Hvala, predsedniče.

Član 106. Za vreme govora narodnog poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje.

Ja sam danas već u prepodnevnim časovima ukazivao, ali, nažalost, moram to ponovo da uradim. Meni se čini da je ponovo dobacivao poslanik Srđan Milivojević.

Nismo uspeli da razjasnimo do, evo, 18.00 sati da li se on nalazi u sali ili se ne nalazi ili je još uvek na Gazeli. Prošlo je 20 dana od kada je dao reč da se sa Gazele i auto-puta neće pomeriti dok se ne ispune svi zahtevi. Nakon pola sata je obmanuo te građane i otišao kući, a njih ostavio da sede na auto-putu i na Gazeli, pa me sada zanima da li ćemo, kada i u kom trenutku saznati da li je taj čovek i dalje tamo ili samo provejava ovde njegov duh kroz plenum?

Za sam kraj, ja ću na ovome insistirati sve dok taj narodni poslanik ne prizna da je na dva mesta u isto vreme ili da, ono što je činjenica, kaže da je ponovo slagao i obmanuo kako te ljude na tom protestu, tako isto to radi ovde u plenumu.

Hvala.

Ne tražim da se Skupština izjasni.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, moram pre svega istaći da je nekako čudno govoriti nakon završetka ovog prvog dela sednice pre pauze, kada smo od ljudi koji su direktno činili i vršili ne samo verbalno, već i fizičko nasilje, nad svima nama, čuli onakav govor koji je valjda trebalo nekog da uplaši, zastraši ili da pošalje poruku kako ti ljudi danas se bore protiv nasilja.

Vrlo interesantno, neko je od koleginica iz opozicije rekao da je neophodno da se služimo činjenicama i ja to potvrđujem, apsolutno se slažem sa tim, i činjenica koju ću ja sad izneti je da je bivši gradonačelnik Novog Sada, koji je govorio pre pauze, vršio direktno fizičko nasilje nad policijom. Naime, u septembru 2018. godine u Vrbasu, bivši gradonačelnik Novog Sada je fizički napao policajce, naneo im povrede i zbog toga je osuđen na šest meseci zatvora ili dve godine uslovno, pa se sada mi nalazimo u paradoksalnoj situaciji da taj čovek danas priča nešto priča protiv nasilja. I samo se postavlja pitanje koliko je to licemerno. O drugim detaljima o kojima je govorio predsednik naše poslaničke grupe Milenko Jovanov, neću više analizirati to niti isticati. Ali složićete se sami da je nekako neprirodno da taj čovek koji je napadao policiju, osuđen je za to, i ovde u ovoj sali se više puta zaletao na nas, priča o nekakvoj borbi protiv nasilja. Složićete se, paradoksalno je.

Danas nastavljamo diskusiju o REM-u, a da o REM-u konkretno nismo ništa ni čuli. Sve se pretvorilo diskusiju i borbu protiv Aleksandra Vučića, i u targetiranje njega kao glavnog krivca za dve tragedije koje su zadesile našu zemlju. I složićete se da to nije dobro i da to nije ispravno. I kako vreme prolazi, sve se više udaljavate od bilo kakvih diskusija i dijaloga koji je neophodan da se vodi u ovom trenutku, već sve pretvarate u nekakav lični i stranački obračun protiv Aleksandra Vučića.

Ono što je meni zanimljivo, jesu dve teze koje želim ovde da istaknem, a tiču se rijaliti programa, o kome smo toliko slušali u ova dva dana, pa i prethodne nedelje. Dakle, pričate o rijalitijima, kako su zlo, kako su sve najgore, kako rijaliti proizvode nasilje. A mene samo zanima prva stvar, kako ako ne pratite i ako ste toliko protiv tih rijaliti programa, kako bre ljudi znate sva imena i prezimena tih učesnika tamo. Ko je gde šta rekao, kad je koga napao, ko se s kim posvađao, ko je kome pretio. Evo, ja to ne znam. Možemo o rijalitijima da diskutujemo apsolutno koliko god želite, ali ajte da to bude konstruktivno. Dakle, mene muči, kao i građane Srbije, kako bre ljudi sve to znate. Kako, ako ne gledate te rijalitije? Dakle, vi ste fanovi rijalitija. Da jeste, potvrdiće vam i moja druga teza. Kažete da rijaliti proizvode nasilje u našoj zemlji. Pa ako uzmemo u obzir koliko nasilje vi sprovodite nad svakim ko ne misli kao vi, ili podržava SNS, apsolutno dolazimo do toga da vi gledate rijalitije nula 24. Ako nije tako vi me demantujte. Pokušajte... Pa onda ne budite paradoksalni, ako je za nasilje u društvu odgovoran rijaliti program, preuzmite onda krivicu i na sebe. Jer ... e pa tako, dobro je. Hvala Bogu da smo prvi put dobili priznanje da ste vi odgovorni za nasilje u društvu.

Ono što je meni takođe interesantno, jeste da poziv predsednika Aleksandra Vučića na mir i dijalog vi zloupotrebljavate i bežite od tog dijaloga, kako u Skupštini tako i na svakom drugom mestu. Juče ste najavili da će ovaj skup, Srbija protiv nasilja, miting vaš, biti pomeren sa petka na subotu. I prilikom te najave izneli ste maršrutu, i šta ćete sve raditi, gde ćete se kretati, ali za mene, i za građane Srbije, niste izneli ništa novo, jer prsten oko Predsedništva ste već jednom pravili. I to sa najgorim mogućim nasiljem. I ljudi koji sede, koji negde je bilo planirano da sede ovde danas, ali nisu tu, i ljudi koji sede među vama, zatrčavali su se na ogradu ispred Predsedništva, napadali one policajce, a Boško Obradović je čak i komandovao vozaču kamiona da prođe kroz tu masu i da prođe kroz tu barijeru. Imate i snimak na kome se čuje, kad je vozač odbio da tu prođe, na snimku se čuje "Izbaci ga napolje, razbij prozor, neka sedne neko drugi da vozi". Pa sad ja na vas apelujem, kao organizatore ovog političkog skupa, da povedete računa da vam se takve stvari ponavljaju, jer bi paradoksalno bilo da opet na protestu protiv nasilja vi sprovodite nekakvo nasilje.

Ono što je meni takođe zabrinjavajuće, jeste i u najmanju ruku degutantno. Prvi protest je bio i skup kako ste rekli komemorativni. Kada su vas pitali na ostalim skupovima zašto se smejete, pevate, zviždite, rekli ste da je to protest. Juče ste najavili da će u subotu opet biti komemorativni skup. Dakle, ovi pre toga nisu bili, a ovaj u subotu sad jeste. Ali mi samo objasnite onda ovu morbidnost, da ćete na pet punktova postaviti knjige utisaka. Knjige utisaka. Vi ste bili na toj konferenciji, nemojte ja da vam ponavljam, stajali ste tamo. Niste čuli? E to je onda već drugi problem. Ali, ponoviću vam, dakle, u subotu na pet punktova ćete postaviti knjige utisaka. Ljudi, koliko je to morbidno, na komemorativnom skupu postavljati knjige utisaka. A sve to hoćete da podvedete pod nekakvu vrstu dijaloga jer kažete da ćete na taj način pričati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Smatram da je to jako neodgovorno i neozbiljno. Isto onako kako ovaj dijalog i ovu raspravu doživljavate ovde, tako to želite da sprovodite i na ulici u subotu.

Čuo sam takođe i da postavljate prvi put neku binu, ovde ispred Skupštine. Da će se glumica Svetlana Ceca Bojković obratiti. Moje pitanje vama je, a to potvrđuje tezu da ste izgubili kompas što se tiče ovih skupova, jeste zašto se neko od vas, organizatora, ne obrati na tom skupu? Ne daju vam? Poštovani građani, vi ste sad čuli da im i ne daju. Dakle, molim vas poštovani građani Srbije, da znate, da poslanicima opozicije organizatori ne daju da se obrate. Dakle to vam je zaključak. Poštovani građani, sad ću vam ja reći zašto im ne daju da se obrate - zato što, kada biste vi izašli na binu, bilo ko od vas, od ovih potpisnika i organizatora protesta, bili biste izviždani i oterani sa te iste bine. I toga ste svesni. I nemojte molim vas da nam pričate sada nećemo da se obratimo zato što ne želimo da politizujemo taj skup. Pa kud ćete više da ga politizujete kad ste vi organizatori, i danima svaki dan ovde iz Skupštine pričate samo o tom mitingu.

Dakle, svesni ste i vi da niste vi tako sjajni i bajni i da ti ljudi koji dolaze tamo ne dolaze zbog vas. To potvrđuje ova teza da ne sme niko od vas ni da izađe na binu, a kamoli da se obrati.

Za sam kraj, možete da dobacujete, ali hvala vam za informacije koje ste izneli, vidim da vam je već šef ili čovek koji sedi iza vas podelio packe pa ste sada mirniji, ono što želim na samom kraju da kažem jeste da je poziv na dijalog i razgovor uvek sa naše strane upućen vama, ali vidim da ga vi izbegavate. Sada vas pitam ovo što vas pitaju i građani na društvenim mrežama koji se okupljaju tu i koji će doći u subotu – šta je vaš cilj, sem da dođete na vlast bez izbora? Odgovorite.

Ako je to nacionalna frekvencija za ove televizije za koje se borite, onda to kažite. Nemojte varati ovaj narod koji dolazi, jer vi sem gole želje da se dočepate vlasti bez izbora, nemate ništa drugo da ponudite i ni za šta se drugo ne borite.

Za sam kraj, kad smo već kod toga, Srbija je zemlja u kojoj sigurno niko neće nasiljem doći na vlast. U Srbiji niko sem građana Srbije neće odlučivati ko će biti vlast i ko će voditi našu zemlju. U Srbiji niko sa strane neće odlučivati ni ko će biti predsednik, ni ko će biti premijerka ili ministar, kao što je bilo u neko vaše vreme. U Srbiji će se jedino pitati građani Srbije.

Zato, poštovane kolege iz opozicije, poziv za izbore vam je odavno upućen. Evo, kažite kad želite da idemo na te izbore, jer je SNS uvek spremna da izmeri poverenje građana, kako u našu politiku, kako u SNS, tako i u Aleksandra Vučića. Jer, rezultate koje smo postigli, vizija koju ima predsednik Aleksandar Vučić, neće ni jedna od vaših hiljadu laži uspeti da umanji.

Zato, poštovani građani, kad god oni budu tražili izbore, mi smo za njih spremni, jer Srbija neće i ne sme da stane. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedniče, poštovana premijerko, poštovane ministarke u Vladi, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je ovo sednica koju je zahtevala opozicija, da je dnevni red onakav baš kakav su oni želeli i da se ovde pred svima nama danas nalaze ljudi koje su i pozivali, ali i prozivali u danima unazad, ja sam očekivao mnogo konstruktivniju raspravu. Sa druge strane, očekivao sam nekakve predloge, očekivao sam da ćete nam konačno reći šta biste vi to bolje uradili, međutim, od toga ništa, već ste sve pretvorili u nekakvo sitno politikanstvo.

Da se sve to moglo očekivati i naslutiti, bilo nam je jasno već u četvrtak, jer dnevni red koji ste vi predložili i želeli, za taj dnevni red niste glasali. Takođe, onda su pojedini od vas napustili ovo zasedanje, rekli su da ih to ne zanima, iako ste vi tražili ovo zasedanje, a i kada ste govorili i diskutovali, ništa sem brutalnih napada i pretnji na račun svakog od nas, ništa niste drugo ni rekli.

Dok ste diskutovali, napali ste sve i svakoga, pa ste tako uspeli da napadnete, o tome smo već čuli danas, i Milicu Pejović Milovančević, vrhunskog stručnjaka, ali taj sam napad govori mnogo o vama. Međutim, ja vama želim da postavim jedno pitanje koje će vas progoniti sve dok ne shvatite šta ste uradili. Da li ste svesni da ste provlačenjem kroz blato te žene mnoge druge stručnjake koji bi želeli da pomognu svojoj zemlji u bilo kojoj oblasti, a posebno u ovakvoj situaciji, doveli do toga da se zapitaju da li to da urade, da kažu sebi – da li mi to treba u životu da me tamo neko u Skupštini danima proziva? Da li ste svesni šta radite svojim postupanjem i diskusijama u ovom parlamentu? Da li ste svesni koliku štetu činite samom društvu? Niste i briga vas. Niko ni danas nije uputio izvinjenje toj ženi. Ono što me posebno zabrinjava, što je malo ko i od kolega stao u njenu zaštitu. Zašto? Pa da ne bi i on prošao kroz toplog zeca kakvog ste priredili toj ženi i nema reči o tome.

Ono što je dobro jeste što su građani ovih dana mogli da vide kome je zaista stalo da diskutuje o ovim temama, ko razume važnost svake ove teme i ko je spreman na to da ovde diskutuje i satima i danima. Dobro je što građani mogu da vide i to da vas u sali u petak nije bilo više od četvoro, slovom i brojem, iako ste vi insistirali na ovoj sednici.

Međutim, napravili ste jedan uspeh i sada ću vam, već su vam čestitali na tome, ali ja ću vam čestitati iz svog ličnog ugla. Naime, u poslednjih 20 dana tolika količina pretnji, optužbi na račun svih nas, optužbe na račun Vlade, pojedinih ministara je zaista bila neverovatna. Upućivali ste pretnje što na ovim skupovima protiv nasilja, gle ironije, upućivali ste pretnje ovde u Skupštini, upućivali ste pretnje u emisijama gde ste gostovali uživo i postigli ste efekat. Čuli ste kroz šta je prošao Dejan Vuk Stanković, ali, poštovana premijerka, dozvolite da se i ja pridružim vašim čestitkama, evo ja vam, kolege, čestitam u moje lično ime, pošto sam i ja u petak prošao kroz toplog zeca kog ste servirali svima nama, ne ovako kao Dejan Vuk Stanković, već verbalno.

Naime, u petak dok smo napuštali Skupštinu, silazili niz ove stepenice, okupilo se dvadesetak ljudi koje je pozvao da se okupi iz skupštinskog restorana čovek koji želi da Andrej Vučić i Danilo Vučić završe u šahtu kao Gadafi, okupilo se dvadesetak ljudi i dobacivali su sve i svašta poslanicima. To šta su izrekli Milenku Jovanovu i Marini Raguš zaista ne mogu da citiram i ponovim.

Ono što je posebno interesantno, obratite pažnju. Jedan čovek je dobacivao poslanicima – brže, brže, dok je drugi njega dopunio rečima – Mirkoviću, navikavaj se, jer kad te stignemo nećeš moći ni da hodaš.

Sada vas pitam, vidim da vam je drago, smešno, svaka čast. Dakle, ovo je vama smešno. Dakle, borite se protiv nasilja, smejete se ovome što ja sada izgovaram, dok vaše pristalice to meni izgovaraju. Dakle, da bi neko stigao, morao bi da me juri i tu dolazimo do toga da one poruke koje vi servirate, gospođo u prvom redu, koja se uporno smejete, ono što ste rekli nama u hodnicima da to nije stilska figura, već da ćete nas stvarno juriti po ulicama, eto zaživelo je. Eto, zaživelo je.

Pa, vas sada pitam kolege, ne mogu reći poštovane, kolege – šta će to meni da se desi kada me stigne, taj ili neko drugi i zašto ja neću moći da hodam? Stavićete me u kolica, tolike ćete me prebiti ili polomiti noge, da neću moći da hodam ili ćete ubiti, mene?

I, da se razumemo, možda je taj čovek mene samo prepoznao, zato što sam u četvrtak postavljao pitanje ili je znao za mene, ali ta sudbina i to što ste vi svima nama uputili kao pretnje, čeka svakoga od ovih ljudi koji sede oko mene, pa i one ljude, klimate glavom, vi baš obraza nemate, vi baš obraza nemate. Dakle, i smejete se. Zašto sada ne pitate vašu koleginicu, šta je smešno? Neverovatno je i to da se ovakva sudbina sprema i onim ljudima koji samo podržavaju SNS. Ja vam na tome čestitam.

Kažete – ljubav. Sa tog skupa se šalju poruke ljubavi, onakve kakve je slao Miroslav Brkić ili kako se već zove, Milovan Brkić, on.

Samo dobacujte, nećete mene poremetiti, verujte mi. Dakle, čovek koji kaže – da Aleksandru Vučiću mora da se otkine glava, da klinci moraju da uzmu puške i da oni sami reše situaciju u zemlji. Taj čovek, to je poruka ljubavi i mira.

Rekli ste da ćete biti odgovorni organizatori. Evo, ja vas pitam – šta se desilo na „Gazeli“ i ko je učestvovao u svim onim tučama koje su se tamo dešavale? Imali ste tri tuče na mitingu protiv nasilja. Ljudi, to se nije nigde desilo. Tri tuče ste imali. Pričate o skupu protiv nasilja, a na snimku se čuje – drži ga, uhvati ga, udari ga, prebi ga, ubi ga.

Zašto se kao organizatori niste oglasili i rekli – to nisu poruke koje želimo da šaljemo. Tri tuče ste imali samo koje su zabeležene. Vi ste ih objavljivali. Pričate o tome, pravo na slobodu kretanja. Pitam vas – šta je sa ljudima koji su se tada nalazili na „Gazeli“ ili negde duž autoputa. Onaj ko se zatekao u kolima u tom trenutku, znate kroz šta je prošao? Šutirali su mu kola, lupali po krovu, čak su se i bacali na haubu. Imate snimak gde žena kaže – ali ja samo želim da idem kući, gde joj drugi čovek dobacuje, kaže – mi smo ti dozvolili ovde da prođeš, ako nećeš ostani tu.

Ko ste, bre vi ljudi da nekom dozvoljavate ili ne? Ko ste, bre, vi? Terate ljude da voze u suprotnom smeru da na taj način ugroze svoj život i život drugih učesnika u saobraćaju, a oni koji to odbiju ostanu okruženi vama, dok se vi iživljavate nad njima i nad tim kolima. I, dalje vam je smešno. Lepo, lepo.

Pričali ste ovde i sa time ću završiti, pošto još mnogo kolega iz naše poslaničke grupe želi da diskutuje. Govorili ste ovde i razne termine upotrebljavali. Kažete – laž. Pa, vi ste osuđeni sudskom presudom da ste lažovi, pojedini od vas i ovde govorim samo o narodnim poslanicima.

Pričate o mržnji, pa kuda ćete veću mržnju nego da pozovete na silovanje premijerke, moja koleginica Marina Raguš je čitala taj tvit, ali samo da znate, poštovana koleginice Raguš, u tom trenutku to nije bio bio običan član neke stranke, bio je gradski odbornik u Skupštini grada Beograda.

Kada sam ja kao šef odborničke grupe tražio da se o tome diskutuje, podneo predlog za dopunu dnevnog reda da se usvoji zaključak kojim se osuđuje takvo ponašanje, lider vaš je rekao da ne želi da učestvuje u tome, jer je on odreagovao u afektu. Zamislite, molim vas. Sada, umesto taj čovek da bude isključen iz političkog života, on je avanzovao i narodni je poslanik i sedi 10 metara od vas. Koliko to morbidno može da bude? I, vi pričate o nekakvom nasilju, nekakvim vrednostima. I, ne stidite se.

Pričate o tome, pričate o nasilju, evo vam ga poslanik, sedi tu, u drugom redu, osuđen za nasilje, tukao policajca u Vrbasu, šest meseci ili dve godine uslovno, osuđen. Vama je smešno, ali verujte, to je žalosno. I, žalosno je što vi niste svesni svojih postupanja.

Pričate o agresiji, pa tri puta ste se na nas zaletali ovde, tri puta. Pa, šta je, ako nije agresija, sve ono što radite ovih dana? Šta je ako nije agresija ovo što upravo sada radite?

Pričate o nemoralu vi koji ove dve tragedije, koje su zavile celu zemlju u crno, koristite kao nekakvu pozornicu za izvođenje vaših bolesnih političkih predstava u kojima samo želite da profitirate i obračunate se sa Aleksandrom Vučićem, jer ste svesni da rezultatom i idejama, programom, vizijom, nikada ne možete da ga nadmašite i nikada da ga pobedite i vi pričate o tome.

Pričate o korupciji, pa pola vas ovde ima presude da ste učestvovali do lakata umešani u korupciju i vi pričate o tome. Jedan od vaših lidera čak i CIA spominje u svojim konferencijama. Okupi se 15 ljudi i priča o nedelima koje je vršio. I, vi imate obraza da nekome nešto spočitavate ili da o nečemu pričate.

Vi hoćete da preuzmete vlast. Vi hoćete da vladate Srbijom, ja to znam, znaju to i svi ljudi, ali imate jedan malo veći problem što to neće građani Srbije, jer vas takve kakvi ste, neće izglasati ni da vodite jednu mesnu zajednicu, jer em niste sposobni, em niste ni pošteni dovoljno da u mesnu zajednicu bilo koju zasednete.

Zato poštovani građani, ja vas pozivam da 26. maja se okupimo, u petak, ovde ispred Narodne skupštine. Dođite na miting jedinstva. Dođite na skup – Srbija nade, jer Srbija neće i ne sme da stane. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku bih, u svoje lično ime, ali i u ime naše poslaničke grupe, izjavio saučešće svim porodicama tragično nastradale dece i onih ljudi u Mladenovcu.

Moje prvo pitanje je upućeno MUP-u, REM-u, nadležnom tužilaštvu, svim onim ljudima koji mogu da nam daju adekvatan odgovor na to - da li i do kada će biti dozvoljena kampanja mržnje, poziva na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali i svih nas?

Moje prvo pitanje se odnosi na gostovanje ideologa i jednog od organizatora ovih protesta, Jove Bakića, na televiziji „Nova S“, koji je uživo u programu pozvao sve građane da se naprednjaci jure po ulici. Citiraću ga: „Oni ne mogu da izgube na izborima, ali u jednom trenutku će biti nadjačani. U tom trenutku narod će ih juriti po ulicama i ja to jedva čekam. Plivaće po Savi i Dunavu. Bežaće oni koji budu živi“.

Na potpitanje da li to stvarno misli, potvrdio je: „Da, ja to mislim“. Nakon toga je nastavio: „Ja ne verujem u Boga, ali ako Bog postoji ni on im neće pomoći. Njima nema spasa“. Na pitanje novinarke koja je vodila tu emisiju kako to misli da njima nema spasa, ponovio je: „Da, njima nema spasa, ni na ovom, ni na onom svetu“.

Ovde smo čuli u prethodnih nekoliko navrata u obraćanju poslanika da ste se pozivali da se sa govorom mržnje prestane, pozivate da se ugase neke televizije. Ja vas sada pozivam da osudite ovakvo ponašanje i pitam vas da li ćete tražiti da se ugasi i „Nova S“ zato što se na toj televiziji uživo u programu poziva na ubistvo svih nas koji ovde sedimo? Naravno da to nećete uraditi.

Ako vam ovo nije dovoljno što je Jovo Bakić rekao, samo dan kasnije ili dva, na drugoj televiziji, „N1“ gostovao je Borović, advokat koji je do juče bio sa vama neki stranački saborac, koji je takođe uživo u programu rekao: „Ovo što radi Vučić sa ovim mitingom nije dobro i neće mu pomoći, jer je isto tako Čaušesku organizovao miting gde je bilo 100 ili 200 hiljada ljudi, a onda već sutradan bio uhapšen i to ga je koštalo glave“.

Kolege narodni poslanici koji sedite preko puta mene sada, da li ćete se zalagati, da li ćete sada pozvati da se ukine „N1“ i da se prestane sa ovim govorom mržnje koji pogađa sve nas ovde, ali i one ljude koji nisu u sali koji samo podržavaju ili glasaju za SNS? Nećete to uraditi, ja to znam.

Moje drugo pitanje je upućeno MUP-u, Tužilaštvu, takođe Zaštitniku građana. Jedan od organizatora, ironije gle, skupa „Srbija protiv nasilja“, jeste i Milovan Brkić, ideolog opozicije koga citiraju ovde konstantno, koji je na to skupu, zamislite, pozvao na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, i to rečima: „Vreme je da mladi klinci reše sudbinu Srbije, uzmu puške u ruke i na taj način je reše, a mi umesto ove šetnje da pređemo preko puta i idiotu otkinemo glavu“, uz psovanje majke predsedniku Aleksandru Vučiću.

Pitam vas,da li se neko od vas koji ste učestvovali u tom prostoru ogradio od te izjave?

(Više narodnih poslanika opozicije dobacuje s mesta: Jeste.)

Da li ste rekli da ste protiv toga?

(Više narodnih poslanika opozicije dobacuje s mesta: Jesmo.)

(Više narodnih poslanika opozicije dobacuje s mesta: Svi.)

Boga mi, ja to nigde nisam ni čuo, ni video.

Za sam kraj, ako su to vrednosti za koje se vi zalažete, nemojte biti licemerni i ovde urlati da se borite protiv nekakvog nasilja jer vi upravo nasilje i vršite.

Za sam kraj, ostalo mi je toliko vremena, ovde preda mnom se nalazi više od 10 poslanika koji su direktno ili indirektno učestvovali u različitim vrstama nasilja, pozivanjem na nasilje i golom mržnjom, od Marinike Tepić koja je htela da iseli novinara iz Pančeva, Srđana Milivojevića koji je pozvao da Danilo i Andrej Vučić završe u šahtu kao Gadafi…

(Srđan Milivojević: Što me nisi tužio, kukavice?)

(Đorđe Stanković: Vreme! Vreme! Vreme, predsedniče!)

Bora Novaković koji je organizator, koji je samim tim došao u najparadoksalniju situaciju jer je on osuđen za nasilje šest meseci ili dve godine uslovno zato što je tukao policajce u Vrbasu.

Mogu da nabrojim za skoro još pet ljudi, od Ivane Parlić koja hoće da šamara poslanike, Dragane Rakić koja će nas sve juriti, Lutovca koji preti šamarenjem Jovanovu i meni, Miketića koji bije policajce na skupu u Novom Sadu itd.

Završavam, samo još jedna rečenica.

(Đorđe Stanković: Vreme! Šta je ovo? Vreme! Vreme, alo, predsedniče!)

Poštovani građani, mislim da ste i u samom izlaganju danas, kao i iz svega ovog što sam ja danas izrekao, ko se ovde zalaže i bori za nasilje.

Za sam kraj, na svašta ste nas navikli proteklih meseci i godina da čujemo od vas, ali da ćete ovako grubo zloupotrebiti tragediju koja je zadesila Srbiju nisam mogao ni pretpostavim, ali što narod kaže – ako je i od vas, previše je.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, dnevni red današnje sednice je možda i najbolji pokazatelj kako se prema ozbiljnim pitanjima odnose predstavnici vlasti, a kako se prema tim istim pitanjima odnose predstavnici opozicije.

U samo dan i po mogli smo da vidimo koliko zaista predstavnicima opozicije nije bitno šta se nalaze na dnevnom redu, već je samo bitno da se pročitaju unapred pripremljeni govori koji de fakto sa temom o kojoj se diskutuje nemaju apsolutno nikakve veze.

Koliko god nekad pomislimo da će se sa tom praksom završiti u ovom plenumu, ta praksa nam pokazuju da i u plenumu i na konferencijama postoji samo jedna jedina politika, a to je mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS.

U prilog tome govore i sva prethodna izlaganja koja, ako ste pažljivo pratili i slušali, nemaju apsolutno nikakve veze ni sa izborom istaknutih pravnika, ni sa Zaštitnikom građana, nemaju apsolutno veze ni sa čim, već jedino sa političkim obračunom u nekakvom njihovom ringu, koji su zamislili u svojoj glavi, gde im je jedini protivnik Aleksandar Vučić.

Zašto vam sve ovo govorim? Iz prostog razloga što smo i juče i danas došli u situaciju da predstavnici opozicije se bore za vrednosti koje apsolutno nikako nisu prihvatljive i nisu normalne. Zašto? Ako već kažete da se borite za nezavisno tužilaštvo, kako možete da onda iz ovih klupa govorite koga to tužilaštvo treba da uzme u razmatranje, kako je jedan vaš kolega rekao, i koga da optuže?

Ako se već borite za to samo deklarativno da sudije budu nezavisne, zašto određujete sudijama kako će da presude? Zašto već ovde u plenumu ili na konferencijama vi već sada bez bilo kakvog dokaza donosite presude i osuđujete ljude?

Govorio je neko o Zaštitniku građana kao zaštitniku SNS. Zašto to radite i na taj način prebacujete teret tom čoveku, bez bilo kakvog dokaza, a to vam je kolega Bakarec objasnio? Zašto to radite kritikujući ga samo zato što po vašim nekim merilima nije dovoljno politički aktivan ili vas ne prati na društvenim mrežama u dovoljnoj meri?

Ovo je jako bitno istaći iz prostog razloga što građani nekada ako nalete na ovaj prenos i samo kratko se zadrže na vašim izlaganjima pomislili bi da vi zaista u suštini se borite za prave vrednosti, ali kada postavite stvari iz ovog ugla jasno je svima da ukoliko bi vi došli na vlast opet bi bili u situaciji da se u nekom opštinskom odboru, izvršnom odboru ili glavnom odboru vaših stranaka donose odluke i ko će biti sudije i ko će biti tužilac, ali bi se i na tim mestima donosile i presude.

Zaista je neverovatno da kao ljudi koji su bili na vlasti, a danas pretenduju da se vrate na vlast ni jednu jedinu pozitivnu poruku nismo čuli od vas. Nismo čuli ništa ni šta je to bilo dobro u vreme vaše vlasti, pa da kažete – eto, dok smo mi bili na vlasti stvari su bile drugačije. Ne možete iz prostog razloga što svi znamo kakvu ste katastrofu ostavili u pravosuđu i koliko je to skupo koštalo našu zemlju.

Interesantno je isto tako da ste vi pričali juče ovde i o DRI, da se pričalo o javnim nabavkama i samo sam se pitao da li će neko od ljudi koji su činili vlast do 2012. godine reći – da, mi smo imali u našim redovima ljude koji su grešili, kršili zakon. Ne, niko od vas zato što je to… Molim?

(Miodrag Gavrilović: Niko nikad.)

Niko nikad nije kršio zakon?

Izvinjavam se ako to nisam… Evo prihvatam.

Hvala. Nema problema.

Dakle, vi ste uvek glavni govornici u tome kako nešto mora drugačije, ali se uvek zapitaju građani šta je to što ste vi radili drugačije i šta je to bilo dobro kada ste vi bili na vlasti.

Pričali ste o javnim nabavkama. Kao neko ko dolazi iz Beograda daću vam samo dva primera iz grad u kome sam rođen, gde ste na samo dve afere proneverili 12 miliona evra dokazano, 12 miliona evra dokazano novca građana Beograda, a samim tim i građana Srbije.

Čisto da znate, poštovani građani Srbije, u Beogradu postoje nekakvi podzemni kontejneri koji su, zamislite, njih 1.800 koštali grad Beograd šest miliona evra. Šest miliona evra su koštali podzemni kontejneri koji su ugrađeni na određenim mestima.

Međutim, ono što je interesantno kada pričamo o tim javnim nabavkama jeste to da Upravni odbor preduzeća „Gradska čistoća“ nije apsolutno imao pojma o tome šta se dešava. Bez usvojenog projekta, bez odluke da se ti podzemni kontejneri ugrade sredstva su opredeljena i potrošena, a onda su naknadno kada su shvatili kakav kriminal prave doneli odluku na Upravnom odboru da se ipak u taj projekat uđe.

Naravno, firma koja je dobila taj posao i taj konzorcijum je bio blizak bliskoj vlasti, što se kasnije ispostavili i dokazalo u istrazi. Šest miliona evra. Takav primer, prema rečima ljudi koji su posmatrali papire iz te istrage, nije zabeležen u Beogradu. Čak je gori od one druge afere gde je takođe pronevereno šest miliona evra, a tiče se renoviranja Bulevara kralja Aleksandra.

Poštovani građani Srbije, tadašnja vlast je došla na ideju da se taj bulevar renovira, i kada su ušli u celu tu proceduru postojale su dve ponude, jedna ponuda im je bila 1,7 milijardi dinara, a druga je bila 1,1 milijardu dinara. Smatrate, što je i normalno, da ova jeftinija ponuda dobije posao, međutim, nije bio takav slučaj. Veća ponuda i firma koja je predložila veću cifru, naravno, dobila je posao. Ono što je takođe interesantno i u ovom slučaju, zamislite, ništa od procedura nije ispoštovano. Bukvalno ništa. Koliko su daleko bili sigurni u sebe i u to da nikada neće odgovarati, govori i činjenica da su posao dodelili toj firmi 21. decembra, a da su drugu firmu obavestili da nije dobila posao tek 31. decembra. Da ne govorimo o tome da građevinske dnevnike nisu vodili kako treba, bez ijednog pečata, da se nije upisivalo koliko je materijala utrošeno, kog materijala, i da su i za jednu i za drugu aferu ljudi hapšeni, potvrđena optužnica.

Sada se ja pitam, kada već govorimo o DRI, i taj podatak da imate da shvatite koliko je stvar otišla predaleko, govori činjenica da je DRI tada upozorila Grad Beograd da je prekršen Zakon o budžetskom sistemu. Međutim, preko toga se prešlo, građani Beograda su oštećeni i građani Srbije, ali i danas ti ljudi koji su to činili ovde sede i drže pridiku i drže slovo.

Ono što morate da znate i sa time ću završiti, da sva vaša izlaganja juče i danas su išla u smeru nečeg što nema veze sa dnevnim redom, ali interesantno, da predloženi kandidati, odnosno, predložena kadrovska rešenja po vašem mišljenju i iz vašeg izlaganja, nisu uopšte sporna. Dakle, njihovo profesionalno iskustvo, zvanje, znanje, obrazovanje, kako god to želite da definišete, ništa tu nije sporno niste našli, već ste vi sami zastupali neke vrednosti o kojima će naravno, građani suditi na nekim drugim izborima, gde ste vi ulogu i tužioca i sudija pa i zaštitnika građana preuzeli na sebe. Sada vas pitam, kako vi mislite i koga mislite da ubedite da se vi zalažete i za nezavisno tužilaštvo, nezavisno sudstvo pa i za nezavisno odlučivanje Zaštitnika građana, ako ćete vi ovde i na vašim odborima donositi presude, donositi odluke koga treba tužiti, a kome presuditi po kratkom postupku, kakvu političku poruku vi šaljete građanima Srbije.

Za sam kraj, svim predloženim kandidatima u danu za glasanje mi ćemo ih podržati naravno, a želim im mnogo uspeha i sreće u radu i da na taj način rade za dobrobit svih građana i za dobrobit naše zemlje. Nek im je sa srećom i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nažalost praksa da se o svemu priča a najmanje o dnevnom redu nastavljeno je i danas, iako smo egzaktne primere za takve stvari imali i u prethodnim nekim zasedanjima, ali najbolje se to možda videlo i juče kada baš nijednu jedinu reč o dnevnom redu nismo čuli i kada je to utisak svakog narodnog poslanika koji se nalazi u plenumu tokom jučerašnjeg dana.

Uzimajući u obzir da našoj listi predstavnika SNS ima sigurno još 20 govornika, ja ću se potruditi da budem što koncizniji i krenuću, pre svega, od izveštaja institucija.

Gospodine Pejoviću, meni je drago što ste juče vašim fenomenalnim izlaganjem skratili moj govor. Sva pitanja koja sam negde nameravao vama da postavim, a tiče se ljudi koji su danas najglasniji, najratoborniji da optuže nekog drugog, bace ljagu na nekog drugog su oni ljudi koji su sami priznali svoje prekršaje i platili kazne za te prekršaje i ja vam se zahvaljujem u ime građana Republike Srbije i u ime građana Trstenika koji su me juče zvali i pitali me da li nekako mogu da vam čestitam na svemu onome što ste izneli, jer su sve to oni znali samo su želeli da to nekako jače odjekne, tako da, evo, prenosim vam te čestitke i zahvalnost građana Trstenika.

Što se tiče institucija ostalih i njihovih izveštaja ne znam ko ovde predstavlja Poverenika za ravnopravnost i Zaštitnika građana, ali malopre ste bili u prilici da vidite kako jedna politička organizacija diskriminiše ostalu decu, bore se samo za prava dece čiji su roditelji u njihovoj stranci, što je apsolutno nedopustivo i oni će snositi političku odgovornost.

Ono što mene zanima jeste da se danas nalazimo nekako paradoksalnoj situaciji da ovde sedimo u sali, vi kao predstavnici tih institucija ili ne znam ko ih danas predstavlja, sedite sa ljudima koji su pozivali na ubistvo i Aleksandra Vučića i brata Aleksandra Vučića, kao i da njegovo dete završi u šahti i prođe kao Gadafi. Nažalost, niko od ovih institucija se tim povodom nije oglasio.

U ovom plenumu, ne tako davno, predstavnici drugog dela opozicije su najstrašnije uvrede sejali na račun premijerke Ane Brnabić. To je odjeknulo u medijima, ali nažalost ni tada nije bilo reakcije. Ovde sedi Goran Vesić koji je na promociji svoje knjige zamalo izbegao linč, čiju su knjigu palili, a kada su isti ti ljudi koji imaju nešto protiv njega protestvovali ispred njegovog prozora, upućivali mu koje kakve parole, ni tada niko nije reagovao.

Sad me samo zanima, pošto sam i u prošlom sazivu postavljao poslanička pitanja, pozivao predstavnike ovih institucija da nam kažu, pošto često dobijamo odgovore da to nije vaša nadležnost, ajde onda recite nama, narodnim poslanicima, ili vi iznesite nekakav predlog kako bi građani, svi građani imali jednaka prava. Najčešće ljudi koji podržavaju SNS ili koji su deo SNS prolaze kroz navodnog „toplog zeca“ gde se na najstrašnije načine diskriminišu i gde se na njihovo ubistvo najčešće poziva.

Pre dve nedelje ili koliko je već bilo, ovde, u neposrednoj blizini, pozivano je na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, čak je jedan narodni poslanik rekao – nije to ništa strašno što je neko rekao „ko potpiše njega ubiše“. Mene samo zanima – da li Aleksandar Vučić i njegova porodica imaju neka zagarantovana prava kao građani Srbije?

Ako vi niste nadležni za to i nemate nadležnosti da svakog građanina zaštite, onda recite šta je to neophodno da ovde, kao parlament, uradimo da bi takve greške ispravili.

Za sam kraj, gospodine Vesiću, vama se obraćam, odlično su ovo stvari, naravno da ćete i u budućnosti nailaziti na nekakva ovakva spoticanja gde se najčešće plasiraju laži. Ono što je meni ostalo upečatljivo i prosto neverovatno, koleginica koja je govorila pre mene je rekla – tom prugom će se ići samo 150 kilometara na sat. Meni je neverovatno da sam ovo čuo, ali je još neverovatnije da to dolazi iz redova ljudi koji dok su bili na vlasti vozovi su se kretali brzinom da je dovoljno bilo da čovek malo pruži korak, ubrza i da ga prestigne.

Sad me samo zanima – dokle će to licemerstvo ići i šta ćemo još čuti od tih ljudi koji nemaju političkog kapaciteta, nemaju ideje, nemaju plan i program? Šta bi to oni bolje uradili, osim da seju neistine i laži? Zato vas pozivam da nastavite sa ovakvim projektima, da sledite politiku predsednika Aleksandra Vučića, jer je to zemlja koju mi želimo, jer je to zemlja koju žele građani Srbije. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku pozvao bih vas predsedniče da se o predlogu Marijane Jović Osnovni sud u Loznici izjasnimo odvojeno.

Što se tiče današnjeg izlaganja i današnjih tema o kojima smo diskutovali, zaista teško je bilo šta reći, a ne osvrnuti se na sve ono što se dešavalo danas, a i juče, apropo izlaganja prethodnog govornika i retoričkih pitanja kako nemate potrebe, može se nametnuti samo jedno pitanje sa druge strane, kako poštovani kolega nemate potrebu da za četiri meseca ne dođete ni jednom u Skupštinu i da se obratite do sad, a isto tako možemo i nametnuti pitanje zašto bi nekom odgovaralo da nema opozicije u ovom parlamentu. Mi smo tu da diskutujemo, možete da vidite na svakoj sednici da smo spremni da odgovorimo na sve one laži i izmišljotine i neistine koje dolaze sa druge strane, ali šta više najveću korist imaju građani Srbije jer jasno mogu da vide kome su dodelili glas na prethodim izborima i ako uzmemo u obzir ovo ponašanje do sada rezultati na sledećim izborima, što se tiče opozicije, biće još gori.

Što se tiče teme Kosova i Metohije koje se ovde nametnulo u nedostatku bilo kakvih argumenata i želje za ličnu promocijom, nisam želeo o tome da pričam, ali sam jednostavno nateran ovim konstantnim dobacivanjem i vređanjem, kako svih nas sa ove strane, tako i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice i to čoveka koji je dobio nadimak princ od Trstenika iz prostog razloga zato što se tako ponašao dok je bio vlast tamo i sada ću vam navesti konkretan primer. Evo, tu je i gospođa redova opozicije koja je bila zajedno sa nama u Strazburu, koja je bila predsedavajuća. Na tom sastanku jedna od tema pred evroparlamentom jeste bila i tema dijalog između Beograda i Prištine u posredstvu EU i tu je bilo prijavljeno čak sedam govornika.

Isti taj princ od Trstenika, koji je ovde kada je bio prisutan Aleksandar Vučić, govorio kako će on da se bori za interese Kosova i Metohije, građana na Kosovu i Metohiji i situacije u vezi sa Kosovom i Metohijom, u Strazburu je pričao o svemu i o tome je govorio Marijan Rističević. Mada, kada smo došli do te teme čovek je odustao i nije jednu jedinu reč rekao, rekao je da njega ta tema ne zanima.

Poštovani građani Srbije, ovo se desilo i imate listu prijavljenih govornika i možete videti ko je po toj listi diskutovao. Tako da ti ljudi koji danas su ovde, nama pričaju i nas vređaju, a dele iste vrednosti kao Kurti, i kada su bili u prilici da nešto kažu u odbranu našeg naroda i ljudi koji su danas na barikadama nisu rekli ni jednu jedinu reč, već su odustali.

Što se tiče teme, a tiče se i diskusija o sudijama, pravosuđu i medijima, najmanje ste pozvani vi koji sedite preko puta nas da o tome pričate. Navešću vam samo dva primera, dva primera iz prošlosti kada ste vi bili na vlasti. Prvi se tiče pravosuđa, onoj katastrofalnoj reformi pravosuđa iz 2009. godine, u jednom danu ste hiljadu ljudi ostavili na ulici, bez bilo kakvog zakonskog osnova. Nažalost, neki od tih ljudi su izvršili samoubistvo. Vaša vlast na duši nosi te ljude i tako ste vi doživljavali pravosuđe. Tako ste vi doživljavali slobodu tih ljudi, a i to što oni moraju da rade samo svoj posao. Ovde su govorili ljudi o tome, a postoje i zapisnici. Sudije i tužioce ste birali na svojim opštinskim odborima, gde vam je u donjem levom uglu odluke stajao pečat gradske uprave, a u donjem desnom uglu pečat opštinskog ili gradskog odbora odakle se bira taj sudija ili tužilac. Kvalifikacije su vam bile, supruga mu je član DS, lojalan je. Nemaju građani lepo mišljenje o njemu, ali poslušaće. Tako je bilo vaša pravosuđe. Danas vi imate pravo da nekome nešto spočitavate.

Kada govorimo o medijima i o slobodi medija, nije mnogo potrebno već samo da se vratimo na izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine koji ni tada niko nije smeo da objavi, koji je sačinjen vrlo temeljno. Dakle, sve što se nalazi u tom izveštaju, niko tada nije mogao da pročita negde jer je bilo zabranjeno da se objavi. U tom izveštaju, stoji, citiram, da su svi mediji u Srbiji pod šapom jednog čoveka i da ne postoji nikakva sloboda medija, a da RTS o kome ste ovde pričali naveliko i naširoko, gde čak i jedan vaša poslanica radi, citiram - nije mesto javnog servisa, dakle, RTS nije javni servis, već ima ulogu servisa političke stranke i vladajuće elite. Godina 2011.

Nakon ovih reči, nakon ovog izveštaja i svega onoga što ste radili tada, vi danas nalazite za shodno da nekome držite moralne lekcije i pridike. Mislim da ste svojim izlaganjem i ponašanjem do sada jasno napravili tu razliku koliko su ljudi koji su vas podržali na prošlim izborima pogrešili. Uveren sam da na nekim sledećim izborima vam neće dati glas.

Za sam kraj, ova lista za odstrel, kako već Srbi na barikadama zovu ovaj spisak koji je čitao gospodin Martinović, je isti onaj spisak koji vi negde u svojim govorima i na svojim društvenim mrežama ponavljate. Podsetiću vas samo, da ovaj što dobacuje, čovek koji liže displej i gricka tastaturu ne bili osetio ukus kotleta i onog bifteka koji je ukrao sa tuđeg profila, je na svom zvaničnom profilu napisao – Andrej i Danilo pronađeni u šahti kao Gadafi. Ta dva imena se pominju opet na ovom spisku Kurtija. Pa, neka građani iz Srbije, a i građani van granica naše zemlje, vide ko se bori i ko brine o interesima Srba, a ko brine samo o ličnom interesu i o svojoj fotelji.

Na samom kraju, ja sam vam to već jednom rekao, ali ponoviću. Idu novogodišnji praznici, i ovako se često ponašate kao deca, pa uzmite, sastavite jedno pismo Deda Mrazu, vas pedeset, koliko se već hvalite da vas ima, napišite svoje novogodišnje želje, jer je veća verovatnoća da vam Deda Mraz te želje ispuni, nego da vas građani bilo kad više na izborima dovedu na vlast. Hvala vam i živela Srbija.

(Tatjana Manojlović: Replika.)

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, naravno da ćemo podržati ovaj predlog rebalansa budžeta i naravno da smo na sve ono što smo danas mogli da čujemo i od ministara, ali i od kolega iz naše poslaničke grupe smo ponosni.

Rezultati najbolje govore o tome kako stvari izgledaju kada se odgovorno vodi politika, kada mislite o svakom dinaru koji se nalazi u budžetu i kada su vam interesi građana na prvom mestu. Povećanje penzija, povećanje minimalne zarade su samo delovi naše odgovorne politike i oni samo pokazuju u kom smeru će se naša vlast, odnosno vlast SNS u budućem periodu ophoditi prema građanima Srbije.

Jako sam ponosan što sam u prilici da ovaj rebalans podržim jer zaista neke odluke koje se danas donose su istorijske. To najbolje vidite u skoku i plata i penzija, ali i onog minimalca o kome smo mnogo govorili. Da, slažem se sa kolegama da je neophodno graditi i mostove i puteve, ali neophodno je i da se saglasimo oko jedne stvari, da do dolaska SNS na vlast to nije bila situacija i takvu praksu nismo imali u našoj zemlji.

Žao mi je što opozicija nije svoje vreme iskoristila da konstruktivnim predlozima, pa i kritikama objasni šta bi to oni bolje uradili, ali i kako to da učine kada su oni svoju priliku dok su bili na vlasti propustili i koristili je samo, jedino i isključivo za lično bogaćenje. Ja sam uveren da će i u nekom narednom periodu ministri pred narodne poslanike izlaziti sa konkretnim predlozima, sa zakonima koji će učiniti bolji život građanima Srbije, ali se isto tako nadam da će neka buduća diskusija u ovom parlamentu makar od strane opozicije zaličiti na neke ozbiljne ljude.

Za sam kraj želim ministrima da poželim mnogo sreće u narednom periodu i da sa ovako dobrim predlozima zakona dolaze i u narednom periodu, jer ćete u nama uvek imati partnere, jer interes građana Srbije je uvek na prvom mestu. Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, verujem da vi baš iščekujete o čemu ću ja diskutovati, ali neću vam pružiti to zadovoljstvo odmah na početku, tako da sačekajte još malo.

Mislim da sada već skoro 30 sati diskutujemo o ovom Predlogu zakona i utisak kome ja nikako ne mogu da se otmem jeste da ovih 30 sati koliko je potrošeno za diskusiju veliki deo ili dobar deo opozicije je iskoristio samo za ponavljanje neke mantre koju koriste već mesecima unazad. Da ja ne govorim u prazno možete najbolje videti, ako neko bude imamo snage večeras ili sutra, kada budete pregledali ili pročitali sve one govore koje je opozicija imala.

Dakle, suštinski sve se svodi na borbu protiv Aleksandra Vučića i na to da ništa ne valja danas u zemlji. Međutim, ako obratite pažnju da li je neko konkretno nešto predložio da se bolje uradi, kvalitetnije, brže, efikasnije, to nećete naći. Ja sam imao dovoljno snage da izvučem neke najzanimljivije predloge, kako bi građani Srbije mogli da vide kakvi su to predlozi.

Tako smo imali predloge, evo jedan baš predlog koji se mogao čuti iz ovog dela opozicije koja je sada najglasnija i dobacuje, a smeta im kada to čuju sa suprotne strane, jeste predlog da umesto što smo planirali 25 ministarstava smo mogli građanima da podvalimo 21 ministarstvo, a da četiri budu bez portfelja. Dakle, to je bio vaš predlog, nikoga ne spominjem direktno, prepoznaće se onaj ko je to predlagao, i na taj način ste jasno poručili građanima da je dobro prevariti ih. Dakle, zamislite vi takvu politiku koju opozicija danas nudi.

Pored toga, predlagali ste, jedan deo opozicije je predlagao i ministarstvo za zdravlje automobila. Citiram ono što je izgovoreno od strasne predstavnika opozicije – ministarstvo za zdravlje automobila.

Pored toga, taj čovek koji je to predlagao je nas ovde optuživao, naravno neistinama i lažima, a sam je tvrdio da je prisustvovao sednicama Vlade. Ja takav primer nisam video u svetu, niti sam čuo.

Iako vi željno očekujete da se vama obratim, ja to neću učiniti jer mi je svakako to manje bitno u ovom trenutku, ali želim da građani Srbije čuju i znaju na koji način je opozicija diskutovala o ovako važnom zakonu.

Pored toga što ste se služili neistinama i lažima, ponizili ste i vaše glasače elementarnim nepoštovanjem, jer je jedan od vaših kolega kojeg ovde branite i koji je sa vama zajedno prvi u tuči protiv ograda i saobraćajnih znakova, gde god se oni nalaze, predložio ministarstvo za sve i svašta. To pokazuje vašu odgovornost, ali odgovornost vas prema vašim glasačima i kako vi doživljavate politiku.

Ja sam zaista mislio da ćemo za ovih 30 sati, koliko traje rasprava, čuti nešto konstruktivno, čuti neki ozbiljan predlog, ali, poštovani građani Srbije, pre svega vi ljudi koji ste glasali za njih da se oni danas nalaze ovde, imate priliku da vidite na koji način oni vas predstavljaju. Mislim da vašim izlaganjima najbolje govorite o sebi. Ja tu ništa ne bih dodavao niti bih vas preterano kritikovao, jer svako vaše izlaganje je jasan pokazatelj i razlike između vas i nas i zašto vi više nikada nećete biti u prilici da vodite ni mesnu zajednicu, a kamoli državu.

Drago mi je, hvala vam za ovaj aplauz. Verovatno će vam to značiti, jer nikada u životu jači aplauz od tog nećete dobiti.

Neću se zaista obazirati na ovo. Poštovani predsedniče, ne tražim da ih opomenete, meni ovo ne smeta. Štaviše, ovo najbolje govori o njima, ali dobro je da građani znaju na kakav način se odnosite prema njima i ukazanom poverenju.

Međutim, da oni nisu jedini u ovome pokazuje i primer čoveka koji se danas ne nalazi u sali, nažalost, on je šef jedne poslaničke grupe, naravno opozicije, koji je 2016. počeo sa ovim manirom. Ja tada nisam bio narodni poslanik, ali, poštovani građani, ljudi koji nam danas sole pamet i pričaju kako bi oni nešto uradili bolje u našoj zemlji, kada se ovde diskutovalo o Zakonu o komunalnim delatnostima, taj čovek je sa još dvojicom kolega podneo amandman koji je glasio ovako – da se stvore uslovi za nesmetan i po imovinu i zdravlje i život ljudi bezbedan prolaz Deda Mraza za 31. decembar 2016. godine. To su vaši amandmani.

Vi sada koji me tako izgubljeno gledate, postavite pitanje vašim kolegama iz klupa sa kojima zajedno sedite kakav je ovo odnos prema parlamentu i prema građanima Srbije. Ne mogu ni da pretpostavim u kom smeru će ići diskusija kada budemo birali Vladu, ali ako se po jutru dan poznaje čućemo mnogo toga, a ništa pametno.

Za sam kraj, kada smo već kod Deda Mraza, najbolje bi bilo vi svi predstavnici opozicije da uputite jedno pismo ovom istom Deda Mrazu, jer je veća verovatnoća da vam on ispuni želje, nego da ikada voljom građana dođete na vlast u Srbiji. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala presedniče Orliću.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, poštovani Petre Petkoviću, braćo i sestre sa KiM, moram priznati da je koncept mog govora menjan iz situacije u situaciju, jer prosto niko nije mogao da pretpostavi da će opozicija i dijalog juče otići u onom smeru.

Današnja tema koja se nalazi pred nama i o kojoj smo juče diskutovali je svakako jedna od najvažnijih i najbitnijih koja se može naći u ovom plenumu. Međutim, predstavnici opozicije to nisu shvatili ili nisu želeli, svejedno, već su i ovu temu videli kao svojevrstan poligon za razračunavanje i obračunavanje sa Aleksandrom Vučićem.

Žalosno je, elementarno poštovanje niste pokazali ni prema ljudima koji sede na galeriji da niko od vas u deset sati rasprave juče, a Boga mi, evo i sada skoro dva sata rasprave danas, nije se postavio na mesto i u kožu tih ljudi koji žive na KiM.

Da ne govorim samo prazne priče, najbolje pokazuje diskusija od danas i diskusija od juče, jer u izveštaju koji se nalazi pred nama niste rekli baš ništa, sem danas što smo čuli da nije potrebno da ima toliko prideva i da se upotrebljava termin državni vrh. Kada pričamo o KiM, očekivao sam da ćete ovde izneti neke predloge, neke sugestije, ideje kako da se olakša našem narodu dole život, kako da bolje i lakše žive. Mislio sam da i će vam možda pasti na pamet da kažete da li je dovoljno 2480 adaptiranih i izgrađenih stambenih jedinica od maja 2019. godine do danas ili je potrebno da na tom polju radimo još brže i još više?

Mislio sam i da ćete pričati o tome da li je dovoljno da gradimo vrtiće, škole i rekonstruišemo i u Leposaviću, i u Goraždevcu i u Suvom Grlu, ali ni ti vam nije palo na pamet. Mislio sam da i ovih 400 ljudi koji su zaposleni od perioda korone do danas u zdravstvenom sistemu će možda za vas biti važna stavka, ali ne. Vama je jedino bitno da odavde šaljete političke parole koje su vrlo zapaljive i vrlo neodgovorne.

Juče i sinoć u vašim medijima predstavljate sebe kao heroje. Heroje iz kruga dvojke, i to ove beogradske. Zato što se niko od vas nije zapitao kako će ovi ljudi otići svojim kućama i kako se osećaju ljudi na Kosovu i Metohiji kada odavde slušaju sve najgore stvari o sebi. Nemojte da mislite da nije istina, dve stvari, pravci u kojima ste se kretali juče su vrlo opasni. Jedni od vas, a i danas nastavljate u tom tonu, su Srbe sa severa i predstavnike Srba nazivali kriminalcima, nazivali ste ih ubicama, što je apsolutno nedopustivo.

Pitam vas sada, da li vam je i jedne sekunde palo na pamet da ste na taj način, što indirektno, što direktno, dali novu municiju u ruke Aljbinu Kurtiju za nekakve njegove manifetluke i akcije na severu Kosova? Jer, on sada nakon vaših izjava može da kaže – pa, eto, i Srbi u Beogradu njih smatraju kriminalcima. Da li osećate odgovornost za to što ste izgovorili ovde?

Ova druga grupacija je ovde slala političke parole, zaklinjala se, lake teme, jeftini politički poeni. Čak ste došli do tog stadijuma da ste zveckali oružjem. Da li ste se zapitali, možda kojim slučajem, da će zbog tih tonova neko dete, srpsko dete na putu do škole biti napadnuto, jer sluša odavde iz ovog doma nekakve takve pretnje? Niste i baš vas briga. Jer, danas sutra, ne daj Bože da dođe do tako nečega, nećete se vi baviti rešavanjem tih problema, već Aleksandar Vučić. Zato vi nemate ni odgovornosti, a bogami ni savesti.

Mislio sam da ćemo mi danas pričati mnogo više o Izveštaju, ali kako je ova sednica počela vidim da se Izveštaja niko od vas neće ni dotaći. Meni je žao što o ovoj temi govorim ovako emotivno, ali osećam potrebu zbog ovih ljudi koji sede gore i onih ljudi koji su danas na Kosovu i Metohiji i gledaju ovaj prenos. Danas više nego ikada nam je potrebno jedinstvo. Danas više nego ikada nam je potreban mir. Nažalost, u ovom plenumu to jedinstvo nećemo imati, jer za sve vas koji sedite preko puta mene, a neki su i stajali, partikularni interesi, lični interesi su mnogo veći iznad interesa Srbije.

Ja bih mogao o ovome da pričam mnogo, ali ima još govornika koji će govoriti posle mene, samo želim da završim sa tim.

Poštovani predsedniče Aleksandre Vučiću, vi podršku SNS i poslanika SNS ćete uvek imati i to nije uopšte sporno, ali bitno je naglasiti da ćete uvek imati i podršku građana Srbije, posebno onih građana sa Kosova i Metohije. Neka vam ta podrška bude vetar u leđa u ovom periodu koji je težak i koji je pred nama.

Vama, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, želim pre svega mir koji je neophodan svima nama i želim da budete spokojni, jer i juče, kao i mnogo puta do sada, imali ste priliku da vidite da dok je Aleksandra Vučića Srbi na Kosovu i Metohiji imaju budućnost.

Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i narodni poslanici, kako smo već sada ušli u deseti sat rada i rasprave, moj lični utisak je da smo danas čuli mnogo toga. Ali, ne mogu da se otmem utisku da smo najmanje čuli konkretne razloge zašto Vladimir Orlić ne bi smeo, kako vi to kažete, da bude predsednik Skupštine Srbije.

Čuli smo diskusije na različite teme, čuli smo da vam ništa ne odgovara što dolazi iz redova SNS, ali isto tako su građani Srbije mogli u direktnom prenosu da čuju da se vaša politika svodi jedino na golu mržnju prema SNS i svemu što dolazi iz naših redova.

Ono što je meni posebno interesantno jeste da ste pokazali jednu novu dozu licemerja, a tiče se dvostrukih aršina koje konstantno potencirate i prikazujete u ova dva dana novog saziva i novog zasedanja.

Interesantno je da predsedavajući najgrublje prekrši Poslovnik i napravi presedan koji nikada nigde nije zabeležen, da svoju ulogu predsedavajućeg posmatra juče kao ulogu nekog ko će ovde držati govore i moralne lekcije, a da danas se poziva na poštovanje Poslovnika, i to samo u slučaju kada diskutuju poslanici SNS.

Da ja govorim istinu pokazuje i činjenica da su izrečene dve ili tri opomene mojim kolegama, dok sa suprotne strane, za mnogo gore stvari, nije izrečena ni jedna opomena, čak nisu ni bili upozoreni.

Ono što je meni interesantno, a opet se tiče predsedavajućeg, jeste što ste vi do samo pre dva meseca, u julu tačnije, bili u prilici da predsedavate jednom drugom Skupštinom, isto tako kao najstariji odbornik, ili u ovom slučaju poslanik, ali ste to odbili sa gnušanjem, podneli ste ostavku, jer ste zaključili da ti izbori nisu bili legitimni i da vi ne želite u tome da učestvujete i da dajete legitimitet toj skupštini, a radi se o Skupštini grada Beograda.

Zanima me šta se to promenilo u ova dva meseca pa ste ulogu predsedavajućeg ovde prihvatili? Da li je to zbog veće pozornice ili samo zato da bi napravili onaj performans juče?

Čuo sam ovde o Vladimiru Orliću mnogo pohvala i to je jako lepo čuti. Moram priznati da sam sa te strane iznenađen, jer ste vi do sada uvek osporavali pojedine kadrove SNS zbog obrazovanja. I to ste i danas učinili u više navrata. Danas ste listom hvalili Vladimira Orlića, jer de fakto ne možete ništa da kažete po tom pitanju. Vi ste mu zamerili, pazite sad, kako se poneo u nekom televizijskom duelu. Vama jedino ne odgovara to na koji način Vladimir Orlić zastupa svoje lične stavove i stavove SNS. Ako nastavite tako dalje, nekom budućem kandidatu SNS verovatno ćete zamerati to kako se oblači ili da li nosi naočare ili ne. I to najbolje oslikava sav besmisao vaše politike danas i vaših neosnovanih kritika.

Čuo sam i u više navrata da ste se pozivali na diskusiju argumentima. Apsolutno sam za to, jer Srbija kakva je bila do 2012. godine i do dolaska SNS na vlast, apsolutno danas, kada se osvrnete na taj period, ne možete da kažete, ako ste imalo realni, da nije ostvarila ogroman napredak. I to ne govorim samo ja, to govore konkretni podaci i argumenti. Tražili ste ih, evo, sada ću vam ih pročitati.

Do perioda vladavine ljudi koji su danas ovde bili oštri kritičari, plata u Srbiji je bila ne veća od 320 evra, danas je preko 635 evra i ići ćemo do kraja godine na povećanje od 710 evra, prosečna plata u Srbiji.

Minimalac, o kome ste danas diskutovali, u vaše vreme je bio negde oko 15 hiljada dinara, dok je danas preko 35 hiljada dinara i ići ćemo na 40 hiljada.

Želite da pričate o nezaposlenosti? Evo, zašto danas nije neko od vas pomenuo kolika je nezaposlenost bila u vaše vreme? Preko 24%, dok je danas ispod 10%.

Hoćete da pričamo o putevima, saobraćajnoj infrastrukturi, novim školama, bolnicama? Hajde da diskusiju na taj način vodimo i da se na taj način politički obračunavamo, ukoliko želite. Ali, mislim da, što bi naš narod rekao, i vrapcima na grani je jasno da to vama ne odgovara, jer na tom polju nikada ne možete da pobedite, jer ne možete da se borite argumentima protiv rezultata iza kojih stoji Aleksandar Vučić i SNS. Zato je za vas najlakše i najbolje voditi neku besmislenu diskusiju, gde ćete pokušati destrukcijom, provokacijama, da odvedete kolo na svoju stranu.

Pažljivo sam slušao sve što ste pričali i zaista ne mogu da se otmem utisku, ako je sve to tako kao što vi kažete, da će neki od vas i podržati kandidaturu Vladimira Orlića za predsednika Skupštine Srbije. Ali, ne mogu da razumem to što vas muči unutrašnja organizacija SNS. Ja veću besmislicu od toga da ne može predsednik stranke ili ne može to tako da se kandiduje nisam čuo dugo. Pa da li je sledeća stvar koju ćete vi ovde reći da ćete doći na izvršni odbor, glavni odbor ili predsedništvo SNS i tamo vi odlučivati umesto članova SNS ko će biti kandidovan?

Mnogo besmislica smo ovde danas čuli, ali ono što me posebno raduje jeste što smo samo u dva dana videli kakvi bi dvostruki aršini vladali da ste nekom igrom slučaja vi u poziciji da formirate vlast, a i kako bi se ponašao neki vaš predsednik Skupštine, kakav smo primer imali u ova dva dana da vidimo od strane predsedavajućeg.

Tako ću ja biti korektan, u skladu sa dogovorom koji je postignut na sastanku predsednika poslaničkih klubova, pa ću samo pozvati sve kolege narodne poslanike da podržimo predlog za Vladimira Orlića za predsednika Skupštine Srbije, jer on je čovek koji ima iskustvo, ima znanje, ali iznad svega toga voli Srbiju i radiće u interesu građana Srbije. Isto kao i svi mi iz SNS nastavićemo da, sledeći politiku Aleksandra Vučića, radimo u interesu naše zemlje, jer mi drugu zemlju nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je sada teško nakon gospodina Milićevića govoriti iz prostog razloga što je i moj govor bio negde koncipiran da se osvrne na sve ovo o čemu je gospodin Milićević govorio, ali pokušaću ja sada malo nešto iz drugačijeg ugla.

Složićete se svi sami da u nekom proteklom periodu smo u više navrata govorili o tome i ukazivali kolika je potreba našeg društva da svi oni ljudi koji danas ne sede u parlamentu konačno dođu u situaciju i da kažu kakav je to njihov program i šta oni to žele da ponude građanima.

Međutim, iako su praktično izbori pred nama, dakle 3. april će brzo doći, mi do dana današnjeg nismo čuli ni jedan jedini predlog od tog dela opozicije šta bi to oni bolje uradili u našoj zemlji, šta bi to bolje oni uradili u Beogradu ili kakvu viziju imaju za razvoj naše zemlje. Jedino što smo mi do sada čuli jeste da su oni kandidovali troje ljudi koji će biti nosioci njihovih lista i da to troje ljudi moraju da dođu na vlast. Kako i na koji način, da li će imati podršku građana ili ne, za njih to nije bitno. Oni su jednostavno građanima poručili da 3. aprila oni već slave pobedu, a nama iz SNS su poručili da nam slučajno ne padne na pamet da mi proglasimo izbornu pobedu.

Stvari su jako proste i vrlo često smo bili u situaciji da od onih ljudi koji su vodili našu zemlju do 2012. ili 2013. godine dobijamo najoštrije kritike, ali nikada te kritike nisu bile argumentovane. Sada me samo zanima, ako im se ceo program sveo na to mrzimo Aleksandra Vučića, šta će oni do 3. aprila ponuditi građanima i šta građani mogu da očekuju od njih ukoliko nekim slučajem dođu na vlast?

Ono što smo do sada čuli od njih je vrlo interesantno. Dakle, njihov kandidat za gradonačelnika, izvesni Janković, je rekao da prvi posao koji će on uraditi sa mesta gradonačelnika jeste izmeštanje spomenika Stefanu Nemanji. Tako smo došli u situaciju da prvi put u istoriji jedan kandidat za gradonačelnika svoju kampanju počne tako što će nešto da sruši ili nešto da izmesti.

Došli smo u situaciju da ne čujete ni jednu ideju, da ne čujete ni jedan program, da nemate viziju uopšte kako bi Beograd mogao da se razvija, a da na sve to kažete da vi niste ni stručni za to. Neverovatno je da čovek koji za sebe kaže da neće biti u stanju ili da ne može baš sa sigurnošću da kaže kako bi vodio Grad Beograd, jer zna da ne poznaje problematiku samog grada, onda vam izjavi da sve je to tako, ali ipak će on da napravi tim. Kako i na koji način i danas nismo dobili odgovor.

Međutim, ono što je s druge strane interesantno, jeste što u svojim redovima taj deo opozicije ima i bivšeg gradonačelnika. Naravno, radi se o Draganu Đilasu, koji za sebe kaže da je jako uspešan gradonačelnik bio, pa se pitamo samo zašto se on nije kandidovao i zašto on nije nosilac neke liste? Ako su već toliko sigurni u sebe, u svoju pobedu i podršku koju imaju, prosto je neverovatno da on kao predsednik te njihove stranke nije kandidovao sebe ili je jednostavno samo svestan da ga građani ne žele i da dobro pamte šta je sve uradio Beogradu dok je on bio na vlasti.

Interesantno je i da danas pričamo o Nadzornom odboru, pričamo o izbornim uslovima, čuli smo vrlo konstruktivne diskusije, ali negde sam uveren da taj deo opozicije će naći opet neki izgovor za svoj izborni debakl koji ih očekuje.

Zakone koje smo donosili ovde, pa čak i ovaj Nadzorni odbor o kome danas diskutujemo, složiću se sa kolegom Đukanovićem, da je to najveći stepen demokratije i da to jasno pokazuje koliko je vladajuća većina spremna i svesna svojih rezultata koji stoje iza nas, pa da nam apsolutno nije bitno kakvi će izborni uslovi biti, jer kada imate rezultate iza sebe i kada imate jasan plan, jasnu viziju, nemate čega da se plašite.

O prosečnoj zaradi u vreme DS i o prosečnoj zaradi koja je danas, mnogo puta smo govorili, ali mislim da je to najbolji pokazatelj gde je Srbija bila pre osam godina i gde se Srbija danas nalazi. Ako uzmete da pogledate bilo koji aspekt našeg društva, videćete samo napredak. Kada imate takvu situaciju da ljudi koji su bili u prilici da vode našu zemlju su je koristili samo da bi sebi, svojim firmama napravili ekstra profit, a nikada ih nije zanimalo ni to kako građani žive, ni da li imaju posao, takvi ljudi danas žele da se vrate na vlast. Svakom je jasno da im nije stalo ni do Beograda ni do Srbije, već da im je jedino stalo do ličnih interesa.

Kako će funkcionisati ovaj Nadzorni odbor i kako će izgledati cela kampanja do 3. aprila, biće vrlo zanimljivo iz prostog razloga što svako od njih ima određeni zadatak i bavi se na specifičan način. Ko god iz tog dela opozicije nastupa ili se pojavljuje u medijima pod njihovom kontrolom ima samo jednu jedinu poruku, a to je da SNS nikako neće pobediti i da ne sme da pobedi na sledećim izborima.

Ako sad to pogledamo iz drugog ugla, kakva se poruka šalje građanima i šta oni to žele da poruče onim ljudima koji ne misle kao oni? To šta misle o nama i koliko uvreda su u stanju da upute na naš račun, na to smo navikli, ali se pitam prosto kakvu poruku šaljete građanima kada vi već danas nipodaštavate svaki njihov glas? Svakog ko bi glasao za SNS, sa vaše strane je targetiran.

Pratio sam i dešavanja u nekim drugim strankama koje sebe prikazuju kao neku novu demokratsku stranku ili kao drugi deo opozicije i u tim strankama ne vidite ništa sem gole mržnje prema Aleksandru Vučiću i SNS. Ako želimo da pričamo o tome šta smo uradili, ne bi bilo dovoljno vremena da to završimo u jednom danu.

Na svakom koraku i Beograd i Srbija se dodatno razvijaju, od auto-puteva, škola, bolnica, domova zdravlja, na svakom koraku možete videti napredak naše zemlje, ali nažalost, nekim ljudima taj napredak jako smeta. Taj napredak i ti rezultati im smetaju zato što im je to branik da se oni nikada, koji im ne dozvoljava da se vrate više na vlast. Ako pogledate i situaciju u Beogradu, gde su oni opredelili sve svoje snage i kažu da će tu prelomiti ove izbore, ja ne mogu da se setim do 2012. ili 2013. godine dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, da se jedan-jedini veliki projekat u našem gradu razvijao ili dešavao. Ne mogu da se setim ni jedne fabrike koju je Dragan Đilas doveo, osim projekata koji su njemu lično omogućili da se dodatno obogati.

Gospodin Milićević je pričao i o zastupljenosti i u medijima. Govorio je i o zastupljenosti i u medijima, govorio je kakvi su njihovi zahtevi bili. Da, neverovatno je da danas kada su opozicija ceo program im se svodi na to da nekako i na neki način uređuju medije u našoj zemlji.

Kada kažu da bi oni gostovali i da moraju da imaju obezbeđene termine, nikada do sada niste čuli od njih šta bi u tim terminima oni pričali građanima. Tako imate njihovog saborca Lutovca koji kaže: „Eto, pozvali su me na emisiju, ali sada imam dilemu da li da idem ili da ne idem. Ako ne odem, biće da se nisam pojavio, a ako odem znači da sam podržao vladajuću većinu“.

Sada kada pročitate tako nešto, ne možete da shvatite uopšte šta je taj čovek hteo da kaže, ali jasno vidite koliko kalkulišu i koliko samo žele od sebe da naprave žrtvu.

To je bila situacija i sa bojkotom. Dakle, nisu oni bojkotovali prošle izbore zato što izborni uslovi nisu bili dobri. To su isti izborni uslovi kao kada su oni bili na vlasti, dakle isti, nema razlike. Oni su prošle izbore bojkotovali zato što su bili svesni da će na tim izborima doživeti debakl.

Danas kada su zahtevali na dva fronta u međustranačkom dijalogu da im se sve živo ispuni i danas kada im se sve to ispunjava, oni imaju sada drugu mantru i na tim izborima će učestvovati, ali zabranjuju nama kao predstavnicima SNS da slučajno ili pomislimo da pobedimo na tim izborima.

Ono što se sad posebno otvara kao pitanje jeste šta možemo da očekujemo 3. aprila? Ja sam o tome pričao nekoliko puta. Ako mi već danas dobijamo izjave u kojima oni najavljuju da će negde oko 18 časova 3. aprila proglasiti pobedu u Beogradu, ako oni već danas najavljuju da će njihov kandidat Ponoš ući u drugi krug predsedničkih izbora, šta mi možemo da očekujemo tog dana i kako će njihovo ponašanje biti kada se biračka mesta zatvore?

Nekoliko puta sam sa ovog mesta diskutovao i upozoravao na takve stvari. Upozoravao iz prostog razloga što su oni spremni na sve i svesno će želeti da izazovu haos, svesno će želeti da se na ulicama ponavljaju one ružne slike kao kada su palili ovu zgradu, jer su svesni i sami da sa rezultatima koje ima SNS zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića ne mogu da se izbore.

Njihovi kandidati, pa i Ponoš koga sam malopre pomenuo svu svoju priliku dok su bili na vlasti iskoristili samo da upropaste sve čega su se dohvatili. O topljenju tenkova, o razbijanju bataljona o uništavanju naše vojske mnogo toga je već rečeno, ali je prosto neverovatno da takav čovek sa takvom biografijom danas pretenduje da bude predsednik Srbije i neverovatno je da se uvek ljudi koji su protiv Srbije, protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića brzo ujedine i da li je to iz našeg regiona, da li je to negde dalje. U svakom slučaju brzo se oni nađu, brzo se razumeju i jedni druge podržavaju.

Stvar koja je simptomatična i koja može sve nas da zabrinjava jeste da i Marinika Tepić, koja je u ovom parlamentu potpisala deklaraciju kojom je želela da se Srbija i srpski narod proglase za genocidnim, kaže za sebe da je ona buduća premijerka. Ja sada pitam građane Srbije - šta bi se desilo sa našom zemljom da nam Ponoš bude predsednik koji je upropastio našu vojsku po zadatku, a da Marinika Tepić bude premijerka koja smatra da su Srbi počinili genocid?

Ono što je interesantno i što takođe naglašava njihovo politikanstvo sitno, ali pokazuje koliko oni neozbiljno shvataju politiku i razvoj naše zemlje jeste činjenica da je ta žena izjavila da kada oni dođu na vlast plata lekara će biti 1000 evra. Ne znam da li se ona ikada zapitala kolika je plata danas lekara, da li je proverila te podatke i da li je sama svesna kako je samo tom jednom izjavom pokazala koliko uopšte ne zna o čemu priča već samo kritikuje radi kritike.

Da bi građani Srbije znali o čemu se radi 2011. godine prosečna lekara specijaliste je bila 609 evra. Dakle, oni ljudi koji su bili na vlasti 2011. godine, a pretenduju danas da se vrate na vlast, kada su bili u prilici nešto da urade za lekare oni su njihov trud i rad i zalaganje cenili 609 evra. Danas je plata lekara specijaliste 1.020 evra, što bi značilo da bi Marinika Tepić lekaru specijalisti uzela tih 20 evra. Ovo govorim iz prostog razloga što je već postalo pomalo i naporno i dosadno da svakodnevno i na svakom nivou slušate raznorazne laži, slušate raznorazne pokušaje da se negde isfabrikuje neka afera jer ste i sami svesni da sve ono što ste radili dok ste bili na vlasti građani vam nisu zaboravili, niti će.

Neko je ovde rekao da izborni uslovi neće određivati pobednika u narednim izborima. Ja se sa tim apsolutno slažem, ali se slažem i sa tom teorijom da ovakve uslove nikada opozicija u našoj zemlji nije imala. Sećam se kada smo mi dolazili na vlast kako je to izgledalo i kakve su nam opstrukcije pravili ljudi iz Demokratske stranke gde god su mogli, ali ako samo pogledamo činjenicu da će u narednom periodu meta svih napada biti Aleksandar Vučić i da oni neće pričati o onome što nude građanima, već se samo držati slepe mržnje prema tom čoveku, onda se postavlja pitanje – zašto su njima i potrebni ovako izmenjeni izborni uslovi i za šta se oni to zalažu?

Mi smo danas imali i sednicu Skupštine grada Beograda gde su se opet pojavili predstavnici opozicije ispred Skupštine, koji dobijaju 10.000 dinara mesečno a nisu u tu zgradu ušli, niti su se na zasedanju pojavili poslednje tri godine, i bili smo u prilici da čujemo da sve projekte koje danas sprovodi grad Beograd da će oni obustaviti. Takvu politiku ne mogu ni da zamislim da neko danas može da vodi, a svedok sam toga iz dana u dan. Prosto mi je nezamislivo da vi želite da rušite svoj grad samo da biste se osvetili kome? Građanima. To nipodaštavanje Marinkove bare ili Borče nam je slika i prilika njihove vlasti 12 godina kako u Beogradu, tako i u Srbiji. Za njih je samo postojao strogi centar grada ili što bi rekli „krug dvojke“ a ništa drugo ih nije zanimalo. Bilo je teško tadašnjem gradonačelniku da prošeta i do Jajinaca, da prošeta do Borče, da ode i pogleda i Zemun Polje i da vidi kakve probleme imaju građani tamo, ali nije mu bio problem da svoju poziciju i svoj uticaj iskoristi i zloupotrebi.

Znate, kada neko uđe u politiku sa 70 hiljada evra, polovnim automobilom „Sab“ i ženinom kućom, a za 10 godina vlasti izađe sa 60 miliona evra razbacanim po belom svetu morate da se zapitate kako i na koji način je čovek došao do tog bogatstva?

Pričali su ovde ljudi i o medijima i zastupljenosti u medijima, ali najbitnije je napomenuti da nisu njemu mediji kao mediji interesantni koliko mu je interesantan reklamni prostor i koliko su interesantne te sekunde.

Najočigledniji primer korupcije jeste kada vi iskoristite državnu televiziju da sarađuje sa vašom privatnom firmom i na taj način sebi obezbedite 619 miliona evra.

Zbog toga i zbog takvih stvari građani nikada više neće pružiti podršku, niti će im dati priliku da vode i mesnu zajednicu, a kamoli Beograd i Srbiju.

Sa ovim ću završiti. Poštovani građani Srbije, 3. aprila kada budete izlazili na izbore ja vas pozivam samo da se opredelite za koga ćete glasati na taj način što ćete se samo zapitati gde je bila naša zemlja 2011. godine, 2012. godine, 2013. godine, a gde se Srbija danas nalazi? Pozvaću vas i samo da se setite svih obećanja koje smo ispunili, ali da pratite program i da čujete šta imamo da vam ponudimo za naredni period. Sve ono što smo do sada uradili garant je da će politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića i u narednom periodu raditi jedino i isključivo u interesu građana Srbije i da ćemo svi zajedno kao jedan veliki tim od naše zemlje praviti još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Kako ste počeli vaše izlaganje mislio sam da ćemo se oko svega složiti. Drago mi je da vi kao predstavnik opozicije primećujete zaista neke dobre stvari koje su i korisne i koje će olakšati opoziciji funkcionisanje i ovaj izborni proces.

Ne mogu da se složim sa vama, pre svega da ovaj saziv jeste imao legitimitet ili nije. Imao je i te kako. Pričali smo o tome više puta. Nije kriva SNS što je deo opozicije bojkotovao ove izbore. Nije kriva SNS što oni nemaju podršku građana, pa svesni toga su se opredelili za bojkot. Nismo mi krivi zbog toga. Mislim da je svakom opozicionom političaru valjda u interesu da se što češće ide na izbore, tako da ne vidim problem u tome što imamo izbore nakon samo dve godine. Ako su ljudi svesni da imaju podršku valjda je opoziciji u interesu da izbori budu što češći i da na tim izborima pobeđuju i da smene ovu vlast kako ste rekli.

Druga stvar oko koje se ne slažem i to mi je malo više zaparalo uši, ta kategorizacija da ljudi u SNS slepo slušaju nekog, zaista ne stoji i nije umesna. Mislim da nema mesta da na taj način diskutujemo, posebno da govorite o tome da neko pravi kult ličnosti. Mislim da tako nešto apsolutno nije na mestu.

Ono što želim da vam kažem jeste da su građani ti koji u nekome prepoznaju lidera, državnika ili prepoznaju čoveka koji se bori za njihove interese. Tako da bih sa te strane razdvojio, nije to kult ličnosti, već su građani Srbije u Aleksandru Vučiću prepoznali državnika koji nakon mnogo godina, mnogo decenija Srbiju vodi u pravom smeru. Zato je podrška koju ima Aleksandar Vučić tolika i zato će izbori 3. aprila još jednom potvrditi da građani sve to dobro vide, sve to dobro prepoznaju, ali da pre svega cene trud i rezultate koje mi imamo, koje ima SNS, koje ima Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da o predlozima i o kadrovskim rešenjima koji se tiču pravosudnih i sudskih funkcija smo mnogo puta govorili ovde i diskutovali. Ne želim da se ponavljam i da svoje diskusije od ranije ponovo iznosim ovde, iz prostog razloga što mislim da ste i u prethodnim izlaganjima kolega narodnih poslanika mogli da čujete šta je suština i šta su otprilike negde zahtevi ne narodnih poslanika, već građana Srbije.

Već dugi niz godina imamo situaciju gde ljudi koji su se enormno obogatili na račun građana Srbije nisu odgovarali za to. Imamo situaciju gde ljudi koji su u politiku ušli sa 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom „Saab“, kao što je primer Dragana Đilasa, danas imaju samo u nekretninama preko 20 miliona evra.

Građanima Srbije je jako teško objasniti kako se sve to postiže za negde oko 10 godina vlasti, koliko su oni bili u prilici da u režimu DS vode i Beograd i Srbiju.

Tako da, u tom nekom smeru ne želim previše da se zadržavam na ovom delu diskusije danas, iz prostog razloga što sve što bih drugo rekao, bilo bi ponavljanje. Ali, suštinski želim da ljudi koje budemo danas izabrali, ako pričamo o kandidatima i o tim nekim kadrovskim rešenjima, samo da se drže slova zakona i da uvek rade u interesu građana i da rade uvek u interesu Srbije i da se i na taj način ophode prema svakome.

Jedino što bih im, takođe, poželeo jeste i sreća, jer će od strane jednog dela opozicije, pre svega ovog dela opozicije koji predvodi Dragan Đilas, biti izloženi kojekakvim pritiscima. Oni su skloni tome bili i kad su vodili državu, a posebno su skloni tome danas kada su jedan deo najagresivnije opozicije i grupe političara koji nekakvom agresijom, pretnjama, žele da se vrate na vlast.

Ono što je za mene danas ipak mnogo bitnije i o čemu nisam imao prilike toliko da diskutujem kao o pravosuđu, jeste sastav RIK i jeste nešto što nas očekuje jako brzo, a to su izbori 3. aprila.

Mislim da su i kolege pre mene diskutovale o tome i govorile koliko je ustupaka načinjeno opoziciji kako bi konačno oni skupili hrabrosti i izašli na izbore i jednom za svagda rešili tu dilemu građanima Srbije, a to je koliko njih uopšte neko podržava. Čak je i taj cenzus od 3% izgleda za njih nedostižan, pa su do sada pokušavali kojekakvim čudnim i nikad u svetu viđenim zahtevima da nađu opravdanje za neizlazak na izbore. Međutim, kada su im danas svih 36 zahteva prihvaćeni, vidite da se njihova retorika drastično promenila i da sada idu u nekakve konkretnije pretnje nasiljem, a isto tako nas upozoravaju da SNS 3. aprila nikako ne sme da proslavi pobedu ili da kaže da je pobedila na tim izborima.

Zašto sve ovo govorim? Iz prostog razloga što u proteklih nekoliko godina Srbija beleži rast u svakom pogledu i smislu. Pričam o onom pozitivnom rastu, iako oni pokušavaju da u izmišljenim aferama ili nekakvim neistinitim… Pokušavaju da lažima, obmanama prikažu rezultate koje su oni imali kada su bili na vlasti. I to vam dolazi kao posledica nedostatka bilo kakve politike.

Izvinjavam se još jednom zbog ovog lapsusa, dobacivali su mi iz zadnjih redova.

U želji da kažemo da one dugove koje su oni ostavili iza nas, nikada više ne sme da se ponovi tako nešto nijednoj generaciji u budućnosti.

Kada nemate nikakve rezultate, kada ne možete nikako da se takmičite sa rezultatima koje je postigla SNS, pre svega vođena politikom predsednika Aleksandra Vučića, onda morate da izmišljate, da iznosite nekakve laži, neistine i da pokušavate da lažnim aferama umanjite bilo kako taj rezultat. I ako uzmete u obzir da su oni danas kandidovali troje ljudi kojima je najveća preporuka to što su upropastili našu zemlju, vidite koliko je njihova politika danas besmislena.

Nikada se u našoj zemlji nije desila situacija da ljudi ulaze u predizbornu kampanju tako što vam obećavaju šta će to srušiti ili šta će to umanjiti. Neverovatno je da danas Marinika Tepić, kandidat za premijera, vam iznosi podatak i kaže da kada oni dođu na vlast, plata lekara će biti hiljadu evra. Neverovatno je da ona ne zna da je danas već za lekare koji imaju specijalizaciju taj iznos od 1020 do 1450 evra. Ako su mislili na lekare opšte prakse, oni danas imaju platu od 950 evra. Ne znam kakva je to njihova sjajna politika koja obećava povećanje od svega 50 evra?

Čisto da bi građani znali, radi istine, današnja plata medicinske sestre je na nivou lekara opšte prakse u vremenu Dragana Đilasa. Samo vam taj podatak i ta sfera našeg života i društva jasno pokazuje koliko je naša ekonomija danas naprednija, jača, stabilnija i koliko smo uspeli svi zajedno sa građanima Srbije, kao jedan veliki tim, da napredujemo i da radimo.

Ono što je vrlo interesantno, danas su kolege diskutovale o tome, jeste činjenica da su za gradonačelnika kandidovali čoveka koji sam kaže da nije kompetentan i da ne može time da se bavi. Ne želeći da ulazim u njegove godine i to da li on za sebe smatra da je sposoban ili nije, ali te stvari i te izjave su se menjale iz nedelje u nedelju. Ono što je problematično jeste što taj čovek nije ni postao gradonačelnik, a već je počeo građane da deli na građane prvog i drugo reda.

Tako u jednoj emisiji, gde su došli do nekog čuvenog predloga da spomenik Stefanu Nemanji premeštaju u Marinkovu baru, dolazimo u situaciju da se oni podsmevaju tome i da građane i Marinkove bare, ali i Borče tretiraju kao građane drugog reda i na taj način su pokušavali da ih nekako omalovaže. Meni samo nije jasno kakva je to poruka građanima, a pogotovo mi nije jasno kakva je to poruka, ako dolazi od čoveka koji pretenduje da bude prvi čovek, odgovoran za svakog stanovnika Beograda, ali isto i onih ljudi koji dolaze u naš grad.

Takođe, nije mi jasno kako neko ko sam za sebe kaže da ne shvata kako funkcioniše grad Beograda, neko ko ne shvata kako funkcionišu gradska preduzeća i neko ko ne zna sistem funkcionisanja grada Beograda za sebe kaže - dobro, u redu, ja nisam stručan za to, ali ću ipak naći neki tim koji će to moći da radi. Mislim da se tu ogleda sva neodgovornost ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast. Najviše vam to pokazuje koliko njih u suštini baš briga za razvoj Beograda i Srbije i koliko im je ipak stalo samo do fotelje i do ličnog interesa i do nastavka bogaćenja.

Međutim, ono što je posebno danas svima odjeknulo jeste činjenica da, koliko god se mi trudili da izborni uslovi budu po želji tog dela opozicije i generalno opozicije koja se bunila da im izborni uslovi koje su oni kreirali nisu po volji… Često smo bili u prilici da čujemo da im ne odgovara zastupljenost u medijima, pa su tako pričali da oni žele da imaju svoje termine i na RTS i na RTV, da oni smatraju da moraju da imaju makar sat dnevno direktnog uključenja.

Kada se došlo do konkretnih poziva da učestvuju u nekakvim emisijama, njihov prvak Zoran Lutovac je danas objavio – „ovog puta sam pozvan u Radio Beograd da govorim o odnosima sa Kinom i SAD. Ako prihvatim beležiće se kao učešće opozicije na državnom mediju, a ako ne prihvatim beležiće se kao odbijanje opozicije da učestvuje“.

Poštovani građani Srbije, mene sada samo zanima da li je u ovo u skladu sa onim što su oni tražili ili ipak i ovo samo dokazuje da oni jednostavno više ne znaju šta će sami od sebe i da nemaju nikakav plan i program da ponude građanima Srbije. Mislim da je normalno da ljudi koji pretenduju da se vrate na vlast, ali i koji žele da učestvuju u političkom životu Srbije, ljudi koji žele da se bave politikom, koji će učestvovati u izbornom procesu, mislim da je normalno da učestvuju u ovakvim emisijama i mislim da je normalno da se bore za reč, da se bore za to da se čuje njihovo mišljenje. Očigledno svesni da nemaju šta da ponude građanima, sem gole mržnje prema Aleksandru Vučiću, oni beže i od ovakvih emisija za koje su se sami zalagali.

Na samom kraju želim da pozove građane i Beograda i Srbije da 3. aprila izađu na izbore, da sami odluče koga će podržati, a ja sam uveren da rezultati koje smo postigli kao SNS, kao jedan tim koji je predvodio predsednik Aleksandar Vučić su dovoljni da ukažu nama poverenje, jer sve ono što smo postigli garantuje i da onu viziju koju imamo i obećanja koja sada dajemo u kampanji ćemo zasigurno ispuniti, a sve u interesu da stvorimo bolje sutra za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.