Poštovana predsednice, poštovani ministri i uvažene kolege narodni poslanici, u toku jučerašnjeg dana, u toku rasprave o pojedinostima, čuli smo i primedbe da se transfer sa republičkog nivoa iz budžetske rezerve ne treba vršiti ka lokalnim samoupravama. Naime, ja ću vam reći da mora.

Pre svega, kako da se ne pomogne lokalnim samoupravama, kad je alternativa bankrot zbog obaveza koje su nastale za vreme vršenja vlasti bivših. Uostalom, zato su i bivši.

Daću vam primer jedne opštine, opštine Prokuplje. Kako, na primer, opština koja ima budžet od milijardu i sto miliona dinara može da vrati dubiozu od 2,5 milijarde dinara u periodu od godine, dve, pet, pa i više od tog vremenskog perioda? Reći ću vam – nikako. Pre svega, zbog neodgovornosti tadašnje vlasti nastala je, ne katastrofa, nego devastacija jedne lokalne samouprave. Sada se trenutno, upravo ta opština suočava sa jednom izvršnom presudom od 202 miliona dinara, zbog obaveza koje su nastale još 2007. do 2009. godine.

Dakle, u pitanju je opstanak jednog grada, u pitanju je opstanak jedne opštine i zato transfer iz budžetske rezerve je jedina moguća varijanta, jedina moguća stvar koja će održati, ne samo opštinu, već i čitav kraj. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, ovaj amandman koji je predložen, dakle, imao je za cilj efikasnije raspolaganje budžetskim sredstvima i to ne samo budžetskim sredstvima, dakle, govorim o republičkim, već i efikasnijim raspolaganjem sredstava koja su, u stvari, poverena lokalnim samoupravama.

Naime, veliki izdatak koji lokalne samouprave imaju u svom budžetu jeste vezan za putnu infrastrukturu. Bez obzira što država brine o putevima prvog i drugog reda, svaka lokalna samouprava koja je odgovorna, mora da brine o svojoj putnoj infrastrukturi. Naime, i pored toga što jedan deo republičkog budžeta ide za putnu infrastrukturu, koju održava Republika, jedan deo tih sredstava je usmeren i ka lokalnim samoupravama, pre svega sredstva iz Ministarstva privrede, ali i vrlo bitno atarski putevi, koji su vrlo značajni, pogotovo u onim opštinama gde ima puno seoskih sredina i pogotovo ukoliko postoji razuđen teren. Takvi projekti se upravo obavljaju preko Ministarstva poljoprivrede.

Osim toga, pomenuo bih i zimsko održavanje puteva, koji u opštinama, koje imaju opet veliku površinu, a recimo opština Prokuplje, primera radi, prostire se na 759 kilometara kvadratnih i obuhvata 107 naseljenih mesta. Zaista postoji jedan veliki problem u smislu zimskog održavanja. Tako da, uz velike napore i uz pomoć naravno Republike i republičkog budžeta, uspeva se u tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, još jednom bih se osvrnuo zbog značaja za Toplički region na budžetski deo koji se tiče infrastrukture, tačnije, koji se tiče izgradnje autoputa kroz Toplicu, odnosno autoputa Niš – Drač.

Naime, od jučerašnjeg mog izlaganja do danas dobio sam nebrojeno poziva građana Toplice, poziva u kojima su mi građani govorili o samom značaju ovog projekta i još jednom bih izrazio, pre svega, zahvalnost i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu za građevinarstvo i infrastrukturu zbog toga što će to biti prioritet u narednom periodu.

Ne mogu, s druge strane, da razumem apsolutno bilo koji stav koji se tiče toga da kroz određeni deo Srbije ne prođe autoput, da se ne napravi infrastruktura, da se ne uradi nešto što će biti preduslov za razvoj u tom regionu. Pa, šta treba, da južni deo Srbije ostane slepo crevo, rupa, mesto gde neće biti investicija? Da li je to alternativa ovom predlogu koji je više nego dobar?

Jednostavno, nakon svih ovih poziva koje sam dobio, još jednom samo mogu reći da svi skupa, dakle, građani Toplice, željno iščekujemo i početak radova, naravno, i završetak radova na autoputu koji će definitivno dovesti i nove investitore, s druge strane, olakšati našu vezu sa centralnom Srbijom, olakšati vezu sa Nišom kao centralnim i najvećim gradom u južnoj Srbiji i definitivno uspostaviti sasvim nove infrastrukturne veze koje su preduslov razvoju u našem regionu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, naime, član 3. Zakona o budžetskom sistemu na koji sam podneo amandman reguliše integritet budžetskog sistema, obezbeđuje takođe integritet budžetskog sistema zajedničkim pravnim osnovom, jedinstvenom budžetskom klasifikacijom, upotrebom jedinstvene budžetske dokumentacije za izradu nacrta budžeta, ali i ono što je vrlo bitno, jedinstvenim kriterijumima za budžetsku kontrolu i reviziju.

Zašto je to bitno? Pa, zato što npr. u opštini Prokuplje vidimo da ta budžetska kontrola i revizija nije radila svoj posao. Naime, u periodu vršenja vlasti žute ekipe apsolutno nije bilo kontrole, nije bilo budžetske kontrole u opštini Prokuplje, jer da jeste, kako bi mogli da opravdamo jednu činjenicu da je 2012. godine sa preuzimanjem vlasti Javno preduzeće Vodovod imalo dug od 50 miliona dinara po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa za radnike.

Kao je to uopšte moguće? Kako je moguće da je država tada kada su bivši bili na vlasti tolerisala neplaćanje doprinosa za radnike? Kako je moguće da su se doprinosi i obaveze po doprinosima nagomilale u tolikom iznosu od 50 miliona? To znači da nisu plaćene više godina. To je, poštovani građani, mnogo pitanja na koja ste vi dali odgovor na poslednjim izborima, a odgovor je da su zbrisani praktično sa političke scene oni koji su radili tako. Hvala puno.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, član 4. Zakona o budžetskom sistemu na koji sam podneo amandman upravo reguliše uspostavljanje ukupne fiskalne održivosti i kontrole.

Naime, ovim članom se reguliše sveobuhvatna kontrola ukupnih budžetskih sredstava koji uz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom kako na ukupnom nivou tako i na nivou korisnika sredstava, pre svega na nivou lokalnih samouprava.

Međutim, o kontroli rashoda na nivou lokalnih samouprava nije apsolutno bilo ni pomena u periodu vršenja vlasti bivšeg režima. Naime, svojevremeno je bivša vlast sa svojim perjanicama došla na ideju da se u opštini Prokuplje napravi pešačka zona i to ne bi bilo čudno da ti radovi na pešačkoj zoni nisu plaćeni 365 miliona dinara, plaćeni naravno iz kredita koji građani Prokuplja treba da otplaćuju do 2026. godine.

Takođe, čudno je to zato što je dokumentacija o izvođenju ovih radova nestala. Čudno je da je radove izvodila privatna firma koja je formirana neposredno pre nego što joj je dat posao i ugašena neposredno nakon što je posao završila. Takođe, čudno je što je uopšte pešačka zona koja je u dužini otprilike 500 metara koštala neverovatnih 365 miliona dinara, složićete se.

Upravo ovim amandmanom ja smatram da će država uspostaviti željenu finansijsku kontrolu budžetskog sistema ne samo na republičkom, već i na lokalnom nivou. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovan predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega član 5. govori o regulisanju i načinu raspoređivanja budžetskih sredstava, tačnije i budžetskih prihoda i budžetskih rashoda sa jedne strane. Međutim, na indirektan način on reguliše i kontroliše zaduženje budžeta.

Upravo u tom smislu postavlja se pitanje - kako nisu kontrolisani budžeti lokalnih samouprava u periodu do 2012 godine? Naime, nije kontrolisan budžet ni opštine Prokuplje, ni njenih javnih preduzeća i ustanova. Da to jeste ne bi se dogodilo da lokalni vodovod 2010. godine podigne kredit u visini od 50 miliona koji još uvek vraćamo, a vraća se, podsetiću, 96 miliona dinara, a sa druge strane, novac koji je potrošen, potrošen je ko zna na šta. To kažem zato što u tom trenutku kada je kredit podignut postojale su akutne obaveze ovog preduzeća u visini od 3,5 miliona dinara za prevoz radnika od posla i sa posla, 14,5 miliona dinara Direkciji za vode, 30 miliona dinara nisu plaćali Elektroprivredi Srbiji za obaveze koje su imali, 50 miliona dinara, to sam već pomenuo, nisu plaćeni porezi na dohodak radnika.

Ono što je strašno jeste da radnici koji su proveli čitav radni vek u ovoj firmi i koji su stekli uslove za penziju, nažalost, ne mogu da ostvare penziju dok se ne uplati otprilike 500.000 dinara po radniku za neuplaćene poreze i doprinose, kako bi im se povezao radni staž. Ja vas molim, jer je to i motiv predlaganja mog amandmana, da se ovo nikad više ne desi.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri i uvažene kolege narodni poslanici, pre svega danas govorimo o Zakonu o budžetskom sistemu kojim se definiše i prihodna i rashodna strana budžeta, ali i sredstva, količina sredstava koja će se usmeriti ka infrastrukturi.

Mi smo danas čuli zaista licemerne izjave koje su od pojedinih opozicionih poslanika, a vezane su za debatu o tome da li je bolja jedna trasa autoputa u odnosu na drugu trasu autoputa.

Kažem, licemerne, pre svega zato što za vreme njihove vlasti nije urađeno ukupno nekoliko kilometara autoputa.

Sa druge strane, svaka izjava, ne u ovom parlamentu, već i u državi je zlonamerna, ukoliko se kaže da autoput koji će proći kroz Toplicu, govorim o autoputu Niš-Drač, da je štetan za državu Srbiju, da je štetan za Toplicu.

Šta je odgovor? Da li je odgovor da imamo kozije staze u Topličkom regionu? Toplica mora da bude mesto gde će doći nove investicije, a ovo je preduslov toga.

Toplica mora biti mesto gde će se rađati više dece. Toplica mora biti brana, u svakom smislu rečeno. Zaista osuđujem svaku izjavu koja je suprotna tome da autoput, ne samo sa njegovim završetkom, njegovom izgradnjom, već i u toku izgradnje, može doneti isključivo i samo benefit građanima Toplice.

Građani Toplice sa oduševljenjem i velikom pažnjom, pre svega, posmatraju ove sednice i željno iščekuju početak autoputa. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, član 7. Zakona o budžetskom sistemu govori i definiše finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, sve one aktivnosti u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite koje nisu definisane i koje nisu finansirane republičkim transferom i budžetom, mogu biti finansirane ukoliko se adekvatno planiraju i realizuju u skladu sa Zakonom na nivou lokalne samouprave.

Takođe, vezano za socijalnu zdravstvenu zaštitu mogu reći i samim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je definisano da na nivou AP, na nivou grada ili pak na nivou lokalne samouprave mogu biti planirani i sprovedeni projekti koji su vezani za zdravstvenu ili socijalnu zaštitu koji bi obuhvatili određene grupe stanovništva, ovde je reč najčešće o marginalnim grupama stanovništva, ali mogu biti obuhvaćene i određene bolesti koje su karakteristične za određeni region, tačnije endemske bolesti.

Ono što mogu reći vezano za ovaj amandman i za ovu problematiku, a tiče se nekog lokalnog nivoa, jeste daću primer Doma zdravlja Prokuplje, gde se finansira projekat „Pomoć u kući“, u suštini reč je o jednom gerontoprojektu, projektu pomoći starim licima i o jednom rekao bih, vrlo plemenitom projektu.

Takođe, finansira se i boravak dece sa posebnim potrebama u dnevnom boravku „Sunce“. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, dobar deo budžeta, odnosno dobar deo transfera ka lokalnim samoupravama od strane Republike Srbije se troši za zdravstvenu zaštitu.

Po aktuelnom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, primarna zdravstvena zaštita, odnosno osnivačka prva u ustanovama primerne zdravstvene zaštite pripadaju upravo lokalnim samoupravama. Ono što je naročito bitno u jeku pre svega rada i funkcionisanja na nivou Ministarstva zdravlja, to su normativi, strogi normativi, kadrovski planovi, jeste jedna činjenica da i pored normativa koji u određenim zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite gde osnivačka prava imaju lokalne samouprave, gde je broj zdravstvenih radnika iznad normativa, lokalna samouprava ima mogućnost i ima pravo da iz svojih sopstvenih sredstava finansira kadrove. Naime, na taj način lokalna samouprava pre svega finansira plate zaposlenih, dodatke na plate, druge prinadležnosti i naknade u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

U opštini Prokuplje se, naime, iz lokalnog budžeta finansiraju nekoliko lekara i medicinskih sestara koje rade u okviru određenih seoskih ambulanti koje su jako udaljene iz razloga što je opština vrlo razuđena. Na taj način smatram da se lokalne samouprave pre svega odgovorno, socijalno i zdravstveno odgovorno, ponašaju. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, ovim članom zakona na koji je podnet amandman uređuju se prihodi i primanja sa jedne strane i rashodi i izdaci u budžetu Republike Srbije, sa druge strane.

Amandman koji sam podneo glasi – izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi efikasnost lokalne samouprave u Republici Srbiji. NJegov cilj zaista jeste da dodatno podstakne efikasnost lokalne samouprave i kontrolu.

Zašto smatram da je ovo vrlo značajno? Zato što je činjenica da u velikom broju lokalnim samouprava ostavljana ogromna dubioza. Ostavljeni su veliki dugovi u periodu vršenja vlasti bivšeg režima. Ono što je žalosno, jeste da ta dugovanja do dana današnjeg čak nije bilo moguće u nekim lokalnim samoupravama uopšte izmiriti.

Samim tim, ne samo da je ugrožena likvidnost lokalnih samouprava, već je neposredno ugrožen i sam budžet Republike Srbije. Zato je bitno striktno pratiti izvršavanje budžeta, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i konkretnih projekata i davanja garancija. Neophodno je pratiti i kontrolisati upravljanje javnim dugom, korišćenje donacija, projektnih zajmova, korišćenje prihoda isto tako, od prodaje dobara i usluga budžetskih korisnika i prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava.

Kao loš primer gde lokalna samouprava nije kontrolisana jeste primer Opštine Prokuplje, gde je ukupan dug lokalne samouprave i njenih javnih preduzeća i ustanova, po svim osnovama, sa presekom u 2012. godini, preko dve i po milijarde dinara. Javašluk, sistematsko isisavanje novca i bahatost, bila je tada ustaljena praksa.

Ono što je katastrofalno jeste da, podsetiću, budžet Opštine Prokuplje iznosi jednu milijardu i 100 miliona dinara i ovo govorim pre svega da bi shvatili razmere ove katastrofe. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, upravo član 1. Zakona o budžetskom sistemu na koji sam podneo amandman govori o planiranju, pripremi, donošenju izvršenja budžeta Republike Srbije, kao i planiranje, pripremi donošenja izvršenja budžeta autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Sam amandman koji sam podneo glasi – izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi efikasnost lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Naime, motiv za podnošenje ovakvog amandmana leži u tome, pre svega, da bi se na adekvatan način uspostavila valjana kontrola u lokalnim samoupravama. Primeri iz prakse na nivou lokalnih samouprava govore u prilog tome da je zaduživanje na nivou lokalnih samouprava zaista bilo enormno u periodu vršenja bivše vlasti i ono što je vrlo bitno jeste, postoje zaista flagrantni primeri gde taj procenat kršenja te finansijske discipline bio je zaista izuzetan u tom smislu, dakle, finansijske nediscipline.

Tipičan primer je Opština Prokuplje, gde je u periodu od 2006. do 2009. godine, bez plana javnih nabavki, bez planiranih i obezbeđenih sredstava sprovođen postupak javnih nabavki pogađanjem bez prethodnog objavljivanja u javnom preduzeću direkcije za izgradnju i urbanizam.

Upravo to što su na takav način dogovarali nisu platili i tada su doveli javno preduzeće direkciji za izgradnju i urbanizam u nelikvidnost u iznosu većem od 400 miliona dinara i to duže od tri godine. Samim tim su ugrozili likvidnost Opštine Prokuplje. Svi poslovi koji su sklopljeni na ovaj način su sklapani sa jednim preduzećem. To je Preduzeće za puteve Niš. Ti poslovi, kao što sam rekao nisu plaćeni i na taj način je praktično iza tog perioda vršenja bivše vlasti, ostala pustoš koja ima nesagledive posledice za Grad Prokuplje.

Zašto to kažem? Zato što je upravo proteklih dana, tačnije prošle nedelje stigla izvršna presuda u iznosu na 202 miliona dinara i ono sa čime se Opština Prokuplje trenutno suočava jeste borba za opstanak. Sve je to kao posledica jedne neodgovorne, bahate i nezajažljive vlasti i pojedinaca. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, podneo sam amandman na član 2. Zakona o budžetskom sistemu, koji definiše određene termine u ovom zakonu. Ti termini se pre svega tiču direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, zatim korisnika sredstava za obavezno socijalno osiguranje, sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje, ali definiše i određene termine, poput finansijskog plana i javnih sredstava.

Ovo je vrlo bitno, zato što amandman koji sam podneo, a koji govori pre svega o efikasnijoj lokalnoj samoupravi i efikasnijem trošenju budžeta lokalnih samouprava, tiče se upravo finansijskih planova. Na primer, u opštini Prokuplje, za vreme vladavine bivše vlasti, veliki broj finansijskih transakcija je odrađivan upravo mimo finansijskog plana. Mislim da smo jedina opština u Srbiji, a možda i u svetu, gde je Gradski vodovod podigao kredit, a kao zalog za taj kredit založio fabriku vode. Naime, 2010. godine Gradski vodovod je zaključio ugovor o dugoročnom kreditu sa KBC bankom Beograd, a predmet je bio dugoročni kredit u iznosu od 50 miliona dinara, na ime, sa rokom otplate 11. novembar 2020 godine, i kamatom, zamislite, 45.744.989,55 dinara. Dakle, za 50 milina kredita treba vratiti skoro duplo više novca.

Ono što je naročito, signifikantno, odnosno značajno, jeste da kao zalog za taj kredit založena je filter stanica Bresnica, površine 413 metara kvadratnih, sa svim mašinama, tehničkoj opreme, filtere stanice, u šta spadaju, taložnik, oprema za doziranje hemikalija, filter polja, oprema za dezinfekciju vode, rezervoar čiste vode, laboratorijska oprema itd, itd. Dakle, založeno je srce vodosistema opštine Prokuplje, odakle se vodom snabdeva oko 70 i preko 70% stanovništva našeg grada.

Mogu samo reći da upravo ovim amandmanom sam zamislio i hteo da se uspostavi jedna valjana finansijska disciplina u lokalnim samoupravama, da se ovo više nikad ne bi desilo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, pre svega, ja bih u ovom trenutku u ovoj situaciji ostavio lingvistiku po strani. Govorio bih o suštini, ne samo ovog amandmana, već o mnogim stvarima koje je predlagač prethodno trebalo da pripremi.

Naime, o čemu se radi? Pre svega, bilo je neophodno da se prouči koji je to vremenski period, koja je to dinamika prikupljanja dokumentacije koju će samo lice, sama ustanova, institucija, organizacija koja registruje medicinskog sredstvo koje će mu biti potrebno da bi registrovalo medicinskog sredstvo. U skladu sa tom dinamikom, sa brojem papira, sa upotrebom adekvatnih termina u celom tom procesu, neophodno je da se predlagač upozna da u toku tog procesa on mora da koristi termine koji su univerzalni, govorim univerzalni na evropskom tržištu i u evropskim zemljama.

Naime, svi ovi engleski termini o kojima smo govorili su registrovani i skraćenice sa engleskog jezika i nazivi pojedinih dokumenata i obrazaca.

Šta je bila suština predloga ovog zakona? Da se skrate rokovi. Mi smo rokove na koje odgovara ALIMS skratili skoro duplo, negde i više. Pa, suština je da skratimo rokove i da se omogući jedan normalan rad privrede, da onaj ko proizvodi medicinska sredstva može u najkraćem roku da registruje i da ga pusti u promet ukoliko odgovara standardima.

Šta želite, da se ne registruje za 30 dana, da se registruje za 90, zbog administrativnih prepreka? Pa, dosta je bilo birokratije, gospodo. Pa, što niste to menjali kada ste bili na vlasti, nego uvek imate naknadnu pamet i predlažete nešto u fazi, nažalost, ne možete da odlučujete? I nećete ni moći, zapamtite.

Zahvaljujem.

Još jednom se javljam po istom pitanju, a to je upotreba engleskih termina. Hajde još jednom da zaključimo svi zajedno i kao opozicija i kao pozicija, da je suštinska stvar u stvari donošenje zakona jeste da uredimo detaljnu oblast koja se reguliše zakonom, da skratimo procedure, da jednostavno na taj način utičemo na kvalitet svega onoga što zakon definiše.

Evo, sada je i kolega, opozicioni kolega Milisavljević rekao da čak i države koje su menjale zakon, tako što su unosile određene strane ili engleske termine, da žive bolje.

Drago mi je da jedan kolega iz opozicije ima takav stav, ali je suštinska stvar da menjamo stvari na bolje.

Kako bi bilo da stavimo termine koji nemaju univerzalnu upotrebu, da oni koji su u situaciji, da birokratija praktično spreči ono što želimo, a to je da se skrate rokovi, da se ubrza procedura, da pacijenti, kojima su najneophodnija medicinska sredstva, ne mogu da dođu do njih u određenoj dinamici.

Više se po ovom pitanju neću javljati i mislim da je javnost dovoljno upoznata o svemu ovome.

Ja nisam pravnik i neću tumačiti pravo, ali ću reći nešto što se tiče građana ove zemlje i što se tiče pacijenata koji trebaju da primaju određenu terapiju ili da koriste određena medicinska sredstva.

Naime, šta ukoliko sredstva iz donacije i humanitarne pomoći, odnosno programa donacije u EU mi uspemo da dobijemo i uspemo da uključimo naše pacijente koji boluju od retkih bolesti i od onih oboljenja koja su izuzetno retka u Srbiji, a koja se mogu lečiti na taj način? Upravo je valjda naš zajednički cilj da dostupnost te terapije imaju i lica koja ne mogu na adekvatan način da se leče u našoj zemlji ne samo preko budžetskog fonda, koji je formiran, podsetiću, formirala ga je ova vlada i ovo ministarstvo zdravlja, već i na način da iskoristimo donaciju određenih lekova koji nisu registrovani u našoj zemlji ili medicinskih sredstava. Valjda je to suštinska stvar?

Što se tiče pravne regulative, naći će se pravna forma. Da li je moralno, da vas pitam, da ukoliko vam neko pokloni određenu količinu lekova ili medicinskih sredstava da vi naplaćujete i taksu na sve to? Koliko se ja razumem u moral, nije, a definitivno smatram da je najmanji problem za pravnike da nađu adekvatno rešenje i mislim da je ono svakako nađeno u okviru Predloga zakona.