Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, pre svega da znate, gospodine ministre, da ova gospoda koja iznose ovde raznorazne neistine i suština njihovih izlaganja se sastoji na pljuvanju, da znate da priželjkuju stečaj zdravstvenog sistema zato što imaju kandidata za stečajnog upravnika zdravstvenog sistema i da su to motivi ovakvog izlaganja.

Ja ću svoje izlaganje započeti zaključkom iz ekspozea prethodnog premijera, a sadašnjeg predsednika koji je rekao: „Ja verujem u Srbiju i želim da rezultati budu obeležje rada naše Vlade, kojima ćemo se svi u ovoj zemlji ponositi, a oni iz okruženja i sveta to ceniti i pokazivati poštovanje prema našoj zemlji“. Upravo predlog ovog zakona vidim kao doprinos tom stavu, vidim kao doprinos jednoj činjenici da rezultati budu merilo.Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da je u proteklim godinama uspostavljena osnova za moderno i funkcionalno zdravstvo. Ovo nije moja subjektivna procena, već je reč o analizi ozbiljnih međunarodnih institucija koje su radile analizu mnogo parametara i kriterijuma koji se tiču zdravstva. Dakle, mi smo unazad nekoliko godina napredovali 12 mesta i Srbija sada zauzima 24. poziciju i nalazi se ispred osam zemalja koje su članice EU. Evo, to je odgovor onima koji kritikuju. Mi ćemo raditi i brže i jače i bolje. To je naš odgovor.Što se zakona tiče, u toku ranijih diskusija nisam čuo suštinske primedbe na ovaj zakon. Da li vi mislite da je suštinska primedba da zakon nije trebao da se donosi, ili da je zakon trebao da bude pod okriljem postojećeg Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima? Naravno da nije. Valjda je suštinska stvar urediti na pravi način, urediti pažljivo, uz brižljivu analizu, urediti i tačno definisati. To građani očekuju od nas, to poštujem ja kao predsednik Odbora za zdravlje, to poštuju članovi Srpske napredne stranke i to poštuje narod.Želeo bih da pohvalim tvorce ovog zakona. To nisu samo ljudi koji ovde sede, to su i nevidljivi ljudi iz sistema. I ja sam sam radio u Ministarstvu zdravlja i znam koliko je ljudi učestvovalo u svemu tome. Pre svega bih pohvalio njihovo zalaganje, njihov trud i njihov rad zajedno sa vašim. Zato, računajte na našu podršku i hajdemo da noseće zakone u zdravstvu, ova tri koja ste već pripremili, što pre obrađujemo i diskutujemo o njima. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Predsednice, pre svega, moram da kažem i da se javim za reč, javio sam se kao ovlašćeni predstavnik stranke. Mogu reći da je zaista sramotno da u ovom plemenitom domu slušamo stvari, slušamo neke paušalne rečenice, neistine koje se iznose. Alergičan sam inače na, pre svega, svaku poluistinu, poluinformaciju, dakle na sve ono što ne odgovara istini.

Reći ću vam šta je istina. Istina je, a to zna i gospodin ministar, da je u periodu kada je gospodin i njegova stranka G 17 plus, vršila vlast, da su utrošena sredstva za Institut za transfuziju, kada je trebala da se uradi jedna plemenita stvar za našu zemlju, da se napravi jedan pogon za separaciju krvi, nažalost ta sredstva su nestala. Tih sredstava nema. Ta sredstva nisu ni opravdana.

Podsetiću i gospodina ministra, ali i građane ove zemlje – rok za završetak kliničkih centara bio je 2009. godina. Zašto klinički centri nisu završeni u zadatom roku? Evo, ja pitam vas? Gde je novac koji je uplaćen u tom periodu do 2009. godine, u skladu sa dinamikom koja je dogovorena sa EU? Gde su sredstva? Gde su sredstva od projekata koje je finansirala EU, a znamo da je u tom periodu bilo i donacija s jedne strane, ali je bilo i kredita. Znamo i da ta sredstva, nažalost, nisu opravdana već su bespovratno izgubljena, a da zdravstveni sistem nije doživeo…

Zahvaljujem se.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kao poslanik SNS i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da sam izuzetno ponosan, pre svega zato što uspevamo da postepeno zaokružimo zdravstveno zakonodavstvo u svim njegovim segmentima.

Naime, danas razgovaramo i pričamo o Zakonu o medicinskim sredstvima o izmenama Zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidenciji, a već tri, rekao bih noseća zakona iz oblasti zdravstva i Zakona o zaštiti o zdravstvenom osiguranju i apotekarstvu, su prošli javnu raspravu i to značajnu javnu raspravu, što je i preduslov kvaliteta nekog zakona i kompletno pripremljenih za ulazak u skupštinsku proceduru.

Ali, da se vratim na pomenuti zakon o kome danas govorim.

Dakle, Zakon o medicinskim sredstvima, zakonu o kome danas govorimo je u potpunosti usaglašen i sa Agencijom za lekove i medicinska sredstva i sa Ministarstvom privrede i sa Privrednom komorom Republike Srbije, i ne samo sa njima, dakle, usaglašen je i sa proizvođačima medicinskih sredstava sa udruženjima proizvođača medicinskih sredstava, ali i sa mnogim organizacijama, ustanovama, pa i pojedincima koji su imali želju da učestvuju u izradi nacrta.

Ono što je vrlo bitno jeste da u tom periodu, tek međusobnoj komunikaciji i usaglašavanja, pristiglo je mnogo sugestija i mnogo primedbi. One su se odnosile, pre svega, na standardizaciju. Tačnije, na prihvatanje standarda EU i na našoj teritoriji i za naše proizvođače. Ono što je naročito bitno jeste da ta rešenja koja su utkana u ovaj Nacrt zakona možemo reći da garantuju da će naši proizvođači medicinskih sredstava moći da plasiraju svoje proizvode na sva tržišta sveta, ne samo Evrope. To je jedna bitna stvar koja se tiče ovog zakona.

Dakle, ovaj zakon definitivno stvara odgovarajuće preduslove i za napredak privrede u našoj zemlji, što bi rekao da je jedno od vrlo, vrlo značajnih momenata vezano za ova zakonska rešenja.

Prilikom diskusije o Zakonu o medicinskim sredstvima na Odboru za zdravlje i porodicu, pomenut je značaj prilagođavanja našeg zakonodavstva zakonodavstvu razvijenih zemalja, i zakonodavstvu EU. Nesumnjivo da je značaj veliki. I po prvi put imamo Zakon o medicinskim sredstvima koji će definitivno regulisati ovu oblast. Ranije se, kao što znamo, ova oblast regulisala putem Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, ali na mnogo manji detaljan način, na mnogo precizniji način i na način koji videćete kasnije u toku mog izlaganja nije bio adekvatan.

Međutim, nije ovde reč samo o pukom usaglašavanju zakonodavstva sa zakonodavstvima razvijenih zemalja. Suštinska stvar je da usvojimo sva ona zakonska rešenja koja su se u razvijenim zemljama pokazala kao kvalitetnim i dobrim, a sa druge strana ta zakonska rešenja su primenljiva kod nas.

Ja sam inače po svojoj struci i po vokaciji, dakle urolog, hirurg i bavim se operacijama, bavim se plasmanom ugradnog materijala, između ostalog, i u svojoj kliničkoj praksi sam naišao i na ugradni materijal, zaista kvalitetan, ali nažalost i na onaj koji ne odgovara medicinskim standardima. Zašto je to tako? Pa zato što je tržište naše zemlje ostalo otvoreno za ona medicinska sredstva koja nisu mogla da se prodaju i da se plasiraju na druga tržišta. Zato što, takođe, jedan od razloga, zato što je taj faktor cene medicinskog sredstva, a ne kvalitet i njegove karakteristike bio faktor koji je bio odlučujući u nabavci tog medicinskog sredstva. E, toga u narednom periodu neće biti.

Upravo, ovim zakonom se reguliše ova oblast na taj način što se uspostavlja kontrola svih karakteristika medicinskog sredstva, da se ne desi da pacijent ima problem zbog neadekvatnog ugradnog materijala. To više neće biti moguće, jer će postojati jedan medicinski standard koji će ovaj zakon definisati, a država, odnosno Ministarstvo zdravlja i Agencija za lekove ga dati.

Takođe, ono što je vrlo bitno, a vezano je za ovaj zakon, jeste da on u mnogome smanjuje mogućnost ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava na naše tržište. Zašto će biti tako? Pa, zato što svako ko plasira medicinsko sredstvo na naše tržište, moraće da ima izjavu o usaglašenosti, sa našim tehničkim karakteristikama koje propisuje država, nakon toga, na scenu stupa inspekcijski nadzor, koji utvrđuje prvo originalnost same isprave, a sa druge strane utvrđuje i verodostojnost samih podataka koji se nalaze na njoj i karakteristike medicinskog sredstva. Na taj način, definitivno ćemo imati čistije tržište, tržište koje će biti oslobođeno različitih medicinskih falsifikata, tačnije falsifikata, u ovom slučaju, medicinskih sredstava.

Nemanje je značajna izmena u ovom zakonu, tiče se kliničkih ispitivanja. Naime, ovim zakonom se precizno definiše to da se skraćuju rokovi i da se skraćuje postupak njihovog registrovanja, što će u mnogome, i po meni, ali i po mnogim drugim stručnjacima povećati broj tih kliničkih ispitivanja medicinskih sredstava. Šta nam to nosi? To nam pre svega nosi, ne samo povećanje broja na papiru, govorim o kliničkim ispitivanjem, već za sobom nosi i jednu veću mogućnost inovativne terapije, veću mogućnost, da kažem pronalaženja mnogih medicinskih sredstava, koji će definitivno doneti dobrobit pacijentu, jer sve ovo se radi, da se razumemo uvažene kolege i poštovani građani, zbog pacijenata, zbog ljudi kojima treba medicinska pomoć.

Ono što je vrlo bitno, jeste da, što se tiče rokova, u kojima Agencija za lekove i medicinska sredstva donosi odluku, taj rok je skraćen na do 60 dana. Takođe je skraćen rok za odluku etičkog odbora na sa 60 na 40 dana i to je rok do 40, odnosno do 60 dana za ALIMS. To su više nego razumni rokovi, i to je nešto što će definitivno rešiti određene birokratske probleme.

Osim toga, postoji jedna stvar, koja je možda i najbitnija vezano za birokratiju, a to je upis u Registar ALIMS, postaje administrativna procedura, a ne uslov za promet. To je jedna činjenica, jedan momenat koji je definisan zakonom, a definitivno će opet u ovom birokratskom smislu značajno skratiti te procedure.

Da ne dužim, što se tiče Zakona o medicinskim sredstvima, reći ću još nešto o Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji. Pre svega, što se tiče ovih dopuna, odnosno, izmena zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidenciji, mogu reći da je reč samo o usklađivanju ovog zakona sa propisima koji tangiraju oblast zaštite podataka. Naime, sa formiranjem jedinstvenog informacionog sistema, odnosno, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema ili IZIS-a, došli smo u situaciju da postoji jedno intenzivno prikupljanje, obrada i deponovanje, dakle pohranjivanje, različitih ličnih podataka u zdravstvenim ustanovama. Naravno da ovim zakonom treba da se odredi titular, da se odredi odgovorno lice, i ono što je još bitnije, određene su i kaznene odredbe.

Ali ono što je još bitnije, a građani možda i ne znaju, to je da 2014. godine, kada smo ovaj zakon usvajali, govorim o Zakonu o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama, nije bilo primedbi od strane poverenika za zaštitu od javnog značaja. Danas ovaj zakon menja upravo na njegovu inicijativu. Dakle, Ministarstvo zdravlja definitivno, ne može biti odgovorno za to što ovi članovi zakona koje danas menjamo, koji se danas predlažu kao dopuna, tada nisu bili sastavni deo zakona.

Ono što je takođe bitno i što bih želeo da kažem, a danas sam čuo od određenih ovlašćenih predstavnika stranaka, jeste da ovaj zakon u ovom obliku i na ovaj način definisan i poseban, ne govorim sada o Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, govorim o Zakonu o medicinskim sredstvima kao posebnom zakonu, on je trebao da bude donesen i ranije, i apsolutno pozdravljam zato što posebnim zakonom definišemo medicinska sredstva.

Lekari, a naročito lekari koji se bave ugradnim materijalom, sada potenciram i tu dimenziju, naročito, znaju zašto je definisanje određenih članova ovog zakona značajno za njih, tako da svaka diskusija o tome da li je trebalo posebno ili ostaviti ovaj zakon, odnosno ova materija bude regulisana Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, definitivno ne treba da postoji.

Generalno, na kraju svog izlaganja, reći ću da je zakon u celini vrlo dobar, da će oblast koju definiše jednostavno, nadam se, i uveren sam i upravo zbog sadržaja samog zakona koji sam detaljno pročitao, mislim da će detaljno regulisati, mislim da će ovu oblast urediti na pravi način i mislim da ćemo mi kao lekari, pre svega, a naši pacijenti najviše imati posebnu benefit i korist od svega toga. Hvala još jednom.

Poštovana predsednice, pre svega ja očekujem da…
(Radoslav Milojičić: Krijete se ko miševi iza Vučića.)

Vratite mi ovo vreme.

Poštovana predsednice, pre svega, pošto je reč o medicinskim zakonima, očekivao sam i očekujem da ljudi od struke razgovaraju danas i da bude mnoštvo medicinskih argumenata u svemu tome. Ne mogu da prihvatim da ljudi koji su bili nosioci određene stranačke, političke priče na lokalu i iza sebe ostavili pustoš danas kritikuju na bilo koji način, pa čak i na ovako sramotan. Naročito ne mogu da dozvolim da o medicinskim zakonima… Ne mogu ovakve stvari da podnesem kada čujem da se o medicinskim zakonima diskutuje na ovakav način. Ne samo to, navikao sam na argumentaciju, jednu brižljivu argumentaciju o svemu onome što se izlaže.

Sa druge strane, da li možemo reći da čovek koji je ostavio iza sebe 470 miliona duga u lokalnoj samoupravi razgovara i govori o nekom medicinskom napretku ili o Zakonu o medicinskim sredstvima ili o dokumentaciji i ne znam čemu? To nisu stvari o kojima može da diskutuje, naravno, sa argumentacijom, već isključivo paušalno, isključivo iznoseći neistine.

Molim vas da ubuduće, poštovana predsednice, ovakve atake i ovakvo iznošenje neistina na adekvatan način sankcionišete i blagovremeno kaznite.

Ono što bih želeo reći o tome šta je urađeno u ovom periodu, proteklom, vezano za zdravstvo, da ne ostanemo nedorečeni, jeste da je formiran budžetski fond za lečenje dece u inostranstvu i da je zahvaljujući njemu više od 80 dece dobilo šansu za život, da su intenzivirane aktivnosti vezane za završetak kliničkih centara…

Zahvaljujem se.

Pre svega moramo da razjasnimo neke stvari, gospodine predsedavajući. Dakle, nisam protiv toga da poslanici koji nisu zdravstvene struke govore o zdravstvenim zakonima, ali sam protiv toga da, pre svega, laž, pljuvanje i neznanje budu argumentacija. Isto tako, čuli smo zaista mnogo laži od perjanice bivšeg režima. Reći ću vam šta je istina.

Istina je da su pacijenti oboleli od malignih bolesti umirali zato što nisu mogli da dođu na red za zračenje, nije bilo linearnih akcelatora. Istina je da je ova Vlada, ovo Ministarstvo zdravlja pustilo u rad četiri linearna akceleratora i zahvaljujući ovakvom radu liste čekanja su ukinute. Ovo ne govorim samo o listama čekanja koje su vezane za zračenje. Liste čekanja i liste za preglede vezane za druga oboljenja ili su smanjene, a neke su i ukinute.

Zahvaljujući radu ovog Ministarstva zdravlja i ove Vlade zaposleno je preko 4.000 medicinskih radnika, dato preko 4.000 specijalizacija. Kakve su ovo gluposti koje čujemo ovde, kada moram tako da kažem, da gradovi ne mogu da se leče u državnim zdravstvenim ustanovama? Mi u državnim zdravstvenim ustanovama imamo zaista kvalitetan kadar. Ovo što je izrečeno, a to je i gospodin ministar izjavio da ljudi iz inostranstva dolaze zbog cene koštanja određenih operativnih zahvata u inostranstvu kod nas da se operišu, je apsolutna istina. O čemu pričamo? Molim vas, pre svega, u interesu građana koji nas slušaju, da razgovaramo isključivo sa argumentima.

Uveden je jedinstveni informacioni sistem. Po prvi put mi možemo da vidimo potrošnju lekova …

… možemo da vidimo kakve su liste čekanja, praktično da imamo uvid u svaku zdravstvenu ustanovu. Nabavljeno je ukupno 85 novih sanitetskih vozila za potrebe zdravstvenih ustanova. Da li znate šta se desilo kada su oni radili tender za ta sanitetska vozila? Milion evra je plaćeno po tom javnom pozivu nekome ko je trebao da isporuči ta vozila. Ta vozila do dana današnjeg nisu isporučena. O čemu pričamo?

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što budem govorio nešto više o Zakonu o dualnom obrazovanju, pre svega da izrazim zadovoljstvo zato što je ovaj zakon, odnosno ovaj Predlog zakona usklađen zajedno sa sindikatima. Takođe nešto što je veoma značajno jeste, i što pre svega izražavam svoje zadovoljstvo, i činjenica da je sprovedena značajna i sveobuhvatna javna rasprava jer je ona suštinski garant kvalitetnih zakonskih rešenja.

Sama činjenica da određeni poslodavci u našem privrednom sistemu ne mogu da zaposle ljude sa biroa zbog određene nekomptencije ili manjka veština, govori u prilog tome da je ovaj zakon trebao da bude donet i u ranijem periodu.

Ono što je činjenica i što mogu reći jeste da dosadašnja praksa da se ta praktična nastava, stručni deo nastave obavlja u školskim radionicama koje su generalno ne samo zastarele, već jednostavno pripadaju nekoj našoj zajedničkoj prošlosti, govori u prilog tome da je neophodno da se praksa obavlja pre svega u tehnološki razvijenim fabrikama, a ne u školskim radionicama gde deca jednostavno neće naučiti ono što im je neophodno za budući rad.

Paralelno sa tim, ne samo školske radionice već i nastavnici koji vode praksu nisu mogli da prate tehnološki napredak naše zemlje i uopšte civilizacije i ti nastavnici su takođe ostajali u prošlosti. Ovim predlozima mislim da se rešava i ta problematika.

Ono što smo mogli da čujemo kao glavnu primedbu opozicije jeste jeftina radna snaga, čak su se čuli, za mene, neki apsurdni termini kao što je zloupotreba, robovlasničko društvo itd, što je apsolutno nonsens. Zašto to kažem? Zato što o tome pričaju ljudi koji su aktivno učestvovali u pljačkaškoj privatizaciji, koji su aktivno sprovodili pljačkašku privatizaciju.

Govoriću i o gradu iz koga dolazim, o Prokuplju. U Prokuplju nijedna fabrika koja je bila, govorim o državnim fabrikama koje su radile za vreme SFRJ i devedesetih godina danas ne rade. Na mestima gde su se nalazile danas su ruine, porušene zgrade, jad i čemer. Zar oni ljudi koji su učestvovali u tome mogu da govore o dualnom obrazovanju, o tome da naša deca moraju da budu pripremljena za tržišnu utakmicu, tržište rada jer je to suštinska stvar. Zar iko normalan treba da misli da jedno dete koje izađe iz škole treba da bude nesposobno za posao? To dete kada izađe iz stručne škole mora da bude pripremljeno ili za samostalan rad, dakle, u sopstvenoj režiji ili za rad kod poslodavca.

To je suštinska stvar, to je državni interes. Priča o nekom materijalnom obezbeđivanju učenika mislim da je kompletno zaokružena, jer u periodu kada se stiču znanja, kompetencije i veštine dobiti naknadu veću od 70% od minimalne cene rada je velika stvar. I sam sam bio na specijalizaciji kao lekar i za vreme specijalizacije sam primao naknadu kao lekar opšte medicine dok nisam naučio zanat i položio specijalistički ispit. Prirodno je da za vreme usvajanja znanja imaš i naknadu koja nije stoprocentna, ali je naknada.

Do sada se stručna praksa u različitim školskim radionicama, za rad u školskim radionicama nije bilo ni naknade, pa nije bilo bunta. Jednostavno, takve stvari ne razumem, osim što razumem da je reč o politikanstvu i zloupotrebi zaista plemenitih stvari. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, generalno, svaki zakon o obrazovanju mora da prati potrebe društva u celini, mora da prati tehnološki napredak, civilizacijski napredak jednog društva, ali isto tako mora da prati potrebe tržište i potrebe poslodavaca. Upravo Predlog ovog zakona vidim u tom svetlu i na taj način.

Od samog donošenja važećeg Zakona o obrazovanju, govorim o Zakonu o visokom obrazovanju, možemo reći da se Ministarstvo prosvete susrelo i sa određenim problemima. Ti problemi su vezani za akreditaciju zdravstvenih ustanova, za vrednovanje kvaliteta studijskih programa, za upošljavanje nastavnika i saradnika, ali možemo reći da je postojao problem vezan za završetak započetih studija u upisanom roku, po započetom programu i po pravilima studija.

Čitanjem ovog predloga zakona, današnjeg Predloga zakona, osetio potrebu Ministarstva prosvete da sve te probleme koji su postojali u važećem Zakonu o visokom obrazovanju praktično reše. Sam Predlog zakona, dakle, koji je danas na dnevnom redu, mogu reći da nudi odgovore na sve te probleme i ta pitanja koja su bila nerešena ili diskutabilno rešena u ranijem predlogu.

Posebno bih naglasio značaj uvođenja komercijalizacije naučnih rezultata, jer je to jedan od puteva kojim dolazimo do unapređenja naučne delatnosti jedne visokoškolske ustanove. Naravno, ovde vidim da je precizno definisano, a verovatno će i podzakonskim aktima biti preciznije definisano da se ta sredstva moraju koristiti namenski, samo za unapređenje upravo naučne delatnosti kojim se ta visokoškolska ustanova i bavi.

Ono što sam, takođe, protumačio na sličan način jeste uvođenje instituta menadžera univerziteta. Menadžer univerziteta neće imati samo potencijal menadžera ljudskih resursa gde će on na jedan adekvatan način, pre svega, ocenjivati, nagrađivati, govorim o nastavnicima i saradnicima, taj ljudski faktor, već će imati ulogu da potencira tu komercijalizaciju patenata, sa jedne strane, i naučne delatnosti, povećavajući finansijski kapacitet svoje visokoškolske ustanove.

U dosadašnjoj praksi, kao što sam pomenuo, bilo je problema koji su vezani za akreditaciju visokoškolskih ustanova. Ti problemi su bili dominantni u onom delu gde se govorilo o drugostepenom postupku, gde praktično nije definisan taj drugostepeni postupak u odlučivanju za akreditaciju određene visokoškolske ustanove. Na ovaj način, ovim predlogom je praktično rešen taj nedostatak time što se formira jedna žalbena komisija, i to kompetentna žalbena komisija, dakle, vezano za drugostepeno odlučivanje za akreditaciju.

Postoji jedna stvar koja mi se naročito sviđa, a to je da se ustanovi može oduzeti dozvola za rad ukoliko inspekcijski nadzor utvrdi da ne postoje uslovi za obavljanje te delatnosti. Mislim da ćemo na taj način popraviti kvalitet visokoškolskog obrazovanja, jer adekvatnom inspekcijom i reakcijom u tom smislu…

Smatram da je to jedini put ka tome. Razlog više zašto se na ovaj način obraćam i na ovaj način izlažem jeste taj što je veoma značajna stvar definisana u ovom zakonu, u ovom predlogu zakona, a to je formiranje tela za proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, tzv. NAT. Ovo telo formira Vlada, ima organe upravljanja, ima stručne organe za proveru kvaliteta. Mislim da sa ovim telom, koje je vrlo značajno, kažem, u proveri kvaliteta rada visokoškolskih ustanova, dobijamo podatke koji će biti vrlo značajni u jednoj komparativnoj analizi sa visokoškolskim ustanovama u EU i okruženju.

Takođe, mislim da će ovaj predlog zakona doneti mnoštvo pozitivnih efekata, ne samo za ustanove, visokoškolske ustanove, već će doneti pozitivne efekte i na same nastavnike i saradnice, sa jedne strane, ali ono što najviše očekujem, i na studente.

Što se ustanova time, postupak akreditacije će biti mnogo kvalitetniji i efikasniji na osnovu ovog izloženog. Takođe, ustanove će imati mogućnost da svoj naučni rad komercijalizuju i na taj način poboljšaju i poprave svoj status i ne samo da ga poprave, nego da dodatno ulaže u naučno-istraživački rad, čime ćemo opet zatvoriti taj jedan krug koji je već na pravi način zamišljen.

Uvođenjem kategorije predavača van radnog odnosa, iz realnog sektora, pravimo jednu, rekao bih, vrlo značajnu kopču između visokoškolskih ustanova, sa jedne strane, i poslodavaca, privrede, sa druge strane. Ovo je vrlo bitno, jer smatram da polemika o dualnom obrazovanju ne treba da postoji. To je nešto što je progres. To je nešto što je doživelo jednu značajnu implementaciju u svim razvijenim zemljama zapadnog društva. Mislim da trebamo sve ono što je pametno, što je značajno da usvojimo. Naravno, trebamo ga samo modifikovati na način koji to nama odgovara.

Naglasio bih, takođe, jedan vrlo bitan stav i značajan stav, a to je predlog realnijeg uslova za upis studija koji se finansiraju o trošku budžeta.

Dakle, po meni, snižavanje tog broja ESPB poena na 48 je realno i na taj način sam ovaj predlog zakona čini realnim i aktuelnim, što je, po meni, više nego razumljivo i pozdravljam. Zato smatram da se ovim predlogom zakona konačno pravi jedna mogućnost za obrazovanje mladih generacija. Paralelno sa tim, mislim da je vrlo značajno i na tome moramo svi zajedno raditi, jeste da se ustanovi jedan princip kontinuiranog i permanentnog obrazovanja i usvajanja znanja u toku života, u toku radnog veka, jer je to neophodno. Sa druge strane, molim vas samo da omogućite, kao ministar za zdravlje i kao saradnici ministra zdravlja, da se omogući jedna, pre svega, značajna i veća transparentnost, dakle, obrazovnog sistema, mislim na međunarodnu otvorenost, mislim na međunarodnu saradnju, jer jedino na taj način mi ćemo moći da pratimo savremene korake u obrazovanju. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega ne bih se složio sa konstatacijom predlagača da je banka reproduktivnih ćelija isto što i centar za biomedicinski potpomognutu oplodnju, samo sa dodatim nekim, da kažem, atributima. To kažem zato što je ovaj zakon pre svega pravljen u skladu sa principima i Svetske zdravstvene organizacije i sa iskustvima većine razvijenih zemalja u svetu.

Ovo kažem zato što, pre svega, iskustva razvijenih zemalja jesu takva da i na teritoriji jedne države dovoljno je postojanje jedne banke reproduktivnih ćelija. Isto tako, ne bih se složio sa konstatacijom da su upravo ova dva, rekao bih, entiteta identična po svojim atributima iz razloga što za postojanje, za organizaciju, za formiranje jedne banke reproduktivnih ćelija moraju postojati jasno definisani uslovi za njenog otvaranje. To je suštinska razlika. Banka reproduktivnih ćelija je jedna, da kažem, ozbiljna organizacija koja se bavi jednom vrlo ozbiljnom delatnošću.

Samo molim ministra i njegov tim da prilikom formiranja podzakonskih akata, da pre svega definišu jako oštre kriterijume za osnivanje delatnosti koje su vezane za banku reproduktivnih ćelija.

Inače, ja upravo ove segmente, dakle ove članove zakona koji definišu ovu oblast, vidim na taj način da upravo podelom na centre za biomedicinsku potpomognutu oplodnju, s jedne strane, i na banke reproduktivnih ćelija, cilj ministarstva i države jeste da se, pre svega, napravi mnogo više na kvalitetu, odnosno na uspešnosti izvedenih vantelesnih oplodnji, što je suštinska stvar. Nije suštinska stvar povećati broj žena, već povećati, samo povećati broj žena, već povećati i efikasnost, odnosno broj uspešnih vantelesnih oplodnji.

S druge strane, jednom, rekao bih, detaljnom i brižljivom definicijom formiranja banaka reproduktivnih ćelija, dobićemo jedan referentni nacionalni centar koji predstavlja banku reproduktivnih ćelija koji će biti sposoban da iznese sav teret koji će centri za BMPO na teritoriji čitave Republike nositi sa sobom, ali u sasvim drugoj organizaciji. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, pre nego što kažem nešto o amandmanu, ja bih vas zamolio samo, prethodna govornica je govorila o amandmanu na član 25. za koji nije ni podnela amandman, da ubuduće, pre svega, vodite računa da se govori o amandmanu. Nisam se javio po Poslovniku, već po amandmanu.

Što se tiče amandmana, dakle, na član 24. stav 4. Predloga zakona, pre svega, moramo poći od jedne sasvim druge premise, a to je, ako potražujemo određene informacije, određene podatke od Evropske komisije za zdravlje i bezbednost, dakle i mi potražujemo od njih određene podatke, kakva je uspešnost njihovih vantelesnih oplodnji, kakve su komplikacije, itd, moramo biti u obavezi da određene informacije i podatke o sopstvenim istraživanjima, odnosno o sopstvenom radu i njima priložimo.

Da se razumemo, govorimo o profesionalnim, dakle, isključivo profesionalnim stvarima, koje su i u našem interesu i u interesu celokupne evropske i svetske populacije. Dakle, nije ovde reč ni o kakvoj politici, ni o bilo čemu i ja bih pre svega ovde odvojio i izdvojio politički stav od profesionalnog stava. Mi moramo da budemo deo svetske šire profesionalne zajednice i na taj način jedino možemo imati pomoć i adekvatne smernice od nekih koji su razvijeniji od nas. Sa druge strane, ne možeš tražiti, a da nemaš obavezu. Suština te interakcije jesu i prava i obaveze. Na taj način ja posmatram upravo i ovaj član 24. zakona koji je definisao tu oblast. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ja bih se vratio na suštinski deo ovog amandmana, a to je upravo ovaj deo koji govori „sposobno za rasuđivanje“. Dakle, osoba, odnosno dete, sposobno za rasuđivanje.

Mislim da je tu suštinska stvar pre svega usaglašavanje sa stavovima, odnosno odredbama Zakona o pravima pacijenata. Naime, što se tiče Zakona o pravima pacijenata, može da se kaže da upravo ovaj član koji definiše sposobnost rasuđivanja deteta koje je navršilo 15 godina života nije član koji je u nekom ranijem periodu, da kažem, imao bilo kakvu primedbu, odnosno na taj član nije bilo bilo kakvih primedbi. Na taj način se pre svega težilo da ova dva zakona međusobno ne dođu u koliziju. Na ovaj način ovaj član 57. stav 1. upravo govori o tome da dete koje je sposobno za rasuđivanje, dakle, koje je navršilo 15 godina života, može iz isključivo medicinskih razloga da zatraži informaciju, ali ne o identitetu već o genetskom materijalu, hereditetu i tako dalje, o svemu onome što je značajno za samu bolest i za sam medicinski momenat o kome se govori i da dobije te podatke i da na bazi tih podataka sutra ta osoba bude izlečena ili se pomogne njenom izlečenju.

Tako da na ovaj način mislim da se, pre svega, ova dva zakona usklađuju, Zakon o pravima pacijenata, s jedne strane, i ovaj Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, i s druge strane se apsolutno jasno i decidirano govori o mogućnosti da osoba koja je začeta na ovaj način dobije podatke koji će joj značiti u lečenju određenog oboljenja. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre i njegovi saradnici, pre svega, današnja dva predloga zakona predstavljaju pravne akte koji na najbolji mogući način u stvari prate savremene trendove medicinske nauke i prakse, a ujedno i propise iz zakonodavstva Evropske unije.

Današnja dva zakona ja doživljavam na taj način pre svega kao nameru i želju Ministarstva zdravlja da na najbolji mogući način, dakle, da adekvatno reguliše oblast biomedicinske potpomognute oplodnje i oblasti transfuzijske medicine. Naime, gde je važeći zakon bio insuficijentan? Pre svega, važeći zakon, kada govorimo o zakonu koji reguliše oblast transfuzijske medicine, bio je definitivno insuficijentan u određenim svojim delovima. To kažem zato što je on regulisao samo određene oblasti transfuzijske medicine. Naime, on je regulisao i definisao oblast prikupljanja krvi i krvnih derivata, dok apsolutno nije tangirao, nije definisao, oblast kliničke transfuzije. Ovo je pravilo mnogobrojne probleme u oblasti zdravstvene zaštite, tačnije u oblasti transfuzijske medicine. Reći ću zašto. Klinička transfuzija definiše sledeće delove ove oblasti, to je: obavlja delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponente krvi za terapijsku primenu, radi, dakle, predtransfuzijska ispitivanja. Vrši se briga za optimalnu primenu krvi i komponenti krvi za autolognu transfuziju, za terapijske aferezne procedure, hemostaze, perinatalna ispitivanja i da ne nabrajam dalje.

Dakle, klinička transfuzija predstavlja u stvari taj suštinski, krucijalni deo, rekao bih, transfuzijske medicine. Ovim zakonom se ova oblast reguliše. Ovo je značajno ne samo zbog regulisanja svih ovih stvari koje sam pomenuo, već i zbog jedne nove činjenice, a to je da lekar specijalista transfuziolog u ovim novim okolnostima, na način koji je predviđen zakonom, bukvalno učestvuje u lečenju pacijenta od početka do kraja njegovog lečenja. Opet na taj način, bar po mom mišljenju, pre svega smanjuje se rizik od svih komplikacija koje su vezane za transfer krvi. S druge strane, ako sagledamo i sadašnje okolnosti i sadašnju situaciju, dakle, činjenicu kako važeći zakon definiše i sam status transfuziologa, složićete se, ja sam hirurg po profesiji, transfuziolozi, lekar specijalista transfuziolog trenutno ima zadatak samo da izda krv lekaru druge specijalnosti, to je njegova obaveza, dakle, ispravnu krv lekaru druge specijalnosti. Mislim da uloga transfuziloga na ovaj način se podiće i na neki viši pijedestal koji svakako smatram da ta specijalnost zaslužuje, a uz to se rešenjem koje se predlaže ovim aktom definitivno uspostavlja jedna bolja bezbednost, veća bezbednost prilikom transfera krvi.

Druga vrlo bitna stvar koja je definisana ovim zakonom o transfuziji jeste upravo jedna, da kažem, detaljnija i intenzivnija pretraga krvi koja se uzima od davaoca i čiji se transfer radi. Mi lekari, a i biohemičari posebno znamo da se u tretiranju, dakle, u analizi krvi koja se vršila prilikom uzimanja od davaoca koristio čuveni ELISA test. ELISA test definitivno ima svoje mesto i ELISA test

je test koji je kroz duži vremenski period zaista doneo dobrobit ljudskoj civilizaciji, ne samo kroz ove testove, već i kroz mnoge druge, dokazivanjem virusa. Ali ELISA test, u odnosu na njegovu senzitivnost i specifičnost, definitivno mora lagano da odlazi u istoriju jer ga potiskuju nove, savremene metode dokazivanja patoloških uzročnika ne samo u krvi, već i u drugim telesnim tečnostima.

Ono što je bitno jeste uvođenje nadsistema, koje je predviđeno zakonskim aktom. Zašto je ovo bitno? Uvođenjem ove tehnike umnožavanja nukleinskim kiselinama se na mnogo detaljniji i precizniji način utvrđuje prisustvo patološkog agensa u krvi. Na taj način smatram da zakonskim aktima, dakle, zakonskim predlogom, mi ćemo dobiti čistiju, bezbedniju krv, krv koja je sigurnija…

Samo ću se dotaći i drugog zakona.