Zahvaljujem predsedavajući.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, danas je očigledno neizbežna tema o kojoj su svi govorili, Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pa ću pokušati da ne ponavljam ono što su kolege pre mene rekle, ali mislim da još nešto treba o svemu ovome posebno istaći.
Do pre, koliko, mesec dana naši sugrađani, koji su bili korisnici ovih kredita i zaduženi u švajcarskim francima nisu imali nikakav izbor, osim da po svaku cenu nastave da plaćaju ove kredite, koje su svojevremeno uzeli, ili da dođu pod udar sudskih izvršitelja, prinudne naplate, prodaje nepokretnosti, namirenja itd.
Ono što je dobro, jeste da su se pojavila, ne jedna, nego dva moguća rešenja. Prvo je, da vas podsetim, sve ono što je danas takođe dotaknuto u raspravi, izašao je Vrhovni kasacioni sud sa stavom po pitanju eventualne ništavosti i uslova da bi se utvrđivala ništavost ovih ugovora i druga je ovaj zakon o kojem mi, kao parlament danas govorimo.
Ono što ja želim da podsetim jeste da razlog za donošenje ovog zakona leži u ovoj jednoj osnovnoj činjenici, a to je da prvo Srbija je za ovih prethodnih sedam godina dovoljno konsolidovala svoje finansije da ova ne mala i ogromna i značajna sredstva, od gotovo 100 miliona evra, može da uloži u sprečavanje da 16 hiljada porodica ili možda čak 60 – 65 hiljada naših sugrađana sutra postanu socijalni slučajevi, pokušavajući ili da ovaj kredit otplate, sa kojim su se zadužili, ili da ostanu bez nepokretnosti koju su kupili. To je ono što je važno. Važna je mogućnost koja je pružena.
Možda ovaj zakon nije, kako rekoše neki pre mene, ono što su se do kraja nadali koji su podigli kredite u švajcarskim francima, ali mislim da je jedno kompromisno rešenje koje se od strane države nudi, u kojoj se na jedan uravnotežen način štite interesi onih koji su podigli kredit, štite interesi države Srbije, dugoročno gledano i uklapaju se na neki način interesi banaka koje očigledno i one će bar ovolika sredstva izgubiti od nekog svog projektovanog profita u budućem vremenskom periodu.
Naravno da meni nije žao banaka, ali podsetiću vas, na žalost da mi ne živimo u nekakva vremena od pre 30 godina i da banke novac plasiraju da bi ostvarivale zaradu. Na nama je da vodimo računa kakve kredite uzimamo kao građani i da o tome se dobro informišemo, a na državi da vodi računa da ne postoji mogućnost ili da bude minimalna mogućnost zloupotrebe.
Ono što bih ja želeo da predložim, jeste kako bi građani mogli lakše da se odluče za koju će se varijantu opredeliti o svemu ovome, a to je da bi možda bilo dobro da Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija izađe sa saopštenjem, informacijom da li su se banke zaista zaduživale u švajcarskim francima kada su plasirale ove kredite. Mislim da bi to u mnogome pojednostavilo situaciju i ne neku eventualnu neizvesnost onih koji možda imaju dilemu sutra da li će prihvatiti ove uslove koji im se nude ovim zakonom ili će ipak se odlučiti da vode sudske sporove, obzirom na stav Vrhovnog suda Srbije.
Time bih završio ovaj deo, kada se tiče oko ovoga. Mi ćemo podržati ovaj zakon, jer zaista smatramo da ne treba dovoditi u poziciju Srbiju da razmišlja o novih potencijalnih sedamdesetak hiljada mogućih socijalnih slučajeva i socijalnih problema, jer Srbija to sebi u ovom trenutku može da dozvoli zato što se ova Vlada i prethodne vlade, od 2012. godine, jako ozbiljno ponašaju prema finansijama i odnosile su se na takav način prema građanima Republike Srbije i sa onima sa kojima mora da sarađuje, počevši od MMF, banaka bez kojih naravno ne može da posluje privredni sistem, iako sam ja od onih koji je apsolutno ubeđen da nikada nije trebalo gasiti domaće banke, obzirom da imam podatke da je jedna od najsolventnijih banaka i dalje „Beobanka“ u stečaju, zahvaljujući svim onim plasmanima koje je neka ekipa koja je do 2000. godine rukovodila radom tih banaka ostvarila.
Ne želim da budem finansijski ekspert jer se u to ne razumem, a i ne bih sebi da dajem pravo da idem van okvira ovoga o čemu sam govorio kada su u pitanju ovi krediti.
Druga tema, o kojoj bih želeo da govorim, jesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno bih obratio pažnju na član 17. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i to na deo koji se odnosi na deo zakona kojim se dopunjuju ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, a odnosi se upravo na segment koji kaže da ministar bliže propisuje. Citiraću nove tačke 20. i 21. gde se u tački 20. kaže – uslove, programe i način polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenje energetske efikasnosti, obavljanje administrativno-stručnih poslova, organizacije polaganja stručnog ispita, sastav i način rada komisije za polaganje stručnog ispita i vođenje evidencije o položenom stručnom ispitu.
Nova tačka 21. u svom predlogu kaže da ministar propisuje i uslove i postupak izdavanja, oduzimanja i produžavanja licence za odgovornog prostornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova, kao i sadržinu svečane forme licence.
Posebno naglašavam u ovoj tački 21, koja se predlaže, reč – odgovorno. Zašto? Džabe je nama, što bi rekli moji seljaci iz Stublina to što mi imamo odgovorno ministarstvo, što imamo pojedine službe koje su jako odgovorne, kada imamo pojedince koji svojom neodgovornošću dovedu u pitanje rad kompletnog sistema koji u državi funkcioniše.
Ovde je bilo ogromnih primedbi zašto se oduzimaju ingerencije komori, preuzima ministarstvo na sebe ovlašćenja. Ja, iskreno rečeno, smatram da svako ko je svoj posao radio odgovorno nema nikakvog razloga da se plaši toga što će postati odgovorni i oni koji su se jako neozbiljno i neodgovorno ponašali prema svom poslu.
Okrenuću se opet svom Obrenovcu i zaista se zahvaliti ministarstvu na pomoći da se pre završetka deonice ovog puta od Obrenovca do Preljine završi. Asfaltiraju se svi lokalni putevi, ono što je lokalna zajednica vodeći računa unapred ono što su njene ingerencije ugovorila sa izvođačima radova, da bi zaštitila svoje stanovnike, ali je činjenica da bez ozbiljne pomoći, podrške iz ministarstva ne bismo bili sigurni da će to biti privedeno kraju. Završeno je.
Očekujemo da ovih dana još ono što je preostalo, podvožnjaci ispod Čikovca i kod Grebače budu završeni i time bi se taj deo što se tiče lokalne infrastrukture i mogućnosti da se nesmetano komunicira krajevima koje preseca autoput gotovo priveli kraju. Ostaje još jedna stvar, a to je završetak pasarele pešačke u Misluđinu koja je predložena da bude urađena kod buduće privremene naplatne rampe, jer praktično autoput je presekao to mesto na dva dela i mora se obezbediti da naši sugrađani pre neko što bude konačno puštena ta deonica u rad, mogu bezbedno da stignu do svojih kuća. Zaista tu očekujemo da će se, jer ima dovoljno vremena, prema ovom tempu koji se sad vodi, da to bude pripremljeno i završeno.
Moram ponovo reći, zašto sam namerno pomenuo odgovornost i neodgovornost. Godine 2011. rađena je rekonstrukcija puta od Obrenovca do Uba. Godine 2010. je urađeno preprojektovanje na osnovu nekakvog projektnog zadatka. Na osnovu pitanja i odgovora koje sam ranije dobijao iz Ministarstva građevine, uvek uredno i blagovremeno i tačno, jednostavno sam došao do zaključka da, prvo, projektni zadatak koji je tada dat nije bio dobar, jer očigledno taj put nije isprojektovan za ovakvu vrstu saobraćaja teretnog koji danas funkcioniše tim putem.
To znači da neko ko je to tad radio verovatno treba da dođe pod udar ovoga i da ostane bez svoje licence. Oni koji su radili preprojektovanje, a zasigurno znam, samo ne mogu dokazati da nisu videli jedan metar trase između Obrenovca i Uba kada su radili preprojektovanje, nego su tek kada su nastali problemi na putu dolazili, ne bi li nešto ispravili u hodu, pa ni tad se nisu potrudili da mnoge greške koje su se pokazale nisu mogli da isprave, jer su projekti ipak samo deo svega toga i nadasve, očigledno nama nedostaje priča odgovornosti onih koji vrše nadzor.
Znači, ovaj put je posle samo šest ili sedam godina došao do toga, a rekonstruisan je iz posteljice, iz temelja, iz korita puta od početka do kraja. Zaista smo sa radošću trpeli godinu dana mučenje, prolaženje i razno raznim putevima da bi smo danas počeli da gledamo da taj put ponovo počinje ubrzano da propada. Bila je jako dobra i pravovremena reakcija ministarstva prošle godine kada sam ukazao na to da su se pojavila oštećenja. U roku od 24 sata, ako se ne varam komisija iz ministarstva je izašla, rekla šta treba da se popravi, zadala to, ali moram da vam kažem da je vreme da ministarstvo pošalje ponovo na teren ljude i da sada urade ekspertizu kvaliteta tih rekonstruisanih delova. Neki delovi bolje da nisu ni rekonstruisani. Ja kao laik mogu da tvrdim da oni koji su to radili letos nisu dobro radili. Put je utonuo i na nekim mestima gore izgleda nego što je izgledao. Obzirom da se saobraćaj nastavlja u dinamici u kojoj se nastavlja mislim da je vreme za ozbiljnu reakciju.
Nemam razloga, vi ste svi bolji stručnjaci u toj oblasti od mene, ali naravno taj put je daleko opterećeniji, raoubovaniji i zato što je došlo, do hvala bogu, izgradnja auto-puta i novih stvari. Prema tome i tu izvođači, odnosno investitori i oni koji su jednostavno opteretili taj put dodatno mimo onoga što je za njega projektovano, treba da pomognu ako ne i da istrpe, kompletnu promenu asfaltne podloge.
Prema tome dokle god ne bude, a ja očekujem da će zaista ovakvim postepenim menjanjem i uočavanjem propusta koji se pojavljuju dovesti do apsolutno niza odgovornosti, jer ako ministar može da preuzme na sebe odgovornost da propisuje u kakvoj proceduri će se polagati stručni ispiti ili oduzimati licence, onda je za očekivati da se uspostavi jedna potpuna hijerarhija odgovornosti u tom lancu.
Znam da nije lako nešto što u potpunom neredu i haosu do pre sedam godina bilo dovesti u pravu meru, ali ovo vam ukazujem jer jednostavno, ja imam utisak da neke deonice puta možda će biti i smešno koje su letos rekonstruisane, ja da sam šetao po onom tucaniku bolje bi bile sabijene nego ono što su radili putari, manje bi potonulo i manja šteta bi bila napravljena nego ovakva kakva jeste.
Zato vas molim da nastavite odgovorno, bez obzira što ste rastrzani i kao ministarstvo i kao ministar na mnogim gradilištima, naravno sa željom da se sve što pre i što brže i kvalitetno završi, ali bojim se da ovom treba posvetiti pažnju, jer uskoro ćete pustiti tu deonicu u promet. Kažem Obrenovčani su jako zahvalni i ministarstvu i izvođačima i lokalnoj samoupravi, jer kažem otklonjene su one stvari koje su bile uništene, svesno da bi se put izgradio. Jednostavno to jeste jedan ozbiljan motiv završetka ovog o čemu sam govorio i ovih podvožnjaka i ove pasarele da kada se bude od Obrenovca do Beograda sad putovalo bar za dvadesetak minuta duže kada se sav putni saobraćaj sliju na to, jeste da se ministarstvo zaista na način kako je to i do sada radilo angažuje i na pitanju puta Obrnovac – Ub.
Poslanička grupa Pokreta socijalista narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke glasaće za sve predložene zakone jer jednostavno svi su zaslužili da budu bezrezervno podržani. Hvala.