Zahvaljujem se. Onda ću u raspravi u načelu nastaviti izlaganje.

Zahvaljujem.

Nastaviću svoje izlaganje koje sam već imao kao izvestilac Odbora za zdravlje i porodicu.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, oblast biomedicinski potpomognute oplodnje već je do sada bila regulisana jednim zakonom koji se zove Zakon o lečenju neplodnosti, postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Taj zakon, može se reći da je samo delimično bio usklađen sa zakonodavstvom EU. Koje su bile manjkavosti? Pre svega, postojećim zakonom su bili samo definisani postupci biomedicinski potpomognute oplodnje. Dakle, samo su definisani postupci, a nije definisana delatnost. Tačnije, ovde nisu definisani uslovi i načini testiranja, dobijanja, obrađivanja, zamrzavanja, odmrzavanja, očuvanja, skladištenja i distribuiranja reproduktivnih ćelija. Ovim zakonom je samo pomenuta taksativno banka reproduktivnih ćelija, a nisu pomenuti uslovi i pre svega na koji način se ta banka osniva i na koji način funkcioniše.

Naime, pre svega drugim zakonom je predviđena regulativa zakonska koja bi tangirala banku reproduktivnih ćelija i to Zakonom o transplataciji ćelija i tkiva. Međutim, ovaj zakon nikada nije obuhvatio i banke reproduktivnih ćelija i na taj način banke nisu ni zaživele.

Druga manjkavost koja je takođe karakteristična, jeste sistem izdavanja dozvola za obavljanje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje. Naime, on je postavljen, po meni, sasvim na pogrešnim osnovama, iz razloga što, pre svega, dozvola je davana ustanovama koje ispunjavaju uslove za postupke BMPO u pogledu prostora, opreme i kadrova, a ne u pogledu ispunjavanja delatnosti o kojoj govorimo, a delatnost je vrlo kompleksna i delatnost je upravo ta koja bi morala da definiše i da praktično određuje karakter jedne ustanove koja se bavi tom problematikom.

Neophodno je dakle da takva zdravstvena ustanova obavlja delatnost testiranja, dobijanja, obrađivanja, opet zamrzavanja, odmrzavanja, očuvanja, skladištenja i distribuiranja reproduktivnih ćelija.

Pomenuću nekoliko značajnih promena koje su predložene Predlogom zakona. Pre svega, jedna od značajnih novina jeste uspostavljanje jedinstvenih pravila u oblasti vantelesne oplodnje na teritoriji cele Republike. Mi smo imali do sada jedan paradoks da su zdravstvene ustanove samostalno određivale određene parametre po kojima se radila biomedicinski potpomognuta oplodnja. Na taj način mi smo imali jednu nejednakost u sistemu, a isto tako, pored nejednakosti, rekao bih, jedan različit kvalitet usluge koja se pruža. Na ovaj način mislim da se uvodi jedan red u ovu oblast.

Druga, ne manje značajna novina, jeste uvođenje privatne prakse u ovu oblast. Ja sam po vokaciji urolog i pre svega na osnovu svoje kliničke prakse svestan sam postojanja jedne povećane incidence, povećanog broja ljudi koji ima problem sa fertilitetom.

Dakle, to su ljudi koji se nalaze u generativnom periodu, a koji imaju značajan problem sa fertilitetom. Na ovaj način uključivanjem i privatnih zdravstvenih ustanova mi ćemo pre svega omogućiti tim ljudima da u što kraćem vremenskom periodu, a naravno po istim kriterijumima dobiju uslugu koja ima pripada po zakonu.

Sve ovo skupa, uz proširenje kruga lica koji mogu učestvovati u procesu biomedicinski potpomognute oplodnje i mogućnost darovanja embriona predstavljaju, rekao bih, revolucionarne promene u našem zakonodavstvu.

Na kraju, uvođenje inspekcijskog nadzora, za koji smatram takođe da je vrlo značajan, u ovu oblast i, što je još bitnije, uvođenje inspekcijskog nadzora kojim će se baviti oni koji su najkompetentniji, a to je Uprava za biomedicinu, je dodatna činjenica koja uliva poverenje da će i ovaj zakon dati željene rezultate. Hvala još jednom.

Pre svega, žao mi je što upravo oni koji su kritikovali tokom dosadašnjeg zasedanja nisu to da govore nešto više upravo o temi o kojoj danas govorim. Ali, evo, pre nego što pređem na suštinu svog izlaganja moram da kažem da upravo je i ovo satisfakcija o kojoj je i premijer govorio, a to je da se Srbija na „Duing biznis“ listi Svetske banke sa 54 mesta popela na 47 mesto i to je jedan fantastičan podatak koji sa zadovoljstvom u ovom trenutku mogu da kažem, jer se to i prezentuje kao najnovija vest, tako da je zadovoljstvo zaista zajedničko.
Što se tiče zakona, pre svega Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama ja vidim pre svega kao ideju resornog ministarstva da ovaj zakon, dakle uskladi sa Zakonom o planiranju i izgradnji s jedne strane, s druge strane sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, a takođe i sa Zakonom u istraživanju nesreće u vazdušnom železničkom i vodnom saobraćaju i ne samo da ga uskladi, već rekao bih da je težnja da se sva ona zakonska rešenja koja su bila nedovoljno dobra isprave i da onih zakonskih rešenja koji u određenim situacijama zaista nisu ni postojala, da se iznađu i plasiraju i prezentuju ovim zakonom.
Dakle, da krenem redom. Smatram da se predloženom izmenom člana 21, odnosno 199. postojećeg zakona uređuje zaštita imovine unutrašnjem vodnom saobraćaju. Zaista ne znam o čemu se ovde radi, danas smo slušali bukvalno kritike bez ikakve argumentacije i bez ikakve podloge koja je utemeljena na istini, već su se iznosile paušalne neke rečenice i izjave, rekao bih poluistine i dezinformacije, vezano upravo za ovaj član o kome govorim.
Naime, na ovaj način lično smatram da će brodarska privredna društva i luke, ne samo što će biti dužne da organizuju tu sigurnosnu zaštitu, već će na taj način, pre svega angažovanjem licenciranih subjekata za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, pre svega sprečiti krađu i sprečiće se krađa krijumčarenje ljudi, a takođe i piraterija i kriminal. To, ko će se na tim javnim pozivima javljati, pa naravno da će se javljati svi oni koji su licencirani u ovoj državi. Dakle, svako ko ispunjava uslove vezano za privatno obezbeđenje, naravno da tim poslom može i treba da se bavi.
Danas je evidentiran jedan značajan problem koji se tiče iznajmljivanja plovila. Naime, danas je moguće iznajmiti plovilo koje nije upisano ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvo. Šta se time gubi? Pa, gubi se pre svega porez. Dakle, ne ubira se nikakv porez, nikakav prihod, ne samo po osnovu plaćanja poreza direktno, ali ne ostvaruje se ni prihod po osnovu doprinosa na zarade osoba koje bi trebalo da rade, dakle da budu radno angažovana po ovoj delatnosti.
S tim u vezi, ova privredna društva će biti obavezna da plaćaju porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom čiji iznos, koliko znam, a raspitao sam se, iznosi u rasponu od 62.670 dinara do 250.730 dinara, što, složićete se, nije mala suma. Predloženim izmenama zakona, dakle, ovaj deo se menja i čini mi se po prvi put se uvodi red u ovu oblast na ovaj način.
Ono što je mene posebno intrigiralo jeste, kako su zemlje u okruženju rešile ovaj problem. Pa, zemlje u okruženju su rešile upravo na ovaj način, štiteći svoje brodare. Šta je tu sporno? Osim, ukoliko se želi bukvalno da se traži dlaka u jajetu ili da se traži problem bez problema. Suština izmene ovog člana jeste praktično regulisanje delatnosti brodara, odnosno iznajmljivanje jahti sa motorom, a uz to kao jedan efekat izmene zakona, ja vidim samo povećan prihod u budžetu.
Član 27. Član 27, pre svega shvatam kao želju predlagača, dakle resornog ministarstva da se uskladi ovaj zakon sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Naime, o čemu se radi. Ovde u članu 213, postojećeg zakona, stav 2. i 3, gde zakon u smislu propisivanja da su pristaništa za ukrcavanje i iskrcavanje putnika elementi lučke infrastrukture, dakle, razlikuje se, zato što je dosadašnji zakon prepoznavao kao lučku suprastrukturu. Razlike su, pre svega kod ljudi koji se razumeju u ovu problematiku, više nego evidentne. Naime, suprastruktura se koristi za iskrcavanje tereta, a ne putnika, s toga i promena i izmena ovog termina je više nego opravdana. Tako da, na taj način ne samo što se usaglašava sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već se na jedan precizniji način opisuju lučki elementi, jer se termin, dakle, suprastruktura koristi za objekte, a ne za putnike koji će se iskrcavati i ukrcavati.
U skladu, sa evropskim rešenjem u ovoj oblasti, predlog je da se sa članom 13. predloga zakona dopuni član 70. Ovde je suština u efikasnom sprovođenju traganja i spasavanja i naime, domaći brodari će morati da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama, njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć, itd.
Smatram da su ovi planovi jedan neophodan akt koji se mora imati, ne samo zbog zakona, već zbog jedne valjane organizacije brodara u okviru tih vanrednih situacija, okolnosti koje pre svega ne želimo da se dese, ali definitivno će ih biti na našim vodama. S toga, u celini smatram da izmene zakona ne samo da imaju smisla, već da će unaprediti saobraćaj i unaprediti delatnost u ovoj oblasti definitivno. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i članovi njegovog tima, uvažene kolege narodni poslanici, ja ove izmene Zakona o visokom obrazovanju o kome danas govorimo, apsolutno podržavam. Ne bih se složio sa prethodnim govornikom da je sve tako crno kao što on prikazuje, ali u svakom slučaju pomaka u ovom proteklom periodu definitivno da je bilo.
Izmenu ovog člana 1, dakle prvog člana, o kome govorimo, ja shvatam kao ideju ministarstva da se maksimalno iskoriste budžetska sredstva koja su uložena u finansiranje tih tzv. starih studenata. Naime, o čemu se radi? Ako pođemo od jedne činjenice, a to je činjenica da država prosečno uloži u jednog studenta 500 hiljada dinara, dakle pola miliona dinara na godišnjem nivou, dođe se do jedne zamašne sume da u toku jednog školovanja samo jednog studenta ta suma izađe i nekoliko miliona dinara.
Dakle, mi se nikako ne smemo, po mojim uverenjima i po mojim stavovima, odricati tih ljudi koji su sutrašnji visokoškolci, dakle visokoobrazovani ljudi. Stoga smatram upravo zato što je država uložila ogroman novac u te studente ne smemo, pre svega, lišiti njihovih usluga u nekom narednom periodu.
Razlog više je i taj, upravo zbog toga što ovi studenti ne verujem da bi mogli završe studije ukoliko bi morali da se uklope u taj novi sistem obrazovanja. Tako da na ovaj način mislim da država racionalno postupa.
Najmanje značajan razlog za podršku ovom predlogu jeste činjenica da je udeo osoba uzrasta od 30 do 34 godine koji imaju visoko ili više obrazovanje u EU je skoro za trećinu veći nego u Srbiji, sa udelom od 36,8% u 2013. godini i osetnim povećanjem u odnosu na 2002. godinu, EU još uvek nije ispunila svoj zacrtani cilj, a to je da 2020. godine taj procenat bude 40%. Kod Srbije je taj procenat 25,3%. Dakle, na vrlo niskom nivou. Ja smatram da upravo ovim promenama zakona će se ublažiti ovaj procenat, odnosno povećati ovaj procenat u ovoj starosnoj grupi stanovnika. Ne mislim da će promena ovog zakona krucijalno rešiti problem definitivno, ali će u svakom slučaju ublažiti taj procenat o kome govorim, a za koji mislim da je veoma bitan.
Mislim da dobro govori, ovo su porazne statistike za nas, zato što na osnovu ovih statistika definitivno se vidi da praktično kasnimo najmanje nekih 15-ak godina za valjanom strategijom u obrazovanju. Dakle, 2002. godine je EU prosečno imala 24% visokoobrazovnih stanovnika u toj starosnoj populaciji. Mi taj procenat imamo danas.
Svakako smatram da ovo treba da bude poslednji rok za produžetak završetka studija ovih tzv. starih studenata, odnosno studenata koji su započeli svoje školovanje pre stupanja na snagu zakona iz 2005. godine.
Što se tiče izmena zakona, odnosno izmene člana 3. i snižavanja broja spb poena koje je potrebno ostvariti da bi se rangirali u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta Republike Srbije to mislim da je opravdano iz više razloga.
Prvi razlog je taj zato što sama izmena zakona nema praktično nikakvih finansijskih efekata na budžet Republike Srbije, što je vrlo značajno, mora se priznati u ovim okolnostima finansijske krize.
S druge strane i sam kao univerzitetski nastavnik moram da konstatujem jednu činjenicu, da ona brojka koja se tiče ovih spb poena, govorim sada o važećem zakonu, zaista moram reći da postoje objektivne teškoće da studenti ostvare tu kvotu.
Mislim da je ovo više nego dobar predlog i više nego dobra priča i smatram da upravo o ovom predlogu treba napraviti jednu široku debatu, dakle, i sa fakultetima, sa univerzitetima, ali i sa svim relevantnim subjektima koji učestvuju u ovom procesu. Mislim da je to pravi put.
Takođe smatram da je ministar vrlo transparentan čovek i čovek koji je pre svega orijentisan ka saradnji i mislim da tu definitivno neće biti problema.
Treći razlog koji govori u prilog izmene ovog člana jeste pre svega da je opravdana ova odluka iz jednog vrlo praktičnog razloga, veliki broj studenata je vrlo lošeg materijalnog statusa. Na ovaj način ući će u onu kvotu studenata koji se finansiraju iz budžeta RS, što je po meni odlična stvar, a opet ta brojka će biti u onoj okvirnoj zakonskoj kvoti koji propisuje odluka Vlade RS.
Dakle, sve je u okviru zakona sa jedne strane, a sa druge strane mislim da će ova odluka definitivno značiti studentima kojih se upravo ona tiče.
Na kraju reći ću jednu afirmativnu stvar, a to je da sam sa gospodinom ministrom imao prilike da razgovaram i njegovi stavovi i vizije obrazovnog sistema su me zaista obradovali. Moram reći da mi upravo ta vizija obrazovnog sistema daje nadu da će on upravo postaviti lestvicu kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji na značajno viši nivo nego što je to bio slučaj u dosadašnjem periodu. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, smatram da je povređen član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Naime, o čemu se radi. Pre svega, čovek sam koji je vrlo tolerantan i koji može da istrpi kritiku i, naravno, savet, bez obzira da li je on dobronameran ili ne, ali u ovom slučaju zaista je nemoralno da oni koji su radili reformu u pravosuđu, onakvu kakvu su radili, da praktično su ljudi selektovani iz jedne kancelarije u jednom ili više gradova, ko će nastaviti da radi svoj sudijski poziv, a ko ne, da danas ovde nama daju moralne lekcije o tome kako procedure i bilo šta u izboru novih članova, odnosno novih zaposlenih, novih radnika sudstva, odnosno sudova i tužilaštva, nisu valjani. Sramotno je upravo iz tih razloga što, jednostavno, ljudi koji nisu poštovali ne samo sudstvo i pravosuđe, nego nisu poštovali svoju državu, sebi daju za pravo da drže nama moralne lekcije. Iz tih razloga, mislim da je povređen Poslovnik i mislim da je povređeno dostojanstvo ovog parlamenta. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, apsolutno se ne slažem sa optužbama opozicije vezane za funkcionisanje Narodne skupštine u ranijem sazivu. I sam sam bio akter rada i funkcionisanja i svedok apsolutno.
Ono što mogu reći jeste da smatram da je u proteklom periodu apsolutno zaživeo jedan duh i tolerancije i parlamentarizma, a svakako da deo zasluge za do pripada i tadašnjoj predsednici Maji Gojković i današnjem kandidatu. Međutim,
postoji nekoliko stvari koje su možda još značajnije nego ovo o čemu ja pričam. Pre svega, to su finansijski i ekonomski pokazatelji naše zemlje za vreme rada ove Vlade. Mogu reći da, u ostalom, potvrdu tih pokazatelja dale su i međunarodne ekonomske i finansijske institucije.
Međutim, danas ću najviše afirmativno govoriti, pre svega, o određenim kvalitativnim pomacima u zdravstvu, zato što toj branši i pripadam.
Pre svega, u mandatu ove Vlade formiran je Budžetski fond za lečenje dece u inostranstvu, odnosno za lečenje svih onih oboljenja čije lečenje nije bilo moguće u našoj zemlji. Naime, napomenuću da je u okviru ovog perioda, od formiranja fonda, preko 80 dece već upućeno na lečenje i data im je šansa za život. Osim toga, obavile su se neophodne intervencije, operacije koje u našoj zemlji nisu mogle da budu izvedene.
Takođe, intenzivirane su aktivnosti koje su vezane za završetak Kliničkog centra Srbije i Kliničkog centra u Nišu koji treba da se završi do kraja godine. Nabavljen je gama nož koji predstavlja zlatni standard u neurohirurgiji, odnosno u lečenju onkoloških pacijenata. Dakle, pacijenti koji su se upućivali ranije u Tursku danas se uspešno leče kod nas. Kupljene su četiri nova linearna akceleratora i…
Predsedavajući, ja vas molim da mi omogućite normalno izlaganje.
Dakle, kupljena su nova četiri linearna akceleratora i još šest dogovorena do Nove godine. Na taj način onkološki pacijenti biće, tj. neće biti rednih lista i biće na adekvatan način i u najkraćem roku lečeni. Nabavljena su i 64 sanitetska vozila. Podsetiću da je za vreme ministra Milosavljevića nabavka vozila propala, novac je uplaćen, a slučaj je na sudu. Uvedena je kubanska vakcina kod indikovanih pacijenata, a podsetiću i da su mnoge zemlje pokušavale da tu vakcinu uvedu u svoju medicinsku praksu, ali nisu uspele.
Ono što je vrlo značajno, jeste da je proradila kardiohirurgija u Nišu, što je značajno i za jug Srbije i za čitavu zemlju. Upravo zahvaljujući tom rezultatu, možemo reći da je Srbija napravila jedan kvalitativni iskorak i pomerila se za šest mesta na svetskoj listi koja praktično meri nivo kvaliteta zdravstvene zaštite.
Dakle, ima još mnogo stvari po kojima možemo diskutovati, ali ono o čemu ne možemo diskutovati jeste ovakvo ponašanje u parlamentu, ovakva opstrukcija i ovakva zaista velika želja da se predsednik ne izabere u roku koji je zakonom propisan. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući i poštovani ministre i uvažene kolege narodni poslanici, ja zaista diskusiju ne bih širio u nekom, da kažem obimu za koji smatram da nije adekvatan iz razloga što naveo bih jednu stvar, jednu činjenicu, a to je da je pravna služba Ministarstva zdravlja praktično navela da ne postoji pravni osnov da Republički fond isplaćuje zaradu umesto poslodavca.
Svu pažnju bih koncentrisao na drugu stranu, a to je, pre svega i moja preporuka Ministarstvu zdravlja i pre svega Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da vrše jednu, rekao bih rigoroznu kontrolu poslodavaca. Na koji način. Na taj da li su, kad i kada izvršili obračun naknade za zarade osiguranici. Druga stvar, da li su taj obračun zarade dostavili Republičkom fondu.
Dakle, to su mehanizmi pomoću kojih ćemo mi dobiti cilj, a cilj je da trudnice, odnosno žene koje su na bolovanju, a koje ima veze sa trudnoćom, dobiju naknadu u pravo vreme, odnosno željeno vreme u ovom trenutku. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, meni je izlaganje predlagača vrlo čudno, moram priznati, zato što vidim da predlagač nije navikao da procedura u javnim nabavkama ima svoj zakonski tok. Verovatno zbog toga što se za vreme perioda vladavine bivše vlasti radilo to na sasvim drugačiji način. Svi dobro znamo za mnogo, pod znacima navoda, slučaja i direktnih pogodbi i nameštanja tendera i svega onoga čega danas nema, na našu sreću.
Ono što mogu da kažem jeste da, čitajući ovaj amandman koji je priložen, on čak pominje i odgovornost zbog nesprovođenja zakona. A ko će da odgovara zbog stotine direktnih pogodbi, zbog pljački, zbog različitih finansijskih malverzacija za vreme bivše vlasti? Ko, pitam ja vas? Da li je moguće da neko ovde danas pominje odgovornost zbog toga što se u Ministarstvu bukvalno primenjuje zakon? Ja zaista ne mogu da shvatim niti amandman i stoga predlažem da se on odbije u celosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, mene zaista iritira ova kasna spoznaja opozicionih poslanika da je jedan period funkcionisanja, i uopšte kadriranja u zdravstvu bio loš.
Pa, zašto dragi poslanici, drage kolege? Zašto niste digli glas u periodu kada je to zaista bilo loše? Pa, da popravite situaciju u tom periodu, a ne praktično svako drugo izlaganje bude, pa znate mi znamo da je u tom periodu bilo loše, pa mi znamo, ali je ministar bio iz druge stranke. Nije bitno iz koje je stranke.
Svaka spoznaja nečega što nije dobro, mora da bude prezentovana, u suprotnom nije dobronamerna.
Ja ću vam reći, da je ministar Tomica Milosavljević, za vreme svog rada samo za implementiranje i upravljanje projektima dao preko 100 miliona evra. Pa, ljudi moji da je taj novac utrošen u integrisani informacioni sistem, ne bi ni bilo javne nabavke, pa ne bi ni bilo potrebe da se radi nabavka tog sistema.
A sada, nalazite primedbu zašto se produžava rok. Pa, mora da se ispoštuje zakonska procedura. Je li terate nekoga da krši zakon? O čemu se tu radi? Mislim da situaciju i objektivne okolnosti moramo razumeti. Javna nabavka, ja insistiram, kao narodni poslanik i sve kolege, mora da se izvrši u skladu sa zakonom, a to rade i ljudi iz Ministarstva zdravlja.
O tome kakva je percepcija naroda, kakva je korupcija, rekli su na izborima. Upravo ta percepcija je napravila vaš sunovrat. I mislim da ne treba diskutovati, širiti polemiku van onoga što jeste tema. Hvala vam puno.

Poštovana predsednice, poštovani  ministre, gosti iz Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, zaista mi je zadovoljstvo što, nakon više nego uspešne razmene mišljenja i dijaloga na odgovarajućim resornim odborima o zakonu i o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju i o dokumentaciji i evidenciji, praktično smo došli do trenutka kada se zakon našao u raspravi u načelu u Narodnoj skupštini.
Ono što mislim da je neophodno jeste da kroz naša zajednička razmišljanja, kroz konstruktivan dijalog, kroz zajedničku diskusiju, mi moramo doći do kvalitetnog rešenja, takođe kroz eventualno amandmansko popravljanje zakona.
Međutim, ono što mogu zapaziti jeste i da je ovaj predloženi zakon i predložena rešenja, su u stvari, rezultat jednog prepoznavanja problema, s jedne strane, unutar postojećih zakonskih rešenja, ali i jedne svesti na visokom nivou, da određeno zakonsko rešenje i zakonske odredbe koje se nalaze u važećem Zakonu, nisu dovoljno dobre, ili su eventualno loše.
Ono što je takođe činjenica, jeste da je moj lični utisak, dakle, i moj stav da ćemo svi mi kao građani Republike Srbije, kao potencijalni pacijenti imati koristi od ovih izmena Zakona.
Kada govorim o Predlogu izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, mogu da konstatujem da je prepoznat problem koji je vezan za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kod lica koja se upućuju na rad u inostranstvo. Mislim, da je ovaj predlog više nego valjan, pre svega, iz razloga što su ova lica u nekom ranijem periodu, za vreme već sada važećeg zakona, bila primorana da u toku jedne kalendarske godine se vraćaju u zemlju, obnavljaju zdravstvenu kartu koja im je omogućavala korišćenje zdravstvene zaštite, dok primenom ovog zakona, odnosno usvajanjem i primenom ovog zakona, praktično se dolazi do rešenja da kada lice tog trenutka bude upućeno na rad u inostranstvo, dobija zdravstvenu kartu koja važi za sve vreme njegovog boravka u inostranstvu.
Mislim, da se na taj način popravlja kvalitet zdravstvene zaštite, odnosno omogućava se adekvatno korišćenje zdravstvene zaštite ovim licima, a podsetiću na jedno svoje izlaganje iz ranijih zasedanja, da je suština upravo pacijent u središtu zdravstvenog sistema, dakle, pacijent krucijalna, kljuna stvar unutar zdravstva.
Što se tiče u okviru istog predloga za izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, nalazi se predlog, da u slučaju ostvarivanja prava na novčanu naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Naime, 35% od osnovice, dakle, za naknadu zarade se do sada uplaćivao direktno RFZ, a 65%, dakle, je bilo uplaćivano poslodavcu. Na ovaj način će se i ta suma od 35% od osnovice za naknadu uplaćivati direktno poslodavcu. Smatram da je ovo racionalno rešenje, racionalno iz razloga što će se sada prvo, smatram da će postojati jedna bolja mogućnost i veća mogućnost kontrole isplate zarada trudnicama, a lično smatram da su trudnice vulnarabilne grupe stanovništva, upravo najosetljiviji delovi, najranjiviji delovi jednog sistema i zato smatram da je predloženo rešenje valjano i smatram da će popraviti, pre svega, efikasnost i brzinu isplate, upravo iz razloga što će se na ovaj način praktično kontrolisati, omogućiti jedna efikasnija kontrola isplate zarada trudnica.
Ono što je takođe bitno jeste da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, mislim da je tu predloženo nešto što je već očekivano. Naime, reč je o tome da se osnivačka prava i upravljanje kliničko-bolničkim centrima vrate na Republike. Naime, dosadašnjim rešenjem kliničko-bolnički centri u kojima se sprovodi sekundarna i visokospecijalizovana tercijarna zdravstvena zaštite, praktično nalaze pred ingerencijom grada, odnosno lokalne samouprave.
Pristalica sam jednog savremenog stava, da nema rešenja problema, da nema nikakvo podizanje kvaliteta zdravstvene zaštite bez učešća, ne samo svih slojeva društva, već svih nivoa vlasti. Lični mislim da jednim zajedničkim radom svih nivoa vlasti, svih slojeva društva, svakog pojedinca, svakog građanina ove zemlje, možemo doći do popravljanja kvaliteta zdravstvene zaštite.
Ali, sam isto tako stava, da upravljanje zdravstvenim ustanovama od strane grada, odnosno lokalnih samouprava nije dobro iz više razloga. Prvo, zbog toga, što samim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je već definisano da zdravstvene ustanove koje pružaju primarnu zdravstvenu zaštitu, kod njih osnivačka prava imaju lokalne samouprave. Dakle, one zdravstvene ustanove koje pružaju sekundarni i tercijalni nivo zdravstvene zaštite su pod ingerencijom Republike. To je tako, osim u slučaju kliničko-bolničkih centara.
Drugi, ne manje značajan razlog jeste taj, zato što lično smatra da sagledavanje i razumevanje problematike, koja se upravo nalazi na nivou kliničko-bolničkih centara i ovih ustanova, daleko je bolje, adekvatnije i potpunije od strane Ministarstva i Republike, nego što je to slučaj od strane lokalnih samouprava.
Treći razlog jeste taj što se omogućava praktično pravni osnov za kapitalne investicije i ovaj razlog nikako ne bih potcenio.
Takođe, ovim zakonskim predlogom se reguliše i taj institut dopunskog rada. Mislim da je suština ovog predloga uvođenje u zakonske okvire, uvođenje u poreski sistem, što je vrlo bitno, o čemu je i ministar pričao.
Apsolutno se slažem sa predlogom da jedan zdravstveni radnik ili zdravstveni saradnik, koji ima puno radno vreme u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, može da dopunski radi do 30%, dakle, sa rešenjem koje je u skladu sa Zakonom o radu, koji takođe tumači i definiše ovu problematiku i ne samo da smatram da je dobro, već smatram da je jedino moguće. Tako da u ovom predlogu, vezano za dopunski rad, više zaista ne bih diskutovao.
Što se tiče izmena Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, ono se pre svega odnosi na produženje rokova za donošenje propisa za sprovođenje zakona. U obrazloženju Vlade ovde stoji da je neophodno zbog postupka javne nabavke za jedan zajednički integrisani informacioni zdravstveni sistem, odložiti ovaj rok. Smatram upravo to da bez uvođenja jedinstvenog informacionog sistema, zaista ne bi bilo dobro utvrđivati propise za sprovođenje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencija u oblasti zdravstva, iz više razloga. Suštinska je stvar, koja je vezana upravo za ovaj zakon ta, da zaista iskazujem poštovanje na tome da se prvo ne direktnom pogodnom, nego javnom nabavkom, nabavlja informacioni sistem.
Druga stvar, neophodno je poštovati zakonske rokove u toj javnoj nabavci. To je nešto što ima primat u odnosu na bilo koje rokove za donošenje određenih akata, dakle, pravilnika, propisa, koji će utvrditi sprovođenje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji. Tako da, mislim da zakonitost je broj jedan i nešto što moramo svi zajedno poštovati, stoga zaista uvažavam ovaj predlog.
Ono što zaključak kao svog izlaganja mogu reći u svoje ime, dakle, jeste da sam više nego zadovoljan predloženim izmenama zakona, ali sam isto tako i ponosan na izlaganje svih svojih kolega naprednjaka na resornim odborima, koji su svojim konstruktivnim diskusijama, svojim stavom, pre svega, doprineli da se napravi jedan kvalitetan iskorak i jedan vrlo značajan napredak i progres. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što postavim današnje poslaničko pitanje, osvrnuo bih se pre svega na jednog od prethodnih govornika koji govori, koji je postavio jedno poslaničko pitanje koje se tiče zdravstva. U tom pitanju ja sam zaista osetio jednu veliku dozu sarkazma iz razloga što i danas u Vojvodini vlast vrši Pajtić, Bojan Pajtić i njegovi ljudi i zdravstvo u Vojvodini pripada toj vlasti.
Tako da razgovaramo o bilo čemu kada projekat poput projekta „Kamenica 2“ do dana današnjeg ne samo što nije završena već nije ni blizu završetka, a da ne govorimo o tome da taj projekat prati mnoštvo kontraverznih i različitih situacija koje definitivno nisu u skladu sa zakonom.
Današnje pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova i ministru pravosuđa. Naime, kao zdravstvenog radnika i građanina ove zemlje interesuje me, kako je moguće da se toliko razlikuju cene medicinske opreme u Vojvodini u odnosu na Republiku Srbiju i u odnosu na tržišne cene u Evropi.
Danas ću naime postaviti dva pitanja. Prvo, za koje bi napravio jedan adekvatan uvod, a to je, još pre sedam godina krenulo se sa realizacijom projektom „Kamenica 2“ koji je tada po projekcijama vredeo oko 18 miliona eura. Projektom koji je tada predstavljen bili bi rešeno apsolutno svi problemi koji su vezani za radio terapiju na prostoru AP Vojvodine, do danas on nije završen i na žalost nije ni blizu realizacije. Ovim neopravdanim kašnjenjem najteži pacijenti koji su oboleli od malignih bolesti ne mogu dobiti toliko dugo očekivanu spasonosnu terapiju zračenja.
S toga pitam državne činovnike u dva pomenuta ministarstva MUP i pravosuđa, gde je tih 18 miliona eura otišlo i na šta je utrošeno? Kako je moguće da se tražilo dodatno zaduživanje od 15 miliona eura preko pomenute sume od 18 miliona kada uopšte nije podnet izveštaj kako je utrošen taj novac pre toga? Gde je taj novac uopšte? Da li je reč o velikoj pljački državnog novca? Želim odgovor i od ministra pravosuđa i od ministra unutrašnjih poslova. Takođe, zahtevam da finansijski forenzičari utvrde gde je nestao taj novac. Koliko sada košta kvadrat, jedan metar kvadratni u „Kamenici 2“ kada ona još uvek nije završena? Na koju sumu je izašao taj jedan kvadrat?
Postavljam i drugo pitanje, a to je da li je javni poziv za linearne celeratore u istom slučaju padao, koliko ja znam, tri puta iz razloga što je cena tih aparata višestruko bila veća od tržišne i projektovana možda na jednog ponuđača? Molim i ministra pravosuđa i ministra unutrašnjih poslova da odgovore na ova pitanja. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvaženi saradnici, uvaže kolege narodni poslanici, sa uvažavanjem predlagača da svojim naporom i ovim predlogom dodatno uredi Predlog zakona koji je danas na stolu, predlažem da se ovaj amandman odbije upravo zato što lično smatram da su nastavnici koji su ujedno i kliničari zaista svojevrstan specifikum iz tog razloga što, evo daću vam primer, jedan profesor hirurgije koji je ujedno i kliničar, dakle, i nastavnik na medicinskom fakultetu, on je ujedno i prosvetni radnik i zdravstveni radnik, bavi se i edukacijom sa jedne strane, ali se bavi i operacijama, hirurškim operacijama i na jedan direktan način učestvuje u zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, stavio bih težište i ovog člana, a i vašeg amandmana u jednu drugačiju konotaciju, a to je pre svega konotacija toga da se prvi put zakonski uređuje ova oblast, da prvi put imamo jednu situaciju da sve ono što se dešava u jednom zajedničkom delovanju, zajedničkom radu medicinskog fakulteta i klinike bude i zakonski regulisano. Sada to stavljam i u neki viši aspekt, a to je pre svega rad Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja.
Ono što je vrlo bitno jeste, što sam i naglasio kada smo govorili u raspravi u načelu, a to je da se ovim zakonom samo na opšti način definiše ta oblast. Lično smatram da je bilo neophodno naći način da se ti profesori adekvatno plate. Takođe, čuli smo iz redova opozicije i iz redova pozicije stavove da ti ljudi zaista predstavljaju krem našeg društva i da se mora naći način da se oni adekvatno i nagrade za svoj rad u našoj državi.
Tako da i amandman posmatran u tom kontekstu smatram da ga zbog toga treba odbiti zato što je na ovaj način već pomenutim članom koji je već definisan u Predlogu zakona uspostavljena konačno ta zakonska regulativa, a da će se kasnije pravilnicima regulisati ova oblast.

Hvala puno.

Motivi moga javljanja jesu sledeći. Saslušao sam i dodatne argumente predlagača i mislim da dugujemo svi zajedno jedno objašnjenje. Pre svega, kada govorimo o kliničarima iz malih sredina, oni nisu definisani ovim zakonom. Dakle, kliničar iz male sredine koji radi kao hirurg, urolog, ortoped, može da bude nastavnik određenog medicinskog fakulteta ukoliko je ta bolnica nastavna baza dotičnog fakulteta.

Dakle, skrenuo bih pažnju da kliničari iz malih sredina jesu definisani ovim zakonom ukoliko su i nastavnici na fakultetu. Dakle, to definiše jedna druga oblast, odnosno medicinski fakulteti procenjuju da li će određena bolnica biti njihova nastavna baza.

Što se tiče diskusije gospodina Bradića, za koju mogu da kažem da je zaista otvorena i konstruktivna, apsolutno se slažem da će oblast urediti dodatno pravilnici, ali bih još jednom citirao i naveo i ponovio reči ministra, da postoji jedna apsolutna otvorenost za definisanje svih nepoznanica u tim pravilnicima i svim onim problemima koji su vezani za rešenje u ovoj oblasti. Tako da, apsolutno jedna jasna i definisana situacija vezano i za ovaj član i uopšte za zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i njegovi saradnici, uvažene kolege narodni poslanici, maločas sam zaista hteo da se javim po Poslovniku zato što lično smatram da govornik, koji je ranije govorio, nije pričao o amandmanu i nije pričao o onome što se zaista dotiče teme pripravničkog staža.
Kada govorimo o prirpavničkom stažu, mislim da je zaista dovoljno rečeno i o pripravničkom stažu zdravstvenih radnika i o pripravničkom stažu zdravstvenih saradnika. Zdravstveni saradnici, činjenica je, da su radnici druge struke, dakle ne zdravstvene struke, i da oni osim u zdravstvu zaposlenje nalaze i na drugim mestima. Zato u završnoj godini njihovih studija nije definisano ono što se definiše stažom koji treba da obave u zdravstvenoj struci. To je jedini razlog zašto zdravstveni saradnici ne mogu, kao zdravstveni radnici, da imaju tu dužinu staža od šest meseci, niti zdravstveni radnici da imaju kao zdravstveni saradnici dužinu pripravničkog staža 12 meseci. Mislim da je dovoljno objašnjeno i dovoljno rečeno. Ono na šta bi se, takođe, osvrnuo jeste izlaganje nekog od prethodnih govornika i pojam specijalističkog staža. To nije tema amandmana. Prva stvar, nije tema amandman, a sa druge strane, pre svega, definisano je aktima medicinskih fakulteta mentorstvo odgovarajućih kliničara i ne kliničara.
Predsedavajući, da li možete da uvedete red?

Mogu li da nastavim, predsedavajući?