Ponovo replika.

Pa, vi ste, kolega, član Odbora za ustavno-pravna pitanja. Jeste li branili svoje amandmane pred Odborom za ustavno-pravna pitanja? Ni tamo niste došli. Vi svratite ponekad ovde u Skupštinu i onda se pitate šta se dešava. Sad mi vas treba da informišemo sve što je bilo u prethodnom periodu, da vam damo kratak siže onoga što je bilo u prethodnih pet dana, šta se dešavalo?

Ni na jedan Odbor za ustavno-pravna pitanja niste došli. Ni na jedan. Nula. Niti ste slali zamenika.

Dajte, uozbiljite se. Advokat ste. Šta se dešava ako se ne pojavite na ročištu?

Dakle, vi svoje sopstvene amandmane niste branili i sada ih ne branite. Umesto da pričate o njima vi nama držite predavanje ko se služi kakvim nasiljem i da li ima nasilja ili nema nasilja.

Dakle, nema nasilja. Primenite Poslovnik, primenite nomotehniku, primenite ono što je predviđeno za podnošenje amandmana. Izveštaj Odbora ste dobili. Zakon o budžetskom sistemu pročitajte. Taksativno je navedeno kako amandman treba da izgleda. I, to je to i tu se priča završava.

Dakle, nemamo problem da razgovaramo o bilo čemu, ali evo vi i sada pokazujete koliko vam je stalo do amandmana.

I vas ću podsetiti, mada vas ne treba na to podsećati jer vi ionako vrlo retko boravite ovde – ovaj deo sale odakle je došao najveći broj amandmana je bio potpuno prazan kada se o tim amandmanima glasalo na prethodnoj sednici. Potpuno prazan, nikog nije bilo. Eto, to je odnos prema amandmanima.

Prema tome, hajde pričajte o tim amandmanima. Ja vam kažem – tu smo da vas čujemo. Nikako da čujemo šta je to što predlažete tim amandmanima. Pričate nam o kriminalu, o korupciji, o Bavaništu, a u amandmanu šta piše? Kako da glasam za amandman? Što bismo glasali, niste nas ubedili?

Hvala.

Ako je netačno to sve što sam rekao, molim vas da izvadite listinge i ubedite me. Evo nudim ostavku na mandat poslanika u Skupštini Republike Srbije ako se pokaže da ovo što sam rekao nije tačno, da niste dolazili na sednicu od ponedeljka do danas, da nemate duže od dva sata u sistemu i da niste bili na sednici Odbora za ustavna pitanja0 na kojoj se govorilo o amandmanima.

Ako se pokaže da ste vi u pravu, odmah idemo na pisarnicu, podnosimo ostavku, vodite me kod notara itd.

Pod dva, kao advokat trebalo bi da znate razliku između odbacivanja i odbijanja. Znači, amandmani su odbačeni, a ne odbijeni.

Pod tri, pravno nasilje je, kažu neki poslanici i to kada se jedna stranka lažno predstavi strankom manjine i onda dobije podršku jedne stranke koja nije registrovana kao stranka manjine, LSV koja odradi kompletnu logistiku, a glasovi joj važe 35% više nego svih ostalih stranaka koje su registrovane po istom principu. Jel to političko nasilje, da dve stranke na jednak način registrovane da im se različito broj glasova, pa jedan kada osvoji 100 glasova to je stvarno 100, a drugi kada osvoji 100, to je 135. Jel to političko i pravno nasilje?

Da li je to političko i pravno nasilje, ili je prevara u pitanju? Ili je u pitanju prevara i lažno predstavljanje? Onda onaj koji je na osnovu toga došao ovde u parlament nama svima drži lekcije evo, kada po nekad svrati.

Molim vas, imate ponudu odgovorite, odmah rešavamo sve, ili moja ostavka i vaši dokazi da ja ne govorim istinu, ili jednostavno, potvrdite ovo što sam rekao jeste tačno, da ne dolazite na sednice i da niste bili na odboru kad se raspravljalo o vašim amandmanima.

Dajte, evo, treći amandman, a o amandmanu još ništa nismo čuli. Hoćemo da vas podržimo, samo nas ubedite da to što predlažete valja.

Uvek imam čast i zadovoljstvo i zaista mi je velika čast i zadovoljstvo da polemišem sa najistaknutijim, najinteligentnijim, najelokventnijim, najsposobnijim predstavnikom žutog režima, bivšeg žutog režima. Ono samo što me žalosti to je da ga ni njegova rođena stranka nije predložila za poslanika, pa se ovde umuvao kao slepi putnik na kvoti jedne druge strane sa te liste, ali ja mislim da je to zato što oni nisu prepoznati sav potencijal, raskošni talenat i znanje, ali će sada imati prilike da se uvere kako to izgleda, a ja ću se sa svoje strane, i to vam ostajem dobar u odnosu na juče, svojski potruditi da upravo vi budete lice koje će građani Srbije imati što češće priliku da vide. Da vide kako izgleda elita, kako izgleda ono što će nas jednog dana da promeni sa vlasti.

Što se tiče amandmana koje ste pisali itd. morate da shvatite jednu stvar, kada se već hvalite svojim znanjem kao poslanik, postoji ozbiljna razlika između termina odbaciti i odbiti. Odbijanje i odbacivanje u pravu nije isto. Imate tu pravnika, pa neka vam objasni u čemu je razlika. Čudi me da to kao neko ko ima toliko znanje, toliko iskustvo do sada niste naučili.

I, najzad, amandman koji ćemo vam prihvatiti verovatno to je amandman na Ustav Srbije, da se izbori održavaju svakih 10 ili 12 godina, jer je to jedini način da vi i u nekim narednim godinama zadržite svoja mesta ovde, jer prvi izbori kada budu bili siguran sam da neće biti stranke koja će se prevariti da vas kao slepog putnika uvede ovde u parlament, ali ja ću se založiti upravo sa te hoklice oko Nemanjine da vas mi kandidujemo, naš kandidat da budete, da ostanete u parlamentu i to je ono što bi bilo dobro da građani Srbije opet vide kako izgleda elita žutog režima.

Hvala vam.

Ja sam po Poslovniku, poštovani predsedniče, član 107. stav 2, dostojanstvo Narodne skupštine.

Mislim da u odsustvu Šaipa Kamberija sada imamo novog poslanika koji nam razdvaja Kosovo od Srbije. Prečuli ste verovatno i prosto želim da vas na neki način pozovem da obratite pažnju kada govore poslanici iz onog dela sale, na to da je očigledno za njih to pitanje južne srpske pokrajine rešeno. Kao što su nekada, kada su od Vojvodine pravili državu u državi, donosili statut o tome da Novi Sad glavni grad, akademiju nauka, i to si radio, i to podržavao…

(Srđan Milivojević: Kakve veze ovo ima sa Poslovnikom?)

Dakle, Milivojeviću, možete da ustanete, znate kako je Minimaks ono rekao, da ne ponavljam.

U svakom slučaju, ono što jeste poenta, to je da su tada govorili Vojvodina i Srbija, a sada govore Kosovo i Srbija. Šta će ostati od te Srbije kada joj oduzmu sve ono što su namerili ovi iz bivšeg žutog režima? Užas, to je ono što se nekada zvalo uža Srbija, beogradski pašaluk. Zato vas molim, to u ovoj sali ne bi smelo da se čuje. Ovo je sala koja mora da pokaže, bez obzira na političke razlike, apsolutnu privrženost celovitosti teritorije Republike Srbije i da na to u buduće reagujete, jer to su njihova uverenja. Uostalom, to su pokazali na ovim međunarodnim konferencijama gde su tražili strano mešanje u sudske postupke i unutrašnju politiku, isti ti. Hvala.

Već drugi put da čujemo najavu obračuna sa predsednikom Vučićem, zbog toga što je neko odgovarao i to, kako smo čuli, izigrao pravni sistem ove zemlje, a nije jedini iz te grupe koji je to uradio, sličnu stvar je uradio još jedan njihov član poslaničke grupe, pa kad mu je revizor našao 10 miliona, 30 miliona, da je potrošio nenamenski, on otišao i prekršajno odgovarao i dobio 10 hiljada dinara kaznu i završio sa tom pričom.

Molim elitu da sasluša, znam da je teško ali strpite se. Ne možete, Milivojeviću, stalno dobacivati. Nemojte, to je loše za vaš imidž. Ovako kao elita morate da naučite i da slušate, kao pravi predstavnik te elite. Ili probajte ribizle malo, niste na gladan stomak, one iz vaše bašte, sa RTS-a.

Uglavnom, čuli smo, studirao marksizam, završio marksizam, sve je to u redu, ali nije dovoljno nastupati kao pobesneli Marks pa deliti ovde lekcije i pretiti predsedniku države da ćete se obračunati sa njim. Nije vođen postupak protiv nekoga zato što je bio član žutog režima, zato što je bio član žute stranke, zato što je bio šef poslaničke grupe žute stranke u Skupštini Vojvodine, nego zato što je postojala osnovana sumnja da je na pozicijama na kojima je bio zloupotrebio položaj i izvršio krivično delo. Znači, nema političkog progona, nego pravnih posledica određenih dela. To što svako kada bude uhvaćen sa pekmezom na rukama viče kako je to politički progon, izvinite, ali tu mesta politici nema.

Na kraju krajeva, da li ste onda vi zbog tog političkog progona trčali kod sudije za prekršaje? Jel ste kod sudije za prekršaje sankcionisani kao političar? Ne, nego po istom osnovu po kojem je trebalo da odgovarate. Dakle, ne kao političar nego kao direktor javnog preduzeća koji je u vršenju svoje funkcije, postojala je osnovana sumnja, prekršio svoja ovlašćenja, a i zakon, bogami. Hvala.

Sve te politike o kojima pričate su bile pred onima koji o njima treba da se izjasne, a to su građani. Tamo je bila predložena i vaša politika.

(Radomir Lazović: Stvarno?)

Stvarno. Onda ste ujedinjeni u tri, četiri stranke došli do koliko? Da li ste dobacili do 5%? Niste.

(Poslanici opozicije govore u isti glas.)

Stvarno? Ali, stvarno? E, to vam je odnos prema tim politikama.

(Radomir Lazović: To su vaši…)

Molim? Kažite, gospodine Lazoviću, nisam vas razumeo?

Nikakav problem nije. Nema replika, to što sam spomenuo, vi opet ne čitate. Ljudi, ne čitate Poslovnik, taj član o kome govorite ima tri stava, poslednji stav govori o tome kada predsednik određuje ko ima pravo na repliku i automatsko pominjanje vašeg imena ne znači, jer ja o vama ništa uvredljivo nisam rekao, stvarno. Stvarno.

Dakle, ta politika je stvarno išla na proveru građana i ta politika je stvarno dobila jedva četiri koma nešto posto. To što vi pledirate sa četiri koma nešto posto da uređujete državu, to stvarno nema nikakvog smisla, jer to stvarno ne postoji ni u jednoj zemlji na svetu. To da vi predlažete kako vi neke stvari vidite, to je uredu, ali sa te visine da se obraćate onome ko je 10 puta jači od vas, to je stvarno potpuno besmisleno.

Kako ćete dalje, to ćete tek da vidite. Sa kim, kako, šta, to je vaša stvar. Ali, to da ćete vi da procenjujete i da iz vaše perspektive to nije dobra politika. Stvarno? Pa, valjda ste zato i napravili stranku, ako se to stvarno može nazvati strankom. Hvala.

Veliki je problem što se vi sa tom zbirkom propisa igrate, a vrlo je malo čitate. Da ste je malo čitali, nešto biste iz nje valjda pročitali i naučili. Teško da bi brzo to došlo na obradu kod vas, jer vama treba… Jeste li završili fakultet posle 17 godina? Jeste? Ili još studirate? Pa, dobro, to je smešno. Slažem se, i ja bih se smejao. Stvarno bih se smejao.

Glumite ovde kako trči Orlić. Hoćemo li sada da pokazujemo kako vi ležite mrtvi u sopstvenoj povraćki? I to nije bitno? Evo, vidite ovako. Ovako, Lazoviću. Onda u jedan sat, u cik zore, u jedan sat popodne ustanete natečeni, otečeni i bunovni, dođete ovde i krenete da urlate. Stvarno mislite da ćete da nas fascinirate? Stvarno mislite da ćete nešto time da dobijete? Stvarno mislite da ćete da postanete lider nečega?

To ko se sve kod vas sada nameće za lidera ovog protesta koji pravite u Skupštini, to je vaša stvar, nama je svejedno. Ja sam vam već jednom rekao, ponoviću vam, nama ste svi jednako dragi, svi ste nam jednako dragoceni, nikoga od vas ne bismo menjali ni za šta na svetu.

Kažite, gospodine Milivojeviću? Vas posebno cenimo. Izvinjavam se što sam vas stavio u istu ravan, vi ste ipak na posebnom mestu kod nas, to znate.

Prema tome, gospodine Lazoviću, mi nemamo odgovore na vaša pitanja, imamo odgovore sve. Nama je bitno da naše odgovore razume naš narod, a to šta vi razumete kad ovako legnete, kad se ovako ispovraćate pa legnete u to, to je vaše pravo, vaša stvar. To je za vas da razumete.

Tako da, nas narod razume i mi smo zadovoljni, a koliko vas razumeju? To što vičete neće vam pomoći da vas razumeju bolje. Hvala vam.

Prvo, bljuvotina je vaša, tako da ja ne vidim tu razlog da nam to pripisujete. Kako ste do nje došli i šta ste radili, takođe verovatno znate, ako se sećate.

To što se igrate mojim imenom i prezimenom, to je stvarno vrlo duhovito i ja se divim vašoj duhovitosti, samo vas molim da sledeći put kad budete želeli da budete duhoviti, da nam to najavite, da se mi pripremimo, da bismo se nasmejali a i da ne popadamo ovde u nesvest od tolike silne duhovitosti. Nemojte tako naglo da nam tako duhovite stvari na nivou vrtića, da se nekome poigravate sa imenom i prezimenom, pa sad vam ja odgovorim tako da umesto vašeg prezimena izgovorim neko drugo i to je sad nešto jako duhovito. Ali, dobro, to je vaš nivo i ja sam uveren da ste vi postigli efekat, budući da su vas neki koji su sa druge strane razumeli pa su vas i podržali aplauzom, verovatno ste se našli na tome.

Ono što jeste suština na kraju, od čega vi stalno bežite, to je da nećete vi određivati da li su naše politike, kako kažete, dobre ili nisu. To će odrediti narod. Ali, bilo bi dobro da objasnite, pošto pričate to već neko vreme, videli ste kako to rade u Beču, videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu, da ograničite cene izdavanja stanova, kako ste rekli. A kako ćete vi Dobrici Veselinoviću ograničiti da on izdaje svoje stanove, jer ne može da živi u pet odjednom, po ceni po kojoj on hoće? Kako ćete vi ustavno pravo čoveka da raspolaže svojom svojinom da ograničite? Vi ćete nekom da kažete da kirija može da bude tolika, ali ne može da bude ovolika?

Ne sumnjam ja da vi imate pravne stručnjake koji nisu razumeli šta znači trošak zakona i da li će sprovođenje zakona iziskivati dodatna sredstva u budžetu koji su ovo mogli da vam smisle, jer onaj ko to ne razume može sve da vam smisli, ali ja vam kažem da pravo svojine ne smete da dirate. I nemojte da obmanjujete ljude.

Zato se naše politike razlikuju. Vi obmanjujete ljude pokušavaju da uhvatite lake poene na trenutnim krizama i da se vi predstavite kao neko ko će te probleme da reši. Nećete, niste za to sposobni i narod je to dobro video, četiri koma nešto posto, ne vodi se država sa tim rezultatom. Hvala.

Dakle, mi smo dobili sada novu salvu demagoških parola, ali nema objašnjenja kako. Nema objašnjenja kako i nema objašnjenja kako će da reše pitanje, odnosno problem koji se ovde javlja, a tiče se Ustava.

Znači, vi će te meni da kažete da ja svoju nekretninu ne mogu da izdajem onako kako se ja dogovorim sa nekim drugim. Odlično ste to smislili, samo što će to da vam padne na Ustavnom sudu. Imate vi stručnjake za pravo koji će vam to reči. Zašto ne kažete koliko državnih stanova ima u tim zemljama o kojima govorite?

(Radomir Lazović: I to je naša politika, doći ćemo do toga.)

Dobro, i to je vaša politika. Sada pogledajte građani kako oni vode politiku. Odlično je ovo što ste rekli je genijalno. Dakle, mi sada imamo problem sa tim da neko je zbog dolaska ljudi iz Rusije i Ukrajine podigao cene stanova. Dobro, to je sadašnji problem. Da li je to tako? A vi ćete taj problem da rešite tako što ćete za narednih pet godina da napravite državne stanove i time ograničite cene kirija. A šta ćemo za tih pet godina da radimo? Šta će ti ljudi koji sada žive pet godina da rade? Kako će da plaćaju kirije narednih pet godina dok vi ne izgradite to sve što se zamislili? Pa, nikako.

To su vaša rešenja, vi na trenutne probleme nudite rešenja koja će biti za pet, deset, petnaest, dvadeset godina, a vi možda imate čarobni štapić i možete zgradu da napravite brzo. Ja se izvinjavam, to nisam znao. Kažem vam, evo vam čak, što se tiče Beča, poseban zakup reguliše izdavanje stanova, poslovnih prostorija, ali, kaže, takav sistem, odnosno takvu mogućnost da tržište bude uređeno posebnim zakonom, oslanja se na činjenicu da je 20% stanova u Beču u vlasništvu grada. Naravno, taj deo prećutkujete, jer je prva prodaja stanova bila još 90-ih, posle toga privatizovano je sve, nema više tih stanova.

Vi bi i sad mogli da utičete na ono što je državno, kao što su komunalne cene, dakle, na to da, ali na to da vi privatniku kažete – vi ne možete svoj stan da izdate za te pare. Pa, šta to znači sledeće, da ćete da kažete poljoprivredniku – ne možeš da izdaješ njivu u arendu do ove cene, ne možeš da iznajmiš, ne znam šta do ove cene. Gde je tu kraj?

Hvala.

Nema odgovora na pitanje kako će zgrade biti napravljene u roku od odmah. Dakle, onaj ko ima problem sada rešiće problem tako što će za sedam, osam, devet godina, pet godina, tri godine, nije važno, evo, oni su mnogo sposobni, za godinu dana napraviti zgradu i dobiti novi stan, sprovesti konkurs, raspisati konkurs, sprovesti, dodeliti taj stan, raspisati kriterijume, itd. Dakle, sve će biti rešeno za godinu dana pošto je sada to nemoguće izvesti.

Prema tome, problem koji postoji sada rešićete tako što ćete za godinu dana napraviti zgradu, a šta će da bude u međuvremenu ne znamo.

Drugo, nemojte podvaljivati to da smo mi za bilo čije izbacivanje, itd. To su tako jeftine podvale da je to degutantno uopšte komentarisati, nego vam govorim da to što ste vi zamislili nešto to ne znači da to u našem zakonskom sistemu može da se sprovede.

Ako je taj autoritet ustavnog prava rekao na koji ukazujete ja se onda izvinjavam. Nadam se da ćete prihvatiti moje ponizno izvinjenje. Ako je takav autoritet rekao onda to menja stvari. Šta je Ustav u odnosu na takav jedan autoritet koji nije uspeo da shvati šta znače troškovi sprovođenja zakona. Znači, troškovi sprovođenja zakona, imali smo objašnjenje od autoriteta da slede odmah, iako ne slede odmah. Tako da, nemojte, molim vas o tim autoritetima.

Dakle, u našem sistemu funkcioniše kako funkcioniše. Ne kažem da neke stvari ne treba da menjamo, ali nemojte ta instant rešenja koja ste smislili demagoški da nudite kao čarobni štapić ljudima koji se nalaze u teškoj situaciji, opet ne krivicom ove zemlje, opet situacijom koja se desila nevezano za nas…

(Robert Kozma: Vama se ne skida vreme poslaničke grupe?)

Jel je rečeno da se koristi vreme grupe, šta je problem?

(Robert Kozma: Vama ne skida. To je problem.)

Kako ne skida kada je čovek rekao da se skida svima. Vi znate. Autoritet vam je rekao da se nama ne skida?

(Robert Kozma: Piše u sistemu.)

Šta piše - Milenko Jovanov, Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve. To piše. Gde piše koje vreme se koristi?

(Robert Kozma: U sistemu.)

Pročitajte mi gde piše.

Uglavnom, ono što je suština za vaša instant rešenja nema vremena, jer mnogo je vremena potrebno da se ona realizuju. Pri tom, sva bi redom pala na Ustavnom sudu i ne bi dovela ni do čega, osim vama nekog jeftinog poena. Evo, mi zastupamo one koje su u problemu. Ne zastupate nikoga, zastupate samo sebe i nikog drugog. Hvala.

A da li će biti oporezovani oni koji su u zamenu za građevinsku parcelu u vlasništvu opštine Trstenik dobili stan u stambenoj zgradi u Trsteniku?

(Miroslav Aleksić: I oni će biti.)

I oni će biti? Dobro.

Da, da, to znamo. To junačenje znamo. To junačenje smo imali prilike da vidimo, to junačenje gledamo i sa „Milenijum timom“.

Odgovorite njihovim advokatima. Primite sudski poziv. Što bežite ili, što bi rekao Boško Obradović - što bežite?

(Siniša Kovačević: Pravilno je i jedno i drugo.)

Ko je rekao da je nepravilno, gospodine Kovačeviću? Zašto imate potrebu da odgovarate na pitanja koja vam niko nije postavio?

Vi imate potrebu da govorite i kad vas niko ništa ne pita. Ja vama nisam dobacivao ništa. Nisam, doduše, ni slušao nešto preterano šta ste govorili.

(Siniša Kovačević: Nisam ni dao razloga.)

Da li ste dali razlog ili niste… I niste dali razlog, iskreno rečeno. I niste.

Dakle, kao što je rekao Boško Obradović – što bežite?

Hrabro spominjete „Milenijum tim“, hrabro pričate o kriminalu „Milenijum tima“, a onda „Milenijum tim“ podnese krivičnu prijavu zbog neistina koje ste izneli, kako oni kažu, ja ne znam to je stvar postupka, a vi kažete – ne, ne, ja sam poslanik, ističem imunitet. Zašto? Čega se plašite? Pa, kad govorite istinu, jedva čekate da idete na sud, dobijete sudsku potvrdu onoga što ste govorili…

(Miroslav Aleksić: Ne na vaš sud.)

A ne našem sudu? A na koji biste vi sud? Ovo je sud države Srbije.

(Miroslav Aleksić: To je partijski sud.)

Partijski sud? To je onaj gde je suđeno Patriku Hou? Da li je to vaš partijski sud? Na taj sud biste išli? Taj sad u Srbiji nema.

Dakle, i na onog u Trsteniku što je dobio stan i na sve ostalo da se primenjuje ovaj amandman, ali razmisliću. Ako se odnosi i na tog ko je iz Trstenika, možda ga i prihvatimo.

Hvala.

Mislim ovo je strašno što vi radite. Znači, postoji tvit, postoji vreme kada ste napisali. Koga vi lažete? Šta radite čoveče? „Andrej i Danilo pronađeni su u šahtu kao Gadafi…“

Pa, gde milijarda? Kakve milijarde. Šta izmišljate. Što radite to? Gde piše? Evo ga tvit, skrinšot.

(Srđan Milivojević: Piše. Ima drugi, treći, četvrti.)

A ima i drugi tvit? Čoveče, za ove stvari, ovo se ne brani, ovo kažete - izvinite pogrešio sam, bio sam napet, nervozan, ne znam ni ja šta.

(Srđan Milivojević: Prijavu samo.)

Ne mogu da podnosim krivičnu prijavu protiv vas, besmisleno je. Lako je vama, izvući ćete se na neuračunljivost. Samo ovo pokažete i lako ćete da kažete da ne možete krivično da odgovarate. Čoveče, vi to branite, vi ovo branite. Vi gospodine poslaniče, predsedniče izvršnog odbora DS, ovo branite da će Andrej i Danilo završiti u šahtu kao Gadafi.

(Srđan Milivojević: Sa milijardu evra.)

Gde piše to? Da li to podržavate? To je vaša politika?

(Srđan Milivojević: Što me ne uhapsite?)

Dobro, to je vaša politika, po šahtovima, po ulicama, kao sinoć. Zavalite šamarčinu, da li je to vaša politika? To je nešto što vi donosite na političku scenu. Time ćete da dobijete izbore, glasove, šta? I sami ste demonstrirali zašto nikada nećete pobediti, sami, ne samo zbog ovoga, pre svega zbog ovoga, jer ovakvu bolest niko neće da podrži, nego zato što vi viknete svojim kolegama - ko je za ono što ja kažem i vi sami glasate za to i kažete – evo šta misli narod. Ne, to mislite vi.

Vi živite u vašim balonima. Vi mislite da je to vaše okruženje, cela Srbija. Nije. Srbija se ovoga gadi i za ovo nikada ne bi glasala. Meni je drago da se vi ovoga i danas ne odričete i pokazujete i ko ste i šta ste.

Reći ćemo im isto što ćemo im reći ako budu pitali šta rade ovi elfovi u podrumima i šta rade mali patuljci koji vrte turbine i šta rade jednorozi koji skakuću po poljanama. Isto ćemo im reći – to ne postoji.

To što vi pričate, to ne postoji. To postoji na vašim tvitovima, to postoji u vašim glavama, to postoji u vašim balonima.

Ja verujem da vi stvarno verujete da postoje hiljade ljudi koji ne rade ništa, ne idu na posao i samo pišu komentare na društvenim mrežama. Verujem da vi verujete u to, ali šta ja da vam radim? Ne mogu ja vama da pomognem u tome. Ja vama ne mogu da pomognem u tome. Ne mogu ja vas da razuverim da vi ne vidite ono što niko drugi ne vidi. Ja nit sam stručan, niti znam kako se to radi.

S druge strane, ono što ste vi uradili u Toplani Novi Sad, e to je katastrofa i ne znam odakle vam pravo i odakle vam obraz da bilo koga prozivate za upravljanje firmom posle onog haosa koji ste napravili u Toplani Novi Sad, koju ste ostavili u haosu, ostavili u dugovima, ostavili uništenu.

Koliko ste vi botova tamo imali koji nisu dolazili na posao? Nikoga? Pa, to je onda još veća katastrofa. Pa, bolje da nisu dolazili na posao, pa biste mogli na njih da se vadite. Ovako je sve vaša odgovornost. Znači, potpuno ste nesposobni. Potpuno ste upropastili tu toplanu i sada vi držite predavanje nekome kako i šta treba da radi?

Pa, da li ima ikoga od vas ko drži predavanje nekome s druge strane a da nema putera na glavi onoliko baš o temi o kojoj druge proziva? O pristojnosti govore najnepristojniji, o poštenju najnepošteniji, o uspešnosti najneuspešniji i čudite se što niko ne glasa za vas?

(Radomir Lazović: Tako je!)

Ja sam znao da umem da podignem adrenalin kod mojih poslanika, ali da uspevam i opoziciju da izazovem da mi aplaudiraju? Svaka mi čast.

Hoću, čim omogućite da se radi u sali.

Ako vi nećete da primenjujete Poslovnik, što bih ja govorio?

Ćuto, obrni. Nisi dobro okrenuo.