Da li mogu da nastavim?

Usvajanje ovog zakona dovešće do povećanja akciza na cigarete i do povećanja cena cigareta. Da se to ne bi dogodilo pre izbora, a izbori se najavljuju za kraj aprila ili za Đurđevdan 6. maja, Vlada predlaže ovo rešenje iz člana 11. gde kaže – primena ove odredbe će početi za šest meseci, 1. jula 2012. godine.

Vlada Republike Srbije predlaže da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara. Mi smo predložili brisanje tog člana iz sledećih razloga: po Ustavu, zakon može da stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" samo u slučaju posebnih, izuzetnih okolnosti, kao što su: ratno stanje, predratna opasnost, velika elementarna nepogoda, epidemija neke bolesti ili neka druga elementarna katastrofa ili ako su u pitanju neke okolnosti koje će dovesti do teških posledica po građane Republike Srbije i po samu državu. Ovde nije u pitanju ništa od toga.
Vi ste na ovaj način nastavili sa jednom praksom da usvajamo zakone koji stupaju na snagu pre nekog uobičajenog roka. Pre dva dana, u ponedeljak, 26. decembra, usvojili ste Plan finansijskog poslovanja Agencije za energetiku u 2011. godini, a do kraja godine ostalo je pet dana. Pazite apsurda – usvajamo zakon o finansijskom planu poslovanja jedne državne institucije, jednog državnog organa za 2011. godinu pet dana pre isteka 2011. godine. Istog dana, znači, u pet do 12, produžili ste rok važenja Zakona o podsticajima u građevinskoj industriji. Rok mu je isticao prekosutra. Isti problem smo imali sa važenjem ličnih dokumenata. Tri puta ste produžavali rok važenja stare lične karte i starog pasoša. Mi smo vas sva tri puta upozoravali da su rokovi prekratki. Sva tri puta ste odbijali argumente SRS i svaki put se posle nekoliko meseci ili godinu dana pojavljivali sa zakonskim predlozima koji nisu bili ništa drugo nego naši predlozi koje vi niste uvažili.
Sada imamo istu situaciju. Umesto jednom, o istoj stvari raspravljamo više puta, trošimo vreme i novac. Međutim, domaćinsko poslovanje se ne može očekivati od Vlade koja je u svom mandatu građane Srbije zadužila za šest milijardi 626 miliona evra. Hvala vam.

Dame i gospodo, po predlogu Vlade primalac prihoda je dužan da opštinskom organu poresku prijavu o ostvarenom prihodu podnese najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je prihod ostvaren. Na osnovu te prijave poreski organ će uraditi rešenje.

Međutim, Vlada ne kaže koji je to rok u kojem poreski organ mora da uradi rešenje. Ako ostane ovo rešenje koje je predložila Vlada, to može da se dogodi u roku od pet dana, može u roku od 25 dana, zavisno od toga kako su raspoloženi i da li u ovome, u postupku izrade rešenja, imaju određeni sopstveni interes. Da brzina izrade poreskih rešenja ne bi zavisila od dobre volje ljudi koji su zaposleni u poreskom organu, mi smo podneli amandman kojim smo predložili da se rešenje mora uraditi i stranci dostaviti najkasnije u roku od 10 dana od dana podnošenja poreske prijave…

Mi smo predložili brisanje ovog amandmana iz sledećih razloga…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, niste predložili brisanje amandmana, nego je tekst amandmana koji ste predložili – u članu 1. stav 2. i 3. brišu se reči "na tržištu". Molim vas malo koncentracije.)
Ne može da bude koncentracija ako vi dozvoljavate da narodni poslanici dobacuju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pogrešno ste pročitali tekst amandmana koji ste podneli. Pažljivo vas slušam.)
Vlada ovim rešenjem proširuje spisak poreskih obveznika i kaže – poreski obveznik je pravno lice koje prihod ostvaruje pretežno prodajom proizvoda na tržištu. Predložili smo da se brišu ove reči "na tržištu" iz razloga što mi ne poznajemo ni jednu robu koja se prodaje, a da se ne prodaje na tržištu. Sva roba koja se prodaje, prodaje se na tržištu, razlika je samo u tome da li je u pitanju legalno ili ilegalno tržište. Roba koja se prodaje na tezgi sa fiskalnom kasom i roba koja se prodaje, kako narod kaže, ispod žita, prodaje se na tržištu. Pod robom koja se prodaje na tržištu verovatno je Vlada Republike Srbije mislila na robu koja se prodaje u legalnim tokovima, ali nije normalno da Vlada predlaže jednu zakonsku odredbu o poreskim obavezama u trgovini u kojoj kaže – ova odredba se odnosi samo na robu koja se prodaje u legalnim tokovima. Ono što mene zanima…

Član 6. govori o postupku donošenja rešenja o naplati poreza. Da brzina izrade poreskih rešenja ne bi zavisila od dobre volje poreskih službenika mi smo podneli amandman kojim predlažemo da poreski organ rešenje o naplati poreza u visini poreza mora da donese u roku od deset dana od dana prijema prijave.
Koliko je ovo važno, pokušaću da ilustrujem na jednom primeru. Neki mediji su ovih dana objavili da još uvek nije urađeno i dostavljeno poresko rešenje agenciji koja je u Beogradu organizovala tri koncerta sarajevskom pevaču Dinu Merlinu. Pevaču koji je poznat po dobrim pesmama ali i po pogrdnim izjavama o Srbiji i srpskom narodu. Mediji su objavili da je on na tri koncerta zaradio ukupno više od milion evra. Podsećam da je od koncerata prošlo više od mesec dana i zanima me, znači da li je tačna ova informacija, da još uvek nije urađeno poresko rešenje.
U slučaju da bude prihvaćen amandman SRS ovo se više ne bi moglo događati ovakvi propusti. Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman i time je nastavila jednu lošu praksu da odbija dobre amandmane samo zato što ih podnosi SRS. Ali, kako očekivati razum i razumevanje od Vlade čiji je najveći rezultat otvaranje narodnih kuhinja u Srbiji, a što se tiče spoljne politike najveći rezultat je potpisivanje Sporazuma o zaštiti životne sredine sa Azerbejdžanom, zemljom koja je udaljena 3000 kilometara i potpisivanje Sporazuma o borbi protiv terorizma, protiv organizovanog kriminala, protiv trgovine ljudima sa republikom Albanijom. Sa zemljom koja je leglo organizovanog kriminala, leglo međunarodnog terorizma, leglo trgovine drogom i leglo trgovine ljudima.

Dame i gospodo, Vlada predlaže da poreski nerezident koji nema poreskog punomoćnika nije dužan da podnese poresku prijavu. Mi smo podneli amandman kojim predlažemo da je poreski nerezident dužan da podnese poresku prijavu, bez obzira da li imao poreskog punomoćnika ili ne imao.
Vlada ovaj zakon, kako kaže u obrazloženju, predlaže da bi povećala poreske prihode, pod uslovom da sva ova rešenja budu primenjena u praksi, da efekti primene zakona budu stopostotni,to će budžetu Republike Srbije doneti možda nekoliko desetina hiljada evra, a na drugoj strani država ne primenjuje već postojeće zakone ili ih primenjuje selektivno i na taj način, kao što smo čuli, po osnovu nenaplaćenog poreza gubi milijarde evra.
Čuli smo, država ukupno potražuje od pravnih i fizičkih lica sedam milijardi evra. Od toga pet milijardi evra potražuje od 17 najbogatijih ljudi u Republici Srbiji. Budžet Republike Srbije iznosi 8,5 milijardi evra. Još 1,5 milijardi to je otprilike negde do kraja mandata ove vlade i oni će nagurati otprilike da imaju poreski dug jednak državnom budžetu.
To se događa u državi koja ima milion nezaposlenih, 700 hiljada ljudi koji žive ispod granice siromaštva, nemaju šta da jedu, 70 hiljada ljudi koji preživljavaju na kazanima narodne kuhinje, 400 hiljada ljudi koji nemaju krov nad glavom, u državi u kojoj građani da bi pregurali zimu drva kupuju na cepanice. Svakodnevno na javnim servisima imate izveštaj iz pojedinih mesta da građani drva kupuju u kesama, na kilogram, a na drugoj strani vlast omogućava svojim tajkunima da državi duguju pet milijardi evra.

Po rešenju koje predlaže Vlada nije najjasnije da li će od prinudne naplate biti izuzeta i prihodi poreskog obveznika koji je sudskom presudom već izuzet od izvršenja. Mi smo podneli amandman koji u potpunosti razjašnjava ovu nedoumicu.
Nastavljajući izlaganje svojih kolega, ja postavljam pitanje – kako je moguće da država poreski postupak sprovodi prema građanima i prema privrednim subjektima koji su na ivici egzistencije, prema sirotinji, na jednoj strani, a na drugoj strani te iste poreske zakone ne primenjuje prema tajkunima koji imaju milijarde evra?
Postavljam jedno pitanje u vezi ovoga zakona – da li je poreski postupak sproveden i da li su porezi naplaćeni prema firmama čiji je vlasnik i suvlasnik Dragijana Radonjić-Petrović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije? Za nju novine juče pišu da je suvlasnik 36 firmi i banaka, da je zajedno sa Bekom učestvovala u privatizaciji "Luke Beograd" i "Večernjih novosti", a da je samo u jednu firmu, koju je osnovala sa Miodragom Kostićem, to je bivši direktor DS, unela pet miliona 407 hiljada i 317 evra? Razumem odakle ovih pet miliona i 407 hiljada, a ne znam odakle je zaradila ovih 317? Gospođa je inače u Ministarstvu zadužena za razvoj malih i srednjih preduzeća, a izgleda da ima 36 sopstvenih preduzeća. Za svaku godinu života po jedno preduzeće.
Mene sada zanima kako je moguće da u državi Srbiji razni Hamovići, Miškovići, Lazarevići, Kostići, Drakulići, Popovići, Matići, Peconi, da imaju imovinu koja je vredna milijarde evra? Odakle im ta imovina? Jedini odgovor – država, vladajuće stranke, DS i G 17 im omogućile….

Dame i gospodo, po dosadašnjem zakonu, a i po ovom predlogu zakona, pravo na naknadu štete po osnovu osiguranja od auto odgovornosti nema lice koje je štetu pretrpelo usled dejstva nuklearne energije, tokom prevoza nuklearnog materijala, a po ovoj dopuni zakona to ubuduće neće imati ni lice koje je štetu pretrpelo usled dejstva opasnog tereta tokom njegovog transporta.
Vlada ovaj stav obrazlaže time da navedena lica imaju pravo na naknadu štete po osnovu obaveznog osiguranja prevoza opasnog tereta. S druge strane, mi u SRS smatramo da licima koje zadesi takva nesreća štetu treba nadoknaditi i po jednom i po drugom osnovu.
U Predlogu zakona Vlada se poziva na regulativu i standarde EU. Inače, Vlada Mirka Cvetkovića i ova vlast ostaće zapamćeni po tome što evropske propise i standarde primenjuju samo u onim slučajevima kada su u pitanju obaveze građana prema državi, ali nikako da ih primeni i obrnuto, kada su u pitanju obaveze države prema građanima.
Mi pod Tadićem i Dinkićem imamo evropske propise, azijsko pravo i afrički standard, ali šta bolje očekivati od Vlade koja planira da u sledećoj godini 390 miliona evra potroši na nekakve specijalizovane usluge, 100 miliona evra na putne troškove, 22 miliona evra na raznorazne nevladine organizacije. Za 100 miliona evra, gospodine Cvetkoviću, koliko ćete vi potrošiti na putovanja, u unutrašnjosti Srbije može da se izgradi 50 hiljada jednosobnih stanova. Sada vi razmislite, kao domaćin čovek, Srbin, patriota, da li je veća korist da na kraju sledeće godine imamo 50 hiljada stanova ili da vi imate 500 promašenih službenih putovanja? Hvala.

Vlada predlaže zakonsko rešenje u delu koji se odnosi na osiguranje u avio saobraćaju, koje glasi: "poletanje sa teritorije EU, odnosno teritorije Republike Srbije."
Za nas iz SRS je apsolutno neprihvatljivo da su domaćem zakonodavstvu da li suštinski, da li simbolično, svejedno, daje prednost bilo kojoj stranoj državi, bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, posebno organizaciji u čijem članstvu nije Republika Srbija, u odnosu na Republiku Srbiju. Podsećam vas da Srbija, srećom, nije član EU i da, s obzirom na činjenicu da 65% građana Republike Srbije ne želi da čuje za EU, neće nikad ni ući u članstvo ove evropske polurazrušene tvorevine.
Sve dok Srbija nije član EU nije normalno da se u zakonskim rešenjima koja predlažete nađe rešenje u kojem prednost dajete EU u odnosu na sopstvenu državu. Međutim, vama je očigledno mnogo važnije da se ovi zakoni i obrazloženja zakona dopadnu ovima iz EU, nego poslanicima srpskog parlamenta, poslanicima sopstvene države.
Ovde imamo zakon koji ste smestili na jedan list papira. Na pisanje obrazloženja potrošili ste dva, a na izjavu o usklađenosti ovih zakonskih rešenja sa propisima EU tri lista papira. Sitno, ali simbolično govori odnos ove Vlade i prema sopstvenim zakonima i prema EU. Hvala.

Članom 7. je predviđeno da se iznos doprinosa osiguravajućeg društva iskazuje u odnosu na ukupnu premiju u osiguranju u prethodnoj kalendarskoj godini. Vlada je novim zakonskim rešenjem predložila da se taj iznos iskazuje u odnosu na premije isplaćene u prethodnom mesecu.
Mi smo podneli amandman kojim predlažemo da se ovo novo zakonsko rešenje briše, da ostane ono staro zakonsko rešenje, zato što smatramo da je ono i jednostavnije i pravednije. Jednostavnije zato što se iznos premije izračunava jednom u godini dana, a realnije i poštenije zato što je prosek koji se izračunava na godišnjem nivou uvek realniji i pošteniji od proseka koji se izračunava na mesečnom nivou.
Sledeća stvar koja me zanima u vezi ovog osiguranja jeste da li će se ovaj zakon primenjivati i na KiM, na vozila Srba sa KiM? Vaš odgovor će biti da hoće. Ako je tako, postavljam pitanje i tražim odgovor zašto od pre dva dana građani Republike Srbije, Srbi sa Kosova, prilikom prelaska na teritoriju tzv. uže Srbije, moraju da plaćaju 60 evra.
Drugo što me zanima, na osnovu čega će se auto osiguranje u Beogradu odnositi u odnosu na štetu koja se dogodi na KiM, recimo u Goraždevcu? Treće što me zanima, da li će osiguravajuće kuće postupati prilikom određenih šteta i udesa po izveštajima koji budu sačinili pripadnici kosovske policije? Naravno, da hoće.
Gospodine Cvetkoviću, smatram da građanima Republike Srbije i poslanicima parlamenta dugujete odgovore na ova pitanja da bi u danu za glasanje, glasali protiv ovoga predloga zakona.

Mi smatramo da je ovaj član 2. loš, da ne donosi nikakvo poboljšanje u oblasti javnih puteva, pa smo predložili njegovo brisanje kao i brisanje ostalih članova. Mi imamo puteve koji svojim lošim kvalitetom objektivno ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Na drugoj strani imamo činjenicu da se Vlada Republike Srbije u protekle četiri godine zadužila za 6.626.000.000 evra, od čega je 1.581.280.000 evra zaduženje uzeto za izgradnju puteva.
To znači da su premijer Cvetković i njegovi ministri svakog dana mandata Srbiju zaduživali za 5.238.690 evra, a javni putevi su nam u očajnom stanju. Svakog od 7.120.666 građana Srbije uključujući i tek rođenu decu, ova Vlada je zadužila sa po 930 evra, a putevi u Republici Srbiji su i dalje u očajnom stanju. Svako od 2.497.187 domaćinstava u Srbiji, Vlada je zadužila za četiri godine sa po 2.653 evra, a javni putevi u Srbiji u katastrofalnom stanju. Ako ovih 6.626.942.000 evra podelimo sa članovima Vlade, dobijamo rezultat da je svaki ministar u Vladi Mirka Cvetkovića svoju državu za četiri godine zadužio 331.347.000 evra, a imamo puteve, konkretno, mislim na autoput Beograd-Zagreb, na kojem sa nadvožnjaka otpadaju komadi betona. Samo vas upozoravam da vi tim putem nameravate da stignete kod svojih prijatelja u Zagreb i kod svojih prijatelja u Brisel u EU.

Vlada predlaže ovim članom da vozačima policije, vojne i civilne policije, zatim pripadnicima BIA, pripadnicima VBA, treba dozvoliti da u toku vožnje koriste mobilni telefon.
Slažemo se da to treba da im se omogući, ali pod uslovom ako to mogu da učine bez angažovanja ruku, da imaju adekvatnu opremu.
Ako se ova odreba, ovaj predlog Vlade može i donekle razumeti kada su u pitanju pripadnici kriminalističke policije, meni recimo nije jasno koja je to hitna akcija koju može da ima pripadnik Vojske Srbije ili pripadnik Vojne obaveštajne službe koja je toliko hitna da zahteva upotrebu mobilnog telefona.
Podsećam da smo mi država koja je ukinula državnu tajnu, da imamo vojsku koja nema vojnu tajnu. Sve tajne vojne i državne koje smo imali mi smo izrazili u Haški tribunal, našim najvećim neprijateljima.
Takođe, podsećam da ste vi sa svima onima koji ugrožavaju teritorijalni integritet u suverenitet Repbulike Srbije uspostavili sve važne prijateljske odnose, bar tako tvrdite.
NATO pakt se već nalazi u Srbiji. Obaveštajci NATO pakta sede u ministarstvu a i u drugim ministarstvima na poziv Vlade Republike Srbije. Sa Albanijom ste uspostavili prijateljske odnose, tako tvrdite u svojim zakonima. Doneli ste i potpisali sporazum o saradnji sa Albanijom u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv međunarodnog terorizma i protiv trgovine drogama, ostaje još samo da se sa njima pobratimite. Sa Hrvatskom, Mađarskom i Slovenijom ste potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane, a sa Hrvatskom ste otišli čak i korak dalje, počeli ste da primenjujete taj sporazum i pre njegovog potpisivanja, pre njegove verifikacije u Skupštini Srbije tako što su pripadnici Vojske Srbije učestvovali u zajedničkoj vojnoj vežbi sa Hrvatskom vojskom na poligonu u kasarni "Eugen Kvaternik". Eugen Kvatarnik je inače ustaša koji je proglasio nezavisnu državu Hrvatsku.

Član 3. predviđa da se u slučaju zastoja saobraćaja na određenom putu sva vozila koja se nalaze u srednjoj i desnoj traci prestroje uz desnu ivicu kolovoza i to je u redu, a sva vozila u levoj kolovoznoj traci uz levu ivicu kolovoza i to je što se tiče nas SRS uredu i sasvim logično, ali nije u redu što Vlada predlaže da ostavljeni prostor između ove dve kolone vozila mora da bude dovoljan za nesmetan prolazak vozila koja imaju prvenstvo prolaza.
Mi smo predložili da se ovo rešenje briše iz razloga što se može dogoditi u praksi da zbog širine puta i zbog širine vozila vozači i pored najbolje volje nisu u mogućnosti da ostave prolaz za nesmetan prolazak vozila koja imaju prvenstvo prolaza, vozila hitne pomoći i vozila policije.
Po ovom rešenju koje je predložila Vlada, ako ovo rešenje bude prihvaćeno, a ako naš amandman bude odbijen, ti vozači će praktično činiti saobraćajni prekršaj i snosiće određene disciplinske konsekvence. Mi smatramo da je to besmisleno. Zato predlažemo da se to briše. Postoji ova odredba – desni uz desnu ivicu kolovoza, levi uz levu ivicu kolovoza. Logično je da je prostor, ako je put dovoljno širok, da je prostor dovoljan da prođu vozila hitne pomoći i vozila policije, a ako prostor nije dovoljan logično je da će i jedni i drugi uz malo dobro volje naći rešenje da ta vozila prođu kuda su krenula.

Govori o visini kazne vozača koji se kreću zaustavnom trakom na autoputu ili moto putu. Naravno, kretanje zaustavnom trakom nije dozvoljeno i treba ga sankcionisati. Međutim, podneli smo amandman koji glasi – osim u slučajevima kada je to dozvoljeno privremeno postavljenom saobraćajnom signalizacijom, kao i u slučajevima kada to dozvoljava ili zahteva saobraćajni policajac koji reguliše saobraćaj na tom delu autoputa. Jednostavno, život i praksa pokazuju da je korišćenje zaustavne trake nekada neophodno. Svi smo svedoci neverovatnih saobraćajnih gužvi letos na prilazima Gazeli, na izlazu iz Beograda prema Bubanj Potoku.
Vozači imaju nekoliko, da tako kažem, životnih pravila. Prvo pravilo jeste da se poštuje saobraćajni policajac. Drugo pravilo jeste da se poštuje svetlosna signalizacija. Treće pravili mora da poštuje kolovoznu signalizaciju. Ako ovaj amandman SRS ne bude prihvaćen, onda vi stvarate jednu konfuziju ili morate menjati kompletan zakon.
Šta da radi vozač koji se zatekne na autoputu, ispred njega saobraćajni policajac koji ga usmerava na zaustavnu traku? Ako ne posluša saobraćajnog policajca, ovaj može da ga kazni. Ako posluša saobraćajnog policajca i uključi se na zaustavnu traku, bez obzira na ovaj zakon, on će biti kažnjen zato što krši član 11. ovog predloga zakona.
Znači, ovo je jedan stvarno dobronameran, korektan amandman koji doprinosi poboljšanju teksta zakona i voleo bih da čujem jedno racionalno, logično objašnjenje – zašto taj amandman nije prihvaćan. Jednostavno, u roku od pet dana imaćete situaciju gde ćete videti da ovo što predlaže SRS se primenjuje u praksi.