Dame i gospodo, drugarice i drugovi, nemam nameru da ovaj put, predsedavajući, dozvolim da me bez razloga prekinete jer očigledan je trud da se, umesto o raspravi o izboru kandidata za novoizabrane buduće sudije, novoizabrane zamenike tužilaca, ovo zaista oblati jednim krajnjim politikanstvom, za koje se, nažalost, moje uvažene kolege sa moje desne strane apsolutno trude ova dva dana da to izvedu. Njihove autoprojekcije po sistemu: „ne verujemo da ste ovo uradili kako treba“ meni su potpuno razumljive jer oni koji ne veruju sami sebi, znajući šta bi oni radili da se slučajno pitanju ponovo o izboru sudija i kako bi se oni ponašali, jednostavno ovog trenutka treba potpuno zanemariti i zaboraviti.
Nepristojno je, uvažene kolege, da budućim sudijama i tužiocima jedna ovakva rasprava ostane kao pečat na početku njihove karijere.
Niko ovde nije izneo ni jednu jedinu ozbiljnu primedbu na predlog Visokog saveta sudstva i na predlog Državnog veća tužilaca. Oni koji su prodavali, rasparčavali Srbiju, prodali 526 preduzeća, ostavili 92.000 radnika na ulici, očigledno imaju potrebu da oblate sve što je čisto i za sve ono što se mi trudimo da bude danas što čistije i što poštenije.
Verujte mi, posle ove rasprave, jer očigledno se bliži kraju, iako sam bio apsolutno protiv te ideje da Skupština, odnosno parlament bar za prvi izbor ne bira i ne imenuje sudije i tužioce, odnosno zamenika tužilaca, posle ova dva dana taj moj stav je ozbiljno doveden u pitanje. Ovde nismo čuli ništa što je vezano za struku, nismo čuli nikakvo osporavanje, samo smo čuli pokušaj jednog politikanstva da zaprlja ovo što je danas lepo i časno i danas prividimo kraju.
Uvažene kolege iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nadam se da ćemo što pre imati prilike da glasamo o nekom budućem izboru sudija, o nekom budućem izboru zamenika tužilaca, jer je očigledno to neophodno Srbiji, neophodno da bi uspostavila funkcionalnost kičme ove države, jer bez sudstva koje je funkcionalno, tužilaštvo koje je efikasno država ne može da postoji i normalno da radi. Hvala lepo.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Povređen je član 107. stav 1, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Vama se zahvaljujem, vi jeste gospodina Živkovića upozorili na jedan deo nepoštovanja dostojanstva u ovoj Skupštini, ali drugi deo ste propustili da ga upozorite i time ste vi povredili Poslovnik. Naime, sa govornice u skupštinskoj sali čestitati puč, dan kada je izvršen nasilni upad u ovu Skupštinu, kada je ova Skupština paljena, pljačkana i ostalo je uvreda za svakog od nas ko se nalazi u ovoj sali. Za ovakvo ponašanje je bilo za očekivati da gospodinu Živkoviću bar izreknete opomenu, jer ovo nije ni prvi put, a verovatno neće biti ni poslednji put ukoliko ne budete primenili sredstva koja su vama data ovde kao nekome ko rukovodi sednicom da ovakve uvrede trpimo ovde u Skupštini. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa Pokret socijalista Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke će u celosti podržati Predlog za izbor sudija i državnih tužilaca koji se biraju po prvi put na ovu funkciju.
Iskreno sam se nadao da će ova diskusija proteći tako da ne ostavi nikakvu ni dilemu, ni traga na kvalitet izbora koji je očigledan, vidi se iz biografija, vidi se iz obrazloženja koja su data. Ono što zaista ja lično podržavam, a vidim da se neke kolege barem u tom delu slažu sa mojim stavom, a to je jako važno, da je najveći broj onih koji su ovde predloženi došao upravo iz pravosuđa i iz tužilaštva, ni malo ne potcenjujući ni umanjujući vrednost i značaj Pravosudne akademije.
Ponoviću za trenutak ono što sam i na odboru rekao kada je u pitanju izbor ovih ljudi. Zaista smatram da su Visoki savet sudstva i Državni savet tužilaca imali jako težak, ali verovatno i jako sladak zadatak, a to je da među najboljima odaberu one koji su najbolji. Siguran sam da nisu napravili nijednu grešku, upravo iz svih ovih razloga koje sam naveo. Nekorektno je ovde ostavljati bilo kakav trag i bilo kakvu sumnju u nepristrasnost, kvalifikovanost ljudi koji su prvo radili u tim komisijama, a ujedno i samih kandidata.
Nisam želeo da ovo kažem, ali zaista ne može da se to ne pomene, da sam zaista ostao u trenutku bez teksta, što mi se jako dešava, slušajući uvaženog kolegu Balšu Božovića, kako on priča o ugroženoj nezavisnosti sudstva. Možda i nije slučajno što je stranka kojoj pripada upravo odabrala njega da takve kvalifikacije ovde danas deli, jer u neka vremena je bio maloletan ili nije bio u politici, pa možda on i može jedini da skupi hrabrosti da ovakve neistine govori građanima Srbije i da ih govori ovde u ovom parlamentu.
Ono što je nesporna istina, a to je da je najveća nesreća koja je ikada mogla da zadesi pravosuđe u Srbiji upravo reforma koja se desila 2009. godine, kada je 31.12.2009. godine prestao mandat 837 sudija u Republici Srbiji. Da li postoji gori udar na nezavisnost i samostalnost sudstva od toga što je učinjeno krajem 2009. godine u istoriji srpskog pravosuđa? Do tog trenutka niko nikada nije postavio na brutalniji način pitanje nezavisnosti sudstva.
Ono što ću slobodno da izgovorim ovog trenutka, poznajući mnoge kolege koje su tog dana prestale da budu sudije jednim bahatim, bezobraznim, nevaspitanim ponašanjem, imamo i gore izraze, ali ovaj dom ne zaslužuje da ih čuje, 837 najkvalitetnijih sudija, najpoštenijih sudija u Srbiji je ostalo bez posla, ostalo je sudstvo bez 837 ljudi u koje je decenijama ulagano, u njihovo iskustvo, u njihovu znanje, u njihovu nezavisnost. Na osnovu kojih kriterijuma to, gospodine Balša, ste odabrali 2009. godine da ovi ljudi nisu dostojni, da ne znaju svoj posao i izložili ih stubu srama?
Srpsko pravosuđe, od kojeg ne odvajam ni tužilaštvo kada govorim da u tome budemo jasni, i danas trpi posledice te gluposti koja je napravljena ne znam u čije ime i za čiji račun. To najbolje znate vi. Da imate i malo poštenja, rekli biste ko vas je naterao da srpsko pravosuđe unazadite za narednih 50 godina. Desetine hiljada predmeta se danas vuku po sudovima zato što je upravo 2009. godine mnogima prestao posao, napravili ste mrežu sudova koja je bila potpuno disfunkcionalna, koja nije imala veze sa životom, nije imala veze sa realnošću. I vi danas pričate o nekakvom uticaju na nezavisnost sudstva?! Pa, kako vas nije sramota? Ali stvarno, iskreno vas pitam, kako vas nije sramota? Da li mislite da ćete ponavljati jednu laž hiljadu puta u ovom domu, na televiziji, u Skupštini i gde god stignete, i da će neko poverovati da je to istina? Pa neće.
Danas je srpsko pravosuđe preopterećeno predmetima koji su nasleđe gluposti koju je napravila ekipa na čelu sa tadašnjom ministarkom Malović, sa Homenom i svim onima koji su joj pomagali u svemu ovome. Da li vi mislite da možete sada da uzmete gumicu, da obrišete i kažete – puj pike, to ne važi? Sada će neko za godinu dana da ispravi nešto što ste vi vratili vekovima unazad? Sramota! Stvarno sramota.
Zašto se, gospodine Božoviću, kada već pominjete amnestiju i gospodina Tomislava Nikolića, ne setite 10. aprila 2001. godine? Ako ste bili maloletni, mogli ste pročitati.
Zakonom je amnestirano 229 zatvorenika, od toga samo 16 iz opšteg kriminala, ostali su svi bili osuđeni za neprijateljsku delatnost protiv ove države. Svaka vam čast, i vama i onima koji su tad bili ispred vas u ovom parlamentu. Godine 2001. Albin Kurti je amnestiran, koji je osuđen na 15 godina zatvora i pušten od strane tadašnjeg tzv. predsednika Jugoslavije gospodina Vojislava Koštunice, velikog legaliste. Gde su braća Mazreku i 143 člana Đakovičke grupe? Zašto o tome niste pričali, ako pričate o udaru na nezavisnost i spoljnim pritiscima i uticajima? Zaista, da li je za vas kriterijum koji ste primenjivali u „Sablji“ kriterijum bio i 2009. godine? Izgleda jeste. To je vaš manir. Tu ste vi pokazali da je to jedini način kojim vi tretirate pravosuđe u Srbiji. Ako nije onako kako vi mislite, onda znači ne treba ni da postoji.
Uvažena gospodo, ovo je strašno čuti u ovoj Skupštini. Gospodo draga, ja zaista retko kad izgubim nit, ali ne znam i ne razumem o kakvom dijalogu mi sad ovde pričamo koji će neko voditi o funkcionalnosti i efikasnosti pravosuđa. Pravosuđu treba da se stvore uslovi i pretpostavke za njegovu apsolutnu nezavisnost. Ovo što danas radimo, ispravljamo lagano greške da ne bismo upali u zamke u koje su upali 2009. godine. Dobro je što nijednog trenutka, iako su mogli, i Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, nisu posegli za jednim pragmatičnijim rešenjem koje bi vrlo brzo razrešilo nagomilane predmete, i to enormnim zapošljavanjem ili zahtevima za ogromnim uvećanjem broja sudija, ali mislim da će i to morati da dođe na red, sa još jednom procenom, jer ljude koji rade u pravosuđu smo preopteretili ovim nasleđem koje imaju i ne može se samo propisati određeni broj predmeta koji neko mora da reši i time reći – pravosuđe će zbog toga biti efikasno.
Očigledno je da je Visoki savet sudstva dobio jednu novu i svežu krv, kao i Državno veće tužilaca, koje je ovaj posao izgleda rešilo da radi temeljno i odgovorno, osim u personalnom delu. Mislim da mnogo prostora postoji i u poboljšanju i samih procesnih zakona na kojima treba raditi, pojednostaviti postupke, rasteretiti sudije, rasteretiti tužioce, barem onih banalnih stvar. Znate, možda je pre 20 godina to bila samo imaginarna misao, ali danas je to vrlo jednostavno i efikasno. To je uvesti snimanje toka suđenja i u krivici i u parnici i time rasteretiti sudije i fizičkog napora i omogućiti im da se skoncentrišu i budu apsolutno posvećeni onom delu koji je najbitniji, a to je utvrđivanje nespornih i bitnih činjenica i deljenje pravde. Ne bi time ljudi koji rade u sudu kao daktilografi ostali bez posla jer bismo omogućili da kroz stenobeleške nijedna jedina reč koja je izrečena u sudnicama ne bude tačno uneta, preneta i posle toga korišćena.
Mnogo toga još ima što bi se moglo pojednostaviti u procesnim zakonima. Mislim da treba raditi i dalje na edukaciji, kako ovih novih, pratiti ih, koje ćemo, nadam se, zasigurno i izabrati ovako kako ste vi predložili, ali tako i ljudi koji već rade u pravosuđu. Znate, to je neophodno jer zakoni se svakodnevno menjaju i tim ljudima treba stvoriti mogućnost da budu svakodnevno informisani i omogućiti im da ne moraju da razmišljaju ni o čemu drugom, osim o bavljenju svojim poslom, da ne budu opterećeni egzistencijom onoliko koliko to u državi Srbiji je danas moguće i izvodljivo.
Ponavljam još jednom, sa zadovoljstvom, u danu za glasanje glasaćemo za predložene kandidate. Siguran sam da ste svoj zadatak ispunili i verujem da ovi koje ste odabrali i predložili će opravdati naše poverenje. Hvala.

Gospodine Božoviću, samo nedostaje od onoga što sam ja predvideo da ste rekli – da ste bili maloletni u tom trenutku. Znači, toliko je providno to što ste večeras radili, i vi i stranka ispred koje stojite, sa ovim, a verovatno i neko sa mnogo manjim iskustvom u advokaturi nego ja bi tačno predvideo, od reči do reči, kao što sam i rekao, šta ćete sve ovde izjaviti, samo nedostaje da kažete da ste u nekom trenutku bili i maloletni. Hvala.

Dame i gospod, drugarice i drugovi, poslanička grupa PS-NSS-USS glasaće za predložene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega gospođo ministre, želim da vam se zahvalim na jednoj apsolutnoj iskrenosti ovde, a to je činjenica koju ste jasno saopštili da je ova mera koju ste predložili zajedno sa Ministarstvom finansija, mera koja je iznuđena.
Drugi razlog za čestitanje jeste to što niste poslušali MMF u onom obimu koji ste pomenuli sa očekivanjem da se kroz ovakvu meru postigne ušteda od osam milijardi na ovoj poziciji, već sa daleko manjom, jer građanima Srbije, a i meni lično je mnogo važniji stav republičke Vlade.
Mi smo ovde glasali za ovu Vladu, jer od nje očekujemo apsolutnu stabilnost u Republici Srbiji. Očekujemo da u narednom periodu postignete ono što je jako težak zadatak, a to je izvesnost i predvidivost koje podrazumevaju stabilnost. Neće vam biti lako.
Očigledno je da sve teme koje su pokrenute kroz ranije diskusije upravo govore o tome. Najmanji problem, najmanja briga su upravo i najednostavnije rešenje ovo koje je danas pred nama, a ono sve što nas čeka u budućnosti pokazuje koliko je kompleksan problem, kompleksan način na koji se mora rešiti pitanje napokon jasnog razgraničenja funkcija republičke vlasti i funkcija lokalne samouprave kad su u pitanju građani Republike Srbije, odnosno šta je to što Republika Srbija kao servis građana mora da obezbedi, a što je to što lokalna samouprava mora da obezbedi.
Dobro je što ste i u ovaj potez skrenuli sa linearnim umanjenjem, jer solidarnost u Srbiji ne može na drugi način da se ostvari niti bilo gde u svetu. Može se iz ovog i onog ugla iz pojedinih opština to posmatrati na razne načine, da li je negde pojedini menadžment lokalne samouprave u prethodnom periodu bio uspešniji ili manje uspešan, ali iz ugla građanina koji ne treba da trpi posledice uspešnosti ili neuspešnosti menadžmenta lokalne samouprave mislim da je ovo jedina moguća metodologija koja je u ovom trenutku mogla da se primeni.
Da niste ovim ušli grlom u jagode pokazuju i podaci koje ste ovde saopštili. Ja sam apsolutno siguran da uz minimalne napore svaka od opština, možda izuzev Bora, kojeg ste pomenuli kao jedan od možda najvećih gubitnika u finansijama u ovom delu, uz minimalne napore, malo veću pažnju i štednju unutar svojih resursa koje već imaju mogu da postignu, a da to građani ne osete ni u najmanjoj mogućoj meri.
Znate, stalna je težnja zagovornika decentralizacije da decentralizacija dostigne nivo toga da svaka lokalna samouprava postane jedna mala država. Bojim se da, hajte, ja ću prihvatiti da je bila motivaciona namera 2011. godine sa donošenjem ovakvih izmena i dopuna zakona ka lokalnim samoupravama, da možda i pomislim čak da je to bila namera, ali put do pakla je popločan dobrim namerama. Znate, dozvoliti lokalnim samoupravama da se zadužuju kreditno, a bez ikakve odgovornosti za to što su kao izabrani predstavnici na nivou lokalne samouprave ostavili iza sebe građanima za koje su bili zaduženi da se staraju i da im omoguće pristojniji i bolji život u Srbiji je jednostavno nešto što se mora u budućem periodu promeniti.
Ne možemo mi da dozvolimo situaciju da neko vlada jednom opštinom koja je imala jako veliki budžet i da posle ovih izbora, jer je kažnjen u lokalu, nije više u menadžmentu te opštine, ta opština ima blokirane gotovo sve račune, da je višestruko zadužen budžet za nekoliko godina unapred, da nema vode za piće, da su u opštini pogašeni telefoni, itd, itd, bez ikakve odgovornosti.
Ne može se dozvoliti da centralna vlast i Republika dozvoli takvo ponašanje, jer na kraju taj gubitak koji je napravljen, to zaduženje koje je napravljeno neće platiti niko drugi nego građani Republike Srbije, da li solidarno, pa sigurno da ga moraju platiti solidarno jer ni žitelji tog grada, te opštine nisu krivi zato što neko nije vodio računa kako posluje.
Jako je važno i teško će biti uskladiti šta su ingerencije i obaveze Republike, a šta su ingerencije i obaveze lokalne samouprave. Znate, mi imamo i pozitivnih primera za koje je diskutabilno da li su pozitivni. Imamo lokalnih samouprava koje, zato što građanima na njihovoj teritoriji smeta nešto što je Republika trebala da davno, davno uradi i ispuni kroz svoje investicije, preuzimaju tu obavezu na sebe na uštrb nekih drugih mogućnosti i pogodnosti koje su mogli da pružaju građanima.
Iz tog razloga vas, ne samo vas, i Vladu Republike Srbije očekuje jako ozbiljan i odgovoran zadatak, jer su u pitanju sistemski propisi, sistemski zakoni koje sve treba uklopiti, ukomponovati da bi to moglo da funkcioniše na odgovarajući način. Ja jesam za decentralizaciju, ali za decentralizaciju koja građanima Srbije neće uskratiti određena prava.
Posledice nazovi decentralizacije, koja se dešavala kroz ovakve finansijske efekte koji su usledili tokom ovih pet godina, u nekim opštinama je katastrofalna. Mora se naći mehanizam i ne može se dozvoliti lokalnoj samoupravi, ma koliko ko tvrdio da je to ograničavanje lokalne samouprave i sputavanje lokalne samouprave u nekom njenom razvoju, da se nekontrolisano zadužuje i time iza sebe, bez ikakve odgovornosti, nekoj novoj vlasti, koja god to bila, ostavi nešto s čime ne može da izađe na kraj bez da Republika interveniše i sa ogromnim finansijskim sredstvima to sanira. Na kraju, to opet linearno plate svi građani Srbije na ovaj ili na onaj način.
Odgovornost za sve ono što se čini i što se radi mora se jasno uspostaviti u ovoj državi. Između ostalog, dobro je neka to krene i od lokalne samouprave. Ja očekujem u narednom periodu da ćete vi imati dovoljno prilike i vremena da pripremite odgovarajući koncept sistemskih promena u svim zakonima da bi se do ovoga došlo. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa Pokreta socijalista narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke će glasati za ove predloge, ne zato što ima i između ostalog i svoje predstavnike u njima, već zato što ovakvi predlozi odražavaju najpribližniji, mogući, adekvatan i odgovarajući pregled, sastav ovog Parlamenta i reprezentuje ga na jedan najpribližniji način koji je moguć nekom idealnom rešenju. Idealna rešenja ne postoje, da bi tako nešto postojalo svaka delegacija bi verovatno trebala da ima 250 predsednika, zamenika i članova.
Pošto to nije slučaj, sve je stvar kompromisa, dogovora, a nadasve predloženih kandidata i rezultata koje su pojedine političke grupacije ostvarile na izborima.
Ja neću govoriti van ove teme, ali moram reći da sam prisustvovao razgovorima i ono što je najvažnije i očigledno građani Republike Srbije treba da znaju, tamo gde nisu bile uključene kamere, razgovor je bio sasvim jasan, pristojan i korektan i nije bilo ovih teških reči koje su verovatno ostavljene za televizijski prenos da bi neko ovde predstavljao da je ugrožen na bilo koji način. Toga nije bilo.
Činjenica je da je tačno da je predstavnik SRS na toj konsultaciji insistirao na mestu predsednika delegacije ODKB i insistirao da to bude gospodin Vojislav Šešelj, ali isto tako i činjenica da je krajnje korektno u razgovoru od strane gospodina Martinovića ponuđeno da gospodin Mirčić bude predsednik delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.
Ja ne znam neki drugih način na koji bi se uopšte dogovorima moglo postići bolje rešenje, osim da se razgovara. Ultimativni stavovi nikada nisu bili dobri i nisu mogli doneti odgovarajući rezultat. Prema tome, i oni koji nisu učestvovali u ovim razgovorima i konsultacijama sami za sebe snose odgovornost zašto neki njihovi predstavnici nisu u delegacijama tamo gde su se oni nadali i očekivali.
Ono što stoji, a to je da nije bilo nikakvog međusobnog ni dogovora ni komunikacije, čak ni volje ni želje među različitim opozicionim grupacijama da jedni drugima izađu u susret tamo gde su smatrali da imaju možda bolje predloge, možda bolje kandidate, gde su bili zainteresovaniji za članstvo u određenim odborima, već su se tvrdoglavo držali svega onoga što im je dato i hteli samo da dobiju više.
Krajnji ishod ovakvih razgovora i dogovora je ovo što se danas nalazi pred nama. Bolje rešenje očigledno nije moglo da se postigne, a predlog koji ste vi izneli vezano za moguće promene kao predsedavajući u nekom budućem periodu podržavamo.
Mislim da inicijativa koja je vezana za Haške osuđenike treba da nađe mesto u ovom parlamentu na odgovarajući način. Bez obzira, ne treba čekati promene Poslovnika, već iznaći mogućnost da se na institucionalan način Republika Srbija posveti tom problemu i da ga prati bolje u budućem periodu. Hvala.

Reklamiram povredu člana 103. stav 1.
Gospodine predsedavajući, ja sam vas još u petak zamolio i upozorio da vaše ponašanje, vaš način vođenja ove sednice, ne vodi nikuda. Vi ste upravo pokazali da se vi iz DS plašite svojih pretpostavljenih u partiji više nego Poslovnika, zakona i Ustava i jedno krajnje nepoštovanje ste pokazali prema dosadašnjem predsedniku Skupštine i kandidatu za predsednika Skupštine, kojem ne date da završi reč. Vaš prst danas je prvi put reagovao, i posle možda i nepristojnog reagovanja sa naše strane, da uključite zvonce barem jedanput za sve ovo vreme zasedanja kada poslanici opozicije onemogućavaju poslanike pozicije normalno govore i debatuju u ovoj Skupštini. Ovo ne priliči vašim godinama. Hvala.

Blagovremeno sam se javio, predsedavajući. Iako je ostalo 10 minuta od vremena ove grupe poslaničke, poslaničke grupe Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke, mi smo se već izjasnili da ćemo glasati za predlog. Jedino što ovog trenutka želim da čestitam gospođi Maji Gojković pre svega na snazi, strpljenju, toleranciji i čestitam na izboru za predsednika Skupštine. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažene kolege i koleginice, kao predstavnik odborničkog kluba Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke izjašnjavam se ovde da ćemo mi punog srca glasati za predlog da Maja Gojković bude izabrana za predsednika Skupštine. Ne samo zato što je Maja Gojković jedini predlog, nego je to ubedljivo najbolji predlog koji ova Skupština mogla da da i da iznedri u ovom trenutku.
Maja Gojković je u protekle dve godine svojim izuzetnim entuzijazmom, radom, zalaganjem izuzetno doprinela da ova Skupština radi efikasno, dobro i nadasve u skladu sa zakonima, Ustavom Republike Srbije i Poslovnikom o radu. Neću komentarisati neke stvari, ali neke stvari se ovde ne mogu prenebregnuti. Koliko je Maja Gojković preduzimljiva, koliko je uviđavna i prema predlozima opozicione grupacije upravo govori i ovaj predlog o izboru Anketnog odbora koji će se pozabaviti ovim temama koje su naše kolege iz opozicionih redova pomenuli. Pomenuli, ali su bili dovoljno lenji da ne napišu predlog već da se zadrže samo na komentaru.
Danas smo ovde zaista doživeli, ali potpuno neočekivano, teror manjine nad većinom, a onda po starom dobrom klišeu slušali smo priču o kulturi, o principima, spuštanju tona, sa željom da ovde neke stvari ostanu netaknute i da ostanu nerazjašnjene do kraja, a ima ih poprilično mnogo, jer su sve te stvari pominjane ovde u kontekstu i u trenutku kada se raspravljalo o predlogu za predsednika Skupštine. Ne možemo mi da ih ne povežemo sa zlom namerom, jer da se pričalo samo o predsedniku Skupštine, slušali bismo samo o Maji Gojković. Ovde je danas priča širena i na ono što ne može da bude tema ove tačke dnevnog reda.
Ako pričamo o izbornim krađama danas ne smemo da zaboravimo da je ova skupštinska sala 2000. godine bila spaljena, da su spaljeni listići i da se izborna volja građana Republike Srbije nikada ne može proveriti, prekontrolisati, da se ne može zakonskim putem dokazati da je 2000. godine u oktobru izvršen puč u Srbiji, spaljivanjem listića, uništavanjem Skupštine, maltretiranjem novinara, maltretiranjem svih onih ljudi koji ne misle isto kao oni koji su puč 2000. godine izvršili.
Razumem zašto pojedina gospoda ne žele da se danas govori o fantomkama, ne žele da se govori o proteklim vremenima, jer ono što su uradili za proteklih 12, pa čak i 16 godina je tragedija koja će Srbiji ostaviti dubok trag i trebaće joj mnogo više snage i energije da se to popravi nego što je trebalo gluposti da se učine.
Poštovani i uvaženi predsedavajući, pošto kažete da se obraćam vama, odnosno skrećete mojim kolegama pažnju, ja bih vas zamolio da vi onda podsetite gospođu Sandu Ivić da je ona bila kod vas u demokratskom centru, da je bila veoma daleko od DSS kojoj navodno danas pripada, da je svo vreme bavljenja politikom, pa i do današnjeg dana bila bliska svakom režimu i trudila se da bude uz njega, do te mere da je bila bliska i današnjoj, odnosno pokušala da bude bliska današnjoj vladajućoj garnituri sve do onog trenutka dok Tomislav Nikolić nije odbio da joj da ambasadorsko mesto iako je dostavila svoj CV.
Treba stalno podsećati na sledeću stvar i slažem se da ono što se grbavo rodi, vreme teško ispravlja. Najgrbavija stvar koja u Srbiji se ikada desila je puč 2000. godine i još uvek nismo u situaciji da kažemo da smo sve posledice tog puča uspeli da popravimo.
Zato mi je i jasno zašto se unapred govori i upozorava na govor mržnje svaki put kada se iznose istinite činjenice o onome o čemu se mora jasno govoriti.
Koliko je velika razlika između sadašnje vladajuće stranke i onih koji su nekada vladali, govori i strpljenje da sačekamo da državni organi u zakonitoj proceduri urade što treba da urade, bez peroreza, bez lustracija, bez maltretiranja nedužnih građana.
Mi ne možemo, a i sama gospođa Gojković je jasno rekla da je shvatila kao vrlo pežurativan komentar „kraljica Skupštine“. Ovde imamo jednog kralja, ali imamo kralja stečaja koji verovatno čeka na svoj red da nas zabavi ovde sa cenama kafe u skupštinskom restoranu i možda uvođenjem stečaja i u ovoj Skupštini, ali to ne može da se desi nikako.
Troškovi milionski koji se navodno pominju zbog trajanja ove sednice su daleko od štete koju je kralj stečaja napravio u samo jednom stečaju, prebacujući neosnovana sredstva svojim bliskim saradnicima, koji se čak i danas nalaze u ovoj sali.
Gospodine Mićunoviću, pošto ja nisam nekada siguran da li vi danas uživate dozvoljavajući da samo moje uvažene kolege sa desne strane prave galamu i da ne upotrebite ni jedno zvonce ili vam je to navika iz dvehiljaditih godina, neću više ni oduzimati previše vremena.
Najbolje bi bilo da je nazovi opozicija uopšte imala bilo kakvog kandidata za predsednika Skupštine, pa da smo mi onda mogli da kažemo šta mislimo.
Hvaliti Maju Gojković nema potrebe. Njen rad, njeno zalaganje, njeno angažovanje u prethodne dve godine jasno govori o tome.
Slažem se da je ovaj dom važan i bitan za rad, ali prvo neka se dogovore lideri opozicije hoće li jedinstvo vlasti, hoće li ravnopravnost vlasti, hoće li nečiju dominaciju u svemu tome.
Jasna je zakonodavna funkcija ovog organa, a to što mi u prethodnom periodu i ono što očekujemo i u budućem periodu imamo izuzetno agilnu Vladu, izuzetno angažovanu Vladu, koja priprema zakone, kao ovlašćeni predlagač ih stavlja na dnevni red ove Skupštine, nameće tempo rada, ne zabranjuje bilo kome inicijativu i poziciji i opoziciji da se pozabavi nekim novim zakonskim amandmanima, tekstovima, kompletnim predlozima i da time učini život u Srbiji bar malo boljim.
Srbija je posle ove četiri godine možda ne mnogo bogatija, ali je daleko pravednija zemlja, zemlja koja je stabilizovala svoju privredu i mi očekujemo da će ona krenuti napred, napred će krenuti jednim punim kapacitetom i punim angažovanjem i ovog skupštinskog doma. Hvala.