Nije problem što dobacuju, nego je problem što ja moram izgleda baš sve što sam rekao ovde da ponavljam sto puta. Meni nije teško, ali ako vas nije sramota, što bi mene bilo sramota da ponavljam?

Da, to je bila stranka u kojoj sam ja bio član. I šta je sporno? I šta sad, vi mene podsećate na ono što ja znam? Hvala vam što me podsećate na ono što ja znam.

Hoćete još nešto da me podsetite?

Ja bih vas podsetio na vašu prošlost, ali, nažalost, nemate je.

Ono što je poenta, to je da je ta Vlada imala 23 ministarstva i jednog ministra bez portfelja, to je bio lider koalicije koja je ušla ovde kao ujedinjeni pa se posle razjedinila. Tada nisu bila problem rotaciona svetla, oni se nisu sudarali po Beogradu, za njih je bilo dovoljno mesta u onoj staroj zgradi Skupštine, itd, itd.

Samo je ključno pitanje – kako ono što je bilo dobro tada, a saglasni ćete biti da jedno ministarstvo nije drastična razlika u odnosu na taj period, dakle, sve ono što je bilo tada dobro, sada odjednom ne valja i sada je odjednom problem?

Još jedna stvar. Ovo ovde ne potiče iz vremena kada je Ilkić projektovao zgradu, ovo je nekoliko puta menjan ambijent. Ovaj konkretno potiče od pre desetak godina kada je Skupština počela da zaseda opet u ovoj zgradi, jer je Skupština bila spaljena 5. oktobra. Kada sve saberete i oduzmete, nije ovo neko projektovao da bi odredio broj ministarstava ili najviši broj ministarstava.

Opet kažem, hajde da budemo bar toliko korektni da ono što smo sebi dozvolili i ono što za sebe smatramo da je u redu, da to ne kritikujemo kada je sa druge strane. Dakle, 23 ministarstva i 24. ministar bez portfelja za realizaciju nacionalnog investicionog plana su bila u toj Vladi, sve ukupno 24, a ovde se predlaže 25. I sada je ovo nešto što će izazvati potpuni haos?! Pri tom, okolnosti su sada, saglasan sam, teže, ali je i ono bila Vlada koja je bila pred krizu, a onda je došla Vlada Mirka Cvetkovića koja je imala još više ministarstava, koja je bila u krizi od 2008. do 2012. godine, dakle, svetska ekonomska kriza i sve ono što je posledično išlo. Nijedan argument nije važio u ono vreme, ali danas očigledno dobija na značaju, kada treba reći sve ono što je kasnije rečeno, bez ikakvog osnova. Hvala.

Ko je ubio Branka Bulatovića? Ne znate. Ubijen je u vreme Demokratske stranke dok je bila na vlasti. Ko je ubio Boška Buhu, policijskog generala? Ne znate. Ubijen je u vreme vlasti Demokratske stranke. Šta sad? Ko je ubio Momira Gavrilovića posle sastanka sa predsednikom Savezne Republike Jugoslavije Vojislava Koštunicom, nakon što je izašao sa sastanka na kome je upozoravao na spregu mafije i Vlade?

(Srđan Milivojević: Što ne istražite to?)

I šta sad? Kako to da sada vlada tišina, ali znate da uperite prst na ovu stranu i da kažete da je sve što se dešava u zemlji apsolutnih krivac Srpska napredna stranka.

Vi znate da sednice traju pet i deset minuta?

(Nenad Mitrović: Da.)

Vi? Prisustvovali ste sednicama Vlade?

Dobro, molim samo ako nije ušlo u stenobeleške, ako nije ušlo u nešto što će biti čitano i u budućnosti da je poslanik potvrdio da je prisustvovao sednicama Vlade koja je vodila Ana Brnabić i da su sednice trajale pet i deset minuta.

Dakle, prosto da ostane zabeleženo. Jednog dana će neko čitati šta smo pričali mi, šta ste govorili vi, pa nekom će možda biti duhovito, nekom će možda biti čudno, ali neka ostane zabeleženo da je poslanik potvrdio da je prisustvovao sednicama Vlade Republike Srbije i da su one trajale pet i deset minuta.

Ono što je problem, to je da nam predavanje drže oni koji su dnevni red Vlade slali u tri ambasade na odobrenje. Znači, osmisle dnevni red Vlade, a onda taj dnevni red pošalju da im onu kažu – da li može to da ide na dnevni red ili ne može da ide na dnevni red. I, koliko su trajale te Vlade? Koliko je telefonskih sednica Vlade bilo u tom periodu? Bilo je mnogo. Bile su skoro sve.

Vi sada, opet, koristeći se tehnikom micelarne vode, brišete sve ono što je bilo. Ovo je sada jedna nova Demokratska stranka, koja nema nikakve veze sa svim onim što je bilo i sada jednostavno imate potrebu da kažete da će sve biti drugačije u odnosu na ono kako je bilo kad ste vladali, jer vi ste sada shvatili svoje greške. Sve loše ljude u koje ste se zaklinjali, koje ste vukli za rukav, koje ste molili za usluge, sve ste ih odbacili kao prljave i odvratne i poslali ih u SNS i zato će SNS da propada, a vi ćete da napredujete i vi ćete da pobedite i ja vam na tome čestitam.

Verujem da ste vi vrlo blizu pobede. Mislim da ste na pola koraka, samo još da nađete novu žrtvu kojoj ćete da se, poput neke političke pijavice, pribijete da vas uvede preko 3% u ovaj parlament, pošto samostalno teško da možete i potpise da skupite, jer vam je takva organizacija.

Ponovo se vraćamo na to kako će rotacije… Ko ovde ima rotaciju? Dajte, recite ime i prezime ovde osobe koja ima rotaciju?

(Janko Veselinović: Ko nema.)

A ko nema? Pa, nema niko.

(Janko Veselinović: Čija su to vozila sa rotacijom?)

Koja? Pročitajte koja. Recite mi koja vozila sa rotacijom? Ko od poslanika vozi vozilo sa rotacijom?

Dakle, prosto je neverovatno da se tako paušalno kaže – vi se vozite. Niko se ovde ne vozi u vozilu sa rotacijom, ali nema veze. Opljuni, narod će da kaže – to je tako. Sudaraće se. Opet će se sudarati, opet će biti saobraćajna gužva, opet će da bude ne znam ni je šta i svega toga nije bilo kada ste pravili vlade od 27, 28, 25 i ne znam ni ja koliko ministarstava. Tad je bilo super i tad je to bilo odlično. Tad je to bilo genijalno i tad je baš tako trebalo, ali evo sad je katastrofa i sad je potpuna propast.

Nikada niko nije gledao i poredio broj ministarstava i broj stanovnika i to ste uspeli, ali dobro. Budući da vlade traju pet minuta, očigledno ne troše mnogo vremena i struje u tim zgradama, nego završe to brzo što imaju i odlaze dalje.

U svakom slučaju, bez obzira na to što ste prisustvovali, kako kažete, sednicama Vlade, ja vam stvarno želim, iskreno vam želim da jednog dana stvarno posetite u vidu gosta zgradu u Nemanjinoj, da vidite kako to tamo izgleda, da vidite kako izgleda sala u kojoj se sednice Vlade održavaju. Kao gost, jer mislim da jedino do daleke budućnosti možete da vidite ne zato što vam ne verujem ja. Evo, ja vam sve verujem, vi ste jedna ozbiljna politička snaga, ali vam ne veruju građani.

Ne veruju vam građani. Ne veruju vam da ste se promenili, ne veruju da ste bolji nego što ste bili, ne veruju vam da ste vi oni koji možete da donese bilo kakav boljitak i to pokazuju izbori gde se građani izjašnjavaju. Naravno, vi ćete reći da ti izbori nisu merilo, jer vi kao da se ne bavite politikom, nego skokovima u vodu pa treba čovek da vam daje ocene za umetnički dojam, kako je to izgledao vaš nastup, kako je izgledalo ovo, kako je izgledalo ono, ali u politici su glasovi merilo politike. Jednostavno, glasova nemate, a da li ćete ih dobiti, iskreno rečeno, ovakvim nastupima i pričom da ste prisustvovali sednicama Vlade, sumnjam.

Ono što na kraju jeste suština to je da dobro treba da razmislite kako da to da su brojni glasovi koje je imala vaša stranka, jer ovaj narod nije neki novi narod, ovo su isti oni građani koji su u velikoj meri glasali i za stranku kojoj pripadate, danas glasaju za nas ili neke druge političke stranke. Kada budete imali odgovor na to pitanje i kad to sebi prvo budete odgovorili, a ne budete tražili odgovore u metafizici i ne znam ni ja čemu, u zaverama i ne znam ni ja kakvim sve paralelnim univerzumima, itd. možda ćete imati šansu da se vratite. Do tada, zamišljajte da prisustvujete sednicama Vlade, pa makar one trajale i pet minuta.

Hvala.

Ponovo moram da govorim ono što sam juče bar pet puta rekao, ali dobro, nema veze, kao što sam već najavio neće mi biti teško da ponavljam hiljadu puta sve dok poslanici koji svrate u salu da vide da li smo svi tu, ne čuju, jer izgleda da ni u kancelarijama ne prate šta se dešava u sali i ne slušaju šta se govori. Ili slušaju, pa ih baš briga, nema veze, govor je pripremljen pa što bi ga menjali, ako je nešto i rečeno, neka je rečeno.

Sedam meseci se kasni. Sedam puta ste rekli da se sedam meseci kasni. Od kog trenutka računate sedam meseci, od dana održavanja izbora, jel, 3. aprila? Kada su završeni izbori? Koliko puta su ponavljani izbori u Trnovcu? Baš vas briga, nema veze, lepo zvuči sedam meseci. Pa sedam puta, pa sedam meseci, pa sedam meseci, a nije sedam meseci. Nema veze sa sedam meseci.

Sada ne znam šta mi je strašnije, pošto ste poslanik u ne znam kom mandatu, da ne znate da nije sedam meseci ili da znate i namerno lažete građane da je sedam meseci. Šta je od to dvoje?

(Tatjana Manojlović: Opet se derete na ženu.)

Gospođa iz DS dobacuje kako se derem na ženu. Juče je dobacivala kako mrzim žene. Stanite da vam objasnim, ako vam je moguće objasniti.

(Tatjana Manojlović: Bijete građane.)

I bijem žene?

Koje žene ja bijem?

(Tatjana Manojlović: Građane.)

Koje građanke ja bijem?

(Tatjana Manojlović: Građane.)

Ja bijem građane?

(Tatjana Manojlović: Građane, u Novom Sadu.)

Ja bijem građane?

Molim vas da ovo takođe uđe u zapisnik pored ovoga što je prisustvovao sednicama Vlade, da bude upisano da ja bijem građane i sada molim i kao šef poslaničke grupe, nadležne službe da me ispitaju na temu toga što sam bio građane, da se vidi kada bio građane, gde sam bio građane i sve ostalo.

Ako se utvrdi da vi ne govorite istinu, onda ćemo na drugi način da razgovaramo.

(Tatjana Manojlović: Ova vlast bije građane.)

Vi ste rekli da ja bijem građane.

(Predsednik: Gospođo Manojlović, ako možete samo jednu rečenicu da dozvolite, da završi.)

Vi ste rekli da ja bijem građane, a pre toga ste vikali da bijem žene i da mrzim žene.

Za vašu informaciju, pored supruge sa kojom živim, živim i sa dve ćerke i ne mogu da mrzim žene, jer znam da su mi ćerke najveće bogatstvo u životu i šta ćerka znači.

Vas treba da je sramota, nikada me u životu videli niste, da vi imate pravo meni da kažete takve stvari, da li ja nekoga mrzim ili ne mrzim. Na šta liči da ja sad vama kažem da vi mrzite stare ljude, da mrzite ljude sa invaliditetom? Jel treba vama da kažem da mrzite decu ometenu u razvoju zato što su neki drugi funkcioneri DS od njih otimali pare u Heterlendu? Na šta bi to ličilo? Kako vas nije sramota? Dokle više te vaše paušalne ocene i optužbe prema nama? Mislite da ćemo da vam ćutimo na te budalaštine koje iznosite, da smo isto kao Hitler, da mrzimo ove ili one? Kako vas nije sramota? I to vam je ta nova stranka koja će da osvoji simpatije građana? Dobacujete ovde i ceo dan kukate kako vam se dobacuje. Urlate čim progovorim i mislite da će to nešto da postigne? Pa neće!

Ovo je digresija, nastaviću tamo gde sam stao.

Dakle, ne kasni se sedam meseci. Vodili su se razgovori o tome kakvi će biti izborni uslovi, kakva će biti izborna pravila. Vi ste kao opozicija podržavali zahteve drugih opozicionih stranaka da se ta pravila dovedu na ivicu besmisla i, kao što sam rekao juče, na sreću nije prihvaćeno suludo rešenje koje je predlagao Saša Radulović, da svaki građanin, npr. vi iz Svilajnca možete da podnesete prigovor na biračko mesto na kome ja glasam u Kikindi, zato što smatrate da nešto nije bilo u redu. Znate kad bismo završili izbore? Nikada. Sad je problem samo u tome verovatno što smo mi prihvatili vaše zahteve. To je poenta, mi smo pogrešili, da vam više zahteve ne prihvatamo.

Drugo je pitanje rokova. Pa, valjda znate šta su rokovi? Ako je rok tri meseca, onda je rok tri meseca. Da li će biti prvog dana ili će biti poslednjeg dana, to je naša stvar i odgovornost. I šta je tu sad sporno? Ceo dan juče na tu temu govorim, pet puta ponavljam i, evo, danas ponovo na kraju rasprave opet ista tema.

Nemamo ministarstvo za kapitalne investicije, pročitajte predlog. Kapitalne investicije su bile u nekom drugom vremenu. Javno ulaganje. Lapsus? U redu. Ako je lapsus, onda u redu.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Pa, u vreme kada smo imali ministra za Kosovo i Metohiju Kosovo je proglasilo nezavisnost. Šta je ministar pomogao? Šta je to rešilo? Jel imamo Kancelariju koja se time bavi? Imamo. Jel ta Kancelarija radi mnogo više nego što je radio taj ministar? Radi, neuporedivo. Koliko se ulaže, u šta se ulaže i šta se sve realizuje, neuporedivo.

Razumem i u redu je, to bi bilo vaše rešenje, ali jednog dana kada budete, ako ikada budete bili ponovo u prilici da to realizujete, vi to realizujte. Mi mislimo da je ovo adekvatno rešenje, jer ne postoji ni u Španiji ministarstvo za Baskiju i Kataloniju, pa ih to ne sprečava da se bore za celovitost svoje zemlje.

S druge strane, da li time što bismo baš istakli to ministarstvo sami kažemo da na neki način taj problem podižemo na nivo toga da imamo nekakvu saradnju sa nekakvom teritorijom koja nije sam deo Srbije. Bavi se Kancelarija, to je deo Srbije, kao i druge kancelarije koje se bave drugim delovima Srbije i to je to. Ali, to je vaša koncepcija, imate prava na tu koncepciju i mene to ni na koji način ne dotiče i to vam ne zameram.

Zameram vam ovaj prvi deo koji je već neverovatan - sedam meseci. Sedam meseci, pa sedam puta po sedam meseci. Dakle, ne kasnimo nijedan jedini dan, nijedan jedini sat, nijedan jedini minut. Apsolutno smo u roku, jer rok ako je ostavljen možete da se koristite tim rokom u prvom danu, a možete da se koristite tim rokom u poslednjem danu. To je volja onoga kome je rok ostavljen.

Sa treće strane, i time da završim ovo izlaganje, ceo dan slušamo kako nije uopšte bitna Vlada, jedan čovek odlučuje o svemu, jedan čovek sa Andrićevog venca uređuje RTS, jedan čovek uređuje ovo, jedan čovek kaže ono. Pa, kako onda kukate što nemamo Vladu sedam meseci kad jedan čovek sve to radi? Malo kontradiktorno ponovo.

Dakle, ne kasnimo, kapitalne investicije nemamo, imamo ministarstvo za javna ulaganja, neće biti novih troškova. Dakle, sve ono što je bilo u kancelariji sada će se zvati ministarstvo. Drugačije su nadležnosti, šire su, podiže se na viši nivo, ali nema novih zapošljavanja jer ti ljudi već rade u upravi itd. To je odgovor na neke druge primedbe koje su bile upućene.

Dakle, to ne znači apsolutno nova zapošljavanja, novo ovo ili novo ono, već postojeći upravni aparat će biti raspoređen drugačije i drugačije će biti strukturisani unutar same Vlade. Ništa više i ništa manje od toga.

Dakle, mi mislimo da je ovo rešenje dobro, mi smatramo da je ovo rešenje dobro. Mi mislimo da apsolutno broj resora može da se poredi sa nekim drugim periodom. Bez obzira da li je to Vlada Vojislava Koštunice ili bilo koja druga vlada, ako je broj resora bio taj, a bio je taj – 24, ne znam zašto to ne može da se poredi? Ne može da se poredi zato što ste vi rekli da je tada DSS imao 120 mandata drugačije bi izgledala Vlada. Kako vi to znate?

Palaliću, jel bi bilo tako? Evo, Palalić je bio predsednik izvršnog odbora u to vreme, da nam kaže on da li bi bilo tako. On je bio u toj stranačkoj hijerarhiji iznad mene i iznad vas, pa da čujemo da li bi bilo tako. I sa 120 mandata nemate većinu da sami pravite vladu. Nemamo mi 126, 128 ili ne znam ni ja šta. Imamo i mi koalicione partnere. Ako već smatrate da je tada to bio izvinjavajući razlog i da je to bilo dopustivo zato što nema te većine, kako to danas nije izvinjavajući razlog i nije dopustivo i kako to nije uporedivo? Jeste uporedivo.

Da li je bila koaliciona vlada ovakva ili onakva, koaliciona vlada je koaliciona vlada. To je to. Da li bi bilo nešto 2007. ili ne bi bilo 2007. godine, uz dužno poštovanje, to ne znate ni vi ni ja. Možete da pretpostavite ovo ili ono, možete da mislite ovo ili ono, ali u svakom slučaju ne znate ni vi ni ja. Možda bi bilo ovako, a možda ne bi bilo tako.

Tako da, i strukturno smo imali ovakve vlade, drugačije su se zvala ministarstva, po strukturi vlade smo imali taj broj ministarstava, imali smo takvu strukturu i prosto ne vidim da ima osnova kritika i legitimitet kritika koje dolaze od ljudi koji su tada tu strukturu podržavali.

Dakle, nemam problem sa tim da se ukaže da, kako ste rekli, spajamo nespojivo itd, to je vaše mišljenje. Ponovo postavljam pitanje koje sam postavio i šefu vaše grupe – ko kaže da je normalno da budu omladina i sport zajedno? Zašto je to nešto logično? Da li se samo mladi ljudi bave sportom? Pa, bave se i veterani, bave se i ljudi srednjih godina, bave se različite kategorije sportom. Omladina je na najrazličitije načine, ili mladi, kako je to ukazano ovde, čak bi se saglasio sa tim, su na najrazličitije načine vezani u različitim državama. Negde sa socijalom, negde sa porodicom, negde imate ministarstvo za socijalna pitanja i mlade.

Dakle, to je struktura u jednom ministarstvu koja će se u ovom slučaju baviti turizmom i mladima. Mi smo dali objašnjenje čak i za to, da postoje brojni konkursi u kojima možemo da učestvujemo i da donesemo nešto u našu zemlju, Novi Sad sam navodio kao primer, koji se odnose upravo na te dve oblasti, na turizam i na mlade. Jednostavno, kada imate proglašen Novi Sad za prestonicu mladih za 2021, ili kako je to već išlo, onda dobijete situaciju da je to i za mlade i za turizam. Takvi su brojni konkursi i zato mislimo da će to moći da funkcioniše.

43/3 MV/MJ

Sport je zahvaljujući nama, kada kažem nama mislim na ovu vlast i na ovu Vladu, između ostalih, narastao toliko da je potrebno da ima zaseban resor, jer toliko se i ulaže u strukturu sportsku i to se vidi kroz rezultate koje sportisti donose ovoj zemlji.

Nikada više medalja na Olimpijadi, osvajamo ozbiljne turnire na svetskom i na evropskom nivou u raznim sportovima i to je nešto što pokazuje da je sport već toliko odmakao da nam je to ozbiljna grana kojom se na jedan ozbiljniji i fokusiraniji način treba baviti.

Dakle, izvinite ako sam u nekom momentu otišao sa odgovora vama, a jesam jednom dužom digresijom koja ne da nije bila na mestu, nego je bila podla, pokvarena, neistinita i uvredljiva. Ali ne sa vaše strane, naravno, ne sa vaše strane, ali prosto sam na to morao da odgovorim i da se udaljim od polemike sa vama, jer to nije moglo da ostane neodgovoreno, jer ovde niko niti mrzi žene, niti na bilo koji način bije nekoga ili nešto drugo radi, ali je zanimljivo da je ista koleginica ćutala kao zalivena kada su bili seksistički komentari upućeni Sandri Božić, kao potpredsednici Skupštine Srbije, da bi jako voleo neko da ga ona kažnjava itd. To je prećutala, to nije smetalo, jer to je iz SNS.

Je l' se oglasila o progonu Staše Stojanović? Je l' se bavila svojim bivšim članom, onim idiotom Višekrunom? Je l' se bavila njime? Nije, baš je briga. Je l' osudila negde to? Nije. Pet dana devojku provlače kroz blato, nazivaju najodvratnijim imenima, zato što je neko montirao porno klip sa njenom glavom i predstavio neku nepoznatu devojku kao nju i to pustio na Jutjub i svi se cerekaju i guraju laktovima, uživaju, a ovde mi glume nekakvu zaštitu žena. Licemeri, bre, bedni. Licemeri, to ste vi.

(Gorica Gajić: Može li po Poslovniku?)

Ovo je potpuno identičan razgovor koji sam juče vodio, ali potpuno identičan. Rečeno je, ne znam, tad nije bilo sedam meseci, nego je bilo 3. aprila i onda kažemo – nisu završeni izbori 3. aprila, pa dobro, svejedno. Pa dobro, ako je svejedno da li je četiri ili sedam, pa što niste rekli istinu?

(Zoran Lutovac: Pravo na repliku, član 104. stav 2.)

Nije bitno. Pa kad nije bitno, zašto ste sedam puta naglasili ono što nije bitno?

(Zoran Lutovac: To nije tačno.)

Znači, nije bitno, nije tačno, ali je sedam puta naglašeno. Ako je tako, onda ni ja nemam čemu da repliciram.

Loše vreme, upravo mislimo da zahtevalo ovakvu strukturu vlade. Dakle, mi se sada tu razlikujemo, vaše viđenje je da to treba da bude manje i operativnije, a mi mislim, i to ljudi misle koji u ovom trenutku vode Vladu, da su događaji takvi i da su okolnosti takve da zahtevaju ovakvu strukturu. Dakle, da se događaji odvijaju takvim tempom, takvom brzinom i da zahtevaju toliku angažovanost da je potrebno da taj broj ljudi bude uključen.

Naravno, postoje i politički razlozi. Vlada mora u ovakvoj jednoj situaciji da ima širinu i napraviću paralelu, opet sa 20074. godinom. Dakle, i tada je država bila u sličnoj situaciji i ta Vlad birana 2007. godine je bila pod pritiskom da prihvati Ahtisarijev plan. Tada je pokušavano da se napravi nešto širi konsenzus i tada je ta vlada imala 24 člana. Ova ima 25, u vrlo sličnim okolnostima.

Hoću da vam kažem, da različite okolnosti, a očigledno teške okolnosti u kojima se nalazimo diktiraju određene odluke i određena rešenja koja su izgleda vrlo slična. Dakle, nisu iste okolnosti bile ni 2014. godine ni 2016. godine, kao danas. Voleo bih da su danas nalazimo što se tiče okruženja i situacije u svetu u 2014. godini ili 2016. godini, ali nažalost nije tako.

Nisam rekao da ne mogu da postignu nego da će biti bolje fokusirani na posao kojim se bave, upravo zbog ovoga što sam naveo da je dinamika procesa takva, da su se procesi ubrzali, sa jedne strane, a sa druge strane da non-stop izlaze neke nove situacije na koje treba reagovati. Lakše je, jednostavnije je da bude neko fokusiran na taj način da resor koji vodi bude drugačije koncipiran od onoga što smo imali u nekom prethodnom periodu.

Evropska unija, Kosovo i Metohija, drago mi je da ste rekli da nije tako. I nije tako. Dakle, nikada ne stavljamo ništa ispred države Srbije, to je bar jasno, ali sa druge strane, mi ne možemo ni na koji način, prosto, protivi se i našoj politici da pošaljemo poruku da odustajemo od onoga što jeste politika i vladajuće koalicije i stranke kojoj pripadam, dakle, da je naš cilj da Srbija postane punopravni član EU.

Svesni smo činjenice da to ne zavisi samo od nas. To što mi želimo i druga strana treba da pokaže nekakvo razumevanje i želju. Da li će do toga da dođe ili ne, to zaista ne zavisi samo od nas. Toga smo takođe, svesni, ali smatramo da je Srbija zahvaljujući činjenici da je bila na tom putu u proteklih 10 godina oporavila u velikoj meri svoju ekonomiju i u velikoj meri rešila neke probleme sa kojima se suočavala.

Najzad, što se tiče turizma i trećeg svetskog rata, mi se upravo nadamo da Srbija neće biti deo svega toga.

Dakle, da je ovo stvarno, i gospodin Đukanović, prosto jeste tako govorio, ali bih voleo da pre to shvatite kao metaforu, nego kao bukvalno, mi se bukvalno nalazimo u okruženju koje podrazumeva treći svetski rat, nije to toliko, to je na 500, 600 kilometara od Srbije, ali sa druge strane, ono što jeste činjenica to je da je naša želja da ovaj svetski rat prođe bez Srbije, jer smo nenadoknadivo stradali i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Danas kada govorim o posledicama depopulacije, kada govorimo o posledicama loše demografske strukture mi i te kako govorimo o posledicama Prvog i Drugog svetskog rata.

Zato naše odluke moraju biti mudre, moraju biti promišljene, moramo razmišljati o posledicama naših odluka, da razmišljamo o tome šta je ono što nas čeka iza donošenja odluke za koju smo uvereni da je ispravna, ali nekada treba biti dovoljno mudar i sačekati da neke stvari prođu da bi narod preživeo.

Meni je bilo lično, sada vam govorim jedno lično iskustvo, strašno saznanje, nisam na to obratio pažnju, nisam ni pratio to, kada sam od jednog prijatelja dobio informaciju koliko jedna susedna zemlja, neću da govorim o tome da ne bi to bilo posle protumačeno kao ono što sam rekao za terazijske Crnogorce, pa je ispalo da vređam Crnogorce, a nije mi to ni namera, ni bilo šta drugo, dakle, neću reći koja je zemlja u pitanju, da je ta zemlja u toku Drugog svetskog rata izgubila 28 hiljada ljudi, 18.000 hiljada vojnika i 10.000 civila. Sada uporedite to, ne sa Srbijom današnjom, uporedite to sa bilo kojim okrugom u Srbiji.

Dakle, ne kažem da mi možemo da pobegnemo od nečega što je biće ovog naroda, ali samo mislim da nas više nema da bismo eksperimentisali bilo kakvim avanturama, jer to može da nas košta toliko da nas bukvalno nestane, i da tu moramo biti vrlo, vrlo oprezni i da tu moramo biti vrlo, vrlo promišljeni, jer ukoliko se to ne desi, onda ćemo zaista doći na ono što su nekada pričali, a što bi bilo zaista strašno, da će svi Srbi da stanu pod jednu šljivu.

Zato nam je veoma važno da se vodimo interesom Srbije, a glavni interes Srbije je danas mir, glavni interes Srbije je da bude van sukoba i da pokušamo da preživimo, da narod preživi, da nam ekonomija preživi i da nastavimo da radimo svako na svoj način u korist ove zemlje. Hvala. Mislim da sam vam na sve odgovorio.

Prvo, moram da kažem da ću zaista ozbiljno i posvećeno pročitati amandmane koje ste podneli. Verujem da u njima ima mnogo toga mudrog i korisnog, a odgovoriću vam u petak da li sam neke od njih prihvatio ili nisam i da li će oni postati sastavni deo predloga ili neće. Žao mi je što ne mogu odmah da vam odgovorim i što ćete imati neizvesnost do petka, kada ćete čuti konačan odgovor na to.

Što se tiče saveta koje nam dajete, hvala vam na savetima. Nisam nešto zainteresovan za vaše savete, osim u jednom slučaju i taj sam savet tražio, ali nikako taj savet da mi date, kako napraviti nevladinu organizaciju poput Dobrice Veselinovića, koja će u jednoj godini imati 575 hiljada dinara prihoda, a u drugoj 15 miliona i 81 hiljadu prihoda?

Znači, to mi samo odgovorite. To je savet koji bih voleo da znam. Ako je moguće da saznamo, kojim algoritmom se to postiže i kako se to postiže?

Što se tiče svega onoga što smo čuli od vas danas, svašta smo čuli, različite inicijative, različite opaske, različita tumačenja, različitih politika, od ekologije do svega ostalog, samo nismo čuli ni reč o onome o čemu je moja koleginica Marina Raguš juče govorila u kontekstu Ministarstva ekologije i posledicama NATO bombardovanja, onoga što je ovu zemlju, ne našom krivicom i ne našom voljom, zadesilo nakon zločinačke NATO agresije, a kada je izručeno na glave naših građana…

Vidim smešno vam je, pa dobro, vi se smejte. Ja mislim da nikome u Srbiji, osim vama, nije smešno to što su ljudi koji su istraživali zračenja od NATO bombi preminuli od kancera koji su dobili, ali dobro, nema veze, to je vama smešno. Vi se smejte i dalje, ali to je i vaše zalaganje za ekologiju, jer je jako interesantno da se zalažete za ekološke teme koje nikako ne obuhvataju i one koje se tiču NATO agresije. Dotle idete, ali u taj zabran nikako ne ulazite.

Na kraju, mi ne doživljavamo ni državnu upravu, ni vlast, ni bilo šta drugo kao plen. Ja znam da svako polazi od svoje psihologije, jer ste pokazali kako lovite plen kada su se lovile delegacije ove Skupštine, kada su se lovila mesta u odborima, kada lovite mesta za sedenje, kada lovite mesta za ove grupe prijateljstva. Tada pokazujete kako lovite plen. Vrebate kao lovac u žbunju, čekajući neko da izađe da ga uhvatite za ruku ili nogavicu i da mu ne date da ode dok ne kažete šta je ono što želite za svoju poslaničku grupu. E tako se lovi plen i vi ste ti koji lovite plen, a ne mi i nikakve podele plena ovde nema. Ovde ima preuzimanja teške odgovornosti u veoma teškim okolnostima i drago mi je što se vaše kolege, vidim klimanjem glavom, apsolutno saglašavaju sa ovim što ja govorim. Hvala vam na tome.

Još jedan motiv ste mi dali da još podrobnije pročitam vaše mudre amandmane, da tu državnu strukturu, kako je vi vidite, pokušamo možda, ukoliko zaključimo, ukoliko moje skromne intelektualne mogućnosti dobace do tih predloga koje ste vi dali, u šta čisto sumnjam, ali ja ću se truditi, čak imam i kolege koje će da mi pomažu, da pročitam, proučim i shvatim suštinu onoga što ste hteli da nam poručite, a da onda to na neki način uključimo u ovaj predlog ali, kažem, to ćemo raditi sutra, pa ćete u petak čuti odgovor. Hvala vam.

Ne znam da li je ova opaska na odnos SNS prema Stranci slobode i pravde izraz neke male ljubomore ili nekog sindroma bivšeg partnera ili tako nečega, ali mi sa tom strankom smo danas vodili vrlo žustre i vrlo ovako oštre diskusije, tako da ste taj odnos mogli da vidite, ali niste bili tu.

Isto važi i za to da vas nisam ubedio, ne mislim da sam preterano uverljiv, ali da sam mađioničar i da sam Ciceron lično ne bih mogao da vas ubedim, jer niste bili u sali. Da ste bili u sali, verujem da biste vi pod tom snagom argumenata koje biste imali prilike da čujete promenili svoj stav i prihvatili rešenja koja smo mi ponudili.

Najzad, ova Vlada i stranka kojoj pripadam i koalicija koju činimo neće ići ni ovim, ni onim putem, već će ići kao i do sada – isključivo, jedino i samo srpskim putem, vodeći računa o interesima države Srbije. Hvala.

Iskreno, teško je odgovoriti na onakvu bujicu nepovezanu bez početka, bez kraja, bez ičega, ali hajde da pokušam nekoliko stvari koje su utisak, a nekoliko stvari koje sam uspeo da razumem.

Prvo, žalili ste se već Vučiću na mene. To ste već radili. Kada je bio ovde. Ne sećate se toga? Sećate se, dobro. I? Vučiću, Vučiću, učiteljice, učiteljice, Milenko mi je rekao za vas to i to. To je moćni Ćuta sa ulica koji će da oduva ovu vlast itd. Učiteljice, učiteljice, Milenko rekao za vas to i to i šta se desilo posle toga? Danas ponavljate to isto i ponavljaćete i na sledećoj sednici. Jel stvarno mislite da će to nešto da promeni, da će to do bilo čega da dovede?

Ulicu u parlament uvesti nećete. Uličarsko ponašanje možda govori o vama, ali nas niti malo brine, niti impresionira. Niti vas se plašimo, niti ćemo da odstupimo i to ste videli i na sednicama odbora koji vodite i koji ste pokušali da zloupotrebljavate za vaše političke akcije. Niti vas se plašimo, niti ćemo bespogovorno da vas slušamo kada viknete, kada pretite, kada bilo šta uradite. Dakle, kada bilo šta uradite, apsolutno nas to ne dotiče, radimo ono što mislimo da je potrebno i ono što je naša politika.

Da mi saučestvujemo u vašim gerilskim akcijama. Oborili ste ogradu, bravo. Jel se branila ogradila? Jel vam odgovorila ograda? Jel vam ograda uzvratila? Ili je ograda ćutala i trpela dok je niste uklonili?

Vi ćete da određujete kako će da se gradi i razvija Novi Sad. Vi. Ko je vas za to ovlastio? Gospod Bog lično, verovatno. Poslao vas na zemlju i rekao – od sutra će Ćuta da odlučuje šta će u Srbiji da se gradi. Vi ćete da procenite šta jeste, a šta nije u interesu građana. Pa oni koje ste najviše zastupali, oni čije ime mesta iz usta niste vadili vam je davalo nula glasova na biračkim mestima, dva glasa, jedan glas, tamo gde smo mi dobijali po 150, 200 i sada ćete u Novom Sadu da nastavite sa tim. I neko će zbog vas da promeni, šta? Plan koji postoji 71 godinu. Sedamdeset jednu godinu, jel vam dovoljno glasno, jel ste razumeli, jel ste čuli? Jel razumete od kada to potiče? I sada ćete vi da kažete Novi Sad će se graditi ovako, a ne onako. Vi.

Najgore od svega je što vi ne kažete da će se išta graditi, nego će se rušiti ili se neće graditi ništa, i sve zato što vam ministarstvo u jednom momentu nije izašlo u susret i dalo dozvolu da gradite svoju mini hidrocentralu. Onda, poput Mirka Topalovića i čuvenog citata – ili ćeš biti moja ili te neće biti, uleće ovaj Mirko Topalović srpske politike – e, kad ne mogu ja da dobijem mini hidrocentralu, neće je imati niko u Srbiji i ja ću da vodim ustanak i sve ću da vam srušim. Dobijete finansije spolja i hvalite se time da ste finansirani spolja i super.

Onda kada mu date papir kojim traži od ministarstva dozvolu za hidrocentrale, on kaže – ne, ne, to sam se ja, znači jedan lukavi plan tipa Boldrika, to sam se ja dosetio da ja tražim od ministarstva da vidim šta oni rade, pa ću ja tu njih da kontrolišem. Kakav genije. Pa, vama treba sva ova ministarstva da ukinemo, to će biti najbolji amandman i da Ćuta vodi sva ministarstva u zemlji, jer ovakvog genija zemlja nije imala.

Jedni problem u realizaciji ovog je to što vas finansiraju iz inostranstva. Ne može na funkciji u Vladi da bude neko ko dobija pare, a za te pare isporučuje izveštaje o tome šta je za te pare uradio, koliko je projekata zaustavio, koliko je projekata uništio, koliko je ograda srušio, koliko se puta žalio učiteljici i slično.

Još jednom, da znate, uličarskim načinom razgovora sa nama nećete postići ništa. Možete da razgovarate, ako možete da razgovarate pristojno i civilizovano, tada ćemo vas slušati. Ove fore i fazone, zelene majice isprane iz teretane i te varijante Zelenski ni malo nas ne impresioniraju, ni malo nas ne plaše i ni na koji način time nećete postići ono što želite, a to ćete videti već u narednim danima.

Želim da se zahvalim svima na učešću u diskusijama i da kažem da zaista jeste bilo neprimerenih situacija.

Samo da kažem, definitivno je i rečeno da nije proverena informacija, dakle, prvi zakon koji se bude našao ovde u Skupštini, odnosno prva tačka dnevnog reda biće rebalans Zakona o budžetu, rebalans budžeta Republike Srbije. To je nešto što će morati da se realizuje.

Sa druge strane, Skupština ne vodi politiku, politiku zemlje vodi Vlada i to će da bude i u narednom periodu. Dakle, ne menja se skupštinski sistem, da mi odlučujemo o stvarima koje se tiču vladine politike.

Najzad, moguće je da je tokom rasprava dolazilo do određenih situacija koje nisu za ponos, ali ne bih voleo, posebno zato što to ne očekujem od vas, da nastupate sa pozicije onih koji često kažu – obe strane neka pokažu suzdržanost. Hajde da stvari nazovemo pravim imenom. I kada se reaguje na to kada se odavde dobacuje i kaže se da smo psihijatrijski slučajevi, da se to uradi i za neke druge koji dobacuju ceo dan, svaki dan, na svakoj sednici, na svakom zasedanju.

Evo, vidite. I sada kada dobiju odgovor, onda je problem što smo mi odgovorili. Ako se ne odgovori, onda će da na svojim medijima, društvenim mrežama itd. pišu bombastične naslove. Evo, dva dana pišu te ovi pobesneli, ovi podivljali, ovi ovako, ovi onako. A oni divni, skrstili ruke preko stomaka i, eto, jadni ne mogu da se odbrane od razjarenih naprednjaka.

Dakle, niko, evo kolega Marsenić je odmah do vas, ko je na pristojan i na odmeren način govorio nije dobio odgovor koji nije bio pristojan i odmeren, i kolega iz Stranke slobode i pravde i gospodin Marsenić i svi drugi. Tamo gde je bilo po mojoj proceni, i ja prihvatam odgovornost za tu procenu, prekoračenja nečega što je pristojno i korektno, odgovor je bio u skladu sa tim, a nikada preko toga.

Neke stvari koje su lično i meni upućene, a dolazile su iz klupa, prosto su izazvale možda reakciju koja je bila i burnija od onoga što bi trebalo da bude, ali kada vam neko kaže da tučete žene i da mrzite žene, da bijete narod, onda to zahteva određenu reakciju. Iskreno rečeno, izvinjavam se ako sam preterao, živ čovek sam pa me takve stvari pogađaju, posebno ovo prvo, da mrzim i da bijem žene.

Tako da, u svakom slučaju, i sada digresija jedna, može da bude i šaljivo, ali naša istorija parlamentarizma je svašta zabeležila, od ubistva Puniše Račića, odnosno hrvatskih predstavnika od strane Puniše Račića, pa nadalje, dakle, nije baš uvek bilo mirno i nismo mi funkcionisali baš kao engleski parlament. Mada, i tamo su bogami žustre diskusije, žustre rasprave u kojima se vrlo često razmenjuju argumenti ili reči koje ovde u ovoj Skupštini nikada nisu bile rečene ni u jednom sazivu.

Tako da, parlamentarizma je to sve, to je deo posla, ali sa druge strane saglasan sam da treba da se suzdržavamo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici Skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama dopune Zakona o ministarstvima, koji je podnelo 148 narodnih poslanika poslaničkih grupa: Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, SPS, SCDP, SVM, Partije ujedinjenih penzionera, JS i poslanici Muftijin amanet, koji nisu članovi poslaničke grupe.

Ovo je prvi korak u onome što nas očekuje već verovatno naredne nedelje i preduslov za ono što nas očekuje naredne nedelje, a to je izbor Vlade, izbor Vlade Republike Srbije, i smatrali smo da ovim predlogom stvaramo dobar okvir za ono što nas u narednom periodu i kao državu i kao narod i kao sve građane ove zemlje čeka.

Okolnosti u kojima će funkcionisati Vlada Republike Srbije nisu nimalo lake. Okolnosti su vanredne. Situacija koja se dešava trenutno u svetu pokazuje da se nalazimo u nečemu što nije zvanično, ali faktički je tako, a to je sukob koji ima karakter svetskog sukoba i vrlo često možemo već čuti da je to treći svetski rat.

Sa druge strane, mi očekujemo od Vlade Republike Srbije da nastavi sa svim onim projektima i planovima koje je stavila pred sebe i u nekom prethodnom periodu, odnosno da nastavi sa razvojem Srbije.

Osnovni zadatak, rekao bih, ove Vlade je da sačuva samostalnost i slobodu Republike Srbije u veoma teškim okolnostima, u okolnostima kada sa svih strana dolazi do osporavanja prava Republike Srbije da bude slobodna i svoja i što je, rekao bih, još važnije - prava građanima Srbije da odlučuju kakvu politiku žele, kakvu Vladu žele i kako i na koji način žele da funkcioniše država u kojoj žive. To pravo su mnogi ostvarili za svoje države i za svoje nacije, ali to pravo građanima Srbije, srpskom narodu ne žele da dozvole, nego žele da porukama, pritiscima dovedu dotle da mi ovde imamo faktički jednu kancelariju koja će da ispunjava zahteve koji dolaze bilo sa istoka, bilo sa zapada, bilo sa severa, bilo sa juga, ali nikako onako kako žele građani Srbije.

Važno nam je da ova Vlada nastavi ekonomski rast. Važno nam je i da se završi ova godina, bilo bi dobro da to bude na nivou ili preko nivoa onoga što je bilo prethodne godine. Ima izgleda da će biti tako. Prethodna je završena sa 3,9 milijardi evra direktnih stranih investicija. Ove godine smo u septembru mesecu bili na 3,1 milijardi. Da se najavljeni rast plata i penzija nastavi i u narednom periodu. Već novembra meseca će biti rast penzija od 9%, a od nove godine 12,1%, a minimalna cena rada će biti, po prvi put, 40 hiljada dinara. To su veoma važni i dobri rezultati.

Želimo realizaciju Plana 2025, koji će iz temelja i iz osnova da promeni uslove života u Srbiji.

Takođe, planiran je rast zarada od 12,5%, a ekonomski pokazatelji koji se tiču zaposlenosti pokazuju da je nezaposlenost u ovom trenutku i po statistici i načinu merenja koji nam nije na korist negde na 8,9%.

Postoji određeno iskustvo ljudi koji su u prethodnom periodu vodili Vladu Republike Srbije i zahvaljujući određenim stvarima koje su imali prilike da vide i određenim situacijama u kojima su se nalazili i u razgovoru koje smo imali sa njima došli smo do određenih predloga koji se tiču same strukture Vlade Republike Srbije. Neću ulaziti u to da li je i ovaj zakon još jedan relikt nekih prethodnih vremena. U mnogim zemljama ovako nešto ne postoji, Vlada sama predlaže svoju strukturu, ali pošto je već tako kao što jeste mi danas ovaj prvi korak predlažemo da izgleda ovako.

Neka ministarstva su podeljena, neka su drugačije organizovana, u skladu sa onim što su okolnosti u kojima se Vlada danas nalazi, u kojima funkcioniše diktirala.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je podeljeno na nekoliko resora, u želji pre svega da se formira ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.

Svedoci smo da stvari koje nemaju veze sa ovom zemljom i te kako imaju posledice i u našoj zemlji. Vrlo često uticaji koji nemaju veze sa našom ekonomijom prave posledice upravo kod nas, u odnosu na određene cene, u odnosu na određene inpute koji se kasnije prenose sve do džepa građana.

Zato nam je bilo važno da se sve stvari vezane za trgovinu nađu na jednom mestu, da se ne nalazimo u situaciji da se traži informacija od jednog ministarstva, da ono uputi na drugo ministarstvo, da drugo ministarstvo uputi na treće ministarstvo i da građani na kraju ne dobiju tačnu informaciju šta je razlog za određeno stanje koje se tiče trgovine, koje se tiče cena, marži itd.

Informisanje i telekomunikacije kao posebno ministarstvo. Smatramo da je u vremenu u kojem živimo i jedno i drugo veoma važno, ali takođe i veoma povezano.

Život se promenio toliko da je danas život bez mobilnog telefona faktički nezamisliv, da se preko mobilnog telefona i informišemo i komuniciramo i zato je potpuno, rekao bih, logično da na ovakav način formiramo jedno ministarstvo.

Takođe, ono se tiče i obaveze da se putna infrastruktura i sva druga infrastruktura unapredi u skladu sa današnjim potrebama života. Dakle, kao što imamo Moravski koridor na kome imamo celim putem optičku infrastrukturu, tako je potrebno da se završe i oni projekti koji podrazumevaju brzi internet u svakom naselju, u svakom selu u Srbiji do 2025. godine.

Ovo ministarstvo imaće obavezu da se pripremi za raspisivanje aukcije za 5G mrežu u Srbiji, što će dodatno omogućiti nove mogućnosti korisnicima mobilne telefonije i još bolju telekomunikaciju, odnosno informisanje.

Danas faktički sve što se tiče medija ili najveći deo informacija koje se tiču medija dobijamo sa medija koji nisu tradicionalni. Tradicionalni mediji kao što su novine, kao što su radio programi ili radio stanice i televizije danas polako odlaze u drugi plan, a primat preuzimaju mediji koji se nalaze na internetu, koji se nalaze na mrežama kroz razne portale, kroz razne podkaste, kroz razne aplikacije i preko njih danas dolazimo do najvećeg broja informacija.

Upravo zbog toga ovo ministarstvo će imati obavezu da se bavi i medijskom strategijom, realizacijom i sprovođenjem medijske strategije, kao i uređivanjem pravila funkcionisanja portala i svega ostalog što čeka ne samo našu zemlju nego i mnoge zemlje u svetu.

Sport je postao prevelik resor i zaista u sportu se planira mnogo toga velikog važnog i zato smo smatrali da sport treba da bude izdvojen, a turizam i omladina će biti posebno ministarstvo iako na oko postoje kritike i bile su one i juče u tim dominantnim nastupima izrečene, za koje inače samo tvorci koji smatraju da su bili dominantni kažu da su dominantni, jer oni su to nepristrasno ocenili - svoj nastup kao izuzetno dominantan, ali dobro, važno je u životu biti objektivan.

Dakle, za ove dve oblasti postoje razni konkursi i pri EU i na drugim mestima gde možete da konkurišete za sredstva koja se odnose i na turizam i na mlade.

Sa druge strane, mi imamo situaciju da smo jedan sistem nasledili koji dugo vremena traje i nekako je postala sintagma da izgovorite sport i omladina, ili omladina i sport, mada nije to često ministarstvo na takav način funkcioniše u drugim zemljama, a nije bio slučaj ni kod nas, ali o tome ćemo u raspravi, pošto ovde očekujem da će biti određenih pitanja. Mi se omladinom bavimo multisektorski, ovo će biti samo ministarstvo, koje će dakle, biti resorno, zaduženo da vodi računa o tom pitanju, ali ne postoji ministarstvo na ovom spisku koje možete da vidite a da se ne bavi pitanjem omladine, bukvalno svako ministarstvo se bavi pitanjem mladih.

Kultura će biti posebno ministarstvo, ili, trebalo bi da bude po ovom predlogu posebno ministarstvo, zato što smatramo da u kulturi treba nastaviti sve ono što je dobro započeto i što predstavlja dobar temelj za nastavak razvoja kulturne politike Srbije. posle deset godina nerada, otvoren je Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, ali su urađene i neke druge stvari u pravcu podizanja i jačanja nacionalnog dostojanstva Srbije i njenih građana, Srbije i srpskog naroda. Pokrenuli smo pitanje kulture sećanja koje je u ovoj zemlji bilo zanemarivano godinama, bez kompleksa žrtve, govorimo o tome i gde smo stradali, kako smo stradali i od koga smo stradali, i nemamo problem da na to ukažemo, i zato spremamo da se u budućnosti otvori muzej koji će biti posvećen svim žrtvama našeg naroda u NDH, naravno, gde je Jasenovac kao tvornica zla, nezabeleženog ljudskog zla simbol, ali koji podrazumeva i stradanje u svim znanim i neznanim jamama Hercegovine, ljudi koji su bacani u Savu, ljudi koji su stradali u Garavicama kod Bihaća, gde su klani samo zato što su Srbi i što su pravoslavni. Tu kulturu sećanja moramo da gajimo da buduće generacije znaju šta se dešavalo, ne zato što želimo na taj način da stvaramo nekakav antagonizam, nego zato što smatramo da smo dužni da se sećao onih koji su svojim glavama platili pripadnost našem narodu.

Ministarstvo za javna ulaganja će objediniti sve one poslove koji su neophodni za realizaciju poslova koji se tiču velikih investicija koje se i u ovom trenutku odvijaju u Srbiji. Velike su investicije u škole, u bolnice, domove zdravlja, u lokalne sredine, i sada će na jednom mestu svi predstavnici i lokalnih samouprava i građana imati priliku da dobiju informaciju o tome šta je ono što treba da se radi, šta je ono što treba od dokumentacije da donesu i sve ono što je radila Kancelarija za javna ulaganja sada se diže za još jedan viši nivo. Glavni cilj, rekao bih, ovog ministarstva treba da bude da se nastavi ravnomerni regionalni razvoj Srbije, jer mi nemamo investicije samo na ovom potezu koji se tiče Beograda i Novog Sada, gde je faktički, žila kucavica srpske privrede i naše ekonomije, i koji u najvećoj meri utiče u onome što je naš BDP, nego se ulaže i u Sombor i u Kikindu, i u Vladičin Han, i u Niš, i u Kragujevac, i naravno, i uu Novi Pazar i u Rašku i u Kraljevo, dakle, i na istok i na zapad i na sever Srbije u želji da u svakom delu Srbije učinimo život građana boljim.

Nauka i tehnološki razvoj predstavljaju takođe, važan segment koji treba regulisati u narednom periodu, i zaslužuju posebno ministarstvo, jer se mi nalazimo u nečemu što se zove četvrta industrijska revolucija, i ne samo da se nalazimo tu, nego da dajemo ozbiljan doprinos toj industrijskoj revoluciji zahvaljujući mladim ljudima koji se bave IT sektorom i koji su uspeli da izvoz od IT industrije podignu na nivo poljoprivrede, ili su već premašili malo izvoz koji Srbija ima od poljoprivrede. Želimo to da se nastavi, jer smatramo da je veoma važno da Srbija bude u korak sa svetom u toj oblasti, jer ukoliko, bismo propustili ove brze promene koje se dešavaju u ovoj oblasti, mislim da bi one postale nenadoknadive i da bismo onda tavorili u mestu, dok bi drugi nenadoknadivo odmakli od nas. Ovde je jako važno da će ovo ministarstvo biti prava podrška naučnoj zajednici, kao i to da će u okviru upravo ovog ministarstva funkcionisati fond za mlade talente, baš da bi se pogurala ta inovativnost, kreativnost mladih ljudi koji zaista su, ne ravnopravni sa svojim vršnjacima iz sveta, nego su vrlo često i daleko ispred njih.

Dakle, ovo bi bile neke osnovne promene koje se tiču postojećeg Zakona o Vladi, međutim, ipak, želim da završim onim kako sam i počeo ovo izlaganje, okolnosti u kojima će Vlada, ukoliko bude dobila podršku poslanika, su vanredne okolnosti, neke oblasti upravo zbog vanrednih okolnosti moraju da budu izdvojene i da im se posveti posebna pažnja. Neke druge oblasti, a sve su nam važne, moraju biti reorganizovane, ali ova vlada, koja će nadama se, biti izabrana naredne nedelje, bar što se nas iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, ima jedan važan i krupan zadatak, jer to nije lak posao, a to je da svima i svuda poruči jednu jasnu i glasnu rečenicu, koja glasi – ovo je naša zemlja, u njoj odlučuju naši građani, za njih radimo i za njih se borimo. Sve vas poštujemo, ali Srbija nam je preča od svega. Hvala vam.

Mogao bih da kažem i da počnem time da, čudi me kako niko od poslanika nije reagovao na način da je kolega govorio o SPC na jedan nedostojan način, pa pošto smo to čuli već pet puta, pa evo i ja da kažem to. Zaista je nedostojno.

Nema smisla tako da nastupate, a još manje ima smisla da se predstavljate kao zastupnik Vojvođana. Možda Vojvođana onih profesionalnih ili onih koji se nacionalno tako osećaju, tako da, ali ljudi koji žive u Vojvodini… Dakle, 2,3% ljudi koji žive u Vojvodini je glasalo za tu listu koju vi predstavljate i sada vi predstavljate svih ostalih 98%. Šta? Po kom osnovu?

Dakle, tu postoji ozbiljna razlika između vas, recimo, nas ili ovih koji predstavljaju Veljka Belivuka, što smo imali prilike danas da čujemo.

Vidite, mi kada kažemo da je nama lider Aleksandar Vučić, mi onda vidimo šta on govori, pa to prenosimo ovde u Skupštinu, a oni kojima je lider Veljko Belivuk neka slušaju šta on govori, pa to prenose ovde u Skupštini, da svi čuju šta kaže Veljko Belivuk, koji na istom suđenju sa jedne strane kaže da nije počinio sva ona krivična dela koja mu se stavljaju na teret, što smo videli svojim očima da je počinio, da se nije cerekao dok je držao za glavu čoveka kome su posle glavu odrubili. To nije počinio, iako smo svi tu sliku videli, ali jeste sve ovo što niko nije video i niko nije čuo i što on ponavlja kao papagaj, ali je našao svoju političku podršku, iako je Aleksandar Vučić pet puta demantovao da se ikada u životu video sa njim. Nema veze, ako je rekao Veljko Belivuk to je tako, jer oni bezuslovno veruju Veljku Belivuku, baš kao što mi bezuslovno verujemo Aleksandru Vučiću i svako ima svog lidera. Neko ima Veljka, neko Aleksandra. Svako po meri.

Ne možete, dakle, govoriti u ime Vojvodine, jer vas Vojvodina za to nije izabrala. Lako je, i ovo je neverovatna lakoća neodgovornosti, da kažete - uvedite sankcije Rusiji, to mora da bude prva odluka Vlade i onda šta radimo drugog dana, šta radimo trećeg dana, šta radimo šestog dana, kada budemo imali tenzije i unutar zemlje i van zemlje zbog toga?

Ja želim zbog građana koji ovo prate i zbog kolega poslanika koji slušaju - a zašto ne ispričate ljudima šta je ono što sledi posle toga? Šta je sledeći korak? Pa, nije sledeći korak da kažete - e, svaka vam čast, vidite šta su uradili, kako oni kažu, sada ste na pravoj strani istorije. Sledeći korak je priznajte realnost, odrecite se Kosova i Metohije. Ja znam da to vama nije problem, ni onima sa kojima politički sarađujete, ali velikom broju građana Srbije to jeste problem i ne želimo da se odričemo svoje teritorije.

Kada kažemo da postoje dve pokrajine, pa valjda svi znaju na koje se dve pokrajine misli. Ali, ni tu nije kraj. Postoji i treći korak koji će da kaže - priznajte da ste genocidni narod, priznajte da ste počinili genocid u Srebrenici. To su sve koraci, jer jednom kada tako krenete, put je vrlo jednostavan.

S druge strane, kažete kako će ekonomija da strada i to je tačno. Osamdeset posto naše ekonomije jeste naslonjeno na EU, ali je skoro sva ta ekonomija, odnosno 99% te ekonomije naslonjeno na energente koji dolaze u Srbiju iz Rusije. Sada ja vas pitam, evo, meni nije jasno, za nas kao građane ove zemlje kojima niko ne dozvoljava da budu slobodni, u čemu je razlika da fabrike zatvore zato što će reći - ne, ne, bili ste nevaljali, niste poslušali naše poruke koje smo vam slali sa zapada, pa ljudi ostanu bez posla, ekonomija nam propadne ili da se te fabrike zatvore zato što više nemamo energente iz Rusije? U čemu je razlika? Rezultat je isti i zato mi pokušavamo da vodimo politiku koja je jedino prihvatljiva za državu Srbiju, a to je da očuvamo svoju poziciju, da slobodno određujemo kako ćemo i sa kim da sarađujemo, a ne da poslušnički slušamo šta nam kažu, pa da to realizujemo.

Čemu izbori? Čemu Vlada? Čemu ministarstva? Čemu Skupština? Pa, ne treba nam ništa. Sve ukinemo, jedna kancelarija, jedan laptop, jedan telefon. Znači, za brze poruke dobiješ, realizuješ i kraj.

Decentralizacija. Pa, vaš saradnik na projektu ulaska u parlament je bio na čelu komisije Vladine za decentralizaciju. Šta je decentralizovao? Ništa.

Meni je to interesantno da se vi nama stalno predstavljate kao nešto novo, pa ne, vi ste politički projekat Lige socijaldemokrata Vojvodine. Vi ste projekat Lige socijaldemokrata Vojvodine. Pa, ne možete, to je sve ono što su oni radili 16 godina vlasti u Vojvodini, pokrajinske vlasti, a bogami, na jedan posredan način i republičke vlasti, na nivou državnih sekretara, eto tog direktora te kancelarije i šta već.

Da ukinemo ministarstvo za EU? Pa, nećemo da ga ukinemo iz istih argumenata za koje sam vam rekao vezano za Rusiju.

Ja ne razumem zašto ovo radimo? Ako već želite da vršite nekakav pritisak, zašto vršite pritisak na svoju zemlju? Hajde da izvršimo pritisak na one i levo i desno i istočno i zapadno, da razumeju poziciju Srbije, a ne da vrimo pritisak na vlast u Srbiji, da prihvati stavove istoka ili zapada. Pa, šta radimo mi, za istok i zapad ili za svoju zemlju? Valjda je to suština.

Zašto ne kažete šta je sve investirano u Vojvodinu u poslednjem periodu? Zašto ne kažete o prugama, putevima, tunel kroz Frušku Goru, svim tim velikim kapitalnim investicijama o kojima se samo pričalo dok ih predsednik Vučić nije realizovao i krenuo u realizaciju, zajedno, naravno, sa Vladom Srbije. Zašto to nije tema, nego se ide sa tom pričom mi Vojvođani, ne znam ni ja šta? I na kraju krajeva, ja znam za terazijske Crnogorce, a mi smo stvarno nešto Bogu zgrešili kada smo dobili i terazijske Vojvođane.

Mislim, kad se već pozivate na tu Vojvodinu i Vojvođane, pa za te autonomaše koje predstavljate ovde, pa nema veće uvrede nego da ih predstavlja neko iz Beograda. Vi ste u potpunoj kontradikciji. Aplauz će ići na kraju. Strpite se, evo sad ću. Samo polako, nemojte biti nestrpljivi, polako, tek smo počeli.

U svakom slučaju, Vojvodina kao autonomna pokrajina danas ima budžet od preko 100 milijardi dinara u vreme kada je politička organizacija koje je podržala gospodina Olenika bila na vlasti, nije dobacila ni do 70. Toliko o pokrajinskom budžetu.

Koliko su davanja iz republičkog budžeta, to je tek posebna tema koju svi svesno prenebregavate, svesno to radite, želeći da od Vojvodine napravite ono što ona nije, da je ona ugrožena. Od koga? Pa, od rođene države. Istina je, to radite.

Suština je u tome da vam to ne veruju čak ni građani Srbije koji žive u AP Vojvodina. I otuda vama 2,3%, otuda ste se predstavili kao manjinske lista, otuda je pokušaj da se na popisu od Vojvođana pravi nacija i sve ostalo. Otuda sve to.

Ali, džaba i vi, kao i mnogi drugi, terate ljude da biraju da li da veruju vama ili svojim očima. I to vam je isto kao i ovi Belevukovi portparoli ovde u ovoj Skupštini, koji nažalost, eto, postoje, koji nas teraju da verujemo u sve reči Veljka Belivuka i u to da nije učestvovao i krivičnim delima za koja postoje fotografije da je učestovao, gde se sam slikao i cerekao i sad kaže da nema veze sa tim i to je verovatno razlog zašto su te fotografije toliko zasmetale svima, upravo onima koji danas govore i citiraju Veljka Belikvuka, jer je razotkriveno upravo ovo što sada rade. I šta je rezultat? Da Skupština Srbije ima poslenike kojima je lider Veljko Belivuk i koji njegovu reč pronose u ovom parlamentu. Ja im čestitam na tome, mislim da su ponosni verovatno na svog lidera, prema svecu i tropar.

Što se tiče vašeg lidera i čoveka koji je osmislio celu ovu akciju vašeg ulaska u Skupštinu Srbije, Nenada Čanka, nemate podršku, nećete je ni imati. Znaju ljudi šta je u Vojvodini urađeno i znaju da je priča: „di su naši novci“ završila odgovorom: „pa, kod vas su naši novci“. Hvala vam.

Ja se zaista divim vašoj hrabrosti da vi postavljate pitanje bilo čijeg legitimiteta ovde. Dakle, vi koji ste projekat LSD Vojvodine, koja nije smela samostalno da izađe na izbore, nego ste uključili Demokratski savez Hrvata, uz njihovu logističku podršku, dakle LSD Vojvodine, i onda kažete dobili ste lično glasove. Gde se to lično glasalo za vas? U Beogradu, gde živite? Pa su onda brojni Vojvođani iz Beograda pohrlili na biračka mesta da glasaju za vojvođansku listu i vas lično, i to se otprilike desilo na izborima, a mi nemamo legitimitet.

Da, narod glasa za Aleksandra Vučića. I šta s tim? Što vi niste svog lidera istakli, pa se ponosite njime? Mi se našim liderom ponosimo. Nemamo potrebe da ga, kao ovi kada imaju mitinge, guramo u šesti red da ga niko ne vidi ili da kažemo - pravimo skup, ali nemoj ti da se pojaviš, ako ti dođeš razići će se ljudi. Ne.

Mi se ponosimo Aleksandrom Vučićem. Naravno da smo ponosni na to što se nalazimo na listi koju on nosi i što smo u poslaničkoj grupi koja nosi njegovo ime. Ja se nadam da će i ovi da naprave, danas koji su se javili, poslaničku grupu Veljko Belivuk, pravimo ćevape od ljudi ili već kako hoće da je nazovu. To bi bilo adekvatno, onome što su govorili danas ovde, jer to je njihov lider, pa verujem da se i oni svojim liderom ponose.

Što se tiče Novaka Nedića i svega što ste rekli, molim vas podnesite prijave odmah. Advokat ste, pa vi znate da je to ozbiljno krivično delo za šta ga vi ovde optužujete. Još ćete ispasti da ste jatak, naprednjački, da znate da je on krivična dela činio, a vi nećete da ga prijavite, pa još vi da odgovarate, na kraju. Nemojte to da radite.

Ja znam da ne možete odgovarati za ono što ste rekli ovde u plenumu, mada se i to dešava, pa Marijan Rističević odgovara i kažnjavaju ga na sudu za ono što je rekao ovde u Skupštini što do sada po Ustavu nije moglo, ali eto ima sudija, nezavisno je pravosuđe pa sada mogu da tumače i Ustav kako im padne na pamet. Suština jeste u tome, dakle, prijavite to, neka se raščisti, samo nemojte, molim vas, i vi sada da mi citirate Veljka Belivuka i slične lidere opozicione ovde da bismo došli u situaciju da sada Novak Nedić, isto neki takav rekao ne znam ni ja gde. Nema smisla.

Što se tiče legitimiteta, imali smo ovde i lažne Vlahe, sada imamo beogradske Vojvođane, svašta je ova Skupština videla, ali da osporite legitimitet ljudima čiji je kandidat za predsednika uzeo skoro 2,5 miliona glasova i da kažete – vi ne vredite ništa itd. Mnogo manje vredimo od predsednika Vučića, ali ja verujem da vi i vaši lideri imate toliku vrednost da bi vas ovde bilo bar za jedan više. Ja vam čestitam na vaše 22, 23 hiljade glasova u Vojvodini. Nikada nisam to dovodio u pitanje kao nekakav problem, nego samo kažem da nemate pravo, ne postoji legitimitet, imate pravo da govorite u ime Eskima, ako hoćete, nije u tome stvar, ali nemate legitimitet da govorite u ime cele Vojvodine. Koga je od vas Vojvodina izabrala? Gde? Na lično ime u Beogradu? Nemojte.

Dakle, u tom kontekstu samo sam želeo da reagujem i da vam ukažem na tu činjenicu da nemate pravo da se pozivate na to da ste predstavnik Vojvodine i da sada u svakom aktu koji ćemo ovde usvajati u narednom periodu, videćemo koliki je taj period, tražite reč Vojvodina, pa da kažete – ne spominje se Vojvodina. Vojvodina je Srbija i sve što se odnosi na ostale delove Srbije, odnosi se i na AP Vojvodinu, kao njen sastavni deo, AP koja je apsolutno integrisana u državno-pravni sistem Republike Srbije. I to je to. Tako da gde god Srbija to je i Vojvodina. Ja verujem da vaši lideri i dalje pevaju one pesme – to davno beše, sećam se ja kada je na Dunavu bila granica, to su bili dani sreće, što se nikad vratiti neće, ali još na tome radim ja. Džaba vam posao, džaba radite, to je zakucano. Od ta posla nema ništa, ni republika, ni samostalna država, ništa od toga što priželjkujete, ništa od toga što sanjate, ništa o tome što radite, da li ćete na Terazijama da pravite neku novu Vojvodinu, to je sada već vaša stvar, ja u to ne bih da se mešam. Hvala.

(Aleksandar Olenik: Član 107. stav 2.)

Krenuću od ovoga na kraju. Ovo je ključna laž koja je sada izrečena i koja je veoma važna. Narod to ne razume, verovatno, zato što nisu svi ljudi pravnici, ali pravnici razumeju u čemu je caka.

Pogledajte šta je rekao prethodni govornik. Svedočenje Veljka Belivuka, to je ovaj čiju poslaničku grupu će da naprave ovde, svedočenje, ponavljam, Veljko Belivuk nije svedok, Veljko Belivuk je okrivljeni.

Zašto se kaže „svedok“? Zato što je obaveza svedoka u postupku da govori istinu, a pravo okrivljenog je da se brani i laganjem, a tim se pravom on obilato koristi.

Sad, pogledajte ovu podvalu. Rekao bi čovek, onako, pa dobro, svedočio je Belivuk. Ne, nije on svedočio. To je bila njegova odbrana.

(Radomir Lazović: Evo vam pitanje, odgovorite na njega.)

To je bila njegova odbrana, on ima pravo da kaže i da je zajedno sa Vučićem ubio Kenedija. On ima pravo da kaže šta god hoće.

Stvar je u tome što je on stvari postavio u sledeću ravan – nisam učestvovao ni u čemu što mi se stavlja na teret, a videli smo svi one fotografije šta je radio i kako je radio, ali ću da vam pričam o onome što me niko ne pita. To je njegova odbrana i on misli da će na taj način sebe najbolje da odbrani. To je njegovo pravo.

Problem je u tome što je on našao pratioce, našao ljude koji ga podržavaju ovde u ovom parlamentu i koji nama ovde poput apostola prenose njegove reči. On je njihov Mesija i oni danas dolaze ovde i prenose nam reči Veljka Belivuka. Za slučaj da neko nije čuo oni će da prenesu šta je on rekao.

Šta će da se desi, gospodine Lazoviću, ako se pojavi neki okrivljeni koji kaže da ste vi zajedno sa njim planirali ne znam ni ja šta?

(Radomir Lazović: Jel to pretnja?)

Ne, ne, ja vas pitam. Stavite se vi u tu situaciju.

Vidite kako smeta kad je sopstvena koža u pitanju.

Jel vidite kako je to strašno?

(Radomir Lazović: Znači, jeste pretnja?)

Ne.

(Radomir Lazović: Pa, kako onda?)

Nego paralela.

Paralela, gospodine Lazoviću.

Evo, vi, ja, ko god nađe se u situaciji da jedan okoreli kriminalac kaže – taj i taj je sa mnom radio to i to, iako ga niko za to ne pita. Jel vi stvarno mislite da svakom kriminalcu i svaku njegovu reč treba tek tako verovati kao što vi verujete Veljku Belivuku, a pritom nije svedok? Obmanuli ste građane. Nije svedok. To je suština.

Što se tiče rokova, jesmo li mi u roku ili nismo u roku? Ako nismo u roku idemo na izbore, gospodine Lazoviću, a da li će onda lista Veljko Belivuk da pređe cenzus ili neće, videćemo.

Dakle, ako smo u roku, u roku, smo. Ako nismo u roku, nismo u roku. Znači, ne možete – na kraju ste roka ili na početku ste roka. Mi smo u roku.

Struktura Vlade – što niste pročitali kako funkcionišu državni sekretari u zemljama u kojima ste nabrajali broj ministarstava, koja su ovlašćenja državnih sekretara i koliko ih ima. Što to niste uradili, pa biste onda došli dotle da njihovi državni sekretari imaju mnogo veća ovlašćenja nego što imaju recimo naši državni sekretari i da manjim brojem ministarstava, a većim državnih sekretara faktički imate sličnu ili istovetnu strukturu, ali nema veze. Lepše zvuči – ovde je 11, ovde pet, ovde ne znam šta.

Znam da biste vi napravili efikasniju Vladu u smislu broja ministarstava. U to sam uveren. Vi biste imali jedno ministarstvo, ministarstvo za slušanje Viole Fon Kramon. Ostalo ne treba. Kako kaže Viola, tako se uradi i tačka, završeno i sve u redu. To bi bila najefikasnija Vlada, samo što je narod neće jer ovaj narod želi da sam bira svoju Vladu, a ne da ima poslušnike koji će da izvršavaju ono što spolja se govori.

Tek ćemo da vidimo da li će biti novih zapošljavanja što se tiče Vlade i Uprave ili neće. Dakle, određenim preraspodelama može da se dođe dotle da ne bude nikakvih novih zapošljavanja, ali ja sam ponosan na činjenicu da ste vi naš novozaposleni. Vi ste slika i prilika novozaposlenog i upravo u Upravi, upravo u držanoj strukturi. Nije Uprava, u formalnom smislu, ali u državnoj strukturi.

Kaže – mladi nemaju para da iznajme stan. Pogledajte koja je to podvala. Sa jedne strane bruje mediji, svi, da imamo veliki dolazak ljudi iz Rusije i Ukrajine i da su zbog toga cene otišle u nebo, a sa druge strane vlast je kriva za to, jer valjda smo mi izabrali, Aleksandar Vučić je izazvao sukob u Ukrajini i sad evo nismo u stanju da primimo te ljude.

Ko to ima problem? Jel Dobrica Veselinović, možda, ima problem da iznajmi stan? Pa pet stanova ima, šta će mu da iznajmi još?

Teško mladi žive – 575 hiljada dinara je imala vaša nevladina organizacija prihod 2017. godine, sada ima 15 miliona 81 hiljadu dinara. Pa, vama je super. I, vi nama pričate o cenama. Vi nam pričate o tome kako se teško živi.

Evo, ja vam nudim javno da se zamenimo. Dajte meni tu vašu nevladinu organizaciju i prihode, a ja ću vama sve svoje prihode. Odmah napravimo ugovor kod notara, overimo, rešeno. Meni 20 miliona godišnje koje vi dobijate, a ja vama sve svoje prihode na godišnjem nivou i nikakav problem.

Uvećali ste 2.100% prihode vaše nevladine organizacije i to se teško živi. Šta bi bilo da se lagodno živi? Vlada je 2000. godine imala 36 ministarstava, 24 ministarstva 2001. godine, 27 ministarstava 2008. godine.

Svako ko stvara Vladu, svako ko formira Vladu, strukturu Vlade pravi onako kako misli da će najbolje da odgovori zadacima za koje smatra da će ih imati u narednom periodu. Mi smatramo da ova struktura može da odgovori onome što je cilj Vlade za naredni period.

Kažem, ne sumnjam ja da biste vi to sveli na jednu kancelariju za brzi odgovor Viola Fon Kramon – razumem i nije mi teško i tako bi funkcionisala Srbija, a ja verujem da to nekako i građani znaju pa ćemo da vidimo.

Ako je ovaj rok baš na izlasku kao što kažete, eto nama izbora, pa ćemo onda videti ko će gde i ko će šta. Ukoliko smo u roku i ukoliko u roku izaberemo Vladu, onda ćemo meriti da li je ova struktura Vlade bila adekvatna ili nije.

Na kraju, nemojte da podvaljujete narodu, nemojte da pričate priče o tome da je Veljko Belivuk svedok jer nije i nemojte da napadate porodice političkih protivnika. To što ste uradili, pritom znate da tako nešto ne postoji, ali nema veze, neće niko da vam odgovori, pa možete da pričate šta hoćete, to nije korektno, a sa druge strane, neistina je, kao što je i neistina da je svedok. Možda je on za vas svedok, možda ste vi bili Violini svedoci, sada ste Veljkovi svedoci – ja ne znam, to je vaše pravo, ali on svedok nije, nego okrivljeni koji će da odgovara za zlodela koja je počinio i to je razlika između nas i nekih drugih jer oni koji su osumnjičeni, a zatim okrivljeni za teška krivična dela nalaze se već iza rešetaka, a šta će tamo da pričaju i kako će da se brane to je već stvar njihovih advokata. Hvala.

Ponovo se ponavljaju neke stvari. Ne kažem da ne treba na njih da se odgovori, ali već je rečeno. Ponoviću. Ako se ponovo budu javljali, ja ću ponovo ponavljati.

Dakle, postoji određeni rok, a u tom roku vi možete da prvog dana roka ili poslednjeg dana roka uradite stvar koja vam je na raspolaganju, za koju ste ovlašćeni. Možete se koristiti svakim danom roka, prvim i poslednjim. Ne vidim šta je sporno. Ili smo u roku ili nismo u roku. Ako smo u roku, onda sve radimo na vreme, jer je ustavotvorac, zakonodavac, onaj koji je određivao rok dao rok za koji smatra da je adekvatan. Mi smo u tom roku. Ako nismo u roku, onda vas molim da to konstatujemo, da se razilazimo i da idemo na izbore. Treće opcije nema.

To je otprilike kao kada bi, juče sam o tome pričao, sud rekao advokatu – a što si poslednjeg dana podneo žalbu. Moje pravo kao advokata je da podnesem u roku koji mi je ostavljen, prvog ili poslednjeg, i to je to.

Da nemamo Vladu devet meseci, koliko ste rekli, šest meseci, prosto nije tako. Zaboravljate jednu činjenicu. Molim vas radi korektnosti, jer ste učestvovali u tome. Na zahtev opozicije smo prihvatili neke stvari za koje smo pretpostavljali da u praksi mogu da izazovu određene probleme, ali na insistiranje smo ipak to uvrstili u zakonodavni okvir i u Zakon o izborima narodnih poslanika - trostepenost odlučivanja, rokovi za podnošenje prigovora itd.

Srećom nije prihvaćena suluda ideja koja je dolazila od Saše Radulovića, da svaki građanin na svakom biračkom mestu može da traži obaranje biračkog mesta. To bi zatrpalo tih 8,5, koliko već ima, hiljada biračkih mesta. Dakle, napišete 10 žalbi po biračkom mestu, to je 85.000 žalbi. Kada će to da se reši? Ne bismo završili izbore nikada. Očigledno je to bila nečija ideja, sad pretpostavljam, nemam dokaze za to, ali prosto mi se čini, da se napravi jedan vakum i da se napravi jedan haos i da se onda na ulici odlučuje ko će da bude vlast, a ko opozicija.

Tu dolazimo i do ulice koja se desila 2016. godine kada je američki ambasador pozvao i sedeo zajedno sa predstavnicima opozicionih stranaka, neke su tada prešle, neke nisu prešle cenzus, a onda je traženo poništavanje izbora, onda su se oni dogovarali ko će kome da da glasove. To je ta direktna umešanost stranaca u naš izborni proces, ali u tome nismo učestvovali mi, nego vi.

Belgija dve godine nije imala Vladu. Funkcionisalo je. Namerno se uvećava, zaboravlja se jedan deo, prećutkuje se, drugi deo se prenaglašava ne bi li se napravio utisak, ne znam ni ja kakav. Ovo je jako važno.

U stranim kompanijama radi veliki broj naših sugrađana, naših komšija, prijatelja, građana ove zemlje. Ne možemo ići tako na strane kompanije. Hajde da ih pozatvaramo sve zato što su to zli stranci koji su došli da nas izrabljuju. Nije ovo prvi put. Imali ste takvu reakciju i u Vladičinom Hanu. U taj Vladičin Han je Vučić doveo fabriku. Niko pre njega i niko posle njega. Taman ljudi krenuli da rade, dobili neku platu, e sada ajde da zatvaramo. Zašto? Zato što su stranci.

Kontekst u kom sam govorio oko stranih kompanija, da li će da zatvore ili neće svoje kompanije, jeste kontekst gasa koji je bio spomenut, ako se sećate, ako ste pratili, jer je bila priča kako će oni da se naljute zbog našeg odnosa prema EU, pa će zatvoriti kompanije. Ja sam pitao – dobro, a šta ako zatvore se i domaće i strane kompanije, jer ne vidi gas da li je vlasnik fabrike građanin Srbije ili stranac? Dakle, gas ide u fabriku da bi se koristio za ono za šta je potreban toj fabrici, da li za proizvodnju, da li za grejanje, da li za ne znam ni ja šta. I u potpuno smo istoj situaciji.

To što vi imate tu tezu to je vaše pravo, i političko, i svako drugo. Ja nemam sa tim zaista ništa da polemišem, ali prosto zbog građana je potrebno reći da to, kako vi zamišljate da može da funkcioniše komunikacija sa strancima, prosto ne ide tako. Dakle, mi moramo da shvatimo i ja znam da naši ljudi moraju da čuju, ja znam da to prija uhu, ja znam da je to udaranje na emocije, ja znam da svi građani Srbije mnogo vole svoju zemlju, da građani Srbije imaju mnogo toga da zamere predstavnicima briselske birokratije kada nam se obraćaju i kako nam se obraćaju, ali ona je takva kakva je i mi sa tom briselskom birokratijom moramo da komuniciramo, jer je to u interesu naše zemlje.

Nije interes ni reći, ni zalupiti vrata njima, ni zalupiti vrata istoku i zato tražimo taj uzan prolaz za politiku koju vodimo, a ovo su laka rešenja, a kada su laka rešenja davala rezultate? Šta je to lako u životu što možete da uradite, a što je važno i što će vam doneti neki prosperitet? Sami se, evo, zapitajte – jel lako završiti školu, jel lako završiti fakultet, jel lako dete vaspitati? Ništa od toga nije lako. Onaj ko to radi lako radi pogrešno.

Što se tiče toga šta smo radili za domaće privrednike itd, evo jedna samo vest, dakle, Zakonom o porezu na dohodak građana, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje od 1. marta prošle godine predviđene su olakšice za poslodavce, pa poslodavac koji u periodu od 1. marta do 31. decembra 2022. godine zaposli lice koje nije imalo status zaposlenog itd. oslobađa se plaćanja 70% poreza na zarade i 100% doprinosa na PIO prilikom obračuna isplate zarade za ovo lice itd. Takvih imate još zakona koje smo mi ovde usvojili u prethodnom mandatu itd, tako da treba čitati i nešto drugo, osim „Alana Forda“.

Postoje domaće banke. Lepo zvuči kad kažete, jer ljudi znaju, da su većinu banaka u privatizaciji kupile strane banke itd. Vi sad kažete – sve su banke strane. Nisu, dakle postoje i „Poštanska štedionica“ i AIK banka i to je to. Ali, nije to naša krivica, to je nasleđeno stanje.

Sa druge strane, to je bila politička volja, čak ne ni političkih stranaka. Tada je narod tako glasao, smatrao da je to dobar put. Šta da radimo? Opterećenja zarada sa 64% na 59,4%.

Takođe, pomoć privrednicima. Pomažemo i mladima, pomažemo i penzionerima. I, sad opet dolazimo u jednu kontradiktornu situaciju, ne vi lično, ali da nam se sa jedne strane upućuju kritike zašto pomažemo, a onda se kaže – a, što ne pomažete svima, što ne pomažete i ovima i ovima i onima? Onda, stvarno se čovek zapita, šta uopšte on da radi?

Mi nećemo biti na vlasti onoga momenta kada građani Srbije budu to odlučili. To nije sporno. Na izborima, dakle, zna se kako i na koji način i tu će stvar da se završi.

I to čekanje Godoa koje se ponavlja iz godine u godinu. Evo sad će, evo sad će. Evo, sad ih teraju, sad moraju ovo, sad moraju ono. Ništa od toga se nije desilo. Znači, ta priča se ponavlja godinama. Evo, 10 godina jedna te ista priča – evo, samo što nisu. Pa, nećemo priznati nezavisnost Kosova, to je predsednik rekao milion puta.

Znači, ne radi se uopšte o tome, to uopšte nije tema. Iako je tema to da ne budemo na vlasti, pa dobro, nećemo biti na vlasti, ali onda i vi treba da brinete kao građanin ove zemlje, jer ako zbog toga što mi odbijamo da tako nešto uradimo, a šta god to bilo, neko sa strane može da utiče da se promeni vlast u ovoj zemlji, onda je ova zemlja u problemu, jer na vlasti neće biti oni koje narod hoće, nego oni koji će doći tu da poslušaju te naloge. Neki se i danas preporučuju, a to preporučivanje ćemo slušati i ubuduće.

Najzad, koncept koji ste sami rekli bi bio glomazniji od onoga koji smo mi ponudili koji ste kritikovali kao glomazan. To što vi četiri, pet oblasti smestite u jedno ministarstvo, to ne znači da vi po vertikali ne možete da imate, možete da nemate, da se pravilnije izrazim, organizaciju za tu oblast. Bio bi jedan ministar, ali bi ste po vertikali morali da imate kompletnu upravu za to ministarstvo da bi delokrug i nadležnost mogle da budu realizovani.

Dakle, da je to tako kao što vi kažete, onda bi bilo dovoljno da imamo pet ministarstava. Sad hajde, nabijemo sve u jedno, zvaće se ministarstvo pa nabrajamo do ujutru zašta je sve i to je to. Tu dolazimo do ključne stvari – smanjili ste na 15. Pa, možete da smanjite i na pet, nije to sporno. To je sada stvar koncepcije. Kada vi budete bili u prilici da formirate Vladu, ta Vlada će imati koliko ste rekli članova, 15 ili koliko već.

(Svetozar Vujačić: Znači, nikad.)

To će narod da odluči. Ja ne kažem da je nikad. Kad narod bude rekao, to će tako biti.

Ali, drugu stvar radite, isto kao što je radio kolega pre vas. Vi nećete da kažete kakve je struktura vlada koju uzimate za primer ili kontraprimer nama. Dakle, kakva su ovlašćenja i koliko ima državnih sekretara u vladama sa malo ministarstva?

Njihovi državni sekretari u različitim oblastima u tom ministarstvu bili bi u rangu ministra kod nas po ovlašćenjima i odgovornosti. Dakle, nije to baš da to tako može da se, hajde moderno rečeno, zipuje ili kompresuje u jedno i onda da kažemo eto, to je to. Jer, da je tako, onda jedan član, dva člana, tri člana Vlade, dvojica su kvorum i ćao. Ili dvoje je kvorum i ćao đaci.

Dakle, ovo je naš koncept za koji mislimo da je dobar. Naravno da je vaše pravo da imate suprotno mišljenje, ali samo ne želim da ostanu bez odgovora navodi koji jednostavno ne stoje i da koliko-toliko mogu da pokušam da ukažem na nešto što lepo zvuči, a suštinski ne može da funkcioniše i nije tako.

Mislim da nam je u ovo vreme mnogo važnije da budemo odgovorni, nego da pokušamo da, kako se to popularno kaže, postignemo neki politički poen, laki poen, nečim što građani žele da čuju. Ali, građani svakako žele da čuju da se administracija smanjuje, da ovo, da ono i sve je to u redu. Mi se ne nalazimo, i kolega Đukanović je govorio o tome, dakle mi se ne nalazimo u redovnim okolnostima, mi se nalazimo u vanrednim okolnosti. Ne u vanrednom stanju u formalnom smislu, ali okolnosti oko nas i u društvu, u okruženju u kome živimo su vanredne, ratne i mi moramo i svoju upravu u skladu sa tim da formiramo. Hvala.