotografija ljudi koji su se usudili da kažu nešto suprotno onome što je ovde „mejn strim“.

Da se ne pravimo naivni svi ovde. Nije ovde tema litijum. Danas je tema litijum. Sutra će biti nešto drugo. Prekosutra nešto treće. Kao što je prošle godine bilo nešto, pa pre toga nešto drugo itd.

Tema je naći nešto što bi moglo da mobiliše ljude u toj meri da na tom talasu se nekako dođe na vlast bez ikakve politike. Pošto nema politike i suštinskih odgovora na najvažnija pitanja, hajde da iskoristimo nekakav narodni pokret i da na tome dođemo na vlast. Zato nemate sve ono sa čim sam ja apsolutno saglasan u svakoj vašoj reči da treba da imamo. Apsolutno potpisujem sve što ste rekli, stručnu raspravu bez nas ovde jer niko nije stručan, a onda kada nam ljudi kažu kako bi to trebalo da izgleda, da stručnjaci utvrde šta je i onda kažu – evo gospodo poslanici mi mislimo ovo, a onda mi ovde kažemo – e sada ko je za, a ko je protiv onoga što je struka rekla, pa da vidimo onda ko će reći kada struka kaže da je opasno ko će reći da je za ili kada struka kaže – nije opasno, može da se radi, ko će reći – ma baš nas briga, ne treba nam to. Tako bi imalo smisla. Ovo ovako, videli ste u šta se pretvorilo. Hvala.

Član 107. - iznošenje činjenice i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Dakle, koleginica je danas čitala odnos između oca i sina u jednoj situaciji gde je otac prodao njivu Rio Tintu, a sin ga se zbog toga odrekao, zato što nije dao njemu da on proda Rio Tinto. To je otprilike cela priča. To je otprilike cela varijanta i mi smo sada slušali bukvalno jednu porodičnu dramu koju nam je ovde iznela koleginica, sa sve imenima, itd. Ali, podsetiću to je onaj, on je roditelje proglasio senilnim prvo da su oni to uradili, nisu bili u stanju uračunljivosti, maltene kad su potpisali te ugovore o prodaji i sada nam se to čita ovde u Skupštini. Po Poslovniku to ne bi smelo da se radi.

Ja znam da je njima najvažnije da sakriju da su prvo njihovi najaktivniji aktivisti, najradikalniji, najekstremniji aktivisti pokušavali da prodaju zemlju Rio Tintu ili prodali zemlju Rio Tintu, ali nismo dužni zaista da slušamo ove porodične melodrame i ove zaista tužne priče o porodičnim odnosima kako je otac prodao zemlju Rio Tintu, a sin se buni što on to nije uradio.

Tako da vas molim da ubuduće reagujete na to. Hvala. Ne tražim da se Skupština izjasni.