Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u svoje lično ime i u ime poslanika SNS izražavam zadovljstvo zato što su se zdravstveni zakoni ponovo našli u skupštinskim klupama i ovde raspravljamo o njima.

Ono što je vrlo značajno jeste da danas govorimo o zakonima koji su noseći, odnosno krovni, vezano za oblast zdravstvene zaštite. Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju regulišu vitalne oblasti zdravstvene zaštite i zato je neophodno da u današnju raspravu uđemo sa maksimalnom dozom ozbiljnosti.

Takođe, ono što želim da kažem, jeste da mišljenja sam da kada se govori o zdravstvu, kada se govori o zdravlju stanovnika u ovoj skupštinskoj sali nekako više govorimo sa aspekta građanina i sa aspekta jednog ljudskog aspekta, nego sa pozicije političara i narodnog poslanika.

Ono što bih želeo reći jeste da današnji Predlog zakona posmatram tako da zaista shvatam želju predlagača, s jedne strane, da uskladi stalno rastuće potrebe građana za zdravstvenom zaštitom, zatim potrebe takođe građanina da se poveća obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja s jedne strane, i realnih finansijskih mogućnosti naše države s druge strane.

Pre svega ću sumirati i ukratko izložiti nekoliko najznačajnih izmena u ovim predlozima zakona, a to su sledeće – znamo gde se nalazimo trenutno na svetskim listama, govorim o oboljevanju od malignih bolesti i govorim o umiranju od malignih bolesti. Ono što je vrlo bitno jeste da moramo da uskladimo te trendove, govorim o ovom drugom parametru, to je mortalitet od malignih bolesti, i to je definitivno najbolje uraditi pre svega intenzivnim insistiranjem na krininzima. Ono što je vrlo bitno, što sam primetio u predlogu oba zakona jeste njihova usklađenost, posebno apropo ove teme.

Naime, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti mi imamo član Predloga zakona koji govori o tome da skrining treba da bude obavezan za osiguranika, govorim o ciljanim zdravstvenim pregledima, a pak u Zakonu o zdravstvenom osiguranju su već naglašene kaznene odredbe. Inače, nisam pristalica kaznenih odredbi, ali u ovom slučaju analizom obuhvata različitih skrininga mogu reći da je to jedini mogući put da dođemo do većeg obuhvata i da dođem u sutrašnjici do rezultata u smislu smanjenja mortaliteta od malignih bolesti. To je veoma bitno i zato ovo je jedini način da preventivne preglede učinimo obavezujućim i mislim da je to jedini mogući put.

Paralelno sa ovim predlozima mislim da su jako dobra rešenja vezana za bolesnike koji se leče na palijativnim odeljenjima, odnosno obolele od neizlečivih bolesti, gde se u Predlogu zakona praktično nalazi jedan član koji govori o tome da svi palijativni bolesnici će imati kompletno rešeno to obavezno zdravstveno osiguranje, kompletno rešeno o trošku fonda. Mislim da sa takvim zakonskim rešenjima i u takvom obimu dolazimo do jedne situacije da naše društvo činimo humanijim i mesto boljim za život. Kao i uostalom i predlogom koji se tiče visine naknade od 100% za sva ona lica koja su obolela od profesionalnih bolesti, za sva ona lica koja su donatori tkiva, ćelija i organa, kao i za pre svega roditelje koji imaju decu obolelu od teških malignih bolesti. Mislim da i ovaj Predlog zakona, ovaj član zakona koji govori o problematici je duboko human i sa ljudskog aspekta ga apsolutno podržavam.

Ono što smo dugo čekali, a što vidim u Predlogu zakona jeste konačno prebacivanje osnivačkih prava ustanove primarne zdravstvene zaštite na Republiku. Naime, većina nas su bili svedoci jednog nažalost teškog i ružnog perioda vršenja bivše vlasti kada smo nažalost bili svedoci dezintegracije postojećih zdravstvenih centara i tih krupnih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Zašto kažem – nažalost? Kažem zato što je to učinjeno isključivo iz političkih razloga, zato što je učinjeno da bi se napravile male političke prćije u tim ustanovama primarne zdravstvene zaštite za prijem kadrova, za ne znam šta sve.

Ono što imamo kao rezultat svega toga, imamo nagomilane dugove, dugovanja ustanova primarne zaštite, imamo problem funkcionisanja zdravstvenog sistema u domovima zdravlja, imamo problem neracionalnog korišćenja svih zdravstvenih resursa, imamo problem dezorganizacije. To je sve nešto što definitivno je moralo da nas nagna na pomisao da je vraćanje na organizacije u smislu zdravstvenog centra jedino moguće.

Očekujem sve suprotno od ovoga što sam rekao. Očekujem bolju organizaciju, bolje pružanje zdravstvene zaštite, racionalniju primenu svih onih resursa koji poseduju te ustanove i ono što je najbitnije – zadovoljnijeg pacijenta jer, zapamtite, gospodo, ono što je najbitnije jeste pacijent i pacijent mora biti u sedištu zdravstvenog sistema. Mislim da je ovo samo jedna stepenica ka tom put.

Osim toga, pomenuo bih i nekoliko rešenja koja su vrlo značajna, a za koja mogu reći da će pružiti efikasniju zdravstvenu zaštitu. Da krenemo redom. Predloženo je da lekar specijalista odgovarajuće grane medicine koji leči osigurano lice po uputu izabranog lekara, može neposredno uputiti to lice na stacionarno lečenje, ako proceni da je to potrebno.

Ovo je vrlo bitna izmena zakona zato što skraćuje put. Skraćuje put pacijentu od momenta postavljanja dijagnoze do trenutka hospitalizacije i lečenja, a to je suštinska stvar, složićete se.

Zatim, utvrđen je paket zdravstvenih usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mislim da je to dobra polazna osnova za dalje. Utvrditi paket osnovnih usluga je nešto što smo trebali imati i ranije, ali je suštinski važno da to bude sadržano u ovom zakonu i suštinski važno da znamo da svaki stanovnik ove zemlje, svaki građanin ove zemlje zna sa čime raspolaže, zna na šta može od usluga zdravstvenih da računa.

Uvodi se mogućnost produženja prava na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice od teških bolesti deteta do 18-te godine. To sam već pomenuo i to je nešto što je nesumnjivo od velikog značaja i postoji human aspekt ovog dela zakona.

Zatim, preciznije se uređuje ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu. Do sada je to bilo uređeno. Ovim aktom se detaljnije i preciznije uređuje.

Zatim, proširuje se obim postojećih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mi imamo sada jedan vrlo značajan momenat u državi. Naime, naša ekonomija unazad nekoliko godina pokazuje izvanredne rezultate. Imamo značajan porast BDP. Prošle godine taj porast je bio 4,2%. Od suštinskog značaja je da taj porast BDP prati proširenje osnovnog paketa usluga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, da svaki građanin oseti kroz zdravstvenu zaštitu to što nam ide bolje. Ono što je vrlo bitno jeste da se to i zakonski reguliše u smislu ovog zakona, odnosno Predloga zakona o kome govorim a to je da se taj osnovni paket definitivno proširio.

Uređeno je, takođe, dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Naime, važećim zakonom, dakle u važećem zakonu dobrovoljno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano podzakonskim aktom. Obavezno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano zakonom, dobrovoljno podzakonskim aktom. Na ovaj način mislim da se i u pravnom smislu uspostavlja jedna ravnoteža i dobrovoljnog i obaveznog. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je našlo svoje mesto u Predlogu ovog zakona. Takođe, produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu bolovanja sa 30 dana dosadašnjih na 60 dana, bez promene regulative u smislu plaćanja obaveza. Dakle, i dalje je ostalo prvih 30 dana plati poslodavac, nakon toga plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zašto je ovo bitno? Opet je bitno zbog pacijenata. Na ovaj način će se urediti na jedan drugačiji način ova oblast. Pacijent više neće morati više puta da izlazi na komisiju itd. Suštinski je da on može do 60 dana produžiti privremenu sprečenost za rad kod svog izabranog lekara.

Zatim, olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse. Naime, ukoliko želimo jedan kvalitetan i zdrav zdravstveni sistem moramo imati, pored zakonskih odredbi, koji tangiraju državni sektor, moramo imati relaksirajuće i adekvatne zakonske odredbe koje se tangiraju odnosno koje tangiraju privatni sektor.

U ovom slučaju olakšano je formiranje uže specijalističke ordinacije, takođe poliklinike, privatne prakse, u svakom smislu regulisano je i to, a ukoliko privatna praksa može u jednom periodu i zamrznuti period svoga delovanja, odnosno svoga rada, svog obavljanja delatnosti, naravno to je oročeno na određeni vremenski period, što je apsolutno razumljivo.

Upravo zbog ograničenja vremenskog, osvrnuću se sada i na dva druga zakona, dakle pored zdravstvenog osiguranja odnosno zdravstvene zaštite ovde postoji predlozi zakona koji se tiču i tangiraju predmet opšte upotrebe i prekursore.

Što se tiče Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, mogu reći da je zakon vrlo kvalitetan i mislim da je suština njegovim dolaskom ovde u parlament ne samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i regulacija te oblasti po ugledu na razvijene evropske zemlje, već, rekao bih, i jedno sagledavanje i kontrola svih onih predmeta koje se postojećim zakonskim aktima i regulativom nisu sagledavale i nisu bili obuhvaćeni postojećim zakonskim aktima.

Mislim da ovim zakonskim rešenjima, iz ovog Predloga zakona, govorim o Predlogu zakona opšte upotrebe, da će se na adekvatan način regulisati i ova oblast. Ovde posebno govorim i naglašavam značaj ovog zakona vezano za carinu, za granične prelaze itd. jer sa ovim zakonom ćemo imati i visoku bezbednost u ovoj oblasti.

Slična situacija je i sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotrofnih supstanci. Najbitnija stvar u ovom zakonu jeste sledivost, odnosno mogućnost da pratimo prekursor od proizvodnje, preko prometa i to radimo zajedno za MUP i naravno Kancelarijom za međunarodnu kontrolu narkotika. Tako da što se tiče ovog zakona, takođe je definisan i usaglašen sa svom nomenklaturom zakonodavnom EU i nešto što je će svakako biti jedan od zakona za ponos ovom parlamentu.

Sve u svemu, predlažem prvo, mislim da će biti jako plodna rasprava. Neću da govorim samo u načelu, već i u pojedinostima. Nemam dilemu da ću se u danu za glasanje izjasniti sa da za ova četiri predloga. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, nakon ove iscrpne rasprave koju smo slušali u ovom periodu, dakle, i narodnih poslanika čija izlaganja smo mogli da čujemo ovom prilikom, zaista kao zaključak se nameće jedna činjenica, a to je da u ovom trenutku imamo zaista vrlo ozbiljne i konstruktivne predloge od strane predlagača, a to znači da i ova zakonska rešenja koja su predložena upravo pokazuju i ozbiljnost sa kojim sagledan problem u zdravstvenoj zaštiti, govorim u celini, ne samo o zdravstvenom osiguranju, predmetima opšte upotrebe, prekursorima, već govorim o svim onim stvarima koje se dešavaju na dnevnom nivou u našem zdravstvenom sistemu.

Ono što je najbitnije, jeste da se ovim zakonskim rešenjima oslikava i želja da sve ono što je u nekom ranijem periodu vezano za važeći zakon prepoznato kao loše zakonsko rešenje, želja je da se to promeni i da se to izmeni i praktično nakon ovog zakonskog rešenja kao rezultat svega toga, svih naših zajedničkih napora dobijemo jedan značajno bolji zdravstveni sistem. Tako da posle, kažem još jednom, ovako intenzivne rasprave u načelu, očekujem jednu jako kvalitetnu raspravu u pojedinostima, kada bude došao trenutak i da nakon toga izađemo pre svega pred građane sa nečim što oni očekuju, a to je činjenica da u središtu zdravstvenog sistema mora da se nalazi svaki čovek koji je državljanin ove zemlje, svaki građanin ove zemlje, i ono što je vrlo bitno da se trudimo zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da ne samo zdravstveni sistem, već popravimo sve segmente onoga što možemo i gde učestvujemo kao pojedinci i kao građani.

Kao zaključak mogu samo reći apsolutna podrška vladajuće većine za ovaj zakon i ja želim puno uspeha u daljem radu, a u danu za glasanje podržaćemo predlog.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali i o Predlogu budžeta za 2019. godinu.

Naime, ovaj budžet treba sagledavati iz onih najosetljivijih grana, društvenih grana, pre svega, iz oblasti zdravstva, socijale, obrazovanja i kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da je upravo ovaj budžet, za razliku od onih budžeta koji su bili karakteristični za bivšu vlast, dao napredak upravo u ovim oblastima.

Dovoljno je pogledati razdeo 27, konkretno program 1802, koji govori o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, gde je 2018. godinu predviđena milijarda i 31 milion 950 hiljada dinara, a za 2019. godinu milijarda 141 milion 920 hiljada dinara. Svi znamo, pre svega, mi koji se bavimo zdravstvom i medicinom koliko znači preventivna zdravstvena zaštita i da praktično ulaganje u preventivnu zdravstvenu zaštitu znači ulaganje u budućnost i ulaganje u zdravstveni sistem u celini.

Osim toga, skoro duplo povećanje vidimo na jednom razdelu koji je značajan, a govori o razvoju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite. Naime, sa 379 miliona 18 hiljada dinara, ta suma, dakle, koja će pripasti upravo ovoj delatnosti u zdravstvu sada je trenutno, odnosno u Predlogu je 787 miliona 598 hiljada dinara. To upravo govori o tome da je namera Vlade, dakle, da pre svega zdravstvena zaštita bude dostupna svima. Da zdravstvena zaštita, ne samo bude dostupna svima, nego da pacijent bude u središtu zdravstvenog sistema i da on dobije maksimalnu uslugu u odnosu na količinu novca koji se izdvaja po pacijentu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega ovaj budžet o kome govorimo već više dana zaista predstavlja jedan svetli primer i pravi primer adekvatne raspodele sredstava.

Ja ću još jednom govoriti o tome kolika briga je pre svega posvećena zdravstvu i govoriću o tome koja novčana masa, koja finansijska sredstva su predviđena, ne samo za opremu, koja predstavlja takođe jedan stub zdravstvenog sistema, ne samo za kadrove i usavršavanje kadrova već i za onaj treći stub zdravstvenog sistema, a to su infrastrukturni objekti.

Dakle, kroz faktor vreme, ukoliko sagledamo budžet, videćemo da 2018, odnosno 2107. godini, prvo za razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova predviđeno je četiri milijarde 651 milion 984 hiljade. Sledeće godine, dakle, 2108. godine ta suma je bila već značajno veća, to je šest milijardi i 582 miliona 489 hiljada i vidimo da u projekciji sadašnjeg budžeta, ovog budžeta za 2019. godinu predviđena suma novca je šest milijardi 211 miliona 939 hiljada dinara. Zašto je to tako? Mi na terenu zaista imamo veliki kvalitativni iskorak vezano za infrastrukturu.

Na jugu Srbije, svi smo svedoci da je završen jedan od najsavremenijih kliničkih centara, Klinički centar u Nišu, da su dva velika zdravstvena objekta u najavi, to je objekat opšte bolnice u Vranju i objekat opšte bolnice u Prokuplju i to je nešto što će u svakom slučaju zdravstveni sistem naše zemlje učiniti značajno boljim.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali takođe govorimo i o Predlogu budžeta za narednu godinu. To je moj utisak, ali ne samo utisak, već jedna činjenica da je ovaj Predlog budžeta značajno bolji nego prethodni. Jedan od razloga zašto tako mislim jeste i činjenica da ja od opozicije nisam čuo značajne argumente koji bi govorili protiv ove moje konstatacije.

Pored toga, dovoljno je pogledati Razdeo 27 ovog budžeta. U Razdelu 27, koji se tiče zdravstva, moram podsetiti građane Republike Srbije o kakvim promenama se radi i o kojoj količini finansijskih sredstava koja su namenjena zdravstvu je reč.

Naime, u 2017. godini za ovaj razdeo, dakle, za zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, u bilo kom smislu, opredeljeno je 11.594.666.000 dinara. Već u idućoj godini, dakle, u 2018. godini, ta cifra je bila 17.380.099.000 dinara. Projektovana suma u ovom budžetu je 18.712.691.000 dinara. Same brojke govore sve. Razlika između 2017. godine i ove sume koja je projektovana u ovom budžetu, a vezana je za zdravstvo je sedam milijardi dinara.

Moram da podsetim građane Republike Srbije, da za vreme vladavine bivše vlasti u opšte nije bilo fonda, budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu lečiti uspešno u našoj zemlji. Mi, naime imamo fond danas pomoću čijih sredstava se leče, pre svega, najpre deca, dakle najpre deca koja su obolela od onih oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji i taj fond neprestano kroz godine, dakle za taj fond se neprestano povećava novčana masa koja je namenjena upravo ovim indikacijama. Naime, u 2017. godini ta suma je bila 261.402.000 dinara, 2018. godine 268.946.000 dinara, dok je za ovu godinu suma koja je predviđena za lečenje ovakvih lica, koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji 475.161.000 dinara.

Na osnovu ovih primera koje vam govorim se upravo vidi ta briga o građanima, briga o tome da pacijent bude uvek u središtu zdravstvenog sistema, briga da ono što je nedostajalo u nekom proteklom periodu, vezano za zdravstvenu zaštitu na ovaj način bude nadoknađeno. Ovo se ne tiče samo budžetskog fonda o kome govorim, ovo se tiče i sredstava koja su vezana za primarnu zdravstvenu zaštitu, za sekundarnu zdravstvenu zaštitu, za nabavku opreme u zdravstvu, za kapitalno ulaganje u zdravstvu itd. itd.

Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, kao lekar po struci mogu samo da pozdravim ova povećanja, moram da apelujem da i u narednom budžetu bude sagledano makar na sličan način kao što je to danas i apsolutno želim vam uspeha. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre pravosuđa sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona koji je vrlo značajan, Predlog zakona kojim će se na adekvatan način unaprediti odgovor države prilikom vanrednih situacija i eventualnih prirodnih nepogoda, odnosno katastrofa.

Naime član 3. ovoga zakona na koji sam podneo amandman, upravo govori o dva aspekta ovog problema. Prvi aspekt ovog problema jeste upravo sprečavanje, odnosno definisanje svih onih mera bez ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu. I ono što je posebno bitno jeste, tu postoji jedna činjenica na koju treba da budemo ponosni svi zajedno, naročito stranke vlasti, a to je 2014. godine, prilikom katastrofalnih majskih poplava, da nije bilo reakcije države i uvođenja štaba za vanredne situacije u Šapcu, Šabac kao grad bi bio poplavljen. Dakle, i pored toga što drži opozicija, i pored toga što postoje primedbe razno-razne i kritike na tu temu, ovo je činjenica sa kojom će se evidentno svi složiti.

Ono što je takođe vrlo bitno, jedan vrlo bitan aspekt ovog zakona koji je definisan u članu 3. Možemo reći da je to jedan aspekt, u stvari gde se čovek, ljudsko biće, ljudski život i ljudsko zdravlje postavljaju u sedište ovog sistema, odnosno ovog zakona u ovom slučaju. Naime, po ovom zakonu u članu 3. spašavanje ljudskih života, dakle čovek kao najbitniji resurs predstavljaju suštinu ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas ovom raspravom u pojedinostima mi govorimo o Predlogu zakona o upravljanju rizicima, odnosno o smanjenju rizika od katastrofa, kao i upravljanju u vanrednim situacijama.

Naime, član 2. na koji sam podneo amandman govori upravo o terminima koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ti termini su vrlo značajni zato što na adekvatan način definišu određene prirodne katastrofe o kojima se govori. Naime, u stavu 1. definisan je termin katastrofa. Dakle, katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, ali takođe može predstavljati i tehničku nesreću, pre svega misli se na određenu situaciju ukoliko dođe do određenih neželjenih momenata u radu određene fabrike ili postrojenja. Ono što je vrlo bitno, u drugom stavu se nastavlja sa definisanjem ovih termina. Tu se govori o elementarnoj nesreći, odnosno nepogodi koja može biti meteorološkog, hidrološkog, geološkog ili nekog drugog porekla, ali je suštinska stvar da ugrožava život zajednice koja živi na odgovarajućem terenu.

Upravo jedan od termina koji je od posebnog značaja u ovom zakonu, a koji je značajan ne samo retorički, već i suštinski jeste smanjenje rizika od katastrofa, odnosno definisanje svih onih mera koje mogu biti i socijalne i ekonomske i zdravstvene i političke i institucionalne, dakle, sve one mere koje zajedno obuhvataju redosled poteza koji je u takvim situacijama neophodan da bi se sprečile žrtve, da bi se smanjila materijalna šteta ili na bilo koji način ublažio efekat elementarne nepogode. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Naime, podneo sam amandman na član 1. ovog zakona, koji upravo govori o uređivanju smanjenja rizika od katastrofa, ali takođe govori o tome na koji način mora da se uspostavi valjana koordinacija između Sektora za vanredne situacije, s jedne strane, i svih onih relevantnih subjekata koji učestvuju u procesu zaštite i stanovništva i dobara u Republici Srbiji učestvuju u svemu tome.

Ono što je takođe bitno za ovaj zakon jeste da on na jedan vrlo značajan i detaljan način definiše obaveze lokalnih samouprava u ovakvim okolnostima. Zašto je to bitno? Pa, zato što se upravo svaka neželjena situacija koja se može nazvati prirodnom katastrofom upravo dešava na određenoj teritoriji koja pripada odgovarajućim lokalnim samoupravama. Iz tih razloga lokalne samouprave moraju na adekvatan način da budu pripremljene za tako nešto.

Pre svega ću se osvrnuti na ovaj značaj, upravo zato što dolazim iz mesta koje je više puta bilo ugroženo poplavama, reč je o Prokuplju, i unazad deset godina karakteristično je da su najmanje dve godine bile izuzetno rizične i da je najmanje dve godine sam grad bio ugrožen visokim vodostajem reke Toplice.

Naime, u takvim okolnostima, pre svega, jedna prisebna, adekvatna i vrlo značajna reakcija lokalne samouprave, bila je, rekao bih, dominantna, uz to bih pohvalio i jedan veliki odziv građana koji je u takvim okolnostima dobrovoljno, praktično se javio i stavio na raspolaganje i lokalnoj samoupravi, ali i sektoru za vanredne situacije i tada smo na jedan težak, ali u svakom slučaju, koordiniran i vrlo marljiv način uspeli da zaustavimo ovu pošast i ovu vanrednu situaciju održimo u nekim okvirima, tako da nije bilo neke značajne štete.

Ono što bih želeo još da kažem jeste da vezano za ovaj zakon, da pored toga i pored te definicije i dodatnih uslova, koje lokalne samouprave moraju da ispunjavaju, ovaj zakon dodatno definiše i upravo obaveze privrednih društava. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je veoma bitno i o čemu diskutujemo sve ovo vreme jeste upravo ta standardizacija i taj proces koji je dugo očekivan i koji je definitivno bio neophodan u našem građevinarstvu.

Ono o čemu bih hteo danas više da kažem jeste nekoliko infrastrukturnih projekata koji su ne samo planirani, već je, što se nekih tiče, i realizacija već počela da se ostvaruje, to je projekat nove regionalne bolnice u Prokuplju, za koji je deo projektne dokumentacije već spreman.

Zašto je to bitno? Zato što je sadašnja bolnica u Prokuplju izgrađena 1923. godine, oronula i uprkos jednom kvalitetnom održavanju, zaista se više ne nalazi u stanju da može da se adekvatno pruži zdravstvena zaštita u njoj. Ovo je bitno zato što bi se na taj način zaista dugoročno rešio problem sprovođenja zdravstvene zaštite i zato što bi se na taj način higijenski uslovi podigli na jedan mnogo viši nivo u odnosu na sadašnji.

Osim ovog projekta, čija realizacija se očekuje krajem ove i početkom sledeće godine, moram da naglasim značaj projekta nove zelene pijace. Taj projekat je vredan 200 miliona dinara, finansira se iz sredstava Ministarstva privreda, ali i iz sredstava Evropske investicione banke. Otvaranje nove pijace se očekuje već tokom naredne godine.

To su dva projekta koji nesumnjivo imaju, uz auto-put, uz industrijsku zonu, najveći značaj za razvoj našeg regiona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, i danas smo nastavili da govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je naročito bitno jeste da se, pre svega, odredbama, predloženim odredbama ovog zakona, očekuje ujednačavanje kvaliteta građevinskih materijala, samim tim očekuje se uspostavljanje jedne standardizacije, čiji rezultat će definitivno biti kvalitet infrastrukturnih objekata koji se grade na teritoriji Republike Srbije.

Ono o čemu bih takođe želeo da govorim danas, jeste jedan infrastrukturni projekat koji sam pomenuo u svom prošlom izlaganju, a koji se tiče pre svega života i opstanka srpskog naroda u Topličkom okrugu.

Naime, pored onih vrlo značajnih razloga koji su vezani za infrastrukturu, moram da pomenem da i komercijalni razlozi su vrlo značajni. Zašto to kažem? Zato što veliki broj automobila koji se kreće od Merošine do Merdara praktično, ovde pre svega mislim na automobile koji prolaze u vremenu letnje turističke sezone, raspusta dečijeg, to su automobili, pre svega, lica, onih lica, stranih državljana koji prelaze na teritoriju Kosova i Metohije, kojima se ne naplaćuje nikakva putna naknada, odnosno putarina od Niša do Merdara iz razloga što je od Merošine do Merdara praktično magistralni put.

Na ovaj način, izgradnjom ovog puta, odnosno auto puta u punom profilu, ta naplata putarine bi bila regularna i na taj način bi država imala značajnog interesa u svemu tome. Pre svega da kažem da će stručna lica dati o tome završnu reč.

Još jednom samo da naglasim da je industrijska zona koja je planirana u Prokuplju, a odluka Vlade je donesena na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju. Planira se da se izgradi na 16,5 hektara i potreban je pun profil auto puta. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, diskusija koja se razvija o ovom zakonu u pojedinostima, gde se praktično i osvrćemo na najznačajnije infrastrukturne projekte u regionima, gradovima odakle dolazimo, mogu reći da je nešto što definitivno nije bio slučaj sa prethodnom vlašću.

Naime, Srbija je zaista postala veliko gradilište i nikada, rekao bih čak i u istoriji ove zemlje, na ovaj način se nije pristupalo rešavanju problema ne samo u ovoj oblasti, već uopšte u celini.

Neću govoriti o autoputu, jer je ova tema već eksploatisana, ali zbog svog značaja zaista je imala jedno od najbitnijih mesta u mojoj diskusiji. Govoriću o privrednoj zoni koja definitivno treba da postane motor razvoja Topličkog okruga.

Ono što je vrlo bitno jeste da ta privredna zona, za koju zemlju, koja treba da postane industrijsko zona, već je Vlada rešila, donela odluku na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju, ta zemlja je prebačena u vlasništvo opštine Prokuplje.

Ono što je bitno jeste da planirana industrijska zona treba da se prostore na površini od 16,5 hektara, treba da bude isparcelisana na sedam parcela, sedam delova. Ono što je vrlo bitno jeste da je plan da upravo na toj jednoj zoni treba da bude zastupljeno više oblasti privrede, upravo iz razloga što na ćemo taj način ugasiti čitavu nezaposlenost u Topličkom okrugu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dakle danas govorimo o Predlogu zakona o građevinskim proizvodima i lično smatram da je ovo jedan vrlo bitan zakon. Upravo zbog toga što na jedan adekvatan način će urediti ovu oblast i što je još bitnije konačno uvesti ključne parametre standardizacije u oblasti građevinskih materijala i građevinskih proizvoda. Zašto je ovo bitno?

Pre svega, veoma je bitno zato što se u Srbiji nikada više nije gradilo, zato što u Srbiji nikada više nije bilo građevinskih kranova, građevinskih radnika zato što mi imamo fantastične podatke upravo u ovo oblasti, govorim o oblasti infrastrukture, oblasti izgradnje objekata i ja bih morao da apostrofiram nekoliko vrlo značajnih infrastrukturnih projekata na prostoru odakle ja dolazim, dakle to je prostor Topličkog okruga.

Dakle, još jednom bih pružio podršku i ministarstvu vašem koje vodite gospođo Zorana Mihajlović, dakle i vama za projekat autoputa ka Merdaru odnosno Priština-Drač zato što je to jedan od projekata koji znače život za taj narod koji živi dole. To je nešto jednostavno nema alternativu, iz razloga što kompletna infrastruktura u stvari predstavlja samo preduslov za dolazak investitora, za jedan ravnomerni razvoj koji svi zajedno zagovaramo. Lično smatram da je to jedan od najvažnijih projekata u državi, ne samo za naš region.

Osim toga, i na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju vi ste razgovarali sa predsednikom opštine i na spisak prioriteta stavili dva vrlo bitna magistralna puta, put Prokuplje-Žitni Potok i put Prokuplje-Kruševac preko Ribarske banje, koji definitivno će značiti ovaj prvi za Žitni Potok, opstanak stanovništva u Žitnom Potoku i tom kraju, a ovaj drugi će značiti mnogo za turizam. To je nešto na čemu narod Toplice definitivno insistira.

Osim ovih infrastrukturnih radova koji su veoma značajni za nas, pomenuću i taj čuveni spomen park koji je zaista jedan od najvelelepnijih u našoj zemlji, koji je posvećen čuvenom Gvozdenom puku. Pomenuću projekat velike zelene pijace koji je trenutno u fazi izgradnje i plan je da se ta nova pijaca otvori tokom iduće godine.

Pomenuću i dva projekta koji znače zaista mnogo za taj kraj, a to je projekat industrijske zone i odluka na sednici Vlade je takođe donešena i taj projekat industrijske zone je buduća žila kucavica Topličkog regiona, projekat koji će praktično ugasiti nezaposlenost u našem regionu.

Zato uz projekat bolnice koji je takođe dogovoren na sednici Vlade, mislim da sve ovo i u skladu sa ovim zakonom koji govori, na kraju krajeva, o standardizaciji svih građevinskih materijala na teritoriji Republike, lično smatram da će upravo ovakav način rada doneti dobrobit i našoj državi i našem narodu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. odnosno povredu dostojanstva Narodne skupštine. Pre svega, zašto reklamiram povredu ovog člana? Zato što na ovaj način kako je govorio gospodin Vukadinović se vređa ne samo dostojanstvo Skupštine, već i inteligencija nas narodnih poslanika koji dolazimo iz tih krajeva koje on opisuje. Zašto to kažem?

Gospodine Vukadinoviću, u Toplici žive Srbi, dominantno Srbi i ti Srbi, moram iskreno da kažem, da zaista su pozdravili i željni su početka izgradnje ovog autoputa. Zašto tako mislim i zašto tako kažem? Zato što, pre svega, ta infrastruktura znači napredak. Ta infrastruktura znači sve. Znači dovođenje stranih investitora. Znači život. Ukoliko ne razumete potrebu naroda Toplice da budu ravnopravni u infrastrukturi, u regionalnom razvoju, dakle u nečemu što predstavljaju, rekao bih, civilizacijske vrednosti, onda zaista ne znam kakva vam je to politika.

Ako je to politika koju zastupate, politika kozjih staza a ne autoputa, onda zaista nemamo o čemu da razgovaramo.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, u skladu sa zakonom koji danas razmatramo, dakle, moram da iznesem nekoliko činjenica i nadam se da ćemo u ovom dijalogu naći zajednička rešenja koja će u najboljem smislu uticati da popravimo stanje životne sredine u našoj zemlji i ne samo to.

Dakle po NATO izveštajima na Srbiju je izbačeno oko 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Po našim izvorima ta brojka je mnogo veća. Osiromašeni uranijum pored svog radiološkog efekta koji nije intenzivan kao što se, da kažem, daje značaj, govorim sada o radiološkom efektu, on ima izuzetno toksično hemijski efekat. I, pored tog hemijskog efekta mi smo se suočili, nažalost, sa različitim hemijskim supstancama i toksinima koji su se oslobodili u toku NATO bombardovanja.

Osim toga, podsetiću da je zapaljeno u toku NATO agresije 150 hiljada tona nafte, više od 20 hiljada objekata je srušeno, preko 120 industrijskih i energetskih postrojenja je takođe gađano, neki su srušeni iz temelja, neki su delimično. Ono što je bitno i zajedničko za sve ovo o čemu govorim jeste da je ispušteno na hiljade tona različitih hemijskih supstanci, od kojih su, priznaćete, neke vrlo toksične i kancerogene.

Ono što želim da vas informišem, i građane Republike Srbije i javnost, jeste da je skupštinska komisija koja istražuje posledice NATO bombardovanja krenula intenzivno sa radom. Krenuli smo sa radom intenzivno u smislu da, pre svega, jednom relevantnom, referentnom naučnom metodologijom dokažemo uticaj na zdravlje stanovništva, ali svakako smo krenuli i sa ispitivanjem životne sredine.

Ono na čemu bih insistirao, a u skladu sa ovim zakonom o kome govorimo, jeste da se pre svega baci akcenat na ne samo radiološke efekte, jer o tome smo razgovarali sa stručnjacima iz Vinče, iz Agencije za jonizujuće zračenje i, da se razumemo, asanacija terena je već urađena, još u jednom ranijem periodu, i u tom radiološkom smislu definitivno je tako. Međutim, ta hemijska komponenta, hemijska, toksična komponenta, je nešto na čemu bih insistirao, ne samo u radu ove komisije koju vodim, već mislim da bi i Ministarstvo koje vi vodite, poštovani ministre, mislim da bi trebali na jedan adekvatan način da sagledamo i ovu problematiku. Govorim o hemijskoj kontaminaciji.

Ono što je takođe bitno i što predlažem ovom prilikom jeste da postoji jedan koordinirani zajednički nastup koji mora da bude usmeren ka tome da potražujemo određena finansijska sredstva od Evropske unije i od zapada, pre svega, za dodatno ispitivanje naše životne sredine, s jedne strane, zatim za eventualnu prevenciju bolesti, s druge strane, za rano lečenje tamo gde je to neophodno i gde naša država jednostavno ne može da pruži svoj maksimum. Mislim da smo kao narod to zaslužili, jer sve ono što nam se desilo, jednostavno, vuče sa sobom upravo i ovu činjenicu da mi imamo pravo da tražimo i imamo obavezu prema pokoljenjima koja dolaze da im pre svega ostavimo zdravu životnu sredinu i na svaki način, sad govorim o humanom i medicinskom aspektu ovog problema, na svaki način da učinimo prevenciju bolesti tamo gde možemo i uradimo rano lečenje tamo gde je neophodno. Hvala.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem ministru na komentaru.

Ja bih samo još dodao da, zaista, termine – mi, vi, ne bih upotrebljavao, jer smo zajedno na istom putu i cilj je isti, što je vrlo bitno, a to je put ka istini. Mi moramo doći do istine i to je nesumnjivo.

S druge strane, moram da pomenem, da li mislite da bi Italija, jedna zemlja koja je članica NATO, koja je članica Evropske unije, formirala komisiju za istraživanje posledica efekata na vojnicima koji se nalaze u misijama, koji borave na kontaminiranom terenu, da li mislite da bi jedna takva zemlja formirala jednu takvu komisiju da zaista nije imala problem? Ovo pitanje je više upućeno ka nekom delu javnosti koja se bavi zloupotrebom nekih naučnih činjenica, nego vama, ali, jednostavno, to je nešto što moramo pomenuti u ovome domu.

Dakle, postoji jedna istina, a to je da se, nažalost, u našem društvu danas zloupotrebljavaju naučne činjenice tako što se selektivno prezentuju javnosti ili se prezentuju na jedan, rekao bih, naopak način. Naša borba, sada govorim o zajedničkoj borbi uopšte društva, mora da bude usmerena i ka tome. Ne možemo da ljude koji sebe nazivaju naučnicima, a u stvari su kvazi naučnici, koji se bave senzacionalizmom, da tretiramo na jedan medijski način koji je relevantan. Eto, toliko. Hvala.