Gospodine predsedavajući, samo par stvari koje su veoma bitne. Ja sam direktno postavio pitanje i molio bih samo da mi ministar odgovori - zašto se išlo sa ovakvim predlogom vezano za glavni grad, a sa druge strane smo ovde imali pre godinu dana Zakon o lokalnoj samoupravi za sve druge gradove i opštine u Srbiji važi neposredan izbor za mesne zajednice?

Tačno je da sam veoma dugo na čelu lokalne samouprave, i ništa protiv nisam ja imao ni javnih zborova, samo da to bude lepo uniformisano, kako za nas u Srbiji tako i za gradske mesne zajednice, u stvari, većina njih je seoskih mesnih zajednica na obodnom delu grada Beograda. Konkretno sam pomenuo opštinu Mladenovac koja je neposredno u susedstvu opštine u kojoj živim i koju trenutno vodim. Samo je to bilo jedno jedino pitanje.

Nemam ništa protiv da i oni sazivaju zborove, i na zborovima dođe 10% od upisanih u birački spisak i taj zbog validan. Mi smo tako do pre godinu dana birali mesne zajednice jer je bila ostavljena mogućnost ili javni zbor ili neposredno biranje. Opštine po Srbiji su imale različite mogućnosti, ali nov zakon je doneo neposredno i tajno glasanje. Zbog toga je bilo moje logično pitanje zašto neko ko živi na nekih kilometar udaljenosti ima jedan način, a mi drugi način? Uz svo poštovanje kolega koje su govorili smatram da bi bilo dobro da to bude jedinstveno, kako za grad Valjevo, tako i za Grad Beograd. Hvala puno.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginica Nataša me je malopre pomenula po imenu. Ja bih po amandmanu da govorim i koristim vreme samostalnog poslanika.

Veoma važna stvar i veoma važna i tema.
Ministre, ja sam 2008. godine bio narodni poslanik u zgradi u Kralja Milana za vreme vlade, nažalost, Mirka Cvetkovića i tada sam govorio o pogubnosti ovoga što je koleginica Jovanović spomenula, a to je kada smo promenili zakon i od nečega što je bilo dobro, kada je nosilac poljoprivrednog gazdinstva overavao knjižicu, automatski su i drugi članovi porodice koji su bili u gazdinstvu na osnovu toga imali pravo da overe knjižicu. Kada se to raspalo i kada su svi pojedinačno kada su punili 18 godina trebali da overavaju knjižice, taj dug je rastao, rastao, rastao i u opštinama po celoj Srbiji. Kod mene u Šumadiji ljudi duguju sada milionske sume. Mi smo došli u ozbiljan problem. Mi govorimo o Zakonu o zdravstvenom osiguranju. On se tiče i stotine hiljada poljoprivrednika.
Gde je tu kvaka o kojoj mi ovde pokušavamo da govorimo? To je da u ovom trenutku imate obavezu iz prethodnih godina, na primer poljoprivrednika, da plate nešto što nisu koristili. Nisu imali overenu knjižicu. Ako su išli u dom zdravlja, određene usluge su morali da plate, nisu to koristili i sada trebaju to da plate. Šta je problem? Vi ne možete da konkurišete sada za subvencije ako nemate izmirene obaveze i onda ste vi dužni da odete u vašu poresku upravu, da napravite taj reprogram o kome smo već govorili i da kod Ministarstva poljoprivrede konkurišete za subvencije.
Više sam puta i vama, kao resornom ministru, i ministru za rad, boračka i socijalna pitanje postavljao i poslaničko pitanje. Dobijao sam odgovor da je formirana neka radna grupa na nivou Vlade koja ovaj problem mora da reši. Pazite, ovo je ozbiljan problem koji tišti na stotine hiljada ljudi.
Sa druge strane, tačno je da sam kao građanin, krajem 2016. godine, u novembru mesecu podneo i ustavnu žalbu. Smatram da Ustavni sud oko ovoga treba da se izjasni i da kaže da li je moguće da se lepo ova odluka, te nesrećne vlade iz 2008. godine, proglasi neustavnom i da se na taj način te obaveze ljudima brišu.
Vlada Republike Srbije, dok je predsednik bio gospodin Vučić, je donela odluku, krajem 2016. godine, da se te obaveze koje poljoprivrednici imaju zamrznu i da krenu iznova da plaćaju, a to ćemo sačekati da vidimo. U jednom odgovoru sam dobio da je zbog pregovora sa MMF-om, zbog određenih stvari, potrebno da sve to prođe, pa će se onda videti na koji način se to ljudima može otpisati.
Mislim da bi trebalo vi, kao resorni ministar, zajedno sa ministrom finansija i Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja da izađete sa jednim celovitim rešenjem, jer mi imamo ogroman problem. Ne vidim kako može da se reši, osim što će u jednom trenutku, kada vi ne budete ministar i kada mi ne budemo poslanici, neko doći u situaciju da da izvršiteljima na naplatu. Ako se to desi, mi ćemo imati revoluciju po selima i po gradovima u Srbiji. Zamislite vi te milionske dugove koji sada stoje, gomilaju se. Oni koji hoće subvencije, veliki broj poljoprivrednika zbog toga što ne može da izmiri, ne konkurišu uopšte za subvencije koje država daje.
Mi ovde pominjemo i mnogo je lepo kada kažemo da se daje za traktore, za mehanizaciju, daje se za ovo, daje se za ono, a ne kažemo da upravo zbog ovog problema koji mi imamo gomila ljudi ne može da konkuriše za te iste subvencije, i to je ozbiljan problem koji može da se reši na nivou Vlade, na nivou više ministarstava. Tu se slažemo, ali pošto je danas Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju, i dobro je što ste vi sada napomenuli koliko će nove izmene zakona doneti dobrog, ali šta ćemo sa ovim prethodnim obavezama? One stoje, one sve nas muče koji živimo na selu. Molim vas da se Vlada ozbiljno pozabavi ovim problemom. Mislim da ste ga sada prosto razumeli. Hvala puno.

Gospodine ministre, zahvaljujem se najiskrenije i nadam se da ćemo u sredu imati jedan dobar sastanak na kome bi upravo trebalo da budu predstavnici još dva ministarstva, kako finansija, Poreske uprave, tako i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, a njihovi predstavnici su veoma važni oko ovih tema i da vidimo na koji način bi to moglo da se reši i u kom vremenskom periodu.

Ovde je ključna stvar – zaostale obaveze, gde se imali obavezno nešto da platite, to niste koristili, a sada vam to dolazi za prethodne dve godine i to je problem koji mi moramo da rešimo jer sada ljudi ako ne reše taj problem, prave reprogram, plaćaju kamatu i to svima pravi problem jer oni bez rešavanja tog problema ne mogu da konkurišu za subvencije kako na republičkom, tako dosta i na lokalnom nivou. To je da prosto i građani Srbije, koji prate ovaj prenos, da im bude potpuno jasno šta je to što mi želimo.

Ni ja nisam pravnik, ni vi, ali prosto i pravnici kažu da je to pitanje da li je ustavno ili nije ustavno. Ustavni sud će se oko toga izjasniti. Biće vremena oko toga.

Zahvaljujem se na razumevanju i nadam se da ćemo ovaj problem uspeti da rešimo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, juče celi dan i danas ćemo verovatno potrošiti na raspravu o Predlogu zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i o Deklaraciji Vojvodine. Trenutno u sali ne vidim gospodina Čanka, koji je prvi potpisnik ovog predloga, ali su tu koleginice Papuga i Lazić, pa ćemo moći dosta toga o ovome da kažemo.

Utisak je, poštovane koleginice, a pokušao sam pažljivo da vas slušam juče ceo dan, sa vašim predlogom da je običan građanin koji živi u Vojvodini ili živi negde u Šumadiji, a pominjana je ovde i Šumadija, negde u mom komšiluku odakle ja dolazim, potpuno u najmanju ruku zbunjen sa time šta ovaj zakon treba njemu da donese u nekom svakodnevnom životu i da li će neko u nekoj maloj opštini u Vojvodini, Malom Iđošu ili bilo gde drugde živeti bolje da se ovaj zakon danas ili sutra usvoji u Narodnoj skupštini. Moje duboko mišljenje je da neće. Ja se bojim da je ovaj predlog samo nešto što će doneti da jedna administracija koja se sada finansira od svih nas građana Srbije, budžeta Republike Srbije, iz Beograda, a vi ovim tekstom imate želju da ona bude u Novom Sadu i da u stvari taj novac se samo, a sve svodi u stvari na suštinu ko će kontrolisati novac građana Srbije ili Vojvodine, da će se on raspoređivati iz Novog Sada.

Vi ste u uvodnom delu juče dosta argumentovano govorili šta je to što Vojvodini treba uraditi i sa time slažem. Naravno, ključni argument su putevi, zaštita životne sredine, pitka voda i otpadne vode, kao najveći problem, ali to je veliki problem ne samo Vojvodine već i čitavog dela Srbije i taj argument mogu da razumem.

Ono što je ovde meni problematično jeste izjava vašeg kolege gospodina Čanka da bi sve bolje funkcionisalo da se, ne znam, Penzijski fond nalazi u Novom Sadu, da putevi imaju posebno javno preduzeće u Novom Sadu. Da li to znači da vi iskreno verujete da bi penzije u Vojvodini bile veće da imamo poseban penzijski fond Vojvodine, a da nije deo Penzijskog fonda Srbije. Naravno da je svakome jasno da to tako ne bilo. Ako neki ljudi koji danas obavljaju određene funkcije ne rade dobro, potrebno je njih smeniti, a ni na koji način ne ugrožavati jedinstvo Republike Srbije.

Takođe, ono što je meni zaparalo uši, što moram da vam kažem, uvažena koleginice, jeste kada smo pominjali puteve, na primer. Građani Srbije se dobro sećaju da ste vi u vlasti na teritoriji Vojvodine, a dobrim delom ste i podržavali republičku vlast od 2000. godine, pa na ovamo, sećaju se, kad je trebala da se radi koncesija za autoput Horgoš-Požega, da ste vi i vaše kolege iz LSV svim načinima pokušavali da se ta koncesija sruši. Ona je na kraju srušena, a ja bih da podsetim građane, koji prate ovaj tv prenos, da je ta koncesija prošla za vreme prve Koštuničine vlade, mi bi danas imali i autoput Horgoš-Požega.

Zašto ovo pominjem? Samo pominjem iz jednog razloga što je sada svima jasno da se državni putevi mogu finansirati samo sredstvima Republike i mi nemamo ništa protiv, kad kažem koji dolazimo iz centralne Srbije, Šumadije, da se finansira iz budžeta i kreditima gde će država Srbija dati garancije i put Novi Sad-Ruma i odavde autoput od Beograda ka Zrenjaninu. Niko nema ništa protiv toga, ali nemojte nam onda vi spočitavati kada hoćemo da radimo celovite projekte na način kako ste to spočitavali oko izgradnje autoputa, odnosno koncesije za Horgoš-Požega.

Bojim se da ovakvi zakoni koji dolaze u Skupštinu Srbije, gde smo mi pokušali da razumemo juče ko je u stvari autor ovog zakona, da li je to DS koja je u tom trenutku držala čelne funkcije u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, da li je gospođica Jerkov, da li ste vi, ali mi raspravljamo o potpisima koji su ovde ispred nas i iskreno se nadam… Ovde je gospodin Pastor juče rekao da ne postoji politička volja da se ovakav zakon usvoji. Ja mislim da postoji politička volja da se usvoji pravičan zakon o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodina, ali da ne postoji politička volja da se usvoji ovakav tekst, koji je po mnogo čemu nakaradan, koji treba ispraviti i treba ga vratiti, po meni, u Autonomnu pokrajinu Vojvodina, da se jedan celovit tekst usvoji i da kao takav tekst, jedan prečišćen, dođe ovde pred poslanike Narodne skupštine koji bi mogli da usvojimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospođo Lazić, retka je prilika da se politički sa nečim složim sa vama, ali ono oko čega bih mogao da se složim danas jeste da je nama potreban, pre svega, nov Zakon o finansiranju gradova i opština. Kao narodni poslanik sam više puta, ovde i u onoj tamo staroj zgradi, govorio da je nešto što je nama ostalo od Mlađana Dinkića, kao njegova tekovina, i potrebno je hitno promeniti. To je identično za bilo koji grad u Vojvodini i u centralnoj Srbiji. Uopšte ni dan danas ne znamo jasne kriterijume i parametre po kojim osnovama grad jedan veličine Loznice dobija toliko novca, a ista veličina grada, na primer, Čačka dobija tri puta manje. To su sada određena pitanja.

Ako nešto dobro što može da proistekne iz današnje, jučerašnje rasprave jeste, meni je žao što ministar Nedimović nije sa nama, ali što može da prenese na Vladu Republike Srbije, da je nama hitno potreban nov Zakon o finansiranju gradova i opština, ali zbog građana Srbije, voleo bih da sam juče u toku dana ili danas, ako imate konkretne podatke, da nam lepo kažete u 2018. godini, koja je iza nas, koliko je, ako imate egzaktne podatke, uloženo u Autonomnu pokrajinu Vojvodina iz budžeta Republike Srbije. Mi sa ove leve strane smatramo da je uloženo mnogo, mnogo, mnogo više od tih 7% kroz direktne investicije, a koje vi uopšte ne uzimate u tih 7%, a da ne pominjemo sada izgradnju pruge, puteva i svega ostaloga.

Juče je ministar pominjao Kancelariju za javna ulaganja koja ulaže u svaku opštinu. Sada se vraćam na prvi deo ove moje priče. Bolje je da lokalne samouprave stave šta je njima prioritet i da imaju više novca u lokalnom budžetu, nego da čekaju od bilo koga sa pokrajinskog ili republičkog nivoa.

Bolje je i tako ako imate u ovom trenutku nedostajuća sredstva. Znači, zaključak je, nama je potreban pre svega politički dogovor da se donese nov zakon o finansiranju gradova i opština na nivou cele Srbije i potreban nam je jedan celovit zakon usvojen na Skupštine AP Vojvodine, o kojem ćemo se mi ovde kao Narodna skupština izjašnjavati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, lepo je biti večeras ovde u ovoj sali i govoriti o predlozima zakona koji će dosta toga dobrog doneti. Pre svega, imam veliko zadovoljstvo da mogu da i kao narodni poslanik glasam da već jednom se usvoji, pre svega, Zakon o bezbednosti hrane.

Ministar je već govorio u uvodnoj reči koliko je značajno da Srbija dobije referentnu nacionalnu laboratoriju za ispravnost hrane. Verujem da će svi narodni poslanici u danu za glasanje to podržati.

Ono što bih na samom početku hteo da se obratim, pre svega ministru Ružiću, oko Predloga Zakona o Centralnom registru stanovništva. Koleginica koja je govorila pre mene već rekla sve dobre strane, ali gospodine Ružiću, ono što sam hteo da vas pitam jeste, niko od nas narodnih poslanika, neće ništa reći protiv digitalizacije i sve ono što je dobro, što e-uprava može da donese, pre svega lokalnim samoupravama i svima drugima, ali ono na šta bih ja da vas upozorim jeste, da mi imamo skoro milion stanovnika koji žive u brdsko-planinskim predelima. Obično je to stanovništvo već staračko i ono ne može niti zna moderne tehnologije.

Zašto vam ovo govorim? Mislim da je veoma važno da Ministarstvo prepozna značaj onoga što su nekada bile kancelarije mesnih zajednica i referenti mesnih zajednica u matičnim područjima koji su bili jedina veza između opštine i države sa domaćinstvima koja žive nekada i 30-40 kilometara udaljenih od opštinskih mesta.

Ovaj zakon je predviđen da stupi na snagu u septembru 2020. godine, ali smatram da se do tog perioda mora iznaći mogućnost da se pomogne ljudima koji nisu niti dovoljnog znanja, niti su obučeni, niti imaju tehničke mogućnosti da imaju računare u svojim domovima i zbog toga mislim da se treba razmisliti da se matična područja ostave i da ono što smo imali ranije, te mesne kancelarije na seoskom području, a to je sada predviđeno manje-više, da se sve ukida i da opština bude jedno matično područje, da se razmisli da se tim ljudima pomogne.

Malo pre sam pohvalio izmene Zakona o bezbednosti hrane i uopšte, gospodine ministre Nedimoviću, ima dosta toga dobrog u Ministarstvu koje treba pohvaliti, već su to kolege radile, ja ne bih to, ja bih da vas pitam par konkretnih stvari. Prošle godine 2018. verovatno za srpski agrar, pre svega za našu Šumadiju je bila verovatno najteža u zadnjih 30 godina. Sve što je moglo da nas pogodi, sve nas je pogodilo. Ja vas samo pitam, dobro je što je Ministarstvo izašlo sa subvencijama od 70% za podsticaje na polise osiguranja, ali po kom osnovu na primer Šumadijski okrug tu nije ušao?

Pazite, mi imamo informaciju da su ušli Kolubarski, Moravički, ja bih to voleo sada od vas da čujem, znači šta je sa Zlatiborskim, odnosno Šumadijskim i Podunavskim okrugom?

Vi ste sami svedoci da smo pretrpeli značajne štete u prethodnoj godini i ovo je mesto i prilika da i od vas čujemo koji su tačno okruzi ušli, jer se tu, kažem različita govorkanja prenose i sami ste rekli da te informacije mogu biti poluistinite ili istinite, pa bih od vas ja voleo da čujem koji su okruzi ušli za podsticaje od 70% za polise osiguranja?

Drugo pitanje, koleginica je rekla, i to ja pohvaljujem, da je krenula procedura oko nabavke automatskih lansera koji će ići širom Srbije, ali šta je sa strelcima, 15. aprila nam počinje sezona odbrane od grada, šta je sa naknadama strelcima koji rade, a te naknade su stvarno smešne, iznose 2.000 dinara koje daje Ministarstvo, 2.000 dinara lokalne samouprave i niko neće, trenutno ne možemo da angažujemo ljude uopšte po lokalnim samoupravama da rade za te novce.

Pošto imam samo pet minuta vremena na raspolaganju, voleo bih da samo čujem od vas kakva je situacija sa nabavkom protivgradnih raketa? Hoće li ove godine biti protivgradnih raketa ili ih neće biti, da prosto i lokalne samouprave znaju da li će nabavljati u prvom delu sezone? Sezona počinje 15. aprila, traje do 15. oktobra. Imamo sasvim dovoljno vremena, ali se moramo dobro organizovati, pohvale za predloge zakona.

Samo molim da mi odgovorite na ova konkretna pitanja koja sam postavio. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, još jednom da građani Srbije vide kako to na papiru izgleda ovaj naš budžet Republike Srbije za 2019. godinu. Ono što je najvažnije, osim što je ovako težak naizgled, on je dobro izbalansiran i zbog toga sve pohvale Vladi, jer ovaj budžet za 2019. godinu, ja sam poslanik treći mandat u ovoj Narodnoj skupštini, verovatno je najbolji budžet o kojem do sada raspravljamo.

Ministar je juče i danas već više puta rekao i koliko je sredstava odvojeno pre svega za infrastrukturu, za kapitalne projekte, zatim za poljoprivredu, ali ono na šta bih stavio akcenat u svom izlaganju jeste, uvaženi ministre, jedna molba, a tiče se javne uprave, tiče se lokalnih samouprava i tiče se Uredbe o zabrani zapošljavanja koja će važiti i u 2019. godini.

Ako je već Vlada donela odluku da se ta uredba proširi na 2019. godinu, prosto bih zamolio i ministra Ružića i ministra Malog da mi odgovore – da li postoji mogućnost da mladi ljudi koji se prvi put zapošljavaju, bez obzira da li su završili srednju, višu ili visoku školu, odnosno imaju visoko obrazovanje, da li mogu biti izuzeti ako kao pripravnici dolaze u opštinske javne uprave iz ove kvote, jer mi smo, nažalost, u takvoj situaciji u dosta lokalnih samouprava da imamo stvarno problem sa funkcionisanjem. Taj problem je jednostavan jer i nešto prirodnim odlivom, nešto odlaskom ljudi, imamo manjak ljudi u opštinskoj upravi, imamo dosta nadležnosti koje se novim zakonima prebacuju na lokalne samouprave, a prosto nemamo ljudi koji sve to mogu da iznesu. Zbog toga molim da se ozbiljno razmisli o mom predlogu, da kažem još jednom, mladi ljudi koji se tek prvi put zapošljavaju, da bi ostajali u manjim sredinama, ne idu ka velikim gradovima i da njihovo zapošljavanje može ići o trošku opštine, taj pripravnički rok koji traje do godinu dana, ali da ne ulazi u ovu kvotu zabrane zapošljavanja.

Sa druge strane, nešto što sam hteo da pomenem i već mislim da sam više puta isticao, a i neki narodni poslanici su to rekli u raspravi koja je iza nas, jeste određivanje kriterijuma za transferna sredstva ka lokalnim samoupravama. Zamolio bih vas, gospodine Mali, dobro ste uredili ovaj budžet i mislim da je vreme da u narednih 12 meseci ili godinu dana do izbora se uredi i na adekvatan način pre svega javnosti da i do znanja i na uvid na koji način i koji su kriterijumi kako pojedine lokalne samouprave dobijaju transferna sredstva.

Sa druge strane, dobro je da se povećava agrarni budžet. Godina iza nas, ova 2018, verovatno je u zadnjih 30 godina najteža za srpskog i šumadijskog seljaka, pre svega zbog elementarnih nepogoda. Zamolio bih vas, i jednog i drugog ministra, da se iznađu sredstva i da se na vreme do 15. aprila, do početka sezone odbrane od grada, kupe protivgradne rakete. To nisu velika sredstva, prema nekim našim istraživanjima, to je nekih 6,5 do 7 miliona evra u startu da naši seljaci koji zavise od vedrog neba i zavise od vremenskih uslova ne prođu kao u većem delu gradom pogođenih opština u ovoj 2018. godini. Zato je veoma važno da se ova sredstva na vreme iznađu, da ne bismo posle iz budžetskih rezervi i sa ostalih stvari krpili i kupovali te rakete. Znači, hajde da ih odmah dobavimo strelcima do 15. aprila.

Ono što je takođe pohvalno, gospodine ministre, jeste jučerašnja vaša najava, a to se i vidi u ovom budžetu, da će negde do tri milijarde dinara biti prvi put jasno namenjeno za izgradnju lokalnih puteva. To je dobro i to trebamo svi pohvaliti, pre svega što dosta lokalnih samouprava, na žalost, ima probleme, ima prethodna dugovanja. Ono što ste nam takođe obećali, da ćete jasno povesti istragu i Narodnu skupštinu i Odbor informisati na koji način su neke lokalne samouprave potpuno nezakonito dobijale saglasnost od prethodnih ministara finansija da se zadužuju i da potroše unapred po dva, tri ili četiri lokalna budžeta.

Ovo su sve veoma važne stvari. Važno je da je ovaj budžet dobro izbalansiran i zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj budžet i nadam se da će on dosta dobrog doneti građanima Srbije. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje biće upućeno potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću, a tiče se različitih dezinformacija koje su se pojavile u javnosti ovih dana vezano za lokalne izbore u Lučanima koji će se održati 16. decembra, a tiče se broja ljudi upisanih u birački spisak Lučana u zadnjih šest meseci. Znači, moje pitanje za ministra Stefanovića je – koliko je u zadnjih šest meseci ljudi u Lučanima dobilo prebivalište i dobilo mogućnost da glasa na lokalnim izborima 16. decembra?

Moje drugo pitanje je upućeno potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, ali pošto ona nije trenutno u sali, na to pitanje bi možda mogao da odgovori ministar finansija gospodin Siniša Mali. Kada je ova Vlada konstituisana 2016. godine i kada je bio predsednik Aleksandar Vučić, jedan od glavnih akcenata rada ove Vlade stavljen je na završetak kapitalnih investicija vezanih za infrastrukturu, znači, završetak Koridora 10 i završetak punog profila autoputa na Koridoru 11 od Beograda do Čačka. Upitao bih ministra – da li ćemo imati mogućnost da do kraja 2018. godine punim profilom autoputa se vozimo istočnim krakom ka bugarskoj granici, koji je rok za završetak Koridora 10 ka makedonskoj granici.

Zatim, čuli smo u prepodnevnoj raspravi ovde u parlamentu da su značajna sredstva i u budžetu za 2019. godinu izdvojena za završetak dela Koridora 11 od Obrenovca do Surčina, a samim tim bih upitao – šta se dešava sa deonicom Ub-Lajkovac i da li će oštećenje na toj deonici biti sanirano i popravljeno do kraja ove kalendarske godine?

Upitao bih ministarku Mihajlović, a mogu dobiti i pisani odgovor – da li će u sledećoj godini biti završena kompletno deonica magistralnog puta Topola-Kragujevac? Mi smo još 2014. godine izglasali ovde u Narodnoj skupštini da će od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj ta deonica biti rađena u 2018. i 2019. godini. Kako se tamo završava industrijska zona u Sobovici, koja će biti jedna od najvećih u Srbiji, postoji preka potreba da se taj put završi.

Još jedno pitanje vezano za infrastrukturu. Brza šumadijska magistrala Bućin grob-Mali Požarevac, koje je idejno rešenje CIP uradio još 2004. godine, da li će u godinama koje dolaze takođe doći do prioriteta u programima Vlade Republike Srbije? Hvala.

Zahvaljujem se gospodi ministrima.

Ono što sam hteo da kažem i što bih ponovo napomenuo kao veoma važnu stvar, za centralnu Srbiju i za Šumadiju od strateškog značaja i sada ste spomenuli taj pravac i novac koji je predviđen u budžetu za 2019. godinu, za pravac Preljine-Pojate. To je jedan ključni moravski koridor koji će napraviti tu jednu kičmu u centralnoj Srbiji za povezivanje dva koridora 10 i 11. Ono što je za nas u centralnoj Šumadiji, a govorim za opštine Mladenovac, Topola, Aranđelovac i Gornji Milanovac od izuzetnog značaja, u trenutku kada se u narednoj godini radi i završava projekat priključka Gornjeg Milanovca na nov auto-put na Koridoru 11, smatram da bi aktiviranje saobraćajnice Mali Požarevac-vrh Rudnika-Bućin grob tzv. brza šumadijska magistrala koju ću još jednom da pomenem, da je idejni projekat uradio Saobraćajni institut CIP tamo negde 2004. godine, bilo od strateškog značaja ne samo za ove četiri opštine u centralnoj Šumadiji već i za gradove Smederevo, Požarevac, koji bi imali najkraći put i napravili bi jednu kičmu od Malog Požarevca ka vrhu Rudnika, odnosno ka Koridoru 11.

Takođe pomenuo sam i mogu predsednice Narodne skupštine dobiti i pisani odgovor vezano za magistralni put Topola-Kragujevac, najstariji magistralni put u Srbiji južno od Save i Dunava koji je zaslužio da se napokon krene sa ozbiljnim radovima na kompletnoj rekonstrukciji svih nekih 35 kilometara ove trase. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su u ovoj godini krenuli sa radovima ali bih voleo da dobijem obećanje Vlade i resorne ministarke da će taj posao biti završen u 2019. godini.

Još jedno pitanje za ministra finansija, da li je u programu Kancelarije za javno ulaganje, a to ste nešto jutros govorili o ostvarenju, odnosno o planovima budžeta za 2019. godinu predviđena sredstva za obnovu objekata u opštinama koje su oštećene elementarnim nepogodama u 2018. godini? Znači, usled elementarnih nepogoda došlo je do oštećenja velikog broja objekata kako za stanovanje tako i tzv. ekonomskih objekata u gazdinstvima. Postoji velika potreba da se ti objekti krenu sa obnovom i rekonstrukcijom. Sama predsednica Vlade je obilazila neke od tih objekata sa predsednicima opština i bilo bi dobro da se sa tim poslom krene već s proleća 2019. godine. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku, naravno, da pozdravim i načelnika Sektora za vanredne situacije, gospodina Predraga Marića, sa kojim sam imao prilike da sarađujem toliki niz godina, pa mi je zadovoljstvo da mogu da ga pozdravim i u Narodnoj skupštini.

Pre svega ću se osvrnuti na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, jer sam i sam kao dugogodišnji predsednik opštine bio neko ko je, po funkciji, bio šef štaba za vanredne situacije na teritoriji lokalne samouprave i znam kakvi su sve tu problemi.

Nebrojeno puta i danas i prekjuče u toku rasprave čula se ovde reč preventiva. Svi se slažemo da je preventiva najvažnija. Međutim, trebamo dosta toga uraditi da preventiva pomogne.

Ono što je dobro, gospodine Mariću, pošto trenutno nemamo ministra Stefanovića u sali, jeste da prijem ljudi, popuna vatrogasnih brigada po lokalnim samouprava ide dobro za razliku od nekog prethodnog perioda, treba otvoreno da kažemo, kada su ti ljudi primani po političkoj liniji. Danas je to potpuno drugačije, imamo konkurse, obuke, i to je dobro.

Malopre kada sam pomenuo da sam 2014. godine bio šef štaba za vanredne situacije u opštini Topola, bio sam, nažalost, i svedok pogibije, odnosno utapanja vatrogasca spasioca za vreme onih velikih majskih poplava i znam koliko je to težak i odgovoran posao.

Da bi preventiva pomogla i da bi pomogla dobra popunjenost vatrogasnih brigada, potrebna je njihova tehnička opremljenost. Mi, nažalost, u manjim sredinama po Srbiji, gospodine Mariću, imamo dosta stara vozila. Negde su još oni stari FAP-ovi koji su stari po 30 i više godina. Imamo opštine u brdsko-planinskim područjima, npr. u toku ove jeseni imamo dosta paljenja, od trava i svega ostaloga, i dok stignu vozila do njih, ta stara vozila, prođe i po sat vremena i, nažalost, dese se stopostotne štete. To je nešto za šta vi zajedno sa Ministarstvom, Vlada i mi kao Narodna skupština, kada donosimo budžet za narednu godinu, moramo iznaći rešenje da se ta tehnička popunjenost vozila… Zatim, dosta manjih jedinica, nažalost, u svom sastavu nemaju makaze za sečenje lima kod udesa, itd. itd. Tako da je to ono što je neophodno da kupimo i da ljudima pomognemo.

S druge strane, jedan sam od narodnih poslanika koji u prošlom i ovom sazivu parlamenta govorio dosta o Zakonu o protivgradnoj zaštiti. Nažalost, kada govorimo o Zakonu o vanrednim situacijama, ne možemo da se ne osvrnemo na sve ono što su seljaci, kako u Šumadiji, tako i u celoj Srbiji, pretrpeli ove godine štete od grada. Zdušno sam se zalagao, kao i moje kolege poslanici, da se donese nov Zakon o protivgradnoj zaštiti. Mi smo ga doneli, ali taj zakon je predvideo da sistem iz MUP pređe u Ministarstvo poljoprivrede. To se pokazalo kao veoma loše.

Molim vas, kada sagledavate kako se određeni zakoni primenjuju, da mi već u narednoj godini pokušamo da vratimo, jer se ovo pokazalo kao katastrofalno loše. Kupovina raketa, prevoz raketa, automatizacija sistema, to može samo da funkcioniše ako bude pri MUP i vaše kolege to jasno i glasno treba da čuju. Jeste da smo nekada imali rasprave žestoko oko svega toga, ali se pokazalo da Ministarstvo poljoprivrede nema način ili nema dobru volju, ne znam kako bi to tačno nazvao, da na adekvatan način upravlja sa protivgradnom zaštitom. Da bi se taj sistem uredio, kažem još jednom, da bismo imali dovoljan broj raketa na svim protivgradnim stanicama, da bi se radila automatizacija adekvatno na celoj teritoriji Republike Srbije, potrebno je da MUP preuzme brigu o protivgradnoj zaštiti. Mislim da bismo time na pravi način pomogli našim seljacima i uopšte poljoprivrednim proizvođačima.

Naravno, shodno vremenu koje imam na raspolaganju, samo ću reći da su ove izmene zakona veliki korak napred, da ćemo u danu za glasanje, naravno, ja, kao i moje kolege podržati ove izmene, a biće prilike da i u raspravi u pojedinostima još dosta kažem o svemu ovome. Hvala puno.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najpre kada smo 2015. godine usvajali Zakon o ozakonjenju, ja sam tada takođe govorio i jedan sam od narodnih poslanika koji je podržao donošenje tog zakona. Taj zakon je nakon tri godine dosta toga dobrog doneo.

Ono što je dobro u tom zakonu pre svega je da je bar jasno potpisan od strane lokalnih samouprava broj nelegalnih objekata, ali ono što sam ukazao i 2015. godine, a što mogu i danas ponoviti, gospođo ministre, jeste jedan problem koji mi mislim da smo danas, posle dve i po, tri godine primene zakona trebali da priznamo, jeste da smo tu pali na ispitu kod sprečavanja dalje divlje gradnje.

Vi ste i tada nama pojasnili da će se podvući crta, da će sva dalja divlja gradnja biti krivično delo, da lokalne samouprave treba da zasuču rukave, naravno i ministarstvo, međutim u praksi se desilo da su lokalne samouprave najviše potpisivale i slale rešenja ljudima o prinudnom rušenju i tu se kompletno stalo. Tu je kod građana stvorilo malu zabunu, naročito na seoskom području. S druge strane, ono što je dobro to je da je ministarstvo ad hok dozvolilo lokalnim samoupravama prijem jednog određenog broja ljudi koji je radio te poslove, ali to su bili ljudi angažovani ugovorima o povremenim i privremenim poslovima, koji niti su bili dovoljno stručni i taj posao se dosta otegao, a realno, mogao je biti brži.

S druge strane, ono što smatram da je dobro u ovim izmenama to je da će se pojednostaviti procedura oko rušenja i to su već kolege poslanici dosta izneli i ja to ne bih ponavljao. Sa tim se potpuno slažem, da ne treba da se čeka završetak upravnog spora, već ono što ne može da se legalizuje, to mora odmah da se ruši. Ne mogu se legalizovati objekti na gasovodima, na vodovodnim instalacijama, uopšte na linijskim infrastrukturnim objektima i tu se mi apsolutno slažemo.

Tamo gde bih vas ja zamolio, što je vrlo bitno, to je da se vi založite kod potpredsednika Vlade da se ukine Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Nama je preko potrebno u lokalnim samoupravama veći broj ljudi koji će se angažovati ne samo kod ozakonjenja. Mi danas ovde imamo i dopune i izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Govorim o taksistima. Taksisti su rak rana danas postali, naročito u manjim opštinama u Srbiji. Taksisti rade potpuno nelegalan ili divlji linijski prevoz. Idu ispred prevoznika pet minuta ujutru kada krenu deca u školu, kupe putnike po ceni autobuske karte i svi nemo gledamo jer nemamo dovoljan broj inspektora kako u ministarstvu, tako i mi u lokalnim samoupravama i to je nešto što je potrebno dok ne budemo krenuli, gospođo ministre, da oduzimamo vozila. Ne možete vi jednog istog čoveka koji radi divlji taksi prevoz hvatati pet puta, dobije malu prekršajnu kaznu i on se ponovo vraća i isto to radi.

Dok se tako budemo igrali sa propisima i dok ne budemo imali dovoljan broj ljudi koji će jasno moći da kažu gospodo jednom, dva puta, tri put, vozilo ide na licitaciju da ga lepo prodamo, platimo iz toga kaznu i više problema. Kada imate takav primer sa divljim taksistima, kada imate primer sa rušenjem onih koji imaju, a ne da rušimo sirotinji, nikakvih više tu problema ne bi bilo.

Kada govorimo o izmenama Zakona o drumskom saobraćaju, prevoznici uopšte u Srbiji danas su u puno problema. Dolazim iz Šumadije, gde je ova godina za šumadijskog seljaka bila verovatno i najteža. Ono što moram da vam skrenem pažnju, pošto mi je ostalo još malo vremena, ja bih vas zamolio da se kao resorni ministar založite dok na svetskim berzama skače cena nafte da jednostavno Vlada Srbije razmisli o smanjenju akciza kako bi se pojeftinio transport, jer nama transportne firme u ovom trenutku dosta propadaju. Nama poslove uzimaju prevoznici iz Makedonije i BiH, koji imaju i do 25%-30% jeftinije gorivo nego što je kod nas. Nama trenutno voće iz Šumadije prevoze bosanski prevoznici i to je ono što ne smemo da propustimo. Ovo je primer iz života i to je nešto što vas molim, da se prosto svi skupa zainteresujemo oko svega ovoga, jer su nam prevoznici u ozbiljnom problemu. Govorili smo odlivu vozača. Imamo problem i sa dozvolama koje ste vi dosta uspešno pokušavali da rešite, ali sada ovaj problem sa cenom goriva je nešto što je dosta prisutno.

S druge strane, mi smo ovde 2004. godine izglasali kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj za 2000 kilometara regionalnih i magistralnih, odnosno državnih puteva na teritoriji Republike Srbije. Imam podatak, pošto se ovde dosta govorilo o ovom koridoru od Pojata ka Preljini, ja bih vas zamolio da li neko od saradnika može da nam da tačno podatak koliko je od 2014. godine do danas završeno kilometara iz rehabilitacije od ovog kredita Evropske banke za obnovu i razvoj? Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, ja bih pre svega želeo da podržim amandman kolege i da kažem da je on dosta lepo govorio o toj jednoj neraskidivoj vezi koja je potrebna, s jedne strane o novom i dobrom Zakonu o zaštiti životne sredine, koji treba dosta toga dobroga da donese razvoju turizma u Srbiji.

Ali, iskoristio bih vreme koje mi stoji na raspolaganju, najpre da, pošto nisam govorio u načelnoj raspravi, da pohvalim predlog zakona, da ću naravno u danu za glasanje podržati zakon.

Ono što bih vas zamolio, uvaženi ministre, dolazim iz Šumadije, dolazim iz Topole i voleo bih od vas da čujem kada će i u kom vremenskom periodu Ministarstvo podržati ovo što mi dosta sa nestrpljenjem očekujemo, pre svega regionalnu deponiju, koja će da pokrije grad Kragujevac i okolne opštine u Šumadiji?

Voleo bih da čujem od vas, jer to bi, u stvari, trebalo da donese taj iskorak daljem razvoju turizma u Šumadiji, pre svega vinskog i verskog turizma, i sa druge strane za gradove i opštine, dok se ta deponija ne bude završila, koja će biti na području grada Kragujevca, kažem, pokriti sve opštine u Šumadiji, a i nešto šire, da li će se pronaći sredstva da se pomognu postojeće opštine sa izgradnjom transfer stanica, ako imaju ugovore sa regionalnom deponijom u Lapovu i koje odlažu trenutno smeće na toj deponiji u Lapovu, koja ima sve dozvole za rad i ostale stvari?

To bih prosto voleo od vas da čujem i naravno da podržim sve vaše napore koje imate u Ministarstvu za poboljšavanje situacije koja je trenutno, da podržim kolege koje su svesrdno danas o tome govorile. Naravno da vi imate energiju, ali da iznađete još više mogućnosti da se izborite za značajan budžet u 2019. godini i da nam pomognete u svim ovim naporima koje rade i lokalne samouprave.

Još jedan napor koji vas molim da učinite i da iznađete mogućnost da naterate lokalne samouprave koje nisu rešile prikupljanje smeća na kompletnom svom području, da to urade. Ako to ne znaju ili ne umeju da urade, neka radi to Ministarstvo, neka se to lepo plati iz opštinskih budžeta, jer mi u ovoj trenutnoj situaciji imamo da pojedine opštine to rade, a da druge ne rade i onda kada se dese vremenske nepogode, bujice, voda, to smeće iz okolnih opština putem reka, potoka i bujica dolazi kod nas i onda smo svi u istom košu, u istoj neprijatnoj situaciji.

Zbog toga Ministarstvo jednom mora da podvuče crtu i da kaže – opštine, ili ćete to da rešite. Komunalna delatnost je izvorna delatnost jedne lokalne samouprave. Zbog toga vas molim i da tu svoj napor uložite i energiju koju imate i znanje, a bili ste i gradski sekretar dugo vremena, dobro ste taj posao radili i sada očekujem da ćete nam stvarno pomoći, pre svega lokalnim samoupravama da ove probleme reše. Hvala puno.

Uvažena predsednice Skupštine, gospođo predsednice Vlade, zadovoljstvo mi je da danas mogu kao narodni poslanik i kao neko ko dugo vodi lokalnu samoupravu da za budućeg ministra finansija u srpskoj Vladi podržim gospodina Sinišu Malog koji se pokazao kao uspešan menadžer i kao neko ko je znao na pravi i adekvatan način da vodi lokalnu samoupravu, odnosno grad Beograd, kao najveću lokalnu samoupravu u Srbiji.

Zašto ovo govorim? Zato, pre svega, gospodine Mali, kada budete ovde za mesec ili dva ispred nas sa rebalansom budžeta, srpskog budžeta koji dosta toga dobrog treba da donese građanima Srbije i penzionerima i drugima, nemojte zaboraviti da je pred nama jedna obaveza prema lokalnim samoupravama, svim u Srbiji, a to je da se reformiše Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je na snazi još od 2005. godine.

Dosta je kolega ovde govorilo o Mlađanu Dinkiću, ali nažalost, kroz sve ove godine, opstaje njegov Zakon o finansiranju gradova i opština koji je potpuno nepravedan i koji je favorizovao samo opštine i gradove gde je on imao predsednika, odnosno gradonačelnike. Zato je danas jedna velika nesrazmera u lokalnim samoupravama u tim tzv. transfernim sredstvima gde grad Čačak ima tri puta manja transferna sredstva, nego što ima grad Loznica, a na primer Topola i Aranđelovac imaju dva puta manja transferna sredstva nego što ima Rača koja je, na primer, po veličini tri puta manja od ovih opština. Bilo bi dobro zato da mi, pred donošenje budžeta za 2019. godinu, imamo jasan i transparentan način na koji se, pre svega, obračunavaju transferna sredstva i koja se daju lokalnim samoupravama.

Druga stvar je, gospodine Mali, što bi bilo dobro, da mi jasno i vidljivo na sajtu Ministarstva vidimo zaduženost opštine, lokalnih samouprava. Vam odajem dužno poštovanje što ste uspeli da smanjite značajno dug Grada Beograda.

Mi smo ovde danima slušali od nekih kolega opozicionih poslanika priče, a oni su svoje opštine i gradove, kada su vodili zadužili za milijarde, i nikome nisu odgovarali, i nisu samo oni krivi, krivi su i ministri finansija koji su bili i koji su dozvolili da se ti gradovi, te opštine zadužuju. Nažalost, niko nije snosio krivicu. Sada sa pravom kolege sa desne strane mogu da kažu – zašto vi njih niste sankcionisali? Ko je trebao da ih sankcioniše? Ministarstvo finansija.

Zbog toga bi bilo dobro da svi građani mogu da vide stepen zaduženosti svih lokalnih samouprava i da mi koji vodimo lokalne samouprave koje nemaju ni dinara kredita, možemo sa ponosom da kažemo – eto, mi vodimo uspešno lokalne samouprave, a ti bar da nam ovde ne spočitavaju lekcije u ovom parlamentu.

Sa druge strane, kada sam već pomenuo nove sednice parlamenta na kojima ćete vi govoriti o rebalansu budžeta, gospodine Mali, nama se dosta građana obraća, u Srbiji trenutno ima negde procene oko 100 hiljada ljudi koji su radili, to su bivši radnici propalih državnih preduzeća, koji imaju izvršne sudske presude, i koji nažalost, ne mogu da naplate, jer su te firme otišle u stečaj, neke su likvidirane, neke su iz stečaja privatizovane, ali ta potraživanja prema tim ljudima i dan danas stoje, bilo bi dobro da se u nekim rebalansima koji će doći u budžetima za 2019. godinu, a kasnije za 2020. godinu, iznađe mogućnost da se tih nekih 12, ili 15 miliona evra, koliko se otprilike duguje tim ljudima, da se to isplati.

S druge strane, ja moram da vas zamolim, mi stalno ovde govorimo o šansama srpskog agrara i srpske poljoprivrede, mi imamo još uvek dugovanja iz zadnjeg kvartala 2017. godine, za subvencije poljoprivrednicima, i bilo bi dobro da se to što pre isplati. Sa druge strane, ja sam u grupi poljoprivrednika, pošto sam živim na selu, koja je uspela prvi put od Drugog svetskog rata da preko suda naplati štetu, odnosno dobije sudsku presudu za štetu od grada koji je katastrofalno pogodio Topolu 2014. godine. Grupa poljoprivrednika, tačnije njih 18 je dobilo negde oko 600 hiljada evra sudsku odštetu od strane države, zato što država veoma neuredno vodi Sektor protivgradne zaštite. Nemamo dovoljno raketa, strelci su nedovoljno plaćeni, nažalost, automatizacija dosta sporo ide i sada je šansa da u godinama i mesecima koji dolaze, ta situacija se popravi. Inače će ta praksa i odluke sudova doneti ozbiljne posledice po budžet pre svega Ministarstva poljoprivrede.

Shodno vremenu koje imam, na samom kraju, želim da vam poželim svaku ličnu sreću. Sreća će vam naravno biti potrebna i na mestu na kome ćete biti. Naravno, ministar finansija je neko ko sprovodi politiku i ko je timski igrač, kako se to kaže, i zbog toga je važno da vi sve odluke donosite u jednom dobro timu. Tim Ane Brnabić je dobar tim. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama set zakona iz oblasti prosvete, državne uprave, infrastrukture odnosno katastra. Na samom početku bih da se posvetim Zakonu o elektronskoj upravi i prilika da se osvrnem i na rad Ministarstva za državnu upravu, gde bih na samom početku pohvalio već skoro jednogodišnji rad i ministra Branka Ružića i njihovih saradnika iz ministarstva. Da kažem da je Zakon o elektronskoj upravi potreban, da je nužan, da će doneti dosta toga dobrog građanima Republike Srbije, a pre svega oko uštede troškova odlaska u gradske i opštinske uprave. Da mogu od svoje kuće preko svog kućnog računara mnogo toga da dobiju.

Sa druge strane ono što bih ukazao kao potencijalan problem jeste što oni to trebaju da dobiju preko službenika u gradskoj opštinskoj upravi. E, sad šta je tu problem gospodine ministre? Problem je što je do tih službenika u opštinama i gradovima sve manje. Drugi problem je, što je struktura tih službenika sve nepovoljnija. Nažalost, mi već par godina imamo na snazi zabranu, Uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru koja je, moram da kažem, vrlo loše uticala na činovnike u opštinskim i gradskim upravama i starosna struktura ljudi je veoma loša. Ako već do kraja godine imamo tu uredbu na snazi, ne možemo tu nešto puno učiniti, mislim da bi Ministarstvo moglo da pomogne da opštine mogu bez traženja saglasnosti komisije Ministarstva i Vlade Republike Srbije da zaposle bar pripravnike, odnosno studente, a da ih ne vodi na toj kvoti radnika na određeno vreme, jer većina gradova i opština u Srbiji stipendira najbolje studente sa svoje teritorije. Nažalost, oni po završetku fakulteta odlaze u veće gradove i veća mesta.

Mi na ovakav način ćemo imati sve nepovoljniju starosnu strukturu u opštinama. Jer, pitanje je kako ćete vi zadržati nekog gradskog arhitektu koji trenutno ima platu u unutrašnjosti Srbije u nekoj opštini ili gradu od 45 ili 50 hiljada dinara, a treba da radi i poslove ozakonjenja i elektronske dozvole i sutra elektronske uprave. To je jedno realno pitanje na koje svi mi skupa trebamo da damo odgovor.

Sa druge strane, do skora ste, gospodine Ružiću bili ovde sa nama narodni poslanik, ja sam više puta govorio u ovom domu prethodnih godina da bi trebalo da se reši pitanje na adekvatan način finansiranja lokalnih samouprava. Nažalost, na snazi je još uvek onaj Dinkićev zakon i uredba, tamo iz negde 2006. godine ili 2007. godine koji smo svi zajednički veoma kritikovali, ali evo on već prežive deset godina ovde i mi dan danas uopšte ne znamo po kojim kriterijumima na primer Kosjerić je oštećen desetinama godina i onda pričamo kako je ta opština zadužena, a neke druge opštine imaju pet puta veće budžete, a dobijaju novac od transfernih sredstava nego što bi realno trebalo da imaju. Samo zbog toga što su u tom trenutku ti predsednici opština bili iz G17+, odnosno iz Dinkićeve stranke.

To je ozbiljan problem i ozbiljno pitanje oko koga svi treba da se jednostavno pozabavimo i da vi kao resorno ministarstvo izađete do kraja godine zajedno pre donošenja novog budžeta sa Ministarstvom finansija, sa adekvatnim predlogom na koji će se pravičan način rešiti ovaj problem finansiranja lokalnih samouprava.

Sa druge strane, iskreno bih pohvalio agilnost ministra Šarčevića i samo bih vas jednu stvar upitao, gospodine ministre, i zamolio bih vas, ispred nas je danas Zakon o prosvetnoj inspekciji, i mi nažalost, dugo godina sam na čelu lokalne samouprave imamo danas problem koji ste vi sagledali u prethodnim godinama, a to je, a malo pre profesor Stojimirović je govorio o visokom obrazovanju, a ja bih o osnovnom i srednjem gde imamo školske odbore u školama koji su potpuno prevaziđeni i pod hitno, uvaženi ministre, potrebno je da se menja.

Trenutno danas lokalne samouprave imaju uticaj samo, a Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava stoprocentno i osnovno i srednje škole. Školski odbori broje devet članova, od toga lokalna samouprava imenuje tri, a tri su iz redova roditelja, a tri iz redova nastavnika. Lepo direktor izlobira uvek pet članova. Direktori su postali tu kao zaštićeni beli medvedi koje je veoma teško smeniti i onda smo svi mi skupa u problemu. Svi se tu više pitaju od opština i gradova i od ministarstva koji u stvari kompletno finansiraju rad osnovnih i srednjih škola.

Vi ste obećali, a ja sam to imao prilike da vidim i putem medija, da će se ta situacija brzo promeniti. Apelujem na vas, imaćete punu podršku i nas kao narodnih poslanika, a verujem i kolega koji vode lokalne samouprave da se ova situacija što pre promeni. Zahvaljujem se.