Definitivno idemo na bolje. Počeli smo sa, ponovo ću citirati, „mrzim vas, mrzim vas, mrzim vas“, kraj citata. Nastavili smo sa „Srbija je isto što i Hitlerova Nemačka“. To je bilo nekoliko puta ponovljeno. To je stav… Na Odboru za ekologiju, pa jel vi stvarno mislite da to…

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje.)

Šta da kažem? Tačan datum da vam kažem.

(Ivana Parlić: To je bilo tačno tako.)

Tačno tako je bilo i ne samo da je tako bilo, nego je Odbor doneo zaključak o tome. Znači na nekoliko postavljenih pitanja – da li ste vi svesni šta govorite i da poredite Srbiju sa Hitlerovom Nemačkom, poslanika kaže – da, oni ponovo pitaju – da li ste vi svesni šta govorite, ona kaže – da.

Ja ne znam na koje pitanje je odgovorila - da li si svesna ili šta govori, ali ona je odgovarala – da. Tako da smo nastavili dalje. Posle toga je bila pretnja Marijanu Rističeviću da će ga juriti motkama, a ovde u sali da će nas juriti po ulicama.

Vas očigledno niko neće juriti i to je napredak koji smo ostvarili u ovih nekoliko dana.

O tome da se iznose laži koje se svesno iznose i kaže – da, znam da nije istina, ali nema veze ja ću da kažem, šta na to uopšte odgovoriti? Pa, tačno je. Sve što je rekla je tačno, baš koliko je Srbija Hitlerova Nemačka, baš koliko je sve ono drugo što je rečeno, tačno. Eto, tako je tačno i ovo.

Što se tiče izdaje i toga ko je izdajnik, a ko nije izdajnik, o tome vi najbolje da ćutite, jer ako neka pitanja otvorimo ovde na taj način, znači, skakaćete i vrištaćete do plafona i ko je vas, zato što tako radite, zato što tako radite od Prve sednice, od Prve sednice urlate čim se obrati neko odavde.

Na kraju krajeva i najzad, to ko je koga upropastio i ko je građane upropastio to pitajte ljude u svojoj poslaničkoj grupi koji su nevine ljude trpali u zatvor da bi danas oni sedeli ovde. Hvala.

Pa, dobro, sada ću ja u istom maniru.

Dakle, draga braćo u dijaspori, ovi koji se nude da stupaju vaše interese nisu bili u stanju da napišu adekvatan amandman, da predlože ministarstvo. Napisali su dva ministarstva i svako nosilo broj 26. Da smo prihvatili njihove amandmane, ta Vlada bi bila potpuni haos, jer se ne bi znalo koje je ministarstvo pod rednim brojem 26, tako da, drago braćo u dijaspori, osim prazne priče i osim priče da je njima stalo do vas, nema ničega. Nema ni sposobnosti amandman da napišu, a ne da se za vas bore.

S druge strane, draga braćo u dijaspori, njima trebaju vaši glasovi i eventualno neka donacija i ništa više od toga.

Što se tiče glasanja pojedinačno za svakog ministra, ni to ne znaju, jer ne znaju kakav je politički sistem ove zemlje. Ne znaju šta znači kada se bira premijer, da se bira cela Vlada itd. To je tek posebno teško, ali kada neko nije u stanju da napiše amandman, draga braćo u dijaspori, teško je da može da razume kako funkcioniše ceo politički sistem.

Pozdrav za dragu braću u dijaspori. Mi ćemo raditi za vas onako kako smo radili do sada. Trudićemo se da budete bolje povezani sa maticom, trudićemo se da pomognemo da se vaš glas ovde čuje, a ove prazne priče od onih koji su nesposobni da bilo šta konkretno urade, neka ostanu da vam lepo uhu i srcu prijaju.

Hvala.

(Dragan Nikolić: Replika.)

Ovo je još dobro, poštovana mandatarko, kako smo prolazili prethodnih dana, ovo je još super bilo. Imali smo i razgovore iz sećanja u četiri oka koje smo on i ja vodili, gde sam ja ne znam šta govorio, a on branio Vučića od mene itd. Svašta smo mi imali ovih dana, ali mislim da je dobro što tome niste prisustvovali, ali niste prisustvovali još nekim stvarima, znate.

Novi Sad je 2003. godine imao Skupštinu grada i imao jednog predsednika Skupštine grada i taj predsednik Skupštine grada je imao parlamentarnu većinu iz tadašnje stranke koja je sve to vodila. Onda su oni formirali jednu komisiju, a ta komisija je imala zadatak da odluči da li je tadašnji novosadski kriminalac, pokojni, Nenad Opačić uradio nešto loše i nezakonito, kada je sa grupom svojih pripadnika naoružan pištoljem upao u Zavod za izgradnju grada i sprečio druge da učestvuju u licitaciji nekog zemljišta kod Sajma gde je gradio benzinsku pumpu. Šta mislite šta su odlučili? Je l' bilo prekršeno neko pravilo, neki zakon, nešto? Ne. Sve je bilo u skladu sa propisi, što kaže Srećko Šojić. Eto, to su uradili. I na kraju, samo još jedna stvar, kada je već replika u pitanju.

Tačno je, nismo kao zemlja dobili ocenu da je u potpunosti postignut od nula do 100%. Dakle, nemamo 100% napretka u borbi protiv korupcije, a najbolji dokaz da nemamo 100% napretka u borbi protiv korupcije je to što su ove klupe prekoputa pune, a ne prazne. Hvala.

Apsolutno je netačno, i moram na to da reagujem, da SNS zanemaruje bilo koji deo Srbije.

Juče je otvorena fabrika u Vlasotincu. Ja ne znam kad je tamo poslednji put ne fabrika bila otvorena, nego kiosk, pre nego što je Aleksandar Vučić juče otišao i otvorio fabriku, koja će zaposliti 200 radnika. Investicija od 3,5 miliona evra itd.

Investicije u Krupnju, investicije u Vladičinom Hanu, investicije u malim mestima za koja mnoge vlade pre ne da nisu imale sluha, nego nisu znale gde se nalaze.

Naravno da svako od nas želi za svoju sredinu najviše i naravno da svako od nas želi da sve bude koncentrisano tamo gde živimo, ali reći da je Kragujevac zanemaren u trenutku kada se gradi auto-put Karađorđe, kada se 200 miliona planira ulaganja u kilometre i kilometre kanalizacione mreže itd, pa to prosto ne stoji. Ne možete tako reći.

Izgradnja stadiona, takođe, i Kragujevac je na listi tih stadiona. Videli smo kako to u Leskovcu izgleda. Dakle, „Čika Dača“ će dobiti jedan potpuno novi izgled. I sad reći – Kragujevac je zaobiđen. Pa, ne može da bude prirodnijeg i normalnijeg centra za taj deo Srbije, za centralnu Srbiju, za Šumadiju, zovite kako hoćete Kragujevac, to nije realno i nijedna vlast to ne može da prenebregne. Tako da će i te kako i biti investicija i bilo je investicija, a ja verujem da će i mandatarka reći nešto konkretnije oko tih stvari, pa prosto da ne gubimo vreme na repliku, ako će već biti konkretnih i jasnih podataka.

Dakle, borimo se za svaki deo Srbije, za svako selo, za svaki zaseok. Nije lako, ali uspevamo da tamo gde godinama nisu dolazile fabrike, se otvaraju fabrike i ljudi dobijaju radna mesta. I to su jasni rezultati. I kad pogledate tu mapu Srbije, ne postoji deo gde nije zabodena zastavica da je nešto urađeno. Hvala.

Nekoliko puta je spomenuta i stranka i predsednik stranke. Dakle, prvo, znam da postoje ljudi koji žive kao u hipi komunama i ne razumeju kako funkcioniše politički sistem u jednoj demokratskoj zemlji i da je osnovna jedinica svakog demokratskog političkog sistema politička stranka. Oni ne znaju šta znači kad politička stranka na svom predsedništvu ili glavnom odboru izabere ili predloži kandidate za određena mesta, jer političku stranku i nemaju, tek je prave, videćemo da li će da je naprave, i dalje su u nekim pokretima, šta li su već, ali to sve po strani.

Po strani ćemo ostaviti i ova pomračenja Sunca, „Zone sumraka“, „Treće oko“ i ostale stvari, ako se time bave, to nek nastave i dalje, to je otprilike materija koju najbolje razumeju. Ali ono što jeste tačno, to je da jedan deo građana u našoj zemlji i dalje teško živi. Da, teško živi. Teško žive, i pored svih mera koje smo čuli da je Vlada preduzela u prethodnom periodu, i dalje jedan deo građana teško živi, što samo govori o razmerama katastrofe koje su ostavljene 2012. godine, što samo govori da ni pored svih rezultata i svih stvari koje su urađene nije moglo da se uradi sve. I vi sad nama zamerate zašto nismo za ovo vreme uradili sve, a onima koji su sve upropastili ne zamerate ništa. Ne, njima aplaudirate, sa njima ste u koalicijama.

I na kraju krajeva, kad kažete kako obični građani jedva preživljavaju, evo neobičnog građanina Dobrice Veselinovića koji teško preživljava, pa je 2017. godine imao prihod na nevladinu organizaciju od 575.000, a 2012. godine 15 miliona dinara. Tako živi neobični građanin Dobrica Veselinović, koji teško živi u ovom strašnom vremenu diktature Aleksandra Vučića. Najzad, vi ste Belivukov portparol, vi ste ga u ovu Skupštinu uveli, vi ga citirate, vi mu verujete, vaš je lider i vi se priključujete poslaničkoj grupi Veljka Belivuka i nemojte da kukate kad vas tako spomenem, jer ste vi ti koji i danas citirate njegovo ne svedočenje, kako ste izmislili prošli put, nego njegovu odbranu kao okrivljenog za dela koja je počinio.

Prvo, gospodine predsedniče Skupštine, moram da vas zamolim da šale i primedbe na račun sedenja u Skupštini ne koristite olako jer ćete opet Administrativnom odboru dati novi zadatak, a to je veoma teško odrediti ko gde od njih želi da sedi. To je najteži, najteži posao koji sam do sada imao pred sobom.

Kaže se – ovo je Vučićeva Vlada. Pa da. Je l' to neki problem? Ova Vlada će da vodi politiku koju je definisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da. To je čovek koji je na prvim izborima na kojima je pobedio, u prvom krugu dobio otprilike dva miliona glasova građana Srbije, a kada je drugi put pobedio u prvom krugu, kao prvi put u istoriji da neko pobedi tako, još ubedljivije, 2.200.000 građana glasalo za njega. Dakle, čovek koji ima apsolutni legitimitet i koji jedini ima direktan legitimitet u ovoj zemlji treba da se valjda brani i treba da kažemo – ne, ne, ne, mi smo, šta? Apsolutno, ova Vlada, ako ne bude vodila tu politiku, mi je nećemo podržavati i to sada javno kažem.

Postavlja se ovde pitanje – kakve veze ima ovaj s ovim, kakve veze ima onaj s onim? A ja vas pitam, gospodine predsedniče Skupštine, šta bi u ovoj Vladi mogao da radi bibliotekar? Koji resor da drži? A bibliotekar se kandiduje i da bude predsednik Republike, i da bude premijer, i čita nam ekonomiju i sve ostalo. Pa kako to?

I najzad, vremena se menjaju, ljudi neki dolaze, neki odlaze, to je normalno, jer da je to tako garantuje nam odgovor na pitanje – a gde je danas Vladan Glišić, gde je Radovan Tvrdišić, gde je Danilo Tvrdišić, gde je Marija Janjušević, gde su ti ljudi? Pa promeni se. Gde je Dimović? Promeni se. Gde je Rakonjac? Nema odgovora na ta pitanja. Gde je Jugoslav Kiprijanović? Bravo. Dakle, na ta pitanja nema odgovora.

Kao što vidite, stvari se menjaju, neki ljudi dolaze, neki ljudi odlaze, ali to je izgleda normalno samo kada je u pitanju ono što se dešava kod mene u kući, ali kod svih drugih to je jako problematično. Dakle, u svakom slučaju, ova Vlada će da prati politiku koju je definisao predsednik Vučić ili neće imati podršku ove poslaničke grupe. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, jako je teško zaista replicirati ovako nadahnutom i energičnom govoru, a vi u svakom slučaju, ukoliko kao predsednik Skupštine, ne daj Bože, bude bilo neke potrebe da se na nekoj sahrani pročita poslednje slovo, uvek imate nekog kandidata koji to može da odradi.

Želim jasno da kažem, pre svega građanima Srbije, da je očigledno da se politička podrška klanu Veljka Belivuka od strane opozicionih stranaka nastavlja, da su ovde ljudi koji u ime upravo tog optuženog za najteža krivična dela njegove reči pronose ovde. To su apostoli Veljka Belivuka i prethodni govornik je dokazao da je upravo to. Najgoreg ubicu, koljača i mafijaša u ovoj zemlji, dilera droge, on je uveo i njegova grupa u ovaj parlament, i danas ga citiraju, i danas su deo njegove odbrane. Predsednik Vučić je jedina meta.

Sada, pazite kolika je to opsednutost da uđete u takvu kontradikciju, kaže - strane službe su formirale Vladu, a Vučić je kriv i Vučić će da odgovara jer ovo je njegova Vlada. Pa, ili je jedno ili je drugo, ne može i jedno i drugo. Da manje mrzite, a više razmišljate, ne bi vam se takva greška desila.

Najzad, da nam predavanje o borbi protiv korupcije, kriminala i slično drže oni koji su ovu zemlju opljačkali, a kada nisu imali šta više da pljačkaju onda su opljačkali sopstvenu stranku i o tome napravili izveštaj. Sopstveni stranku opljačkali, sopstvena stranka im je u blokadi i danas krše zakone Republike Srbije i finansiraju se preko Fonda „Ljuba Davidović“, a to će biti posebna odgovornost, a ja verujem u naše, kako je premijerka rekla, nezavisno pravosuđe koje će utvrditi kako se pare obrću i gde idu preko Fonda „Ljuba Davidović“. Hvala.

Pre dva dana je predsednik Vučić vrlo jasno i glasno objasnio šta podrazumeva pod novim političkim blokom koji će biti formiran, a ja ću ga zamoliti da ponovi još jedno sedam puta, ne bi li ukapirao onaj koji je sada o tome pokušao da govori. Ja se nadam da će biti dovoljno.

Što se tiče ovoga da on stavlja u istu ravan, pogledajte tu podlost, on stavlja u istu ravan predsednika države i jednog kriminalca koji je pred sudom pa ne zna čovek kome veruje. Zna se kome verujete – verujete Veljku Belivuku, vi ste njegova politička podrška. Ono što rade advokati u sudu, ono što rade vaši mediji u etru, to radite vi ovde u Skupštini i treba da vas je sramota!

Taj isti Belivuk kome vi verujete je rekao da mu je Sveta Vujačić deda, iako ga u životu nije video. Dobro nije rekao da mu je baba, vi biste i u to poverovali, jer to je vaš idol. Sve što kaže Belivuk, sve je tačno.

Još jedno, sramno je u šta ste pretvorili i svoju stranku i sebe, da budete pronosioci reči takvog kriminalca. U to ste se pretvorili i dičite se time. Verujem da ste uspeli u životu.

Mene ne čudi da je najveću podršku i najveći aplauz prethodni govornik dobio od onoga ko je bio sa one strane brave, zato što je opljačkao Novi Sad, pa je to normalna potreba da on sada nekog drugog, valjda tako da se sveti ili šta već. Ali, stavimo to po strani.

Ima dve stvari ovde koje su jako važne, prosto zbog građana Srbije.

Prvo, zbog laganja o Jovanjici, postoji pravosnažna presuda da je gospodin Aleksić osuđen za to što je iznosio neistine i on nastavlja.

Što se tiče „Milenijum tima“, oni su zamolili gospodina Aleksića da kaže na koju adresu da vam dostave akte, pošto vas tuže za sve ono što iznosite, a vi nećete da primite ni u stranci, ni u Skupštini, nigde.

Treće, pozvali ste se u drugom postupku sa njima na imunitet. Samo da vas obavestim da će sednica biti uskoro i da će taj imunitet, najverovatnije, a po mojoj pretpostavci, biti skinut i da ćete morati na sudu da objasnite sve ono što iznosite ovde i na bilo kom drugom mestu. Za to mora da se odgovara.

Na kraju, nečasno je što spočitavate Siniši Malom, da čitate šta mu je ostavio pokojni otac. Ja znam da ti obraza nemaš. Tebi to ništa nije problem. Tebi je sve super. Dvoje nevinih ljudi si strpao u zatvor i sada možeš da radiš šta god hoćeš. Samo ne znam kako spavaš mirno? Ostavio decu bez roditelja. I smeješ se, smešno ti je. Sramota jedna.

Sa druge strane, i te kako važi objašnjenje kada Vuk Jeremić kaže – „Tag Heuer“ koji nosim mi vredi više hiljada evra, ostavio mi pokojni otac. E, to objašnjenje prihvatimo. Za „Tag Heuer“ može, a za Sinišu Malog ne može.

Na kraju samo, da se izvinim i rudarima i radnicima u fabrikama zbog toga što su brutalno uvređeni ovde, jer niko ne treba valjda da radi u ovoj zemlji, potpuna deindustrijalizacija treba da se izvrši da bi bili zadovoljni. Prošli put sam objašnjavao kako funkcioniše javni dug na 1.000 dinara. To je moja greška. Trebao sam na 100. Mnogo je 1.000 dinara da gospodin razume.

Želi samo da kažem da je potpuna greška u korišćenju pojma nameštenici. On ne shvata da su nameštenici ljudi sa najnižim primanjima u strukturi vlasti. Ali, to nema veze. Lepo zvuči. Kažete - vaši nameštenici, ljudi misle ko zna šta je. Znači, niti zna o čemu priča, niti zna šta priča, a za ono što priča, neće da odgovara na sudu.

Nećemo prihvatiti ovaj amandman. On suštinski menja predlog koji smo uputili i zbog tog razloga, pre svega, ne može da bude prihvaćen.

S druge strane, struktura koju smo predložili je struktura za koju mislimo da odgovara sadašnjem trenutku i o tome smo već govorili i u prethodnim danima i vrlo jasno navodili razloge zašto je to tako i ponoviću ih. Dakle, mi se nalazimo u vanrednim okolnostima i potrebno je da na jedan drugačiji način organizujemo funkcionisanje izvršne vlasti i da ljudi mogu da se posvete poslovima i oblastima i nadležnostima koje imaju i na taj način da odgovore zahtevima koji se nalaze pred nama.

Što se tiče ministarstva za kosovo i Metohiju, Vlada Republike Srbije je imala Ministarstvo za Kosovo i Metohiu i to baš u trenutku kada je separatistička vlast u privremenim institucijama u Prištini proglasila nezavisnost.

Dakle, to ministarstvo ne može da bude brana delovanju Prištine, a mi se borimo za Kosovo i Metohiju ne jednim ministarstvom, nego kompletnom Vladom. Sva ministarstva rade za naš narod na Kosovu i Metohiji, da mu se omogući da živi bolje, da živi na svojim ognjištima i da ne napušta Kosovo i Metohiju.

Naravno, to nije jednostavno, to nije lako, ali podižemo Srbiju, podižemo njenu ekonomiju da bismo mogli na bolji način da se borimo sa iskušenjima na koja na Kosovu i Metohiji nailazimo, tako da, kada sve ovo uzmemo u obzir ne vidim da ima prostora da prihvatimo ovaj amandman.

Što se tiče broja ministarstava, opet smo pričali o tome i opet ulazimo u kontradikciju da je sa jedne strane broj ministarstava veliki, a da se predlažu nova. Dakle, ili je veliki ili treba još.

Hvala.

Naravno da ne aplaudiraju, zato što šefa poslaničke grupe Veljko Belivuk - koljemo po kućama, pristojan svet ne bi da podržava.

Čovek je mleo pse u pljeskavice, a sada bi da melje ljude u ćevape, da promeni delatnost, ali dobro. Bila „Hokus-pokus“ hamburgerija u Kruševcu, uđe kuče izađe pljeskavica, ali dobro. To je ta magija bila.

Optužuje čovek sudsko veće da je primilo pare ili da je na drugi način na to veće uticano da…

(Srđan Milivojević: Koje veće?

A ko odlučuje ako ne veće, genije? Je li, primerak, ko odlučuje? Ko odlučuje? Znači, ipak je neko naterao veće? Jel tako?

(Srđan Milivojević: Zna se ko je.)

Znači, ljudi koji su sudili Šariću su ljudi bez karaktera na koje se utiče ili parama ili uticajem. Odlično. Zato smo menjali Ustav, zato je bilo važno da pravosuđe bude nezavisno, da ovakvi ljudi na ovakvim mestima ne bi vršili ovakav pritisak.

Meni je žao. Da sam imao prilike ranije da čujem ovakvo jedno izlaganje, ja bih podneo amandman na drugačije definisanje Ministarstva zdravlja, jer je ovo očigledan dokaz da naše Ministarstvo zdravlja ne funkcioniše. Ne funkcioniše kako treba, ne pokriva kako treba bolesnike i bolesnici, umesto budu na lečenju, bolesnici se šetaju slobodno ulicama. To je pogrešno.

I to je u redu, problem je samo u tome što imamo bolesnike koji imaju dijagnozu da su bolesnici, kao, recimo, Milovana Brkića koji ima dijagnozu i kada tužite, on pokaže dijagnozu i zbog toga ne može da bude odgovoran na sudu, a imamo one koje štiti imunitet i onda mogu tako da lupetaju šta hoće i da pričaju gluposti.

Oni su ovu Skupštinu i ovu salu uneli svedočenje, kako kažu, Veljka Belivuka, iako nije u pitanju svedočenje, jer je svedok dužan da govori istinu, nego izlaganje optuženog koji može da priča šta hoće.

Isti ti su vrištali i skakali do plafona kada su neki drugi optuženi u nekim drugim delima govorili o njima i njihovim šefovima. Tada je to bilo strašno, tada je to bilo pogrešno, a danas je postalo poželjno.

Ko je kriv za ubistvo Momira Gavrilovića? Ko je kriv za ubistvo generala Boška Buhe? Vi garantujete bezbednost policajcima, a generala policije ustrelili kao pseto na sred ulice? Vi da garantujete nekom bilo šta? Premijera ubili u vaše vreme.

Ali, ono što je dobro, što, nažalost, nije sprovedeno na širem planu, to je što je taj premijer uveo psihičke testove za članove Vlade, psihološke testove. Da je tada za neke opozicione aktiviste uveo psihološke testove, danas ne bismo imali ovo što imamo.

Ko je ubio Milana Pantića? Ko je ubio generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića? Sve ih je ubila Demokratska stranka. To je logika koju vi koristite, jer ako je SNS, kako kažete, i glavni šef pobio sve u Srbiji, onda ista logika važi za vas. Jesam li u pravu?

(Srđan Milivojević: Niste.)

Nisam? Naravno da nisam, jer za vas ne važi ono što drugima lepite. To je taj vaš šizofreni svet.

Da li će neko da dobošari po ulici ili neće, to je njegovo lično pravo i opredeljenje i u to neću da se mešam, niti ću na to utičem. To može sam i bez uverenja, ali u ovoj sali i u ovom domu smo dobili ono što nikada nismo imali. Nikada nismo imali ljude koji čitaju iskaze optuženih za najteža krivična dela i traže da se to ponavlja u nedogled, ne bi li na taj način naudili predsedniku Republike itd.

Juče je ponovio ne da će da podnese ostavku, nego da će da ide u zatvor, da će da završi sve ono što treba ukoliko se dokaže da je video nekog od njih. Ali, to ne vredi, može da priča koliko hoće, jer gebelsovska logika kaže - hiljadu puta ponovi, biće istina. Milion puta možete da ponovite, neće biti istina, ali će se potvrditi ono što sam rekao - da ste formirali poslaničku grupu Veljko Belivuk – koljemo po kućama, i danas u ime te poslaničke grupe nastupate.

Molim, predsedniče, da poslaničkoj grupi Vljeko Belivuk – koljemo po kućama oduzmete tih osam minuta koje je prethodnih iskoristio.

Hvala.

Ovo zaista već prelazi u nešto što ni na šta ne liči.

Ja znam da se Milovan Brkić hvalio da je našao neke, kako on kaže, „diletante i budale“, kraj citata, hvalio se u širem društvu i širem okruženju koje će bespogovorno citirati sve njegove izmišljotine. Kada sam dobio tu informaciju, ja sam verovao da to nema veze sa istinom, ali, kako neke stvari stoji, deluje da to ima veze sa istinom i da se neki sami javljaju da potvrde tu tezu.

Dakle, izmisli se nešto i onda to izmišljeno ponavljamo unedogled, zato što želimo da se stvori slika da je to stvarno tako. To je cela poenta. Neko izmisli vest i tu izmišljenu vest ponavljamo unedogled, ne bi li ljudi rekli – e, tu ima nešto. Nema ničega.

Poredite Belivukov klan sa klanom ljudi koji su u vreme vlasti bivšeg režima nosili značke policije, jer oni nisu bili državni projekat pa su značke pravili u svojoj režiji, pravili bilborde gde su pozivali da oni reaguju za sve što treba, itd, itd. Ključna razlika je u tome što je u naše vreme kriminalna hobotnica rasturena i svi su u zatvoru i svi će da odgovaraju.

Ono što je takođe razlika, to je da u to vreme opozicija nije nastupala kao odbrana kriminalaca protiv kojih se vodi postupak, a vi ste danas sastavni deo odbrane, zajedno sa medijima koji to rade, zajedno sa advokatskim timom koji to rade. I neka vam je na čast da budete odbrana ljudima koji su odsecali glave.

Hvala.

Naravno, mi nećemo prihvati ovaj amandman. Smatramo da je dosta i kontradiktoran i loše napisan, a još lošije obrazložen, ali nas je uverio u nečemu drugom, da smo dobro procenili da treba razdvojiti prosvetu i nauku, jer zaista ako iza ovakvog amandmana stoje tri profesora univerziteta, onda je zaista potrebno razdvojiti prosvetu i nauku da bi se budući ministar prosvete bolje posvetio radu sa nastavnim osobljem itd, da ne bismo dolazili u situaciju da nam profesori univerziteta, tri profesora univerziteta daju ovakve predloge koje, nažalost, ne da ne možemo da prihvatimo, nego ne možemo da prihvatimo da su ozbiljno ovo pisali. Hvala.

Nećemo prihvatiti ni jedan od navedenih amandmana. Mislim da smo delima prikazali kako se u Srbiji brine o ženama i pravima žena. Dakle, umesto priča i umesto floskula, mi imamo vrlo konkretne korake i neke od njih je i predsednik Republike juče najavio i ja se nadam da će Vlada Republike Srbije prihvatiti njegovu inicijativu i da će pred ovu Skupštinu, a nadam se da ćemo svi to podržati, doći predlozi izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije, kojim će se još oštrije sankcionisati seksualno i svako drugo nasilje nad ženama.

To je ono što mi vidimo kao reakciju na stvari koje smatramo da su loše, a ne da pričamo o tome, ne da o tome pravimo sedeljke ili skupove, nego da nešto konkretno uradimo da stvari promenimo. To ćemo i uraditi.

Što se tiče mladih, niti valja amandman, a još manje valja obrazloženje i zato ga nećemo prihvatiti. S druge strane, potpuno je neprihvatljivo da se iz konteksta vade određene rečenice koje su ovde izrečene, a ne vidim šta to u njima nije tačno. Pa jesu mladi i jeste i turizam kada je u pitanju i Guča i Egzit, ali nije to bio kontekst u kom je rečeno. Malo je to drugačije postavljeno.

Kada je Niš u pitanju, zaista smo mnogo kao vlast uradili. Od Niša se pravi jedno čvorište, gde će čak tri auto-puta faktički prolaziti kroz Niš, pruga do Soluna i sve ono što su veliki projekti, fabrike koje su otvorene itd, a ulaže se u mlade. Čak lokalna samouprava subvencioniše privatne vrtiće za decu, tako da i te kako ima prostora da se kaže da konkretnim potezima radimo nešto za Niš.

Na kraju, zaista uz najbolju nameru i sve ono što znam i uz pomoć kolega, ne mogu i neću da učestvujem u pretvaranju Skupštine Srbije u lokalne parlamente u koje određeni poslanici ili nisu ušli ili ne mogu da ostvare bilo kakvu inicijativu koja je vredna pomena.

Dakle, da pretvaramo ovo u Skupštinu grada Leskovca, Pirota, Niša ili ne znam ni ja šta, zaista ne mogu u tome da učestvujem, ali za svako od tih mesta smo vrlo konkretno radili. Možemo pričati o investicijama šta još možemo da promenimo, ali da isterujete vi neke lokalne vaše kaprice ovde, zaista ne vidim da ima previše smisla. Nema veze sa amandmanom.

Hvala.

Ne znam kako smo, ja sad sve i da hoću da prihvatim ovaj amandman, ne mogu da ga prihvatim jer ne raspravljamo o amandmanu kolege Novakovića, nego on priča o svom amandmanu, a uopšte nije trenutno na dnevnom redu.

Hajde sad, kada je već otvorio raspravu…

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Pobogu čoveče, polako. Daću vam ja osnova za repliku, nemojte da sumnjate, u to budite sigurni. To ne znači da kada vam spomenem ime da imate pravo na repliku samim tim, ali sada ćete dobiti pravo na repliku, ne brinite.

Dakle, ja razumem da svako polazi od sebe i pošten čovek svuda vidi poštene ljude, a lopov svuda vidi lopove, zato što kreće od toga – kakav je on, takvi su i drugi. Kad počne da razmišlja o tome zašto neko nešto radi, on krene od motiva koji njega pokreću. Onda kada realizuje te svoje motive, recimo gradnja Bulevara Evrope, da li je tako, u Novom Sadu, onda posle da ne bi odgovarao krivično, trči da sam sebe prijavi da odgovara prekršajno, ali neće da odgovara ni prekršajno, nego odugovlači da zastari i onda kaže da je borac protiv korupcije.

Nije borac protiv korupcije, nego najkorumpiraniji predstavnik „žutog režima“ u Novom Sadu, glavom i bradom Bora Novaković. Sad imate pravo na repliku.