Uvažena predsedavajuća, gospođo i gospodo ministri, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom je set zakona koji će u dobroj meri uticati na život svih građana Srbije.

Ja bih se zbog vremena i zbog kolega poslanika iz moje poslaničke grupe osvrnuo pre svega na tri zakona. Prvi je nov Zakon o elektronskim komunikacijama i moram da kažem da kada smo glasali o novoj Vladi bilo je dosta priče kako će funkcionisati novo Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije, moram javno da kažem da sam bio jedan od tih poslanika koji su izražavali sumnju, ali sada javno i glasno da ponovim i pred građanima Srbije da je ovo Ministarstvo potpuno položio i test, da pohvalim mog prezimenjaka ministra Jovanovića, jer nov zakon je ogroman iskorak, a sa druge strane nešto što je veoma važno i za nas u Šumadiji i za sve građane Srbije.

Malopre je ministarka poljoprivrede govorila o e-agraru, a ja bih pohvalio jedan projekat koje Ministarstvo i Vlada Republike Srbije sprovodi upravo u brdsko-planinskim selima u Srbiji, projekat koji je počeo u Šumadiji, u mojoj Topoli, u selu Zagorica, to je uvođenje brzog širokopojasnog interneta u selima, upravo da bi i poljoprivredni proizvođači mogli na kvalitetan način da se prijave na e-agrar. Evo, taj projekat je, bogu hvala, zaživeo. Sada smo već u nekim drugim selima topolske opštine, odnosno konkretno selu Ovsište, i ja bih se zahvalio i ministru i Vladi, jer će Vlada do kraja 2025. godine uložiti više od 250 miliona evra u ovaj projekat, koji će dobrim delom potpuno obuhvatiti sela u Srbiji i omogućiti da mladi ostanu i da imaju iste uslove kao i u velikim gradovima.

S druge strane, imamo izmene Zakona o upravljanju otpadom. Ministarka Irena Vujović je u prepodnevnom radu ove Skupštine već govorila o projektima koji su u toku. Ja bih pre svega pohvalio jedan veliki projekat koji je već, moje kolege kažu, da je, a i ministarka je rekla, nešto od najvećih projekata u Srbiji, a to je „Kalenić“, regionalna deponija za Kolubarski okrug, ali mi u Šumadiji sa malom zavišću gledamo ka Kolubari, ka Valjevu, ka Ubu, jer bi voleli da ministarku vidimo kod nas već posle prvomajskih praznika, jer nažalost Šumadijski upravni okrug nema rešeno pitanje regionalne deponije i to je jedan projekat koji nas očekuje i sa druge strane zajedno pokušavamo da rešimo pitanje na koji način upravljati otpadom u Šumadiji.

Opština Topola je, na primer, pre nekoliko dana završila javnu nabavku za odvoženje smeća sa svoje lokalne nesanitarne deponije i, verovali ili ne, taj posao je na javnoj nabavci dobila firma „Por“ iz Jagodine. Tako da ćemo mi morati smeće iz Topole da vozimo u Jagodinu, jer prosto nemamo ga gde. Zbog toga je važno, ne samo za Topolu, već i za Aranđelovac i Kragujevac, da se što pre reši pitanje regionalne deponije u Kragujevcu, da nam tu Ministarstvo pomogne i tu očekujemo veliki iskorak i veliku pomoć od ministarke Vujović.

Sa druge strane, ono što je važno i kao član Odbora za poljoprivredu, ja sam neko ko se od 2014. godine u ovom parlamentu i Odboru zalaže za uvođenje e-agrara i ja bih taj projekat pohvalio. Već je ministarka rekla da je projekat za koji je u startu dosta bilo skeptičnih ljudi koji su govorili – da li će to uspeti, da li neće uspeti? Iskreno, ja verujem u ovaj projekat i nadam se da ćete prosto istrajati da konkurisanje bude što transparentnije.

Ono što je najvažnije za poljoprivredne proizvođače, a sam sam neko ko živi na selu i ko deli njihovu sudbinu, jeste da oni prosto znaju godišnje koliko mogu subvencija dobiti i da nam se ne dešava, kao što je do sada bilo, da ljudi konkurišu, pa da zbog nekih malih ispravki, ona papirnata koverta se negde zagubi i onda imate mogućnost da čekate tri meseca, pet meseci. Nažalost, mi imamo poljoprivredne proizvođače kojima se duguje iz 2021. godine. Onda kada pitate šta je sa tim, kažu – nije kompletna dokumentacija. Negde se to u poštama zagubi i onda ljudi koji žive na selu imaju konkretne probleme. Obraćaju se nama kao poslanicima i zato je ovaj projekat e-agrara veoma važan i zato ga treba pohvaliti.

Ono što sam hteo vas, ministarka, još jednom da pitam i što očekujem jasan odgovor, jeste pitanje subvencija za osiguranje. Vi ste to govorili na Odboru za poljoprivredu. U zakonu stoji stavka – 40% povraćaj za polisu osiguranja. Prošle godine, i ovde su moje kolege to jutros spominjale za Zlatiborski, Pomoravski, Kolubarski, Šumadijski upravni okrug, koji su najviše pogođeni štetama od grada, svake godine, bio je povraćaj od 70%. Vi ste nama na Odboru za poljoprivredu rekli da ćete uredbom nakon usvajanja ovog zakona vratiti da te subvencije budu 70% za ove okruge koji su najviše pogođeni štetama od grada.

Ja vas molim da se oko ovoga izjasnite, jer ovo je veoma važna stvar za sve poljoprivredne proizvođače u ovim delovima Srbije. Ovo je veoma važna stvar, ovo je veoma pohvalno i ovo je jasan poziv i od mene, a mislim i od drugih kolega narodnih poslanika da što veći broj poljoprivrednih proizvođača iskoristi ovu priliku i da se osigura i da ne gledamo u nebo da li će biti grada, da li neće biti grada.

Još jednom bih vam se zahvalio i na odgovorima i naravno da ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ u danu za glasanje podržati ove zakone. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, šta nam donosi budžet za 2023. godinu? Ukratko, donosi nam stabilnost i donosi predvidljivost. Stabilnost je veoma važna reč, naročito u ovim okolnostima u kojima se nalazi Srbija.

Dobro je da je na ovoj sednici Skupštine i guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković. To je važno jer svi građani Srbije očekuju stabilnost kursa u narednoj godini, kao veoma važnog pokazatelja, jer smo svi svesni i dosta nas pamti one teške godine hiperinflacije i zbog toga su ove reči „stabilnost“ i „predvidljivost“ veoma, veoma važne.

Ja bih se pre svega osvrnuo i kao član Odbora za poljoprivredu i za agrar u 2023. godini. Za poljoprivredu je izdvojeno negde oko 79,7 milijardi dinara, što je za negde otprilike 12 miliona evra više nego nakon rebalansa za 2022. godinu. Ono što bih posebno naglasio kao veoma važno jeste što svi očekujemo da će nakon februara 2023. godine zaživeti aplikacija E-agrar. Ovo je veoma važna stvar, jer pre dva ili tri dana u mojoj Topoli, u selu Zagorica, nadomak Topole u Šumadiji, predsednica Vlade Ana Brnabić otvorila početak radova na jednom veoma važnom projekti koji će mnogo pomoći poljoprivrednicima i seljacima ne samo u Šumadiji, već i u čitavoj Srbiji, a to je početak radova na uvođenju široko pojasnog interneta u selima širom Šumadije i širom Srbije.

Samo u 2023. godini biće urađeno više od hiljadu kilometara mreže u brdsko-planinskim selima širom Srbije. To će omogućiti našim komšijama, sugrađanima da mogu lakše da apliciraju za subvencije, a kada budemo imali E-agrar imaćemo i mnogo lakšu mogućnost da pratimo svaki projekat, odnosno svako traženje subvencija, da se vidi gde se koji papir nalazi, odnosno subvencija, a ne kao do sada da imamo gomilu papira i gomilu administracije.

Kada pominjem agrarni budžet i kada pominjem poljoprivredu veoma je važno da naglasim da će u 2023. godini biti nastavljeni projekti navodnjavanja u Šumadiji. Jedan projekat koji mi već sprovodimo sa Ministarstvom poljoprivrede, odnosno sa „Srbijavodama“, a tiče se navodnjavanja 380 hektara u selima Topolske opštine biće nastavljeni 2023. godine. To su projekti koji trebaju da donesu dosta toga dobrog u Šumadiji.

Ono što bih zamolio prisutnu ministarku poljoprivrede, jeste da se obrati pažnja na protivgradnu zaštitu. Ovde su kolege narodni poslanici već pominjali da je dobra stvar da je ministarstvo dalo subvencije za osiguranje i to jeste jedan važan korak. Ove godine je potpuno tačno da je isplaćeno već negde oko milijardu i po dinara subvencija za osiguranje i to jeste značajan pomak. Ali, sa druge strane, vaš prethodnik je započeo jednu stvar koja je dobra za Srbiju, a to je automatizacija sistema protivgradne zaštite.

Mi bi trebali taj sistem na Bukulji koji pokriva centralnu Srbiju, Šumadiju, a i dobar deo opština, negde 16, 17 opština centralnog dela Srbije koje nisu u Šumadiji, moramo dovesti do kraja, da se on kompletno digitalizuje i da više ne zavisi od ovih takozvanih strelaca na terenu, jer samo na taj način, kombinacijom kvalitetnog sistema protivgradne zaštite i osiguranja subvencije koje daje država, s jedne strane, i lokalne samouprave, sa druge strane, možemo imati efikasnu zaštitu useva i naših voćnjaka, kako u centralnoj, tako i širom Srbije.

Nažalost, ovde nije ministarka zaštitne sredine Irena Vujović. Hteo sam samo jedno pitanje da napomenem, a možda to može odgovoriti i gospodin Mali. Mi smo već svedoci prethodnih par godina da se govori o regionalnoj deponiji u Šumadiji koja treba da se nađe na području grada Kragujevca.

Nažalost, vidimo i u budžetu za 2023. godinu da se dosta novca ulaže u sređivanje regionalnih i lokalnih deponija, a mi nažalost u Šumadiji nemamo apsolutno regionalnu deponiju, osim stranih firmi kao što su „Aseko“ u Lapovu i kao što je „Por“ u Jagodini, ali državne deponije nemamo i zbog toga lokalne samouprave, i Aranđelovac, i Topola, i Kragujevac, imaju ozbiljnih problema sada sa lokalnim deponijama i tražimo način kako ćemo ovo pitanje da rešimo, a ovo je pitanje od izuzetne važnosti za sve naše opštine i gradove.

Na samom kraju, da bih ostavio vremena i svojim kolegama, moram da napomenem, pošto imamo i na dnevnom redu izbor sudija, mislim da je sazrelo vreme da možda dobijemo i nov zakon o sudskoj mreži u Srbiji. Evo naš primer u Šumadiji gde imamo Osnovni sud u Aranđelovcu sa sudskom jedinicom u Topoli koja pokriva i opštinu Rača. Mislim da bi moglo na mnogo bolji način da se uredi, jer imate ljude, na primer, sa teritorije opštine Rača koji danas putuju da bi im se sudila krivica u Aranđelovcu više od 40 kilometara.

Ta dostupnost pravde je veoma važna svim našim sugrađanima i zbog toga mislim da je krajnje vreme da se ovo pitanje uredi. Sa druge strane, mislimo da bi ministarka pravde trebalo da uredi da se suđenja za krivicu takođe mogu održavati u sudskim jedinicama, što nažalost danas nije slučaj.

U svakom slučaju, dame i gospodo, Predlog budžeta je dobar, Predlog budžeta je kvalitetan i, naravno, ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve u danu za glasanje ćemo ovaj predlog zakona podržati. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, gospodo i gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, evo dva dana razgovaramo o rebalansu budžeta. Čuli smo mnoge stvari, ali ono što bih ja pomenuo kao tri-četiri ključne dobre stvari, pre svega za Šumadiju iz koje dolazim, krenuću od početka.

Uvaženi ministre poljoprivrede, dobra je stvar da je Ministarstvo dobilo 16,5 milijardi dinara i što će se, to moramo da podvučemo do kraja godine isplatiti zaostale obaveze poljoprivrednim proizvođačima po različitim osnovama, od premije za mleko do ostalih subvencija. Ali, ono što je važno, u tih 16,5 milijardi dinara nisu samo zaostale obaveze, već i novac za nove ljude koji će se angažovati u upravi za agrarna plaćanja. Nama je potrebno da nam i ovde u plenumu pojasnite ono što smo mi tražili na Odboru za poljoprivredu, a to je da će se sa novim ljudima sledeće godine uvesti aplikacija e-agrar. Kada uvedemo aplikaciju e-agrar, više nećemo dolaziti u situaciju kao što smo imali ove i prošle godine, da se zagušuje sistem, da se ljudima vraća, da svakoga dana ljudi čekaju nekakva obaveštenja da li će poštar doneti ili neće.

Na lokalnim samoupravama je da pomognu poljoprivrednim proizvođačima, naročito onim starijim, koji neće moći sami da popunjavaju aplikacije, ali ćemo na brz i efikasan način moći da izađemo ljudima u susret.

Ono što hoću posebno da vas upitam, gospođo Tanasković, jeste sledeće. Mi smo imali u štampanom delu ekspozea premijerke Brnabić priču oko projekata koji idu sada za navodnjavanje u Srbiji. Jedan od tih projekata je i projekat „Jaseničke kapi“, koji se radi i čija je prva faza završena u avgustu mesecu ove godine u opštini Topola. Voleo bih da čujem od vas, pošto bi trebali sledeće godine, a lokalna samouprava izdala građevinsku dozvolu za drugu fazu tog projekta, da se ta priča privede kraju i da se taj jedan dobar projekat navodnjavanja voćnjaka, više od 350 hektara najkvalitetnijih voćnjaka u Šumadiji, navodnjava.

Ono što bih takođe iskoristio priliku da upitam ministra Vesića je sledeće. Govorili ste ovde, uvaženi ministre, da ćete do kraja sledeće godine…

Ja vas stvarno molim… Pazite, ove sada provokacije…

(Predsednik: Nastavite gospodine Jovanoviću. Ovo je standardni performans Demokratske stranke.)

Kolege i koleginice, ja vas stvarno molim za malo pažnje. Svima je očigledno malo popustila koncentracija.

Ja bih samo zamolio ministra Vesića da mi pojasni sledeće. Rekli ste da će do kraja sledeće godine da bude otvoreno pet novih auto-puteva u Srbiji, deonice na tim auto-putevima. Ali, ono što bih vas zamolio jeste da mi pojasnite dokle se došlo sa projektnom dokumentacijom za auto-put „Vožd Karađorđe“ koji je najvažniji za nas u Šumadiji? To je najvažniji projekat i ja bih vas zamolio, pošto je izrada projektne dokumentacije u toku, da budu maksimalno uključene lokalne samouprave iz Šumadije kroz čije teritorije će prolaziti budući auto-put, da vidimo tačno koje će parcele biti obuhvaćene.

I ono što bih vas takođe zamolio, gospodine Vesiću, da li će u ovom rebalansu budžeta ili u sledećem budžetu biti sredstava da se završi magistralni put Topola-Kragujevac? To je najstariji magistralni put u Šumadiji koji je pravio još kralj Aleksandar. Mi se slažemo da je potrebno da se napravi jedan mali napor, ostalo je tu nekih još šest, šest i po kilometara od ukupne deonice, koje je potrebno završiti i da se sa tim putem stavi tačka.

Ono što bih rekao na samom kraju, da bih ostavio vremena i drugim kolegama da govore, ovde je dosta polemike bilo oko mosta na Savi, zašto se uklanja, da li je to kulturno-istorijsko dobro, a čuli smo jasno i glasno da nije, ja bih samo podsetio da je za vreme nemačke okupacije u Srbiji takvih mostova, osim preko Save, bilo još u Srbiji. Jedan takav most kao brat blizanac samo manjeg kapaciteta je bio na reci Jasenici, na putu Topola-Rudnik, koji je identičan ovom mostu na Savi i koga je takođe narušio zub vremena. Taj most je uklonjen na kraju 2020. godine i napravljen je nov most iz budžeta Vlade Republike Srbije i to su platili svi građani Republike Srbije.

Mi bi sada mogli da govorimo ovde, pošto je postavljeno pitanje, zašto to ne plaća budžet grada Beograda. Svi mostovi koji se nalaze na vodotokovima prvog reda su vlasništvo Republike Srbije i to treba svima da bude jasno i za njih je nadležna država Srbija, a lokalne samouprave su samo tu da pruže pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa.

Toliko. Zahvaljujem.

Naravno da ću vrlo rado podržati rebalans budžeta u danu za glasanje. Živeli!

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da vam se obratim prvi put u ovom novom sazivu. Inače sam po četvrti put poslanik u Narodnoj skupštini. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji je bio i poslanik 2008. godine, koji sam tada glasao protiv Vlade Mirka Cvetkovića koja je imala nekih 27 i više ministarstava. Tada su me neki poslanici sa moje desne strane ubeđivali da je to tada mnogo dobro i da će to uoči tadašnje velike svetske ekonomske krize doneti dosta toga dobrog Srbiji.

No, dame i gospodo, ovde se upotrebljavaju velike reči, a jedna od njih, jutros upotrebljena, je reč solidarnost sa građanima, pa se kaže – hajmo da imamo solidarnost sa ljudima, pa ako imamo manji broj ministarstava, biće to efikasnija Vlada. Ja se sa tim stvarno ne mogu složiti, kao što se ne mogu složiti ni sa ovim brojem amandmana koji su podneti. Zašto? Mislim da manja vlada ne znači i garant da će ta vlada biti efikasnija, za šta se zalažem i lično.

Jedan sam od poslanika koji je na Odboru za građevinu za urbanizam, još 2014, 2015. i 2016. godine, govorio da je potrebno da npr. kancelarija tada za obnovu, kada je prerastala u kancelariju za javna ulaganja, bude ministarstvo zasebno, jer po obimu sredstva i investicija koje prelaze preko te kancelarije, a i zbog kontrole samih poslanika u Narodnoj skupštini, mnogo je lakše i važnije po meni da to bude ministarstvo nego da to bude agencija.

Ono zbog čega sam se sada javio, pre svega, koleginica je podnela amandman da se ukine Ministarstvo za brigu o selu. Tu moram da kažem par stvari koje su veoma važne. Dolazim iz Topole, podno Oplenca, inače živim u selu Blaznava, najlepšem delu Srbije i Šumadije, između Oplenca i Rudnika, evo već skoro pola veka. Iako se ponosim i smatram privilegijom da mogu da živim na selu, selu je danas potrebna svaka vrsta pomoći, pa i ovakva pomoć, koja nije dovoljna, kao što je ovo ministarstvo imalo u prethodnom periodu, a to je da se bavi osnivanjem zadruga, kupovinom domaćinstava itd, itd.

Ovde bih, pre svega vas narodni poslanici, upozorio na tri možda ključne stvari koje je potrebno Ministarstvo za brigu o selu da uradi u ovom sledećem mandatu. Pre svega jedna stvar koju smo mi pokretali u prethodnih, bogami, pet ili šest godina, a koju je ja mislim, evo da kažem, cela srpska javnost zaboravila, a veoma je važno, a to je Vlada Mirka Cvetkovića uvela, da građani, odnosno stanovništvo koje živi na selu kada napuni 18 godina, išlo je pojedinačno na zdravstveno i socijalno poljoprivredno osiguranje. Mi smo došli u situaciju da do 2016. godine ta dugovanja za zdravstveno i socijalno osiguranje zemljoradnika budu više milijardi u pojedinim opštinama, odnosno u većini opština u celoj Srbiji.

To je promenjeno tamo 2014. godine, međutim dugovanja su ostala i danas velika. Na hiljade gazdinstava čak ne mogu da konkurišu za subvencije jer duguju za zdravstveno i socijalno osiguranje, a to je zamrznuto sa 2016. godinom, ali to dugovanje i dan danas stoji i to dugovanje ima nažalost na hiljade stanovnika Srbije. To imamo kao realno ozbiljnu muku. To stoji i tim ljudima se na taj adekvatan način mora pomoći.

Briga o selu podrazumeva i da mi svi skupa i kao narodni poslanici i kao sutra budući ministar, ma ko on bio, mora brinuti o svakodnevnom životu, a pre svega o razvoju infrastrukture na selu. Jer, da bi ljudi ostali i da bi se sela ravnomerno razvijala, tu pre svega mislim na brdsko-planinsko područje, mora imati razvijenu infrastrukturu i ne može se samo oslanjati na to da li je jedan predsednik opštine sposobniji od drugoga, da li ima bolje linije sa vrhom vlasti, već mora imati mehanizme da se ljudima na jedan adekvatan i pravi način pomogne.

Sa druge strane, samo još jedna stvar koja me prosto u onoj raspravi u načelu malo pogodila, jeste da pojedine kolege izlaze ovde i kažu da su nam visoke cene u maloprodaji, a sa druge strane kažu ne treba nam zasebno ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu. Ja smatram da je potrebno, a jedan primer ću vam samo navesti. Cena prve klase jabuka u Šumadiji je trenutno 35 dinara. Te iste jabuke ovde u maloprodaji u marketima su preko 100 dinara. Hajdemo svi skupa da se upitamo zašto je to tako i zašto su nam tolike trgovinske marže. Hajdemo onda sutra da tog ministra propitamo šta je uradio i šta su nadležnosti, da samo taj jedan mali segment popravimo i da vidimo jednostavno ko skida na takav način, kako bi moji seljaci rekli, kajmak.

Dame i gospodo, ja bih vas pre svega pozvao da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona i da uskoro vidimo ovde i mandatara i nove ministre, da konkretno govorimo o programu nove Vlade i o stvarima kako ćemo mi svi skupa učiniti da građani u Srbiji žive bolje, pa i na seoskom i na gradskom području. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, celo jutro pričamo o izbornim uslovima, kolega Šešelj pominje taj susret kod predsednika Vučića, a pomenuo ga je i gospodin Martinović, kada je doneta ta odluka da se ide sa izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i odbornika i da se omogući da se potpisi prikupljaju i u lokalnim samoupravama, odnosno gradskim i opštinskim upravama.

Iskreno, ja ću predstavljati izbornu listu – Milan Stamatović, Zdravo, da pobedi Dragan Jovanović na narednim parlamentarnim izborima. Mi smo prikupili 9.200 potpisa pre uvođenja vanrednog stanja. Gospodine Ružiću, nije mi problem ipak da podržim ovaj zakon. Zašto to govorim? Pre svega, ovo će pomoći i na nekim narednim izborima. Ovaj model koji smo imali do sada, a to je ekskluzivni pravo notara da overavaju potpise, se pokazao kao loš.

Vladajuća koalicija je uvek imala mogućnost da utiče da notari dođu najpre u jednu kancelariju pa onda da idu u drugu, a uvek je naravno to najpre kod onih koji imaju vlast i to je donekle i razumljivo. Izborna lista kojoj pripadam je predala u nekih 35 gradova i opština do sada izborne liste, tu su i veliki gradovi kao što su Kragujevac, Loznica, Leskovac, Užice itd, gde smo predali više od 15 hiljada potpisa na lokalnom nivou overenih kod notara, da ne govorim sada o drugim manjim opštinama.

Hoću da kažem, kada idemo u susret izbornim uslovima, ja bi bio srećniji da smo mi ovo radili pre svih ovih razgovora koje su kolege pominjale i nekako mi se čini da smo stalno kaskali i kao Skupština i kao Vlada. Bolje bi bilo da smo mi ovo lepo radili pre tri meseca kada smo doneli i izmene zakona i spustili cenzus sa 5 na 3%. To je prva stvar.

Druga stvar, ono što bih voleo i što bi verovatno potpuno promenilo sliku Srbije, a to je, ja sam to više puta govorio u ovoj Narodnoj skupštini, da se promeni izborni zakon i da se poslanici, odbornici biraju na ime. Tada kada bi se poslanici, odbornici birali na ime, mi ovakvih problema, kao što su i blokade Skupštine i sve ostalo, apsolutno ne bismo imali.

Ovde bi sedeli ljudi koji imaju integritet u svojoj sredini, gde bi građani znali ko su oni, za koga glasaju i koji bi znali kome polažu račune, ne stranačkim prvacima koji su nosioci lista, već pre svega građanima koji su ih u ovu Skupštinu poslali, a samim tim bi izabrali Vladu koja bi se potpuno drugačije ponašala.

Ono što moram da vam kažem, gospodine ministre, ali verovatno vi već to dobro znate, ovde kolege govore i o uspesima u borbi protiv pandemije ili epidemije koronavirusa i to je sve u redu. Ali, ja bih vas napomenuo, mi koji živimo u unutrašnjosti Srbije, evo mi u Šumadiji, kada gledamo nacionalne medije u doba korone, mi vidimo, na primer, da se penzionerima u Beogradu deli pomoć, i to svim penzionerima koji imaju penzije ispod 30.000 dinara. A da li vi mislite da bi u tom Kladovu, Topoli ili na nekom trećem mestu mogli to da radimo na lokalu?

To su stvari koje su potrebne da se kažu i danas kada govorimo o izmenama izbornih uslova, jer hoćemo da kažemo da Srbija nije Beograd i da je potrebna jedna potpuna decentralizacija, a ta decentralizacija može da dođe i izmenom izbornih zakona.

Da se vratim na lokal. Što se tiče potpisa, ja se nadam da ćemo već sutra moći da predamo izborne liste. Ovde je kolega Šešelj pomenuo taj, opet da se vratimo na taj sastanak kod predsednika Vučića, nadamo se da će se pre svega mediji sa nacionalnom frekvencijom otvoriti i da će imati više debatnih emisija u narednom periodu i da ćemo moći svi da iznesemo svoje političke stavove i da govorimo o stvarima koje su potrebne da se život u Srbiji drugačije odvija, da ova beogradizacija koju sada imamo se malo promeni i da se čuje glas i centralne i zapadne i istočne Srbije i naravno naših kolega iz Vojvodine, jer samo na takav način imaćemo i drugačiju Skupštinu Srbije.

Ja bih se zahvalio i predsednici Skupštine i kolegama narodnim poslanicima na saradnji u ove prethodne četiri godine. Nadam se da se vidimo u nekoj boljoj Skupštini već za par meseci. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Evo, već danima govorimo o Zakonu o poreklu imovine. Danima govorimo o zakonu koji je verovatno trebao i pre da se nađe na ovom plenumu, ali ono što sam hteo da upitam gospodina ministra jeste jedna stvar. Ja ne znam da li je on upoznat sa činjenicom da sam možda jedini narodni poslanik u ovom plenumu kome je Ministarstvo finansija 2012. godine radilo unakrsno ispitivanje porekla imovine?

Zašto su mi kolege i koleginice poslanici to radili? Pa, samo zato što sam bio jedini opozicioni predsednik opštine u to doba u Šumadiji, a i uopšte u centralnoj Srbiji, žutoj opozicionoj vlasti u tom trenutku.

Ja sam, iskreno, za njih mislio da neće doći gore vreme i da neću doći više u takve probleme, a i da će još neko bar u ovom međuvremenu, do 2020. godine, bar biti na taj način ispitivan kao što su to meni radili, ali očigledno da se to nije desilo. Zašto se to nije desilo pitam ja i vas, a i pitam ovde kolege narodne poslanike?

Interesantna je situacija, gospodo poslanici, zato što su neki koji su to isto radili 2012. godine, u ime Demokratske stranke. a sedeli su ovde sa moje desne strane, kao što je Aleksandar Senić u međuvremenu preleteli u SNS i zato što je to interesantna priča, dragi prijatelji. Čovek koji je ovde bio sa naše desne strane i kadrirao u SNS, ovde je gospodinu Orliću rekao i nama i meni u TV duelu, koji sam nosio listu Aleksandra Vučić –Dragan Jovanović na lokalu u Šumadiji, da se neće brijati dok je Aleksandar Vučić i njegovi razbojnici na vlasti. Pazite, rekao je meni lično taj isti čovek. Samo da čujete, gospodo, pa da vidite kome treba da se ispita imovina.

Zašto je ovo važno? Ovo treba i mediji da čuju. Taj isti gospodin danas je kadrovik... Pazite, čovek koji je rekao da je Srbija okupirana od stane Vučića i njegovih razbojnika, danas u Šumadiji meri krvna zrnca ko je i koliko za Vučića? Da li vi verujete i da li to ovaj ministar može da poveruje što ovo sluša?

Zašto je to važno, gospodo draga? Zato što je gospodin preleteo u SNS, dobio fotelju u Koridorima Srbije. Za tri godine, može svako da ode, okom da vidi, da se između Topole i Rače u selu Sepci pravi objekat vredan više miliona evra. Pazite, za tri godine da li neko meni kao čoveku koji je 15 godina na čelu opštine, treći mandat kao narodni poslanik.

U drugoj sali smo 2008. ili 2007. godine, gospodin Vučić, i ja sam bio među njima, Dinkiću nosili robijaško odelo. Sećate se vi, gospodo radikali, kako je to bilo? Sada ti isti ljudi su presvukli dresove. Da li će se njima raditi ispitivanje porekla imovine? Njihov državni sekretar 2012. godine mi je lično pretio za to i rekao mi je što mi se to radi.

Godine 2009. ili 2010. na prvom mitingu Srpske napredne stranke i Nove Srbije u Kruševcu mi smo iz Topole vodili deset autobusa, prvi miting gde su se predstavili Toma i Vučić. Tada isti ovi ljudi koji su tada bili najveća okosnica Demokratske stranke, sve poreske uprave su privatnike u Topoli maltretirali ko je pomogao u gorivu i plaćanju autobusa. Danas ti isti ljudi, presvučeni u dres Srpske napredne stranke, autobuse iz džepa plaćaju evrima da bi, navodno, vodili i vozili ljude po Srbiji.

Da li je to moguće i da li će to, gospodine ministre Mali, biti ispitano, da vidimo kako je čovek za tri godine u Koridorima Srbije zaradio da pravi destileriju od više miliona evra?

Da li vi znate, gospodine Mali, to svi u Šumadiji znaju, ovde ima časnih poslanika koji sede sa moje leve strane, mogu to da potvrde, da čovek dovodi firme koje asfaltiraju na Koridoru 10, da mu asfaltiraju foćnjake, dvorišta i sve ostalo oko te destilerije i javno se hvali da mu je kuma zamenica ministra policije i da mu zato niko ništa ne može? Taj isti čovek sada kaže - ja sam SNS i meni niko ništa ne može.

E zbog toga, nažalost, dragi prijatelji, ja moram da podignem glas i da kažem - ako je Draganu Jovanoviću moglo Ministarstvo finansija da ispituje i krvna zrnca i sve ostalo da radi, mislim da bi trebalo i tim ljudima elementarno da se ispita poreklo imovine, bez obzira što su oni promenili stranački dres. To Dragan Jovanović nije uradio i sada da me maltretiraju ranije žuti, a sada oni samo presvukli dres i kažu - mi smo Srpska napredna stranka, nama niko ništa ne može.

Ovo je, gospodo draga, nedopustiva stvar i zbog toga, zbog naroda i časnih Šumadinaca ovo se moralo reći i zbog ovih časnih ljudi koji ovde sede s moje leve strane, da znaju šta su oni sve primili u svoje redove.

Hvala lepo i doviđenja!

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da podržim ove izmene Predloga zakona, jer mislim da smo svi i u ovoj sali i uopšte građani Republike Srbije svesni da je potrebna politička stabilnost, da je potrebno da se na ovim narednim i republičkim i lokalnim izborima građanima Srbije, pre svega, ponudi različiti spektar mogućnosti da oni glasaju. Ono što je dobro, to je da se i manjim strankama i naročito na lokalu, grupama građana omogući, da mogu da pređu cenzus i da predstavljaju građane u skupštinama, kako republičkoj, tako i vojvođanskoj, a naravno i u lokalnim parlamentima.

Moram da se osvrnem i na nešto što su moje kolege govorile pre mene, uvaženi kolega Bauer je pominjao različite izborne modele. Mi ovde govorimo o smanjenju izbornog cenzusa sa 5% na 3%, ali je davao poređenje sa većinskom izbornim sistemom. Moram da kažem i gospodinu Martinoviću koji je zvanično u ime svih nas predlagač ovog zakona i drugim poslanicima, da bi trebalo možda ostaviti narednom sazivu, ali kada budemo donosili nov zakon, a on će neminovno doći, za izbor narodnih poslanika i odbornika za skupštine opštine, da se razmisli u najmanju ruku o kombinovanom izbornom modelu.

Ja za razliku od nekih kolega smatram da je većinski izborni model najpošteniji i ako će na primer SNS ili neka druga stranka u tom modelu dobiti 200 poslanika, neka dobije. Ali, mislim da to nije baš to tako, uvažena predsednice parlamenta, jer mi smo imali 2004. godine jedan dobar pokušaj da se na ime, odnosno većinski biraju gradonačelnici predsednici opština. Ako tada pogledate samo rezultate tih izbora, videćete da je tadašnja vladajuća koalicija, nije dobila ni 50% gradonačelnika ili predsednika opština koji su birani na ime, a vi i ja smo primeri čitave ti priče. Zbog toga mislim da je na ime pravo glasanje i da bi ti ljudi koji će ovde doći na osnovu svog imena, svoje biografije, porekla svoje porodice i svog znanja i poštenja, na pravi način predstavljati sve nas građane Srbije, pa makar i ja ili neke moje kolege ne bili ovde.

Zbog toga, uvaženi poslanici, ja uz potpuno razumevanje potrebe da u ovom trenutku imamo jednu bolju ponudu na političkoj sceni Srbije, spreman sam da podržim ove izmene. Ali, uz potpuno primanje k znanju da će ova promena, naročito u malim opštinama u Republici Srbiji dovesti ipak jednoga, moram da kažem, hajde da ne budem grub, neobične situacije da ćete vi sa 70 ili 75 glasova bukvalno, 75 glasova ući u lokalni parlament i imati jednog odbornika. To je veoma neobična situacija i mislim da je, ako je sada zbog političke klime to potrebno, to treba odmah u narednom sazivu ovog plenuma promeniti, ići na većinski sistem ili bar na kombinovani sistem koji smo imali u pokrajini Vojvodini gde bi se 50% poslanika biralo na ime, a 50% sa stranačkih lista.

Uz potpuno razumevanje da će svaka stranka ili koalicija hteti da određene svoje istaknute članove koji zbog svog partijskog rada nisu previše popularni u narodu ubaci u lokalne ili republičku Skupštinu, ali, sa druge strane, potrebno je da istaknuti građani, pojedinci, da li su pripadnici stranaka ili su vanstranačke ličnosti, mogu na svoje ime da dođu i da predstavljaju građane Srbije, a da građani znaju gde ti ljudi žive, čime se bave, šta su radili u životu i šta su svojoj sredini pomogli. Hvala.

Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, najpre kao član skupštinskog Odbora za građevinu i saobraćaj da izradim zadovoljstvo da je Vlada spremna da prihvati amandmane i argumente narodnih poslanika, to pre svega.

Ono što su već kolege pomenule u prethodnom delu, to je jedna nedoumica koja je izazvala veliku polemiku javnosti, a to je da li su ove izmene Zakona o planiranju i izgradnji vezane za mini hidrocentrale jasno smo definisali i sa amandmanom koji je Vlada prihvatila. Još jednom da ponovim zbog javnosti i zbog svih nas, da se ovo apsolutno ne odnosi na mini hidrocentrale, već da se odnosi samo na postrojenja za biomasu. To hoću da podvučem, prosto svima da bude jasno.

Da iskoristim samo ovu priliku da vas, gospođo ministarko, upitam dve stvari. Vi ste u načelnoj raspravi ovde pomenuli da ćete idejni projekat za auto-put "Vožd Karađorđe", koji će da poveže centralnu Šumadiju sa drugim krajevima Srbije, raditi sledeće godine. U redu, ako je ove, to je onda još bolje, ali šta vas pitam. Još 2003. na 2004. godinu Saobraćajni institut CIP je uradio idejni projekat brze "Šumadijske magistrale" i to je jedan projekat koji sam ja ovde više puta pokušavao i na plenumu i na Odboru za saobraćaj da pomenem kao jednu saobraćajnicu od vitalnog značaja za centralnu Šumadiju, koja bi povezala pet šumadijskih opština od Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Gornjeg Milanovca i Sopota i povezala dva koridora, Koridor 10 od Malog Požarevca sa Koridorom 11 preko Takova.

Da li se razmišlja u Ministarstvu, kada pravimo planove i projekte do 2025. godine, jer bi to za nas, imalo verujte veći značaj i važniji nego sam auto-put koji bi prošao kroz taj deo Šumadije.

I sa druge strane, još jednu stvar da vas samo upitam – mi smo ovde 2014. godine glasali, glasali u Skupštini za tačno projekte koji će se finansirati iz projekta sufinansiranja obnove tri hiljade kilometara državnih puteva, prvog i drugog reda od kredita Evropske i Svetske banke.

Mi smo tada sve putne pravce nabrojali i glasali smo za njih 2014. godine još da napomenem u prethodnom sazivu. „Putevi Srbije“, određene pravce selektivno rade i menjaju.

I sada ja vas pitam, kao ministra saobraćaja – da li „Putevi Srbije“, a ovde su vaši saradnici koji verujem da li to znaju ili ne znaju, selektivno menjaju pravce i dodaju i oduzimaju od nečega što se na Skupštini izjašnjavao .

Ja bih voleo, mene interesuje, pre svega, saobraćajnica, Kragujevac – Topola, odnosno Topola – Kragujevac, gde je trebalo još 2017. godine da bude gotova, a ona se i dan danas veoma delimično radi, da ne kažem narodskim rečnikom veoma sporo i veoma kilavo. I zbog toga neko bi trebao da bude odgovoran.

Vi ste sa mnom zajedno još 2016. godine najavili završetak izgradnje te saobraćajnice, a to je najstariji magistralni put u Šumadiji, koga je još izgradio Kralj Aleksandar Karađorđević.

Kada je pravio taj pravac povezivanja stare prestonice Kragujevca sa novom prestonicom Beogradom. I to je veoma važan pravac za sve nas koji smo u ovom delu Srbije i Šumadije.

I zbog toga vas molim da nam prosto pojasnite, jer ja smatram da neke stvari prosto Ministarstvo možda i ne može da isprati na pravi način, a da određena javna preduzeća rade greške koje vi na kraju odgovarate i vi na kraju ispaštate. Hvala.

Zahvalio bih gospođi ministarki na odgovoru, ali jedno je principijelno pitanje. Ako smo mi taksativno u odluci, ja je imam, a verujem da je imate i vi iz 2014. godine, pobrojali puteve, pobrojali smo i dužine, da li bilo ko može na takav način da menja Skupštinsku odluku, a da bar ne izvesti resorni Odbor za saobraćaj, da kaže – gospodo, imamo problem sa projektnom dokumentacijom. Dosta tih putnih pravaca je dobro urađeno, sa nečim što je bila novina u Srbiji u tom trenutku, a to je projekat u izgradnji, gde su iste firme dobijale određene deonice od po 20 ili 30 kilometara, kao što je bio slučaj kod Topole – Rudnik ili Krćevac, Aranđelovac, Aranđelovac – Lazarevac, itd.

Znači, imalo se načina kako se to moglo rešiti.

Sa druge strane još jednom postavljam pitanje, ako „Putevi Srbije“, projekat ne mogu da realizuju, bilo je potpuno normalno da se Skupštinski odbor koji je glasao oko toga i plenum je glasao, izvesti i kaže da postoje objektivni tehnički problemi, zbog čega mi nešto ne možemo da uradimo. O tome se radi.

Ohrabren sam vašom informacijom da će taj novi auto-put, slažem se ja, i dobra je stvar kada predsednik Vučić kaže, imamo više sredstava, pravićemo auto-put, ali sa druge strane postavlja se pitanje, imamo centralnu Šumadiju kao centralni deo Srbije i sa njene leve i desne strane, prolaze dva ozbiljna koridora. Da li je nama tu potrebno da imamo pun profil auto-puta ili je potrebna brza saobraćajnica sa dve trake da bismo se prosto povezali na najbrži mogući način sa Beogradom i Čačkom.

Mi smatramo, koji tamo živimo, da smo mi pre svega okrenuti, ka Beogradu i ka Čačku, mnogo manje ka istočnoj Srbiji i zato je važno da se ova saobraćajnica, pa je vi nazivali da li će to biti brza saobraćajnica „vožd Karađorđe“ auto-put ili već kako, ali je bitno da se ona što pre realizuje po toj tzv. dijagonali. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažena gospodo ministri, drage koleginice i kolege, uvek kada je na dnevnom redu, odnosno tema Javni servis, polemike su žestoke i ja to potpuno razumem.

Ono što bih, samo ako mogu da dam par priloga, bitnih, za ovu temu - slažem se sa predlogom Vlade. Nije sporno i nije problem u 15 dinara povećanja TV taksa. Ali, mi koji dolazimo nekako iz unutrašnjosti Srbije, iz manjih mesta, smo alergični kad se pomene ta taksa. Godine 2012. sam imao tu čast i sreću u kampanji da sa gospodinom Vučićem i Tomom Nikolićem jasno i glasno govorim da ćemo se zalagati za ukidanje TV takse i onda mi je teško kada danas dolazim u situaciju da treba da glasam, pa i da je dinar povećanje, a kamoli 15 dinara.

Gospodine Mirčiću, to da znate. Znači, teško mi je kada glasam i za 15 dinara.

(Vjerica Radeta: 25.)

Koliko, 25? U redu.

Ali, jednu stvar koju bih hteo da napomenem, uvaženi predsedavajući, moje kolege su prethodno rekle, a ja bih samo uvaženoj koleginici Tomić rekao, da bismo mi svi skupa i kao Narodna skupština trebali da poradimo da se vrati termin regionalnih javnih servisa. I to je nešto mnogo važno i mnogo bitno, jer, nažalost, unutrašnjost Srbije, mi smo to već ovde čuli u raspravi, da ima veoma malo tematskih emisija kako ona živi, već problemi sela, problemi mladih u malim mestima su veoma malo zastupljeni u programima Javnog servisa. I ako već tamo nema prostora, bilo bi lepo da mi, na primer, u Šumadiji imamo regionalni javni servis, da nam se ponovo vrati televizija Kragujevac ili neki drugi kanal koji nemam ništa protiv da finansiramo javnim sredstvima, ali da on bude ponovo javni servis građana.

Ovde sam malopre govorio i sa kolegom Rističevićem. Evo, ja sam narodni poslanik koji živi na selu i trenutno plaćam dve TV takse. Evo, ja sam jedan od tih narodnih poslanika koji trenutno plaća dve TV takse. I molim gospodu ministre, ako stvarno možemo, da uvažimo, jer na hiljade domaćinstava u Srbiji su još u goroj situaciji nego što sam ja i plaćaju tri do četiri TV takse.

Mislim da je krajnje vreme da bar na taj način pomognemo tim ljudima, koji imaju sisteme za navodnjavanje, imaju zasebne sisteme za mužu u svojim štalama, a ta stoka prosto ne gleda televiziju i nema potrebe da se na brojila plaćaju TV takse. Toliko.

O samom Javnom servisu i njihovom informativnom programu možemo govoriti do sutra, ali neće to biti neke velike vajde. Zbog toga vas molim, bar ono što je realno i što možemo da promenimo, da mi to promenimo. Hvala puno.

Gospodine potpredsedniče, želeo bih ukratko da podržim ovo što je gospodin Bojić rekao i da dodam još par rečenica i zamolim ministra Antića i gospođu državnog sekretara, ako bi mogli jednu stvar posle ovog rebalansa u pripremi budžeta za 2020. godinu da vrate na dnevni red, a to su dugovanja poljoprivrednih proizvođača za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Ta dugovanja su enormna. Više puta smo u ovoj Skupštini pokušali da tu ideju pokrenemo, pokušali smo da formiramo jednu radnu grupu u okviru ministarstva poljoprivrede, finansija, zdravstva, rad, boračka i socijalna pitanja i mislim da je došao trenutak, pre nego što se krene sa izradom budžeta za 2020. godinu, da se ovo pitanje ponovo vrati na dnevni red. Dugovanja su enormna i ona iznose preko dve milijarde samo za zdravstveno osiguranje.

Lepo je kada možemo rebalansom budžeta da delimo nešto što je zarađeno i što može na adekvatan način da se podeli i lepo je kada govorimo o kulturi, o svemu drugome, ali sa druge strane nekako ovde seljake niko ne pominje. Sa druge strane, niko nekako njihovu muku da čuje i bilo bi vrlo dobro da se u predstojećem budžetu pitanje duga za zdravstveno osiguranje … Još jednom da ponovim, u ovom trenutku više od 300.000 zemljoradnika u Srbiji nema overenu zdravstvenu knjižicu za dugovanja iz prethodnih godina, a da nisu uopšte koristili zdravstveno osiguranje. Molim vas, pre svega, gospođo Tanasković, da se ova pitanja ponovo pokrenu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, evo, povukla me ova diskusija uvaženog kolege koji je izneo jednu tvrdnju koja se meni dopada, to je da je ovaj zakon u stvari nastavak onoga što je DS radila i kontinuitet kako ste se izrazili. Poslanik sam vladajuće koalicije 2011. godine sam glasao protiv, protiv ovog Zakona o izvršiteljima. Sada podržavam izmene ovog zakona jer smatram da su ove izmene korak napred i ono što bih prosto zamolio uvaženu ministarku jeste da ovo ne budu i poslednje izmene ovog zakona.

Ono što se ja sa vama uvek mogu složiti jeste u zloupotrebe koje izvršitelji imaju, ali sa druge strane ako hoćemo da težimo nekom uređenom sistemu kakav imamo ipak na zapadu, izvršitelji su potrebni, ali je pitanje sa druge strane da li su potrebni i njihovi ovakvi cenovnici, troškovi izvršenja u postupku i sa druge strane da li Ministarstvo pravde i policija pre svega MUP mogu da isprate zloupotrebe koje se dešavaju kada se prodaju nekretnine. To je po meni ključni problem.

Vi ako pogledate da li organizovana grupa ljudi upravo prodaje nekretnine od stanova, od preko nažalost, zemljišta i svega ostalog, a naročito se to odnosi na poljoprivredna gazdinstva.

Ono što je ministarka rekla, delimično se mogu složiti, dugo godina sam predsednik opštine i nažalost često se dešava da za komunalne usluge najviše duguju oni najbahatiji i oni koji imaju najviše novca. Sa druge strane penzioneri i oni koji su najrevnosniji u plaćanju oni ponekad imaju najmanje, ali sa druge strane zloupotrebe koje mi imamo nažalost i kod izvršitelja ali još više kod notara, da smo mi dobili grupu ljudi koji su bili loši pripravnici u advokatskim kancelarijama, pomoćnici po sudovima koji danas voze luksuzne džipove i najskuplje automobile po opštinama. To je problem o kome mi moramo da razgovaramo.

Ono što bih još jednom ukazao, kada smo govorili, koleginica uvažena je rekla, da su i poverioci i građani Republike Srbije čija prava mi treba da štitimo, i sa tim se potpuno slažem, samo ću ukazati na jedan mali primer gde da nije bilo privatnih izvršitelja realno ne bi došlo do realizacije sudskih presuda, a to su tužbe iz 2014. godine grupe poljoprivrednika iz opštine Topola koji su tužili tada Sektor za vanredne situacije za štetu od grada. Na kraju je bilo negde oko 99 tužbi koje su skupa bile veće od 700 hiljada evra. Apelacioni sud je potvrdio da je greškom države i Sektora za vanredne situacije naneta šteta od tada, u tom trenutku, 14 miliona evra seljacima gde je sve bilo uništeno. Uspeli su, još uvek se nisu svi, ali se sukcesivno naplaćuju samo zahvaljujući privatnih izvršiteljima, da je bilo do javnih nikada se ne bi to naplatilo.

Tako sa druge strane imate nešto i što je dobro i što je loše, ali sa druge strane ograničenja koja ministarstvo svojim izmenama donosi, mislim da je dobro i zbog toga ću glasati za izmene i dopune ovog zakona uz još jednom, kažem, zahtev i molbu ministarki da se sa ovim ne stane i da se pokuša da se još više smanje i ograniče. Ono što podržavam kolegu, mislim da bez obzira na visinu duga, za jednu četvoročlanu porodicu, ako je nosilac domaćinstva opterećen dugom većim od 5000 evra stambeni prostor, a to već imamo u nekim od zapadnih zemalja, ne sme se i ne može se prodavati.

Sa tim se potpuno slažem, kao što se slažem da se kod poljoprivrednika, kod seljaka, ne sme popisivati sredstvo za rad, kao što je traktor. I, to se ne sme otuđivati, to svima mora da bude jasno i to svima mora da se kaže. Ali, evo povuklo me to kada ste rekli - 2011. godina, tačno je, ali sa druge strane, još jednom moram da upozorim, nisu samo izvršitelji ti, mislim da imamo još veći problem sa notarima. Tek njihovo bogatstvo koliko je, pa to je posebna priča.

Zbog toga još jednom poziv za ministarku da se ne stane sa ovakvim promenama i da se hrabro ide napred i da ovakve stvari pokušamo da sasečemo. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi kolega Neđa Jovanović me pomenuo upravo u ovom delu koji je sada predsednica Gojković govorila i sa čijim se izlaganjem u potpunosti slažem.

Nesrazmera, ali kolega, kada ste rekli da se neko baškari u vili, a duguje za komunalije i za nekakva bilo kakva dugovanja i naravno da mu se treba prodati ta vila, ali interesantno je, i evo, sada bih voleo da mi ministarka kaže, pa molim samo za malo pažnje. Ako ste pogledali, a voleo bih, ne znam koliko je narodnih poslanika, malopre dolazeći u ovu salu sam gledao statistički da se pogleda, neko je pomenuo i taj broj kod 750, mislim, nekretnina koliko je ukupno prodato. Ljudi, 80% toga su stanovi i to su stanovi do 70 kvadrata. I to je ono što sam malopre rekao zašto se zalažem, da ako imate četvoročlanu porodicu, koja ima stan od 60 kvadrata, bez obzira i da li je nosilac porodice bio preduzetnik, pa je ovako ili onako ostao dužan prevarom ili nebitno na koji način, država ne sme omogućiti da mu se prodaje stan koji je jedina stambena jedinica.

O tome sam govorio. Verujte mi, pogledajte statističke, ja tamo ni jednu vilu sa bazenom nisam video i to je osnovni problem i zbog toga se potpuno slažem sa koleginicom Gojković da je potreban nama ubrzo nov zakon i to je možda najpravičnije rešenje. Hvala.

Što vi galamite, vi poslanici SNS? Vama ova tema ne odgovara, jel tako? Ne sviđa vam se što pričam o plati?

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, veoma interesantan amandman koji je kolega Šarović podneo.

Samo bih iskoristio par minuta vašeg vremena, nisam uspeo da govorim u načelu o ovom zakonu, najpre, kao narodni poslanik podržavam da imamo poseban Zakon o glavnom gradu jer ga ima većina evropskih zemalja i to ništa nije sporno. Ono što je po meni i gde delimično gospodin Šarović u pravu, jeste, mi smo ovde pre nekih godinu dana ili nepunih godinu dana imali nov Zakon o lokalnoj samoupravi gde smo predvideli da se širom Srbije za izbore Saveta mesnih zajednica mora tajno glasati.

Vodim opštinu Topola koja se graniči sa gradskom opštinom Mladenovac i sada ćemo imati priliku kada se ovaj zakon usvoji da mesne zajednice seoske do druge mesne zajednice u jednoj se moraju raspisivati izbori i glasati se neposredno i tajno za listu a sa druge strane mi ćemo u gradskoj opštini moći da saziva ove tzv. zborove gde se potpuno slažem da je bilo u prethodnom periodu određenih zloupotreba. Ako hoćemo da donesemo dobar zakon, pravičan zakon to ne bi trebalo da se, gospodine Ružiću, ponavlja.

Zbog toga smatram da je ovaj amandman dobar da bi Saveti mesnih zajednica trebalo da se biraju neposredno i tajno i da svaki građanin koji želi ima proceduru na koji način sakupi dovoljan broj potpisa i može da se kandiduje, može da sastavi svoju listu i nikakvih problema nema da onda on svoja prava i obaveze koje ima u svojoj mesnoj zajednici u svom selu može na adekvatna način da predstavi. Ovo je veoma važno da bismo imali tu da kažem, demokratiju spuštenu bukvalno da svake mesne zajednice. Hvala puno.