Pa, imam dva minuta i mogu da govorim ja dva minuta, nije u tome problem. Problem je u tome što vi ne možete da obezbedite red u sali.

Boro, kako je biti iza brave? Hajde nam prenesi iskustvo kako zvuči „škljoc“ kada te stave iza brave?

(Borislav Novaković: Dođi ovamo da ti kažem!)

Član 106. stav 2. Niko ne može ometati govornika.

Dakle, kada je gospodin dobio reč…

(Aleksandar Jovanović: Možeš glasnije? Ne čuješ se dobro.)

Ti se čuješ do ovde, opušteno, u svakom smislu. U svakom smislu se čuješ do ovde. Oči suze.

Dakle, ono što je problem, a to je da niste reagovali kada je kolega morao da završi pre pet minuta koliko ima svoj govor, jer imamo poslanike koji kada vide da ulaze novinari prosto imaju neku potrebu, nekakav poriv da sprovode performanse. To smo imali juče. To smo imali danas.

Ja nemam problem da se ukaže na to kada neki od naših poslanika dobaci ili bilo šta drugo, ali tražim da primenjujete isti aršin za sve. Znači, ne možemo tako, ne može da se urla, da se dobacuje, da se prekida i onda da kažete - e znate, okrenete se na ovu stranu i kažete, hajde sada da razgovaramo i ne znam, svi da se smire. Ta briselska, birokratska poruka obe strane je nešto što me stvarno iritira.

Dakle, apsolutno ne postoje dve strane, postoji neko ko je urlao.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje.)

Evo, ovaj urla i sad, Ćuta urla.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje, iziritiran.)

Evo, pogledajte. Pa, dobro, Ćuto, ja znam, pazi 11,00-11,30 časova je, kad pre bre? Imaš više „rubina“ u sebi nego „Saiko“.

Ali, ono što jeste poenta, dakle molim vas samo da primenjujete apsolutno iste aršine kada su jedni i drugi u pitanju. Znači, ne može čovek da ustane i da mi viče da sam „đubre“ i onda traži da ja ne znam šta uradim. Šta ja da radim? Zašto ja nisam kažnjen? Zato što je on meni rekao da sam „đubre“ ili zato što sam „đubre“ pa treba da budem kažnjen? Ne razumem?

Prema tome, isti aršini za sve i neće biti nikakvih problema da nastavljamo. Ovaj performans i nije ujedinjena opozicija, nego Šolakova opozicija koja je imala za potrebu da pokaže kako brani njegove medije i kako će da se bore za njegovu frekvenciju. Samo ovo neka sprovedu u Luksemburgu, tamo im možda daju frekvenciju, ne znam kako se zove to njihovo to telo koje dodeljuje frekvenciju u Luksemburgu, pa tamo neka traže frekvenciju, pošto im je tamo i sedište. Hvala.

Ja moram da kažem da imam čast sada da uđem u polemiku sa nekim ko nam se predstavio kao lider te stranke nedavno pre dva dana na sednici Administrativnog odbora, da je to liderka te stranke. Ima pomoćnika koji je na mestu predsednika, ali to je verovatno nebitno.

Niti se ko reciklira, niti se…

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

A što dobacujete odmah? Nisam ni počeo, a vi ste već počeli.

(Srđan Milivojević: Ne razumemo vas.)

Zato ja vas razumem i znam tačno šta vam treba.

I dalje poziv za zagrljaj i ljubav stoji. Ljubav i zagrljaj ćete uvek dobiti od nas, za razliku od onih koji samo koriste stanje u kome ste. Mi vas zaista volimo.

Ono što jeste poenta to je da mi je drago da imam priliku da polemišem sa nekim ko je lider te organizacije. Ono što mi je, takođe, drago to je da sam prošao mnogo bolje od, recimo, Vide Ognjenović, pošto je Vida Ognjenović taj reciklirani kadar koga su najurili iz te stranke, kao što su najurili kompletnu omladinu iz te stranke kada nije glasala onako kako su oni zamislili, kao što su najurili sve živo i na kraju je pala knjiga na tri slova i sada vidimo kako to izgleda.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Izvolite?

Ne, morate razgovetnije. Ne čujem vas.

Ja nemam problem i ovako da polemišemo. To je u redu.

Ja volim kada elita pokaže kako zamišlja elitnu raspravu. To je odlično. Nemojte da ih ometate u tome. Neka pokažu kako elita izgleda, posebno kada to radi onaj ko je najinteligentniji, najobrazovaniji, najelokvetniji, najsposobniji predstavnik te elite, a to je kolega koji upravo dobacuje.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Naravno da ne možete da uzvratite jer ste vi toliko dominantni da ja vama ne mogu ni da se približim.

Dakle, izbacili ste iz stranke sve da biste ostavili vas nekoliko. Podelili ste poslaničke mandate i sada ste zadovoljni, a sada već tražite sa kim ćete u novu koaliciju, ko će ponovo da vas prevede preko cenzusa, pošto oni koji su to na prethodnim izborima uradili ne pada im na pamet da ponove takvu grešku.

I vi nama držite lekcije o tome kako treba da uredimo našu stranku? Malo vam je to previše. Što bi rekao naš narod: mnogo je mačku goveđa glava. Mnogo je mačku goveđa glava.

Što se tiče svega ostalog, ponovo koristite mrtve, koristite decu, koristite sve žive ne biste li…

(Dragana Rakić: Vi koristite mrtve.)

Koji mrtav čovek je glasao za nas? Kako se zove? Koje ime i prezime taj čovek nosi? Dajte, recite.

(Dragana Rakić: Hiljade su u pitanju. Hiljadu mrtvih glasa za vas.)

A, hiljade mrtvih glasaju za nas!

Znači, opet lupetate napamet, po običaju. Samo nemojte da vičete i pretite, sve ostalo je u redu.

(Predsedavajuća: Samo pripazite na vreme. Znam da su vas prekidali, zato sam vam obezbedila dodatno vreme, ali završavajte.)

Hvala vam na tome što imate razumevanja, nije nikakav problem.

(Srđan Milivojević: Častite ga sa pet minuta.)

Evo, opet nastavljate.

Ja ću završiti za dva minuta, ali, kako bih vam rekao, kao u fudbalu, imate onu nadoknadu vremena.

(Nebojša Cakić: Između tri ili dva.)

Evo i Cakić, šta je problem? Što me prekidate? Hoćete o vama da pričam? Hoću, samo se pripremite, jedva čekam.

Nema nikakvih problema, ovakvu polemiku možemo do ujutru da vodimo, zato što ovako, na ovaj način, građani imaju priliku da vide koliko izmišljaju i koliko lažu kada govore kako ih neko ometa, kako ne može da se govori. Evo, ljudi sada imaju prilike da vide ko ne može da govori i zbog koga ne može da govori i zašto ja ne mogu dva minuta da izgovorim za dva minuta, nego tri minuta i 52 sekunde pokušavam da kažem ono što je trebalo da kažem u dva minuta. A to je zato što mi se stalno dobacuje, zato što se stalno postavljaju nova pitanja.

Ja vam se draga moja, genijalna gospodo, od srca zahvaljujem na tome što ste demonstrirali građanima ko je taj koji pravi haos u Skupštini.

Zaista je duhovito, ja nemam drugi izraz da kažem nego duhovito, kada čovek koji je bio direktor u Leskovcu kao kadar SPS i to fabrike, Društvenog preduzeća „Pionir“ u Leskovcu 90-ih, neko proziva za 90-te. Pa je 2000. godine postao direktor RFZO, tada kao član jedne stranke DOS-a. Valjda je to taj bivši režim, strašni, itd. Pa i danas u našem režimu, kolega je deo režima, zato ja prema njemu ovako sa posebnim uvažavanjem govorim, on je direktor u RFZO, pomoćnik direktora, sad mu nude drugo radno mesto da bude šef filijale, tako da je on vrlo uvažen član režima SNS, SPS i ostalih koalicionih partnera. Dakle, vi ste naš sastavni deo i to je bitno.

Ali, pošto mi posebno vodimo računa o tome kako se ponašaju ljudi koji pripadaju našoj koaliciji. Ja ću vas samo zamoliti plaćajte parking kartice u Leskovcu. Nalepnica koju ste dobili vas ne oslobađa plaćanja parkinga u Leskovcu. Morate redovno da plaćate i ne treba da se žalite javnom preduzeću što vam naplaćuju kazne, jer ta kartica vam samo garantuje pravo da parkirate ispred ove zgrade kada je zasedanje ili imate obaveza u Skupštini ili van nje.

Dakle, i vi i svi ostali niste dobili imunitet od plaćanja parkinga u gradovima u kojima živite.

Prema tome, kao pripadnik režima molim vas da se ponašate odgovorno. Nemojte posle nama da beleže sve te vaše gahove i da mi zbog toga stradamo, a kao pripadnik režima 90-ih setite se gde ste bili, šta ste radili, a neke stvari ste još tada prihodovali, što nije sporno, po niskim cenama, rešavali svoje stambeno pitanje, itd. Tako da se sa setom sećajte tih 90-ih. Nemojte tako oštro o njima. Hvala vam.

(Nebojša Cakić: Replika.)

Ja sam o stranci u kojoj je gospodin Lutovac govorio, u kontekstu odgovora, dakle, ne zato što ja želim da ja pričam o toj stranci niti me ta stranka zanima na bilo koji način, ali vi ste se, odnosno liderka vaše stranke se na neki način osvrnula na rad SNS, pa sam imao potrebu da odgovorim.

Sve ovo što je kolega Martinović rekao je tačno, ne znam zašto se toliko žestite…

(Zoran Lutovac: O mafiji?)

Ono što je rekao gospodin Martinović, a ne ono što vi kažete…

(Zoran Lutovac: Precizirajte ako možete.)

A što ne možete da izdržite da saslušate? Što ste nervozni?

Ne može, gospodine Orliću, ne može, ali pustite molim vas, koleginica Božić je predsedavala, niste bili tu, dakle, pustite neka vide ljudi kako to izgleda. Pustite neka dobacuju. Pustite neka prekidaju. Neka vide ljudi odakle dolazi sav onaj nered u Skupštini, a na svojim medijima pričaju o tome kako su oni jadni ugroženi, kako ne mogu da progovore. Pa, idu oni tekstovi, bombastični, naprednjaci podivljali i tako dalje. Evo, neka vide ljudi sami, bez bilo čijeg posredovanja, neka vide svojim očima ko divlja i ko ne može da izdrži. Evo, minut i 20 sekundi ne mogu da izdrže. Odlično je to, neka tako i bude.

Dakle, nisam govorio o tome ni ko je bio na čelu DS, ni ko je vodio, ni kako je vodi. Dakle, govorio sam u odgovoru ono što sam smatrao da treba da kažem. Nisam nikada bio neki veliki ljubitelj te stranke, mada sam do nedavno imao poštovanje prema njoj zbog njene snage, veličine, ljudi koji su je činili. Upravo zbog toga mislim da ste vi danas najbolji dokaz erozije te stranke, jer nikada nijedan, ne šef poslaničke grupe, nego predsednik DS nije sebi dozvolio ovde da čita govore i replike. Nikada nijedan, vi ste prvi koji to radi, a neka ljudi koji su ostali u toj stranci razmisle o tome i ko ih vodi i dokle ih je doveo. A vreme vam je završeno, vreme vam je isteklo, to znate i sami. Hvala vam.

Pa, dobro. Imali smo jutros performans u korist jednog tajkuna, onog koga su stvorili od video kluba do najbogatijeg verovatno Srbina ikad, a onaj ko ne zna o kome se radi i ko je Dragan Šolak, ima i tu među vama neke koje može da pita. Neki su nedavno i na nekim televizijama pričali o tome kakve probleme imaju s tim čovekom i na njegovim televizijama, u njegovim medijama, koliko su to slobodni mediji, kako vi kažete, i šta radi u golf klubu i kako se tamo ponaša.

Pa, proverite u svojim redovima o kakvom se liku radi, ali očigledno prva ljubav zaborava nema, pa se i Mišković mora, da se ne naljuti Mišković da ga nisu branili, da ipak pokažu neku reč, da kažu nešto o njemu, da kažu neku lepu, ne bi li na taj način zavredili njegovu pažnju, jer eto, ako bude zaradio tih niotkuda 50 miliona evra, kako kažu, možda se nešto nađe i za njih.

Prete im da Aleksandra Vučića određuje narod u Srbiji, kao što rejting vaš određuje narod u Srbiji. Rejting Aleksandra Vučića je danas preko 50%, rejting vaš je na nivou 1,2%. Ima više nevažećih listića nego glasova za vas i sada vi nama držite predavanje i objašnjavate nam kako bi vi želeli da se radi ovo ili ono.

Vi ste imali priliku da pokažete šta znate i u Vojvodini i ovde u Beogradu na nivou cele Republike i narod više ne želi da vas gleda. Ne razmišlja o vama kao političkoj opciji. Vi ne postojite u interesovanju naroda. Postoje nevažeći listići, a vi ne.

Kada pobedite nevažeće listiće na nekim narednim izborima, izađete sami sa svojom liderkom, ovim što viče da treba da ustanem kad mu ime spomenem, ne znam ni ja koliko, jer on u svojim očima mnogo vredi, jedino što to niko ne primećuje osim njega samog, pa ni u njegovoj stranci to ne misle što on misli o sebi. Kad pobedite nevažeće listiće, onda možete da pričate o tome kako mislite Srbiju da uređujete.

Ćuto, sad je već dovoljno, polako, „rubin“ radi, ali ne mora toliko, polako.

I Poslovnik i replika i svašta.

Replika, replika, replika…

(Aleksandar Jovanović: Ugasio si se.)

Ti meni nisi, čim si ustao osetio sam te, tako da mi nisi nikako nedostajao, baš je bio prijatan vazduh, ali šta ćeš. Ni erkondišni ne pomažu.

Znači, prvo, kakav je to način, ja verujem da u vašem nekom svetu, mikro svetu to što pričate je možda i duhovito, ja ne znam kako vi doživljavate to što govorite? Ko će koga da osvežava?

Ko će koga da osvežava i na koji način? Kako vas nije sramota? Juče ste tu ženu vređali, danas nastavljate da je vređate. Dokle? Šta izigravate vi ovde? Kako vas nije sramota? Ko će da je osvežava? Koja Vranjanka će da je osvežava i kako će da je osvežava? Odgovorite to. Hoćete, hoćete.

Kažete - niste krali, nego šta ste radili? Nameštali?

Vi ste ovde u ovoj Skupštini da ste vi vašoj koleginici rekli da to uradi. Zašto vi niste podneli ostavku? Nju ste izbacili iz Skupštine da biste vi danas ovde sedeli, da biste vređali Anu Brnabić, jer ste vi mnogo vredni, a ona ne vredi, pa ste nju naterali da ode zato što je uradila ono što ste po vašem priznanju vi rekli. Vi, priznali ustali i rekli da ste je ovlastili da glasa umesto vas. To su vaše reči. Ja vas citiram.

To šta znate i koliko znate, pošto se ponašate kao veliki advokat i veliki pravnik, time ste pokazali koliko tu ne znate ništa. Vi da ovlastite nekoga da glasa umesto vas? To ne postoji na kugli zemaljskoj.

Ko koga osvežava i kako, pod jedan. Pod dva, zašto ste poslanik, zašto kao častan čovek, kako kažete niste podneli ostavku? Evo, sada je podnesite. Ustanite i recite - podnosim ostavku, jer ja sam rekao Sanji Marić da glasa umesto mene.

(Dragan Nikolić: Replika.)

Nisam ja iznenađen ovako jednim umivenim izdanjem koje smo imali da vidimo. Nisam iznenađen ni što je došao čovek u stanje da traži neko da mu peva, jer on se danas ceo dan družio s kim se družio i sada mu treba neko da mu peva, da mu napravi potpuni ugođaj. Jedino što on ne shvata da nije u kafani, nego u Skupštini, ali on se tako i ponaša i oblači, tako da sve je u redu.

(Srđan Milivojević: Pevaćete vi u sudu, ne brinite.)

Izvoli? Ma sve ćemo, samo ti dođi da ti damo ljubav i razumevanje, to je ono što tebi treba. To tebi treba, ljubav i razumevanje, to ti treba, ljubav i razumevanje. Sve je u redu, bićeš u centru pažnje. Ja ću ti omogućiti da budeš u centru pažnje uvek. Ja znam da ti to želiš i ja zbog tebe, pošto znam koliko ti to znači, to ću uraditi, jer ja želim da ti budeš u centru pažnje. Ti si čovek koji treba da bude u centru pažnje, ti si slika i prilika najboljeg, najpametnijeg, najobrazovanijeg primerka elite i tebe oni kada vide znaće, svi ljudi koji te vide znaju kako izgleda elita koja će nas krezube da smeni. To je super i svaki put ću da učinim sve što mogu da upravo ti budeš u centru pažnje, da kamera uvek tebe pokazuje, da tvoje lice bude lice stranke koju predstavljaš. To je ono što i ja želim i drago mi je da smo se saglasili.

(Srđan Milivojević: Hvala.)

Molim i drugi put.

U svakom slučaju, treba neko i da peva, to je u redu. Jedino što nismo u kafani, a ja se nadam da ćete to uspeti da uklavirite.

Ono što me ne čudi, to je jedan pristojan i prijatan odnos, baš onakav kakav je bio prema predsedniku Vučiću. Samo ste frizuru promenili, pa više nije onako lepo preko glave zalizano, i malo deblje naočare, deblji okviri, i onda kaže predsedniku Vučiću. Sada slušajte, naprednjaci, kako se jedan opozicioni poslanik obraća predsedniku, a ne ko vi - šefe, šefe, nego ovako - predsedniče najlepše zemlje na svetu, vidite kako ja i moji prijatelji imamo dobar projekat, hajde nam pomozite da mi nešto ovde radimo. Kada projekat nije prošao, veliki borac protiv litijuma, protiv rudarstva, protiv svega.

Nema potrebe opozicija nešto sada spektakularno da napušta skupštinu, jer kada pogledamo ovako prazna mesta, vi ste je već napustili. Vi ste se raspustili, sami ste sebi odredili radno vreme, kada vam se više ne radi i otišli ste napolje. Najveći broj vas. To radite svaki dan. Svratite pomalo u salu, malo budete, vidite šta ima novo, izađete napolje, sedite u restoranu, sedite po kancelarijama, ali smo vam mi krivi za ne znam ni ja šta.

Nikada nismo imali opoziciju koja nije u stanju da napiše amandman. E, to nikada nismo imali. Nikada nismo bili u prilici da imamo toliko nesposobnu opoziciju da nije u stanju da napiše smislen amandman u skladu sa Poslovnikom. Vi sada nas maltretirate ovde i tražite odgovore na pitanja zašto smo se ponašali u skladu sa Poslovnikom. Od 380 amandmana 80 smo odbacili. Osamdeset nije valjalo.

Šta je bilo prvi put? Prvi put ste prvi put podnosili amandmane na budžet. Bio u pitanju rebalans, pa smo rekli - nema veze ako nije baš u skladu sa svim, pusti neka ide, naučiće, ali ne uče, ništa ne uče, nego ćemo bahato. Mi ćemo da se ponašamo kako mi hoćemo, potpuno me baš briga šta piše u Poslovniku, a ako vi budete reagovali u skladu sa Poslovnikom i odbacili naše brljotine, mi ćemo reći – vi nećete demokratiju. Ma nemojte, ma nemojte.

Ta vam zamena teza neće proći, nego lepo svoje kolege, pošto ste vi tu najiskusniji poslanik, bili ste šef grupe u vreme kada je to bila ozbiljna stranka, pa im pomozite, održite im neki seminar na temu kako pisati amandmane ili šta već, a onda ćemo raspravljati. U čemu je na kraju krajeva razlika? Hajde mi sada objasnite smisao toga što ste rekli. Da smo mi skinuli 200, 300 amandmana, to bi imalo smisla. Da li je 300 ili 3.000? Potpuno je svejedno, rasprava je 10 sati. To vam piše u Poslovniku. Uveren sam da to znate. Evo, klimate glavom, kažete da znate.

Ako je to tako, u čemu je onda smisao, šta smo mi dobili? Nismo dobili ništa. Imali tri hiljade amandmana ili 300 amandmana, rasprava traje 10 sata, ograničeno je vreme rasprave, potpuno je svejedno da li je 3.000 ili 300, 10 sati. Šta je motiv naš da odbijemo 80 i da opet ostanemo u tih 10 sati? Mi nismo skratili raspravu. Mi nismo nikakav efekat postigli. Šta je motiv? Nema motiva. Jednostavno nema motiva, nego mislite da ćete sada jednim ovako potpuno neargumentovanim napadom još jednom da dokažete kako ste vi, Bože moj, ugroženi ili ne znam šta. Niste ugroženi, kolega, niko ne ugrožava opoziciju.

Ja sada apelujem na vas. Hajde proučite Poslovnik. Proučite Poslovnik da, pod jedan, predsednik ili predsedavajući po poslednjem stavu tog člana odlučuje da li poslanik ima pravo na repliku ili nema, da to nije automatski pravo koje se daje čim te neko spomene, da niko nije dužan da da pravo na repliku onda kada neko misli da to pravo ima, da prijava po Poslovniku ne znači mogućnost i pravo da se drži replika i da se priča o ne znam ni ja čemu, da se dopuni prethodni govornik. Hajde objasnite to vašim kolega koji tu sede zajedno sa vama, koji vas okružuju, a onda im objasnite kako se pišu amandmani, pa nećemo dolaziti u ovakvu situaciju.

Dakle, nepismene, potpuno pravnički nepismene amandmane ste podneli, 80 je takvih bilo i šta sada mi da radimo sa tim? Da mi zarad mira u kući kažemo – nema veze, bacite Poslovnik pod noge, ali eto da se ne bi opozicija bunila, prihvatite neka to ide. Nećemo to da radimo, nego po Poslovniku. Ako amandman valja, valja, ako ne valja, ne valja. Tri hiljade napišite, o tri hiljade ćemo raspravljati 10 sati, a vi razmislite kako ćete da ih objasnite. Hvala.