Dakle, iz iskustva vam kažem – ne gledaju televiziju deca. Ne mogu da kažem sad u 100% slučajeva, mogu da govorim o onome što imam prilike da vidim svaki dan.

Meni je, mojoj generaciji je bila ono, misaona imenica. Ja sam bio najsrećniji kada su kupili televizor za moju i bratovu sobu, to je bio doživljaj, sa, ne znam, četiri kanala – prvi, drugi, treći kanal RTS-a, jedan kanal TV Novi Sad i NS plus. Pet kanala je bilo, još okrećeš onu antenu da uhvatiš signal. Tako je to bilo.

Danas nije. Ćerkama sam sređivao sobe letos, ni jedna neće televizor. Imaju lap top, imaju telefon, neće televizor. I to je problem. Ali, kažem, kad bismo ušli u rešavanje tog problema, kažem vam na šta bismo naišli.

Nismo mi ti koji su pokretali pitanje vakcinacije, stavljali pod znak pitanja pitanje vakcinacije u Srbiji. Nismo mi ti koji su širili to.

Komercijalne televizije, pa zato se i zovu komercijalne zato što im je stalo do toga da imaju što gledaniji program. Prodaju ono što narod želi da vidi i to je to. Tako se ponašaju. Da li nekad negde prekrše? Iskreno rečeno, ne znam o čemu pričate, ne zato što vam ne verujem, nego zato što nisam pratio. Naravno da to nikome od nas ne odgovara, pobogu. Šta želimo da imamo ljude…

Mi smo došli u situaciju da smo upravo zbog tih nekih, ali nije to poteklo sa televizije, nego sa društvenih mreža, došli u situaciju da se pojavljuju epidemije bolesti koje su bile zaboravljene. Kod nas, hvala Bogu, još uvek ne, ali u svetu se to pojavljuje. Zbog antivakserskog lobija, ovih ili onih, pa naravno da to ne želimo.

Imali smo u Skupštini ljude koji su ravnozemljaši u jednom od prethodnih mandata. Sada su se istakli po tom pitanju.

Dakle, naravno da smo protiv toga, ali ne možemo uvoditi cenzuru u tom smislu da mi sad svaki program koji se emituje – e sad zatamnjuj ekran, ovo nam se ne sviđa itd. Opet kažem, ako otvorimo tu Pandorinu kutiju, bojim se da je jako veliko pitanje gde će biti kraj.

Najzad, kažem vam, kritike i primedbe možemo da prihvatimo, ali kritike i primedbe što se tiče slobode medija od ljudi iz vremena kada su te slobode bile ne gažene, nego potpuno ugažene, zaista nema potrebe da slušamo. Hvala.

Ne možemo prihvatiti amandman jer mislimo da je posmatran na jedan celovit način pitanje mladih i studenata. Mislimo da Vlada u tom smislu i predloženim rešenjima vodi mnogo bolju politiku od onoga što je ponuđeno.

Ipak, ni ta politika nije onakva kakva je bila nekada, jer evo, ja sam danas imao prilike da saznam, gospodine Mali, a vi ste to dobili kao pitanje da sam ja kao student privatizovao Livnicu u Kikindi.

Kaže Dragana Rakić - Milenko Jovanov je učestvovao u privatizaciji Livnice u Kikindi zajedno sa Predragom Bubalom, pa je onda Predrag Bubalo otišao u zatvor, a Milenko Jovanov da bi izbegao zatvor učlanio se u SNS.

Hajdemo sada lepo da vidimo kako je to izgledalo, i zašto ova stranka se danas nalazi tu gde jeste, i zašto ta stranka danas tavori, i zašto od stranke imaju pečat, tablu i nekoliko poslanika koji su uspeli da prokrijumčare u Parlament na tuđim leđima zahvaljujući tuđoj organizaciji.

(Zoran Lutovac: O čemu priča ovaj?)

Gospodine Orliću, ovo je problem. Ovo je trebalo da bude rečeno kada ja nisam u sali i da ne mogu da odgovorim i onda je to trebalo danas da bude tema. Međutim, nekako se desilo da se amandman odnosi na studente, a ja student privatizovao Livnicu. Sačekajte da vam objasnim kako je to bilo.

Dakle, u to vreme ja kao student sa 23 godine, jer to je maj 2004. godine, gospodine Mali, dakle nepune 24 godine, dođem kod Vojislava Koštunice i Predraga Bubale i kažem - ima da privatizujete ovako ili vas neće biti. I oni šta će, ljudi urade kako sam im ja rekao.

Dakle, sa 23 godine sam privatizovao Livnicu, kaže Dragana Rakić - Pitaju građani Kikinde. Građani Kikinde vrlo dobro znaju, ne znaju doduše ko je Dragana Rakić, jer od stranke tamo imaju tablu i kancelariju, članova nema, ali vrlo dobro znaju da je moj otac radio u toj Livnici Kikinda.

Vi da ste se išta raspitivali ne biste pravili ovakve greške i to pokazuje koliko ste površni, koliko ništa ne znate, koliko vas mrzi, čak i na Gugl da odete. Da išta znate znali biste da je taj Bubalo koga spominjete bio priveden u maju 2013. godine, a da sam se ja, što piše na mom sajtu gde ste mogli da vidite, u SNS, iz DSS izašao u maju 2015. godine, u Srpsku naprednu stranku se učlanio u avgustu 2015. godine, dve godine kasnije.

Sada, pazite, građani Kikinde od 2004. godine, 18 godina traje moja zavera da sam ja sakrio kako sam privatizovao Livnicu. Ja to krijem 18 godina, i evo, taman sam mislio da ću da se izvučem, ali evo Dragane Rakić koja me je raskrinkala i ja sada nemam šta drugo, nego da se prijavim u policiju i da kažem - ljudi, ja treba da idem u zatvor, ja loše privatizujem, itd.

Šta dalje ne zna Dragana Rakić? Ona nema pojma kako je izgledala Komisija koja je pregovarala sa Cimosem. Ona ne zna ni koje fabrike danas rade u okviru Livnice Kikinda. Koliko fabrika ima u okviru Livnice Kikinda, gospođo Rakić? Koliko ih ima? Jedna, dve, tri? Pošto znate. Ako su vam građani Kikinde rekli, građani Kikinde znaju koliko ih je. Evo, ja sam vam rekao jednu, nabrojte mi još ove ostale dve.

Nabrojte mi privatnika iz Kikinde koji je kupio pogone. Recite mi kako se zove firma iz Kikinde koja je kupila pogon Livnica Kikinda, nedavno.

(Zoran Lutovac: Odgovaraš na poslaničko pitanje.)

Ne znam šta mi dobacujete, ali crtane filmove sa teletabisima ne gledam, ako ste to hteli da mi kažete. Ja sam to razumeo.

(Zoran Lutovac: Niste ni ovo čuli, predsedniče?)

Da li ste se vi prepoznali? Hajde da vidimo ko je bio u komisiji, gospođo Rakić. Da li znate koliko članova je imala Komisija za privatizaciju Livnice u Kikindi? Nemate pojma. A ko vam je bio član u Komisiji? Da li znate to? Pa, ne znate ni to, šta vas briga.

Član Izvršnog veća AP Vojvodina Mirko Latinović, generalni direktor Poslovnog sistema, sada je direktor MSK, Milorad Bjelopetrović, savetnik u Ministarsvu za privredu, Petar Nađ, radnik, odnosno predsednik Sindikata Livnice, Zoran Popović, član Izvršnog odbora SO Kikinda. Gde je Milenko Jovanov? Gde sam se ja to sakrio? Tako što sam ja direktno kod Koštunice, da li je tako, otišao i rekao mu – ovako ćeš da radiš? Ja sa 23 godine sam to radio? Da li je tako?

Vi mislite ovim podmetačinama, ovim tviter-zafrkancijama da ćete da pobedite na izborima, kao što ste objavili kako sam slavio da ću biti, ni manje, ni više ministar policije? U kom lokalu sam slavio da ću biti ministar policije, gospođo Rakić? U kom lokalu? Kako se zove lokal gde sam pravio slavlje zato što ću biti ministar policije? Kažite građanima, da znaju svi. Kako se zove lokal? Koliko je ljudi bilo? Što tišina? Smešno vam je? Pa, vama je smešno. Vi lažete i smejete se. Vama je svejedno, vama je super.

Mislite da će to da vam prođe? Pa, neće. Dobićete odgovor uvek. Na vaše neistine, na vaše izmišljotine, na vaše laži, dobićete argumentovane činjenice.

A hvala vam što me smatrate dovoljno sposobnim i što smatrate da sam kao nesvršeni student uspeo da privatizujem jedan veliki sistem kao što je Livnica Kikinda.

Evo još jedno pitanje za vas - koliko je radnika imala Livnica Kikinda u trenutku privatizacije? Da li su vam rekli građani Kikinde? Nemate pojma ni o čemu, nego Milenko je iz Kikinde, pa ajde da vidimo da radimo.

Prema tome, nisam privatizova Livnicu iz Kikinde, ali mi je drago što… Ovo nikada niko nije izgovorio javno. Ovo nisu pisale čak ni lokalne novine koje je držao vaš Željko Bodružić, koji nema kakve gadosti o meni nije pisao, ali njemu nije palo napamet da napiše da sam privatizovao Livnicu. Ovo je samo palo na pamet Dragani Rakić koja, eto, valjda u nedostatku razonode u gledanju crtanih filmova o teletabisima, bavi se time šta sam ja radio pre 18 godina i još onda izmisli.

Prema tome, gospođo Rakić, građani Kikinde vas ne znaju, nemaju pojma ko ste, nikada nisu čuli za vas, ali to je manji problem, ni u Vršcu ne znaju ko ste. Nigde ne znaju ko ste.

I tu ste izmislili. Evo, sada se setih. Tu ste izmislili kako sam došao u Vršac zato što je SNS ispod 40%, pa sam došao ja da ih ribam. Gde je SNS u Vršcu danas, gde ste vi? Gde ste, liderko? Na kom ste nivou, liderko? Da li ste prešli preko cenzusa, liderko? Nema vas. Nije više smešno.

Prema tome, ovako će da prođe svaka neistina koju izgovorite.

Kolega Albahari, vaš amandman ne možemo da prihvatimo jer ne omogućavate studentima da privatizuju kompanije. Kada to budete upisali, da studenti kao što sam ja mogao kada sam bio student, da privatizuju kompanije kao što je Livnica Kikinda, onda ćemo razmisliti da podržim. Prosto, ovako kao neko ko ima emotivan odnos prema privatizacijama koje vrše studenti, založiću se kod naših poslanika da tako nešto podrže.

Hvala.

Replika, naravno.

Nedavno je jedan beogradski dnevnik obavestio javnost o tome da klan Veljka Belivuka deluje iako je on u zatvoru. Da ne dozvoljava primat određenim segmentima njegovog delovanja, da se i dalje ti ljudi međusobno obračunavaju i da taj klan i te kako funkcioniše u tom kriminalnom miljeu, a sve u cilju zaštite onoga što je imao dok su bili na slobodi pre nego što ih je ova vlast uhapsila, ova vlast strpala u zatvor, ova vlast izvela pred sud i u skladu i koordinirano sa odbranom koju vrše njegovi advokati.

I mi sada ponovo imamo priliku da vidimo delove te odbrane i Skupštini Republike Srbije. Nažalost. Nažalost, od onoga koji poziva na to da predsednikov i brat i sin završe kao Gadafi, silovani i ubijeni u šahtu, i koji se toga ne odriče nego nam objašnjava šta je hteo da kaže time i da je zapravo hteo jednu plemenitu misao da iznese a ne nešto loše, čujemo stvari koje bi trebalo da budu podrška onome što je odbrana koju osmislio Belivukov advokatski tim, da za sve ono što je radio kaže da nije radio, a da za ono što nije radio kaže da je radio ne bi li time uplašio, valjda, predsednika Vučića koji će zbog toga ne znam šta ili nekog iz SNS itd. da zaustavi.

Ima da odgovaraju i oni, a dokle će klupko da se odmota to ćemo tek da vidimo.

(Srđan Milivojević: Do vas. Do vas.)

Ne do mene. Vi ste ga…

Samo da završim. Ne mogu zaista. Pogledajte.

(Srđan Milivojević: Do Andrićevog venca.)

Razumem nervozu, jer kada se kaže odmotavanje klupka, za se u kom će pravcu, evo vidite, to klupko da ide.

(Srđan Milivojević: Do Andrićevog venca.)

A to znači da će i oni koji su bili njegova podrška, podrška njegovoj odbrani u jednom trenutku biti raskrinkani, a gde ćete vi biti u tom koordinatnom sistemu dobro se zabrinite.

Najzad, naš bezbednosni sistem su načinjali oni koji su u vreme bombardovanja postavljali lokatore. Hvala.

Ne znam, evo ti ćeš da mi objasniš.

A tebe kad vidim, bolje da ne kažem gde mislim da sam.

(Srđan Milivojević: U Skupštini si.)

To mi poslednje padne napamet, iskreno rečeno. Kad u tvom pravcu pogledam, poslednje što pomislim je da sam u Skupštini Srbije.

Sve bi ovo bilo lepo da…

Sve je to u redu. Kad me Srđan Milivojević bude strpao u zatvor, on će mi donositi svoje elektronske ribizle da mi olakša zatvorske dane. Evo, odmah smo se dogovorili i sve je u redu. Pritom, osudiće me na nacionalnom stadionu, tamo će da mi sudi i onda će da me strpa u zatvor i donosiće mi ribizle koje je izmislio i ukrao sa sajta RTS-a.

(Srđan Milivojević: Kuluvija je tamo.)

Tako je, sve je u redu, a šta ćeš sa Koluvijom da radiš, to ne znam.

U svakom slučaju, ja sam i juče rekao da je interesantno da nam uvek oni koji imaju razloga da ćute o određenim temama drže predavanje upravo o tim temama. I sada onaj koji je ćutao kada je kadar njegove bivše stranke, a tada je bio u G-17 plus, pravio cirkus u aferi „Satelit“, koji je ovu zemlju koštao 27 miliona dolara, drži gorljiva predavanja o vojsci. Njemu je jako stalo do vojske, njemu je jako stalo do ne znam ni ja čega, optužuje ovde ljude bez ikakvog dokaza, bez ičega, a onda kad ga ti ljudi tuže, on se pozove na poslanički imunitet. Isto kao što je radio i u Trsteniku, petljao, mutio, e, kada je trebalo da odgovara i kad dođe državni revizor, on trči kod sudije za prekršaje pa dobije 90 hiljada kaznu za nenamenski potrošena sredstva u iznosu od više desetina miliona dinara.

I to je tako stalno. Bez ikakve odgovornosti, bez ikakvog dokaza, optužuju se ljudi, kleveću se ljudi najstrašnije, a onda kada se neko pozove na svoje pravo da zaštiti svoje ime i ugled na sudu, onda se povlači poslanički imunitet. Odreknite se poslaničkog imuniteta borče za pravdu u ovoj zemlji. Nemojte da se krijete iza Skupštine, hrabro izađite pred sud i recite – jeste, ja sam to rekao i nemam problem da odgovaram za to i dokaži da je tako kao što govoriš, a ne da pljuješ i psuješ i napadaš ljude, a onda kad te tuže, bežiš, e, znate, ja sam poslanik i ne možete mi ništa.

Sad ste imali prilike sve da čujete, šta se uradi i šta je poenta.

Dakle, iznesemo hiljadu optužbi, bez ikakvog dokaza, bez ičega, jer kaže – ni na šta što sam rekao nije odgovoreno. Zamisli, ma jel moguće?

(Dragana Rakić: Pa, niste odgovorili ništa.)

Samo molim liderku da ne dobacuje. Vi ste već danas jednom prošli ko bosi po trnju i nema potrebe to da radite na svakih sat vremena. A drugo, čekamo pola osam, kad je vaš termin za viku, tako da je sve u redu.

U svakom slučaju, ono što jeste poenta, to je da nemamo mi običnog poslanika, imamo neobičnog poslanika koji ne poznaje zakone ove zemlje a treba da ih donosi. Imamo neobičnog poslanika koji ne zna šta piše u Zakonu o predsedniku Republike. On ne zna šta je imunitet predsednika Republike, koji nije samo unutrašnji, nego i spoljnji. On ne zna za to. On sebe stavlja u istu ravan sa predsednikom Republike. To jednostavno nije tako. Zakonski sistem kaže da nije tako, ne ja. Predsednik se ne poziva na imunitet, nego sud po službenoj dužnosti konstatuje da ima imunitet predsednik Republike, a vi se na njega pozivate. To je razlika.

Znači, vi se na taj imunitet pozivate, a kad se na njega ne pozovete ili je u pitanju građanska parnica, onda vas osude da ne govorite istinu. Tako to izgleda. I to je najbolji dokaz zašto bežite od suda. Ne bežite vi zato što ste obični ili neobični poslanik, niti zato što nešto znate što niko ne zna, itd.

Sa druge, jako mi je interesantno, ova postavka, kad dođem ja na vlast, ja ću sebi da sudim, jer tada će biti nepristrasno. Da li je to logika? Na kakvu vi to vlast mislite, na onu koja će da sprovede revanšizam, što unapred zna ko će za šta da odgovara i koliko će da sedi u zatvoru? To je ta vlast. Da li to planirate? Neozbiljno je to.

Pošto kolega Milivojević dobacuje, da mi nije bilo dosta, samo da kažem da mi je njegovih ribizla nikad dosta i kotleta jagnjećih u elektronskoj formi koji su, kako kažete, prste da poližeš, kuvar da postanem. Jel tako beše, a ptičice cvrkuću izmišljene.

(Srđan Milivojević: Hvala na replici.)

Pa, ne možete dobiti repliku, jer vi ne govorite, vi dobacujete. Ko da vam da repliku za to?

U svakom slučaju, ono što jeste tačno to je da je Administrativni odbor ima nekoliko zahteva za skidanje imuniteta. Među njima je kolega koji je maločas govorio. Kolege koje je on naveo nisu na tom spisku, niti je ko za njih to tražio. Eto, to zarad istine i zarad onoga kako stvari stvarno stoje.

I ja opet kažem, a šta vas briga za druge. Pustite nas da budemo kukavice koje beže od suda, a vi nam svojom hrabrošću pokažite kako treba da se ponašamo. Vi nam svojom hrabrošću pokažite kako se ode na sud, ponovi se sve ono što je rečeno u javnosti i kažete – da, ja sam spreman da za ono što mislim i odgovaram. Tako stvari funkcionišu. Tako se ponašaju hrabri ljudi.

A ovo pozivanje na imunitet, tu ipak hrabrost ne razumem. Kako će se odbori i kada o tome izjašnjavati imaćemo prilike da vidimo, a onda i kako će se sud o tim stvarima izjasniti u skladu sa onim što je u njegovoj nadležnosti.

Hvala.

Tačno je da predsednik Vučić sa ljudima sa kojima sarađuje govori - gradićemo, gradićemo i gradićemo, ali se ovde postavlja jedno drugo pitanje - kako to da mi uopšte imamo šta da gradimo kada ste vi imali tako divnu, sjajnu i uspešnu vlast. Zar niste već sve izgradili? Što bismo mi gradili autoput da ste ga vi izgradili? Što bismo mi gradili škole da ste ih vi izgradili? Što bismo mi gradili bolnice da ste ih vi izgradili? Što bismo mi gradili mostove da ste ih vi izgradili? Ne bi bilo potrebe za tim, apsolutno ne bi bilo potrebe za tim, a potrebe postoje i građani potrebe vide i građani vide da za njih gradimo, građani se voze autoputevima koje Aleksandar Vučić gradio.

Neimar. Fudbaler je Nejmar. Malo je različito, ali slično zvuči. Ali dobro, nisam ni očekivao da se baš te nijanse….

(Dragana Rakić: Vi ste specijalista za srpski jezik.)

Čekam liderku da završi. Gospođa liderka vi, koliko znam, imate nastup u posla osam kad ustanete i krenete da vičete. Znači, Dnevnik u pola osam počinje i vikanje Dragane Rakić, te dve stvari su jedino izvesne. Sve ostalo može da bude ovako ili onako.

Dakle, mi gradimo sve ono što ste vi propustili. Da ste izgradili ne bi bilo potrebe da budemo neimari, samo bismo održavali, a, vi verujem, na osnovu iskustva koje već imamo, nećete biti u stanju ni da održavate jednog dana ono što je Vučić izgradio.

S tim da ja zaista mislim posle ovog današnjeg iskustva koliko površno i neargumentovano napadate, koliko izmišljate u želji da napravite nekakvu poentu političku. Teško da ćete vi u političkom smislu dočekati promenu vlasti u Srbiji na vlasti. Vi ćete i promenu vlasti u Srbiji dočekati u opoziciji i vama će taj staž u opoziciji… Samo je pitanje da li ćete biti parlamentarna ili ćete ostati na nivou pečata, table i jedne kancelarije. Hvala.

Evo, ponovo povreda Poslovnika.

Znači, 107. posle prvog, evo sad ponovo povreda Poslovnika. Ja vas molim da se mere primenjuju. Znači, ovaj čovek koji je malopre govorio kako su majke heroji je psovao majku Veroljubu Arsiću dok je govorio.

(Zoran Zečević: Nikada, nikada.)

Psovao si majku Veroljubu Arsiću, čulo te pet poslanika ovde.

(Zoran Zečević: Dobro, ako su čuli.)

Dobro, ako su čuli, onda nema veze. Dobro, onda u redu, onda dobro. Znači, nisam, ali ako ste me čuli, onda jesam. Znači, nije lopov onaj ko krade, nego onaj koga uhvate. Odlično. E, vas smo uhvatili, a onda posle toga se okrenuo ovamo, kažu poslanici meni rekao - majmune bezobrazni, to je u redu jel tako?

Ja vas molim da primenite Poslovnik, da primenite mere koje Poslovnik predlaže…

(Zoran Zečević: To je moj utisak.)

… a vama bolje da ne kažem šta je moj utisak, jer to nije ni za salu, ni za Skupštinu, to je za nešto drugo.

Vaš utisak je vaša stvar, ali ovakve prevare i ovakve prevarante koji slatkim rečima misle da obmanu građane moramo da raskrinkamo. Znači, psuje majku, ali majke su svetinje. Arsićeva majka nije svetinja, nju može da psuje, čovek koji se istovremeno hvali kako je penzioner i unuče. Skupio u sebi više ličnosti.

I na kraju gospođo ministarka Kisić Tepavčević od vas očekujem kada se vređaju poslanici da prekinete govor. Ako očekujete od nas da glasamo za vaše predloge, ako očekujete da vas podržavamo u Skupštini, očekujemo i razumevanje za to, a ne da se ponašate tako kao da se ništa ne dešava u sali, kao vi ste došli da date odgovore na ono što vam je postavio ovaj poslanik, pitanja, a to što nas vređa to nema veze. Nije važnije odgovoriti poslaniku koji nas vređa, nego ukazati na to šta radi. Mi tako ne možemo. Drago mi je da smo se razumeli i da se takve stvari više ne ponavljaju.

Ponovo tražim da se poslanik koji ovde vređa i psuje majku Veroljubu Arsiću sankcioniše u skladu sa Poslovnikom. Hvala.

Prvo, vrlo slikovitih nekoliko stvari u vezi sa ovim o čemu je govorio prethodni govornik.

Prvo, čovek nije prisustvovao sednici prethodnih nekoliko dana. Hajde molim vas izvadite listing i pokažite koliko vam je kartica bila u sistemu od ponedeljka. Ako ukupno ima dva sata, evo glasaćemo za se vaše amandmane. Ako ukupno ima dva sata za celu nedelju što smo radili.

Sada vi nama pričate šta se ovde dešavalo. To je pod jedan.

Pod dva, vi ste podneli 177 amandmana, imate sada u sistemu. O 177 amandmana treba da govorite 348 minuta. Šta vam je to neko zabranio? Kako vam je neko zabranio?

(Nebojša Cakić dobacuje.)

Ovaj što dobacuje, ovaj pripadnik režima, kolega iz režima, ovaj kolega iz režima je podneo šest amandmana na isti član. Veliki pravnik sa pravosudnim ispitom – šest amandmana na isti član. I sada vi kažete zašto smo odbacivali amandmane. Zato što nisu bili ispravni. Zato što nisu bili ispravni.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Recite gospodinu ribizli da.. Pa on se i obukao u ribizlu danas.

Dakle, zbog toga što su bili neispravni i pričali smo već o tome i sada vi posle četiri dana dolazite i sada sve ispočetka. Imate 177 amandmana, branite, objasniste šta ste hteli pa ćemo videti šta ćemo da podržimo, šta nećemo da podržimo.

Najzad što se tiče nasilja, sada ste imali prilike da čujete nasilje. Nije vas bilo briga što je poslanik psovao majku Arsiću dok je govorio i mene vređao iz mesta, a vas baš briga. Ovaj mi preti šamaranjem, pa kaže – toliko sam mu iritantan da ni Gandi ne bi mogao da me izdrži, a onda mi krene salva uvreda i pretnji od njegovih sledbenika. Doduše, procesuirano sve visokotehnološkom kriminalu pa će tamo objašnjavati koga će da šamaraju, gde i kako, a neka ih brani lider koji ih je na to pozvao.

I vi pričate o nasilju. Pa ako pričate o nasilju, ja nemam problem da pričamo otvoreno i svemu, a ne ovako paušalno. Vi ste žrtve nasilja. Kog nasilja? Kakvog nasilja?

Prema tome, imate 177 amandmana. Tu smo. Slušamo vas. Hvala.