Medicinski fakultet ima svoje mentore u opštim bolnicama, u domovima zdravlja, na klinikama, čiji je rad definisan profesionalnim pravilima. To se ne definiše ovim zakonom, a sa druge strane to je već definisano aktima medicinskog fakulteta.
Ono na šta bih se takođe osvrnuo u ovom svom kratkom izlaganju jeste da su pripadnici bivšeg režima imali mnogo vremena i prostora da u ranijem periodu isprave sve ono što nije valjalo u zdravstvenom sistemu. Stoga, ne smatram valjanim i ne smatram značajnim kada neko od njih izađe sa različitim predlozima koji govore u prilog tome da se sada lekari ne upošljavaju, a da su se tada upošljavali, da sada ne valja, a da je tada valjalo. Ja imam radni staž od 2000. godine i dobro znam šta je bilo i tokom tih godina, a dobro znam i šta je danas.
Uostalom, čuli ste podatke vezano za broj uposlenih lekara, ali isto tako smo svi zajedno svesni činjenice u kojoj se nalazi zdravstvo u zemljama u tranziciji i, ne samo u zemljama u tranziciji, vidimo da postoji odliv lekara iz zemalja EU u druge zemlje. Mislim da je to jedan zaista mnogo širi problem o kome ne bi trebali danas da diskutujemo, već apsolutno da se posvetimo amandmanima u kojima ima stvari gde možemo produbljivati diskusiju. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovani njegovi saradnici, uvažene kolege narodni poslanici, zaista mi je drago kada čujem da se potvrđuje jedna istina o kojoj smo svi zajedno, govorim o ljudima iz SNS, govorili ranije, u jednom mnogo dugačkom periodu, a to je da zdravstveni sistem nije funkcionisao u periodu vršenja bivše vlasti i danas smo zvanično dobili za to i potvrdu.
Međutim, ono što se meni čini da bi bilo značajno bolje jeste da je takvo priznanje i da su takve kritike došle upravo u periodu kada se vršila vlast zato što su oni tada bili zaista u mogućnosti da realno menjaju sistem na način na koji danas pričaju. To je nešto što zaista uvažavam, ali isto tako i Turgenjev je rekao svojevremeno jednu rečenicu koja kaže –istina koja nije izgovorena u pravo vreme je gora od laži. Ja se opet ne mogu složiti do kraja sa ovom tvrdnjom, ali definitivno ostaje žal zašto zaista u tom periodu vršenja vlasti bivšeg režima nije došlo do žestoke kritike iz njihovih redova.
Takođe, ono što želim da kažem jeste vezano za povredu Poslovnika koja je reklamirana, mi ovde danas govorimo u svetlu nekih termina zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik. Očito da predlagači ne mogu biti zdravstveni radnici, jer nisu iz zdravstvene struke te iz tih razloga tumačim i ovo izlaganje koleginice Ljubice Mrdaković. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, njegovi saradnici, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, od govornika koji je ranije izlagao prvi put čujem za neki stepeničast ili stepenasti pristup rešavanja problema. Mislim da je taj termin primereniji građevinarstvu, inženjerstvu, a ne u zdravstvu i medicini.
Mislim da se danas na osnovu ovog predloga zakona i na osnovu svega ovoga što smo čuli zaista vidi da se stvari rešavaju na jedan sasvim drugačiji način, da se ovaj pripravnički staž o kome u amandmanu govorimo se rešava na osnovu brižljive analize studijskog programa lica koji nisu zdravstveni radnici već zdravstveni saradnici, kao što se brižljivom analizom studijskog programa zdravstvenih radnika dobilo rešenje koje je predloženo, a to je da bude staž u trajanju od šest meseci, a kod zdravstvenih saradnika da bude 12 meseci, a ne nikakvim stepeničastim ili stepenastim pravilima ili analizama.
Dakle, nije poenta da to bude šest, devet, dvanaest, kako bi neki rekli, nego je poenta da to bude smisleno, da zdravstveni radnici već imaju u studijskom programu deo staža, odnosno deo studijskog programa koji obavljaju, ako je preklopljen sa pripravničkim stažom, te je i on niži po broju meseci i zdravstveni saradnici upravo nemaju taj deo na završnoj godini osnovnih sudija. Zato je pripravniči staž u trajanju od 12 meseci.
Mislim da je tu sve jasno, ali takođe smatram da se i ovaj zakon i ovaj amandman na ovaj način dodatno i politizuje i unosi se jedna neprofesionalna priča apsolutno u ovu tematiku, što mislim da nije u uputu. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Kako replika, ja nisam pomenuo.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani saradnici ministra, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što krenem sa svojim izlaganjem, ja bih se osvrnuo na nekoliko pomenutih stvari iz ranijih izlaganja. Prvo, apsolutno se ne bih složio da je ovde reč o manjim izmenama zakona. Zašto to kažem? Zato što ukoliko jednim zakonom konačno regulišemo nešto što nije bilo dosad regulisano zakonom, a vidimo da je reč ovde o platama fakultetskih nastavnika, mislim da nije reč ni o kozmetici, ni o malim izmenama.
S druge strane, ja apsolutno edukaciju i sve ono što je vezano za stručno usavršavanje lekara, i ne samo lekara već zdravstvenih radnika, ne smatram malom izmenom. Takođe, ne bi se složio oko informacije koju sam dobio, koju sam čuo danas od nekih poslanika, da se edukacija svodi na puko pohađanje nekih skupova sa koktelom ili ne, nebitno je, jer evo zašto smatram da to nije tako.
Zato što mislim da smo jedno lepo izlaganje čuli juče na Odboru za zdravlje od kolege Kneževića, koji je još kao profesor boravio devedesetih godina u Americi i prvi put se susreo sa kontinuiranom medicinskom edukacijom, zato što tada u našoj zemlji nije bilo zvanične edukacije tog tipa, da je bilo obavezno pohađati. Poenta te priče je da se u savremenim zemljama, dakle, u zemljama zapada, već odavno sprovodi kontinuirana medicinska edukacija, na način na koji mi to pokušavamo danas da uradimo, i ne samo pokušavamo, već mislim da relativno kvalitetno i radimo.
Drugi razlog za koji mislim da ova tvrdnja nije tačna jeste ta - da bi određeni zdravstveni radnik dobio određeni broj poena, on ne mora samo da pohađa skupove i bude fizički prisutan na određenom skupu. On može da objavi naučni rad ili stručni rad u domaćem ili stranom časopisu, može da bude izlagač na stručnom sastanku ili kongresu, može jednostavno da objavi prikaz slučaja iz svoje kliničke prakse. To su sve načini da on dobije bodove. Mislim da u tom procentualnom delu, govorim sad o analizi i Lekarske komore, da takav broj poena zaista nema mali udeo u toj ukupnoj masi poena zdravstvenih radnika.
Ono što sam hteo danas reći jeste da poslanici SNS zaista izražavaju danas zadovoljstvo zato što je zdravstveni zakon danas u skupštinskim klupama. Ovo kažem zato što smatram da kada je zdravstvo i zdravlje u pitanju, najčešće se ne ponašamo kao narodni poslanici, već se ponašamo i iz nas izlazi sve ono duboko ljudski. Ja ovaj zakon i današnji Predlog zakona u stvari i posmatram kao jednu iskrenu želju predlagača da ono što je prepoznato u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, a što nije bilo dobro, da se u narednom periodu i izmeni.
Ukratko ću sumirati nekoliko najznačajnijih izmena u zdravstvenom sistemu, u nekom, da kažem, relativno kratkom periodu. Ono što je značajno jeste da je u proteklih godinu dana došlo je do smanjenja liste čekanja za oko 15%. Složićete se, to je veliki napredak. Taj napredak tumačim mnogo boljim upravljanjem i mnogo boljom organizacijom zdravstvenog sistema. Jer, činjenica je da ekonomskih podsticaja nije bilo. Dakle, ovde se praktično sve svodi na jedan zaključak da adekvatnim i boljim upravljanjem možemo povećati efikasnost. Naravno da tu ima prostora za dalji napredak, ali i ovaj podatak je više nego relevantan.
S druge strane, takođe pozdravljam trend nabavke nove, savremene opreme, koje od našeg zdravstva u određenim segmentima stvaraju možda i regionalne lidere. Konkretno, pomenuću nabavku „gama noža“, koji će, ja mislim, zaista napraviti od Srbije regionalnog lidera u lečenju određenih ontoloških oboljenja.
Takođe, koliko znam, gospodine ministre, da je i nabavka novih linearnih akceleratora u toku i upravo nabavka te opreme će olakšati zaista tegobe i olakšati lečenje mnogim obolelima od onkoloških bolesti.
Ono gde ja mislim da ima prostora za takođe dalji napredak jeste prevencija jesu skrinizi, naročito u onim oblastima i kod onih malignih bolesti gde je procenat obuhvata manji. Jer, složićete se, siromašne zemlje moraju da forsiraju prevenciju. Tamo gde je relativno manje novca, gde se relativno manje novca izdvaja za zdravstvo, tamo i treba da bude najbolja prevencija jer je to najbolji način da u nekoj perspektivi praktično i smanjimo izdavanje za zdravstvo.
Ono što takođe mogu da pohvalim i gde mislim da je napravljen jedan značajan pomak jeste dostupnost zdravstvene zaštite. To smo postigli formiranjem budžetskog fonda za lečenje lica obolelih od retkih bolesti, ali i usvajanjem „Zojinog zakona“. Na taj način, činjenica je da smo povećali broj dece i mladih koji su upućeni na lečenje u inostranstvo.
Vratiću se sada konkretno na predloge izmena zakona o kome govorimo. Prvim članom koji govori o izmeni zakona menja se organ koji je ovlašćen za donošenje akata kojim se uređuje oblast snabdevanja građana dijetetskim suplementima, sredstvima za održavanje higijene i čistoće, dečjom hranom. Upravo ovaj član smatram apsolutno prirodnim. Zašto? Zato što je Ministarstvo to koje uređuje tu oblast i Ministarstvo je upravo to koje je odgovorno šta će biti predmet prometa u apotekarskoj ustanovi. Dakle, sam član mislim da je takav i tako je formulisan da apsolutno ne bi smelo da ima nikakvih primedbi. Uređivanje delatnosti apoteka se, dakle, u potpunosti uređuje aktima koje donosi ministar, kao i za sve druge oblasti zdravstvene zaštite, jedna jasna i čista situacija.
Ono što smatram da je možda i najznačajniji deo ovog predloga zakona jeste činjenica da se prvi put uvodi zakon u oblasti regulisanja zarada fakultetskih nastavnika, i ne samo zarada. Ovde će se po prvi put na osnovu ugovora, odnosno trojnog sporazuma - između RFZO, s jedne strane, i medicinskog fakulteta i klinika, dakle, zdravstvenih ustanova, napraviti jedan ugovor kojim će se definisati prava i obaveze zaposlenih nastavnika koji su i nastavnici, ali i zdravstveni radnici u okviru svojih kliničkih centara. Mislim da na ovaj način dobijamo prvo zakonitost rada tih ljudi, dobijamo sve ono što do sada nismo imali ponuđenim rešenjem ovoga zakona. Isto tako, mogu reći da će se regulisati način plaćanja zdravstvenih usluga koje oni pružaju, kao i raspolaganje sredstvima koje fakulteti stiču na taj način.
Ovaj predlog zakona, u ovom smislu i u ovom članu, vidim kao opštu regulaciju, dakle, opšte regulisanje ovog problema, a da će se detaljna regulacija ovog problema, dakle, sve ono što nije opisano članom ovog zakona, biti regulisano podzakonskim aktima i na taj način dodatno definisati ova problematika.
Slažem se sa gospodinom Bradićem kada on kaže da je reč o kompleksnom problemu zato što je zaista problem takav da se zahteva adekvatna koordinacija i Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda i svih zdravstvenih ustanova i mislim i ne sumnjam da će problem biti na adekvatan način rešen, govorim sada o podzakonskim aktima.
Što se tiče ovog dela Predloga zakona koji reguliše obavljanje obaveznog pripravničkog staža, mogu reći da dosadašnji zakon, dakle, važeći zakon, je tu oblast regulisao na selektivan način. Selekcija u tom smislu mislim da nije dobra. Zašto? Pa, doktori medicine su obavljali pripravnički staž u trajanju od šest meseci, dok su ostali zdravstveni radnici ostalih struka obavljali pripravnički staž u dužini od godinu dana. Mislim da nije dobro, iz razloga što su svi zdravstveni radnici u okviru programa, fakultetskog, studijskog programa, na završnoj godini već imali dobar deo onog sadržaja pripravničkog staža i na taj način je bilo zaista suvišno da određeni zdravstveni radnici obavljaju staž u dužini od 12 meseci. Mislim da se na ovaj način ispravila ta nepravda prema zdravstvenim radnicima koji nisu doktori medicine, a visokog su obrazovanja.
Isto tako, ono što je mene naročito obradovalo jeste jedna činjenica, a to je da je većina ovih predloga u ovom zakonu urađena i napravljena u skladu sa dogovorom sa nadležnim komorama, u skladu sa dogovorom sa Srpskim lekarskim društvom, dakle, sa esnafskim organizacijama, sa relevantnim institucijama. Mislim da komunikacija na tom nivou Ministarstva sa svim ovim organizacijama koje sam pomenuo mora da izrodi kvalitet. S druge strane, ko bi zajedno sa Ministarstvom zdravlja krojio zakon, krojio zdravstvenu politiku, osim onih kojih se taj zakon svakako i tiče?
Što se tiče postojeće regulative koja reguliše oblast licenciranja, mogu reći da u članu koji pominje da kada zdravstveni radnik nije obnovio licencu, nije skupio dovoljan broj poena za obnavljanje licence, u zakonu koji je trenutno važeći, on definiše i da nakon isteka licencnog perioda ukoliko nije skupio dovoljan broj poena i nije obnovio licencu on može da radi pod nadzorom. Mislim, da to rešenje kao što sam pročitao, nema ga nigde u regionu, što je vrlo bitno jer moramo da pratimo ne samo region već i Evropu, ali s druge strane postavlja se jedno pitanje svrsishodnosti takvog rada, takvog lekara, takvog zdravstvenog radnika. Ako zdravstveni radnik ne može zakonski da operiše, ne može da bude izabran lekar, ne može da izda lek, ne može da napravi magistralni lek u galenskoj laboratoriji, čemu onda da mu se omogućava pravo da on praktično radi pod nadzorom. Postavlja se pitanje šta bi on uopšte i radio, koje bi poslove obavljao, a npr. on je doktor medicine.
Tako da sam Predlog zakona govori o tome da ova institucija rada pod nadzorom se ukida što apsolutno mislim da je valjano upravo iz ovih razloga koje sam pomenuo, a sa druge strane ostavlja se mogućnost zdravstvenom radniku koji nije stekao dovoljan broj poena za obnovu licence da u roku od 60 dana, što mislim takođe da je više nego dovoljan period za obnovu licence, ukoliko se zdravstveni radnik dovoljno pripremi učenjem za tu obnovu, da on obnovi licencu i da na taj način nastavi svoju profesionalnu karijeru.
Mislim, da je ovde pre svega reč o tome da moramo da razmišljamo o zdravstvenom sistemu. Na ovaj način je ministarstvo, a ja to tako tumačim, htelo da pre svega unapredi zdravstveni sistem time da lica koja nisu htela da se edukuju ili nisu ni na koji način želela da prikupe taj dovoljan broj poena, dakle, reč je o edukaciji, da im se da šansa da isprave tu grešku, ali u slučaju da oni to ne žele da isprave, mislim, da u svakom slučaju rad pod nadzorom ne bi bio rešenje u svakom smislu.
Ono što je takođe bitno vezano za ovaj zakon, za ovaj član o kojem sada govorim, jeste da su se desile neke od olakšavajućih okolnosti vezanih za zdravstvene radnike. Konkretno, broj bodova godišnjih koji trebaju oni da skupe se smanjio sa 24 na 20. S druge strane, moguće je prenošenje bodova iz godine u godinu. Sve su to razlozi olakšavajući, olakšavajuće okolnosti za zdravstvene radnike da pre svega shvate edukaciju na jedan sasvim drugačiji način u jednoj sasvim drugačijoj dimenziji nego što je to možda danas, a to je da je nama stručno usavršavanje neophodno, da je naša struka, zdravstvena struka takva da ukoliko ne pratiš medicinske tekovine, novine u zdravstvu, tehnologiju, napredak u samoj tehnici i u dijagnostici ostaješ u prošlosti.
Ono što je još bitnije, sada se zakonski sve to reguliše da onaj ko ne prati razvoj medicine, razvoj nauke u nekoj perspektivi može da ugrozi zdravlje pacijenata. Upravo na ovaj način ministarstvo ne dozvoljava da prava pacijenta i zdravstveni status bude na bilo koji način ugrožen, jer zdravstveni radnici koji ne obnavljaju svoje znanje, koji se ne edukuju i to ne validiraju odgovarajućim sertifikatima definitivno ne mogu da rade pod nadzorom.
Priznaćete još jednom da suština nije u pukom skupljanju poena. Suština je u jednoj permanentnoj edukaciji i učenju, to je suština. Suština je u sopstvenom usavršavanju čiji jedini mogući rezultat mora da bude bolji zdravstveni sistem, unapređenje zdravstvenog sistema, zadovoljniji pacijenti, to je suština izmene. To je suština skupljanja poena, odnosno edukacija.
Nadam se da ovo o čemu pričam, a to je edukacija ne može da bude ostavljena na volju i savest zdravstvenom radniku već mora biti obaveza opet u cilju unapređenja zdravstvene zaštite. Smatram takođe da je ovo zakon na koji ćemo biti ponosni i kada izađemo iz skupštinskih klupa. Isto tako smatram da na ovaj način, ovim zakonom adekvatno regulišemo edukaciju, licenciranje. Po prvi put regulišemo sam proces rada i zarade zaposlenih fakultetskih nastavnika. Naravno, ja to danas činim u ime svih mojih kolega naprednjaka kojima je napredak u državi, u ovom slučaju u sistemu zdravstva primarni cilj. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti i uvažene kolege narodni poslanici, ne bih zaista kao moja koleginica Slavica Đukić Dejanović razgovarao sa gospodinom van sednice zato što bi to značilo drugu vrstu nemoći.
Ono što zaista mislim posle današnje rasprave jeste da sam imao nadu da će ipak ova tema danas biti na drugačiji način sagledana od strane kolega narodnih poslanika. Imao sam nadu da se neće politizovati ono što ne sme da se politizuje, to je zdravstvo, ali očito da određene diskusije pojedinih poslanika govore više o njima nego o temi. Ono što je bitno i što smatram da upravo stoji kao činjenica jeste da su građani i narod prepoznali takvu vrstu vođenja politike i naravno na izborima kaznili.
Ono o čemu bih takođe još nešto rekao jeste da kao primer upravo takvih diskusija, naveo bih konkretno primer jednog mladog kolege koji je diskutovao na početku, koji je napravio uvod da on nije stručan, ali da bi hteo da diskutuje, a nakon toga tražio blagoslov od njegovog starijeg kolege u poslaničkim klupama. Činjenica je da što se blagoslova tiče i takve terminologije i takvog načina ponašanja u Narodnoj skupštini i parlamentu, činjenica je da im stranka funkcioniše on bi odavno bio raščinjen, da upotrebim tu crkvenu terminologiju.
S druge strane, zaista mislim da profesionalnu diskusiju na najvišem nivou treba zaista ostaviti ljudima koji su stručni, profesionalni i jako se dobro razumeju u tu problematiku. Gledao sam i amandmane, mislim da ovo nije problematika na kojoj treba insistirati upravo na kritikama zato što u ovim zakonima, još jednom ponavljam, mi smo pioniri uvođenja zakonitosti i reda u određenim oblastima i uvodimo zakon i red u oblast licenciranja i edukacije, što je svakako osnova za dalji napredak zdravstvenog sistema. Hvala vam puno i želim vam svu sreću.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman odbije iz razloga što je zakonom već definisano koje uslove treba da ispunjava rukovodilac u turističkoj agenciji.
Naime, smatram obrazloženje predlagača neadekvatnim, a obrazloženje je da postoji manjak kadrova koji ispunjavaju zakonski propisane uslove u pogledu radnog iskustva. Da je to zaista tako sigurno je da bi i sam zakonski predlog bio drugačiji. Dakle, da bi u samom zakonu uslovi, koji su definisani za rukovodioce u turističkoj agenciji, bili drugačiji, odnosno niži. Pre svega, jednom analizom kadrovske strukture i profila koji se nalaze na Nacionalnoj službi za zapošljavanje došlo se i do ovog zakonskog rešenja koji apsolutno podržavam. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi kolege narodni poslanici, dobar dan.

Veoma mi je drago što danas razgovaramo o Zakonu o turizmu. Razloga za to ima mnogo.

Prvi i osnovni razlog jeste da naša Srbija zaista ima veliki broj prirodnih bogatstava i poseduje prirodne lepote i zaslužuje mnogo veći broj turističkih poseta. To se može postići značajnijim ulaganjem u turizam, ali i na ovaj način, adekvatnom zakonskom regulativom. Ono što je vrlo bitno jeste da, mislim da svi to od ovog zakona očekujemo.

Drugi ne manje značajan razlog jeste taj da se ovim zakonom detaljno definišu prava i obaveze turističkih agencija, turističkih organizacija, ali i korisnika usluga.

Možemo reći da ovim zakonom takođe se definišu i nivoi obrazovanja, odnosno broj godina radnog staža u struci, znanje i veštine koje moraju da poseduju direktori turističkih organizacija, što je vrlo bitno, ali i turistički poslenici.

Naime, svedoci smo jednog neodgovornog i rekao bih, bezobzirnog ponašanja pojedinih turističkih agencija.

Sećate se dobro da je bilo zaista dosta nemilih događaja kada su korisnici turističkih usluga u ranijem periodu, ostajali i bez smeštaja, bez hrane i bez pomoći od strane turističkih agencija u nekom, kažem, ranijem periodu.

U ovom predlogu zakona, u odnosu na postojeći, u odnosu na važeći, možemo reći da postoji razlika. Ovaj zakon decidno kaže šta je obaveza turističke agencije, a to je da obezbedi smeštaj putnika za sve vreme trajanja ugovorenog putovanja, da obezbedi dolazak i povratak na odredište, da angažuje tokom celog putovanja najmanje jednog turističkog pratioca itd.

Ja lično smatram da je ovo jedan adekvatan zakonski preduslov da te nemile scene zaista nikada više se ne ponove, a da odgovorna lica budu svakako sankcionisana. O kaznenim odredbama ovog zakona, više je govorio ministar i zaista se tu ne bi zadržavao.

Osim toga, mislim da je vrlo značajno zato što se ovim zakonom definiše i stručna sprema, radno iskustvo i adekvatno legitimisanje licenca za turističke vodiče. Takođe i za turističke animatore, postoje uslovi.

Ovo je vrlo bitno zato što lično smatram da se na ovaj način uvodi dodatna ozbiljnost u oblast turizma.

Takođe, kao dobro rešenje vidim uređenje seoskog i lovnog turizma. Ono što je naročito značajno jeste da se ovim zakonom uređuje kategorizacija svih naših potencijala, govorim sada o seoskom i lovnom turizmu.

Ovo je vrlo bitno zato što ćemo na jednom mestu imati adekvatan broj objekata koji su kategorisani i na taj način mislim da ćemo moći da na adekvatan način organizujemo jednu smislenu turističku ponudu naše države u ovoj oblasti.

Kao zdravstvenog radnika, posebno me raduju odredbe postojanje zakonskih odredaba koje su vezane za zdravstveni i sanitarni nadzor i inspekciju. Ovo je vrlo bitno zato što niste se oslonili samo na Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji već definiše i reguliše ovu oblast, već vidim da ste u članu 76. konkretno rekli da lice koje pruža usluge pripremanja i usluživanja hrane i pića, mora da ispunjava zdravstvene uslove koji su definisani Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Na sličan način su definisani i sanitarni uslovi, sanitarno higijenski uslovi objekata na kojima se hrana i piće pripremaju.

Sve ovo uz definisanje vrlo bitnih turističkih pojmova koje ste uveli, a koji definitivno pokazuju jedan savremeniji i moderniji pristup turizmu, a to su destinacijski menadžer organizacije, destinacijski menadžer kompanije i turistički klaster, ja lično mislim da smo dobili dobar zakon koji, pre svega, odražava zajedničku želju za unapređenje ove oblasti, dakle, oblasti turizma. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega cilj svake ozbiljne države jeste neprestano unapređenje zakonodavstva u svim oblastima. Ja ovim današnjim zakonom vidim unapređenje zakonodavstva u oblasti oporezivanja, u oblasti efikasnije naplate PDV-a, zatim u sprečavanju zloupotreba u ovoj oblasti, ali i unapređenju sistema kontrole PDV-a od strane Poreske uprave, a sve to sa ciljem stvaranja adekvatnog ambijenta za privredne subjekte u našoj zemlji, za adekvatan rad i razvoj.
Celokupan zakonski akt, vrlo je bitno, je napisan tako da je saglasan sa zakonskim aktima EU koji regulišu ovu oblast. Sa ovom činjenicom potencirao bih jedan vrlo bitan deo ovog zakona, a to je regulisanje oblasti lica koja obavljaju promet dobara i usluga u našoj zemlji, a nemaju prebivalište, odnosno sedište u našoj zemlji. Ovim zakonom praktično se reguliše i ova problematika, gde se takva lica uvode u sistem PDV-a.
Ono što je vrlo bitno jeste da se uvodi institucija punomoćnika za ova lica. To je tzv. poreski punomoćnik. Lično smatram da se na ovaj način praktično uspostavlja jedna svojevrsna ravnopravnost između tih privrednih subjekata koji vrše promet dobara i usluga koji imaju sedište u našoj zemlji sa onima koji nemaju sedište u našoj zemlji. Na taj način imaju ista prava i obaveze.
Ono što je bitno jeste da ovaj zakon reguliše i određuje dobrom energiju za hlađenje. Zašto to kažem? Zato što do sada to nije bilo tako, a izmene se pored energije za hlađenje odnose na mesto i vreme prometa električne energije, prirodnog gasa, ali i energije za grejanje, odnosno hlađenje, čija se isporuka vrši preko prenosa, odnosno transportne mreže.
Osim regulisanja zakonodavstva u ovoj oblasti, mogu reći da će ovaj zakon dati svoj doprinos i regulacijom zakonodavstva u oblasti saobraćaja, ugostiteljstva i građevinarstva, a čuli smo čak da i poslanici iz redova opozicije hvale ove zakonske predloge u ovim oblastima.
Ono što smatram značajnim pomakom, a vezano je upravo za poresku službu i poresku upravu jesu izmene koje se odnose na sačinjavanje pregleda obračuna PDV-a i njegovog dostavljanja uz poresku prijavu. Mislim da će se na ovaj način uspostaviti jedna valjana evidencija, dakle, poreskih prihoda, uspostaviće se i unaprediti kontrola naplate PDV-a, tako da apsolutno i ovaj deo zakona pozdravljam.
Iz tih razloga mislim da će ovaj zakon imati pozitivne efekte, ne samo na poresku upravu, već i na budžet Republike Srbije, a iz razloga što smatram da se na ovaj način povećava obuhvat, a isto tako mislim da će se povećati broj poreskih obveznika.
Ne manje značajan efekat će biti taj da strana lica, koja ne teritoriji Republike Srbije nemaju sedište, praktično ulaze u sistem PDV-a preko poreskih punomoćnika i na taj način će se obezbediti da, pored toga što imaju iste obaveze, imaju ista prava, kao i svi poreski obveznici, odnosno privredni subjekti, lica koja vrše promet usluga, dobara na teritoriji Republike Srbije.
Podržavam zakon i mislim da će se ovim zakonom desiti jedan kvalitativni pomak u narednom periodu u oblastima koje on definiše. Hvala puno.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije i ministru pravosuđa Republike Srbije.
Dozvolite mi da napravim jedan kratak uvod pre postavljanja pitanja. Takođe, dozvolićete mi da iskoristim ovu priliku da vam predstavim malo bliže mesto odakle dolazi i koje predstavljam u republičkom parlamentu.
Pre svega, osećam veliku odgovornost prema građanima Prokuplja i želim da na pravi način predstavim i ljude koji dolaze iz tog područja, samo mesto, ali nažalost i probleme koje trenutno imamo u samom gradu i koji su doveli Prokuplje u veoma nezavidnu situaciju.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, opština Prokuplje je najveća opština Topličkog okruga i broji 44.419 stanovnika. Kao takva, predstavlja ekonomski, administrativni i kulturni centar Topličkog okruga. Međutim, u opštini Prokuplje izražen je trend opadanja broja stanovnika, što je pre svega uslovljeno slabom ekonomskom razvijenošću. Broj radno sposobnih stanovnika je 16.527, stopa nezaposlenosti 32%, a prosečna neto zarada iznosi 33.733 dinara, što su neki od razloga velike migracije pretežno mladih ljudi iz Prokuplja.
Međutim, ono što je naročito značajno, jeste dugovanje opštine Prokuplje, koje iznosi preko dva budžeta opštine Prokuplje, tačnije preko dve milijarde dinara. Radi se o velikoj opterećenosti budžeta preuzetim obavezama i dugovanjima koji su nastali u periodu od 2006. do 2012. godine većinom i to za vreme vršenja vlasti Demokratske stranke u Prokuplju.
Možemo reći da ovo u krajnjoj liniji danas predstavlja jedno veliko ograničenje za neke ozbiljne infrastrukturne projekte. Nažalost, ovo je dug koji je napravila neodgovorna vlast Demokratske stranke, koji se godinama samo uvećavao i, nažalost, doveo do toga da se dostigne ovaj neverovatan iznos. Međutim, uprkos svim problemima, rukovodstvo opštine Prokuplje je uspelo da u ovom proteklom periodu servisira sve tekuće obaveze i, što je još bitnije, da uredno servisira i obaveze iz proteklog perioda. Takođe, u toku je realizacija nekoliko infrastrukturnih projekata, naravno, koliko finansijska mogućnost u svemu tome dozvoljava.
Trenutno je najveći problem opštine Prokuplje upravo dugovanje javnog preduzeća Direkcije za izgradnju, urbanizam i stambene poslove u opštini Prokuplje, koje trenutno iznosi 540 miliona dinara. Zaista ogromna suma, a reći ću vam i kako je nastala. Najveći deo duga odnosi se na potraživanje bivšeg Preduzeća za puteve Niš iz Niša, koji je preuzela „Univerzal banka“ a.d. Beograd.
Naime, tada su odgovorna lica u Direkciji i lokalnoj samoupravi, bez plana javnih nabavki, bez planiranih i obezbeđenih sredstava, direktnom pogodbom sve poslove dodeljivali Preduzeću za puteve Niš. Na taj način su javno preduzeće Direkcija za izgradnju doveli u stanje nelikvidnosti, za ukupan iznos preko 540 miliona dinara i time direktno ugrozili opstanak opštine Prokuplje.
Napominjem da je ugovor o preuzimanju potraživanja između PDP Niš, s jedne strane, prema Direkciji za izgradnju i „Univerzal banke“ a.d. Beograd, s druge strane, potpisan 30.12.2010. godine. Svima je verovatno poznata vlasnička struktura i PDP Niš i „Univerzal banke“ a.d. Beograd, sada „Univerzal banke“ a.d. Beograd u stečaju.
U ovom momentu obaveze prema „Univerzal banci“ a.d. Beograd u stečaju iznose 405 miliona dinara, što sadrži glavnicu od 190 miliona dinara, a ostatak je zatezna kamata i troškovi sudskog postupka. opština Prokuplje bi naplatom potraživanja, pre svega od strane „Univerzal banke“ a.d. Beograd u stečaju u iznosu od 405 miliona dinara, imala nesagledive posledice po dalje funkcionisanje. Dakle, opstanak ne samo opštine, već našeg grada je dovedeno u pitanje zbog neodgovorne politike koja je vođena.
Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova i ministra pravosuđa Republike Srbije glasi – da li je moguće efikasno i temeljno ispitati zakonitost postupanja nadležnih organa i odgovornih lica Opštine Prokuplje kod ugovaranja poslova, izvođenja radova i zaduženja u predmetu Preduzeća za puteve Niš, odnosno „Univerzal banka“ a.d. Beograd? Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega za nas lekare koji sedimo u poslaničkim klupama velika je čast i zadovoljstvo uvek kada se nađe neki od zdravstvenih zakona. U ovom slučaju čast mi je i zadovoljstvo zato što se danas raspravlja i radi o Zdravstvenom savetu Srbije, vrhovnom savetodavnom telu u zdravstvu.
Pomenuću nekoliko vrlo bitnih nadležnosti koje Zdravstveni savet Srbije ima. To je, neophodno je reći da Zdravstveni svet Srbije, jedna od njegovih zakonskih nadležnosti jeste da donosi planove i strategije u reformi zdravstva. To je vrlo bitno zato što telo koje je sastavljeno od eminentnih stručnjaka koje danas vidim kao predlog, pre svega, uliva poverenje u domenu ove nadležnosti koju danas pominjemo.
Takođe, jedna od nadležnosti Zdravstvenog saveta Srbije jeste i usklađivanje standarda sa zdravstvenim standardima koji postoje u EU, zatim, koordinacija sa Ministarstvom zdravlja, koja je definitivno neophodna u cilju poboljšanja nivoa kvaliteta zdravstvene zaštite u našoj zemlji, strategija edukacije zdravstvenih radnika itd.
Ono što je posebno interesantno i posebno značajno, naveo bih, jeste značaj i nadležnost Zdravstvenog saveta u pisanju posebne obrazovne politike, koja je vezana za upisnu politiku na fakultetima i upisnu politiku u školama zdravstvene struke. Ovo je posebno značajno, pre svega, znajući da se nalazimo u jednoj situaciji kada postoji jedan veliki broj zdravstvenih radnika određenih profila na birou, i s tim u vezi, mislim da će Zdravstveni savet definitivno dati najbolje smernice da, ne samo smanjimo broj takvih profila na birou, već i da na adekvatan način u realnom životu i te ljudi uposlimo.
Takođe, kao čovek koji se pored medicine bavim i obrazovanjem zdravstvenih radnika, moram reći da značaj Zdravstvenog saveta Srbije u procenjivanju kvaliteta kontinuirane medicinske edukacije je veliki i, rekao bih, dominantan u ovoj oblasti.
Mi, zdravstveni radnici, posebno znamo koliko je značajno da svako od nas prati struku i da to praćenje bude propraćeno adekvatnim sagledavanjem i analizom od strane i Zdravstvenog saveta Srbije, koji prati programe, i Komore lekara, koja je dužna i ima, pre svega, nešto drugačije nadležnosti.
Ono što je vrlo bitno, jeste da, čitajući, kažem, ova imena koja su predložena, a govorim o ljudima koje znam, moram priznati da zaista imam mišljenje i stav da će kontinuirana medicinska edukacija u narednom periodu biti značajno bolja, značajno pažljivije analizirana u ovom periodu i, u svakom slučaju, doprineti boljoj organizaciji zdravstvene službe i boljem sagledavanju i lečenju pacijenata.
S tim u vezi, samo moram reći da, u skladu sa ovim činjenicama koje sam izrekao, apsolutno mislim da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge i želim im sav uspeh. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, članovi njenog tima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, zgrožen sam ovom poplavom diskusija opozicionih poslanika koji ne nude odgovor na suštinska pitanja. A suštinsko pitanje jeste – zašto je oblast poput ekologije korišćena za pljačku?
Pitaću kolege i kolege koji su upućeni i koji se pozivaju da su bili upućeni u oblast ekologije i projekte vezanih za deponije, sledeće - Da li su upoznati sa slučajem deponije u Prokuplju? Da li znaju o čemu se tu radi i šta se tu dogodilo? Evo, ja ću vam reći, pošto ja njih, iskreno, i ne očekujem odgovor.
Naime, planirana je izgradnja deponije na prostoru opštine Prokuplje i došlo se do toga da je urađen i projekat, praktično, došlo se skoro do kraja što se tiče tog administrativnog dela. Nakon toga, kad je trebalo da se pređe na realizaciju i pre ubodenog ašova, što bi se reklo u žargonu, dakle, pre započinjanja bilo kojih radova, biva imenovan čovek samo na jedan dan da bude direktor eko-fonda opštinskog. Novac se prebacuje iz Republike i novac sa tog računa odlazi firmi „Alpina“, koja je danas u stečaju a koja je trebala da bude izvođač radova na toj deponiji.
Nakon toga, novac ostaje kod „Alpine“ jedan duži vremenski period i nakon toga pod velikim pritiskom, pre svega tada opozicionih stranaka i opozicione stranke SNS, deo novca biva vraćen u budžet Republike Srbije, ali nažalost deo novca zauvek ostaje u toj fiprmi koja je u stečaju i ko zna sve ko koga.
Upravo zato celokupnu priču koju danas slušam od strane pojedinih opozicionih poslanika, ja mogu samo da je okarakterišem kao takvu priču u koju niko u ovoj državi ne može da poveruje, a naročito ne građani Prokuplja zato što smo opečeni time da sve ono što je obećavano, da sve ono što je urađeno, da sve te nazovi plemenite ideje o kojima pričate danas su zloupotrebljene za vreme bivše vlasti.
Ono što je takođe razočaravajuće, jeste da oblast poput ekologije ne bi smela da bude zloupotrebljavana na taj način i ono što insistiram i od vas gospođo ministarka, ja vas molim podrobno proanalizirate taj predmet deponije u Prokuplju, a reći ću vam još jednu stvar koja je takođe katastrofalna. Opština je garantovala 31 milion dinara menicama, sopstvenim menicama, koje nigde nisu zavedene u opštini Prokuplje.
Nama je došlo sad pre mesec dana, dva meseca poziv iz ministarstva da taj novac treba da se vrati jer deponije nema, nema ničega. Ja vas molim pre svega zbog toga što će ovo dobiti verovatno i sudski epilog i zbog toga što su i građani iznevereni i izneverena apsolutno naša očekivanja da sve to shvatite ozbiljno i da nam prenesete na nekom od narednih sastanaka i sednica šta je urađeno na tu temu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, zaista razumem potrebu za donošenjem novih zakona iz paketa vojnih zakona, pre svega iz razloga što smatram da će se na taj način otkloniti problemi i nedostaci koji su uočeni u toku praćenja, sprovođenja već važećeg zakona, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani.
Ono što mogu reći kao svoj lični stav jeste da se na taj način vrši preko potrebno usaglašavanje pravnog sistema, odnosno promena pravnog sistema u Republici Srbiji koje su stupile na snagu nakon donošenja prethodnog, dakle, važećeg zakona o odbrani.
Takođe, smatram da je jedan od vrlo bitnih razloga za donošenje ovog zakona upravo otklanjanje višestrukog uređivanja istih ili sličnih nadležnosti, što je vrlo bitno, ali isto tako mislim da je u ovom zakonu takođe lepo obuhvaćeno i to da se više nadležnosti koje se ponavljaju u nekoliko zakona koji regulišu oblast odbrane, na taj način urede, a sve ovo zajedno doprinese efikasnijem funkcionisanju sistema odbrane.
Međutim, ja ću navesti takođe i nekoliko momenata gde mislim da je napravljen vrlo značaj pomak u odnosu na raniji zakon. Navešću sledeće. Samo donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani možemo reći da danas ima apsolutno pravno utemeljenje. Podsetiću da je članom 7. stav 2. alineja 1. definisan godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.
Kada je donošen prethodni zakon, dakle važeći zakon o odbrani, sporno je bilo upravo utemeljenje ovog plana u strateškim dokumentima. Naime, tada se zakonopisac pozivao na Strategiju nacionalne bezbednosti Republike Srbije, na Strategiju odbrane Republike Srbije i Strategijski pregled odbrane Republike Srbije.
Međutim, ono što je vrlo značajno jeste da su upravo ovi strategijski dokumenti bili u skupštinskoj proceduri i ono što je vrlo značajno jeste da čak i nacrt strategijskog pregleda nije ni bio dostupan javnosti. Za razliku od toga kako se tada radilo, danas već postoje usvojeni strateški dokumenti, tako da i ovaj zakon ima apsolutno pravno utemeljenje.
Drugi momenat koji je takođe vrlo bitan jeste jedna velika zamerka u ovom prethodnom važećem Zakonu o Vojsci jeste član 14a. Ta zamerka još kada je bio donošen je više puta iznesena. To je član kojim se zabranjuje profesionalnim pripadnicima vojske da učestvuju u udruženjima koja se bave tematikom odbrane. Ovim članom tadašnje Ministarstvo obrane je upravo manifestovalo zatvorenost prema građanskom društvu.
Isto tako, ovakvo rešenje je, što je vrlo bitno, u suprotnosti sa načelima demokratskog civilnog društvo. Što je još gore, taj član je takođe bio sporan iz razloga što je bio suprotan članu 141. Ustava koji propisuje da je Vojska Srbije pod demokratskom civilnom kontrolu. Ali, suprotno Zakonu o Vojsci, tačnije članu 29. Zakona o vojsci, koji kaže takođe o demokratskoj civilnoj kontroli koja propisuje da su subjekat ove kontrole, između ostalih, i građani, pa samim tim i njihova udruženja. Podsetiću da je ovaj zakon izglasala bivša vlast 2009. godine.
Članom 6. novog zakona predlaže se upravo izmena u članu 14a kojom se profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, umesto zabrane, omogućava da, uz saglasnost ministra, oni aktivno participiraju u udruženjima gde je upravo tematika odbrane, odnosno gde se ostvaruju značajni ciljevi vezano za odbranu i vojsku naše zemlje. Na taj način se omogućava načelo demokratske civilne kontrole nad vojskom, ali i prezentuje se apsolutna otvorenost Ministarstva odbrane prema građanskom društvu. Upravo je to jedan neposredan odgovor na neargumentovane napade Zaštitnika građana na vojsku, ministra, VOA. Kada smo već kod VOA-e, ne mogu a da ne pomenem upravo ono što je maločas izrečeno, a to je kupovina opreme za prisluškivanje u vreme prethodne vlasti.
Dakle, moje pitanje je upućeno direktno ministru odbrane i to je nešto što nije samo pitanje mene kao narodnog poslanika, već nešto što sigurno interesuje građane Srbije, a to je – da li su tadašnji opozicioni lideri bili prisluškivani u periodu bivše vlasti, ko je prisluškivan, koga je tadašnji ministar, odnosno nadležne službe prisluškivale, zašto je oprema kupljena bez znanja i saglasnosti naših nadležnih službi koje odlučuju o tome? Molim vas, pre svega u cilju informisanja javnosti i naših građana, da nam date odgovor na to pitanje i jednom detaljnom istragom ustanovite o čemu se ovde zapravo radi.
Moj lični odgovor i odgovor poslaničke grupe SNS svakako je da mi menjamo zakon tako da sve što radimo bude još transparentnije. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ja ovu problematiku sagledavam sa tri aspekta, a to su pravni aspekt, medicinski aspekt i humani aspekt. Humani aspekt je definitivno najdominantniji i mora da bude najdominantniji u ovoj situaciji, pre svega zato što obolele osobe i one osobe kod kojih nije postavljena dijagnoza definitivno pripadaju vulnerabilnim, osetljivim grupama koje moraju da imaju posebnu pažnju celokupne društvene zajednice.

Takođe, vrlo je bitno i to i razlog više je i taj što ova oblast definitivno nije uređena zakonom u našoj zemlji. Mišljenja sam da je ovaj zakon jedna dobra polazna osnova da se uredi oblast genetičkog zdravlja, koja do sada, kažem i ponavljam, nije bila uređena nijednim zakonom.

Ono što smatram profesionalno vrlo značajnim, jeste prenatalna dijagnostika kojom se utvrđuje genetično zdravlje ploda. Dakle, lekar je odgovorno lice koje informiše trudnicu i koji je upućuje na dalje pretrage, a radi utvrđivanja eventualnih genetičkih malformacija. Ono što je bitno, jeste da takav nalaz u stvari predstavlja medicinsku, etičku indikaciju za prekid trudnoće na zahtev trudnice, naravno, a koja će biti potvrđena konzilijarnim odlukama etičkog odbora ustanove i konzilijarnom odlukom lekara.

Takođe, i postnatalna dijagnostika je vrlo značajna, pre svega u smislu ranog prepoznavanja genetičkih malformacija. Međutim, ono što je bio najveći problem u ranijem periodu, jeste formiranje centralnog registra za retke bolesti. Ja ne mislim da će ovaj zakon rešiti problem u tom smislu, ali smatram da će napraviti pomak.

Takođe, vrlo je bitno i konstatovati to da pacijenti oboleli od retkih bolesti koji nemaju postavljenu dijagnozu ne mogu imati ni pravo na invalidska kolica, enteralnu hranu itd, pravo na lečenje o trošku RFZO. Na ovaj način, ja mogu samo reći da je za mene lično svaka novopostavljena dijagnoza velika i humana stvar.

Do sada su pacijenti najčešće vođeni pod različitim radnim dijagnozama ili privremenim dijagnozama, i ne samo iz proceduralnih razloga, ovo moramo naglasiti, već i iz razloga zato što je postavljanje tih dijagnoza kod retkih bolesti u nekim slučajevima jako kompleksno. To takođe treba imati u vidu i prilikom podnošenja amandmana.

Međutim, meni je posebno drago zato što je uvaženi kolega Milisavljević konačno naišao na Vladu koja će podržati zakon i koja će ga sprovesti. Ne znam da li je bilo želje da se ovaj zakon usvoji pre pet, sedam, deset godina, ali opet mi je naročito drago što će se ovaj zakon usvojiti baš sada, jer se na taj način prezentuje upravo iskrena namera Vlade da se menja sve ono što ne valja iz korena. U ovom slučaju u zdravstvu i u ovom slučaju da se pre svega uredi ona oblast koja zakonom nije uređena. Ja sam u to ubeđen. Hvala vam puno.

Prvo, meni je naročito zadovoljstvo kada i Ministarstvo zdravlja, s jedne strane, i celokupna Vlada prezentuju takav način rada da se i predlozi zakona na ovaj način usvajaju i pre svega prezentuju, ne samo jednu demokratičnost, već i jednu dovoljnu količinu samosvesti da ono što je neophodno mora proći nezavisno od toga ko ga predlaže, da li je reč o poziciji ili opoziciji. Apsolutno mislim da smo saglasni vezano za to.

Ali, vezano za ovu moju priču, koja apsolutno nema veze sa politikom, već ima veze isključivo sa mukom tih ljudi i sa profesijom, odnosno sa medicinom, retke bolesti definitivno postoje i postojale su i u ranijem periodu, i pre ovih godinu i po dana od kada su u žiži, kako kolega kaže. Ali, prvi put u budžetu Ministarstva zdravlja je postojala aproprijacija za retke bolesti tek 2012. godine. Od 2012. godine do danas ta suma koja je opredeljena ka obolelima od retkih bolesti se neprestano povećava, čak za preko 150%.

Ono što je vrlo značajno i o čemu možemo razgovarati, jeste da li je ta suma dovoljna za ukupan broj ljudi koji su oboleli od retkih bolesti? Još jednom, ovo nije niti replika, niti prozivanje, već samo konstatacija. Isto tako, postoji više nego dobra volja i više nego dobra namera i želja da se ono što ne valja promeni i da se sistem uredi na najbolji mogući način. Hvala vam puno.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, biću kratak, predlažem da se predloženi amandman odbije, iz razloga što smatram da je preduslov za početak sprovođenja izvršenja upravo provera da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca u postupku pred sudom namireno. Tako da na taj način smatram da i sam amandman suvišan. Hvala.