Poštovani predsedniče, poštovani ministri, predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nažalost praksa da se o svemu priča a najmanje o dnevnom redu nastavljeno je i danas, iako smo egzaktne primere za takve stvari imali i u prethodnim nekim zasedanjima, ali najbolje se to možda videlo i juče kada baš nijednu jedinu reč o dnevnom redu nismo čuli i kada je to utisak svakog narodnog poslanika koji se nalazi u plenumu tokom jučerašnjeg dana.

Uzimajući u obzir da našoj listi predstavnika SNS ima sigurno još 20 govornika, ja ću se potruditi da budem što koncizniji i krenuću, pre svega, od izveštaja institucija.

Gospodine Pejoviću, meni je drago što ste juče vašim fenomenalnim izlaganjem skratili moj govor. Sva pitanja koja sam negde nameravao vama da postavim, a tiče se ljudi koji su danas najglasniji, najratoborniji da optuže nekog drugog, bace ljagu na nekog drugog su oni ljudi koji su sami priznali svoje prekršaje i platili kazne za te prekršaje i ja vam se zahvaljujem u ime građana Republike Srbije i u ime građana Trstenika koji su me juče zvali i pitali me da li nekako mogu da vam čestitam na svemu onome što ste izneli, jer su sve to oni znali samo su želeli da to nekako jače odjekne, tako da, evo, prenosim vam te čestitke i zahvalnost građana Trstenika.

Što se tiče institucija ostalih i njihovih izveštaja ne znam ko ovde predstavlja Poverenika za ravnopravnost i Zaštitnika građana, ali malopre ste bili u prilici da vidite kako jedna politička organizacija diskriminiše ostalu decu, bore se samo za prava dece čiji su roditelji u njihovoj stranci, što je apsolutno nedopustivo i oni će snositi političku odgovornost.

Ono što mene zanima jeste da se danas nalazimo nekako paradoksalnoj situaciji da ovde sedimo u sali, vi kao predstavnici tih institucija ili ne znam ko ih danas predstavlja, sedite sa ljudima koji su pozivali na ubistvo i Aleksandra Vučića i brata Aleksandra Vučića, kao i da njegovo dete završi u šahti i prođe kao Gadafi. Nažalost, niko od ovih institucija se tim povodom nije oglasio.

U ovom plenumu, ne tako davno, predstavnici drugog dela opozicije su najstrašnije uvrede sejali na račun premijerke Ane Brnabić. To je odjeknulo u medijima, ali nažalost ni tada nije bilo reakcije. Ovde sedi Goran Vesić koji je na promociji svoje knjige zamalo izbegao linč, čiju su knjigu palili, a kada su isti ti ljudi koji imaju nešto protiv njega protestvovali ispred njegovog prozora, upućivali mu koje kakve parole, ni tada niko nije reagovao.

Sad me samo zanima, pošto sam i u prošlom sazivu postavljao poslanička pitanja, pozivao predstavnike ovih institucija da nam kažu, pošto često dobijamo odgovore da to nije vaša nadležnost, ajde onda recite nama, narodnim poslanicima, ili vi iznesite nekakav predlog kako bi građani, svi građani imali jednaka prava. Najčešće ljudi koji podržavaju SNS ili koji su deo SNS prolaze kroz navodnog „toplog zeca“ gde se na najstrašnije načine diskriminišu i gde se na njihovo ubistvo najčešće poziva.

Pre dve nedelje ili koliko je već bilo, ovde, u neposrednoj blizini, pozivano je na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, čak je jedan narodni poslanik rekao – nije to ništa strašno što je neko rekao „ko potpiše njega ubiše“. Mene samo zanima – da li Aleksandar Vučić i njegova porodica imaju neka zagarantovana prava kao građani Srbije?

Ako vi niste nadležni za to i nemate nadležnosti da svakog građanina zaštite, onda recite šta je to neophodno da ovde, kao parlament, uradimo da bi takve greške ispravili.

Za sam kraj, gospodine Vesiću, vama se obraćam, odlično su ovo stvari, naravno da ćete i u budućnosti nailaziti na nekakva ovakva spoticanja gde se najčešće plasiraju laži. Ono što je meni ostalo upečatljivo i prosto neverovatno, koleginica koja je govorila pre mene je rekla – tom prugom će se ići samo 150 kilometara na sat. Meni je neverovatno da sam ovo čuo, ali je još neverovatnije da to dolazi iz redova ljudi koji dok su bili na vlasti vozovi su se kretali brzinom da je dovoljno bilo da čovek malo pruži korak, ubrza i da ga prestigne.

Sad me samo zanima – dokle će to licemerstvo ići i šta ćemo još čuti od tih ljudi koji nemaju političkog kapaciteta, nemaju ideje, nemaju plan i program? Šta bi to oni bolje uradili, osim da seju neistine i laži? Zato vas pozivam da nastavite sa ovakvim projektima, da sledite politiku predsednika Aleksandra Vučića, jer je to zemlja koju mi želimo, jer je to zemlja koju žele građani Srbije. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku pozvao bih vas predsedniče da se o predlogu Marijane Jović Osnovni sud u Loznici izjasnimo odvojeno.

Što se tiče današnjeg izlaganja i današnjih tema o kojima smo diskutovali, zaista teško je bilo šta reći, a ne osvrnuti se na sve ono što se dešavalo danas, a i juče, apropo izlaganja prethodnog govornika i retoričkih pitanja kako nemate potrebe, može se nametnuti samo jedno pitanje sa druge strane, kako poštovani kolega nemate potrebu da za četiri meseca ne dođete ni jednom u Skupštinu i da se obratite do sad, a isto tako možemo i nametnuti pitanje zašto bi nekom odgovaralo da nema opozicije u ovom parlamentu. Mi smo tu da diskutujemo, možete da vidite na svakoj sednici da smo spremni da odgovorimo na sve one laži i izmišljotine i neistine koje dolaze sa druge strane, ali šta više najveću korist imaju građani Srbije jer jasno mogu da vide kome su dodelili glas na prethodim izborima i ako uzmemo u obzir ovo ponašanje do sada rezultati na sledećim izborima, što se tiče opozicije, biće još gori.

Što se tiče teme Kosova i Metohije koje se ovde nametnulo u nedostatku bilo kakvih argumenata i želje za ličnu promocijom, nisam želeo o tome da pričam, ali sam jednostavno nateran ovim konstantnim dobacivanjem i vređanjem, kako svih nas sa ove strane, tako i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice i to čoveka koji je dobio nadimak princ od Trstenika iz prostog razloga zato što se tako ponašao dok je bio vlast tamo i sada ću vam navesti konkretan primer. Evo, tu je i gospođa redova opozicije koja je bila zajedno sa nama u Strazburu, koja je bila predsedavajuća. Na tom sastanku jedna od tema pred evroparlamentom jeste bila i tema dijalog između Beograda i Prištine u posredstvu EU i tu je bilo prijavljeno čak sedam govornika.

Isti taj princ od Trstenika, koji je ovde kada je bio prisutan Aleksandar Vučić, govorio kako će on da se bori za interese Kosova i Metohije, građana na Kosovu i Metohiji i situacije u vezi sa Kosovom i Metohijom, u Strazburu je pričao o svemu i o tome je govorio Marijan Rističević. Mada, kada smo došli do te teme čovek je odustao i nije jednu jedinu reč rekao, rekao je da njega ta tema ne zanima.

Poštovani građani Srbije, ovo se desilo i imate listu prijavljenih govornika i možete videti ko je po toj listi diskutovao. Tako da ti ljudi koji danas su ovde, nama pričaju i nas vređaju, a dele iste vrednosti kao Kurti, i kada su bili u prilici da nešto kažu u odbranu našeg naroda i ljudi koji su danas na barikadama nisu rekli ni jednu jedinu reč, već su odustali.

Što se tiče teme, a tiče se i diskusija o sudijama, pravosuđu i medijima, najmanje ste pozvani vi koji sedite preko puta nas da o tome pričate. Navešću vam samo dva primera, dva primera iz prošlosti kada ste vi bili na vlasti. Prvi se tiče pravosuđa, onoj katastrofalnoj reformi pravosuđa iz 2009. godine, u jednom danu ste hiljadu ljudi ostavili na ulici, bez bilo kakvog zakonskog osnova. Nažalost, neki od tih ljudi su izvršili samoubistvo. Vaša vlast na duši nosi te ljude i tako ste vi doživljavali pravosuđe. Tako ste vi doživljavali slobodu tih ljudi, a i to što oni moraju da rade samo svoj posao. Ovde su govorili ljudi o tome, a postoje i zapisnici. Sudije i tužioce ste birali na svojim opštinskim odborima, gde vam je u donjem levom uglu odluke stajao pečat gradske uprave, a u donjem desnom uglu pečat opštinskog ili gradskog odbora odakle se bira taj sudija ili tužilac. Kvalifikacije su vam bile, supruga mu je član DS, lojalan je. Nemaju građani lepo mišljenje o njemu, ali poslušaće. Tako je bilo vaša pravosuđe. Danas vi imate pravo da nekome nešto spočitavate.

Kada govorimo o medijima i o slobodi medija, nije mnogo potrebno već samo da se vratimo na izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine koji ni tada niko nije smeo da objavi, koji je sačinjen vrlo temeljno. Dakle, sve što se nalazi u tom izveštaju, niko tada nije mogao da pročita negde jer je bilo zabranjeno da se objavi. U tom izveštaju, stoji, citiram, da su svi mediji u Srbiji pod šapom jednog čoveka i da ne postoji nikakva sloboda medija, a da RTS o kome ste ovde pričali naveliko i naširoko, gde čak i jedan vaša poslanica radi, citiram - nije mesto javnog servisa, dakle, RTS nije javni servis, već ima ulogu servisa političke stranke i vladajuće elite. Godina 2011.

Nakon ovih reči, nakon ovog izveštaja i svega onoga što ste radili tada, vi danas nalazite za shodno da nekome držite moralne lekcije i pridike. Mislim da ste svojim izlaganjem i ponašanjem do sada jasno napravili tu razliku koliko su ljudi koji su vas podržali na prošlim izborima pogrešili. Uveren sam da na nekim sledećim izborima vam neće dati glas.

Za sam kraj, ova lista za odstrel, kako već Srbi na barikadama zovu ovaj spisak koji je čitao gospodin Martinović, je isti onaj spisak koji vi negde u svojim govorima i na svojim društvenim mrežama ponavljate. Podsetiću vas samo, da ovaj što dobacuje, čovek koji liže displej i gricka tastaturu ne bili osetio ukus kotleta i onog bifteka koji je ukrao sa tuđeg profila, je na svom zvaničnom profilu napisao – Andrej i Danilo pronađeni u šahti kao Gadafi. Ta dva imena se pominju opet na ovom spisku Kurtija. Pa, neka građani iz Srbije, a i građani van granica naše zemlje, vide ko se bori i ko brine o interesima Srba, a ko brine samo o ličnom interesu i o svojoj fotelji.

Na samom kraju, ja sam vam to već jednom rekao, ali ponoviću. Idu novogodišnji praznici, i ovako se često ponašate kao deca, pa uzmite, sastavite jedno pismo Deda Mrazu, vas pedeset, koliko se već hvalite da vas ima, napišite svoje novogodišnje želje, jer je veća verovatnoća da vam Deda Mraz te želje ispuni, nego da vas građani bilo kad više na izborima dovedu na vlast. Hvala vam i živela Srbija.

(Tatjana Manojlović: Replika.)

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, naravno da ćemo podržati ovaj predlog rebalansa budžeta i naravno da smo na sve ono što smo danas mogli da čujemo i od ministara, ali i od kolega iz naše poslaničke grupe smo ponosni.

Rezultati najbolje govore o tome kako stvari izgledaju kada se odgovorno vodi politika, kada mislite o svakom dinaru koji se nalazi u budžetu i kada su vam interesi građana na prvom mestu. Povećanje penzija, povećanje minimalne zarade su samo delovi naše odgovorne politike i oni samo pokazuju u kom smeru će se naša vlast, odnosno vlast SNS u budućem periodu ophoditi prema građanima Srbije.

Jako sam ponosan što sam u prilici da ovaj rebalans podržim jer zaista neke odluke koje se danas donose su istorijske. To najbolje vidite u skoku i plata i penzija, ali i onog minimalca o kome smo mnogo govorili. Da, slažem se sa kolegama da je neophodno graditi i mostove i puteve, ali neophodno je i da se saglasimo oko jedne stvari, da do dolaska SNS na vlast to nije bila situacija i takvu praksu nismo imali u našoj zemlji.

Žao mi je što opozicija nije svoje vreme iskoristila da konstruktivnim predlozima, pa i kritikama objasni šta bi to oni bolje uradili, ali i kako to da učine kada su oni svoju priliku dok su bili na vlasti propustili i koristili je samo, jedino i isključivo za lično bogaćenje. Ja sam uveren da će i u nekom narednom periodu ministri pred narodne poslanike izlaziti sa konkretnim predlozima, sa zakonima koji će učiniti bolji život građanima Srbije, ali se isto tako nadam da će neka buduća diskusija u ovom parlamentu makar od strane opozicije zaličiti na neke ozbiljne ljude.

Za sam kraj želim ministrima da poželim mnogo sreće u narednom periodu i da sa ovako dobrim predlozima zakona dolaze i u narednom periodu, jer ćete u nama uvek imati partnere, jer interes građana Srbije je uvek na prvom mestu. Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, verujem da vi baš iščekujete o čemu ću ja diskutovati, ali neću vam pružiti to zadovoljstvo odmah na početku, tako da sačekajte još malo.

Mislim da sada već skoro 30 sati diskutujemo o ovom Predlogu zakona i utisak kome ja nikako ne mogu da se otmem jeste da ovih 30 sati koliko je potrošeno za diskusiju veliki deo ili dobar deo opozicije je iskoristio samo za ponavljanje neke mantre koju koriste već mesecima unazad. Da ja ne govorim u prazno možete najbolje videti, ako neko bude imamo snage večeras ili sutra, kada budete pregledali ili pročitali sve one govore koje je opozicija imala.

Dakle, suštinski sve se svodi na borbu protiv Aleksandra Vučića i na to da ništa ne valja danas u zemlji. Međutim, ako obratite pažnju da li je neko konkretno nešto predložio da se bolje uradi, kvalitetnije, brže, efikasnije, to nećete naći. Ja sam imao dovoljno snage da izvučem neke najzanimljivije predloge, kako bi građani Srbije mogli da vide kakvi su to predlozi.

Tako smo imali predloge, evo jedan baš predlog koji se mogao čuti iz ovog dela opozicije koja je sada najglasnija i dobacuje, a smeta im kada to čuju sa suprotne strane, jeste predlog da umesto što smo planirali 25 ministarstava smo mogli građanima da podvalimo 21 ministarstvo, a da četiri budu bez portfelja. Dakle, to je bio vaš predlog, nikoga ne spominjem direktno, prepoznaće se onaj ko je to predlagao, i na taj način ste jasno poručili građanima da je dobro prevariti ih. Dakle, zamislite vi takvu politiku koju opozicija danas nudi.

Pored toga, predlagali ste, jedan deo opozicije je predlagao i ministarstvo za zdravlje automobila. Citiram ono što je izgovoreno od strasne predstavnika opozicije – ministarstvo za zdravlje automobila.

Pored toga, taj čovek koji je to predlagao je nas ovde optuživao, naravno neistinama i lažima, a sam je tvrdio da je prisustvovao sednicama Vlade. Ja takav primer nisam video u svetu, niti sam čuo.

Iako vi željno očekujete da se vama obratim, ja to neću učiniti jer mi je svakako to manje bitno u ovom trenutku, ali želim da građani Srbije čuju i znaju na koji način je opozicija diskutovala o ovako važnom zakonu.

Pored toga što ste se služili neistinama i lažima, ponizili ste i vaše glasače elementarnim nepoštovanjem, jer je jedan od vaših kolega kojeg ovde branite i koji je sa vama zajedno prvi u tuči protiv ograda i saobraćajnih znakova, gde god se oni nalaze, predložio ministarstvo za sve i svašta. To pokazuje vašu odgovornost, ali odgovornost vas prema vašim glasačima i kako vi doživljavate politiku.

Ja sam zaista mislio da ćemo za ovih 30 sati, koliko traje rasprava, čuti nešto konstruktivno, čuti neki ozbiljan predlog, ali, poštovani građani Srbije, pre svega vi ljudi koji ste glasali za njih da se oni danas nalaze ovde, imate priliku da vidite na koji način oni vas predstavljaju. Mislim da vašim izlaganjima najbolje govorite o sebi. Ja tu ništa ne bih dodavao niti bih vas preterano kritikovao, jer svako vaše izlaganje je jasan pokazatelj i razlike između vas i nas i zašto vi više nikada nećete biti u prilici da vodite ni mesnu zajednicu, a kamoli državu.

Drago mi je, hvala vam za ovaj aplauz. Verovatno će vam to značiti, jer nikada u životu jači aplauz od tog nećete dobiti.

Neću se zaista obazirati na ovo. Poštovani predsedniče, ne tražim da ih opomenete, meni ovo ne smeta. Štaviše, ovo najbolje govori o njima, ali dobro je da građani znaju na kakav način se odnosite prema njima i ukazanom poverenju.

Međutim, da oni nisu jedini u ovome pokazuje i primer čoveka koji se danas ne nalazi u sali, nažalost, on je šef jedne poslaničke grupe, naravno opozicije, koji je 2016. počeo sa ovim manirom. Ja tada nisam bio narodni poslanik, ali, poštovani građani, ljudi koji nam danas sole pamet i pričaju kako bi oni nešto uradili bolje u našoj zemlji, kada se ovde diskutovalo o Zakonu o komunalnim delatnostima, taj čovek je sa još dvojicom kolega podneo amandman koji je glasio ovako – da se stvore uslovi za nesmetan i po imovinu i zdravlje i život ljudi bezbedan prolaz Deda Mraza za 31. decembar 2016. godine. To su vaši amandmani.

Vi sada koji me tako izgubljeno gledate, postavite pitanje vašim kolegama iz klupa sa kojima zajedno sedite kakav je ovo odnos prema parlamentu i prema građanima Srbije. Ne mogu ni da pretpostavim u kom smeru će ići diskusija kada budemo birali Vladu, ali ako se po jutru dan poznaje čućemo mnogo toga, a ništa pametno.

Za sam kraj, kada smo već kod Deda Mraza, najbolje bi bilo vi svi predstavnici opozicije da uputite jedno pismo ovom istom Deda Mrazu, jer je veća verovatnoća da vam on ispuni želje, nego da ikada voljom građana dođete na vlast u Srbiji. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala presedniče Orliću.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, poštovani Petre Petkoviću, braćo i sestre sa KiM, moram priznati da je koncept mog govora menjan iz situacije u situaciju, jer prosto niko nije mogao da pretpostavi da će opozicija i dijalog juče otići u onom smeru.

Današnja tema koja se nalazi pred nama i o kojoj smo juče diskutovali je svakako jedna od najvažnijih i najbitnijih koja se može naći u ovom plenumu. Međutim, predstavnici opozicije to nisu shvatili ili nisu želeli, svejedno, već su i ovu temu videli kao svojevrstan poligon za razračunavanje i obračunavanje sa Aleksandrom Vučićem.

Žalosno je, elementarno poštovanje niste pokazali ni prema ljudima koji sede na galeriji da niko od vas u deset sati rasprave juče, a Boga mi, evo i sada skoro dva sata rasprave danas, nije se postavio na mesto i u kožu tih ljudi koji žive na KiM.

Da ne govorim samo prazne priče, najbolje pokazuje diskusija od danas i diskusija od juče, jer u izveštaju koji se nalazi pred nama niste rekli baš ništa, sem danas što smo čuli da nije potrebno da ima toliko prideva i da se upotrebljava termin državni vrh. Kada pričamo o KiM, očekivao sam da ćete ovde izneti neke predloge, neke sugestije, ideje kako da se olakša našem narodu dole život, kako da bolje i lakše žive. Mislio sam da i će vam možda pasti na pamet da kažete da li je dovoljno 2480 adaptiranih i izgrađenih stambenih jedinica od maja 2019. godine do danas ili je potrebno da na tom polju radimo još brže i još više?

Mislio sam i da ćete pričati o tome da li je dovoljno da gradimo vrtiće, škole i rekonstruišemo i u Leposaviću, i u Goraždevcu i u Suvom Grlu, ali ni ti vam nije palo na pamet. Mislio sam da i ovih 400 ljudi koji su zaposleni od perioda korone do danas u zdravstvenom sistemu će možda za vas biti važna stavka, ali ne. Vama je jedino bitno da odavde šaljete političke parole koje su vrlo zapaljive i vrlo neodgovorne.

Juče i sinoć u vašim medijima predstavljate sebe kao heroje. Heroje iz kruga dvojke, i to ove beogradske. Zato što se niko od vas nije zapitao kako će ovi ljudi otići svojim kućama i kako se osećaju ljudi na Kosovu i Metohiji kada odavde slušaju sve najgore stvari o sebi. Nemojte da mislite da nije istina, dve stvari, pravci u kojima ste se kretali juče su vrlo opasni. Jedni od vas, a i danas nastavljate u tom tonu, su Srbe sa severa i predstavnike Srba nazivali kriminalcima, nazivali ste ih ubicama, što je apsolutno nedopustivo.

Pitam vas sada, da li vam je i jedne sekunde palo na pamet da ste na taj način, što indirektno, što direktno, dali novu municiju u ruke Aljbinu Kurtiju za nekakve njegove manifetluke i akcije na severu Kosova? Jer, on sada nakon vaših izjava može da kaže – pa, eto, i Srbi u Beogradu njih smatraju kriminalcima. Da li osećate odgovornost za to što ste izgovorili ovde?

Ova druga grupacija je ovde slala političke parole, zaklinjala se, lake teme, jeftini politički poeni. Čak ste došli do tog stadijuma da ste zveckali oružjem. Da li ste se zapitali, možda kojim slučajem, da će zbog tih tonova neko dete, srpsko dete na putu do škole biti napadnuto, jer sluša odavde iz ovog doma nekakve takve pretnje? Niste i baš vas briga. Jer, danas sutra, ne daj Bože da dođe do tako nečega, nećete se vi baviti rešavanjem tih problema, već Aleksandar Vučić. Zato vi nemate ni odgovornosti, a bogami ni savesti.

Mislio sam da ćemo mi danas pričati mnogo više o Izveštaju, ali kako je ova sednica počela vidim da se Izveštaja niko od vas neće ni dotaći. Meni je žao što o ovoj temi govorim ovako emotivno, ali osećam potrebu zbog ovih ljudi koji sede gore i onih ljudi koji su danas na Kosovu i Metohiji i gledaju ovaj prenos. Danas više nego ikada nam je potrebno jedinstvo. Danas više nego ikada nam je potreban mir. Nažalost, u ovom plenumu to jedinstvo nećemo imati, jer za sve vas koji sedite preko puta mene, a neki su i stajali, partikularni interesi, lični interesi su mnogo veći iznad interesa Srbije.

Ja bih mogao o ovome da pričam mnogo, ali ima još govornika koji će govoriti posle mene, samo želim da završim sa tim.

Poštovani predsedniče Aleksandre Vučiću, vi podršku SNS i poslanika SNS ćete uvek imati i to nije uopšte sporno, ali bitno je naglasiti da ćete uvek imati i podršku građana Srbije, posebno onih građana sa Kosova i Metohije. Neka vam ta podrška bude vetar u leđa u ovom periodu koji je težak i koji je pred nama.

Vama, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, želim pre svega mir koji je neophodan svima nama i želim da budete spokojni, jer i juče, kao i mnogo puta do sada, imali ste priliku da vidite da dok je Aleksandra Vučića Srbi na Kosovu i Metohiji imaju budućnost.

Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i narodni poslanici, kako smo već sada ušli u deseti sat rada i rasprave, moj lični utisak je da smo danas čuli mnogo toga. Ali, ne mogu da se otmem utisku da smo najmanje čuli konkretne razloge zašto Vladimir Orlić ne bi smeo, kako vi to kažete, da bude predsednik Skupštine Srbije.

Čuli smo diskusije na različite teme, čuli smo da vam ništa ne odgovara što dolazi iz redova SNS, ali isto tako su građani Srbije mogli u direktnom prenosu da čuju da se vaša politika svodi jedino na golu mržnju prema SNS i svemu što dolazi iz naših redova.

Ono što je meni posebno interesantno jeste da ste pokazali jednu novu dozu licemerja, a tiče se dvostrukih aršina koje konstantno potencirate i prikazujete u ova dva dana novog saziva i novog zasedanja.

Interesantno je da predsedavajući najgrublje prekrši Poslovnik i napravi presedan koji nikada nigde nije zabeležen, da svoju ulogu predsedavajućeg posmatra juče kao ulogu nekog ko će ovde držati govore i moralne lekcije, a da danas se poziva na poštovanje Poslovnika, i to samo u slučaju kada diskutuju poslanici SNS.

Da ja govorim istinu pokazuje i činjenica da su izrečene dve ili tri opomene mojim kolegama, dok sa suprotne strane, za mnogo gore stvari, nije izrečena ni jedna opomena, čak nisu ni bili upozoreni.

Ono što je meni interesantno, a opet se tiče predsedavajućeg, jeste što ste vi do samo pre dva meseca, u julu tačnije, bili u prilici da predsedavate jednom drugom Skupštinom, isto tako kao najstariji odbornik, ili u ovom slučaju poslanik, ali ste to odbili sa gnušanjem, podneli ste ostavku, jer ste zaključili da ti izbori nisu bili legitimni i da vi ne želite u tome da učestvujete i da dajete legitimitet toj skupštini, a radi se o Skupštini grada Beograda.

Zanima me šta se to promenilo u ova dva meseca pa ste ulogu predsedavajućeg ovde prihvatili? Da li je to zbog veće pozornice ili samo zato da bi napravili onaj performans juče?

Čuo sam ovde o Vladimiru Orliću mnogo pohvala i to je jako lepo čuti. Moram priznati da sam sa te strane iznenađen, jer ste vi do sada uvek osporavali pojedine kadrove SNS zbog obrazovanja. I to ste i danas učinili u više navrata. Danas ste listom hvalili Vladimira Orlića, jer de fakto ne možete ništa da kažete po tom pitanju. Vi ste mu zamerili, pazite sad, kako se poneo u nekom televizijskom duelu. Vama jedino ne odgovara to na koji način Vladimir Orlić zastupa svoje lične stavove i stavove SNS. Ako nastavite tako dalje, nekom budućem kandidatu SNS verovatno ćete zamerati to kako se oblači ili da li nosi naočare ili ne. I to najbolje oslikava sav besmisao vaše politike danas i vaših neosnovanih kritika.

Čuo sam i u više navrata da ste se pozivali na diskusiju argumentima. Apsolutno sam za to, jer Srbija kakva je bila do 2012. godine i do dolaska SNS na vlast, apsolutno danas, kada se osvrnete na taj period, ne možete da kažete, ako ste imalo realni, da nije ostvarila ogroman napredak. I to ne govorim samo ja, to govore konkretni podaci i argumenti. Tražili ste ih, evo, sada ću vam ih pročitati.

Do perioda vladavine ljudi koji su danas ovde bili oštri kritičari, plata u Srbiji je bila ne veća od 320 evra, danas je preko 635 evra i ići ćemo do kraja godine na povećanje od 710 evra, prosečna plata u Srbiji.

Minimalac, o kome ste danas diskutovali, u vaše vreme je bio negde oko 15 hiljada dinara, dok je danas preko 35 hiljada dinara i ići ćemo na 40 hiljada.

Želite da pričate o nezaposlenosti? Evo, zašto danas nije neko od vas pomenuo kolika je nezaposlenost bila u vaše vreme? Preko 24%, dok je danas ispod 10%.

Hoćete da pričamo o putevima, saobraćajnoj infrastrukturi, novim školama, bolnicama? Hajde da diskusiju na taj način vodimo i da se na taj način politički obračunavamo, ukoliko želite. Ali, mislim da, što bi naš narod rekao, i vrapcima na grani je jasno da to vama ne odgovara, jer na tom polju nikada ne možete da pobedite, jer ne možete da se borite argumentima protiv rezultata iza kojih stoji Aleksandar Vučić i SNS. Zato je za vas najlakše i najbolje voditi neku besmislenu diskusiju, gde ćete pokušati destrukcijom, provokacijama, da odvedete kolo na svoju stranu.

Pažljivo sam slušao sve što ste pričali i zaista ne mogu da se otmem utisku, ako je sve to tako kao što vi kažete, da će neki od vas i podržati kandidaturu Vladimira Orlića za predsednika Skupštine Srbije. Ali, ne mogu da razumem to što vas muči unutrašnja organizacija SNS. Ja veću besmislicu od toga da ne može predsednik stranke ili ne može to tako da se kandiduje nisam čuo dugo. Pa da li je sledeća stvar koju ćete vi ovde reći da ćete doći na izvršni odbor, glavni odbor ili predsedništvo SNS i tamo vi odlučivati umesto članova SNS ko će biti kandidovan?

Mnogo besmislica smo ovde danas čuli, ali ono što me posebno raduje jeste što smo samo u dva dana videli kakvi bi dvostruki aršini vladali da ste nekom igrom slučaja vi u poziciji da formirate vlast, a i kako bi se ponašao neki vaš predsednik Skupštine, kakav smo primer imali u ova dva dana da vidimo od strane predsedavajućeg.

Tako ću ja biti korektan, u skladu sa dogovorom koji je postignut na sastanku predsednika poslaničkih klubova, pa ću samo pozvati sve kolege narodne poslanike da podržimo predlog za Vladimira Orlića za predsednika Skupštine Srbije, jer on je čovek koji ima iskustvo, ima znanje, ali iznad svega toga voli Srbiju i radiće u interesu građana Srbije. Isto kao i svi mi iz SNS nastavićemo da, sledeći politiku Aleksandra Vučića, radimo u interesu naše zemlje, jer mi drugu zemlju nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je sada teško nakon gospodina Milićevića govoriti iz prostog razloga što je i moj govor bio negde koncipiran da se osvrne na sve ovo o čemu je gospodin Milićević govorio, ali pokušaću ja sada malo nešto iz drugačijeg ugla.

Složićete se svi sami da u nekom proteklom periodu smo u više navrata govorili o tome i ukazivali kolika je potreba našeg društva da svi oni ljudi koji danas ne sede u parlamentu konačno dođu u situaciju i da kažu kakav je to njihov program i šta oni to žele da ponude građanima.

Međutim, iako su praktično izbori pred nama, dakle 3. april će brzo doći, mi do dana današnjeg nismo čuli ni jedan jedini predlog od tog dela opozicije šta bi to oni bolje uradili u našoj zemlji, šta bi to bolje oni uradili u Beogradu ili kakvu viziju imaju za razvoj naše zemlje. Jedino što smo mi do sada čuli jeste da su oni kandidovali troje ljudi koji će biti nosioci njihovih lista i da to troje ljudi moraju da dođu na vlast. Kako i na koji način, da li će imati podršku građana ili ne, za njih to nije bitno. Oni su jednostavno građanima poručili da 3. aprila oni već slave pobedu, a nama iz SNS su poručili da nam slučajno ne padne na pamet da mi proglasimo izbornu pobedu.

Stvari su jako proste i vrlo često smo bili u situaciji da od onih ljudi koji su vodili našu zemlju do 2012. ili 2013. godine dobijamo najoštrije kritike, ali nikada te kritike nisu bile argumentovane. Sada me samo zanima, ako im se ceo program sveo na to mrzimo Aleksandra Vučića, šta će oni do 3. aprila ponuditi građanima i šta građani mogu da očekuju od njih ukoliko nekim slučajem dođu na vlast?

Ono što smo do sada čuli od njih je vrlo interesantno. Dakle, njihov kandidat za gradonačelnika, izvesni Janković, je rekao da prvi posao koji će on uraditi sa mesta gradonačelnika jeste izmeštanje spomenika Stefanu Nemanji. Tako smo došli u situaciju da prvi put u istoriji jedan kandidat za gradonačelnika svoju kampanju počne tako što će nešto da sruši ili nešto da izmesti.

Došli smo u situaciju da ne čujete ni jednu ideju, da ne čujete ni jedan program, da nemate viziju uopšte kako bi Beograd mogao da se razvija, a da na sve to kažete da vi niste ni stručni za to. Neverovatno je da čovek koji za sebe kaže da neće biti u stanju ili da ne može baš sa sigurnošću da kaže kako bi vodio Grad Beograd, jer zna da ne poznaje problematiku samog grada, onda vam izjavi da sve je to tako, ali ipak će on da napravi tim. Kako i na koji način i danas nismo dobili odgovor.

Međutim, ono što je s druge strane interesantno, jeste što u svojim redovima taj deo opozicije ima i bivšeg gradonačelnika. Naravno, radi se o Draganu Đilasu, koji za sebe kaže da je jako uspešan gradonačelnik bio, pa se pitamo samo zašto se on nije kandidovao i zašto on nije nosilac neke liste? Ako su već toliko sigurni u sebe, u svoju pobedu i podršku koju imaju, prosto je neverovatno da on kao predsednik te njihove stranke nije kandidovao sebe ili je jednostavno samo svestan da ga građani ne žele i da dobro pamte šta je sve uradio Beogradu dok je on bio na vlasti.

Interesantno je i da danas pričamo o Nadzornom odboru, pričamo o izbornim uslovima, čuli smo vrlo konstruktivne diskusije, ali negde sam uveren da taj deo opozicije će naći opet neki izgovor za svoj izborni debakl koji ih očekuje.

Zakone koje smo donosili ovde, pa čak i ovaj Nadzorni odbor o kome danas diskutujemo, složiću se sa kolegom Đukanovićem, da je to najveći stepen demokratije i da to jasno pokazuje koliko je vladajuća većina spremna i svesna svojih rezultata koji stoje iza nas, pa da nam apsolutno nije bitno kakvi će izborni uslovi biti, jer kada imate rezultate iza sebe i kada imate jasan plan, jasnu viziju, nemate čega da se plašite.

O prosečnoj zaradi u vreme DS i o prosečnoj zaradi koja je danas, mnogo puta smo govorili, ali mislim da je to najbolji pokazatelj gde je Srbija bila pre osam godina i gde se Srbija danas nalazi. Ako uzmete da pogledate bilo koji aspekt našeg društva, videćete samo napredak. Kada imate takvu situaciju da ljudi koji su bili u prilici da vode našu zemlju su je koristili samo da bi sebi, svojim firmama napravili ekstra profit, a nikada ih nije zanimalo ni to kako građani žive, ni da li imaju posao, takvi ljudi danas žele da se vrate na vlast. Svakom je jasno da im nije stalo ni do Beograda ni do Srbije, već da im je jedino stalo do ličnih interesa.

Kako će funkcionisati ovaj Nadzorni odbor i kako će izgledati cela kampanja do 3. aprila, biće vrlo zanimljivo iz prostog razloga što svako od njih ima određeni zadatak i bavi se na specifičan način. Ko god iz tog dela opozicije nastupa ili se pojavljuje u medijima pod njihovom kontrolom ima samo jednu jedinu poruku, a to je da SNS nikako neće pobediti i da ne sme da pobedi na sledećim izborima.

Ako sad to pogledamo iz drugog ugla, kakva se poruka šalje građanima i šta oni to žele da poruče onim ljudima koji ne misle kao oni? To šta misle o nama i koliko uvreda su u stanju da upute na naš račun, na to smo navikli, ali se pitam prosto kakvu poruku šaljete građanima kada vi već danas nipodaštavate svaki njihov glas? Svakog ko bi glasao za SNS, sa vaše strane je targetiran.

Pratio sam i dešavanja u nekim drugim strankama koje sebe prikazuju kao neku novu demokratsku stranku ili kao drugi deo opozicije i u tim strankama ne vidite ništa sem gole mržnje prema Aleksandru Vučiću i SNS. Ako želimo da pričamo o tome šta smo uradili, ne bi bilo dovoljno vremena da to završimo u jednom danu.

Na svakom koraku i Beograd i Srbija se dodatno razvijaju, od auto-puteva, škola, bolnica, domova zdravlja, na svakom koraku možete videti napredak naše zemlje, ali nažalost, nekim ljudima taj napredak jako smeta. Taj napredak i ti rezultati im smetaju zato što im je to branik da se oni nikada, koji im ne dozvoljava da se vrate više na vlast. Ako pogledate i situaciju u Beogradu, gde su oni opredelili sve svoje snage i kažu da će tu prelomiti ove izbore, ja ne mogu da se setim do 2012. ili 2013. godine dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, da se jedan-jedini veliki projekat u našem gradu razvijao ili dešavao. Ne mogu da se setim ni jedne fabrike koju je Dragan Đilas doveo, osim projekata koji su njemu lično omogućili da se dodatno obogati.

Gospodin Milićević je pričao i o zastupljenosti i u medijima. Govorio je i o zastupljenosti i u medijima, govorio je kakvi su njihovi zahtevi bili. Da, neverovatno je da danas kada su opozicija ceo program im se svodi na to da nekako i na neki način uređuju medije u našoj zemlji.

Kada kažu da bi oni gostovali i da moraju da imaju obezbeđene termine, nikada do sada niste čuli od njih šta bi u tim terminima oni pričali građanima. Tako imate njihovog saborca Lutovca koji kaže: „Eto, pozvali su me na emisiju, ali sada imam dilemu da li da idem ili da ne idem. Ako ne odem, biće da se nisam pojavio, a ako odem znači da sam podržao vladajuću većinu“.

Sada kada pročitate tako nešto, ne možete da shvatite uopšte šta je taj čovek hteo da kaže, ali jasno vidite koliko kalkulišu i koliko samo žele od sebe da naprave žrtvu.

To je bila situacija i sa bojkotom. Dakle, nisu oni bojkotovali prošle izbore zato što izborni uslovi nisu bili dobri. To su isti izborni uslovi kao kada su oni bili na vlasti, dakle isti, nema razlike. Oni su prošle izbore bojkotovali zato što su bili svesni da će na tim izborima doživeti debakl.

Danas kada su zahtevali na dva fronta u međustranačkom dijalogu da im se sve živo ispuni i danas kada im se sve to ispunjava, oni imaju sada drugu mantru i na tim izborima će učestvovati, ali zabranjuju nama kao predstavnicima SNS da slučajno ili pomislimo da pobedimo na tim izborima.

Ono što se sad posebno otvara kao pitanje jeste šta možemo da očekujemo 3. aprila? Ja sam o tome pričao nekoliko puta. Ako mi već danas dobijamo izjave u kojima oni najavljuju da će negde oko 18 časova 3. aprila proglasiti pobedu u Beogradu, ako oni već danas najavljuju da će njihov kandidat Ponoš ući u drugi krug predsedničkih izbora, šta mi možemo da očekujemo tog dana i kako će njihovo ponašanje biti kada se biračka mesta zatvore?

Nekoliko puta sam sa ovog mesta diskutovao i upozoravao na takve stvari. Upozoravao iz prostog razloga što su oni spremni na sve i svesno će želeti da izazovu haos, svesno će želeti da se na ulicama ponavljaju one ružne slike kao kada su palili ovu zgradu, jer su svesni i sami da sa rezultatima koje ima SNS zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića ne mogu da se izbore.

Njihovi kandidati, pa i Ponoš koga sam malopre pomenuo svu svoju priliku dok su bili na vlasti iskoristili samo da upropaste sve čega su se dohvatili. O topljenju tenkova, o razbijanju bataljona o uništavanju naše vojske mnogo toga je već rečeno, ali je prosto neverovatno da takav čovek sa takvom biografijom danas pretenduje da bude predsednik Srbije i neverovatno je da se uvek ljudi koji su protiv Srbije, protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića brzo ujedine i da li je to iz našeg regiona, da li je to negde dalje. U svakom slučaju brzo se oni nađu, brzo se razumeju i jedni druge podržavaju.

Stvar koja je simptomatična i koja može sve nas da zabrinjava jeste da i Marinika Tepić, koja je u ovom parlamentu potpisala deklaraciju kojom je želela da se Srbija i srpski narod proglase za genocidnim, kaže za sebe da je ona buduća premijerka. Ja sada pitam građane Srbije - šta bi se desilo sa našom zemljom da nam Ponoš bude predsednik koji je upropastio našu vojsku po zadatku, a da Marinika Tepić bude premijerka koja smatra da su Srbi počinili genocid?

Ono što je interesantno i što takođe naglašava njihovo politikanstvo sitno, ali pokazuje koliko oni neozbiljno shvataju politiku i razvoj naše zemlje jeste činjenica da je ta žena izjavila da kada oni dođu na vlast plata lekara će biti 1000 evra. Ne znam da li se ona ikada zapitala kolika je plata danas lekara, da li je proverila te podatke i da li je sama svesna kako je samo tom jednom izjavom pokazala koliko uopšte ne zna o čemu priča već samo kritikuje radi kritike.

Da bi građani Srbije znali o čemu se radi 2011. godine prosečna lekara specijaliste je bila 609 evra. Dakle, oni ljudi koji su bili na vlasti 2011. godine, a pretenduju danas da se vrate na vlast, kada su bili u prilici nešto da urade za lekare oni su njihov trud i rad i zalaganje cenili 609 evra. Danas je plata lekara specijaliste 1.020 evra, što bi značilo da bi Marinika Tepić lekaru specijalisti uzela tih 20 evra. Ovo govorim iz prostog razloga što je već postalo pomalo i naporno i dosadno da svakodnevno i na svakom nivou slušate raznorazne laži, slušate raznorazne pokušaje da se negde isfabrikuje neka afera jer ste i sami svesni da sve ono što ste radili dok ste bili na vlasti građani vam nisu zaboravili, niti će.

Neko je ovde rekao da izborni uslovi neće određivati pobednika u narednim izborima. Ja se sa tim apsolutno slažem, ali se slažem i sa tom teorijom da ovakve uslove nikada opozicija u našoj zemlji nije imala. Sećam se kada smo mi dolazili na vlast kako je to izgledalo i kakve su nam opstrukcije pravili ljudi iz Demokratske stranke gde god su mogli, ali ako samo pogledamo činjenicu da će u narednom periodu meta svih napada biti Aleksandar Vučić i da oni neće pričati o onome što nude građanima, već se samo držati slepe mržnje prema tom čoveku, onda se postavlja pitanje – zašto su njima i potrebni ovako izmenjeni izborni uslovi i za šta se oni to zalažu?

Mi smo danas imali i sednicu Skupštine grada Beograda gde su se opet pojavili predstavnici opozicije ispred Skupštine, koji dobijaju 10.000 dinara mesečno a nisu u tu zgradu ušli, niti su se na zasedanju pojavili poslednje tri godine, i bili smo u prilici da čujemo da sve projekte koje danas sprovodi grad Beograd da će oni obustaviti. Takvu politiku ne mogu ni da zamislim da neko danas može da vodi, a svedok sam toga iz dana u dan. Prosto mi je nezamislivo da vi želite da rušite svoj grad samo da biste se osvetili kome? Građanima. To nipodaštavanje Marinkove bare ili Borče nam je slika i prilika njihove vlasti 12 godina kako u Beogradu, tako i u Srbiji. Za njih je samo postojao strogi centar grada ili što bi rekli „krug dvojke“ a ništa drugo ih nije zanimalo. Bilo je teško tadašnjem gradonačelniku da prošeta i do Jajinaca, da prošeta do Borče, da ode i pogleda i Zemun Polje i da vidi kakve probleme imaju građani tamo, ali nije mu bio problem da svoju poziciju i svoj uticaj iskoristi i zloupotrebi.

Znate, kada neko uđe u politiku sa 70 hiljada evra, polovnim automobilom „Sab“ i ženinom kućom, a za 10 godina vlasti izađe sa 60 miliona evra razbacanim po belom svetu morate da se zapitate kako i na koji način je čovek došao do tog bogatstva?

Pričali su ovde ljudi i o medijima i zastupljenosti u medijima, ali najbitnije je napomenuti da nisu njemu mediji kao mediji interesantni koliko mu je interesantan reklamni prostor i koliko su interesantne te sekunde.

Najočigledniji primer korupcije jeste kada vi iskoristite državnu televiziju da sarađuje sa vašom privatnom firmom i na taj način sebi obezbedite 619 miliona evra.

Zbog toga i zbog takvih stvari građani nikada više neće pružiti podršku, niti će im dati priliku da vode i mesnu zajednicu, a kamoli Beograd i Srbiju.

Sa ovim ću završiti. Poštovani građani Srbije, 3. aprila kada budete izlazili na izbore ja vas pozivam samo da se opredelite za koga ćete glasati na taj način što ćete se samo zapitati gde je bila naša zemlja 2011. godine, 2012. godine, 2013. godine, a gde se Srbija danas nalazi? Pozvaću vas i samo da se setite svih obećanja koje smo ispunili, ali da pratite program i da čujete šta imamo da vam ponudimo za naredni period. Sve ono što smo do sada uradili garant je da će politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića i u narednom periodu raditi jedino i isključivo u interesu građana Srbije i da ćemo svi zajedno kao jedan veliki tim od naše zemlje praviti još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Kako ste počeli vaše izlaganje mislio sam da ćemo se oko svega složiti. Drago mi je da vi kao predstavnik opozicije primećujete zaista neke dobre stvari koje su i korisne i koje će olakšati opoziciji funkcionisanje i ovaj izborni proces.

Ne mogu da se složim sa vama, pre svega da ovaj saziv jeste imao legitimitet ili nije. Imao je i te kako. Pričali smo o tome više puta. Nije kriva SNS što je deo opozicije bojkotovao ove izbore. Nije kriva SNS što oni nemaju podršku građana, pa svesni toga su se opredelili za bojkot. Nismo mi krivi zbog toga. Mislim da je svakom opozicionom političaru valjda u interesu da se što češće ide na izbore, tako da ne vidim problem u tome što imamo izbore nakon samo dve godine. Ako su ljudi svesni da imaju podršku valjda je opoziciji u interesu da izbori budu što češći i da na tim izborima pobeđuju i da smene ovu vlast kako ste rekli.

Druga stvar oko koje se ne slažem i to mi je malo više zaparalo uši, ta kategorizacija da ljudi u SNS slepo slušaju nekog, zaista ne stoji i nije umesna. Mislim da nema mesta da na taj način diskutujemo, posebno da govorite o tome da neko pravi kult ličnosti. Mislim da tako nešto apsolutno nije na mestu.

Ono što želim da vam kažem jeste da su građani ti koji u nekome prepoznaju lidera, državnika ili prepoznaju čoveka koji se bori za njihove interese. Tako da bih sa te strane razdvojio, nije to kult ličnosti, već su građani Srbije u Aleksandru Vučiću prepoznali državnika koji nakon mnogo godina, mnogo decenija Srbiju vodi u pravom smeru. Zato je podrška koju ima Aleksandar Vučić tolika i zato će izbori 3. aprila još jednom potvrditi da građani sve to dobro vide, sve to dobro prepoznaju, ali da pre svega cene trud i rezultate koje mi imamo, koje ima SNS, koje ima Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da o predlozima i o kadrovskim rešenjima koji se tiču pravosudnih i sudskih funkcija smo mnogo puta govorili ovde i diskutovali. Ne želim da se ponavljam i da svoje diskusije od ranije ponovo iznosim ovde, iz prostog razloga što mislim da ste i u prethodnim izlaganjima kolega narodnih poslanika mogli da čujete šta je suština i šta su otprilike negde zahtevi ne narodnih poslanika, već građana Srbije.

Već dugi niz godina imamo situaciju gde ljudi koji su se enormno obogatili na račun građana Srbije nisu odgovarali za to. Imamo situaciju gde ljudi koji su u politiku ušli sa 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom „Saab“, kao što je primer Dragana Đilasa, danas imaju samo u nekretninama preko 20 miliona evra.

Građanima Srbije je jako teško objasniti kako se sve to postiže za negde oko 10 godina vlasti, koliko su oni bili u prilici da u režimu DS vode i Beograd i Srbiju.

Tako da, u tom nekom smeru ne želim previše da se zadržavam na ovom delu diskusije danas, iz prostog razloga što sve što bih drugo rekao, bilo bi ponavljanje. Ali, suštinski želim da ljudi koje budemo danas izabrali, ako pričamo o kandidatima i o tim nekim kadrovskim rešenjima, samo da se drže slova zakona i da uvek rade u interesu građana i da rade uvek u interesu Srbije i da se i na taj način ophode prema svakome.

Jedino što bih im, takođe, poželeo jeste i sreća, jer će od strane jednog dela opozicije, pre svega ovog dela opozicije koji predvodi Dragan Đilas, biti izloženi kojekakvim pritiscima. Oni su skloni tome bili i kad su vodili državu, a posebno su skloni tome danas kada su jedan deo najagresivnije opozicije i grupe političara koji nekakvom agresijom, pretnjama, žele da se vrate na vlast.

Ono što je za mene danas ipak mnogo bitnije i o čemu nisam imao prilike toliko da diskutujem kao o pravosuđu, jeste sastav RIK i jeste nešto što nas očekuje jako brzo, a to su izbori 3. aprila.

Mislim da su i kolege pre mene diskutovale o tome i govorile koliko je ustupaka načinjeno opoziciji kako bi konačno oni skupili hrabrosti i izašli na izbore i jednom za svagda rešili tu dilemu građanima Srbije, a to je koliko njih uopšte neko podržava. Čak je i taj cenzus od 3% izgleda za njih nedostižan, pa su do sada pokušavali kojekakvim čudnim i nikad u svetu viđenim zahtevima da nađu opravdanje za neizlazak na izbore. Međutim, kada su im danas svih 36 zahteva prihvaćeni, vidite da se njihova retorika drastično promenila i da sada idu u nekakve konkretnije pretnje nasiljem, a isto tako nas upozoravaju da SNS 3. aprila nikako ne sme da proslavi pobedu ili da kaže da je pobedila na tim izborima.

Zašto sve ovo govorim? Iz prostog razloga što u proteklih nekoliko godina Srbija beleži rast u svakom pogledu i smislu. Pričam o onom pozitivnom rastu, iako oni pokušavaju da u izmišljenim aferama ili nekakvim neistinitim… Pokušavaju da lažima, obmanama prikažu rezultate koje su oni imali kada su bili na vlasti. I to vam dolazi kao posledica nedostatka bilo kakve politike.

Izvinjavam se još jednom zbog ovog lapsusa, dobacivali su mi iz zadnjih redova.

U želji da kažemo da one dugove koje su oni ostavili iza nas, nikada više ne sme da se ponovi tako nešto nijednoj generaciji u budućnosti.

Kada nemate nikakve rezultate, kada ne možete nikako da se takmičite sa rezultatima koje je postigla SNS, pre svega vođena politikom predsednika Aleksandra Vučića, onda morate da izmišljate, da iznosite nekakve laži, neistine i da pokušavate da lažnim aferama umanjite bilo kako taj rezultat. I ako uzmete u obzir da su oni danas kandidovali troje ljudi kojima je najveća preporuka to što su upropastili našu zemlju, vidite koliko je njihova politika danas besmislena.

Nikada se u našoj zemlji nije desila situacija da ljudi ulaze u predizbornu kampanju tako što vam obećavaju šta će to srušiti ili šta će to umanjiti. Neverovatno je da danas Marinika Tepić, kandidat za premijera, vam iznosi podatak i kaže da kada oni dođu na vlast, plata lekara će biti hiljadu evra. Neverovatno je da ona ne zna da je danas već za lekare koji imaju specijalizaciju taj iznos od 1020 do 1450 evra. Ako su mislili na lekare opšte prakse, oni danas imaju platu od 950 evra. Ne znam kakva je to njihova sjajna politika koja obećava povećanje od svega 50 evra?

Čisto da bi građani znali, radi istine, današnja plata medicinske sestre je na nivou lekara opšte prakse u vremenu Dragana Đilasa. Samo vam taj podatak i ta sfera našeg života i društva jasno pokazuje koliko je naša ekonomija danas naprednija, jača, stabilnija i koliko smo uspeli svi zajedno sa građanima Srbije, kao jedan veliki tim, da napredujemo i da radimo.

Ono što je vrlo interesantno, danas su kolege diskutovale o tome, jeste činjenica da su za gradonačelnika kandidovali čoveka koji sam kaže da nije kompetentan i da ne može time da se bavi. Ne želeći da ulazim u njegove godine i to da li on za sebe smatra da je sposoban ili nije, ali te stvari i te izjave su se menjale iz nedelje u nedelju. Ono što je problematično jeste što taj čovek nije ni postao gradonačelnik, a već je počeo građane da deli na građane prvog i drugo reda.

Tako u jednoj emisiji, gde su došli do nekog čuvenog predloga da spomenik Stefanu Nemanji premeštaju u Marinkovu baru, dolazimo u situaciju da se oni podsmevaju tome i da građane i Marinkove bare, ali i Borče tretiraju kao građane drugog reda i na taj način su pokušavali da ih nekako omalovaže. Meni samo nije jasno kakva je to poruka građanima, a pogotovo mi nije jasno kakva je to poruka, ako dolazi od čoveka koji pretenduje da bude prvi čovek, odgovoran za svakog stanovnika Beograda, ali isto i onih ljudi koji dolaze u naš grad.

Takođe, nije mi jasno kako neko ko sam za sebe kaže da ne shvata kako funkcioniše grad Beograda, neko ko ne shvata kako funkcionišu gradska preduzeća i neko ko ne zna sistem funkcionisanja grada Beograda za sebe kaže - dobro, u redu, ja nisam stručan za to, ali ću ipak naći neki tim koji će to moći da radi. Mislim da se tu ogleda sva neodgovornost ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast. Najviše vam to pokazuje koliko njih u suštini baš briga za razvoj Beograda i Srbije i koliko im je ipak stalo samo do fotelje i do ličnog interesa i do nastavka bogaćenja.

Međutim, ono što je posebno danas svima odjeknulo jeste činjenica da, koliko god se mi trudili da izborni uslovi budu po želji tog dela opozicije i generalno opozicije koja se bunila da im izborni uslovi koje su oni kreirali nisu po volji… Često smo bili u prilici da čujemo da im ne odgovara zastupljenost u medijima, pa su tako pričali da oni žele da imaju svoje termine i na RTS i na RTV, da oni smatraju da moraju da imaju makar sat dnevno direktnog uključenja.

Kada se došlo do konkretnih poziva da učestvuju u nekakvim emisijama, njihov prvak Zoran Lutovac je danas objavio – „ovog puta sam pozvan u Radio Beograd da govorim o odnosima sa Kinom i SAD. Ako prihvatim beležiće se kao učešće opozicije na državnom mediju, a ako ne prihvatim beležiće se kao odbijanje opozicije da učestvuje“.

Poštovani građani Srbije, mene sada samo zanima da li je u ovo u skladu sa onim što su oni tražili ili ipak i ovo samo dokazuje da oni jednostavno više ne znaju šta će sami od sebe i da nemaju nikakav plan i program da ponude građanima Srbije. Mislim da je normalno da ljudi koji pretenduju da se vrate na vlast, ali i koji žele da učestvuju u političkom životu Srbije, ljudi koji žele da se bave politikom, koji će učestvovati u izbornom procesu, mislim da je normalno da učestvuju u ovakvim emisijama i mislim da je normalno da se bore za reč, da se bore za to da se čuje njihovo mišljenje. Očigledno svesni da nemaju šta da ponude građanima, sem gole mržnje prema Aleksandru Vučiću, oni beže i od ovakvih emisija za koje su se sami zalagali.

Na samom kraju želim da pozove građane i Beograda i Srbije da 3. aprila izađu na izbore, da sami odluče koga će podržati, a ja sam uveren da rezultati koje smo postigli kao SNS, kao jedan tim koji je predvodio predsednik Aleksandar Vučić su dovoljni da ukažu nama poverenje, jer sve ono što smo postigli garantuje i da onu viziju koju imamo i obećanja koja sada dajemo u kampanji ćemo zasigurno ispuniti, a sve u interesu da stvorimo bolje sutra za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, predstavnici Vlade, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da današnji amandmani koji se nalaze pred nama, kao i set zakona o kojima smo diskutovali u sredu najbolje oslikavaju volju, želju i razumevanje SNS za sve potrebe koje danas ima opozicija. Složiću se sa kolegama koje su pre mene govorili, da ovakvi izborni uslovi, ovakve izborne promene nisu viđene nikada u našoj zemlji.

Mnogo je tema o kojima možemo razgovarati, mnogo je tačaka i izmena o kojima možemo diskutovati, ali složiću se i sa kolegom Đukanovićem koji je diskutovao malopre, da su svi ovi predlozi u najmanjoj koristi SNS. Zašto? Iz prostog razloga zato što sve ovo danas o čemu diskutujemo i sve ono što ćemo kasnije u danu za glasanje usvojiti jasno daje najširu moguću mogućnost opoziciji da konačno, jednom za svagda, izađe i kaže – da, eto, sada su uslovi konačno dobri i nikada do sada nismo učestvovali na ovakvoj vrsti izbora.

Zašto? Godine 2012, od samog početka izbornog procesa i učešća SNS od te 2009. i 2010. godine na lokalnom nivou, pa samim tim i kasnije, DS je koristila svoju poziciju vlast za kojekakve manifetluke i zloupotrebe. Međutim, kada su građani Srbije jasno odlučili i svoje poverenje ukazali SNS, odjednom svi ti uslovi koji su do tada važili za DS, a kasnije i za ovaj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas, odjednom su postali uslovi koji nisu prihvatljivi.

Međutim, nakon stranačkog dijaloga koji se vodio na dva fronta, došli smo u poziciju da svi njihovi zahtevi budu prihvaćeni, a da oni opet i danas predviđaju, nagađaju, izmišljaju, iznose neistine i unapred obmanjuju javnost kako će izbori biti pokradeni. To je ništa više do pokušaja alibija koji pokušavaju da stvore za još jedan izborni debakl koji ih očekuje.

Vi ste, gospođo Obradović, u svom izlaganju u sredu izneli mnogo detalja i mislim da je svaki građanin bio upoznat sa izmenama koje nas očekuju, ali ja sam to malo posmatrao iz drugog ugla, iz prostog razloga tehničkih stvari onoga što je realnost.

Naime, ako pričamo o 10.000 potpisa koji su neophodni da se neka lista kandiduje, mene zanima koliko je realno da Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, zajedno sa Vukom Jeremićem i ostalom ekipom, koja preko oglasa traži ljude koji će biti na biračkim mestima, dakle na 8.000 biračkih mesta, koliko je realno da oni skupe tih 10.000 potpisa i kandiduju se na izborima? Računica je vrlo jasna. Ako vi ne možete sada u ovom trenutku da znate ko će vam čuvati kutije i biračko pravo na biračkim mestima, već te ljude tražite putem oglasa i Tvitera, kako možete da računate na nekakav veći izborni rezultat i odakle vam uopšte hrabrosti da izjavljujete i najavljujete svoju nekakvu ubedljivu pobedu?

Ono što je meni posebno interesantno, jeste i kandidovanje predstavnika u Republičku izbornu komisiju, gde se sada dozvoljava i da oni predstavnici građana koji nemaju formirane odborničke grupe, odnosno poslaničke grupe, mogu kandidovati ljude. Tu se pokazuje najšira moguća demokratija i to je još jedan pokazatelj koliko SNS želi da ovaj izborni proces prođe što transparentnije, jer smo uvereni u volju građana, jer smo uvereni u izbor građana Srbije, jer smo uvereni u rezultate koje smo postigli.

Ono na šta se gospodin Milićević osvrtao, jeste i činjenica, diskusija oko toga da li je neophodno da se redni broj na listi predsedničkog kandidata određuje podnošenjem liste ili žrebom. Apsolutno je za SNS svejedno. Podsetiću vas samo da je 2017. godine predsednik Aleksandar Vučić bio pod rednim brojem 6, i to nas ni u jednoj jedinoj situaciji nije omelo, niti smo se tada bunili i žalili, jer smo uvereni u ono što radimo i u politiku, pre svega predsednika Aleksandra Vučića.

Neko je ovde pomenuo da oni na taj način vređaju inteligenciju građana. Postavlja se pitanje da li to rade? Mislim da apsolutno ne možemo da diskutujemo o tome da li to rade, već je to činjenica. Podsetiću vas da je u svom izlaganju jedan od predstavnika tog dela opozicije rekao da se SNS plaši da će na gradskoj listi, odnosno listi za grad Beograd i listi za parlament imati broj 1, a da onda svojim glasačima neće uspeti da objasni ukoliko predsednik Aleksandar Vučić bude kandidat pod nekim drugim rednim brojem. Ovo vam je šamar svakom građaninu koji podržava politiku SNS, jer na ovaj način ih taj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas na najdirektniji i najbrutalniji način omalovažava. Tako da, nemojte uopšte da postavljamo pitanje njihovog mišljenja prema građanima Srbije koji ne misle kao oni.

Takođe, pričali smo o tome da li jedan, što će biti predmet i kasnije jednog od amandmana, glasač može da podrži više lista. Meni je prosto neverovatno da su protiv toga ustale opozicione stranke i da sada to njima smeta. Postavlja se pitanje zašto i zbog čega? Da li su sada oni u ratu između sebe, da li će neko drugi podržati neku drugu listu koja nije Đilasova, pa im to odgovara ili ne odgovara? Pa, onda prebacuju i kažu – to je u interesu SNS. Samo mi objasnite kako, kada je SNS najmoćnija stranka u našoj zemlji, sa najvećim brojem članova i u najkraćem mogućem roku mi smo prvi predavali i potpise i liste. Tako da, ne vidim kako bi i na koji način ovo moglo nas da ugrozi. Ali, to na najbolji način oslikava svu njihovu nemoć i pokušaj da se na bilo koji način sve ono što danas budemo izglasali nekako degradira i da se pokaže da oni ipak nisu zadovoljni izbornim uslovima i da ovi izbori neće biti u fer uslovima.

Pokušavao sam da nađem bilo gde u svetu primer ovakvih promena u izbornom procesu i zaista nisam našao. To što je neko od prethodnih kolega narodnih poslanika rekao – sada im smeta i to što se dešava dva meseca pred izbore. Ne znam čime su to ugroženi ovim promenama. Valjda bi morali po pravilu da budu srećni i da budu zadovoljni, jer sve što su tražili su dobili.

Međutim, sada se postavlja drugo pitanje, a često smo o tome govorili, jeste sa čime oni to izlaze pred građane i Beograda i Srbije. Neko je od kolega takođe postavio jednu odličnu tezu, ne određuju rezultat ni izborni uslovi, već ono sa čime izlazite pred građane, a to je rezultat i, što je još bitnije, plan i program. To je ideja.

Uveren sam da Srpska napredna stranka do sada je postigla ogromne rezultate na svim poljima, od infrastrukture, puteva, auto-puteva, izgradnje bolnica, škola, od boljeg finansijskog stanja i konsolidacije naših finansija od 2013. i 2014. godine, većih plata i penzija, da se ne vraćamo na sve ono o čemu smo pričali u proteklom periodu.

Međutim, ono što je ostalo posebno interesantno jeste kandidatura Đilasove opcije i tri imena koja su na jednoj konferenciji pre nekoliko dana učinila nešto što je svojevrstan presedan u našoj zemlji, a verujem i u svetu. Prilikom te kandidature i Ponoš i Tepić i Janković su učinili nešto što do sada niko nije učinio. Celu svoju konferenciju su posvetili blaćenju i iznošenju nekakvih neistina i laži, a nijednim jedinim slovom nisu ponudili nekakav program, bilo kakav, građanima Beograda i Srbije.

O Ponošu ne želim preterano da govorim i da gubim vreme na njega, jer mislim da su njegova dela dok je bio na čelu Ministarstva odbrane, tačnije nedela, rekla najbolje i sama činjenica, kako kažu ljudi iz vojske, koji su i tada bili u tom delu naše države, funkcionisanja, rekli su najpametniju stvar – ono što NATO nije uspeo da uradi našoj vojsci uradio je Ponoš. Mislim da to najbolje oslikava kakav je taj čovek bio na toj poziciji i koliku je štetu naneo našoj zemlji. Ubica tenkova, kako su ga zvali, čovek koji je uspeo da rasturi bataljone, koji je uspeo da degradira svakog ko je bio častan i pošten i koji mu se našao na putu. Sve zarad interesa zapadnih sila ili, kako bi on rekao, nekog višeg interesa u njegovim internim krugovima. On im je kandidat za predsednika. Postavljam pitanje građanima Srbije, ako je takvu štetu naneo našoj zemlji sa tog mesta, zapitajte se, molim vas, samo na jedan sekund, šta bi tek uradio Srbiji kada bi došao u priliku, nekim čudom, da bude predsednik Srbije.

O gospođi Tepić mislim da su mnoge priče ispričane, ali kao neko ko pretenduje da bude premijer, kao neko ko pretenduje, da li ovde u parlamentu ili na najvišim mogućim državnim funkcijama da predstavlja Srbiju, mislim da su mnoge stvari rečene, ali bukvalno iz ovog plenuma je izašlo nešto što u samom startu nju diskvalifikuje iz bilo kakve trke u tom smislu. Ako imate ženu koja u ovom domu insistira na tome da se usvoji rezolucija, koju potpisuje, kojom bi se srpski narod i Srbija proglasila za genocidnu zemlju, mislim da je takva žena samu sebe diskvalifikovala i ne može da bude na tom mestu koje ona želi za sebe i na koje pretenduje. Stavljati takav žig i takav pečat na našu zemlju zarad ličnih interesa, ličnih političkih poena ili nekih drugih je nedopustivo.

Ne želim da se osvrćem na koke nosilje, gde je videla nekakvu plantažu marihuane, ne želim da se osvrćem na one druge njene neistine na oslobodioce iz Kikinde, bebu od dve godine, ne želim da se osvrćem na sve one neistine koje je iznosila. Ali samo se postavlja pitanje – da li žena koja se slikala sa narko-dilerima, od kojih je tražila da iseljava i raseljava novinare koji su samo pisali o njenom štetočinskom poslovanju, da li od nje može da se očekuje da bilo šta uradi u interesu građana Srbije i da li takva osoba zaslužuje poverenja građana za bilo kakvu funkciju, a pogotovo za funkciju premijerke, o kojoj ona silno mašta?

Za sam kraj ostavio sam poslednji biser u njihovim redovima, najveće iznenađenje za mene zaista, iako mi je teško shvatljivo da su i ove ljude pre toga kandidovali. Radi se o izvesnom gospodinu Jankoviću koga projektuju da bude gradonačelnik Beograda. Uz dužno poštovanje i njegovih godina i svega, prosto je neverovatno i pokušajte da nađete taj primer bilo gde u svetu da čovek koji se kandiduje za gradonačelnika, jelte, izađe i ništa ne kaže o programu i kako on vidi Beograd u narednom periodu ili šta bi on to uradio i promenio, već u prvom svom izlaganju kaže da nije kompetentan i da se ne razume u vođenje grada Beograda.

Prestonica, prema nekim podacima, oko dva miliona ljudi cirkuliše, što zbog posla, što zbog turizma, što ljudi koji žive, neke procene su oko dva miliona ljudi da cirkuliše kroz naš grad. Ja sad postavljam pitanje građanima Beograda – da li možete da ukažete poverenje čoveku koji kaže: „Ja nisam za to, ja to ne znam da radim“, a onda kada je shvatio šta je izgovorio: „Ja ipak nisam stručan, ali mislim da bih mogao da napravim tim“? Pa kako biste mogli da napravite tim, ako ne znate čime želite da se bavite i u kom smeru želite da ide Beograd i da se razvija?

Ne želim uopšte sada da aludiram na njegove godine. Ako on smatra sebe sposobnim u 82 godine da vodi jedan grad kao što je Beograd, to je njegovo apsolutno pravo, ali ovde razmišljamo o kompetencijama i razmišljamo u drugom smeru. Zašto to taj Dragan Đilas, kad već za sebe kaže da je toliko popularan da je toliko moćan, da ga toliko ljudi vole, a bio je već gradonačelnik, zašto sebe nije kandidovao opet za gradonačelnika? Ili je ipak i on samo svestan da ga narod ne želi i da još građani Beograda, a bogami i Srbije nisu zaboravili sve one njegove marifetluke, sve one afere koje su obeležile njegov mandat i vlast Demokratske stranke, kada su svi i u Beogradu i u Srbiji samo siromašili, a on se bogatio i njegove firme stvarale imperije poslovne, pa je tako po belom svetu razbacao preko 60 miliona evra ili oni njihovi prihodi od 619 miliona evra koje je ostvario direktno trgujući sekundama sa državnim televizijama.

Ono što mene posebno zabrinjava, mislim da o tome nismo dovoljno govorili, ja sam u nekom prethodnom periodu diskutovao o tome, upozoravao, nisam siguran da li ću možda imati vremena da diskutujem i tokom sledeće nedelje, ali želim da sa tim završim svoje izlaganje.

Srpskoj naprednoj stranci se danas postavlja, tj. pokušavaju da joj naprave takav manevarski prostor da mi 3. aprila ne smemo da pobedimo na izborima, i to je nešto nečuveno. Mi već danima na medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa dobijamo pretnje, dakle najotvorenije pretnje, raznoraznih marioneta i pajaca Dragana Đilasa koje imaju istu mantru i obratite pažnju na te rečenice – 3. aprila ćemo braniti našu pobedu. A koju to pobedu i kako oni to znaju, ako s druge strane pričaju da će izgubiti izbore i da su izbori pokradeni?

Ono što posebno zabrinjava, sa druge strane, jeste tendencija koju je ponovio i Borko Stefanović pre neki dan, gde je u nekom izlaganju koje ne mogu čak ni da citiram koliko je bilo konfuzno, pokušaću da citiram, rekao: „Nemoj slučajno Aleksandar Vučić 3. aprila da izađe i kaže – niste pobedili u Beogradu, nemoj slučajno da kaže da Zdravko Ponoš nije ušao u drugi krug i nemoj slučajno Aleksandar Vučić da kaže da su ubedljivo pobedili na republičkim izborima. Ako dođe do toga mi ćemo izaći na ulice“.

Sad ja postavljam pitanje i za nadležne institucije – kakva se to atmosfera stvara i šta mi to da očekujemo 3. aprila, gde se mi defakto kao Srpska napredna stranka dovodimo u situaciju da ne smemo ni da pobedimo. Ja sad pitam i građane Srbije, ali i te predstavnike tog dela opozicije – da li je ovakva postavka stvari viđena igde u svetu i šta možemo od tog dana da očekujemo? Dobro je da na vreme diskutujemo o ovim stvarima i da na ove stvari sugerišemo, jer 3. april će brzo doći, desiće se izbori, građani će odlučiti prema svom razmišljanju, svom viđenju za koga će se opredeliti. Ali sve veća histerija u redovima tog dela opozicije koju predvodi Dragan Đilas jasno pokazuje da su oni svesni da na tim izborima ne mogu da pobede, ali da će ovako jeftinom manipulacijom, pokušajem da izazovu nekakvo nasilje, želeti da umanje taj izborni rezultat i da Srbiju uvedu u nekakav haos.

Za sam kraj, želim da pozovem građane Beograda, građane Srbije da 3. aprila izađu na izbore i da prilikom glasanja se vode samo jednom mišlju ko je taj i ko je ta stranka koja njima i njihovoj porodici može da obezbedi bolje sutra i bolju budućnost.

Ko je ta stranka i ko je taj čovek, koji je do sada svojim rezultatima ispunjenim obećanjima, kao i zalaganjem omogućio da svi mi zajedno kao građani Srbije živimo bolje, živimo ponosnije? I, ko je taj čovek i koja je to stranka, koja zbog svega do sada urađenog ima legitimitet i može da traži poverenje građana da nastavimo u smeru u kojem danas idemo? Ako sve to građani budu uzeli u obzir ja sam uveren da politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS može očekivati ubedljivu pobedu i da onda svi zajedno nakon tih izbora u novom sazivu, u novom ruhu nastavimo da radimo još jače, još bolje u interesu naše zemlje i sve one dece i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da današnji dnevni red je za svakog od nas kao narodnih poslanika vrlo interesantan, ali daje nam i jednu dozu ponosa što ćemo biti u prilici da danas izglasamo jedan ovakav zakon i da na taj način omogućimo mladima od 16 do 29 godina da dobiju tih 100 evra kao jedan mali vid pomoći svoje države.

Mislim da su kolege narodni poslanici u proteklom periodu u svojim izlaganjima jasno istakli koliko je ovo i važno, ali koliko sam ovaj čin pokazuje ekonomsku stabilnost i snagu naše zemlje.

Mislim da mi kao narodni poslanici danas možemo biti ponosni na sve ono što je urađeno u protekle dve godine od kako smo mi u mandatu, nešto manje od dve godine, ali isto tako, svi mi kao predstavnici SNS izuzetno smo ponosni na rezultate koje je Vlada SNS, pre svega predsednik naše stranke Aleksandar Vučić, od 2014. godine stvarao i postizao i rezultate koje smo svi zajedno kao jedan veliki tim sa našim građanima stvorili jeste baš ono čemu politika u suštini i služi i zašto je politika i bitna, a to je da se borite svaki dan za bolji život građana svoje zemlje.

Mislim da i kao narodni poslanici, iako je ovo prvo zasedanje u ovoj godini, moramo i da se osvrnemo na sve ono što se dešavalo u proteklom periodu i da jasno pokažemo kakva je to razlika između perioda vlasti SNS i ljudi koji danas čine neki novi režim DS, opet okupljeni oko Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i cele te klike, koja ne nudi nikakvo novo rešenje, ne nudi nikakvu drugačiju politiku, niti želi da se takmiči sa tim koliko će oni novih kilometara autoputeva napraviti, koliko će fabrika otvoriti ili koliko će novih radnih mesta obezbediti. Ne žele da učestvuju u takvoj jednoj diskusiji i polemici, iz prostog razloga što su i sami svesni da kada su oni bili na vlasti, kada su oni bili u prilici da urade nešto dobro za građane Srbije, nisu apsolutno ništa uradili, već su jedino vodili računa o sebi i svojim džepovima i džepovima svojih saradnika.

Da je sve istina što govorim potvrđuje i podatak da je najbliži saradnik Dragana Đilasa, zamislite, postao vlasnik jednog tima u engleskoj Premijer ligi „Sautemptona“, kluba koji ima veliku reputaciju u Engleskoj, ali i u samom svetu, ali isto tako, moramo naglasiti da je engleska liga i najgledanija liga na svetu, pa kada uzmete samo taj podatak da je čovek koji je bio najbliži saradnik gradonačelnika Beograda, bivšeg ministra, jednog od najistaknutijih funkcionera DS Dragana Đilasa, sebi omogućio da kupi jedan fudbalski klub, postavlja se pitanje – šta to može onda još Dragan Đilas da kupi sa svim onim parama koje je otuđio od građana i Beograda i Srbije?

Ono što je mnogo bitnije, a naslanja se na sve ovo o čemu ja pričam, jesu konkretni podaci koji pokazuju kako se živelo do 2011. godine, a kakva je situacija danas. Nezaposlenost 2011. godine je bila iznad 23%, dok je ove godine, tačnije 2021. godine, ona negde ispod 9%.

Ako pričamo o prosečnoj plati, to su moje kolege pominjale u svojim izlaganjima, moramo uvek da naglasimo da je prosečna plata u tom periodu, dakle, kad su svi propadali, kada su građani ostajali bez posla, na ulici, kada je svako bio samo siromašniji, Dragan Đilas je stvarao svoju imperiju zajedno sa tim Šolakom, a građani su tada radili za prosečnu platu od 330 evra. Godine 2021. u decembru prosečna plata će iznositi iznad 600 evra.

To vam samo pokazuje kako odgovornom politikom, kako pametnim vođenjem finansija, ali isto tako odgovornim planiranjem svakog troška, investicija dolazite do drastičnog uvećanja i poboljšanja životnog standarda svih građana u našoj zemlji.

Ako želimo da pričamo i o minimalnoj zaradi na koju se često pozivaju ovi predstavnici bivšeg režima, ne možemo a da ne istaknemo da je minimalna zarada u tom periodu bila negde oko 150 evra. Danas je ona iznad 300 evra i nastaviće sa rastom.

Svi ovi podaci samo jasno pokazuju koliki je napredak naša zemlja ostvarila u periodu od samo 10 godina. Kad kažem samo, moram to da naglasim iz prostog razloga, da smo imali odgovornu vlast te decenije kada je režim DS vladao na svim nivoima i upropašćavao nađu zemlju, možemo samo da se zapitamo gde bi naša Srbija danas bila.

Međutim, pojedini političari iz tog perioda, ne mogu reći baš svi, ali pojedini političari iz tog perioda, a opet svi zajedno u timu DS, pa sada opet u različitim strankama, ali opet u jednom frontu danas žele da obmanu građane da se predstave kao nekakva nova opcija, sve sa razlogom da bi dobili još jednu šansu da sebe učine što bogatijima i da svoje poslovne imperije dodatno uvećaju.

Meni je drago što smo mi u prilici danas da svedočimo i istorijskim podacima, a oni se ogledaju u tome da smo prošle godine, dakle 2021. godinu završili sa čak 3,9 milijardi evra direktnih stranih investicija. Ako uzmete u obzir da se u poslednje dve godine, godine pandemije korona virusa, da kada je ceo svet zahvatila velika kriza i kada zemlje članice EU beleže veću nezaposlenost i kada ljudi ostaju bez posla, u našoj zemlji se i otvaraju i fabrike, ali se i postavljaju kameni temeljci za neke buduće fabrike.

Da govorimo istinu, u prilog tome govori podatak da smo samo prošle godine kroz nove fabrike i radna mesta obezbedili posao za 12.490 ljudi, pa samo želim da postavim pitanje predstavnicima bivšeg režima - koliko su to oni radnih mesta otvorili dok su bili na vlasti? Ne mogu da se pohvale tim podatkom jer je njihovu vlast obeležila katastrofa, hiljade fabrika zatvorenih, više od pola miliona ljudi koje su ostavili na ulici i bez posla.

Kada pričamo danas o mladim ljudima i o ovoj pomoći od 100 evra, znate sećam se jako dobro kada nam je ta njihova vlast obećavala onih čuvenih 1000 evra. Naravno, kao i sve što su tada pričali, obećavali, ostala je gola neistina i laž. Sada, s podsmehom posmatraju ovu pomoć za mlade od 100 evra i kažu da to nije ne znam kakva cifra. Možda za njih, ne možda, sigurno za ljude koji imaju milione razbacane širom sveta i koji se voze automobilima i džipovima koji vrede više od stotinu hiljada evra, to i nije neka cifra. Ali, nije sve u onom materijalnom, nije sve u tih 100 evra. Ima nešto u tome što jasno pokazuje opredeljenje Vlade Republike Srbije i politike SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da se pomogne mladim ljudima makar na taj način.

Sve ono što danas radimo i zakone koje smo i mi kao narodni poslanici usvajali u proteklom periodu su baš u interesu građana Srbije i baš u interesu i tih mladih ljudi, jer je politika SNS da želimo da naši ljudi, naša budućnost, generacije koje dolaze i naša deca ostanu u svojoj zemlji, da ovde rade, ostvaruju se i da na taj način našu zemlju dodatno unapređuju.

Znam da će 2022. godina biti puna izazova i znam da mnogi ljudi ne žele da vide našu zemlju ni jaku ni stabilnu. Jaka i stabilna Srbija smeta mnogima, ali pre toga i iznad svega toga, mnogima smeta nezavistan državnik kao što je Aleksandar Vučić. Pritisci kojima je on izložen su neverovatni. Ali, sve dokle god narod u našoj zemlji podržava tu odgovornu politiku, ja se ne brinem se za Srbiju.

Zato ću kao i moje kolege narodni poslanici pre mene pozvati građane da u nedelju izađu na referendum i podrže taj referendum, glasaju za „Da“, iako ih mnogi obmanjuju, iako i dan-danas imate stranke opozicije koje iznošenjem gomile neistina i laži pokušavaju da sabotiraju i taj referendum. Ja pozivam građane da misle svojom glavo i da veruju u činjenice i da budu svesni da referendum nema nikakve veze ni sa Rio Tintom, ni sa promenom preambule, nema nikakve veze ni sa čim od onog što im na dnevnom nivou pričaju predstavnici bivšeg režima DS, a pre svega Dragan Đilas.

I za sam kraj, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, 3. april je jako blizu i mislim da u narednih nekoliko nedelja agresivna kampanja što lažnih ekologa, što propalih političara, prebogatih tajkuna će se zaoštravati.

Ja ću i ovu priliku iskoristiti da pozovem građane da već danas počnu da razmišljaju o tome gde je naša Srbija bila pre sedam ili osam godina i gde se danas nalazi i da samo uzmu u obzir ovo o čemu sam ja pričao i moje kolege i da se prema tome rukovode tog dana kada budu izlazili na izbore.

Ja sam uveren da ćemo 3. aprila još jednom pokazati da većinska Srbija podržava napredak i razvoj Srbije, veće plate, veće penzije, veću šansu i bolju perspektivu za sve mlade ljude, ali sam isto tako i ubeđen da će ljudi koji jedino brinu za svoj interes i za svoj džep pokušati taj rezultat na neki način da umanje ili da ga ponište.

Zato, poštovani građani Srbije, razmišljajte već danas i prema tome se vodite za koga ćete glasati 3. aprila. Ako uzmemo u obzir sve ostvarene rezultate, sva ispunjena obećanja, kao i viziju koju imamo kao SNS i koju ima predsednik Aleksandar Vučić, uveren sam da ćete tada odlučiti i svoj glas dati SNS.

S toga, poštovana ministarka, kao predstavniku Vlade, želim vam još mnogo dobrih i ovakvih zakona koji će biti u interesu građana Srbije i da u narednom periodu svi zajedno, kao jedan veliki tim, stvaramo još lepše i još bolje mesto za život sve naše dece i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je i ovaj prethodni krug replika pokazao, u suštini, koliko predstavnici SNS sa jedne strane široko posmatraju celu situaciju i celu diskusiju, a koliko opet i predstavnici jednog dela opozicije vide ovo kao temu ili poligon za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Ono što mene buni već neko vreme, a prikazuje se i sada, jeste da smo do pre nekoliko, hajde pre više meseci, ali sigurno do pre godinu dana, bili konstantno napadani, da smo mogli u određenim medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa da čujemo kako to SNS utiče na izbor sudija i tužilaca i kako se svi mešamo u to. To su obrazlagali time zato što se to sprovodi u Skupštini, gde SNS ima apsolutnu većinu.

Sada kada smo u situaciji da se to menja, sada imate paradoksalnu situaciju da vas predstavnici opozicije kritikuju i za to. Sada prosto se nameće pitanje šta hoćete i da li uopšte postoji nešto što je za vas dobro na ovaj ili onaj način, odnosno da li ono što ste do pre neki dan ili pre neki mesec kritikovali, sada kada se menja opet kritikujete, nećete ni da pohvalite.

Nalazimo se u paradoksalnoj situaciji da ljudi koji su bili i zalagali se da se promeni sistem izbora sudija i tužilaca, sada to ne žele i propagiraju nešto sasvim peto. To samo pokazuje kolika je neodgovornost i neozbiljnost političara koji predstavljaju opoziciju, ali pre svega jedan deo opozicije, ne želim da generalizujem sve, ali onih koji predstavljaju bivši režim.

Kad su bili u prilici da nešto odlučuju, da nešto menjaju, uradili su sve kontra od onoga za šta se danas zalažu i uradili su sve na štetu pre svega građana Srbije.

Još jedna stvar koja mi je jako čudna i nekako ne mogu da razumem to kao bilo čiji argument, ovde smo često bili u prilici da čujemo kako zasedanja Skupštine više liče na glavni odbor ili partijski sastanak SNS, kao da na taj način želite nama nešto da stavite na teret.

Apsolutno ne vidim potrebe za to, zar mi treba da se osećamo sada krivima što smo zabeležili takav izborni rezultat i što imamo toliki broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini? Da su neke druge opozicione stranke, pre svega smogle hrabrosti da izađu na izbore i da u toj jednoj fer utakmici se izbore za mesto u ovoj Skupštini, verovatno bi bilo više opozicionih narodnih poslanika.

Samo mi nije jasna želja pojedinih predstavnika opozicije da nam to stavite na teret i da se mi osećamo krivim zbog toga. Apsolutno niko od nas se ne oseća krivim i apsolutno smo ponosni na taj rezultat.

Takođe mi je čudno da pričamo o tome da neko upotrebljava termine za narodne poslanike kakvi god da su oni i na taj način se uspostavlja jedna ista mantra koja se sada već ponavlja više od godinu dana da svako ko ne misli isto kao Dragan Đilas ili Vuk Jeremić, misli svojom glavom i bori se za interese Srbije i njenih građana na svaki način mora se omalovažiti ili uniziti nekakvom degradacijom, kao što smo malo pre bili u prilici da čujemo.

Ono što je danas meni interesantno, a pričali smo, poštovani gospodine Pantiću, i prošli put kad ste bili ovde, jeste ono što muči sve nas pre svega kao obične građane. Mislim da ste u diskusijama i poslednji put kad ste bili ovde, a i danas, mogli da čujete koliko je ostalo tih nekih afera, skandala koji nisu dobili neki svoj finalni čin.

Znate, mi i danas u 2021. godini, što je meni skandalozno, pričamo o toj reformi pravosuđa iz 2009. i 2010. godine koja je ostavila najdublji trag i zbog čega smo mi danas u takvoj situaciji da imamo i milione nerešenih predmeta, ali i da građani nemaju puno poverenje u pravosuđe. Znate, postavlja se pitanje, to običan čovek pita – kada će neko odgovarati za to?

Čuli ste i sami, više puta smo ovde ponovili, hiljadu ljudi u jednom danu bezu opravdanje, bez razloga, bez obrazloženje ostane na ulici. I sami ste od nas mogli da čujete, pa i ovde smo pokazivali ta dokumenta, gde u određenoj opštini u Srbiji u donjem levom uglu stoji pečat DS, a u donjem desnom uglu pečat te lokalne samouprave i tako ode predlog za sudiju. Ono što je u njegovom CV najbitnije ili ono što je u njegovoj biografiji najbitnije jeste titula koju je imao u DS. Onda se građani sa pravom pitaju – zašto je to tako bilo tada i da li će neko za to odgovarati?

Često sam u kontaktu sa građanima, da li su to prijemi građana, da li je to razgovor negde na ulici, evo i danas smo bili u prilici da razmenimo i ideje i sugestije i predloge, ali i mišljenja sa građanima ovde u Knez Mihajlovoj i baš je jedno od pitanja bilo – da li će i kada će neko odgovarati za sada već čuvenu priču o pretplaćenom mostu na Adi?

Neverovatno je da je jedan čovek apsolutno nedodirljiv u ovoj zemlji, a to je Dragan Đilas. Samo četiri afere o kojima se priča naširoko za koje su i nadležne državne institucije prikupljale dokaze, sugerisale, pokazivale da se radi nešto mimo zakona, nisu dovoljne da taj čovek jednom već samo izađe pred sud i iznese makar svoju odbranu. Ne pričamo sad da li će biti osuđen ili neće, pošto on to tako pokušava da upakuje, jel te njemu je neko već unapred presudi, ali da li je moguće da vi konkretno u aferi za most na Adi, tadašnja gradska vlast da preko dva miliona eva za neku firmu koja se bavi proizvodnjom i servisiranjem brodova, a grad Beograd nema ni jedan brod u svom vlasništvu? Koji smo to brod kupili? To su podveli pod konsultantske usluge. Šta ste se sa njima dogovarali ljudi? Oko čega? Zašto te pare?

Afera Bulevar kralja Aleksandra – šest miliona evra preplaćeno. Tender mimo svakog zakonskog pravila, niko obavešten ko je dobio. Tek nakon nedelju dana su javili drugoj firmi da nije dobila taj posao. Dnevnici nisu vođeni kako treba. Atesti na uređajima nisu urađeni i nikom ništa.

Dodatnih šest miliona evra za podzemne kontejnere. Upravni odbor ne zna da će se raditi podzemni kontejneri. Dakle, Upravni odbor „Gradske čistoće“ nema pojma o tome, ne donesu nikakvu odluku. Pare se izvuku, plati se, a tek onda se radi projekti gde će se postavljati ti podzemni kontejneri.

To je neverovatno da danas ti ljudi koji su u tom periodu vodili grad Beograd, a i celu Srbiju, dakle ovaj obnovljeni režim DS sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremiće, Borisom Tadićem i ostalom svitom, opet pretenduju na vlast misleći da su građani ovo zaboravili.

Nešto što je najbolji pokazatelj njihove osionosti i drskosti jer su videli da im sve to prolazi jeste i nabavka onih čuvenih 30 „Španaca“, tramvaja koje sada retko gde možete i da vidite. Iste te i bolje i kvalitetnije tramvaje su u Debrecinu plaćali milion i 800 hiljada evra po komadu, kako se to kaže. Beograd ih je plaćao 2,2 miliona evra. Samo na tih 30 tramvaja razlika vam je 12 miliona evra.

Da vam ne pričam da su stručnjaci tada objašnjavali da je ugovor štetan i da nam nisu potrebni. Zašto? Pa zato što smo u tom periodu imali nesposobnu gradsku vlast koja šine za tramvaje nije nikada ni servisirala, niti menjala, niti adekvatno čuvala i pazila, pa su nam ispadali ti španski tramvaji jer su bili dovoljno niski da zakače u određenim krivinama, pa se kasnije nisu ni služili.

Da ne govorim o tome da je, čini mi se, far koštao 10 hiljada evra za taj tramvaj pa kada su videli da ne mogu ni da dođu do tih rezervnih delova, onda su se stručnjaci, pazite sad, dosetili da penzionišu nove tramvaje, njih pet da drže u garaži i onda ga čerupaju kako koji deo se pokvari i onda skidaju sa ovih novih. Onda nije ni čudo što građani pitaju da li će i kada neko zbog svega ovoga odgovarati.

Uveren sam da će ljudi o kojima danas diskutujemo i o kojima smo diskutovali u nekom proteklom periodu dati sve od sebe i da će raditi u skladu sa zakonom u interesu građana Srbije, ali postavlja se pitanje – šta će i kako će ovaj deo opozicije činiti u narednom periodu i kakav će pritisak vršiti upravo na te ljude kada imate jednu stranku ovog Vuka Jeremića koja usvoji rezoluciju o revanšizmu. Sada vas pitam, ja nisam pravnik – objasnite mi, molim vas, kako to oni misle da izvedu i šta znači ta rezolucija o revanšizmu? Kažu – oduzimaćemo frekvencije televizijama koje se nisu ponašale u ne znam kakvom skladu. Kako, na koji način, koji je zakonski osnov? Kaže – svi će odgovarati.

Sada ćete doći na ulicu gde nekog prepoznate ili na adresu i hapsiti nas – zbog čega? Šta znači taj revanšizam i kakva se to poruka šalje ljudima danas i koji vrše pozicije u pravosuđu, ali i ljudima koji se danas bave politikom? Da li to znači da niko od nas koji ovde sedimo u parlamentu se moramo osećati ugroženo? Ja nisam prekršio nikakav zakon nikad, ali nikad. To me neće sačuvati jer će Vuk Jeremić da mi se osveti. Samo pitam – kako i na koji način, a da je u skladu sa zakonom?

Mnogo ostavljamo pitanja otvorenih nažalost jer nam i dalje ti ljudi koji su upropastili našu zemlju danas drže slovo i predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu i misle da su oni Bogom dani i da samo njima pripada vlast.

Poštovani gospodine Pantiću, ja ću sa ovim završiti, moje kolege su o tome pričale, referendum će biti prvi ispit i slažem se sa kolegama koje su rekle da li će referendum proći ili ni – neće to biti poraz ili pobeda SNS, ali će u tom trenutku pokazati kako će se jedan deo opozicije odnositi i prema državi i prema tom referendumu.

Sada postavljam jedno pitanje svima nama kao društvu – ako imamo ovakve najave četiri meseca pred izbore, šta će se dešavati pred same izbore, u toku izbornog dana i u izbornoj noći? To je ono o čemu svi moramo da razmišljamo jer ljudi koji imaju toliko para, pokradenih od građana Srbije, a svesni da nemaju podršku, su spremni na sve. Zato predloženim kandidatima želim mnogo uspeha u poslu, ali im pre svega želim punu nezavisnost i da budu otporni na pritiske koji će im taj deo opozicije, predvođen

Draganom Đilasom, ovim Jeremićem i tom celom ekipom, stvarati u pokušaju da za sebe izboksuju nešto bolje ili nekakav politički poen više.

Za sam kraj, građanima Srbije bih poželeo, pošto se već približavamo i kraju godine, verovatno je ovo moje poslednje obraćanje u ovoj godini, poželeo bih pre svega mnogo zdravlja, sreće, uspeha, napretka u 2022. godini, a mojim kolegama, stranačkim saborcima, još jedan uspešan izborni proces, jer rezultate koje smo postigli svi zajedno, ispunjena obećanja koja smo dali, pa, samim tim i radom ostvarili, ali i vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nam garantuje da ćemo za naše građane, našu decu i sve generacije koje dolaze raditi u još bolje i još većem interesu za bolje sutra naše zemlje, naše Srbije.

Hvala vam, i živela Srbija!

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstava, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih da se osvrnem i na ovaj krug diskusija i replika, ako to tako možemo da definišemo, i naravno da ću se saglasiti sa svojim kolegom, gospodinom Vukom Mirčetićem koji je u suštini razjasnio sve zamerke koje smo ovde mogli da čujemo.

Ali, neverovatno mi je da ljudi koji žive u našoj zemlji ne mogu da shvate da od inicijative „Otvoreni Balkan“ upravo Srbija ima najveće koristi i naš je najveći interes, kao najjača ekonomija i najveće tržište, nama je u interesu da taj projekat što više zaživi, ali se slažem sa vama da je neophodno da se uključe i još neke zemlje iz okruženja kako bi kao to jedinstveno tržište bili još atraktivniji za investicije, kako sa istoka tako i sa zapada, apsolutno se slažem sa vama.

Takođe, ono što želim još da naglasim, znate, kada vodite politiku državnički i kada ste u poziciji u kojoj se sada nalazi Aleksandar Vučić, svojom nezavisnom politikom i odlučivanjem, samo vođenjem interesa građana Srbije ne možete da odbijete bilo koju investiciju.

Mi smo zemlja koja je jako dugo propadala, venula, bila upropašćavana do 2012. godine i bili smo na rubu bankrota i nemamo taj luksuz da sada biramo ko će investirati u našu zemlju. Svako ko poštuje zakone naše zemlje, ko se čvrsto drži zakonskih propisa i regulativa je poželjan investitor.

Mislim da oko tih stvari moramo biti jedinstveni, jer nije dobro da šaljemo poruku stranim investitorima da će neko kada dođe na vlast ili kada dođe do promene vlasti, neko te investitore blokirati, sabotirati ili šta više u krajnjem slučaju, kao što to kaže Dragan Đilas, oterati iz naše zemlje.

Dakle, mi smo zemlja u kojoj je neophodno još više radnih mesta, investicija još više, jer na taj način samo možemo ojačati i našu ekonomiju, ali obezbediti bolje sutra svim građanima.

Ono što takođe želim da istaknem, ta politika gde mi moramo da se odreknemo nečega ili nekoga je davana prošlost i mislim da su je političari najčešće koristili, iskorišćavali za sitno politikanstvo koje bi im u nekom trenutku obično pred izbore donelo koji poen više, odnosno koji glas više.

Mislim da je ta politika jako neodgovorna, gde ćemo zarad nečijih srećnih ušiju, kako to narod kaže, slati opasne i otrovne političke strelice usmerene ka svakome samo da bi zadovoljili nekakav sitan politički interes.

Politika SNS je vrlo jasna. Mi se nalazimo na evropskom putu, ali isto tako sarađujemo, imamo prijatelje i na istoku i na zapadu, i što bi rekli, i na severu i na jugu, jer je konačno danas Srbija u poziciji da bude nezavisna, da se u njoj pitaju samo građani Srbije i da oni odlučuju šta je to dobro za njih. Tako da najbolje odlučivanje će biti 3. aprila kada će građani jasno moći da se odluče kakvu to politiku žele, ali pre svega kakvu Srbiju žele u narednom periodu.

Što se tiče samog seta zakona koji se danas nalazi pred nama, mislim da je ministar Siniša Mali izneo suštinu i ne može ni jedan zakon posmatrati nezavisno, svi su u vezi jedan sa drugim, ali ono što je njima zajedničko to je bolji život građana Srbije.

Ne mogu nikako da svoje izlaganje počnem ili završim, a bez da se osvrnemo na to da je sve ovo posledica, i danas što imamo kao stabilnu ekonomiju i kao razvoj naše zemlje, jeste upravo rezultat one finansijske konsolidacije koju smo imali 2014. i 2015. godine kada su, priznaćemo svi, te bolne reforme koje je sprovodio današnji predsednik, Aleksandar Vučić, dovele do toga da danas imamo konačno jaku i stabilnu ekonomiju.

Za ljude koji su zaboravili podsetiću vas da je naša zemlja u tom periodu bili pred bankrotom, da smo finansijski bukvalno bili bačeni na kolena i da je zemlja tada ličila na mesto, tačnije naše finansije, na mesto gde je zahvatao iz tog budžeta, iz te kase ko je kako stigao. Obično je taj novac završavao na privatnim računima i na računima privatnih firmi, dok je narod u to vreme ostajao bez posla i jedva sastavljao kraj sa krajem.

Činjenica da je sve to istina pokazuje i podatak da je u to vreme zatvarano više hiljada fabrika, da je čak 500 hiljada ljudi ostalo na ulici. Takva vremena ne smeju više nikada da se ponove i jasna je politika SNS da se uvek i na svakom mestu i svakoga dana borimo za bolje sutra građana Srbije.

Da smo na dobrom putu i da dobro stojimo u ostvarivanju tog plana pokazuje činjenica da je najveća stopa rasta u Evropi, da smo jedna od zemalja koja ima najveću stopu rasta u Evropi gde je taj rast izmeren od 7%. To jasno pokazuje koliko naša ekonomija raste iako se i mi kao i sve ostale zemlje u Evropi, pa i u svetu suočavamo sa ovom korona krizom.

Takođe, ono što je jako bitno naglasiti da te 2020. godine kada su sve ekonomije se bukvalno u Evropi slamale, Srbija je ostala stabilna, ostala je jaka i naša ekonomija je zabeležila jedan od najmanjih padova, dakle 0,9% u celoj Evropi. Tu se moglo videti koliko su naše mere koje smo tada sprovodili, ali koliko i odgovorna politika dovodi do jačanja naše ekonomije čak i u toj kriznoj 2020. godini.

U prilog tome govori i podatak da su zemlje širom Evrope povećavale nezaposlenost, kada kažem povećavale, nisu svesno, već je priroda ekonomije takva, dakle ljudi su ostajali bez posla dok se u našoj zemlji nastavljene investicije, pa smo tako te godine otvorili više od 60 hiljada radnih mesta.

Složiću se sa nekim od govornika koji je diskutovao pre mene, neće niko da investira u zemlju u kojoj nema jake i stabilne situacije, ali pre svega neće niko investirati tamo gde država ne stoji iza svakog projekta kao garant svega što država svojim zakonima propisuje, ali pre svega omogućava.

Zato su i putevi, pruge, brze saobraćajnice nešto što je nama neophodno da bismo se ubrzano razvijali, da bi privukli još veći broj stranih investicija koji će zaposliti građane u našoj zemlji, ali i garantovati svetliju budućnost svim onim generacijama koje dolaze.

Takođe, jako je bitno naglasiti da u prvih deset meseci ove godine imali smo čak tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija, nešto što je do pre možda pet ili šest godina bilo nezamislivo i nešto što je sada postala normalnost. Vidite i da se ne pravi nikakva fama, niti nažalost mediji o tome izveštavaju što više objektivno, jer je postalo normalno da predsednik Aleksandar Vučić negde otvori fabriku ili postavi kamen temeljac. Ja kao deo SNS ponosan sam na to, jer smo došli u situaciju da je normalno da nam se na nedeljnom nivou otvaraju fabrike.

Složićete se da je to bilo nezamislivo u nekom ranijem periodu, ali da smo imali paradoks gde je bilo nažalost normalno da nam se na nedeljnom nivou gase fabrike i da na stotine hiljada ljudi ostaje bez posla. To smo bili u prilici da proživljavamo u periodu vlasti režima DS ili onih ljudi koji danas predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu, a oličeni su u imenima Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i ostalih.

Paralelno sa tim, naša ekonomija se razvijala i jačala je i konkretno što se tiče plata i minimalnih zarada, radi građana Srbije želim samo da naglasim, i to je kolega Mirčetić jasno istakao, dakle, u nekom periodu do 2012, 2013. godine prosečna plata je bila oko 300, 330 evra, a mi imamo sada tendenciju da ona bude i preko 600 evra. To je samo još jedan od garanata da će ono što obeća predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS jeste onaj program „2025“, znate i sami kolike su tada predviđene bile plate u visini od 900 evra i prosečna penzija kolika će biti. Ali ovo samo naglašavam uz prostog razloga što želim da građani Srbije kroz ove primere koliko politika SNS, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića znači dato obećanje – ispunjeno obećanje. Takvih primera imamo mnogo. Mislim da ovo o čemu danas raspravljamo govori u prilog tome.

Znate, kada govorimo o infrastrukturi, nezamislivo je bilo do 2012. ili 2013. godine da pričamo da se radi 10 magistralnih puteva ili da se u Beogradu renovira 10 ulica, a danas imamo situaciju da se radi i gradi 10 auto-puteva, i to je nešto što u jednom jako kratkom primeru pokazuje gde je Srbija danas, a gde je Srbija bila do te neke 2012. ili 2013. godine.

Ono što je za mene posebno interesantno jeste nešto što se desilo juče i što vidim da danas određeni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa prenose kao glavnu vest jeste nastup tog čoveka koji je i dalje odbornik u Skupštini grada Beograda, a koji juče izneo neke frapantne podatke, ne znam odakle je došlo do njih, ali zabrinjavajuće je što na tom primeru možete videti kako ljudi danas doživljavaju politiku, a podržavaju Dragana Đilasa ili su njegovi funkcioneri.

Naime, juče smo bili u prilici na Skupštini grada da usvojimo budžet koji je istorijski i ovo pričam samo iz prostog razloga što Dragan Đilas uporno izbegava odgovornost za sve ono što je činila DS do 2013. godine. Izbegava tu odgovornost pričama da je on bio samo gradonačelnik i da nije mogao da utiče ni na šta. Konkretnim primerima danas želim da objasnim građanima Srbije da ono što je radio u Beogradu namerava da radi i na nivou Srbije, samo ako mu se ukaže prilika.

Čuli smo, naime, da je on nezadovoljan kako je budžet grada Beograda raspoređen, ali samo ću građanima objasniti da je budžet grada Beograda od milijardu i 365 miliona evra najveći budžet u istoriji grada Beograda. Dok nam je Dragan Đilas odlazeći sa vlati ostavio dug od milijardu i 200 miliona evra duga. Podatak koliko se danas rukovodi dobro finansijama grada Beograda, kao i finansijama Republike Srbije pokazuje i podatak da je dug sveden od tih milijardu i 200 miliona evra na svega 280 miliona. Dakle, paralelno što se razvija Beograd i što se obezbeđuje dodatni novac za nove projekte, za nove infrastrukturne projekte i razvijanje svakog dela grada Beograda, uspešno se vraćaju njegovi dugovi.

Druga stavka koja je posebno iziritirala građane tiče se vrtića i tiče se investicija u naše najmlađe sugrađane. Kaže čovek da nijedan novi vrtić nije izgrađen, iako je to katastrofalna laž, u Beogradu će do 2023. godine biti izgrađeno sve ukupno negde oko 25 novih vrtića, ali podatak koji dodatno objašnjava koliki je nemar bio u gradu Beogradu u tom periodu je činjenica da nas je tada gradska vlast koju je predvodio Dragan Đilas oštetila 15.000 porodica duplo im naplaćujući vrtiće. Na taj način je oštetio te porodice i te porodice su, naravno, tužile grad Beograd i na konto tih tužbi ova gradska vlast je do sada vratila skoro četiri milijarde dinara, to vam je negde oko 34-35 miliona evra, što vam u prevodu znači dodatnih između 15 i 20 novih vrtića. Samo se postavlja pitanje dokle ide to licemerje Dragana Đilasa, kada čovek koji je kada je bio u prilici, ako ćemo to posmatrati na ovom mikronivou, odnosno u gradu Beogradu, ako već neće da preuzme odgovornost za celu Republiku Srbiju i režim DS, mogao nešto da uradi, a sve je uradio nasuprot interesima građana Beograda.

Takođe, posebno što je ostavilo gorak ukus svima nama jeste da je prozvao i ovu gradsku vlast, ali isto tako i republičku vlast da nemaju da se pohvale nekakvim rezultatima i novim projektima, a pazite sad, dok je on bio gradonačelnik, eto, on je baš u ovom periodu u jednoj novogodišnjoj večeri otvorio Most na Adi. O tom Mostu na Adi i koliko je tu para oprano mislim da smo više puta govorili. Ne želim više da se osvrćem na to, već želim da nadležne institucije obavljaju svoj posao i neću trošiti mnogo vremena na to, ali ću samo građanima Srbije objasniti kako to Dragan Đilas zamišlja.

Naime, radi lične promocije svoje i zbog nedostatka bilo kakvog projekta kojim bi se podičio, da je otvoren, uspešno realizovan, histerično i na silu je želeo da se taj most otvori u novogodišnjoj noći, dakle, novogodišnje veče da počne sa otvaranjem novog mosta. I građane Beograda, ali i građane Srbije to njegovo otvaranje mosta je koštalo devet miliona evra. Devet miliona evra su građani platili njegovu šetnju, kako on sam kaže, nije bilo ništa svečano, samo smo prošetali. Devet miliona evra je koštalo to da se Dragan Đilas slika na tom mostu, uz onaj silni vatromet i da ga otvore u novogodišnjoj večeri, iako nije imao nijednu jedinu dozvolu, nijedan jedini papir da se taj most pusti u korišćenje.

I za sam kraj, poštovani građani Beograda, ali pre svega cele Srbije, ovi zakoni koji se danas nalaze pred nama garancija su da i u narednom periodu politika SNS i Aleksandra Vučića je jedina ona politika koja garantuje da će se naša zemlja razvijati i da će svaki deo naše zemlje dobiti onakav tretman onakav kakav zaslužuje i da ćemo i u narednom periodu moći da se ponosimo i novim putevima, novim prugama, ali isto tako i novim investicijama koji će zaposliti naše ljude i koje će obezbediti bolje sutra za sve naše građane.

Zato bih pozvao sve narodne poslanike da, naravno, podrže ovaj set zakona, ali isto tako i građane, pošto ne znam da li ću stići da se obratim još koji put u ovoj godini, pozvao bih pre svega građane Srbije da 3. aprila kada budu izlazili na birališta se rukovode tim glasačkim listićima onako kako se rukovode budžetom svoje kuće i da taj glasački listić posmatraju baš na taj način, jer ako to budu učinili, ja sam uveren da će politika SNS, koju pre svega trasira predsednik Aleksandar Vučić, još jednom pobediti, jer građani žele pre svega rezultate, ispunjena obećanja, ali i viziju i baš sve ono jedino što garantuje SNS i Aleksandar Vučić. Do tada želim mnogo zdravlja i uspeha svima i još mnogo ovako dobrih zakona za sve nas, za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo mi podržati ova predložena rešenja, ali poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, mislim da ste mogli da čujete iz izlaganja narodnih poslanika, mojih kolega u proteklom periodu, da ne kažem ceo dan, sa koliko problema se mi kao narodni poslanici susrećemo i koliko je ovo pitanje, u stvari mnogo dublje od samog kadrovskog rešenja. Verujem da ste pažljivo pratili sve ono o čemu smo pričali i da ćete se u velikom delu našeg obraćanja složiti se sa nama da su to realne stvari koje se dešavaju građanima Srbije, koje mi, pre svega, ovde i predstavljamo.

Ono što je interesantno jeste tema pritiska, pritiska na pravosuđe, ali ne od strane vlasti, što možete videti i što smo već definisali da ne postoji nikako, već od jednog dela opozicije koji pretenduje da se vrati na vlast, ali o tome ću govoriti nešto konkretnije malo kasnije.

Sada želim da se osvrnem na nešto što je mnogo bitno i zašto generalno građani Srbije nemaju baš neko poverenje u pravosuđe i to je nastalo, složićete se samnom, kolege su o tome danas govorile, onom katastrofalnom reformom pravosuđa, pričali smo o tome mnogo puta. Najbolji primer svega toga jeste i činjenica da su predlozi za određene sudije dolazile na istom papiru gde je u donjem levom uglu bio pečat DS i tog grada ili opštine na koji se nalazi, a u donjem desnom uglu je bio pečat opštine što je skandal i presedan sam po sebi.

Na žalost, preporuka za nekog sudiju je bila to da li je funkcioner DS ili nije, da li je blizak manje ili više, ili da li se može čak staviti pod kontrolu? Mi smo ovde čitali i zapisnike sa tih njihovih opštinskih odbora i kada čujete da vam ljudi koji su tako odlučivali o pravosuđu u našoj zemlji, danas drže nekakve lekcije i pokušavaju da nametnu svoje mišljenje kao jedino relevantno i kvalitetno, ne možete, a da se ne nasmejete.

Ono što želim posebno da naglasim, a to sam vam i u uvodnom delu rekao jeste pritisak. Ja sam uveren da će sudije o kojima danas diskutujemo i koje ćemo uveren sam, izabrati kasnije u toku dana, da će obavljati svoj posao profesionalno po savesti.

Međutim, ono što ja želim vama da poručim, a i tim ljudima, jeste da nikako ne smeju podleći pritisku kojem će biti izloženi, a to je sigurno. I tu upravo ovih ljudi koji žele da se vrate na vlast, o kojima smo pričali malopre, ali koji ne prezaju ni od čega i koji svakog onog ko ne misli kao oni ili nije možda dovoljno ekstreman u svom razmišljanju ili viđenju neke stvari su spremni da provuku kroz takozvanog toplog zeca i da ga satanizuju na svaki mogući način.

Zašto vam sve ovo govorim? U redu je da mi kao ljudi koji učestvujemo u nekom političkom životu naše zemlje i kao narodni poslanici budemo izloženi kritici i u redu je da diskutujemo, da razmišljamo različito, da ako ćemo već tako i da sukobljavamo mišljenje na različitim osnovama, ali sa različitim idejama, pre svega argumentima. Ali, nije normalno kada neke ljude koji su doneli mnogo toga dobrog našoj zemlji, da li u oblasti kulture, sporta, nauke, bilo koje oblasti i sferi društva, satanizujete samo zato što nisu čak za Aleksandra Vučića ili SNS, već samo podržavaju napredak naše zemlje.

Ovo vam navodim kao uvertiru za ono što ću vam sada ispričati, što je bogami šokiralo mnoge ljude sa kojima sam u kontaktu poslednjih dana. Prilikom otvaranje jedne japanske fabrike, tj. postavljanja kamena temeljca pojavio se i čuveni Dragan Stojković Piksi. Taj čovek se pojavio tu kako bi samo doneo još jedan doprinos, dao na težini cele te investicije i pokazao da mu je stalo do Srbije.

Tog dana i narednih nekoliko dana pripadnici bivšeg režima DS, pre svega mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa su danima i nedeljama satanizovali tog čoveka. Vređali ga najprimitivnije, nazivali ga botom, nazivali ga potrčkom Aleksandra Vučića iako je čovek samo došao da podrži nešto što je od opšteg dobra za našu zemlju.

Kako je prolazilo vreme i kako se videlo da ćemo u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo zavisiti od te utakmice u Portugalu, tih dana su ga prozivali i govorili – e pa sa kime si tikve sadio, tako ćeš i da prođeš, pa eto već smo ispali. Sećate se i kada je predsednik došao da pozdravi našu reprezentaciju u avionu da su tog dana odmah krenuli sa ismevanjem i Dragana Stojkovća Piksija i cele reprezentacije, pa su se pojedini njihovi funkcioneri radovali kada smo gubili sa 1:0. To ste mogli da vidite i na njihovim tviter nalozima kako su to proslavljali i sve je bilo u duhu toga – eto, kada sa malerom druguješ, tako ćeš malerozno i da prođeš.

Kada je došlo do tog preokreta, kada smo pobedili golom Mitrovića u 90-om minutu i kada smo otišli na svetsko prvenstvo, priča se okrenula i automatski su pokušali sebe da opere tako što su na silu počeli da hvale i Dragana Stojkovića Piksija, kao da ga do pre nekoliko sati nisu ti isti ljudi pljuvali.

Ovo vam sve govorim kao uvertiru onoga što se dešava iz mog ličnog ugla i po mom mišljenju, uz Nikolu Teslu, čoveka koji je možda najprepoznatljiviji svuda u svetu kada spomenete Srbiju. Radi se naravno o Novaku Đokoviću.

To je čovek koji je danas i juče u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a boga mi i u štampanim medijima njihovim opet izvrgnut nekakvoj satanizaciji. O njemu se sada pišu najgore moguće stvari, a razlog je samo taj što je čovek rekao da je apolitičan. O čemu se radi? U martu mesecu ove godine, Novak Đoković je postao i po još jednom parametru najbolji teniser svih vremena, iako je po mom mišljenju to bio mnogo pre toga.

Naime, u martu mesecu je proveo 311 nedelju na čelu ATP liste i ušao u istoriju i Beograd je želeo da mu se oduži na simboličan način. Naime, dvor, razne fontane, mostovi, različite institucije u gradu Beogradu su bile osvetljene bojama srpske zastave. Na Dvoru i fasadi Gradske skupštine su bili projektovani neki najbolji njegovi potezi i osvajanje turnira, njegov lik i zastava Srbije.

Kako je igrom slučaja, Novak Đoković u tom periodu bio u Beogradu, želeo je i on da dođe u Skupštinu grada. Naravno u Skupštini grada su ga dočekali ljudi koji su funkcioneri u gradu Beogradu, slikali se sa njim, ali to je najmanje bitno. Novak Đoković je to vreme proveo najviše sa ljudima koji su došli ispred, družio se, slikao se i taj period je posvetio onim ljudima koji svakodnevno navijaju za njega i podržavaju ga.

Gde nastaje problem? Isto to veče opet mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilas, opet njihovi aktivnosti na najgori mogući način vređaju tog čoveka, jednog od ljudi koji će zasigurno biti upisan u istoriji sporta kao jedan od najuspešnijih sportista na svetu u istoriji. Počinju da ga vređaju samo zato što je, zamislite, slikao se sa funkcionerima grada Beograd. U periodu koji je nastupio posle toga često je dobijao otrovne strelice, kao – eto, on bi mogao da se umeša u dešavanja u svojoj zemlji, zašto se ne oglašava, to nije u redu, nije nikakav patriota. Govore mu oni ljudi koji su svoj patriotizam pokazali tako što su opljačkali sve što se opljačkati može od građana Srbije.

Kada su počeli ovi protesti, kada su počeli aktivisti Dragana Đilasa, raznih Ćuta Manojlovića da istrčavaju na autoput i da blokiraju saobraćaj, on se oglasio jednim postom i rekao da čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja. Brže bolje su oni ljudi koji su ga do skora pljuvali, opet proglasili za heroja, proglasili za junaka, pa ste tako imali i situaciju gde oni slave i zloupotrebili opet tog čoveka u svoju političku korist, te pokušali da ga uvuku u sitno politikanstvo.

Mogli ste da pročitate - Đoković je uz nas, Đoković će da sruši Vučića, i na najmogući, odvratniji i prizemniji način iskoristili samo neku izjavu koju je čovek dao u datom trenutku, koja nema nikakve veze sa politikom. Dakle, to je trajalo samo 12 sati. Zašto 12 sati? Sutradan kada je čovek shvatio da ga u našoj zemlji, oni koji su upropastili Srbiju, koriste za sitno politikanstvo ne bi li na konto njegovog imena prikupili sebi glas više, oglasio se i istakao da nema nikakve veze sa političkim protestima, već šta više čovek je uvek bio apolitičan i da ne želi da učestvuje u tome.

Kako je to postavio na svojoj društvenoj mreži iste sekunde je Novak Đoković od heroja postao izdajnik, bot, kukavica i opet nešto najgore. Ovo vam sve govori kao klasičan primer pritiska kome su izloženi ljudi koji su se bavili i bave sportom i koji su doneli mnogo radosti našoj zemlji, a napadaju ih oni koji su doneli samo tugu građanima Srbije.

Ovo vam govorim, ne kao potreba da se odbrani ni Dragan Stojković Piski, pogotovo Novak Đoković, njima takva odbrana nije potrebna, niti želim da se moje izlaganje posmatra u tom svetlu, već da se posmatra samo kao vrsta pritiska kome je izložen svako ko neće da napada svoju zemlju i ko neće da učestvuje u ovom haosu koji oni uporno pokušavaju da izazovu i da ovo nije izolovan primer.

Kada govorimo o pritisku, i sa time ću polako završavati, jeste i ono što se dešava poslednjih dana, tiče se filma, filmske industrije, i pritiska na našu zemlju povodom tzv. genocida i navodnog genocida u Srebrenici.

Naime, proteklih par dana upinju se mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa da izvrše što je veći pritisak na RTS. Pazite sad to, da izvrše pritisak kako bi se na RTS prikazao film „Quo Vadis Aida“ ili „Gde ideš Aida“. To je film koji služi jednoj propagandi kojom se Srbija i srpski narod, po ko zna koji put, putem filma i serija jedne jako moćne industrije satanizuju i prave u negativce.

Nije teško utvrditi, možete proveriti i na internetu. Ja nisam bio lenj, pa sam se bavio malo filmskim naslovima i tematikom. Preko 100 različitih filmova i serija u sebi imaju konotaciju i radnju gde se Srbi i srpski narod prikazuju kao negativci. Egzaktni primeri su vam onaj „Peacemaker“, odnosno „Mirotvorac“, „Iza neprijateljskih linija“, „Snajperista dva“, imate niz filmova gde vam je radnja usmerena na to kako se pokušava sprečiti navodni genocid u Bosni koji sprovodi Srbija i srpska vojska.

Kada vam ovo pričam, ne pričam slučajno, zašto? Upravo je perjanica Dragana Đilasa, Marinika Tepić žena koja je u ovom domu bila potpisnik inicijative da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici i sve ovo vam govorim iz prostog razloga što ti ljudi sa kreiranjem atmosfere, nekakve negativne, i određenom vrstom pritiska pokušavaju da izguraju ono što je za njih bitno ili ono od čega bi oni imali koristi. Ovo vam je samo jedan u nizu primera.

Zato, poštovani gospodine Pantiću, moju diskusiju, molim vas razumite na pravi način i uputite ove reč podrške, pre svega, vašim kolegama da nikada ne podlegnu ovakvom pritisku, iako će njemu biti izloženi, jer ako može RTS, ako može Dragan Stojković Piski ili jedan najveći Novak Đoković, zašto to danas, sutra ne bi bio sudija kod koga možda dođe predmet koji će biti u vezi sa Draganom Đilasom, Marinikom Tepić ili bilo kim. Zakon je isti za svakog. Zakon ne štiti ni nas kao predstavnike pozicije, a ne bi smeo ni da štiti njih kao predstavnike opozicije.

Stoga, poštovani gospodine Pantiću ja sam uveren da će izabrane sudije raditi u skladu sa zakonom, da će odlučivati onako kako je slovom zakona propisano, a da će uvek i na kraju svega toga korist imati pre svega građani Srbije. Mi ćemo kao narodni poslanici uvek se truditi da kao jedan veliki tim sa Vladom, ali pre svega sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji tr….put uspeha i napretka radimo u interesu svih građana i da od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu, za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je i sama ministarka u svom uvodnom izlaganju rekla mnogo toga što sam i ja nameravao kao i predstavnica naše poslaničke grupe, gospođa Milanka Vukojičić, prinuđen sam da svoje izlaganje malo korigujem i prilagodim kako se ne bi ponavljali.

Svakako, ono što na samom početku želim da istaknem jeste činjenica da se pred nama danas nalaze jako važni zakoni, koji još jednom samo pokazuju koliko je ekonomska politika Srbije danas mnogo bolja, mnogo kvalitetnija, ali i koliko Srbija danas finansijski mnogo bolje stoji.

Kada govorimo o tome ne možemo se ne osvrnuti na činjenicu da je do ovakve finansijske situacije u našoj zemlji došlo isključivo zbog odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i one finansijske konsolidacije koja je nastupila dolaskom SNS na vlast 2014. i 2015. godine.

U prilog tome govori činjenica da iz godine u godinu imamo i sve više stranih investicija i da plate i penzije konstantno rastu.

Mislim da smo i mnogo puta baš plenumu tokom nekih prethodnih rasprava naglašavali koliko je ekonomska stabilnost od presudnog značaja za kvalitet života građana u našoj zemlji.

Izneo bih samo nekoliko podataka koji će to potvrditi, a to je činjenica da smo u prvih 10 meseci ove godine imali čak tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija, što je ogromna cifra i što samo pokazuje da je Srbija nakon 2012. i 2013. godine, tog perioda kada niko nije želeo da investira u našu zemlju ni jedan jedini evro, danas smo postali najinteresantnije mesto za investicije, kako sa istoka tako i sa zapada.

Ono što je interesantno građanima, jeste i podatak da i u doba pandemije, koja je zadesila ceo svet u vreme korona krize, u našoj zemlji se nastavilo da se gradi, da se izgrađuje, ali isto tako smo nastavili i da otvaramo fabrike i nova radna mesta, pa je tako, ne samo da smo sprečili rast nezaposlenosti, već smo otvorili i 60 hiljada novih radnih mesta, što je svojevrstan uspeh.

Međutim, kada govorimo o svim ovim podacima, ne možemo a da ne primetimo da koliko god Srbija beležila dobre rezultate i napredovala u svakom pogledu i smislu, da postoji jedan deo ljudi u našoj zemlji koji su manjina, ali nekako najekstremnija i u svojim zahtevima i u svojem delovanju koji predstavljaju bivši režim DS, koji na svaki način pokušavaju da te rezultate ospore, ali i da nekakvim iznošenjem kojekakvih neistina i laži bace blato ili ljagu na sve što je postignuto.

Današnji zakoni, opet kažem, moraću malo drugačije da pristupim svom izlaganju, pokazuju samo da i sve ono što je danas dobro izrečeno ovde za njih nije dobro i oni bi to nekako drugačije.

Nije sporno da imamo različito mišljenje i da vidimo neke stvari drugačije, ali je sporno kada vam lekciju i predavanje, narodski rečeno, drže oni ljudi koji ama baš ništa na tom planu nisu uradili.

Ako govorimo o zakonima koji se tiču socijalne politike, poštovana ministarka, vi ste na udaru već neko vreme i to ljudi koji su učinili sve suprotno od želja i potreba građana Srbije. Ne postoje primeri ili ne postoji zakonsko rešenje koje do sada nije naišlo na kritiku predstavnika bivšeg režima DS, koji predvodi Dragan Đilas, ali nekako nigde nismo došli do konkretne ideje ili šta bi to oni bolje učinili.

Mislim da je i gospođa Vukojičić u svom izlaganju iznela primer Heterlenda, ali nije to najgore što su oni radili. Svakako je drastičan primer, ali takve primere ste imali širom Srbije, ali imali ste i nešto što je još skandaloznije, gde ste direktnom zloupotrebom službenog položaja, u tom trenutku Dragana Đilasa, imali iskorišćavanje potrebe dece zarad ličnih interesa i stvaranja svoje lične imperije, poslovne, naravno.

O čemu se radi? Za ljude koji dolaze iz Beograda, ali verujem i za one ljude koji dolaze iz unutrašnjosti, Pionirski grad nije nešto što je nepoznato i svi znaju gde se on nalazi. Međutim, Pionirski grad je postao popularan poslednjih petnaestak godina, pa skoro, hajde možda i dvadeset, zbog jedne afere koja će dugo ostati upamćena, a ja se nadam da će dobiti i sudski epilog.

Naime, 2005. godine je Dragan Đilas već bio funkcioner DS. U tom periodu mislim da je bio i na čelu beogradskog odbora DS, te je tako direktno uticao na sve ono što se dešava u Gradu Beogradu, što bi rekle njegove kolege: „Ne može ništa da se desi dok on to ne pogleda ili ne potpiše“.

Interesantno je da je 2005. i 2006. godine stvarajući svoju poslovnu imperiju otpočeo skandalozan projekat i doveo u našu zemlju nešto što danas svi kritikuju, a među tim najoštrijim kritičarima je i on, a to je rijaliti program.

Tih godina se pojavio rialiti „Veliki Brat“ i na mala vrata je uvedeno nešto što je danas rasprostranjeno na mnogim kanalima, ali ima iz mog ličnog ugla i po mom ličnom mišljenju veoma loš uticaj.

O čemu se radi? Godine 2005. i 2006. dolaze na ideju da u Pionirskom gradu, obratite pažnju, pošto tamo ima dosta prostora neiskorišćenoga i lako ga je kontrolisati jer je tu Pionirski grad javno preduzeće Grada Beograda, dolaze na odluku da tamo naprave nekakav montažni objekat. Montažni objekat pravi firma „Emoušn“, gle čuda, u kojoj je suvlasnik i Dragan Đilas. Objekat je veličine 1967. metara kvadratnih i ono što je interesantno, na šta stavljam poseban akcenat, bez bilo kakve dozvole. Bez i jednog jedinog papira tamo otpočinju izgradnju tog objekta.

Nakon što su završili taj objekat kako bi dalje otišli u korak ostvarenju svog cilja, shvataju da nailaze na problem da ne mogu da dobiju dozvolu i sve potrebne ugovore ukoliko to nekako ne definišu, što će biti prijemčivo građanima, a i što će nekako moći da opravdaju.

Kako nisu mogli da dobiju dozvolu za rijaliti program ili za objekat koji će služiti rialiti programu, vrhunac bezobrazluka i licemerja ide jer u prvi korak naglašavaju da je taj objekat potreban za dečije odmaralište. Zamislite, kuća „Velikog Brata“ u tom prvom koraku se najavljuje kao nešto gde će biti dečije odmaralište.

Nakon završetka samog objekta i kada je bilo neophodno da se uđe u zakup tog prostora, dolaze na još skandalozniju ideju, da sam objekat koji već fizički postoji, koji je opremljen i u kojem su postavljene kamere za nadzor 0-24 časa jer je takav format „Veliki Brat“, dolaze na još skandalozniju ideju gde to ugovorom definišu kao objekat za dnevni boravak dece. Dakle, po mišljenju Dragana Đilasa i po njegovim papirima, dnevni boravak dece je kuća „Velikog Brata“.

Oni koji pamte to vreme i koji se sećaju ili koji su nekad bili u prilici samo na 15 minuta da pogledaju šta se tamo radi i šta se dešava, znaju koliko je ovako nešto skandalozno i nepojmljivo i koliko je ovo afera koja je zasigurno i obeležila već Dragana Đilasa, ali će ga pratiti dokle god je u političkom životu naše zemlje.

Da je tu bio i prihod ono što je glavno govori i podatak da je za mesečni zakup ovih 1.967 kvadratnih metara njegova firma plaćala, pazite sad, cenu od 416 evra mesečno, što vam je negde 0,2 evra po metru kvadratnom, pa sada vi vidite koliki je prihod on tu napravio, a ne sve to samo dodajte da su se iz tog rijaliti programa izrodili mnogi drugi, pa gde je reklamni prostor i ona opet dolazimo do onoga u čemu je Dragan Đilas bio najbolji, a to je prodavanje sekundi na raznorazni televizijama.

Ovo sve, poštovani građani Srbije, iznosim zbog vas, jer danas kada govorimo o socijalnoj politici, kada ministarka danas ovde izlaže i obrazlaže ovaj zakon vi imate neke ljude koji su našli za shodno da ovo kritikuju, iako ja zaista ne vidim ništa ovde sporno u ovom zakonu, šta više sve je pohvalno, ali ti ljudi kada su bili u prilici da nešto urade za našu zemlju, za naš grad u ovom slučaju Beograd, ništa nisu uradili već su radili lično za svoj džep i za svoju poslovnu imperiju.

Nadam se da će po sopstvenom priznanju kada se ova tema aktivirala pre nekoliko meseci jedino obrazloženje za sve ovo što sam ja danas izneo bilo je da Dragan Đilas nije imao firmu, pazite sad, već da je njegova firma bila suvlasnik. Dakle, ja ne vidim nikakvu razliku, ali suština je ista. Zloupotrebom službenog položaja i mogućnosti poluge vlasti koji je imao u svojoj Demokratskoj stranci, pa kasnije u Gradu Beogradu, Dragan Đilas je činio sve samo da sebi napuni džepove i da iskoristi položaj koji ima da od državnih resursa koristi zarad ličnih interesa.

Što se tiče zakona koji se tiče izgradnje naše zemlje, osvrnuću se kratko i na to mada mislim da je mnogo toga rečeno. Srbija je danas zemlja koju, ako ste, kao što je veliki broj građana napustio 2012. i 2013. godine, kada biste se vratili danas zasigurno u neke delove naše zemlje teško da biste prepoznali. Srbija je zemlja u kojoj se danas grade i putevi i pruge i brze saobraćajnice. Srbija je zemlja u kojoj se grade škole i domovi zdravlja i bolnice i Srbija je postala zemlja jedne opšte izgradnje i od krajnjeg severa do krajnjeg juga ili istoka ili zapada, kako god to hoćete da definišete, ne postoji jedno mesto u našoj zemlji u kome se nešto nije izgradilo.

U prilog tome najbolje govori podatak ako se već držimo samo autoputeva da smo do 2012. godine u režimu Demokratske stranke izgradili svega 65 kilometara autoputeva i to je pitanje kakvog kvaliteta. Za vreme vlasti SNS, pre svega odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića, do sada smo izgradili preko 350 kilometara autoputeva i trenutno gradimo još 370 kilometara. Ja bih voleo da bilo ko od predstavnika opozicije ili ovih ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast nekakvim nasiljem i blokadama, da mi nađu makar jednu zemlju u kojoj će moći da pronađu ovakve ili slične podatke.

Ako uzmete samo u obzir da danas gradimo 10 autoputeva, da u vreme režima Demokratske stranke nismo bili u stanju da okrečimo 10 mesnih zajednica godišnje, jasno je koliko je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podređena i pre svega se odnosi na bolji život građana Srbije.

Znate, sa novim autoputevima, sa brzim prugama i brzim saobraćajnicama dolaze investicije, jer vi tako povezujete svaki deo naše zemlje i normalno je da imamo takav skok stranih investicija kada svako danas u našoj zemlji vidi pouzdanog partnera, ali pre svega vidi odgovorne ljude i vidi vlast koja ispunjava svoja obećanja i koja želi da zajedno sa svim građanima Srbije napreduje u svakom pogledu i smislu.

Nažalost, imali smo ružan period do 2012. i 2013. godini kada su investitori uslovljavani sa tim koliki će procenat novca ostati onima koji su na vlasti i koji su tako i na taj način određivali i krojili budžete. Ja sam uveren da razvoj naše zemlje, ovde neće stati i da Ruma – Šabac - Loznica je samo jedan u nizu projekata koje smo do sada započeli, ostvarili, ali i obećanje i zalog za ono što ćemo ostvarivati u narednom periodu. Kao što je koleginica Milanka Vukojičić u svom izlaganju na početku napomenula, ja ću sa time završiti, Srbija će 3. aprila birati između budućnosti i prošlosti biće u prilici da svima nama da ocenu ko je i kako radio u prethodnom periodu. Uveren sam, ukoliko se bude vodilo računa, a uveren sam da će opet sa druge strane građani tako i postupiti, o budućnosti naše zemlje i o budućnosti svakog čoveka, njegove porodice i sve naše dece, da podrška SNS neće izostati.

Međutim, ono na šta želim da skrenem pažnju jeste još jednom i činjenica da danas ljudi koji predstavljaju jedan ekstremni deo opozicije se služe neistinama, lažima i razno raznim radikalnim metodama sa željom da izazovu haos u našoj zemlji. U tom haosu oni vide svoju šansu ne bi li ubrali neki jeftin politički poen, ali ne bi li putem ulice došli na vlast.

Samo molim sve građane Srbije da na tako nešto ne nasedaju, da ne nasedaju ne te provokacije i da strpljivo kroz možda tri ili četiri meseca, koliko imamo već do izbora, sačekaju, razmisle i odmere ko je kako radio za njihovu budućnost, za njihov interes pa neka 3. aprila po svojoj savesti i po želji za što bolju budućnost i svoje dece odluče. Moje lično mišljenje je da će SNS ubedljivo pobediti jer ako sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića i ispunjavamo obećanja koja dajemo, ali i delimo vrednosti, kao i viziju koju on ima, uveren sam da ćemo izgraditi još lepšu i još bolju Srbiju za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.