Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, kada smo pre par meseci govorili u ovom plenumu o izmenama Zakona o privatizaciji, tada sam govorio i rekao sam da bi se otkočila privredna situacija u Srbiji, potrebno je doneti, tada sam rekao, u tom trenutku četiri zakona. Prvi zakon o stranim ulaganjima, tako sam ga tada nazvao, a drugi je Zakon o zemljišnom premeru i katastru. Treći zakon, izmene Zakona o stečaju i četvrti Zakon o legalizaciji.
To su stvari koje mi moramo da uradimo do kraja godine, ako mislimo da se stvari u Srbiji promene.
Na žalost, stečajevi u Srbiji predugo traju, a mi ovde danas imamo Zakon o ulaganjima i ja sam ga tada krstio kao zakon o stranim ulaganjima, jer me bolelo pre svega, što su po meni strani ulagači bili maksimalno forsirani u odnosu na domaće ulagače i dobro je da se ovim Predlogom zakona o ulaganjima, pre svega to hoću da podvučem, kao dobru stvar i zbog građana Srbije, koji gledaju ovaj prenos, da se izjednače strani i domaći ulagači.
Ono kada sam malo pre pomenuo da kod nas, a to su već kolege koje su govorile pre mene rekle, stečajevi predugo traju, mi imamo desetine firmi koje su do ove godine bile u rastrukturiranju, a koje su već sada u stečajnom postupku, ja moram gospodine ministre da vas zamolim, ti stečajevi, kada kažemo predugo traju, mi imamo preduge rokove i za proglašenje bankrota, imamo preduge rokove da se ponovo proceni vrednost u stečaju, zatim javna oglašavanja da se to sve prihvati na odboru poverilaca itd. Vreme prolazi, rokovi teku i mi smo svi u problemu.
Kada sam rekao, na žalost i kada lokalne samouprave, ministarstva, agencije, nebitno ko, pronađu investitora i taj investitor kupi firmu iz stečaja, on zbog ovakvog katastra kakvog mi danas imamo, ima ogroman problem da to što je kupio, čak iz stečajnog postupka, uknjiži na sebe, jer vi imate primera po Srbiji da taj katastar radi katastrofalno, da upisuje založna prava, iako to po zakonu nema pravo od bivših radnika na opremu, tzv. izvršnih poverilaca itd. i to nam stvara ogromne probleme.
Kada sada govorimo o Zakonu o ulaganjima, sami ste u svom iscrpnom uvodnom izlaganju rekli da ono što smo imali do sada u Srbiji, da je katastrofa. Evo to ukratko da kažemo, da smo imali 273 ugovora, koliko sam ja razumeo o stranim ulaganjima, a 89 ugovora je raskinuto, da smo na žalost imali praksu, da su čak i bankarske garancije koje su date od strane tih ulaganja, bile kasnije nenaplative ili su bile od banaka koje su sada već u likvidaciji i sve je to dovelo do toga da mi imamo tu jednu potpuno nezdravu situaciju i da sada dođemo u situaciju da spašavamo šta se spasiti može.
Vi ste prosto dobro izneli genezu problema, ali ja vas moram upitati, ko je za to konkretno kriv i to sam već više puta ovde u svojim izlaganjima napomenuo, da li ćete, a vi ste imali hrabrosti da kao ministar danas izađete ispred narodnih poslanika i javnosti Srbije i da kažete da je situacija loša i da mi moramo sada da spašavamo ono što se spasiti može, ali nikako da čujemo ko je za to konkretno odgovoran.
Da se ovde kaže ko je bio ministar privrede, ko je uveo ovakvu praksu da se daju subvencije odokativno, pa koja se opština nekom ministru, a svi znamo da je to bio Mlađan Dinkić, dopada, jer je tamo na vlasti njegova stranka i on je dobio ogromne subvencije za zapošljavanje po jednom radniku i te su firme dobijale subvencije. Sada imamo situaciju, a ja sam i jutros na Odboru za privredu izneo par primera gde imamo firme koje su dobile novac iz državnog budžeta, od svih građana Republike Srbije, a koje danas duguju preko 4,5 miliona evra samo za električnu energiju. Ko je za odgovoran i da li će neko u ovoj zemlji, da kažemo, narodski rečeno, otići u aps za ovakve stvari koje su se dešavale. To je firma npr. „Sirmijum stil“, a to je konkretno železara u Sremskoj Mitrovici koja u ovom trenutku duguje preko 4,5 miliona evra samo za električnu energiju. Koliko još duguje poveriocima, drugim javnim preduzećima, preduzetnicima u celoj Srbiji, to je dodatno pitanje.
Imamo na žalost i situaciju, a to je Fabrika čarapa „Valu“ u Valjevu, koja je takođe dobila milione evra od državnog novca, subvencija i koja je samo u jednom danu rekla – gospodo, sutra 250 radnika dobija otkaz.
Da li je neko nekoga pozvao na odgovornost i da kaže – gospodo, kako vi ako ste dobili taj novac iz državnog budžeta, za zapošljavanje tog broja ljudi, kako možete sutra na oglasnoj tabli da napišete – 250 radnika sutra neće doći na posao i da niko oko toga ne odgovara.
Ta praksa mora da se promeni i ovde mora da se snosi odgovornost za nešto što je neko uradio, pa bilo da je bio ministar, predsednik Vlade, direktor agencije. Mi smo svi znali, a ja sam i ovde govorio na ovom plenumu kada smo govorili o SIEPA, o Agenciji za strana ulaganja, da su se tu narodski rečeno, muljale pare, da su davali firmama novac za organizovanje sajmova u inostranstvu, a da se taj novac upumpavao za finansiranje političkih kampanja i da to svi znamo.
Dobro je i zbog javnosti, to treba posebno da se podvuče, mada ste vi to izneli, ali treba da ponovimo još jednom, da će se, kada se usvoji zakon o ulaganjima, dve agencije ugasiti. To je Nacionalna agencija za ravnomerni razvoj ili kako je mi zovemo i krstimo NAVED i Agencija za strana ulaganja, čuvena SIEPA. Te dve agencije, koliko su moja saznanja imaju u ovom trenutku preko 150 zaposlenih, a ono što je pozitivno i što ide sa onim obećanjima kada smo građanima davali da ćemo smanjiti taj broj agencija i broj zaposlenih u tim agencijama, to je dobro, da će u ovoj agenciji koja će se formirati, a to će se zvati razvojna agencija Srbije, biti zaposleno, po vašem obećanju, javnom, a ja ga ovde sada ponavljam do 50 ljudi, da će to biti efikasna agencija.
Sada kada sam pomenuo tu agenciju za razvoj Srbije, treba da kažemo da ovaj zakon u sebi prepoznaje određene organe koji će taj zakon sprovoditi. Najpre, to je savet za ekonomski razvoj i tu treba da napomenemo da taj savet za ekonomski razvoj, osim ministra koji će biti zadužen za privredu, sada vi, a neko u budućnosti ko bude posle vas, zatim ono što je važno, tu će biti, odnosno predsednik Privredne komore Srbije, i direktor Razvojne agencije Srbije i oni će koordinirati sa tzv. nacionalnim projektima koja se tiču velikih ulagača, odnosno investitora a koje će država prepoznati kao investitore koji mogu da donesu i nova zapošljavanja, tehnologiju i sve ono što uz takve investitore ide.
Ono što ja moram da napomenem, pošto sam ja bio jutros taj narodni poslanik koji je prosto i na Odboru za privredu i na opravdane kritike vas kao resornog ministra na rad lokalnih samouprava rekao da nije korektno da se u ovom trenutku samo kritikuju lokalne samouprave kao neko ko je loše radio, jer te lokalne samouprave, gospodine ministre treba da znate da od 2008. godine, njima se smanjuju sredstva i to im se značajno smanjuju sredstva, pre svega od poreza na zarade. Njima se konstantno umanjuju transferna sredstva, oni delovi koje dobijaju iz državnog budžeta na osnovu PDV koji se ubira na njihovoj teritoriji.
I zbog toga smatram da država mora da nađe i načine i sredstava da pre svega preko velikih javnih preduzeća, da li su to u pitanju „Putevi Srbije“, EPS ili neko treći, da se pomogne lokalnim samoupravama, da lokalne samouprave imaju infrastrukturu koja može da stvori povoljan ambijent da se implementiraju ove investicije koje će sutra ovaj zakon o ulaganjima da donese državi Srbiji. Mi opet moramo da budemo svesni da će upravo te investicije završiti u nekoj od lokalnih samouprava.
Ovo će omogućiti da lokalne samouprave imaju zdravu utakmicu da možemo da se nadmećemo, ali prosto moramo stvoriti mogućnosti da imamo ipak nekakav identičan start, a to znači da država pomogne, da imamo i planska akta.
Ja moram da kažem da u ovom trenutku Ministarstvo za infrastrukturu pre svega u čijem okviru je građevina i urbanizam, mora da uvaži više napora da svaka lokalna samouprava u Srbiji ima planove detaljne regulacije, znači, ima mogućnosti prosto da te investicije prihvati na svoju teritoriju.
Malo pre sam rekao oko dugovanja koja su nažalost neki investitori ostavili, ono što ja prepoznajem kao značaj ovog zakona o ulaganjima, jeste da će on da povuče i da se stvori ta klima sa donošenjem novog seta zakona za povoljniji privredni ambijent u Srbiji, ali vas ja molim pre svega uvaženi ministre da pokušamo da privrednicima koji sada rade, jer po meni je mnogo lakše da neko ko zapošljava pet ljudi, da može da zaposli šest, da neko ko zapošljava 50 još pet ili šest, da njima omogućimo povoljniji ambijent, a mi ga možemo samo omogućiti ako privrednicima pružimo šansu da imaju povoljnije uslove, a to znači da se smanje obaveze i dažbine koje u ovom trenutku preduzeća plaćaju Srbiji.
Vi imate te tzv. „parafiskalne namete“, da imate od lokalnih komunalnih taksi, ekoloških taksi, da imate preko 50 stvari koje jedna danas preduzetnička radnja u Srbiji plaća, a da nema pojma ni šta sve to, ni za šta to plaća i kolike su te obaveze i ta giljotina propisa kako su je neki najavljivali pre vas, nikako prosto da se ostvari da mi znamo i da kažemo tim upravo i lokalnim preduzetnicima kako možemo u budućnosti da im pomognemo?
Prosto, mi smo se hvalili kada smo ukidali npr. naknadu za gradsko građevinsko zemljište, ali preduzetnik ništa od toga nema koristi ako se njemu za taj iznos automatski poveća porez na imovinu i onda imate samo da kažemo ne uzima se iz levog, nego se uzme iz desnog džepa.
To su stvari koje moramo da se potrudimo svi zajedno da tu klimu popravimo i da prosto omogućimo ljudima da se smanje pre svega dažbine na isplaćeni taj dinar plata, jer mi nažalost u ovom trenutku imamo da gro investitora i koju su investirali prethodnih godina u Srbiji isplaćuje tzv. „minimalne lične dohotke“. Sve preko toga se plaća na crno, odnosno plaća se na ruke. I to je onaj problem gde nažalost imamo, meni se bar čini između Ministarstva lošu koordinaciju, imamo nažalost i lošu koordinaciju pre svega u radu Poreske uprave, poreskih organa, ta ista Poreska uprava je znala u prethodnim godinama da politički kažnjava i ne znam proverava firme, a kada treba da vidi koja firma ima milionsku dobit a isplaćuje ljudima minimalac tada se ne sete da to provere, ali kada nešto politički smeta, odmah se tu lako pojavi poreska inspekcija i poreska policija da kažnjava ljude.
Uvaženi ministre, vama je stvarno pao jedan „vruć krompir“ u ruke, ali na takvom ste mestu da je, evo moram još jednom da kažem, vama zapalo da se svi ovi problemi nekako na vama slome. Nadam se da imate dovoljno i podrške, pre svega i od premijera i od celokupne Vlade da se ovaj zadatak koji je ispred nas, to da se ovaj set zakona donese, ja moram još jednom da kažem da se ubrzaju stvari u Srbiji i da se stvori povoljniji privredni ambijent, jer to je ključna stvar koja će ovoj državi omogućiti i građanima Republike Srbije jedan normalniji život.
Ja vam iskreno želim sreću, pre svega u primeni ovog zakona. Biće nam svima nama, osim Agencije za razvoj i Saveta za ekonomski razvoj, većina zadataka u primeni ovog zakona će biti na lokalnim samoupravama.
Slažem se sa vama da već lokalne samouprave imaju kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj tako da nema potrebe za novim zapošljavanjem, ali ima potrebe za edukovanjem kadra i to je jedna jaka potreba da prosto imamo lokalne samouprave koje nažalost zbog veličine i zbog, da kažem, profesionalne strukture u svojoj administraciji, starosne strukture koja nije povoljna, jer zbog zabrane zapošljavanja nemaju mogućnost, da kažem, da provetre sam taj kadar. Imaće problema sa primenom ovog zakona i to je na Ministarstvu da im pomogne i da ih prosto, da kažem, na određeni način edukuje kako će onda oni moći da pomognu svojim privrednicima i svojim građanima.
Ja vam se zahvaljujem i poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam najpre pitanje za Kabinet predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića i za ministra finansija, gospodina Vujovića, a tiče se, nažalost, nezakonitosti u radu Poreske uprave a naročito Poreske uprave filijale Kragujevac.

Konkretno o čemu se radi. U periodu od 2006. do 2009. godine Poreska uprava je kontrolisala rad preduzeća „Stara Varoš“ iz Topole i zapisnikom konstatovala da u radu preduzeća nema nezakonitosti.

Nakon par meseci, krajem 2009. i početkom 2010. godine, nakon te kontrole dolazi poreska policija iz Beograda, nalaže vanrednu poresku kontrolu i utvrđuje da je preduzeće utajilo porez na dohodak građana u visini od 12,6 miliona dinara.

Počinje golgota tog preduzeća, pišu se krivične prijave protiv vlasnika preduzeća i sukcesivno od 2010. godine pa sve do 2013. godine, taj novac se skida sa računa preduzeća „Stara Varoš“ iz Topole, prinudnom naplatom skida ga Poreska uprava Srbije.

Nakon toga, naravno, vlasnik se obraća sudu, tuži Poresku upravu i uspeva pre nekih par meseci da dobije i to iz drugog puta konačnu sudsku presudu da je Poreska uprava dužna da mu nadomesti štetu koju je prinudnom naplatom skinuta sa računa preduzeća „Stara Varoš“ iz Topole u visini od 56 miliona dinara. Znači, glavnica, kamate i sve ostalo, i naravno da je oslobođen svih pritužbi.

Ono što je posebno interesantno za ovaj slučaj da je na sudu ispitano preko 250 svedoka, među njima je bio i poreski policajac koji je došao u kontrolu firme i koji na pitanje advokata odbrane po kom osnovu je on došao da kontroliše jednu firmu kada ima nalaz poreske kontrole od pre samo mesec ili dva da je sve u redu, rekao je da je dobio usmeni nalog od strane tadašnjeg direktora Poreske uprave Srbije, koji je tada nažalost bio iz DS, i drugih visokih funkcionera, da navodno vlasnik te firme pomaže u tom trenutku opozicione stranke, Novu Srbiju i SNS.

Sada, dame i gospodo poslanici, problem je što će država Srbija i građani Republike Srbije zbog te gluposti koju je napravila poreska uprava, morati iz budžeta da plati 56 miliona dinara, a još je dodatno i problem što taj novac Poreska uprava skida sa budžeta opštine Topola, koja sa tim apsolutno nema nikakve veze.

Već prošle nedelje prinudno sa budžeta opštine Topola skinuto je 16 miliona dinara na osnovu navodnog poreza na dohodak građana koji je ustupljen prihodu lokalnoj samoupravi.

Sada, zamislite vi nezakonitosti u radu Poreske uprave koje treba da plaćaju građani Topole, građani Srbije. Još jednom da ponovim da je glavnica duga bila samo 12,6 milona dinara u tom trenutku, a da je sada sa kamatama naraslo na 56 miliona dinara.

Meni nije jasno, još jednom, zato pitam i premijera koji je upoznat sa ovim problemom, i ministra finansija, ko će odgovarati za ovo i da li će odgovorni u Poreskoj upravi biti kažnjeni, jer je sud konačnom presudom utvrdio da su nezakonito radili? Ono što je najveći problem, šta će sada da se uradi, da opština Topola i njeni građani ne bi trpeli zbog nezakonitosti u radu Poreske uprave, jer je otežan rad i funkcionisanje opštinske uprave, ostvarenje budžeta, zbog prinudne naplate koju radi sada Poreska uprava da bi pokrila ili prekrila, ako tako mogu da kažem, svoju grešku? Ono što je po političkoj osnovi radila 2009, 2010, 2011. i 2012. godine i da bi sebe oprali, isti ti ljudi koji danas sede u Poreskoj upravi na ovakav način ispravljaju stvari, pokušavajući sebe da spasu.

Zbog toga, jasno tražim od ministra finansija da mi se napismeno odgovori - ko su krivci i šta će protiv njih biti urađeno? Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo kolege narodni poslanici, najpre imam pitanja za ministra pravde gospodina Nikolu Selakovića. Na samom početku pitanja, želeo bih da ga pohvalim jer je pre par dana razrešio prvog privatnog izvršitelja zbog nesavesnog rada, jer moje pitanje se upravo odnosi na rad privatnih sudskih, odnosno privatnih izvršitelja, a o čemu se konkretno radi. Radi se o troškovima koje izvršitelji privatni imaju prema pre svega građanima koji duguju za komunalne usluge ili na primer za pogrešno parkiranje gde je kazna 1.200 dinara, a gde sudski izvršitelji naplaćuju za izvršenje te kazne od 1.200 dinara 15.000 dinara.
Ono što je još i gore, hajde možemo reći da je nesavesno parkiranje nešto što i treba da se plati, ali za komunalne usluge, za dugovanja kao što je iznošenje smeća, kao što su dugovi za struju, kao što su dugovi za vodu od par hiljada dinara dolaze izvršitelji popisuju ljudima stvari, popisuju se ljudima i na seoskom području gde ljudi naročito penzioneri u ruralnim područjima teško žive i ne mogu lako platiti sve dažbine.
Zbog toga se moje pitanje odnosi na ministra i to pitanje podnosim u ime poslaničkog kluba NS, da li se može ograničiti do pet hiljada dinara dugovanja za komunalne usluge ne angažuju se privatni izvršitelji ili da se usluge privatnih izvršitelja najmanje tri puta smanje, njihovi troškovi za kazne koje su za komunalne usluge, a tiče se iznosa do 5.000 dinara. Ovo je izuzetno važno i ja iskreno molim ministra pravde da ovo uzme u jedno razmatranje, jer je ovo pitanje gde nam se svakodnevno obraćaju građani kako u lokalnim samoupravama tako i nama u poslaničkim klubovima i mislim da ovo treba pitanje vrlo brzo rešiti.
Drugo pitanje se odnosi na ministra prosvete gospodina Srđana Verbića. Mi smo ovde pre par meseci ratifikovali Ugovor o kreditu Evropske banke za obnovu škola u Srbiji. Taj tender je završen, radovi su trebali da počnu punom parom. Završen je tender za obnovu 52 škole širom Republike Srbije, ali nažalost radovi su na samom početku i vrlo se teško odvijaju. Zašto je to tako?
Najpre zato što je na tenderu pobedila nekakva firma iz Novog Sada, da im sada ne pominjem ime, prostim uvidom u APR može se videti da imam samo desetak stalno zaposlenih, a firma je dobila da renovira, odnosno da sredi 52 škole širom Srbije. I, sada evo pitam i sebe i ministra, a i vas kolege poslanici, da li može jedna firma sa deset stalno zaposlenih da sređuje 52 škole. I, koliko treba vremena i da li se svi mi brukamo kada trebamo da takav jedan posao završimo, a najviše Ministarstvo prosvete koje je nosilac ovog posla, jer tamo ima nekakva radna grupa koja sve ovo nosi.
Sa druge strane, moje pitanje konkretno se odnosi, ko će da nadoknadi troškove lokalnim samoupravama, školama koje moraju da voze decu u druge škole u odnosu na školske objekte koji se renoviraju, odnosno adaptiraju ili grade i naročito ako su škole na seoskom području gde im do susednog sela treba i desetine kilometara. Svakoga dana se deca prevoze i to stvara velike probleme. Zbog toga molim ministra prosvete da se lično uključi u ovaj problem, da se ovaj posao ažurira, da se ovaj posao dovede do kraja, jer je to od opšteg interesa za sve nas. Hvala puno.

Uvažena predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da sam prvi poslanik koji u načelu govori posle ove letnje pauze.
Na samom početku moram upitati uvaženog gospodina ministra, mi danas imamo izmene i dopune više zakona. Ja ću se osvrnuti naravno, na prva dva, a to su izmene Zakona o PDV-u i izmene Zakona o administrativnim taksama.
Kada govorimo o izmenama Zakona o PDV, uvaženi ministre, da li se vama čini, moj utisak je da bi bilo dobro da mi ako ne danas, onda u neko dogledno vreme imamo nov zakon o PDV-u, jer postojeći zakon je na 250 strana, postojeći zakon ima više od 1.400 strana različitih tumačenja postojećeg zakona i sada, ako imate jednog običnog preduzetnika koji zapošljava u Srbiji jedno, dvoje ili troje ljudi, da li vi verujete da on može da se snađe u toj šumi propisa o PDV-u, da može da prijavi, vi kažete biće termin, jedinstven, od 15 dana, da li sad jedan preduzetnik koji drži neki kiosk može u celoj toj šumi propisa da se snađe?
Ono što je pohvalno, gospodine ministre, u ovim izmenama, ako se složite sa mnom da u dogledno vreme imamo jedan prečišćen tekst novoga zakona, to bi bilo dobro, ali kod konkretnih izmena već ste u uvodnom delu napomenuli par stvari koje su dobre i koje će poslanici Nove Srbije svesrdno podržati. To je, pre svega, uvaženi ministre, da se po jasnim kriterijumima određuje jedinstvena poreska stopa za smeštaj i ugostiteljske objekte i to je dobro i sa time se slažemo.
Ono što niste napomenuli u uvodnom delu, a zbog čega sam ja, uvaženi ministre, i pisao određeni amandman, jeste povraćaj PDV-a za ishranu i za prevoz radnika. To je, uvaženi ministre, nešto što je krajnje problematično i ja moram da vas zamolim da vi razmotrite i amandman koji sam podneo na član 18. stav 2. a to je da se briše tačka tri.
Molim predsednicu za malo mira. Molim vas, stvarno bi bilo korektno da se saslušamo.

Trudim se da govorim što više u mikrofon, ali zbog građana Srbije koji gledaju ovaj prenos hoću da ponovim da sam podneo amandman na član 18. stav 2. tačka 3), a to je da se briše predloženi predlog da se ukida povraćaj PDV-a za ishranu i za prevoz radnika. Da pojasnim zbog kolega poslanika, a i zbog građana Republike Srbije, do sada je bila praksa da preduzetnici koji imaju veći broj zaposlenih, a koji organizuju ishranu ili plaćaju, što sada u Srbiji prava retkost, prevoz svojim zaposlenima, mogu na kraju meseca da traže povraćaj PDV-a za tu uslugu.
Nažalost, vi sada predviđate da se to ukine. Malo kasnije ću govoriti o predlogu o administrativnim taksama, šta ćemo mi sve privatnicima i privatnim preduzetnicima naplaćivati i kakve takse, koje visine takse. Postavlja se pitanje – da li nešto što smo govorili u ovom sazivu, prethodnim sazivima, to je da će biti giljotina propisa, da ćemo pokušati da smanjimo takse, da omogućimo preduzetnicima da lakše privređuju… Mi uskoro u ovom plenumu očekujemo Zakon o stranim ulaganjima. Taj Zakon o stranim ulaganjima treba da definiše koliko ćemo davati podsticaja za otvaranje novih radnih mesta, a sada ovim izmenama Zakona o PDV-u mi oduzimamo određene prava. Sada, ako ima gospodin Feman, koji sedi ovde ispred mene, 150 zaposlenih i koji je na osnovu svojih 150 zaposlenih mogao da traži i da dobije od države podsticaj, a to je povraćaj PDV-a za topli obrok koji daje u firmi ili za prevoz svojih zaposlenih koji su iz Jagodine ili iz okoline, sada to neće imati. Ako on nema sredstava, on će morati da otpusti pet zaposlenih. O tome se radi. Zašto mi ovakve stvari donosimo?
Ono što je dobro, gospodine ministre, to je da će se ovim izmenama usaglasiti poreska stopa za gradski i prigradski prevoz, kada već pominjemo prevoz zaposlenih. Vrlo je važno, do sada je poreska stopa, PDV za prigradski prevoz bila 20%, a za lokalni prevoz 10%. Tu su bile ogromne zloupotrebe i dobro je, i tu vas pohvaljujemo, da ste rešili da to usaglasite i da jedinstvena stopa PDV-a za gradski i prigradski prevoz bude 10%. Pitam vas – šta će ministarstvo uraditi, ako prevoznici ne smanje prevoz, odnosno cenu karte za krajnje korisnike? Mi u praksi, nažalost, gospodine ministre, imamo da gorivo cele godine pojeftinjuje na svetskoj berzi, a da mi imamo na pumpama identične cene gorivo i sada se građani pitaju da li će isto tako biti i za cene prevoza kada mi budemo izglasali u Narodnoj Skupštini, u parlamentu da se PDV smanji za 10%, a cena karte ostane ista.
Da se vratim samo na ovaj prethodni deo, gde se ukida povraćaj PDV za ishranu i prevoz zaposlenih, vi ste u obrazloženju koje sam pažljivo pokušavao da nađem uz sva ova objašnjenja, napomenuli u jednom delu da su vršene određene zloupotrebe u tom delu. Zloupotrebe mogu biti, mi na terenu vidimo da neko jednostavno ne uplaćuje radnicima prevoz, a onda traži zato što ima nekakve ugovore sa divljim prevoznicima povraćaj PDV. Znate šta, za to postoje inspekcijski organi, za to postoji poreska policija. Imate mehanizme kako to da suzbijete, ali ne treba sad ako postoje određene zloupotrebe da mi ukidamo mogućnost onim privrednicima koji časno i pošteno rade i privređuju, zapošljavaju ljude da im ovakve stvari otežavamo.
Moram još nešto gospodine ministre da vam, pošto je ovo načelna rasprava, ne znam da li ste upoznati, mi imamo ozbiljan problem u lokalnim samoupravama. Znate da imamo ona transferna sredstva na kraju meseca koja dobijamo kao deo PDV koji se ubira na teritorijama gradova i opština. Dobili smo upozorenje od strane vaših saradnika u Ministarstvu finansija da će oko 60 gradova i opština biti u problemu i da će im biti ukinuta odnosno suspendovana transferna sredstva zato što su prekršile određenu naredbu Ministarstva finansija oko smanjenja zarada i mase zarada od 10% na početku godine.
Uvaženi ministre, morate da shvatite još jednu stvar i gradovi su to u pisanim obrazloženjima kao i opštine slali u ministarstvo, pa molim i vas da budete upoznati sa tom činjenicom, a to je da postoje zaposleni u opštinskoj upravi i gradskim upravama koji imaju minimalce. Sa tim minimalcima mi zakonski nismo mogli da im smanjimo za 10%. Kada se to u masi sabere vi nemate umanjenje ukupne mase od 10%, nego imate 8,6%, 9,2%, 8,9%, a to je na godišnjem nivou oko 500 ili 600 do milion dinara i sada zbog npr. 500.000 dinara vi kažete suspendovaćemo transferna sredstva gradovima i opštinama koje su sada na kraju devetog meseca u punom jeku građevinske sezone i svih ostalih stvari, kada nam je svaki dinar neophodan.
Ovo koristim samo kao malu digresiju, nije direktno, ali vezano je jer su ta sredstva upravo od PDV koji se ubira na teritorijama gradova i opština i vrlo je važno da se zna šta se tu i na koji način se radi.
Što se tiče prvog Zakona o povraćaju PDV maksimalno treba pohvaliti da će strane firme koje se bave prometom roba i usluga na srpskom tržištu ući u sistem PDV i to je nešto što je apsolutno pohvalno. To će poslanici Nove Srbije uvek podržati.
Ono što vas uvaženi ministre molim, to je ovaj drugi zakon, nove takse. U obrazloženju vidimo da ste vi neko ko u ime Vlade brani ovaj zakon, napomenuli ste da se ove takse uvode ili usklađuju na predlog, pa ovde postoje različita ministarstva, od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede, unutrašnjih poslova, građevine, urbanizma, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje i ja sa te strane mogu da razumem njihove potrebe, svakome je u ovom teškom vremenu potrebno što više novca i to se verovatno vodi kao njihovi sopstveni prihodi i to je sve u redu. Ali, uvaženi gospodine ministre mi smo narodni poslanici i mi treba ubrzo da idemo i u određene kampanje, da li vi kada pogledate ove stavke i kada vidite kako i koliko izgledaju ove administrativne takse na ovom desnom delu ovde, da li se vama iskreno čini da je ovo u pojedinim delovima previše?
Reći ću vam jedan konkretan primer, Ministarstvo za rudarstvu i energetiku, kako se naziva, da li je neko u vašem ministarstvu mogao da sagleda ove određene stvari koje su oni izneli i koje su meni potpuno neverovatne. Vi ste npr. dozvolili u ovom Predlogu zakona da će sutra mali preduzetnik koji negde u Šumadiji npr. sa planine Venčac vadi kamen, da će samo za traženje saglasnosti sa smanjenje eksploatacionog polja, moram vama da pojasnim šta to znači. To znači da ako je nekada ranije uzeo veće parče zemlje, a nije mogao da reši imovinsko-pravne odnose, jer su u pitanju privatni vlasnici, sada hoće da smanji to eksploataciono polje da bi mogao da vadi taj kamen i sa njim dalje da vrši ekploataciju, on mora u ministarstvu da uplati tu saglasnost u vrednosti od 400 evra. Da li ministre to neko od vas gleda i da kaže gospodo vi iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku da li znate ko to može da plati? Ili da vas pitam iskreno, MUP i ovi zahtevi, mi smo sto puta govorili u plenumu oko ovih protivpožaraca. Da li vidite kolike su ovde takse samo za davanje najobičnije saglasnosti sa protivpožarnu saglasnost? To su sve 30, 40, 50.000 dinara.
Vaši činovnici kada dobijaju saglasnost i kada dobijaju predlog određenih ministarstava, prosto da vide da te stvari ljudi više ne mogu da plaćaju. Ne da neko neće ili hoće, stvarno dolazimo u vrlo tešku situaciju da kažemo da preduzetnici više ovakve stvari ne mogu da plaćaju.
Najiskrenije vas molim da sagledate i da vidite pre svega u raspravi u pojedinostima jer verovatno osim moje malenkosti još dosta narodnih poslanika je podnelo amandmane na same visine, kako ovih administrativnih taksi, tako i pre svega na povraćaj PDV, a već sam malo pre rekao konkretne primere i molim vas da to malo sagledate. Znam da niste stručni za Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, ni za MUP, ali njihovi činovnici kada šalju ovakve zahteve za administrativne takse moraju da se usaglase i sa Ministarstvom finansija da ovakve stvari ne budu u ovakvom domenu i obliku ovde ispred nas, jer shvatite da narod stvarno teško živi. Toliko. Zahvaljujem vam se i nadam se da ćemo dobiti konkretne odgovore na ova naša pitanja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre Vujoviću, iskreno, žao mi je što u ovom trenutku u sali nije potpredsednica Vlade gospođa Udovički. Dolazim iz opštine Topola koju vodim deset godina, koja je u tih 20% opština koja nema višak zaposlenih ni po ovom najnovijem predlogu zakona. Ali,  moram se najviše osvrnuti na ovaj Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih. Nelogično mi je, uvaženi sada ministre Vujoviću, neke moje kolege su već to pomenule, da ovaj zakon uređuje do tančina lokalne samouprave, a da ne uređuje javna preduzeća na republičkom nivou. To mi prosto nekako ne ide.
S druge strane, moja dodatna pitanja vezano za ovaj zakon su jasna, a tiču se maksimalnog broja zaposlenih na hiljadu stanovnika u odnosu na manje sredine i na velike gradove. Beograd na hiljadu stanovnika – 18,5 zaposlenih, a neka lokalna samouprava koja ima do 45 hiljada stanovnika – devet i po zaposlenih. Ja se stvarno pitam nekad, uvaženi ministre, zašto mi ovde svakoga dana govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju i da li neki stanovnik, ne znam ovde, Sopota, koji živi na 20 kilometara od centra Beograda, ima manja prava od nekoga ko živi ovde na Starom gradu, Vračaru ili Savskom vencu.
Ne mogu prosto da razumem i da shvatim, okej ako vi imate određene nadležnosti uprave u velikim gradovima koja nisu uslovno potrebna manjim sredinama, ali razliku u tome da jedan građanin Beograda ima duplo veće privilegije nego što ima neki stanovnik npr. u Aranđelovcu, Topoli ili Rači kragujevačkoj, to apsolutno ne mogu da shvatim jer ovde u Beogradu su i središta vladinih institucija, republičkih javnih preduzeća i tim pre smatram da bi na hiljadu stanovnika ta razlika mogla biti najviše jedan i po, a nikako da bude celih dva. Tu je moja osnovna primedba.
Tamo gde imam još primedbi, uvaženi ministre, ali ne znam da li možete vi da mi odgovorite ili gospođa Udovički, jeste - šta se odnosi na domove zdravlja? Domovi zdravlja u lokalnim samoupravama, osnivač je lokalna samouprava stopostotno. E, sada, mi imamo u sredinama po Srbiji, a naročito kod nas u Šumadiji, koji su razuđeni, imamo veliki broj sela koja pripadaju opštinama, imamo određeni broj lekara koje mi sufinansiramo sa domovima zdravlja. Negde ih plaćamo stopostotno, a negde ih plaćamo sa 50%. Evo, uvažena gospođa Udovički ulazi, pa bi ovo pitanje bilo i za nju. Šta se sada dešava? Znači, zašto u ovoj kvoti nisu domovi zdravlja?
Šta se dešava sa osnovnim školama, gde smo mi takođe osnivači, gde imamo i određeni broj nastavnika na seoskom području koji se finansiraju iz lokalnih budžeta i šta će sada biti sa tim isturenim odeljenjima? Znate kako, kada se u selu zatvori škola, nema crkve, selo se gasi. Zbog toga bih molio, prosto, da nam se da objašnjenje šta se dešava i da li će ti zaposleni biti u ovim kvotama koje ulaze u devet i po zaposlenih u upravi, u odnosu na ukupan broj stanovnika.
Pažljivo sam slušao u prepodnevnom delu što je uvažena ministarka Udovički rekla – komercijalizacija republičkih javnih preduzeća. Ali, ja dolazim iz opštine koja ima apsolutno solidna javna preduzeća i komunalno javno preduzeće koje ne isplaćuje dinara platu iz opštinskog budžeta. I kakve ima veze plata u komunalnom preduzeću jedne opštine sa opštinskim budžetom? Sa druge strane, mi iz istog tog budžeta dajemo platu doktoru koji radi u selu koje je od opštine udaljeno 35 kilometara i za koje Republički zavod za zdravstveno osiguranje nema nikakav, kažu, interes da ga finansira. Da li ima interes dom zdravlja iz sopstvenih prihoda sa sufinansira sa 10% ili 20% nečiju platu? Ovo, gospođo, znači život u jednom selu, koje bez ovakvih stvari ne može da funkcioniše.
Još jedna stvar koju moram da vas upitam, a koja je životno značajna. Vi u Predlogu zakona ostavljate mogućnost da imamo dogovore između lokalnih samouprava, da možemo da racionalizaciju vršimo, da kažem, na zajedničkom osnovu. Evo, ja ću vam reći primer, opština Topola i Rača kragujevačka, gde smo mi njima pozajmljivali, pod znacima navoda, građevinskog inspektora, jer Rači je prosto potrebno da bar jedan dan ima građevinskog inspektora i onda dođe upravni inspektor iz Kragujevca i kazni nas što smo to radili, kažu – nije po zakonu. A vi sada kažete ovde u Predlogu zakona da mi možemo zajedno da rešavamo na ovakav način konkretne probleme.
Kada sam rekao da dolazim iz opštine koja se nalazi u ovih 20%, moram da kažem da je kvota za Topolu, ako smo mi to precizno izračunali, 212 zaposlenih. Mi imamo trenutno negde oko 200 ili 201. Ali je pitanje za vas i za ministra Vujovića - da li to znači, kada usvojimo novu sistematizaciju, a imamo potrebu, šest meseci pišemo, svakoga meseca molimo da nam se dozvoli da se zaposli jedan ekološki inspektor jer je prethodni otišao u penziju, nama se to ne dozvoljava? Ne možemo da ga iznajmimo od susedne opštine.
Postavlja se pitanje - šta će se desiti kada donesemo novu sistematizaciju? Da li će nam ministar Vujović dozvoliti da mi onda uvećamo masu zarada? To treba isto da nam se kaže, znači, za opštine koje su u ovih 20%, kada usvoje nove sistematizacije, da li će odmah moći da rade rebalanse budžeta i da onda za te kadrove koji su im potrebni, a koji će biti u okvirima nove sistematizacije, jer mi sada imamo zakovanu masu plata i nećemo biti, prosto, i ako možemo eventualno da primimo nekog, to bi značilo da smanjimo plate svima ostalima.
Takođe, još jedno pitanje koje se tiče pre svega ministra Vujovića. Imamo Predlog zakona o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih, angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava. Znate šta, gospodine Vujoviću, meni se to ponekad čini da mi donosimo zakone, a mi već sve to imamo. Mi u lokalnim samoupravama, kada dajemo plate, svaki spisak zaposlenih sa tačnim dinarom koji se isplaćuje iz opštinskog budžeta ide upravo za javna plaćanja. Zar vi samo ne možete da uzmete taj jedan spisak i da date dvojici vaših službenika da to reše …

… nego smo mi u situaciji da donosimo nov zakon da bismo gledali svaki dinar?

Član 104.
Dva puta sam pomenut imenom i prezimenom, pogrešno sam protumačen od strane resornog ministra Vujovića, tako da vas molim da mi na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine omogućite pravo da imam repliku i da kažem to što sam hteo, a što sam pogrešno protumačen. Sa druge strane, od kolege Jovanovića sam dva puta pomenut imenom i prezimenom. Zato vas još jednom molim da mi omogućite repliku.

Uvažena predsednice, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje upućeno je Ministarstvu privrede i Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja. Tiče se radnika koji su bili zaposleni u firmama u restrukturiranju ili su bili zaposleni u firmama koje više i ne postoje jer su prodavane više puta, ušle su u stečaj i onda su iz stečaja privatizovane, a ti bivši radnici imaju izvršne sudske presude za zaostale zarade.
Ja sam ovo pitanje već jednom ovde postavljao u Skupštini i, nažalost, nisam dobio odgovor na to pitanje. Zbog toga ga sada postavljam za dva ministarstva koja bi trebalo da daju jasan odgovor. Da li će u budžetu Republike Srbije biti predviđena sredstva za radnike koji imaju izvršne sudske presude za zaostale zarade, da se taj problem reši?
Problem je postojao i sa povezivanjem radnog staža za radnike koji su bili u firmama u restrukturiranju. Vlada Srbije 18. jula ove godine je donela zaključak na koji način će tim radnicima biti povezan radni staž. Taj zaključak se nalazi na sajtu Ministarstva privrede i svi oni koji su u tom problemu i koji su zainteresovani, na jasan način mogu da vide kako mogu svoj problem da reše. Tako da još jednom molim, pre svega Ministarstvo privrede i Ministarstvo za rad i boračka pitanja da u najhitnijem roku mi dostave odgovor na ovo pitanje, a i da se uhvate u koštac sa ovim problemom, jer je u pitanju više desetina hiljada ljudi čitave Srbije, a i u pitanju su ozbiljne sume novca.
Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvo unutrašnjih poslova i gospodinu Nebojši Stefanoviću, resornom ministru, a tiče se jednog problema koji smo iskreno mislili da je iza nas, a taj problem se ticao registracije pre svega poljoprivrednih mašina, ticao se registracije traktora koje seljaci voze širom Srbije i koji su bili stari 20 i više godina, a koji su ranije kupljeni što u IMT, što u IMR, odnosno Rakovici. Na žalost, ljudi više nemaju računa od tih traktora i bio je problem sa registracijom tih mašina. Taj problem je ministarstvo rešilo donošenjem pravilnika na koji način se te priključne mašine i traktori mogu registrovati i sada se taj problem rešava.
Pojavio se dodatni problem a tiče se prikolica kako za same traktore tako i prikolica za putničke automobile, autobuse i kombije koji se trenutno uopšte u Srbiji ne mogu registrovati. To je interesantan slučaj, a ja sam i sam vozač. Kupili smo prikolice za putničke automobile potpuno normalno na prodajnim mestima. Imali smo registrovane ne te prikolice i sada kada su istekle registracije u MUP kažu – gospodo, ne možete ih više registrovati, već morate za te prikolice doneti ateste mašinskih fakulteta iz Beograda ili Kragujevca.
Sada vi meni recite, kako ja sada za prikolicu koju sam kupio na prodajnom mestu, dobio papire pre sedam, deset ili više godina, registrovao više puta u MUP, sada ponovo za istu tu prikolicu da idem na mašinski fakultet i da tražim određene ateste? Prosto mi nije jasno, ni meni, ni hiljadama vozača širom Srbije ko je smislio ovakav način da jednostavno vi na praktičan način ne možete da registrujete jednu prikolicu koja vam služi za prenos tereta, kažem još jednom, kako za putnički auto tako i za autobuse, kombije, a i za traktore. To su prikolice koje na žalost kada ljudi sada sa letinom izađu na državni put, policija im piše kazne za neregistrovane prikolice, a oni nemaju uopšte način na koji mogu te prikolice da registruju.
Molim, resorno ministarstvo da se pod hitno nađe način da se ovaj problem reši jer ovaj problem tišti seljake, vozače, građane Srbije širom naše ove lepe zemlje. Još jednom molim ministra da se pozabavi ovim pitanjem i da se ovo pitanje pod hitno reši. Hvala.

Gospođo ministre, uvaženi predsedavajući, podneo sam amandman na član 13, i to na stav koji kaže da svi oni koji uplate u gotovom, znači novac za konverziju, mogu dobiti oslobođenje, odnosno diskont ili umanjenje od 30%.
Smatram da će ovaj zakon da stimuliše pravna lica koja imaju zemljište sada na korišćenje i koji će graditi. Oni će prvi nakon usvajanja ovog zakona krenuti u priču o konverziji.
Od 5.500 hektara koliko će ovaj zakon ukupno obuhvatiti, ja još jednom moram da pomenem, a to sam govorio u plenumu, ne znači da će svi pohrliti odmah da izvrše konverziju.
Mislim, i tu se slažem sa kolegom Orlićem, koji je govorio malopre o tome, da mi moramo dodatno stimulisati pravna lica, a to možemo uraditi ako im dajemo popust, a to je 50% na sumu koja je određena, koja će biti određena, a koju budu odredile lokalne samouprave, odnosno skupštine opštine gradova Srbije.
Zašto je takođe ovo bitno? Znači, od tog novca koji će se prikupiti 50% će ići i u budžet za obeštećenje ljudi kojima je ta zemlja oduzimana posle Drugog svetskog rata, odnosno za restituciju. Ali, još jednom moram da napomenem bitnu stvar, a to je da svi ljudi koji su učestvovali u privatizaciji, bez obzira da li sad mi ovde u ovim političkim prepiranjima govorimo da li su ovakvi ili onakvi, oni su već jednom to zemljište kupili.
Lokalna poreska uprava će procenjivati tržišnu vrednost zemljišta na koji će se plaćati konverzija. Znači, još jednom da napomenem - tržišnu vrednost zemljišta. Takođe, ja moram zbog i kolega koji su govorili u prepodnevnom, odnosno ovom popodnevnom delu koliko već raspravljamo o amandmanima, da svi gradovi i opštine koje se nalaze u prve dve kategorije po stepenu razvijenosti apsolutno neće moći da daju nikakve dodatne popuste i kada se govori o tzv. državnoj pomoći. Zbog toga smatram i još jednom da napomenem da se trebalo razmišljati da se ovaj moj amandman o popustu na 50% za plaćanje u gotovini prihvati, jer smatram da bi time dodatno stimulisali ljude da se ovaj proces konverzija odradi što pre, da bude što efikasniji, a samim tim bi to po meni dosta, moram da upotrebim taj izraz, i otkočilo s jedne strane firme da više investiraju, a sa druge strane i da naslednike porodica koja očekuje restituciju ipak dobiju nekako pravična obeštećenja, odnosno novac za to zemljište koje je nacionalizovano koje će sada ići u konverziju. Hvala puno.

Hvala predsedavajući.
Kao i ostale kolege, u načelnoj raspravi sam pomenuo ovaj član kao veoma važan i veoma bitan, jer sam i sam primetio da je ta raspodela sredstava dobijenih konverzijom, moram da kažem i taj sam izraz upotrebio u načelnoj raspravi, bila nepravična.
Pre svega, zahvaljujem se uvaženoj ministarki i njenim saradnicima što su ipak snašli, da kažem, snage i prihvatili, nadam se prihvatili, moj amandman sa ispravkom. Samo da pojasnim, on se odnosi na deo upravo koji treba da ide lokalnim samoupravama.
Sa prethodnim govornikom, uvaženim gospodinom Markovićem, se ne mogu složiti kada kaže da su lokalne samouprave bile neažurne i da se samo zbog lokalnih samouprava odlaže primena Zakona o javnoj svojini. Vodim Opštinu Topola koja je sve to ažurno uradila, ali problem je u Republičkoj direkciji za imovinu.

Izvinjavam se.
Da se vratim na amandman, ono što je veoma važno to je raspodela 50% sredstava ka Fondu za restituciju i smatram da tih 50% sredstava ne treba ni na koji način dirati. Porodice, naslednici su zaslužili da dobiju obeštećenje za ono što je njihovim precima oduzimano i zato taj deo ne treba dirati.
Zbog toga sam u svom amandmanu predložio da od ovih 50% kojih ide ka Vladi Srbije ili ka AP da se 10% izdvaja u budžete lokalnih samouprava. Smatram da je to najmanje što možemo da uradimo, jer će lokalne samouprave maksimalno raditi na primeni ovog zakona. Od njihove ažurnosti će zavisiti i brzina sprovođenja ovog zakona. Zbog toga bi bilo pravično da i lokalne samouprave dobiju jedan, da tako kažem, procenat bar ovih sredstava, a to je 10% i to nije puno, ali procena je da će se u narednim godinama moći nekih 600 miliona evra na ovoj strani prihoda države obuhvatiti tih sredstava. Kada se pogleda, to je nekih pet ili šest miliona evra koji će se sliti u budžete lokalnih samouprava. Još jednom da ponovim, to nije puno, ali bolje išta nego ništa.
Zbog toga vas molim da podržite ovaj predlog mog amandmana, koji je veoma bitan, jer sam već rekao da imam i zvaničan procenat da se više od 90% imovine koja se nalazi u lokalnim samoupravama vodi na državu Srbiju, odnosno na Direkciju za imovinu i zbog toga ovaj drugi deo člana ovog zakona, kojim se kaže da će se ta imovina koja se vodi na lokalnu samoupravu deliti u paritetu 50-50 sa Agencijom za restituciju, ništa ne znači, jer samo nekih šest do sedam posto trenutno u Srbiji ima takve imovine, koja se u katastru vodi na lokalne samouprave. Zbog toga smatram da je ovaj amandman koristan i da može puno toga dobrog doneti. Hvala na razumevanju.

Uvažena predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas je zakon kojim sam već pominjao ovde na plenumu kada su bili neki drugi zakoni, pre svega, kada je ministar privrede gospodin Sertić izlagao izmene Zakona o privatizaciji, i gde sam tada rekao da je Zakon o konverziji preko potreban kao jedan od ključnih zakona da bi jednostavno se investicije u Srbiji otkočile i da bi Srbija mogla da krene napred.
Moram da kažem, uvažena gospođo Mihajlović, da sam malo danas u nezahvalnoj poziciji. S jedne strane, govorim kao predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije i podržavam Predlog zakona, a sa druge strane, dolazim iz porodice koja je pretrpela, nažalost, velike štete i čija je imovina nacionalizovana posle 1945. godine.
Moja porodica je jedan od osnivača i lige za restituciju. Dolazim iz opštine Topola, koja je zbog istorijskog nasleđa 1945. godine doživela divljačku nacionalizaciju i čije posledice trpi i dan danas. Nažalost, situacija je takva i lično sam i dobio dopis, pre svega, lige za restituciju koja izražava određena neslaganja sa Predlogom zakona, ali, kažem i u svoje ime i u ime stranke kojoj pripadam, sa tim se ne slažem.
Šta je ključa stvar koju hoću ovde da, pre svega, pomenem kao nešto zbog čega podržavam ovaj zakon. Ovaj zakon ima samo 23 člana, dosta je jasan. Međutim, ima određene male nedostatke, neke sam i amandmanima predložio da se otklone, a neke možemo i ovako, da kažem, u ovoj načelnoj raspravi dotaći, pa očekujem i neke konkretne odgovore na određena pitanja.
Najpre, pomenuli ste da ćemo posle donošenja ovog zakona imati uredbu Vlade, koja će biti doneta u roku od 30 dana od usvajanja ovog zakona, ali ono što je najveći problem jeste kada lokalne samouprave budu određivale cenu konverzije. To je sada prvi problem koji se javlja. U zakonu se kaže – cena konverzije će se određivati prema stepenu razvijenosti opština. Vi znate, upravo sam i ovde pred vama govorio da je najveći problem trenutno u Srbiji upravo ta, moram da kažem, jedna raspodela koja je ostala kao zaostavština još vremena Mlađana Dinkića, koji je stepen razvijenosti opština štelovao prema potrebi tamo gde je on bio na vlasti, pa tamo gde je on bio na vlasti te opštine su bile, moram da pomenem, da se niko ne ljuti ovde, primer Loznice koja je uvek bila na nekom trećem stepenu i uvek je dobijala najviše sredstava, za razliku nekih drugih opština koje su u to vreme bile opozicione toj vlasti i koje su uvek bile u prvoj grupi da bi dobili najmanje sredstava.
Uvažena gospođo Mihajlović, zbog toga tu uredbu podhitno promeniti, ako uopšte mislimo da cena konverzije bude, hajde da kažem, pravična za sve.
Šta je još jedna stvar koju ste pomenuli, a koja, možda čak u ovom uvodnom delu i niste spomenuli, a tiče se državne pomoći. Vrlo bitna stvar u ovom zakonu i nešto što se bojim da može dovesti do određenih zloupotreba i korupcije pri primeni ovog zakona, koje dobro osmišljen. Zašto vam ovo govorim? Zato što ste ostavili prostor da budući investitori koji su kupili zemljište, imaju ga na korišćenje kao fizička ili kao pravna lica, mogu se pojaviti u lokalnoj samoupravi i na osnovu planova detaljne regulacije reći – mi hoćemo na ovoj parceli na osnovu stepeni zauzetosti u budućem vremenskom periodu da gradimo još objekata, silosa, bilo čega drugog, i svo to zemljište ispod tih pretpostavljenih objekata ne ulazi u cenu konverzije. Zatim, ono što ste još naveli, što mislim takođe da je bespotrebno, da lokalne samouprave pribavljaju nekakve izjave od budućih investitora, koliko će oni zapošljavati radnika.
Bojim se, možemo u lokalnim samoupravama bilo kakve izjave da uzimamo od investitora, ali šta je ono što će garantovati da će ti investitori ispoštovati onda to, ako kažu da će zaposliti 100, 200 ili 300 ljudi? Sa jedne strane, dobiće oslobađanje na tom delu zemljišta koje se nalazi ispod budućih navedenih objekata, naravno, to zemljište ispod objekata prati sudbinu samih objekata, ali nemamo nikakvu garanciju osim određenih dogovora koji se mogu praviti između tih nekakvih investitora i lokalnih samouprava. Na taj način može doći do određene zloupotrebe.
Šta je još važno kod ovog zakona? Kod ovog zakona takođe, gospođo Mihajlović, celokupna procedura se nalazi kod lokalnih samouprava. Zbog kolega poslanika i zbog javnosti treba jasno istaći da celokupnu proceduru buduće konverzije rade lokalne samouprave, odnosno opštine i gradovi.
Najpre, član 3. ovog zakona, moram i kao dugogodišnji predsednik opštine samo da ga iščitam zbog javnosti, član 3. koji utvrđuje visinu naknade kaže – visinu naknade za konverziju utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajuće nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu, donetih od strane jedinice lokalne samouprave na teritoriji na kojoj se nalazi građevinsko zemljište za koji je podnet zahtev za konverziju, i sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom o tržišnoj vrednosti predmetnog građevinskog zemljišta, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na imovinu.
Ako sam ja predsednik opštine 10 godina i apsolutno ne mogu da se snađem u ovom članu, mogu samo da pretpostavim kako je običnom građaninu koji će ovo da čita. Najpre, uopšte mi nije jasno zašto ste nešto što je finansijski deo vezali za organ lokalne samouprave koji je zadužen za imovinsko-pravne odnose? Mislim da je bilo pravičnije i mnogo lakše, i za buduće stranke i za građane, da sve što se tiče finansijskog dela rade poreske lokalne uprave, koje prosto kod sebe već imaju bazu podataka koliko koje zemljište vredi, na kojoj parceli, u kojoj zoni, a da samo imovinsko-pravno služba Odeljenja za urbanizam lokalnih samouprava daje saglasnost da li je to zemljište podložno konverziji ili ne, a da celokupnu proceduru sprovodi lokalna poreska uprava. Onda bi bilo mnogo lakše za građane da se snađu u celoj ovoj priči.
Takođe, ono što je važno, moram da kažem par rečenica o samoj proceduri. Procedura sledeća, da ja, ako sam vlasnik pravnog lica koje ima zemljište koje podleže konverziji, dolazim u opštinu, tražim to Odeljenje za imovinsko-pravne odnose, tamo podnosim zahtev, oni u roku od pet dana da li je taj zahtev validan ili nije. Ako nije validan, traže u roku od osam dana određene dopune, ako vi te dopune nemate, a smatrate da ih nepravedno od vas traži organ lokalne samouprave, imate pravo žalbe u Ministarstvu za infrastrukturu i to je jedini deo gde se pominje Ministarstvo za infrastrukturu.
Ono što je takođe kod ovog zakona interesantno, to je nešto što smo mi još u avgustu prošle godine na jednoj od javnih rasprava na Odboru za infrastrukturu pominjali, a to je sada plaćanje naknade, ako neko hoće u celosti da plati konverziju, za određen broj hektara, ari ili već koliko toga ima. Tada smo stali na stanovište da je opravdano da se da popust, odnosno diskont otprilike na 50%. Sada u Predlogu zakona se pojavljuje 30%.
Uvažena gospođo Mihajlović, iskreno verujem, i poslanička grupa Nove Srbije, da je trebalo da ostane stari predlog od 50%, ne da bismo mi sada branili te investitore, odnosno poslodavce, a, da kažem, smanjivali ovaj deo koji treba da odlazi i u Fond za restituciju, da upravo porodice sličnoj mojoj mogu sutra dobiti određenu nadoknadu, već iskreno verujem da su ti ljudi jedom već to plaćali.
Znači, oni su putem aukcije tendera kupili firme kao pravna lica, platili su to ili su to kupili iz stečajnog postupka, ali su opet platili određenu cenu i sada će platiti po nekakvoj tržišnoj vrednosti koju će određivati lokalne samouprave ponovo 70% od te tržišne cene, ako plaćaju odjednom u gotovini, ili će imati pravo to da plate u 60 mesečnih rata, ali bez ikakvog popusta. Iako plaćaju 60 mesečnih rata, tada će morati da daju i sredstva obezbeđenja. Znači, moraće da daju bankarsku garanciju ili će morati da daju hipoteku. Slažem se i tu ste u pravu kada kažete - to je po zakonu, ali treba da znate da je to za poslodavca takođe opterećenje, jer bankarska garancija košta, tako da je to jedno stvarno dodatno opterećenje.
Već sam pomenuo državnu pomoć i samo zbog javnosti da kažem da državnu pomoć definišemo kao pomoć koju privrednicima daju ili lokalne samouprave ili država, ali prosto zakonski se tretira kao državna pomoć. Na nju daje saglasnost Komisija za državnu pomoć Vlade Republike Srbije, bez obzira na iznose koje ili daju lokalne samouprave, ili daje Vlada Republike Srbije, ili Vlada AP Vojvodine. Zbog toga još jednom da prosto ponovim da smatram da je ova državna pomoć potpuno nepotrebna u ovom zakonu i može samo da proizvede određene zloupotrebe.
Sada oko novčanog dela koji ste već pomenuli u uvodnom delu još jednom da ponovimo da otprilike građevinskog zemljišta u Srbiji ima oko 640.000 hektara, da je nekih 5.400 hektara, da tako kažem, sutra podložno konverziji, ali to ne znači, isto da kažem zbog javnosti, da će sutra svi da pohrle da urade odmah konverziju. Dakle, uradiće oni kojima je potrebno pre svega zbog gradnje, ili neko ko će sutra prodavati to zemljište, pa hoće da ga pravno reši.
Ono što je važno, to je taj paritet koji ste predložili u zakonu, a tiče se novca koji će ići ka državi, odnosno ka Fondu za restituciju. Onda ste dali interesantan predlog i ja sam tu takođe intervenisao sa amandmanom, da kod zemljišta koje se vodi na državu, a moram da napomenem, uopšte ne znam da li ste imali taj podatak, a ja ga zvanično imam, da 92% zemljišta od ovih ukupno 5.400 hektara se vodi na Republiku Srbiju. Znači, samo 8% u državi Srbiji se vodi na lokalne samouprave i na AP Vojvodinu, što znači da se preko 90% vodi na Republiku Srbiju. Vi ste predvideli da u zakonu zemljište koje se vodi na Republiku Srbiju, od novca koji se dobije putem konverzije, 50% ide Republici, a 50% ide u Fond za restituciju.
Dakle, ko čita i ne zna ove procente rekao bi da je to super i da je to u redu. Iako lokalne samouprave 90% sprovode ovaj zakon, u praksi će dobiti mrvice ili neće dobiti gotovo ništa. Zato sam predložio amandman da se od ovog dela bar jedna petina, znači samo jedna petina, što bi od ukupnog iznosa bilo 10%, ide u budžet lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština. Smatram da je to pravično i smatram da je to pošteno upravo zbog ovog visokog procenta da se to zemljište, iako se nalazi na teritoriji lokalnih samouprava, vodi na Republiku Srbiju. To je nešto što prosto smatram kao opravdano i smatram da se na takav način može prihvatiti.
Još jednom da napomenem da smo se mi u Srbiji prosto svi skupa nadali da će priča restitucije ići brže, ali se nadam iskreno, pomenuli ste i Agenciju za restituciju, da će nakon dobijanja određenih sredstava i putem konverzije taj proces da se otkoči, da taj proces krene brže i da ljudi koji ne mogu, da tako kažem, naturalno da dobiju objekte, zemljište, da će moći brže da dobijaju te vaučere, kako bi sutra dobili nekakvu nadoknadu za to što im je oduzeto.
Sa druge strane, uvažena ministarko, vi ste pomenuli i Republički geodetski zavod kao instituciju koja vam je određene podatke prosledila. Još jednom moram da se požalim na rad tog organa. Ako hoćemo da i ova konverzija bude što brža i ako hoćemo da ona bude što efikasnija, najljubaznije vas molim da prosto pogledate kako funkcionišu ti katastari, pre svega po lokalnim samoupravama širom Srbije, da to nažalost ni na šta ne lični, da to tako godinama ide i da mi to svi nekako ćutke gledamo i trpimo jedan nerad, jedan javašluk. Neko to mora jednom da prekine, a ja se nadam da ste vi sa vašom energijom dovoljno snažni da to možete da uradite, da se taj katastar uredi i da on počne normalno da radi svoj posao.
Uz ova pre svega konkretna pitanja koja sam izneo, želim vam iskreno svaku sreću u primeni ovog zakona, jer ovaj zakon je preko potreban Srbiji. Daću jedan mali primer. Kada je pre nekoliko dana i premijer Vučić bio sa mnom u jednoj poseti vinariji Oplenac u Topoli, prvo pitanje investitora je bilo – kad će zakon o konverziji? Znači, to je prvo pitanje, da bi se prosto posao širio, a naročito strani investitori hoće da znaju jednostavno šta je čije i hoće da zemljište imaju u svom vlasništvu. Kod njih pojam korišćenja apsolutno ne stoji.
Moram samo da istaknem, ovde u obrazloženju se kaže da ćemo imati bolju naplatu poreza na imovinu. To koliko će lokalne samouprave dobiti od toga, to je relativno pitanje, jer mi sada imamo i objedinjenu stopu za pravna lica lokalnih samouprava, koja je 0,4% od tržišne vrednosti, tako da tu apsolutno nije ni bitno da li neko ima korišćenje ili ima vlasništvo, ta suma se neće menjati. Ali, suština je veoma važna, da ćemo korak po korak ići ka uređenoj imovini i imaćemo pre svega mogućnost da od fizičkih lica, koja će sutra ući u konverziju, na jedan lakši način naplatimo i u lokalnim samoupravama porez na imovinu, što se može odraziti na prihode lokalnih samouprava, jer oni sada, da tako kažem, uspešnim fingiranjem apsolutno sa ovakvim statusom korišćenja državnog zemljišta bez konverzije izbegavaju plaćanje poreza na imovinu.
Sa ovim završavam, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati zakon u načelu, a nadamo se da ćete prihvatiti naše amandmane. Hvala puno.

Pa mislim da imam prava na repliku.

Dva minuta, u redu.