Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane narodne poslanice i kolege narodni poslanici, današnje svoje izlaganje ne mogu da ne počnem sa jednom temom koje su prethodne kolege narodni poslanici pomenuli, a tiče se pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, koji se desio pre 17 godina i koji je ostavio velike posledice na naš narod.

Nekako ovaj mart mesec kroz istoriju uvek nosi neke teške datume, neke situacije koje se dešavaju, a nikako nisu u prilogu našoj zemlji.

Danas moramo da se podsetimo da je pre 17 godina proterano više od 4.000 Srba, da je na 33 lokacije sinhronizovano vršeno nasilje prema srpskom stanovništvu, da je u tom nasilju poginula i 21 osoba koja je bila kriva samo zato što govori, krsti se, misli drugačije ili se zove i preziva drugačije.

Porušeno je više od 35 crkava, manastira, gde su neki ljudi prikazali svo svoje divljaštvo i svu svoju frustraciju, rušeći i lomeći, paleći nešto što je tamo vekovima.

Ono što posebno boli jeste činjenica da za te stvari gotovo niko nikada nije odgovarao. Ako uzmete u obziru da je u tome učestvovalo preko 60 hiljada Albanaca u dva dana, onda znate da je ta akcija bila sinhronizovana, dobro pripremljena, unapred i organizovana.

U tom pogromu je uništeno i više od hiljadu kuća i to je bila samo uvertira da za ono što je usledilo četiri godine kasnije, a to je jednostrano proglašenje nezavisnosti, tzv. nezavisnosti, Kosova i Metohije. Kada danas govorimo o tome, moramo da se osvrnemo i da kažemo da ljudi koji danas predstavljaju jedan deo opozicije, a tada su bili na vlasti, a danas predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije optužuju za nekakvu izdaju Kosova i Metohije, tada nisu učinili ništa.

Ostavili su naš narod dole, bez bilo kakvog poteza. Pustili ih kao glinene golubove da se sami bore za svoj život, a danas se predstavljaju za nekakve vajne patriote i oni nam danas govore o borbi za Kosovo i Metohije. Kako su te 2004. godine postupali, isto tako su se poneli i 2008. godine, kada su bili u Rumuniji, kada su se sakrili i, zamislite to, jednim bednim saopštenjem iskazali svoju borbu za interese naše zemlje.

Ovu temu ću završiti rečenicom koja najbolje oslikava poziciju kakva je danas Srbija, koliko je danas Srbija nezavisna i jaka, a predsednik Aleksandar Vučić čovek na koga se ne može izvršiti bilo kakav pritisak. Citiraću njegove reči koje je danas izgovorio. Danas više ništa slično ne može da se desi, a da Srbija ne odgovori jasno, ozbiljno i pre svega odgovorno. To je nešto što je bilo neophodno da se desi i 2004. godine, ali zbog nesposobnosti tadašnje vlasti i pozicije u koju su nas jako brzo doveli tih godina, ali posebno 2008. godine, taj odgovor je izostao.

Što se tiče današnje teme i same statistike, prethodne kolege govornici su pričali i diskutovali jako dobro na tu temu i mislim da je ovaj Program jako dobar i sve ono što smo danas čuli mislim da je dobro i, pre svega, korisno, ali šta je statistika je neko opšte pitanje i možemo posmatrati iz različitog ugla – da li su to samo brojevi, da li su to neki parametri koje posmatramo, da li je to suočavanje više brojeva, da li je to prosta statistika gde diskutujemo o deset podataka ili diskutujemo o deset nekakvih rezultata. Sve je to statistika i postoje različite definicije i zavisi ko kako posmatra statistiku, ali ono što je meni mnogo bitnije jeste statistika koja se direktno odnosi na život građana Srbije i gde na semaforu, ako to posmatrate nekim sportskim terminom, jasno imate rezultate koji su vidljivi i koji predstavljaju nešto što je bilo do 2008, 2009, 2010, 2012. godine i nešto što se dešava danas.

Zbog te statistike i onoga što je najbitnije za građane Srbije, ja želim sa ovog mesta samo da prođemo svi zajedno kroz neke podatke, pa neka građani onda sami procene da li je istina ovo što statistika pokazuje, egzaktni podaci ili je, pak, istina ono što ljudi koji su do juče bili na vlasti, a predstavljaju ih Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić, da li je istina ono što oni na svojim medijima plasiraju svakodnevno, ne bi li nekako svojim lažima pokušali da zamaskiraju svoje ne rezultate i katastrofalnu politiku koju su vodili.

Godine 2009. je rast BPD-a, zamislite rast, a govorimo o minusu od 2,7% bio. Zamislite kakva nam je ekonomija tada bila kada smo bili u minusu 2,7%. Godine 2019, ako uzmemo kao parametar, ne uzimajući 2020. godinu zbog kovid krize, rast je bio 4,2%, među najboljima u Evropi.

Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika 2012. godine je bio 4.677 evra, dok je 2019. godine bio 6.600 evra.

Inflacija 2008. godine je iznosila čak 12%, dok je 2019. godine ona bila 1,7% u rangu najrazvijenijih zemalja u Evropi.

Ono što mene posebno zanima, a danas smo ovde diskutovali o tome, jeste i činjenica da broj zaposlenih 2012. godine je bio 2,2 miliona ljudi, dok je 2019. godine on iznosio skoro tri miliona ljudi. Ovde jasno vidite da je laž kad vam govore da se nezaposlenost smanjuje jer ljudi se sele. Ne, ljudi se zapošljavaju. I to možete videti i u ovim podacima. I tu vidite samo koliko su njihove priče šuplje i o kakvim se lažima radi, kakvim se neistinama služe ne bi li za sebe ubrali nekakav jeftin politički poen.

Prosečna zarada 2012. godine je iznosila svega 366 evra, dok je danas ona 562 evra.

Rast javnog duga, o kome oni nedeljama pričaju, pozivajući se na neke podatke iz cipiripi istraživanja, koja verovatno samo oni znaju gde se sprovode i znaju podatke odakle oni mogu da ih nađu, verovatno u nekom košu sa orasima, vade ih tako i pokušavaju da ubede nekog da je to ozbiljna studija, da je to ozbiljno istraživanje. Nikoga nisu prevarili, jer je rast javnog duga zaustavljen 2015. godine i tada je iznosio negde oko 70%, a onda smo krenuli u smanjenje, da bi u septembru 2020. godine došao na 56%. Koliko je to dobar rezultat, možete videti samo iz nekih javnih dugova najjačih zemalja u Evropi.

Prema Mastrihtu javni dug Nemačke je skoro 80%, Hrvatske 83%, Španije 117%, Francuske 114%, Italije 157%, dok je Grčke čak 212%. Ovo vam jasno pokazuje koliko je Srbija jaka, zdrava ekonomija i koliko su bolne reforme koje smo sprovodili 2014. godine donele rezultate.

Ukupan izvoz robe i usluga 2012. godine je iznosio negde oko 11 milijardi, dok je 2019. godine bio čak 24 milijarde evra.

Prozivaju nas za našu dobru saradnju i sve ono što razvijamo sa Kinom, ne ceneći sve ono što oni čine za našu zemlju, kako na međunarodnom, tako i investicijama koje se nalaze u našoj zemlji, a oni su u 2012. godini, ukupan izvoz u Kini je bio 4,9 miliona evra, dok je 2019. godine taj izvoz bio čak u visini od 300 miliona evra.

Završiću sa time, najbolji pokazatelj koliko vam je zemlja stabilna i jaka, moćna, jesu uslovi koje pružate stranim investitorima i kako privlačite investicije u svoju zemlju.

Direktne strane investicije su bile tada u njihovo vreme u visini od 753 miliona evra, dok smo 2019. godinu završili sa čak 3,6 milijardi evra i na taj način pokazali i Evropi i svetu jasno koliko je Srbija spremna da se razvija, da ide u korak sa svetom i koliko smo pogodno mesto za investicije i to se vidi na svakom koraku.

Što se tiče investicija, one sa sobom vuku i radna mesta. Danas smo ovde bili u prilici da čujemo određene podatke i da, činjenica je da je u njihovo vreme, i to je statistički podatak, više od 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Firme su se zatvarale, ljudi su ostajali na ulici bez bilo kakvog prihoda, dok su se oni samo bogatili.

Danas Srbija se razvija u svakom pogledu i smislu, otvaraju se nove fabrike, otvaraju se nova radna mesta i iz ovih podataka to jasno vidimo.

Kada govorimo o tome kako su oni vodili i Beograd i Srbiju, mislim da smo bili u prilici da svi zajedno diskutujemo prethodnih meseci i godina. I, nažalost, nekako, da li zbog nedovoljno dobrih zakona ili dovoljno zainteresovanosti nadležnih institucija, sve ono o čemu smo mi pričali nije naišlo na dobar odgovor tih institucija. I od juče ne možemo da se ne osvrnemo na glavnu temu, a tiče se jednog ostrva, egzotičnog mesta na kome je Dragan Đilas sakrio više od pet miliona evra, ubeđujući nas nedeljama i mesecima unazad da on nikada nije imao nikakav račun tamo.

Predsednika Aleksandra Vučića su danima, mesecima i godinama optuživali za kojekakve izmišljene afere. Lagali su da je učestvovao u ubistvu i organizaciji ubistva Olivera Ivanovića, lagali su kada je u pitanju afera „Jovanjica“, lažno su ga optuživali i u aferi „Krušik“, nema laži koju nisu spominjali i pokušali da prišiju njemu i njegovoj porodici.

Za njegovog brata su se vezivale najgore moguće afere, te da je vlasnik nekakvih lanaca pekara, ekskluzivnih restorana u Beogradu, pa nekakvog poljoprivrednog zemljišta i nikada nigde nisu izneli ni jedan jedini dokaz, a i kako bi kad su sve to bile neistine i gole laži.

Međutim, kada su se pojavili konkretni dokazi da Dragan Đilas na Mauricijusu skriva pet miliona evra, u Švajcarskoj nešto više od pola miliona evra, kada je počelo da se priča o tome da takvih računa ima minimum još 15 na raznoraznim destinacijama, evo sada je negde oko 16,30 časova, sinoć od tog čoveka ni traga ni glasa. Dragan Đilas, koji je onako glumeći hrabrog čoveka, kršio ruke 12. marta pre sednice Skupštine grada Beograda, nevešto pokušavajući da nam objasni kako nema nijedan račun u stranim bankama, pogotovo na Mauricijusu, od sinoć se ne oglašava.

Moguće je da je otišao da podigne taj novac. Moguće je i da je otišao na neku drugu egzotičnu destinaciju da sakrije i prikrije taj svoj novac. Ali, nevešto su oni koji su zaposleni kod njega u firmi, poput Marinike Tepić, pokušali da opravdaju svog gazdu i da opravdaju zarađeni novac nekakvim nemuštim objašnjenjem da stoji da je ta banka ugašena 2018. godine, a prikrivajući činjenicu da i dalje posluje njihova ćerka firma, koja i dalje radi i lepo se može videti da je taj račun aktivan.

Ono što građanima svi duguju, a pre svega Dragan Đilas, jeste i činjenica što se može posmatrati kao statistički podatak koji je nemoguće objasniti, kako to da uđete u politiku sa 75.000 evra prijavljenog profita, a onda za osam godina bavljenja politikom izađete sa hiljadu puta uvećanim, minimum hiljadu puta uvećanim bogatstvom. E, ja ne znam koja bi to matematika mogla da nam objasni i koja bi to statistika i kako i na koji način izvukla kao relevantan podatak, gde bi građani mogli da shvate kako je to moguće, posebno ako na to dodate da je kao državni funkcioner imao platu ne veću od hiljadu evra na mesečnom nivou.

Mnogo je pitanja o kojima ćemo diskutovati i sutra. Ja ću svoje pravo kao narodni poslanik iskoristiti i da nadležnim institucijama postavim to pitanje da konačno jednom za svagda, evo sada imamo i taj Zakon o poreklu imovine koji je stupio na snagu baš gle čuda tog 12. marta, kada je Dragan Đilas pokušao nevešto da se opravda, pa da vidimo kako se to od preprodavaca žvaka, najboljeg perača prozora i neuspešnog menadžera dolazi do jednog od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope.

Samo ću se složiti sa predsednikom naše poslaničke grupe gospodinom Martinovićem, ja ne mogu da se setim nijednog političara u ovom delu Evrope, ne mogu da se setim nijednog biznismena da je za osam godina stekao takvo enormno bogatstvo koje odavno prevazilazi onih 619 miliona evra.

Uveren sam da će malo kada se oporavi od ovog šoka kad su sve ove istine izašle na videlo, da će malo sada izaći iz te rupe i da će doći do dometa, pa će nam možda u narednih nekoliko sati pokušati opet tragikomičnim izjavama, a možda i očima punih suza, jer mu to nije strano, da nam odgovori i da nam konačno već jednom objasni zašto je lagao građane Srbije da nema račune na Mauricijusu.

Što se statistike tiče, želim samo građanima da poručim i sa time završavam, statistika će pokazati i da ćemo do 2025. godine ispuniti obećanja koja smo vam dali, koja se nalaze u programu Srbija 2025, da će plate biti iznad 900 evra, da ćemo povećati i penzije, da će naša Srbija, mesto u kome svi živimo i radimo, biti baš onakvo kako želimo da ostavimo za našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala i živela Srbija.

Rasporedićemo mi to ravnomerno.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici predlagača, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako, ovaj izveštaj je jako dobar. I nakon diskusije od preko 30 govornika i sada već ne može se ni izbrojati koliko sati, mislim da sve što se tiče ovog izveštaja je odavno rečeno i mislim da je svako od poslanika koji je svoju diskusiju iskoristio da sa stručne strane sagleda sve ono što se nalazi u izveštaju, je rekao i pogodio u metu, u sam centar. Mislim da oko toga, barem ja neću trošiti preterano mnogo reči.

Ono što meni smeta kao narodnom poslaniku i, pre svega, kao građaninu Srbije, jeste što je u jednoj prljavoj kampanji protiv svih državnih preduzeća koja su nakon 2013. i 2014. godine ojačala, ako hoćemo narodski to da kažemo progledala, stala na noge, povećala plate, povećala obim posla, dodatno zaradila i na taj način osnažila našu državu, vodila se jedna hajka, kampanja dela opozicije koji predstavlja bivši režim, DS, a da nažalost, adekvatan odgovor nismo dobili od ljudi koji sede u tim preduzećima, a konkretno se radi o EPS-u, sem gospodina Grčića, da li zbog nedostatka hrabrosti ili možda iz straha da i oni ne prođu kroz toplog zeca DS, pre svega, Dragana Đilasa i njegovog megafona, sada već i osobe koja je na njegovom platnom spisku u "Medija grupi" Marinike Tepić, nažalost, niko nije stao u odbranu Elektroprivrede Srbije, jedino gospodin Grčić, i to izašao i rekao samo konkretne podatke i uporedio situaciju kako je bilo nekada i kako to preduzeće posluje danas.

Ovu priliku koristim samo da podsetim ljude da su investicije u Elektroprivredi Srbije, u periodu od 2004. do 2012. godine, bile negde oko 230 miliona evra, dok su od 2013. do 2019. godine, dakle, za samo šest godina, prešle 400 miliona evra. Dakle, tu vidite kako je brigu o EPS-u vodilo preduzeće DS, privatna firma DS i tu vidite koliko je njima stalo do EPS-a, a inače do ličnih interesa pre svega.

Ono što najbolje pokazuje koliko su oni upropastili to preduzeće je i činjenica da su od države tad dobili 28 milijardi dinara samo da bi pokrili likvidnost. Dakle, oni kažu za likvidnost. Do 2015. godine novo rukovodstvo EPS-a, Elektroprivrede Srbije uspelo sve to da vrati i dan danas ne potražuju ništa od države.

Ovo vam sve govorim zato što je Marinika Tepić, osoba koja sada predstavlja neku alternativu i predstavlja sebe za neko novo lice, a čiji je gazda Dragan Đilas, čovek u čije vreme su se dešavale ovakve stvari, u vreme DS sistematski su upropašćavali i našu državu, a zajedno sa tim i sva državna preduzeća… Ono što je poseban paradoks jeste i činjenica da su u međusobnom obračunu između Tadića i Koštunice, vi to bolje znate možda, a neki se ovde toga i sećaju, u međusobnom obračunu i razračunavanju Tadić je u nekim nameštenim aferama smenio na desetine inženjera, vrsnih stručnjaka ne bili se na taj način osvetio Koštunici. E, to je bilo vreme DS i kada je lični i partijski interes bio iznad svega.

Kada smo kod Marinike Tepić, ja sam juče diskutovao o kakvoj se organizovanoj kampanji radi protiv predsednika Aleksandra Vučića, ali pre svega kako se svaki dan koristi da se relativizuje borba protiv mafije, organizovanog kriminala i opasnosti u kojoj se nalazi Aleksandar Vučić.

Juče je ona iznela neke silne neistine. Ispostavilo se da je Miša Vacić opasniji i od onog Japanca, člana zemunskog klana, sa kojim se kezi Dragan Đilas na slikama. Da ne bude da ja nešto izmišljam ili govorim neistinu, to je ova slika. Dakle, iako sa Mišom Vacićem se ne slažem ni oko čega zaista, ali nećete me ubediti da je on veće zlo od ovog čoveka, šuraka, bivšeg ili u tom trenutku, trenutno Dragana Đilasa koji je uhapšen sa dva kilograma kokaina ili manja opasnost od ovog gospodina, koji je prvi saradnik Draganu Đilasu bio u jednom opštinskom odboru, a koji je uhapšen sa 66 kilograma marihuane.

To tvrdi gospođa Tepić koja je našu zemlju, kao žena, htela da predstavi kao genocidnu. Ona je bila potpisnik rezolucije koju su podneli ovom parlamentu, da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici, i to je osoba koja je ovog čoveka, ispostaviće se, gle čuda, što bi rekao prof. Atlagić, još jednog narkodilera koristila za zastrašivanje novinara, progon i za ispunjavanje nekakvih ličnih pretenzija i očuvanja nekog ličnog interesa.

Ta gospođa je danas, naravno, organizovano krenula u hajku, tamo gde je, nastavila svoju hajku, stala juče, pa je danas u svom izlaganju opet optuživala Aleksandra Vučića raznim neistinama. Međutim, mi danas ne čusmo od gospođe Tepić nijedan odgovor na pitanja koja su joj postavljali i moja koleginica Pilja i gospođa Sandra Božić, na pitanja koja sam ja ovde postavljao, nismo dobili nijedan odgovor. Ako su stigli da odgledaju obraćanje predsednika Vučića sinoć i umeli da prokomentarišu sve ono što je rekao, mene zanima samo, pa dajte nam neki komentar, jel stvarno to Dragan Đilas ima neke skrivene račune na Mauricijusu?

Dakle, za Švajcarsku znamo, za Cug, za tajne firme, tajne račune i sve ostalo što on i njegov brat poseduju, ali sve ste stigli da prokomentarišete, ali niste stigli da nam date odgovor na to da li je istina da Dragan Đilas ima račune na Mauricijusu i za šta njemu ti računi služe.

Da sve ovo nije slučajnost i da se ponavlja situacija od juče, govori u prilog tome i obraćanje Gajića, Vladimir Gajića, čini mi se, sada čoveka koji je predsednik pravnog saveta Narodne stranke Vuka Jeremića. On je juče opet targetirao predsednika Aleksandra Vučića izjavom da ovo nije obračun protiv mafije, već obračun između mafija, jer je čišćenje konkurencije. Na to, nažalost, još niko nije reagovao. Taj čovek koji se proslavio time što je hapšen 2007. godine u aferi „Geneks“, jer je podstrekivao ljude na razne nečasne radnje, gde je pronevereno 62 miliona evra, i čovek koji se lažno predstavljao kao predsednik Advokatske komore Beograda, pa je onda to Advokatska komora Beograda morala da demantuje, je danas nastavio sa svojim napadima, pa je ovu borbu protiv mafije nazvao poslednjim činom vlasti predsednika Aleksandra Vučića.

Ne znam kako bih bolje opisao i sve ovo oko njega završio i zatvorio što se te priče tiče, sem činjenicom da čovek koji ima ovakve reference, dakle, već je hapšen, zbog njegove laži su morali da se oglašavaju, Advokatska komora Beograda da ga demantuje, a danas je potvrdio o kakvom se čoveku radi, te je izjavio da advokatska kancelarija, kuća kojoj on pripada, brani i zastupa osobu koja je u ovoj aferi „prisluškivanja“ osumnjičena, a radi se o Dijani Hrkalović. Dakle, on i njegova advokatska kuća brane i zastupaju jednu od osoba koje se pominju u toj aferi „prisluškivanja“ i to vam pokazuje da je njima jedini zadatak i cilj da budu na strani te mafije i da svakog odbrane.

Da nije sam u tome, polako privodim kraju, potrudio se da mu leđa čuva izvesni Aleksić, Miroslav Aleksić, znate ko je taj čovek. On je od pre, čini mi se, nedelju dana ili dve dobio potvrdu suda da je lažov zato što je gospodina Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja Vučića bez ikakvog srama optužio da su učestvovali u aferi „Jovanjica“, a sada kada se to dokazalo kao laž i neistina on najavljuje Jovanjicu 2, Jovanjicu 3 i sve tako preti, misleći da će poput Marinike Tepić svaku laž razbijenu istinom zatrpati nekom novom izmišljenom aferom i novom laži.

Za sam kraj, juče sam govorio o gospodinu Orliću i o toplom zecu kroz koji on prolazi samo zato što je rekao istinu. Ovde smo čuli da je gospodin Atlagić dobio tužbu da je prekršio kodeks. Juče je istu takvu tužbu dobio i gospodin Orlić, a od danas, koliko sam ja ispratio, pre nekih 15, 20 minuta do pola sata, i gospodin Martinović je dobio isti taj papir na svoju adresu. Jedini greh gospodina Martinovića, gle čuda, što bi rekao profesor Atlagić, je isti onaj kao i gospodina Orlića, što je juče rekao istinu.

U ovoj kampanji su se udružili svi i svako ko ne kaže ono što njima odgovara, svako ko kaže istinu mora proći kroz neku vrstu linča i satanizacije. Ovakvi napadi za nas poslanike postali su normalni, ali zamislite i naša stranačka koleginica Vladanka Malović danas preživljava torturu od Georgijeva, nekakvog novinara, a to je, samo da podsetim građane, onaj čovek što je rekao da svi koji su za SNS moraju biti strpani u logore, radi se o takvom čoveku. On danima već pokušava da svojim, hajde nazvaću ih tako, nepristojnim komentarima uvredi Vladanku Malović samo zato što je rekla istinu.

Mantra je svima poznata – lažima pokušati da se umanje rezultati koje postiže SNS, ali pre svega predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i da svako ko govori istinu se zastraši.

Za sam kraj, ja ću još poručiti sve ono što je rekao juče gospodin Martinović, sve što je juče rekao i gospodin Orlić, uveren sam, ja pre svega govorim u svoje ime, ali uveren sam da govorim i u ime ostalih kolega iz naše poslaničke grupe, svi stojimo iza toga da odmah znaju svi kojima to smeta istinom, pravdom i rezultatima nastavićemo da se borimo za pristojnu, normalnu, lepšu i bolju Srbiju, jer za nas iz SNS od lepše i veće budućnosti naše zemlje za generacije koje dolaze i za svu našu decu nema prečeg i lepšeg zadatka. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, današnja tema i sve ono o čemu diskutujemo danas iz mog nekog ugla posmatranja mislim da nam nije dovoljno ovo vreme koje danas imamo, jer su teme zaista i ozbiljne i od velikog značaja za građane Srbije, a i u prethodnim diskusijama mogli smo da čujemo kakvih primera smo imali u prošlosti i šta se dešavalo i zašto se ovolika pažnja posvećuje i RATEL-u, ali i kadrovskim rešenjima koja se tiču izbora članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Mislim da smo u prethodnih nekoliko sati, koliko traje ova diskusija, čuli bezbroj primera i nisam siguran o kojoj temi bismo morali više da razgovaramo, ali ja ću se opredeliti da u svojoj diskusiji samo prođem kroz neke stvari koje najviše tište i muče građane Srbije i da prođemo kroz one teme na koje ja svakodnevno nailazim u razgovoru sa ljudima koje sretnem na ulici ili u razgovoru sa ljudima koji me poznaju.

Kada govorimo o RATEL-u i pričamo o njihovom smislu postojanja, uvek negde ljudi u diskusiji pominju medije, uslove u kojima rade mediji, slobodu medija, kako se koji mediji ophode prema izveštavanju i prema informisanju građana i uvek negde te informacije provejavaju, ali na konkretna pitanja, konkretne primere, kao što izvodi moj kolega gospodin Marijan Rističević, najčešće ne dobijemo odgovor.

Egzaktni primeri koji pokazuju na apsurde, nelogičnosti, egzaktni primeri koji pokazuju kako ista pravila ne važe za sve, kako je neko povlašćen, kako je neko kažnjen, jasno nam pokazuju koliko na tom planu moramo da radimo mnogo više i ne samo kao društvo, već i ljudi koji sede u tim institucijama moraju svojim predlozima, moraju svojim mišljenjem da pomognu i nama kao Skupštini, kao poslanicima da izađu u susret i sve kritike koje mi ovde iznesemo, mišljenja, da uvaže i da ih nekako pretoče u dela i konkretan rezultat, jer je to u interesu građana Srbije.

Kada pričamo o tome da pojedini mediji povređuju osnovna ljudska prava nama koji predstavljamo SNS ili sedimo u parlamentu Narodne skupštine, kada pričamo o tome da se ugrožava bezbednost predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice to sve provejava i negde se to ne shvata dovoljno ozbiljno. Međutim, kada imate situaciju da se neke stvari izjednače, dobijete najoštriju moguću reakciju svih medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a zatim i njegovih stranaka, saradnika, koalicionih partnera i bivših partnera iz režima DS koji danas pretenduju da se vrate na vlast.

O čemu se radi? Juče je izašla u javnost vest da je otac jednog nestalog mladića dobio poziv, da mu se izvesno lice predstavilo kao Veljko, da ga je uputilo na jedan portal kome će se javiti i gde će moći da da svoju izjavu. Radi se o portalu KRIK, ili kako se oni sad već definišu, i mnogi mediji su to danas i juče preneli. Dakle, izjavu tog čoveka.

Brže-bolje utrkivali su se sledbenici Dragana Đilasa, zajedno sa svojim drugim portalima, drugim novinama, drugim kanalima i svim ostalim aparatima koje imaju u svojim rukama, ko će brže-bolje to da osudi i ko će brže-bolje to da napadne.

Jedan od retkih, a jedan od nas 250 poslanika u sali, koji je samo izveo primer kako sada važe dvostruki aršini, od sinoć je predmet najmonstruoznije kampanje i protiv njega se vodi sada hajka. Radi se o gospodinu Vladimiru Orliću, potpredsedniku Narodne skupštine, narodnom poslaniku SNS, čiji je jedini greh juče bio što je naveo egzaktan primer.

Radi istine u javnosti ja ću samo pročitati šta je gospodin Orlić napisao i zbog čega ga danas i juče satanizuju svi oni koji na taj način žele da se dodvore Draganu Đilasu.

Dakle: „Tajkunski mediji, njihovi saučesnici koji svi skupa služe jedino tome da besomučno vode hajku kroz bedne pokušaje da kriminalizuju i oklevetaju jednu porodicu“, dakle porodicu Aleksandra Vučića i ništa nije slagao, jer svedoci smo tome, ne mesecima, već godinama unazad, „sad zapomažu iz jame koju su drugima iskopali“. Dakle, znate za narodnu umotvorinu – ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. „Opasno je kada kažu da imaš veze sa kriminalom. Ma, je li, od kad to?“

Dakle, gospodin Orlić je samo izvukao paralelu i postavio u istu ravan ono o čemu mi pričamo godinama unazad.

Dakle, strašno je ako neki štampani mediji prenesu izjavu jednog čoveka. To je toliko strašno i ti mediji moraju da se ugase, njihovi rukovodioci i urednici da se procesuiraju, a o čemu pričam pročitaću vam kasnije, a nije problem kada se na njihovim televizijama u emisijama satima i tako danima kriminalizuje porodica Aleksandra Vučića sa sve Andrejem Vučićem, sa sve Danilom Vučićem, pa sa sve onim slikama sa kojekakvim osuđenim kriminalcima koji stoje u pozadini, koji su pravnosnažno i osuđeni i koji se ne mogu nikako dovesti u isti kontekst sa Danilom Vučićem.

Dakle, to nije isto i veliki je problem, poštovani građani Srbije, što vi sada nemate ni pravo da ukažete da se godinama unazad baca ljaga i kriminalizuje porodica Vučić, a kada jedan medij samo prenese izjavu, to ispada atak na te medije i to ispada atak na te novinare. Oni se osećaju ugroženo i u opasnosti, a kako se oseća porodica Aleksandra Vučića i kako se oseća njegov sin kada danima, nedeljama, mesecima i godinama unazad mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa učestvuju u njegovoj i kriminalizaciji, pa bogami u nekim segmentima i u satanizaciji?

Da ovde nije kraj vrhunca tom licemerju i opasnosti koju sebi daje za pravo Dragan Đilas da sprovodi u budućnosti, govori i saopštenje njegove stranke, gde on sada hvali taj portal KRIK i u poslednjem pasusu zaključuju – Stranka slobode i pravde zahteva od tužilaštva momentalno procesuiranje glavnih urednika tabloida koji su svesno i sa namerom svojim lažnim objavama ugrozili novinare KRIK-a.

Dakle, ljudi koji godinama unazad lažu naciju da postoji neka diskriminacija, neka cenzura medija, ovde jasno pokazuju i žele da se pojedini mediji zatvore i ugase, a da se njihovi urednici procesuiraju, pohapse ili kako god to oni definisali.

Da on nije sam u ovome, dojučerašnji njegov neprijatelj u raspadu te DS jeste i njegov sada sledbenik, pa više nisam ni siguran ko će se još pojaviti, jer je Boris Tadić imao jedno saopštenje, pa je to saopštenje menjao, ali onda se pojavio Lutovac, plaćenik Dragana Đilasa, pa je informativna služba DS nastavila u tom duhu i oni sada pozivaju isto na odgovornost da, ne daj Bože, ukoliko se desi nešto tim novinarima, direktno svi budu odgovorni.

Da napravimo samo razliku. Nikada nijedan novinar, niti građanin Srbije ne sme da bude ugrožen zbog onoga što piše, izveštava ili kako god to želite da definišete, ali svako mora da nosi odgovornost za izgovorenu reč. Ukoliko ste izneli neistinu, ukoliko ste nekog namerno ugrozili, tendenciozno, ja se slažem da morate odgovarati, ali, nažalost, iz primera koji je navodio gospodin Rističević, za pojedine medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa očigledno ni naš zakon, a ni onaj u Luksemburgu nije odgovarajući. Oni ne mogu da podležu tome.

Ovde se radi o egzaktnoj nepravdi i zato želim da građani čuju ovakve primere i da znaju.

Ovde nije kraj svega ovoga, jer je od sinoć Vladimir Orlić, naš kolega narodni poslanik, predmet jednog, pa može se reći čerupanja, organizovane hajke i pokušaja da se njegov tvit, njegova izjava istrgne iz konteksta. Zašto? Samo zato što je rekao istinu. To je mnogo veliki problem. Ispostavi se da vi kao narodni poslanik ili kao neko ko pripada SNS, apsolutno nemate pravo ništa da kažete, već samo morate da nemo ćutite i primate udarce, pa čak i da na njihove laži ne odgovarate. Pa, žao mi je, oko toga se nikada nećemo složiti.

Što se tiče kadrova i kadrovskih rešenja u vezi sa korupcijom, mislim da su moje kolege prethodni govornici izneli mnogo primera, ja se na to se neću posebno osvrtati, jer u diskusiji o dopuni Zakona o poreklu imovine, mislim da sam rekao mnogo toga, ali ljudima koji će biti izabrani sutra u danu za glasanje, želim da, pre svega, poručim da budu mnogo uspešniji nego njihovi prethodnici i da svoju funkciju obavljaju u skladu sa tim da svako mora biti jednak pred zakonom.

Nadam se da će ovaj Zakon o poreklu imovine, koji stupa na snagu, čini mi se, u petak, da sve ovo što se bude dešavalo u narednom periodu će jasno pokazati da niko nije zaštićen i da partijska knjižica nikoga ne štiti.

Ali, ne možemo da o korupciji pričamo na taj način a da ne prenebregnemo osobu koja je sinonim za korupciju u našoj zemlji, a to je Dragan Đilas. O njegovim aferama, proneverenim parama, nameštenim tenderima i o svemu što je radio dok je bio gradonačelnik Beograda, mislim da sam stotinu puta diskutovao i ja i moje kolege. Nekako poslednju nadu imamo u ovom zakonu, jer do sada ama baš niko nije našao za shodno da proveri kako se od propalog preduzetnika, prodavca žvakaćih guma, pa sada čusmo perača prozora, dolazi do najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope. Kako to da vaša imperija počinje da raste srazmerno tome kada ulazite u politiku?

Radi istine, čovek je prijavio, kada je ulazio u politiku, 74 hiljade evra ušteđevine, polovan automobil SAB i ženinu kuću. Godine 2018. kada su bili izbori za Skupštinu grada, u kojoj sam ja danas odbornik i šef odborničke grupe SNS, čovek je sam prijavio, dakle, to je ova hrpa papira, ne želim sada ovde da čitam i da ne oduzimam vreme i na to, samo u nekretninama prijavio 25 miliona evra. Voleo bih da mi neko objasni kojom logikom se dolazi do toga? Kako i na koji način se vi za osam godina toliko obogatite? Da, prodao je SAB-a, verovatno, što kaže kolega Jovanov, verovatno.

Onda mi objasnite, ako učešćem u politici i na vlasti ste bili tih nekih osam godina, a zaradili samo u nekretninama, i to ono što ste prijavili, 25 miliona evra, prostom matematikom, vi ste zarađivali negde oko tri miliona evra godišnje. Objasnite mi kako? Niste ni nekakav fudbale, niste ni košarkaš, ne znam ni da ste bili IT stručnjak, ni da je ta industrija bila toliko razvijena tih godina, pa me zanima kako ste uspeli tolike pare da zaradite?

Nažalost, na ova naša pitanja svi su ostali nemi, ali se nadam da će ovaj zakon, koji stupa na snagu u petak, pokrenuti mnoga pitanja, a i da će, Boga mi, ovi ljudi koje budemo birali sutra, se pozabaviti ne samo ovim primerom, već bilo kakvom sličnom pojavom u našem društvu, sa koje god strane dolazili.

Mislim da je tu politika SNS egzaktna i da je predsednik Aleksandar Vučić jasan kada obračun sa mafijom, organizovanim kriminalom, korupcijom, ne sme biti selektivan, već se mora obračunati do kraja.

Da sve ovo što se dešava poslednjih dana i nedelja u našoj zemlji je uznemirilo već pominjanog Dragana Đilasa, pokazuju primeri koji su se danas desili i pokazuju kolika je nervoza u redovima predstavnika bivšeg režima, tada okupljenog u DS, a sada razbijen u više stranaka, te smo danas, mislim da je to kolega Mrdić pomenuo, doživeli još jednu izjavu onog Vladimira Gajića.

Za tog čoveka sam čuo prvi put kada je pominjan u onoj aferi Geneks, kada je hapšen zbog toga što je podstrekivao na proneveru 62 miliona dinara. To je čovek koji je u svojim javnim izlaganjima više puta i uvredio i pozivao na linč i ubistvo svojih političkih neistomišljenika, ali kada imate nekog takvog ko se već u više navrata diskreditovao kao ličnost, onda vam je jasno da njegova namera mora uvek biti krajnja i da je uvek zlonamerna.

On je danas dao za sebi pravo da još jednom nacrta metu na predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici izjavom, naravno, i da na taj način borbu države protiv mafije omalovaži, da je relativizuje, izjavom da ovo nije obračun protiv mafije, već da se Aleksandar Vučić bori protiv konkurencije.

Imao sam ne mnogo godina kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, ali se sećam i na internetu sam našao slične članke, slična pisanja kada je tada premijer Zoran Đinđić stavljan u isti koš sa mafijom. Danas se to radi mesecima i godinama unazad.

Ovo je još jedan u nizu pokazatelja organizovanih i orkestriranih napada na predsednika Aleksandra Vučića.

Da u svemu tome nije sam, morala je da se dokaže i već pominjana Marinika Tepić, koja je na platnom spisku i zaposlena u jednoj od prebogatih firmi Dragana Đilasa, koja je na konferenciji za štampu opet iznela niz neistina, a to je osoba koju su čak zbog njenih laži morali da demantuju iz Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Da vas ne podsećam za onu čuvenu blamantnu izjavu da se u Moroviću nalazi plantaža marihuane, ono bile koke nosilje. Da vas ne podsećam kakve je neistine izgovarala i o Krušiku i o Jovanjici, zajedno sa onim Aleksićem, pa je Aleksić sad dokazani lažov, jer je sud utvrdio da nikakve veze ni Aleksandar, ni Andrej Vučić nemaju sa tim.

Osoba koja je ovoj Skupštini potpisala i podnela predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, osoba koja je svoje veze sa kriminogenim facama koristila da bi pretila i zastrašivala novinare u Pančevu i na taj način ih iselila, evo, to su slike sa ovim gospodinom, ako se može tako nazvati, osoba koja zastupa interese Dragana Đilasa, koji sedi pored čoveka koji je uhapšen za 66 kilograma marihuane, osoba koja zastupa i brani interes i promoviše Dragana Đilasa, čiji je bivši šurak ili u tom trenutku šurak uhapšen sa većom količinom kokaina na Brankovom mostu, osoba kojoj je šef, gazda i čovek koji je isplaćuje se slika sa ovim Japancem, a znamo svi ko je i šta je, danas poslednjim trzajem nekakve političke histerije pokušava da još jednom kriminalizuje Aleksandra Vučića u temi koja je već razjašnjena, a to je tema prisluškivanja.

Kao što smo mogli da čujemo, u tih 1572 razgovora, koji su snimljeni ili kako god, ništa diskreditujuće po Aleksandra Vučića ili njegovu porodicu ne postoji. Ali, džaba vi to i dokazali, kada Marinika Tepić nema problem da izgovori neistinu, kada joj razbijete tu neistinu istinom, ona se nasmeje, nastavi dalje i tu laž zatrpava nekom novom.

Ovo sve sam morao da iznesem iz prostog razloga što je danas takav dan da u histeriji i u preteranoj nervozi u tom delu opozicije, a pre svega predstavnicima bivšeg režima DS ne postoji stvar koju neće izmisliti ne bi li nekako diskreditovali sve ono što radi Vlada Srbije, što rade pripadnici MUP, a pre svega što je obećao Aleksandar Vučić.

Sa time ću završiti, svim kandidatima koji budu sutra izabrani na ove pozicije i ova kadrovska rešenja koja budu doneta, želim mnogo sreće i uspeha u radu i želim im da se uvek vode interesom građana Srbije, jer su za to i birani.

Vama, poštovana ministarka, želim mnogo hrabrosti da u ovoj borbi istrajete i da sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, od naše zemlje učinite još lepše i još bezbednije mesto za život, jer samo poštovanjem zakona, pravde i sankcionisanjem svih onih koji čine krivična dela, moći ćemo da stvaramo Srbiju za našu decu onakvu baš kakvu želimo. Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, saradnici, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uz dužno poštovanje smatram da svaka reč koja se izgovori u ovom plenumu i svaka rečenica koju neko od narodnih poslanika izgovori u ovom plenumu zaslužuje da se o njoj makar prodiskutuje ili da se razmeni ili sučelje mišljenja, jer ovaj parlament tome i služi, makar ja to tako vidim i doživljavam.

Smatram da u proteklom periodu nismo imali neke oštre tonove i niko od kolega poslanika se preterano nije obazirao na to da li smo se malo ili malo više udaljili od teme o kojoj danas raspravljamo i diskutujemo. Smatram da to samo pokazuje širinu demokratije koja se nalazi u ovom parlamentu. Na kraju krajeva, sve nas ovde su birali građani Srbije i mi predstavljamo ne samo njih, već i one građane koji nisu izašli na izbore ili su možda glasali za neku drugu opciju.

U skladu sa tim, moja je obaveza kao nekog ko pripada SNS i poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, ne mogu da ostanem nem i mislim da bi bilo u najmanju ruku nepošteno, nekorektno prema mojoj stranci i funkciji koju obavljam, da se ne osvrnem na sve one optužbe i neistine koje su iznete na račun i SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Mislim da je gospodin Vulin odgovorio taksativno na sve što je rečeno, ali dozvolite i meni da iskoristim to svoje pravo da prokomentarišem sve ovde što je rečeno.

Mislim da nije dobro da jeftinim politikanstvom ili nekakvim patriotizmom koji samo ispoljavamo ovde u plenumu, ili iz beogradskih kafića, pokušavamo da degradiramo sve ono što država radi za naš narod koji živi na prostoru Kosova i Metohije. Takođe, mislim da je neprikladno, u najmanju ruku, takve oštre tonove i ozbiljne optužbe upućivati na račun da li Brisela, ili Izraela, u trenutku kada naša zemlja ima najveći ugled u svetu u poslednjih nekoliko decenija i kada zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, pre svega, Srbija razvija prijateljske odnose jednako i sa istokom i sa zapadom, i sa zemljama iz Afrike, Azije, odakle god nam dolaze predstavnici tih zemalja, strani zvaničnici, Srbija uvek pruža ruku prijateljstva i pokušava da za sebe i svoje građane iz svakog tog prijateljstva izvuče maksimalnu korist za našu zemlju.

Tako da, mislim da nije dobro da iz ovog doma šaljemo takve oštre poruke Izraelu, jer Srbija i sa Izraelom i sa svakom drugom zemljom uvek će insistirati da ima dobre odnose i da iz tih odnosa se desi neka saradnja koja će biti od opšte koristi i od opšteg interesa za našu zemlju, pre svega za naše građane.

Što se tiče korupcije, posebno korupcije u našim redovima, koja je ovde pomenuta, za razliku od nas, svako na bilo kojoj funkciji da se nalazi, a da ima bilo kakve dodirne tačke sa korupcijom, biće sankcionisan. U prethodnom periodu su se dešavali postupci koji su jasno pokazali da članska karta SNS nikoga ne štiti, a pogotovo ga ne štiti pred zakonom. To je ogromna razlika između nas i onih koji ljudi koji su vodili zemlju do 2012/13. godine, ili nekih ljudi koji se danas izdaju i predstavljaju kao neka alternativa ili tobože kao neka nova lica koja žele da vode Srbiju.

Za Srpsku naprednu stranku nema zaštićenih i svako ko je počinio bilo kakvo krivično delo mora biti sankcionisan. To je jasna politika i Vlade Srbije, ali pre svega i predsednika Aleksandra Vučića, koji je više puta takvu poruku poslao i to ponovio. Osim te poruke, mnogo je bitnije ono što se na terenu dešava, ako ćemo tako to nazvati, i činjenica da je mnogo funkcionera SNS sankcionisano. Da li možete sprečiti to u svakom trenutku i na svakom mestu? Složićete se da je nemoguće. Ali, ono što možete, jeste da se borite protiv takvih ljudi i da odvojite žito i kukolj na taj način. Apsolutno sam za to i svako ko se ogrešio o zakon mora da odgovara.

Što se tiče rečenice koja je meni najviše zaparala uši i mene najviše zabolela, jeste da Aleksandar Vučić i SNS moraju više da rade za Srbiju, sprski narod, a manje za svoj lični interes. Ovo kada sluša neko ko nema ni veze sa politikom, eto, proprati možda vesti ili pročita novine, ili se negde uz put informiše, zna da je ovo neviđena neistina i da je izgovorena krajnje zlonamerno, da se zloupotrebi ova pažnja koju daje uživo prenos sednica Skupštine Srbije.

Neću da polemišem ni sa kim ovde na temu političkog mišljenja i ideologije koju zastupa. Uvek se trudim da raspolažem samo argumentima i činjenicama. Da predsednik Aleksandar Vučić i SNS zajedno sa Vladom Srbije čine sve i za Srbiju i za srpski narod, za ljude koji žive u našoj zemlji, pokazuju podaci da smo do 2012. godine bili na rubu egzistencije, na ivici provalije, da smo bili pred bankrotom, da nismo znali odakle ćemo isplatiti ni plate ni penzije, da se stalno pretilo time kako ćemo jedva dočekati sutra i šta će to prekosutra da nam donese, da smo penzije i plate isplaćivali iz kredita, da smo dovedeni na rub jedne zemlje koja u 21. veku mora da razmišlja da li će porodica sutra imati koricu hleba da pojede.

Da ovo sve što ja pričam nije čista demagogija i nije neistina kojom se koriste mnogi, nažalost, govore podaci da smo nezaposlenost u tom periodu imali čak na nivou od 23%, a danas je nezaposlenost ispod 10%. Godine 2012. prosečna zarada je bila negde oko 360 evra, a današnja prosečna plata je 562 evra. Direktne strane investicije su bile negde oko 700 miliona, što je danas preko tri milijarde. Pored toga, ako uzmemo i sam podatak da nam je BDP bio u minusu 2,7%, a 2019. godine, ako uzmemo nju kao reper, ne uzimajući 2020. godinu zbog Kovid krize, naš BDP je bio preko 4,7% u plusu. Pored toga, izgradnja autoputeva, bolnica, škola, domova zdravlja, kliničkih centara, jasno pokazuju koliko je vlast SNS predvođena Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije uradila za Srbiju, za našu zemlju, za svakog njenog građanina, gde god on živeo, koje god veroispovesti bio ili kako god sebe doživljavao. To je jedina istina.

Tako da, takve optužbe paušalne, da mora više da se radi za srpski narod i za Srbiju, ne stoje. Uvek na takve optužbe odgovorićemo vam istinom, jer nikada se više nije radilo za Srbiju i nikada se više nije radilo za njene građane.

Oko Kosova i Metohije i patriotizma iz Beograda izraženog samo u pojedinim diskusijama, mislim da je najbolje stvari rekao gospodin Aleksandar Vulin. Neću se nadovezati, ali kao neko ko je čest gost kod prijatelja na Kosovu i Metohiji, samo ću vam preneti ono što oni misle i što govore. Niko se nikada za njih tako grčevito nije borio, za svaki posao, za svaku investiciju i bolje sutra tih ljudi, do Aleksandra Vučića. Svaki izbori, kao što je rekao gospodin Vulin, jasno vam pokazuju da ti ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji najbolje znaju ko za njih brine, ko se za njih bori i u čijem je najvećem interesu da se očuva njihov život i njihova bezbednost. Tako da, nadam se da ćemo u narednom periodu imati više konstruktivnijih predloga, a mnogo manje demagogije i iznošenja neistina.

Što se tiče ova dva sporazuma i nečega što je tema dnevnog reda danas, mislim da je pre svega gospodin Rističević u svom uvodnom izlaganju i kao ovlašćeni predstavnik rekao sve. Smatram da bilo kakvo pridruživanje svetskim organizacijama koje broje više od 56 zemalja je jako dobro za našu poljoprivredu. Pomaci koje vidimo u svakom smislu su jasan pokazatelj da investicija u poljoprivredu je dobra investicija, ali ono što posebno raduje i mene kao mladog čoveka jeste činjenica da se sve više mladih ljudi odlučuje da se bavi poljoprivredom, da učestvuje u tome i podsticaji koje vi kao Ministarstvo poljoprivrede dajete, subvencije su se pokazale kao prava stvar. To je nešto na čemu morate da nastavite da radite i dalje i mislim da to gospodin Nedimović jako dobro prepoznaje. Sve ono što se uloži u poljoprivredu na taj način višestruko će se vratiti i zato je i ovaj sporazum jako dobar i drago mi je što sam u prilici da o njemu diskutujem, ali pre svega da za tako nešto glasam.

Međutim, gospodine ministre Vulin, koliko ste često ovde vi i gospodin Siniša Mali, vi možete i da dobijete ove personalizovane kartice za ove naše baze, jer na taj način pokazujete da bezbednost naše zemlje, kao i ekonomija, su ključne stvari na kojima se bazira politika Vlade Srbije.

Ovaj sporazum dolazi u trenutku koji je jako bitan za našu zemlju, kada se ispunjava ono obećanje predsednika Aleksandra Vučića da ćemo se obračunati sa organizovanim kriminalom. Mislim da u vašoj poslednjoj rečenici od danas svaki adut koji možemo da iskoristimo u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije ili bilo kakvog vida kriminala u našoj zemlji je dobrodošao i neophodan nam je. Nadam se da ćemo i sa drugim zemljama nastaviti da razvijamo ovakve odnose i da potpisujemo ovakve sporazume.

Međutim, gospodine ministre, ja želim samo da vaše prisustvo iskoristim i da prodiskutujemo o tome što se dešava ovih dana a tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i svega onoga što danima izlazi kao nešto novo, neka nova informacija kako se istraga odvija dalje.

U prethodnom periodu više puta sam vas pitao i vi ste mi odgovarali, hvala vam na tome, na umešanost Čabe Dera, koji je u međuvremenu osuđen na doživotnu robiju, na doživotnu zatvorsku kaznu, a on je sam priznao da je od više od dva klana dobio ponudu da izvrši ubistvo predsednika Aleksandra Vučića. Ako se uzme u obzir da su u poslednjoj velikoj akciji policije razbijanja ovog klana pronađena dva snajpera, nameće se pitanje kakva je tu povezanost?

Ono što mene posebno zabrinjava jeste i činjenica da u ovoj borbi protiv mafije, koja je opasna po svakog građanina naše zemlje, mafija ne deli pripadnike na ovu ili onu stranu, već jedino brine o ličnom interesu, mene zanima samo šta ćemo još to čuti i zašto je izostala podrška dela opozicije koja pretenduje na vlast, makar i deklarativna? Mi još uvek nismo čuli da država radi dobar posao, nismo čuli ni da pripadnici MUP-a rade dobar posao, a ti isti ljudi se bore protiv mafije i kriminala zarad boljeg i bezbednijeg sutra svakog građanina i sve dece u našoj zemlji.

Ono što želim za sam kraj, poštovani ministre, a pritisnut sam, ne mogu taj termin upotrebiti, pitan sam samo ovo da prenesem u plenumu, u nedelju uveče sam dobio informaciju od devojke koja je odrasla sa mnom, koja je zajedno sa mnom išla u osnovnu školu, danas su to preneli svi mediji, juče je bio praznik Međunarodni dan žena, međutim, paralelno sa tim desilo se nešto katastrofalno i verujem da ste i vi već upućeni, ali koristim ovu priliku da i vas pitam za mišljenje, jer je to nešto što je uzburkalo javnost. Naime, tiče se jedne grupe koja se nalazi na socijalnoj mreži ili kako se to već sad naziva, mreža za dopisivanje Telegram, gde više od 36 hiljada ljudi razmenjuje slike, snimke, video zapise, poruke, bivših ili sadašnjih devojaka, žena, kako god se to sad definiše, ljubavnica, u različitom obliku i tamo se smenjuju nekakve razne vulgarnosti. Veliki broj dama, devojaka i što je još opasnije, devojčica, su pogođene time.

Ono što mene zabrinjava i gde svakako verujem da će Ministarstvo unutrašnjih poslova imati posla jeste činjenica da u tim grupama pojedini ljudi diskutuju i traže, pitaju, raspituju se da li ima slika još mlađih devojčica.

Nažalost, ne znam kakva je mogućnost u tom tehnološkom smislu da se te stvari reše i da se na to odreaguje, ali moja je obaveza kao narodnog poslanika i kao nekog ko je indirektno u to upućen i saznao, a vidim da su i današnji mediji to preneli, da vas uputim u sve ovo, verujem da znate, ali i da vas zamolim da na tako nešto odgovorite i odreagujete.

Takođe, jedna devojka koja je prva hrabro istupila i diskutovala o tome je dobila najstrašnije moguće pretnje, a koliko se dalje ide u bizarnostima članova tih grupa pokazuju i činjenice da se takmiče u tom predatorskom smislu, gde postavljaju slike žena koje su u prodavnici, na autobuskoj stanici, koje slobodno šetaju gradom, oni njihove slike objavljuju u toj grupi, onda se raspituju ko su, šta su i odakle su, a onda neko ko ih prepozna pošalje link njihovog instagrama ili ime, prezime i adresu. Radi se o velikoj opasnosti koja vreba svaku ženu, devojku, pa i devojčicu.

Ja vas molim, poštovani ministre, da u skladu sa ovim što se dešava i što je aktuelno, radi smirivanja javnosti i pružanja podrške devojkama i ženama koje su žrtve toga, obratite pažnju na to.

Sa time ću završiti, za majke, žene, sestre, bake, prabake ili bilo koju žensku osobu na ovom svetu, jedan dan pažnje nije dovoljan. Ako to ne pružate i ne čuvamo ih preostalih 360 i kusur dana, smatram da onda nije potrebno to raditi ni taj jedan dan. Tako da vam čestitam, sa malim zakašnjenjem, Međunarodni dan žena 8. mart i želim vam da vam svaki drugi bude još lepši i još uspešniji, a uveren sam da će politika SNS koja je prvi put sada u ovolikom broju poverenje dala damama, u tom svetlu i u tom smislu nastaviti da se razvija i da podržava dame, jer ste vi stub našeg društva.

Vama, ministre, bih poželeo još ovakvih dobrih sporazuma, poželeo bih vam da još više i još bolje vodite računa o našoj zemlji, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića i kompletne Vlade Srbije. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani predstavnici VSS, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku moram da istaknem da je uvek nezgodno nekako govoriti posle iskusnijih kolega poslanika, jer količina informacija kojim oni barataju kao i znanje koje poseduju nekako uvek dovede nas u situaciju da ćemo se nakon njih ponavljati, ali je svakako dobro iskustvo i velika je pomoć nama mlađima, jer onda ustanovimo da postoji još neke stvari ili afere za koje nismo znali ili nismo stigli da se u njih uputimo.

Kako se ne bih ponavljao, sa već pomenutim starijim kolegama, ja želim da se osvrnem na neke stvari iz ugla građana koji su za nas glasali i mislim da je nedovoljno puta ovde pomenuta jedna činjenica, a to je da je ogromno nepoverenje u sudstvo nastalo baš nakon one reforme sudstva iz 2009. godine kada je u jednom danu više od 1.000 ljudi ostalo bez posla i mislim posledice takvog katastrofalnog poteza predstavnika bivšeg režima DS osećamo i danas.

Nagomilani procesi, izgubljeni predmeti. Predmeti koji traju po više godina, neki više decenija su doveli u situaciju celu zemlju da se građani pitaju sa pravom da li će svoju pravdu koju potražuju naći i kada na sudu?

Ljudi koji su tada bili vlast, a danas predstavljaju jedan deo opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas i Vuk Jeremić, uradili su nešto što niko nije mogao da nasluti i prema rečima vaših kolega, takav primer je nezapamćen bilo gde u svetu. Ono što danas postaje upečatljivo jeste činjenica da ljudi koji su, a čuli smo malopre, na svojim opštinskim odborima, pa negde i mesnim odborima stranačkih organizacija, birali sudije, danas se protive ovom načinu izboru sudija.

Meni je neverovatno da u izlaganju jednog od prethodnih poslanika čujem da je neki sudija ili tužilac pogodan zato što je manje ili više druželjubiv. Ovaj drugi je mirne savesti, a sa strane gledano, ne deluje korumpirano. Pa kada bi sve ovo pročitali još koji put i da građani sa punom pažnjom isprate sve to što čuju, da li bi se onda i mi kao narodni poslanici ovde zapitali da kao gospodin Rističević sa pravom očekuje neku pravdu na sudu? Da li neko od tih ljudi koji su birani na ovaj način i dalje vrši sudijsku funkciju?

Ako je njemu osnovna preporuka to što je član DS ili mu je žena funkcioner DS, a on jel te sluša ženu, pa kakvoj pravdi građani Srbije mogu da se nadaju?

Na svu sreću, ta vremena su prošla i smatram i u ovom periodu postoje stvari gde nimalo građani nisu jednaki, a pogotovo predstavnici SNS ili njeni funkcioneri.

Gospodin Rističević je pričao o tome kako on nije jednak i apsolutno se slažem sa njim. Od nekog ko je evidentno žrtva pokušali su lažima i nekakvim napadima da od njega naprave čoveka koji jel te, sam se zaleteo u 15 ljudi, da se njegov sako sam iscepao, a da je privezak od ključeva, čini mi se, gospodine Rističeviću vi me ispravite, predstavljen je bio kao nož, pa ste danima na medijima pod direktnom upravom Dragana Đilasa mogli da vidite kako je Marijan Rističević bio opasan i kako je on jel te hteo da ugrozi bezbednost Bošku Obradoviću.

Ono što zabrinjava jeste i činjenica da evo i danas ne vidimo ili se ne naslućuje kakav će ishod biti u tom slučaju, isto kao što za evidentno prebijanje pred očima mnogih ljudi, pred brojnim kamerama za prebijanje dve novinarke dok su radile samo svoj posao Gordane Uzelac i Maru Dragović. Ne znam kakve su sankcije konačne, sem što su se njima smejali pa su se ismevali u svojim medijima i nazivali njihove izjave „Mara Dragović i Gordana Uzelac udarene u glavu“.

Tu vidite koliko je licemerstvo i koliko je spreman neko da ode zarad degradacije bilo koga ko ne radi na način koji oni smatraju da je potreban ili se jednostavno ne slaže sa njima.

Što se tiče samog izbora novih sudija, nadam se da će oni raditi po savesti i po slovu zakona. Isto tako želim i tim ljudima da poručim da budu hrabri i istrajni i da se bore i rade u interesu naroda i da uvek vode računa da svaki građanin bude jednak, a ne znam ko će i da li će neko od njih biti u prilici danas, sutra ili kroz neku godinu da se nađe u prilici da proceni da li je neophodno negde odreagovati kada je npr. ugrožena bezbednost porodice jednog Aleksandra Vučića koji je voljom građana izabran za predsednika Srbije i da li će se neko pozabaviti time što, sada ne više mesecima, nego godinama unazad mi smo u prilici da na društveni mrežama, u emisijama, u štampanim medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa na svakodnevnom nivou vidimo mete koje se crtaju i na Aleksandra Vučića, na Andreja Vučića, Milicu, Danila, pa i na Vukana koji čini mi se ima možda tri i po godine.

Dokle god Aleksandar Vučić bude u podređenoj ulozi i njegova se prava ne poštuju samo zato što je predstavnik SNS ili je predsednik, mi ćemo imati problem i nećemo imati puno poverenje građana u sudstvo i u tužilaštvo. Sa time ću završiti.

Danas je jedan od funkcionera neke nove stranke, više ne mogu da shvatim koliko je stranaka nastalo iz režima DS, pa je tako Vuk Jeremić osnovao svoju neku, ne bi li kontrirao Draganu Đilasu, njegov funkcioner Miroslav Aleksić je pred Prvim osnovnim sudom dobio presudu da je lažov. Da je lagao kada je porodicu Vučića, pre svega Andreja Vučića dovodio u vezu za aferom „Jovanjica“. Danas je ponovo najavio neke nove afere, Jovanjicu dva, tri, četiri, bez da se izvini i kaže – da, lagao sam da je Andrej Vučić imao veze sa „Jovanjicom“, lagao sam da je Aleksandar Vučić upleten u to. I danas je izneo mnoge laži.

Sad se postavlja samo pitanje dokle su te laži njima dozvoljene i dokle u tim lažima mogu da idu i kada se sitno politikantstvo, želja za prigrabljanjem bilo kakvog jeftinog političkog poena ili glasa više, pretvara u direktno tarketiranje i kriminalizaciju porodice, u ovom slučaju Aleksandra Vučića.

Ja sam za to da svako pred zakonom bude jednak, pa da i ja ako nekad negde pogrešim, pa makar i prešao van pešačkog prelaza da za to snosim posledice. Ali sam isto tako i za to da ljudi koji su ovu zemlju upropastili, degradirali, a pri tome od sebe napravili milionere, kao što je Dragan Đilas, po sili zakona, eto, od 12. marta i oni daju odgovore na neka pitanja, ali isto tako i kada pozivaju na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, pa da se i za njih nađe neko slovo zakona koje će im to zabraniti.

Novim sudijama želim mnogo sreće, želim mnogo uspeha i pre svega hrabrosti i istrajnosti i neka sude, eto, onako kako se i kaže - u ime naroda, jer je to najveća čast čuvati našu zemlju i naše građane. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da i ovaj amandman jasno pokazuje koliko je neophodno, hitno, i pre svega, u interesu građana da se primenom ovog zakona i sve što će nam doneti ovaj zakon krene odmah.

Iz nekog ličnog svog mišljenja i iz diskusije koju smo imali u utorak, verujem i koje ćemo danas imati, negde se nosim mišlju da nam nije dovoljno ni 10 sati da potrošimo na sve primere kako se čerupao, otimao budžet građana Srbije, kako su ta sredstva završila u privatnim džepovima i kako su predstavnici bivšeg režima, a danas ljudi koji pokušavaju da se vrate na vlast zloupotrebili i iskoristili svoj položaj i na svaki mogući način iskoristili priliku koja im je ukazana da urade nešto za zemlju, učinili sve da urade nešto samo za svoj privatni interes i za svoj džep.

Poslednjih dana intenzivirala se histerija, pre svega, kod Dragana Đilasa, zatim i kod Vuka Jeremića, kao se približava datum kad ćemo početi sa preispitivanjem imovine svih funkcionera kada će Zakon o poreklu imovine početi da pokazuje svoje rezultate.

Ono što sam rekao u utorak, poštovana ministarka, o rezultatima ovog zakona možemo da pričamo tek kada budemo videli konkretne rezultate i primenu istog.

Ovo sve govorim zato što u utorak smo imali onu emisiju u kojoj je Dragan Đilas pokušao sebe da opravda, a poput pileta u kučine se upetljao, kao što narod kaže i sam potvrdio da je svoje norlobe, bogatstvo stekao 2005. godine, dakle, već kad je bio duboko u politici.

Ali zbog toga što je drugi najbogatiji čovek tog dela režima, Vuk Jeremić, od juče, što narod kaže, skrenuo sa pameti, pa pored otvorenih pretnji koje je upućivao ljudima na društvenoj mreži, danas nastavio sa nekakvom anketom, gde, poštovana ministarka, on sada anketira svoje pratioce i prema tome će da deluje u koliko dođe na vlast.

Pokušaću da vam citiram. Dakle, postavio je pitanje: „Da li svi oni koji podržavaju SNS ne smeju više da budu u javnom sektoru ili da im se zabrani zapošljavanje u periodu od deset godina?“

Juče sam pitanje postavio ministru policije, gospodinu Vulinu. U toj diskusiji mislim da ima mesta i za vas, kao vrsnog pravnika, pa bih voleo da možda na kraju ove diskusije samo iznete svoje mišljenje i kažete mi da li je normalno da neko ko pretenduje da se vrati na vlast bude najviši državni funkcioner, predsednik, premijer, za šta sve aplicira u svojim snovima, se podređenim ljudima obraća na način gde im imenom i prezimenom kaže sledeće: „Na listi si, nećemo te zaboraviti prijatelju, zapamti šta sam rekao.“ Dakle, imenom i prezimenom se obratio jednom korisniku: „Proći će i ovo zlo, kao i svako pre njega, a onda će vas naći ono što ste zaslužili. Nećete vi biti kažnjeni iz osvete, već zato da se zlo nikada ne bi ponovilo.“

Moja koleginica Sandra Božić, uvažena, juče je pročitala jedan tvit, i za razliku od mnogih koji predstavljaju taj savez i predstavnike bivšeg režima nikada do sada nije kukala, žalila se ili držala konferencije iznoseći pretnje koje njoj svakodnevno stižu, ali je u ime svih žena juče pročitala jedan tvit i ja želim da ga ponovim, da ga ja danas pročitam, pa da vidite kako oni danas posmatraju svakog ko im samo sugeriše na zlodela koja su činili ili na štetu koju su napravili u našoj zemlji: „Milice, jadnice, nesposobna da za život zarađuješ drugačije, nego moralnom prostitucijom.“

Zamislite, tako se karakteriše žena koja je samo iznela svoje mišljenje. „Ti mladi, koji za razliku od tvojih vlasnika ne kupuju diplome i koji razmišljaju svojom glavom, oni će biti graditelji Srbije nakon što vas pošaljemo tamo gde pripadate, u kanalizaciju.“ Dakle, svako ko se ne slaže sa Vukom Jeremićem završiće u kanalizaciji. „Aleks, kada se završi sve ovo preuzećemo botovske servere, neće ostati skriven nijedan identitet, uključujući i tvoj. Praćeš klozete do kraja života.“

Poštovana ministarka, ja ću ovo izlaganje završiti i nastaviću u ovom smeru sa još jednim pitanjem. Ako sve ovo nije dovoljno, recite mi, molim vas, kako da tumačimo deo u kome se kaže – nemojte jednog dana baš mnogo da cvilite? Ne znam na šta misli, zbog čega bi građani Srbije ili svako ko ne podržava Vuka Jeremića ili podržava SNS, jednog dana cvilio, ali me zanima da li će neko od nadležnih institucija naći za shodno da reaguje na ovo?

Mi sa ovog mesta, kao narodni poslanici usvojili smo Kodeks gde nam je ograničeno ili suženo delovanje u smislu iznošenja onih problema i muka koji imaju naši građani i pitanja koji oni nama postavljaju, ja sam za to i pridržavam se tog kodeksa, kao i moje kolege.

Ali, šta ćemo da radimo sa ljudima koji su našu zemlju upropastili? Danas pretenduju da se vrate na vlast i ovako se ophode prema građanima Srbije i ljudima koji će možda glasati za nas, sigurno za nas ili možda neće ni glasati, ali jedino što je sigurno za ovakve ljude nikada više neće glasati.

Ovaj čovek je pominjao nekakve pozajmice, uzimanje para od stranih zvaničnika, a paradoksalno je da je baš on, u periodu dok je predstavljao našu zemlju u UN, bacio ljagu na našu zemlju, na naš narod, jer su mu najbliži saradnici sa kojima je on sarađivao, sa kojima se viđao i u Trampovoj kuli, gde je bio posrednik, pohapšeni zbog svetske afere koja se razrešava u Americi, a potresla je ceo svet, od Emilija Lozoje do Patrika Hoa. U svim tim aferama, kao što možete videti, on je na slikama sa ljudima koji su i uhapšeni, ali i koji su osuđeni na te kazne.

Ono što je zanimljivo, u svim tim izveštajima Vuk Jeremić se nalazi u središtu te hobotnice i tih dešavanja. Zašto? Zato što je svoju poziciju u UN koristio da poveže sve ove, ispostaviće se kriminalce, koji su svoj novac i svoj uticaj koristili da bi svoje bogatstvo dodatno uvećali.

U prilog tome govori i činjenica da je od Patrika Hoa, koji je osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, njegov nekakav centar koji on predvodi dobio više od sedam miliona dolara i to baš u periodu kada je zastupao njegove interese. Dakle, kada je Patrika Hoa povezivao i upoznavao sa Lozojom, za koga na Tviteru kaže da je njegov brat i da se zajedno slikaju i dive se jedan drugom, sedam i po miliona dolara je dobio od tog Patrika Hoa.

Kada se sam upetljao u svoje laži, pokušavao je nevesto da se na jednoj od televizija Dragana Đilasa, koje se ovde pominju više puta, ali pominjao ih je gospodin Marijan Rističević, da se iščupa nekakvim izjavama o nekom nameštenom intervjuu, pa ga je novinarka silom prilika, ili tako nekako, nesvesno naterala i da prizna da iznosi neistine.

Naime, uputila mu je pitanje - koja mu je od dva pravnih lica upućivala sredstva, da li je to „Čajna enerdži“ ili „Čajna enerdži fond komiti“, gde je on rekao - obe. U jednoj emisiji je rekao obe te fondacije mu uplaćuju. Nedugo nakon toga, možda mesec dana kasnije, opet u toj emisiji na istoj televiziji, kada je bio suočen sa tim da će Patrik Ho otići na zatvorsku kaznu, ispravio se i rekao da mu je to uplatila kompanija, a ne institut na čijem čelu se nalazi Patrik Ho.

Ovo vam sve pominjem, poštovana ministarka, zato što histerija koju on vodi na Tviteru ovih dana i kampanja nekakvog progona svakog ko ne misli kao on ili možda ko će se usuditi da ukaže na njegove manifetluke, se pojačava upravo sada kada će doći do ispitivanja imovine svih nas. Ovo je jako bitno zato što ako ste u stanju da primite 7,5 miliona evra od nekoga zarad njegove promocije i spajanje, vršenje poslova ostvarivanja kontakta, nameće se pitanje da li će građani moći da se osećaju slobodno ako taj novac Vuk Jeremić možda iskoristi, pa ove pretnje svoje sa Tvitera pretvori u delo?

Kada pričamo o Zakonu o poreklu imovine, siguran sam da je jako teško objasniti da od perača prozora, trgovca žvakama, čime li već, neuspešnog i propalog preduzetnika sa 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB, koji ste imali na početku političke karijere 2004. godine, kao što je Dragan Đilas imao, 2012. godine izlazite iz politike, a 2018. godine sami prijavljujete imovinu u nekretninama veću od 25 miliona evra, zaista me zanima kako će to neko objasniti?

Ono što želim, poštovana ministarka, još da vam sugerišem, danas ta kampanja kojoj ćete i vi biti izloženi dobila je svoj drugi oblik. Stranka Dragana Đilasa slobode i pravde je poturila svog nekog novog ekonomskog eksperta, stručnjaka koji je izašao sa neverovatnim podacima koje nigde nisam mogao da pronađem, o nekakvom ekonomskom padu, nazadovanju Srbije, ne znam ti ja čim sve ne bi li se nekako ovaj zakon i današnja diskusija bacila u senku.

Ne mogu da ostanem nem na to, jer građani Srbije moraju da znaju da laži koje on i njegova stranka predstavljaju građanima nemaju veze sa životom. Samo želim građane da podsetim da je rast BDP 2009. godine, kažemo rast, bili smo u minusu 2,7%, dok smo 2019. godinu završili sa 4,2% u plusu i bili najbolji u Evropi.

Broj zaposlenih 2012. godine je bio negde više od 2,2 miliona, dok je 2019. godine iznosio skoro tri miliona. Nezaposlenost u njihovo vreme je bila 23 – 24, pa čak i do 26% je išla. Naša država je uspela to da spusti pod rukovodstvom Aleksandra Vučića i Vlade Srbije negde oko 7%.

Prosečna zarada 2012. godine je bila negde oko 300 evra, dok danas ministar Siniša Mali iznosi podatak da je u decembru prešla 560 evra. To su konkretni rezultati.

O direktnim stranim investicijama možemo pričati, ali svima je jasno da je i po tom parametru današnja Vlada na najboljem mogućem nivou i najbolja u Evropi i za takve stvari dobijamo potvrde iz celog sveta. Da li je to Fajnenšel tajms, da li je to MMF, da li su to bilo koje druge strane investicije, svi nam odaju priznanje, ali ne i Dragan Đilas, koga ove podaci jako bole, povređuju i samo su dokaz sposobnosti Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, ali bogami i dokaz kako je on u vreme dok su Vuk Jeremić i bratija okupljena oko DS i njihov režim upropašćavali našu zemlju.

Sa svim ovim podacima moraju građani da se suoče, jer u narednom periodu nema te laži koju neće ponoviti, koju neće izneti ne bi li pokušali nekako da bace u senku sve što je dobro, što naša zemlja postiže i na polju vakcinisanja i na polju ekonomskog razvoja i rasta.

Za građane koji možda to nisu čuli i ne znaju, verujem da ovde imamo poslanike koji su iz Valjeva, predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će na leto biti postavljen kamen temeljac za fabriku u Valjevu koja će zapošljavati više od 500 ljudi, a nakon toga će doći još jedna fabrika. To je odgovorna politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i to je najbolji odgovor na sve laži koje danas čujemo.

Sa time ću završiti, kada pričamo o Vuku Jeremiću, namerno nisam mnogo vremena i mnogo više koliko zaslužuje posvetio tajkunu Draganu Đilasu, koji je 619 miliona evra zaradio svojim kompanijama, ponavljam i u prvi plan stavljam Vuka Jeremića iz prostog razloga što ove pretnje nisu više samo slučajnost, već postaju praksa i zbog građana koji me pitaju da li on to stvarno misli da pretoči u delo ako jednog dana dođe na vlast, mada sam uveren da do toga neće doći, jer građani, pre svega, cene rad, zalaganje, a ne nekakvu politiku koju on danas predlaže, pominjem zato što je taj čovek dok je bio ministar spoljnih poslova, dragi građani Srbije, na svoja putovanja potrošio tri i po miliona evra. Na službena putovanja je potrošio tri i po miliona evra.

Do ovih podataka se došlo internom revizijom u Ministarstvu spoljnih poslova. Čovek je kao šef diplomatije na službenim putovanjima proveo 959 dana. Znači, 959 dana za četiri ili pet godina, koliko je obavljao tu funkciju.

Sa time ću završiti. Dok su građani Srbije radili 2011. i 2012. godine za nešto oko 300 evra mesečne plate, u toj godini najbliži saradnik Dragana Đilasa, jedan je radio na čerupanja Beograda i beogradskog budžeta od građana Srbije i građana Beograda, a drugi je to radio na nivou Republike sa pozicije ministra za spoljne poslove, u 2011. godini samo za dnevnice je uzeo 12.000 evra. Dakle, prosečan građanin je za te pare 2011. godine u tom periodu morao da radi tri i po godine, čini mi se, a on je samo u jednoj godini na ime dnevnica uzeo 12.000 evra.

Zato što građani sve ovo znaju, zato što znaju u šta su nas i u kakvu su nas situaciju doveli i na rub propasti totalne i bankrota, njegova histerija, kao i histerija i panika Dragana Đilasa je danas na najvećem mogućem nivou.

Vama ministarka uvažena i vašim saradnicima želim da istrajete i da ovaj zakon primenjujete doslovno na svakog, ne deleći na one koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci i na one koji su protiv Srpske napredne stranke, da nema jednakih, jer je to u interesu građana Srbije, jer je to u interesu stvaranja još lepše i još bolje Srbije.

Hvala vam i živela Srbija!

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svaki sporazum koji smo do sada razmatrali i na kraju usvojili pokazao je da sve ono za šta se zalaže, pre svega predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, konkretizuje se i sprovodi se u delo.

Smatram da će i ovaj sporazum doprineti pre svega jednoj bezbedonosno boljoj situaciji u našoj zemlji, mirnijim uslovima, ali isto tako će pokazati da priča o „mini Šengenu“ i o boljim odnosima na prostoru Balkana iz nekih reči i teorija prerastaju u delo.

Moje kolege, prethodni govornici, su pominjali donaciju vakcina Srbije koje je uputila Severnoj Makedoniji i to je samo jedan u nizu pokazatelja kada je Srbija ekonomski jaka, stabilna može i uvek želi da pomogne svima u regionu.

Smatram da nakon skoro 30 govornika koji su do sada diskutovali o ovom sporazumima je sve rečeno. Mislim da smo se dotakli svake teme i svake koristi i benefita koji će ovi sporazumi doneti. Ali, poštovani ministre Vulin, mislim da vaše prisustvo u ovom plenumu ima uvek posebnu težinu, jer vodite ministarstvo koje je svakodnevno na udaru i čiji pripadnici svakodnevno brinu o životima svih nas.

Znam da već sutra će poslanici biti u prilici možda da vam upute neko pitanje, ali kako Poslovnik kaže i pravila određuju, krenuće se od najmanjih poslaničkih grupa, tako da ne znam da li ću ja ili neko od mojih kolega biti u prilici da prodiskutuje sa vama o aktuelnim dešavanjima, ali svakako smatram da pored ovih sporazuma, svakodnevnica u našem životu je mnogo bitna i od presudnog je značaja za naše građane.

Kad već govorimo o tome, svaki vaš govor je nekako inspirativan i svaka diskusija koju ste imali danas ovde otvorila je mnoga neka pitanja i otvorila je mnoge neke teme.

Pre svega, želim da se osvrnem na nešto o čemu smo ovde pričali u više navrata, a to je činjenica da kad god se desi neki incident koji zaista niko ne može da predvidi prvi na udaru su ljudi koji predstavljaju, na primer, vlast u tom gradu ili u toj opštini ili autonomnoj pokrajini.

Pre neki dan se desio katastrofalan incident u Novom Sadu, gde su povređena dva ili tri momka, čini mi se. Munjevitom reakcijom policije, pripadnika MUP-a počinioci su uhapšeni, ali interesnoj sferi, predstavnicima bivšeg režima, to nije dovoljno i desilo se nešto što je praksa postala, da je gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, ili ljudi koji danas vode Novi Sad su targetirani i proglašeni krivim zato što se neko potukao ispred diskoteke. To nije bio sad slučaj prvi put, već se to desilo i, čini mi se, kad je bio onaj incident u diskoteci.

Dakle, i sve što se razotkrije i brzo otkrije, vinovnici se privedu pravdi, ni to nije dovoljno, već se danima pokušava od toga napraviti nekakva politička priča.

Onda se postavlja pitanje – pod kakvim se dodatnim pritiskom nalaze ti ljudi koji samo rade svoj posao, a rade u MUP-u i prvi su na udaru?

Da to nije samo slučaj u ovom primeru moglo se videti i kada je u Lapljem Selu došlo do tuče, ugovorene tuče više od 20 mladića, koliko ih je bilo. Ugovorena je tuča, povređen je sin čoveka koji sa Radom Trajković i Kurtijem zastupa neke interese, samo ne znam čije, a građani dobro znaju da su to interesi svih onih samo ne Srba, povređen je u toj dogovorenoj tuči, a onda su brže, bolje optužili Srpsku listu i Aleksandra Vučića da je on to poručio.

Ovo sve govorim zato što tako gnusne optužbe uznemiruju javnost i uznemiruju građane Srbije koji se sa pravom pitaju da li neko može i do koje granice može na taj način da blati, baca ljagu, nevine ljude optužuje za nešto zašta nemaju veze. Gde postoji granica za tu neku izgovorenu reč?

Znate, jako je teško objasniti možda svakome da baš niko nije mogao da predvidi šta će se desiti ispred te diskoteke u Novom Sadu, ili kafića, šta li je već, i jako je teško sad nekom objasniti da iako je policija uradila svoj posao ta ljaga koju su oni bacali ovih dana ostaje i negde provejava.

Pričali ste, gospodine Vulin, ovde i o situaciji iz 2015. godine, kada je predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa gospodinom Vladimirom Putinom sprečio onu katastrofu da Srbija ponese epitet genocidnog naroda, genocidne zemlje, ali, zarad ljudi koji gledaju ovaj prenos i svega onog što se dešava u našoj zemlji, znate, ovde je bila jedna žena narodni poslanik. Ona je prva sad udarna pesnica Dragana Đilasa koja iznosi takve laži i neistine da moraju, čak, iz Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije da je demantuju kada ona iznosi te laži.

Samo ću vas podsetiti da je 27. juna 2016. godine, ona bila jedan od potpisnika, dakle poslanika koji su zahtevali da se podnese Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Dakle, radi se o Mariniki Tepić, i to svi znaju, i podvlačim njeno ime i prezime, jer je ta žena danas udarna pesnica Dragana Đilasa i žena koja i dan danas iznosi, nakon hiljadu puta ponovljenih laži koje su razbijene istinom nastavlja sa svojim pakovanjem ili, što bi narod rekao, fingiranjem afera, pokušajem izmišljanja nekakvih afera i ona se predstavlja kao nekakva alternativa.

Ja se samo pitam sa ovog mesta, hipotetički, da se desi ne znam kakvo čudo, pošto su njihovi rezultati zanemarljivi po najnovijim istraživanjima i ovaj smanjeni cenzus od 3% će teško preskočiti, šta bi se desilo u slučaju da Marinika Tepić dođe na vlast, da li bi onda ona opet podnela ovu inicijativu i da li bi Srbija na sebe preuzela nešto što nije učinila i postala genocidan narod?

Mnoge stvari koje današnji predstavnici jednog dela opozicije, a okupljeni su, gle čuda, opet u nekakvu novu Demokratsku stranku ili režim Demokratske stranke, na sve načine pokušavaju da zadaju udarac Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Nekako ispod žita je prošla ta informacija da je Miroslav Aleksić, dokazano sada, slagao za povezanost Andreja Vučića i Aleksandra Vučića u slučaju „Jovanjice“. Da li je on negde uputio izvinjenje, da li ste negde mogli da čujete – da, jeste, slagao sam, pogrešio sam, neću više? Ne, nego je on nastavio sa iznošenjem takvih laži.

Ono što mene posebno zabrinjava, a mislim da, gospodine Vulin, imaćete i vi tu šta da kažete, jeste činjenica da smo mi kao narodni poslanici ovde usvojili Kodeks ponašanja. Kada smo usvajali taj Kodeks ja sam diskutovao na tu temu, jer ako suzimo prostor toliko narodnim poslanicima da sa ovog mesta diskutujemo o svemu onome što muči građane Srbije, što ih možda brine, plaši, ako nam se suzi prostor da zastupamo interese onih ljudi koji su glasali za nas ili onih koji uopšte nisu glasali za nas, kakva je onda uloga narodnog poslanika?

Ono što me zabrinjava jeste i činjenica – dok se mi držimo Kodeksa i dok se poslanicima uvek stavlja na teret izneseno mišljenje, pa čak u slučaju Marijana Rističevića vode se i postupci za izgovorenu reč u parlamentu, mi imamo situaciju da pojedini predstavnici bivšeg režima, a sad predsednici nekakvih stranaka, poput Vuka Jeremića, na društvenim mrežama direktno prete građanima.

Dakle, ovo je dešavanje od jutros, na njegovom zvaničnom Tviter profilu. Poštovani ministre, ja sam dobio nekoliko poziva, poruke i skrinšotove tih tvitova, pa mene sad zanima da li će neko od nadležnih institucija, a znam da tu pre svega mora da se uključi Tužilaštvo, osetiti i prepoznati opasnost i pretnje koje taj čovek uputio?

U raspravi sa nekim korisnicima te društvene mreže Vuk Jeremić je izneo jednu opasku – ja neću biti u zatvoru, moram da vas razočaram, a vama će septička jama ostati stvarnost u koju ste se rodili i koju živite, jer bolje u životu niste ni zaslužili.

Nakon toga, obratio se jednom tviter korisniku njegovim imenom i prezimenom, i poručio mu – na listi si, nećemo te zaboraviti prijatelju, zapamti šta sam rekao. Nije tu završio svoje napade, frustracije, iznošenje pretnji, već je nastavio.

Takođe, imenom se obratio jednom korisniku i rekao – kada se sve ovo završi preuzećemo botovske servere, neće ostati skriven nijedan identitet, uključujući i tvoj. Praćeš klozete do kraja života.

Vrhunac njegovih pretnji i monstruoznih izjava na toj društvenoj mreži je i – nemojte jednog dana da baš mnogo cvilite, vidite da vam izlazimo u susret, odgovaram vam, a to vam donosi bodove, itd. od baš svakog ljudskog otpada sličnog vama vas sam najbolje zapamtio.

Poštovani ministre Vulin, kada ovakve stvari izgovori neko ko pretenduje danas, sutra da bude vlast, da bude predsednik ili kakve sve već ambicije ima nameće se pitanje šta obični građani mogu da očekuju i šta će se desiti ako nekim čudom ili ne znam kakvim scenariom Vuk Jeremić dođe u poziciju da odlučuje nešto u našoj zemlji.

Građani su nam na prošlim izborima rekli da je to nemoguća misija, ali se sa pravom brinu i pitaju šta mogu da očekuju od nekog kada ovako javno iznosi pretnju. Sa time ću završiti.

Vaš posao i pritisci koje trpite i vi i Vlada Srbije i pripadnici MUP su ogromni, ali posao kojim se vi bavite je pre svega za čast i ponos, jer politikom predsednika Aleksandra Vučića koju pratite i vi i Vlada Srbije činite ono najbolje za našu zemlju, za našu decu i generacije koje dolaze, a to je osnovna politika i predsednika Aleksandra Vučića i SNS. U nama ćete uvek imati saveznike, uvek ćete imati partnere, jer od boljeg i lepšeg mesta za život od naše Srbije niti imamo, niti možemo ikad imati. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o poreklu imovine svakako su nešto što građane najviše zanima i od samog zakona prevashodno građani moraju imati korist. Ali, ovaj zakon će nam sve ono o čemu su moje kolega malopre govorile i o čemu javnost priča godinama unazad pomoći da konačno shvatimo kako su neki ljudi svoje pozicije koje su imali dok su bili na vlasti koristili ne da pomognu građanima i da se bore za bolji život građana, već su samo iskoristili da napune svoje džepove i da uvećaju svoje bankovne račune.

Sve što se tiče Zakona o poreklu imovine, koji je donet pre godinu dana, i ovih izmena i dopuna je dobro, korisno je. Neki kažu da se možda zakasnilo, neki kažu da je moralo da se sačeka još malo ne bi li se on bolje uradio, ali smatram da građani nemaju više vremena da čekaju, da saznaju i da otkriju kako je to u vreme dok je naša zemlja propadala, dok su se fabrike gasile, dok je više od pola miliona ljudi ostajalo bez posla, pojedini državni funkcioneri su od propalih preduzetnika, ljudi u iscepanim farmerkama i sa bušnim cipelama došli u situaciju da budu danas jedni od najbogatijih ljudi u Evropi, a svakako najbogatiji na Balkanu.

I mnogo toga se pričalo u prethodnom periodu, mnoge vlade pre dolaska SNS na vlast su obećavale taj zakon o poreklu imovine, ali ga nikako nisu usvojile ni donele. Paradoksalno je da ljudi koji su činili vlast do 2012. godine, oslonac DS i režim DS je tada imao svaku polugu da taj zakon donese, ali nije to učinio, dok njihova tadašnja perjanica, a i danas jedan od najglasnijih u tom nekakvom Savezu za Srbiju ili nekakvoj novoj, prepakovanoj opoziciji, Borko Stefanović najavljuje svoj neki novi zakon o poreklu imovine i jedan je od najglasnijih kritičara ovog zakona, a naravno sve po nalogu Dragana Đilasa. Samo ovaj primer pokazuje koliko je licemerje u tim ljudima i koliko ne postoji dobra stvar koju će Vlada Srbije uraditi koja je u interesu građana Srbije, a da je oni neće kritikovati.

Ja mogu s ovog mesta o ovom zakonu i o ovim izmenama i dopunama Zakona pričati satima i smatram da rasprava od pet sati svakako možda nije ni dovoljna da polemišemo na onom nivou koji možda očekuju građani i Beograda i Srbije, ali kako dolazim iz Beograda i kako znam koliko je Dragan Đilas oštetio samo grad Beograd i kolike je dugove ostavio iza sebe, negde mi je postala normalna stvar da o njegovim aferama na svakodnevnom nivou govorim i prosto mi je sada neverovatno kada čujem da neko iz njegove stranke kritikuje ovaj zakon, a još mi je paradoksalnije kada njegov saradnik Borko Stefanović insistira na nekakvom njegovom novom zakonu o poreklu imovine. Tu se postavljaju dva pitanja ključna – zašto taj zakon nisu doneli ranije i da li to znači da će Borko sada morati, ako već ne podržava ovaj zakon, u nekom predlogu novog nekog njegovog zakona da ispita imovinu svog šefa i gazde Dragana Đilasa?

Neko je pričao ovde o histeriji, kako se približava početak datuma, taj 12. mart, dugo najavljivani, i sve što se tiče ovog zakona, pa mi se čini da se i u javnosti povećava histerija i napadi na ovaj zakon, a iz prostog razloga zato što se ljudi koji će biti obuhvaćeni ovim zakonom plaše, jer znaju očigledno da nisu na častan i pošten način došli do bogatstva koje danas imaju.

U prilog tome govori i činjenica da je na jednom od svojih medija koji su pod njegovom direktnom kontrolom Dragan Đilas sinoć imao nekakav intervju, gde je sam pokušao sebe da opravda.

Poslednjih nekoliko godina svoje izlaganje kada je tema zloupotreba službenog položaja počinjem sa tim, i mnoge kolege su to ponovile danas, da je taj čovek ušao u politiku 2004. godine, precizni da budemo, to je ono što je on prijavio – 70 hiljada evra ušteđevine, polovan auto SAB i kuća koja se vodi na njegovu ženu. Godine 2018, pred izbore za Skupštinu grada Beograda, kandidati za gradonačelnike nosioci lista su podnosili svoje imovinske karte, prijavljivali su svoju imovinu i Dragan Đilas je tada sam prijavio više od 30 raznoraznih nekretnina čija je ukupna vrednost procenjena na 25 miliona evra.

Kada smo pričali da se on obogatio od politike i kojekakvim trgovinama uticaja koje je imao sa pozicije i gradonačelnika i savetnika Borisa Tadića, predstavnika neke kancelarije u toj Vladi, on nam je govorio da se obogatio tako što je prvo trgovao žvakama, čini mi se, pa smo sinoć čuli da je prao prozore, pa da je radio na nekoj građevini, i sve to tako zbrda-zdola, uplićući sam sebe u još veće laži i ne znajući sam sa sobom kako da se iz tih laži iskobelja.

Ono što je za mene najbitnije, citiraću vam ono što je čovek, koji je primer kako se zloupotrebljava državna funkcija, sinoć izjavio: „Ja sam svoje prve pare napravio 2005. godine. Na kraju te godine je jedan sekund u toj emisiji bio 1000 s rabati prema 600, a ja sam plaćao 20%. Znači, ja sam tu zaradio puta 20 i nešto, jer sam ja 2004. godine (uz uzdah) otišao u politiku“.

Dakle, sve ono što mi pričamo da se čovek obogatio tek nakon što je ušao u politiku, on je to i potvrdio.

Šta je dalje interesantno? Kada su ga pitali, kada je završio sa pranjem prozora, pitali su ga da li želi da nastavi da pere prozore ovde, a on je nekim svojim saradnicima hrabro rekao – ne, ja neću da perem prozore, ja ću da zaradim pare, vi nećete, zato što ja imam drugačiji pristup.

Kakav to drugačiji pristup ima, nije nam objasnio, niti smo mi uspeli da saznamo o kakvom se pristupu radi, ali ponosan valjda na svoje nekakvo imaginarno umeće i sposobnost, a ja ću to nazvati sposobnost za prevaru, Dragan Đilas se hvalio kako niko u njegovoj firmi nije ostao bez posla i kako je sramota da neki ljudi u tom periodu rade za 15 hiljada dinara, a za isto to vreme je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla u Srbiji, a desetine hiljada fabrika i firmi ugašeno, pa se postavlja pitanje da li ima gram obraza kada takve stvari izgovara i na ovaj način pokušava da se opere?

Takođe, u ovom intervjuu je rekao – ja svoje bogatstvo koje sam sticao 2005. godine, to nema veze sa politikom, jer ja nisam bio na vlasti. A paralelno sa tim je bio savetnik tadašnjeg predsednika Borisa Tadića. Pa, jel mu on bio baštovan ili savetnik? Jel funkcija savetnika predsednika Borisa Tadića politička funkcija ili je on bio samo baštovan i zalivao mu cveće?

Ono što govori u prilog koliko se bavio mutnim radnjama i kako je kod njega sve moglo bez ugovora, bez tendera, bez nabavki, govori i sledeća izjava i ne bih ga ja više citirao: „Vi kada pitate nekog od ljudi u biznisu jel imate ugovor sa Đilasom, oni će vam reći – a šta će nam ugovor? To je zato što svi znaju da ja poštujem svoju reč i dogovor.“ Sve je to ispričao Đilas, bez daljeg objašnjenja sa kim je to sklapao poslove, pravio kombinacije, zarađivao novac, bez ijednog jedinog ugovora.

Sad mi vi recite kao ljudi koji se bavite i pravom, evo ovde ima ljudi koji su diplomirani ekonomisti, imamo ljude koji su stručni iz svakog aspekta, da pogledaju da li je moguće nešto zakonski uraditi, protok novca napraviti, a da nemate bilo kakav ugovor? Očigledno iz ugla Dragana Đilasa je to apsolutno moguće.

Ono što posebno mene zabrinjava, pre svega kao građanina Srbije, jeste činjenica da se taj čovek smeje u lice građanima naše zemlje, evo i ovakvim intervjuima, pokušava sve druge da napravi nesposobnima, lenjima, a od svojih mutnih radnji sebi kreira atmosferu da je on mnogo sposoban i mnogo pametan.

Ne znam kakav je uticaj sve imao na svog brata i to što njegov brat ima nekretnine u vrednosti od pet miliona evra, ali uveren sam da će ovaj zakon obuhvatiti i sve one ljudi koji su najuža porodica i najuža familija.

Ne želim da ovo bilo ko shvati kao – eto, ispitajte Đilasa, nemojte nikog drugog. Ne, svakog od nas, i ko ovde sedi i ko obavlja bilo koju državnu funkciju ili se nalazi na nekom mestu gde je moguća zloupotreba položaja. Apsolutno se slažem da se imovina svakog od nas ispita. Jer, ovog zakona, niti bilo kakvog ispitivanja porekla imovine se neće plašiti onaj ko je radio pošteno i po zakonu, a to Dragan Đilas svakako nije.

Kako ima još govornika koji su prijavljeni za reč, detalje o ostalim aferama ću izneti u četvrtak, kad budemo diskutovali o amandmanu, a ja za sam kraj želim samo da poručim da ovaj zakon i ove izmene i dopune Zakona o poreklu imovine su dobra stvar, ali o njemu možemo tek da sudimo kada taj zakon počne da se primenjuje i kada i mi kao poslanici, ali pre svega građani Srbije, vide neke rezultate i pomake i konačno vide da oni koji su zavukli ruke direktno u njihove džepove, koji su oštetili budžet Srbije, koji su svoje funkcije zloupotrebili, konačno snose nekakve posledice i konsekvence.

Nadam se da ćemo to uskoro doživeti, da ćemo te pomake videti već u ovoj godini, a vama hvala na ovakvim predlozima i izmenama i dopunama Zakona i nadam se da ćemo u interesu naših građana, u interesu naše Srbije nastaviti svi zajedno da radimo. Hvala vam i živela Srbija.

Biće dovoljno.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, oba sporazuma koja se danas nalaze pred nama su jako važna i mislim da je pre svega ministar Vulin u svom uvodnom obraćanju istakao suštinu i šta oni predstavljaju za nas kao zemlju i smatram da su nakon njega i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa do detalja objasnili, kao i sad, nakon već skoro četiri ili pet sati rasprave, mislim da smo prošli kroz sve detalje ovog sporazuma.

Ja ću kao narodni poslanik istaći da ću, naravno, podržati ove sporazume i da ću u danu za glasanje glasati za njih, ali gospodine Vulin, ja želim vaše prisustvo da iskoristim i za neke teme koje su od presudnog značaja za Republiku Srbiju i koje se dešavaju danas i ovih dana i koje su aktuelne, a o kojima mi pričamo već nedeljama, mesecima unazad, pa bogami i godinama, a te teme se tiču bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Slažem se da je sporazum sa Severnom Makedonijom a tiče se trgovine migrantima i njihovim životima, zloupotrebama koje se dešavaju, jako bitna tema, ali ona je bitna ne samo zbog toga što mi regulišemo i taj deo i trudimo se da svakom obezbedimo osnovna prava, već je bitan i zbog toga što su i ovu temu mnoge stranke ili pojedinci koji predstavljaju bivši režim a danas su deo nekakve opozicije koristili za sitno politikanstvo i prikupljanje nekih jeftinih političkih poena.

Ja samo želim da sa ovog mesta jasno kažem svima da sve što predstavlja jeftinu demagogiju, pokušaj da se bilo šta što je dobro za našu zemlju iskrene i izokrene na ruglo, neće proći kod građana Srbije, koji jasno te stvari prepoznaju i vide i na svakim izborima im pokažu da takvu politiku ne žele i nikada više neće podržati.

Iz prostog razloga što ljudi koje danas predstavlja Dragan Đilas, kao deo opozicije, kada su bili u prilici nešto da urade za građane Srbije ništa nisu uradili, već su uradili jedino za sebe, sebi bliske ljude i za svoje džepove.

Gospodine Vulin, ja želim pre svega da vam se zahvalim za dve stvari. Krenuću od one koja je možda za građane manje bitna, tiče se pucnjave na Voždovcu iz one vazdušne puške gde je pogođen đak u Osnovnoj školi „Janko Veselinović“. Igrom slučaja, to je osnovna škola u koju sam ja išao, kraj u kome ja živim i na žalost kada se desio taj incident mnogi su požurili, pohrlili da i to zloupotrebe i povežu sa aktuelnim dešavanjima od tih dana. Hvala vam što ste to brzo, ako ćemo to tako definisati, i razrešili i na taj način umirili pre svega roditelje koji su se jako potresli, jer u tom kraju takvih incidenata nije bilo i taj kraj važi za jedan mirniji kraj, a ta škola za jednu od boljih na Voždovcu.

Što se tiče druge stvari, gospodine Vulin, ja moram da kažem da ste bili ažurni, jer sam vam ja čini mi se krajem prošle godine uputio, kao narodni poslanik i pitanje i obaveštenje, a tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, i vi ste meni u ekspresnom roku odgovorili.

Nisam ni slutio da ćemo svega mesec dana kasnije, ali nema ni mesec dana nakon toga, jer je vaš odgovor od 12. januara, imati već situaciju na delu i da ćemo sve ono o čemu je pričao predsednik Aleksandar Vučić, a tiče se obračuna sa mafijom kao jednim od osnovnih prioriteta nove Vlade Srbije imati konkretne rezultate.

Sve ono što se dešavalo protekle nedelje podsetilo je sve nas da niko nije jači od države, niko nije jači od bezbednosti građana Srbije, da je to za Vladu Srbije, ali pre svega predsednika Aleksandra Vučića, prioritet broj jedan i da o tome moramo da vodimo računa na svakom mestu i u svakom trenutku.

Međutim, ono što mene posebno zabrinjava, a neke od mojih prethodnih kolega, govornika, narodnih poslanika su na to skretale pažnju, jeste relativizacija pretnji u kojoj se nalaze predsednik Aleksandar Vučić i njegova porodica i iz ove sale, ali i na mnogim konferencijama, saopštenjima, izjavama za medije mi smo upozoravali da niko ne sme da olako shvati kada na nekim društvenim mrežama ljudi pozivaju na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića.

Niko ne može olako da shvati kada pojedini mediji koketiraju i provociraju sa takvim jasnim aluzijama da je za predsednika Aleksandra Vučića potrebno i dovoljno uperiti snajper i da će na taj način biti sve rešeno. Ja sam juče iskoristio priliku da diskutujem o tome i ja sam taj dnevni list tj. taj nedeljnik pokazao, ali kako ste vi danas tu verujem da ste možda stručniji od mene sigurno, a tiče se ovog snajpera. Dakle ne tako davno 2019. godine u novembru, jedan nedeljnik je na svojoj naslovnoj strani imao crni snajper uperen u predsednika Aleksandra Vučića.

Ja nisam stručnjak za oružje, ja ne znam da li je to ista puška ili slična onoj koja je nađena tokom hapšenja i razbijanja ove kriminalne grupe, ali ispostavlja se da sve ono na šta smo upozoravali tada nije bilo slučajno i da je bilo elemenata da se svi zapitamo da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bezbedan i da li je bezbedna njegova porodica, da li je bezbedna i Milica, i Danilo, a da li je bezbedan i Vukan koji ima čini mi se tri i po godine, a na čije su ubistvo ne tako retko pozivali na društvenim mrežama.

Radi istine koliko su daleko otišli u tim svojim pretnjama i koliko su drski pokazuje i karikatura koja je juče objavljena, takođe u jednom mediju koji je pod direktnom upravom Dragana Đilasa, gde je opet jedan snajper uperen u predsednika Aleksandra Vučića.

Ako, ništa drugo ovo je gruba provokacija i u najmanju ruku neukusno šaljenje sa temom kada se država obračunava sa mafijom, kada se pronalazi snajper, ovako provocirati u najmanju ruku je, ajde to ćemo definisati tako, ne profesionalno. Imao bih ja još mnogo toga da kažem na tu temu, ali zadržaću se na ovim pristojnim terminima, ali svakom građaninu Srbije je jasno da je ovo otvoreni poziv da se taj snajper i upotrebi.

Uzimajući u obzir da je ostalo još svega dva minuta, završavaću polako da sve ovo o čemu mi pričamo danas nije slučajno i sinoć je u centralu naše stranke došao poziv, telefonom upućen, gde se pretilo predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovom sinu Danilu Vučiću i zameniku gradonačelnika Beograda, Goranu Vesiću.

Dakle, atmosfera koju stvara Dragan Đilas sa svojim medijima u svojoj bolesnoj želji da se dočepa vlasti, da se vrati na vlast i da nastavi sa svojim bogaćenjem, dovela je do toga da Aleksandar Vučić i njegova porodica postanu legitimna meta i to je apsolutno nedopustivo.

Poslednje izjave koje daju i on i „ljotićevac“ Boško Obradović, kao i Marinika Tepić koja je insistirala da Srbija postane genocidan narod pokazuju nam da je njima sada cilj da Aleksandra Vučića i njegovu porodicu dovedu u istu vezu sa mafijom kako bi danas-sutra, ne daj Bože, ukoliko im se nešto desi, narod pomislio „pa dobro, to su i zaslužili jer su bili deo te mafije“. E pa nisu, za razliku od mnogih koji danas čine deo opozicije, nikakve veze sa mafijom nisu imali niti će ikada imati.

Samo želim vama, gospodine Vulin, da poručim i sa time završavam, istrajte u ovoj borbi koju ste započeli na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, jer od bezbednije, bolje i lepše Srbije nema časnijeg zadatka stvarati za nas, za generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka Darija Kisić Tepavčević, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, smatram da su prethodni govornici, čini mi se negde oko deset govornika, ako uzmemo u obzir i ovlašćene predlagače, bili jako temeljni u svojim izlaganjima i detaljno obrazložili šta ovaj zakon podrazumeva.

Ali ipak moram da se osvrnem i da vam se posebno zahvalim što ste vi u svom početnom izlaganju bili sveobuhvatni, vaše izlaganje je trajalo čini mi se i oko pola sata, ali ste u tih pola sata bili jako konstruktivni i do detalja obrazložili sve ono što se ovde nalazi i na taj način olakšali građanima koji prate ovaj prenos da još bliže i bolje shvate o čemu se ovde radi.

Ono što ja kao narodni poslanik želim danas da istaknem jeste razlika i sve ono o čemu do sada možda neko nije govorio ili nije govorio u onom obimu u kojem ja smatram da je neophodno, a to je činjenica da i danas i prethodnih dana od kada se pojavila tema socijalne karte ili zakona o socijalnim kartama, kako se pravilno definiše, vi trpite napade, trpi napade i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, i to bez nekog argumenta, dokaza ili nečega šta bi bilo bolje ili drugačije da se uradi i trpite to od onih ljudi koji kada su imali priliku da nešto urade apsolutno ništa nisu uradili na tom polju.

Sama činjenica da je neko od prethodnih govornika rekao da se na ovaj zakon čeka 20 ili 30 godina govori u prilog tome da su mnoge vlade pre ove, naravno, a posebno one do 2012. godine, mogle da urade bilo šta na tom planu, ali to nisu uradile. Nije ovo slučaj samo kada se radi o ovom zakonu. Mi smo bili zemlja koja je čekala da 30 godina da se grade putevi, da se grade bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići, da se Srbija kreće u nekom boljem smeru, ali otkad je SNS na vlasti Srbija je od zemlje koja konstantno nešto čeka postala zemlja koja ostvaruje svoje snove i svoje želje, snove i želje građana Srbije. I ovaj zakon je još jedan u nizu dokaza toga.

Ne želim da ponavljam sve ono što je ovde rečeno, želim samo da se osvrnem na neke konkretne primere kako ljudi koji vas danas napadaju predstavljaju deo opozicije, predstavlja ih Dragan Đilas, kako su oni to radili u ovoj kategoriji dok su vodili grad Beograd. Naime, oni su imali dug i kasnili su sa socijalnim davanjima u gradu Beogradu čak godinu dana. Dakle, godinu dana su kasnili sa tim isplatama. Ljudi kojima je to bilo neophodno i preko potrebno su godinu dana čekali na tu isplatu. Ti dugovi su prešli cifru od pet milijardi dinara. Dakle, pet milijardi dinara su bila ukupna ta zaduženja. U proteklih šest godina gospođa Nataša Stanisavljević koja vodi taj resor uspešno je vodila taj resor i uspela da vrati sve te dugove, ali da paralelno sa tim i grad Beograd nastavi da redovno isplaćuje socijalna davanja svim kategorijama. To je nešto na šta moramo da budemo ponosni i da posebno istaknemo važnost kada vodite računa o svojim građanima i kada vodite računa o svakom dinaru koji imate kako može sve da se postigne.

Dok je Dragan Đilas zarađivao 619 miliona evra svojim firmama, kasnio je godinu dana sa uplatama za socijalna davanja, što samo pokazuje koliko je taj čovek bio i nesposoban, ali i bahat dok je bio gradonačelnik, a mnogi ga nazivaju i šerifom Beograda.

Nije to jedina stavka gde se mogla videti neodgovornost tadašnjeg gradskog rukovodstva. Vi znate da su i deca kategorija o kojoj najviše moramo da vodimo računa i koja se i u ovom zakonu provlači. Zamislite, u gradu Beogradu 15.000 porodica je bilo oštećeno jer im je Dragan Đilas duplo naplaćivao vrtiće. Na sudu te porodice i roditelji su dobili svoja prava, grad Beograd na taj način mora da vrati četiri milijarde dinara koje su roditeljima uzeti ni za šta i grad Beograd i danas vraća te dugove, a paralelno sa tim nastavljamo da ulažemo i škole i u vrtiće.

Uzeo sam Beograd kao temu iz dva razloga. Pre svega zato što se tu najviše videla sposobnost, a pre svega nesposobnost Dragana Đilasa i rukovodstva DS, a i zato što mi je tema grada Beograda jako bliska, zato što sam i šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada.

Ove podatke vam iznosim iz prostog razloga da bi građani koji danas gledaju ovaj prenos znali da ljudi koji napadaju ovaj zakon kada su bili u prilici da nešto urade na manjem nivou, ako uzimamo Beograd kao lokalnu samoupravu, ništa nisu uradili, čak su uradili na štetu. Da ne ulazimo u to da smo 2018. godine, niko to nije pomenuo, ali ja ću to morati da pomenem, 2018. godine Vlada je usvojila taj predlog na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da imamo podsticaj i za prvo dete. Tako za prvo dete porodica dobija 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12.000 mesečno 10 godina.

Ovo pokazuje koliko Vlada Republike Srbije sledeći politiku Aleksandra Vučića vodi računa o budućnosti, o onome što je najbitnije, o generacijama koje tek dolazi i generacijama kojima ostavljamo našu zemlju.

Ne možemo kada pričamo o socijalnoj karti da se ne osvrnemo na to da je u katastrofalnim privatizacijama, ovde su to isto kolege pominjale, i u njihovim mutnim radnjama, a predvodila ih je DS, više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je prosečna zarada tada bila, prosečna plata bila negde oko 320 evra, da je danas ta prosečna plata iznad 510 evra, da je minimalac bio 172 evra, sad je preko 270 i da ne pričamo o BDP-u koji je bio u minusu, a za 2019. godinu je, u naše vreme, 4,2% u plusu. Svi ovi podaci jasno pokazuju kada odgovorno vodite zemlju, kada se brinete o svakom dinaru koliko naša zemlja može da napreduje i koliko može da jača.

Drago mi je, gospođo Kisić Tepavčević, što ste preuzeli odgovornost i pored napada koje ste trpeli dok ste bili, kad je imao punu snagu i u punom jeku Korona virusa, vaš angažman u Kriznom štabu i što tada niste posustali, već ste se još jače borili. Drago mi je što sada pokazujete snagu da se borite, pored svih ovih neosnovanih napada. Ja vam želim mnogo uspeha u tome.

Kada govorimo i o Kriznom štabu i o Korona virusu i prošle godine smo pokazali da je naša država spremna da odgovori na sve izazove. Sama činjenica da smo vakcinisali preko pola miliona ljudi, da sa tom vakcinacijom nastavljamo pokazuje da smo spremni na sve. Podaci koje je danas predsednik Aleksandar Vučić objavio, a želim samo da ih iznesem za građane koji to nisu možda čuli, jeste i činjenica da je danas stiglo 50.000 Sputnik vakcina, da ćemo za revakcinu dobiti još 50.000, da ćemo do kraja februara obezbediti još 88.000 Fajzer vakcina, a do 20. februara između 125.000 i 150.000 Astra zeneka vakcina.

Dakle, ove brojke su za mnogo veće i jače ekonomski, zemlje koje su ispred n nas nezamislive. Ono što posebno raduje, znam građani su se interesovali, sutra, vi me ispravite ako grešim, mislim da nam dolazi još 500.000 doza kineske vakcine.

Svi ovi rezultati i sve ovo što postiže danas i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić ovih dana dolaze nekako u senku iz prostog razloga što ja kao narodni poslanik, a verujem i mnoge moje druge kolege koje će danas diskutovati, ne možemo ostati nemi na ono što se dešava proteklih dana.

Očigledno da u jednom delu opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas, sve one pretnje o kojima smo pričali prethodnih nedelja, meseci, slobodno ću reći i godina, hapšenjem i razbijanjem ovog klana protekle nedelje dobile su obris da sve ono o čemu smo pričali nije bilo ni malo naivno, da to niko nije izmišljao i da je postojala realna opasnost za predsednika Aleksandra Vučića, njegovu bezbednost i bezbednost njegove porodice.

Iskren da budem, ne mislim da je ugroženost njegovog života sada manja, šta više mislim da je još veća, ali ono što posebno mene zabrinjava kao nekog ko je, ajde tako ćemo reći, deo političkog života, jeste ponašanje jednog dela opozicije koji na svaki mogući način pokušavaju da relativizuju opasnost u kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić. I izjave Dragana Đilasa, ovog nasilnika, ljotićevca, bivšeg poslanika Boška Obradovića idu u tom smeru da se Aleksandar Vučić i njegova porodica izjednače sa nekakvim klanovima, mafijom u Srbiji i na taj način im se direktno crta meta. Zašto? Da bi danas, sutra neko, ako uzme za ozbiljno, njihove nebuloze, laži, a pretvaraju ih u tvrdnje, neko danas, sutra ako se desi bilo kome iz porodice Vučić da građani kažu – dobro, bio je deo njih. E, pa nije. O tome moramo da govorimo jasno i na svakom mestu.

Parlament Srbije je najviše telo u našoj zemlji. Ovde diskutujemo, pričamo o svim temama. Ovaj zakon je jako bitan, posebno što se čeka 30 godina, ali i o ovoj temi moramo da prodiskutujemo. Ja ću o tome govoriti mnogo više sutra, ali nemojte mi zameriti jer je tema jako ozbiljna i građani su jako uznemireni.

Ako neko ko je navijač ili sebe predstavlja kao navijača ima snajpersku pušku, o kojoj smo mi pričali pre dve godine, znate da je to realna opasnost. Moje kolege i ja smo pričali ovde i o tvrdnjama Čabe Dera koji je u mađarskim istražnim rekao da od dva klana dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. I tada su televizije koje su pod direktnom komandom Dragana Đilasa to pokušale da iskrenu na nekakvu šalu, da izvrgnu ruglu i da umanje značaj takvih pretnji.

Ono što držim u ruci, verujem da ljudi nisu zaboravili, a nije bilo tako davno, te 2019. godine jedan časopis je objavio sliku na kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić, a u koga je uperen snajper. To je bilo 2019. godine. Godine 2019. mi smo pričali o tome i svi su pokušavali da nas ubede da to nije ništa strašno, da je to slučajno. I, danas se javnost oseća i zgroženo i zaprepašćeno, ja nisam stručnjak za oružje, ali jedan ovakav ili sličan snajper je nađen prilikom hapšenja i razbijanja ovog klana. Da apsurd Đilasovih medija bude još veći i da vam dokažem sve ono što pričamo ovde mesecima unazad, pokazuje i ova karikatura koji je jedan njegov tabloid, novina kako god se to definiše „Danas“ objavio, na kojoj se vidi opet snajper uperen u Aleksandra Vučića. Ne znam ko koga ovde predstavlja, ali ispada sad ovde da Aleksandar Vučić u samog sebe uperuje snajper.

Ovo su ozbiljne stvari, ovo je ozbiljno igranje sa takvim temama koji uznemiruju javnost i koji jasno pokazuju da je cilj Dragan Đilasa i svih ljudi koji se danas nalaze u opoziciji da pretnje koje su realne svedu na minimum i izvrnu ih ruglu kako bi Aleksandar Vučić, Danilo Vučić, Milica Vučić, Vukan Vučić ili Andrej Vučić, svako iz porodice Vučić postao legitimna meta.

Sa ovog mesta moramo da poručimo da tako nešto je apsolutno nedopustivo. U redu je da vi slepo želite da se vratite na vlast, da nastavite sa svojim enormnim bogaćenjem, to je vaše pravo, imate pravo da sanjate, da maštate, ali nemate pravo da na ovakav način se igrate sa nečijim životom.

Gospođo Kisić Tepavčević, ja vama želim mnogo sreće i uspeha u daljem radu. Nadam se da ćemo imati što manje potrebe da se ovakve stvari primenjuju za one najugroženije kategorije u našem društvu jer će to pokazati da se polako rešavamo tog siromaštva i da rešavamo ljude koji su najugroženiji, ali pored želje za uspehom, želim vam da ostanete tako hrabri i dosledni u svojoj borbi koju vodite na dva fronta, jer sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, mi drugu zemlju nemamo, a našu zemlju želimo da učinimo još lepšom i još boljom za našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja ću se potruditi da budem što sažetiji, da budem što konkretniji jer je ostalo još nekoliko govornika koji će diskutovati, pa ću zajedno negde sublimirati sve ono o čemu su prethodni govornici pričali, a to je da vi predstavljate jako bitne dve institucije kako se to najčešće ovde govori, ali često vaše nadležnosti nisu u okviru onoga što nas najviše ovde zanima, nešto o čemu najviše ovde govorimo i diskutujemo, ali morate da shvatite i nas i našu poziciju.

Dakle, mi ovde sedimo zato što su građani Srbije glasali za različite liste, konkretno u mom primeru za listu SNS koja se zvala Aleksandar Vučić – Za našu decu i mi ovde predstavljamo građane koji su glasali za nas.

Isto tako predstavljamo i one građane koji nisu glasali ili nisu učestvovali na ovim izborima ili su glasali za neke opcije koje nisu prešle cenzus. I kada vam postavljamo ova pitanja koja se odnose na neke konkretne stvari, tiču se pre svega građana Srbije koji su zabrinuti ili su radoznali da saznaju nešto konkretnije.

Vi svi predstavljate ovde institucije i vaša stručnost se samim tim ne dovodi u pitanje čim sedite na tim pozicijama na kojima sedite i predstavljate to što predstavljate, ali morate da shvatite jednu stvar, da kada pričamo o RATEL-u kao telu, građani koji gledaju ovaj prenos, možda i neki od poslanika ne znaju šta je to sve u vašim okvirima i šta vi to predstavljate i gde možete da pomognete i gde ne možete da pomognete.

Činjenica da se vi bavite internetom i kako ste malopre rekli, trudi se da do svake tačke u našoj zemlji dođe internet, ne znači da građanin svaki u našoj zemlji zna da li vi možete da utičete na neki taj sadržaj na internetu ili ne.

Vi ste više puta u svom izlaganju i odgovorima gospodine Kovačeviću prokomentarisali da to ne možete i da je vaš cilj da samo taj internet faktički dostavite do potrošača, ali morate da znate jednu stvar. Vi, ako gledamo to najgrublje, imate negde i tu početnu odgovornost, jer vi omogućavate taj internet svakom u našoj zemlji, ako to tako posmatramo.

Onda moramo da svi zajedno i kao društvo i ako želite to da definišemo i kao parlament i kao Vlada, svi zajedno da radimo na tome i da edukacija što se tiče korišćenja interneta bude još bolja, da bezbednost dece i najmlađih bude na još većem nivou.

U prethodnom periodu MUP je imao akciju koju je sprovodio sa različitim institucijama. Ticalo se bezbednosti korišćenja interneta. Kakva je situacija, složićemo se da je bolja, ali nažalost više puta pomenut ovaj primer pokazuje nam da negde možda i roditelji nisu svesni opasnosti koja se nalazi na internetu. Nemojte da smatrate ovo sada kao kritiku da vas mi ovde optužujemo da ste direktno odgovorni za to, ne, ovo smatrajte kao poziv da svi zajedno kao institucije nešto učinimo kako nam se ne bi dešavale ovako katastrofalne stvari kao što se desilo sa ovim detetom pre neki dan, da je zbog nekog „tik-tok“ čelendža ili kako se to već zove, izazova, napravilo nešto katastrofalno.

Ono što želim da kažem jeste i činjenica da ste u svojoj diskusiji izneli mnogo dobrih korisnih stvari i tu se vidi kakav je napredak. Zaista, o tome možemo pričati jako dugo i to su stvari koje su svima na ponos. Danas ovde pričamo, mislim da je neko od prethodnih govornika pomenuo to, tiče se povezane škole, čuvenog projekta koji samo oslikava koliko je Srbija napredovala u prethodnom periodu gde mi danas diskutujemo o tome i tim zakonom je predviđeno da se zameni 50.000 računara, da se nabavi 48.000 lap-topova, kako bi ono dete na Savskom vencu, u Starom Gradu, Voždovcu imalo iste uslove kao i neko dete u najzabačenijem selu oko Vladičinog Hana, Pirota ili bilo gde.

To je pokazatelj koliko Srbija napreduje u svakom pogledu i smislu i koliko smo došli sada u situaciju da od Beograda gde smo imali škole koje nisu imale VC već su koristili poljski VC u 21. veku verovali ili ne, smo došli u poziciju da diskutujemo o tome da ćemo moći da sprovodimo i onlajn nastavu, da će svako dete u Srbiji imati tu mogućnost. Vaš posao se dobro pokazao i u ovoj kriznoj situaciji kovid perioda kada ste se jako brzo organizovali uz pomoć cele države, Vlade Republike Srbije da se što pre i što lakše organizuje ta onlajn nastava. Tu je najveći izazov bio što se tiče internet konekcije, dostupnosti interneta. Znam da je to bio veoma veliki izazov za sve nas jer niko nije mogao da predvidi situaciju u kojoj smo se našli.

Zato, u tom smeru moramo da nastavimo i u budućem periodu i uveren sam da ćemo oko toga imati punu saglasnost jer je svima nama u interesu da i naša deca i generacije koje dolaze žive u još lepšem i još boljem, uređenijem i društvu i još lepšoj i još boljoj Srbiji.

Ovo što su moje kolege pominjale tiče se korišćenja interneta. Svedoci ste i sami da je maksimalna zloupotreba interneta u političke svrhe. Opet ćete reći da vi tu ne možete da utičete, ali do je de fakto činjenica da imate razne društvene mreže. Evo pominjan je taj „tviter“, na kome neki ljudi iza sakrivenih naloga su u stanju da sve najgore stvari izreknu, da pozovu na bilo čije ubistvo sa kime se ne slažu, najčešće je na meti predsednik Aleksandar Vučić i njegova porodica, ali da iza toga i nakon toga ne stoje nikakve posledice i konsekvence se ne dešavaju.

Mislim da u narednom periodu, opet je ovo sugestija i nešto što je iz prve ruke od građana došlo, na toj svesti funkcionisanje i korišćenje interneta moramo svi zajedno da radimo. Želim da shvatite kao najdobronamerniju sugestiju. Razumem ja i vaše nadležnosti, razumem ja sve, ali negde u tom lancu neko ko isporučuje taj internet koji je najodgovorniji, ja sam se uhvatio samo interneta jer je to nešto što je budućnost, što je sadašnjost, ali neka budućnost bliska, jako je bitno za generacije koje dolaze. Svi znate, verujem da imate i decu ili unuke, oni već od šeste godine su osposobljeni za sve računarske operacije. Moramo voditi računa o njima u najranijim danima.

Neću se vraćati na priču o RTS. Mislim da ste to dobro objasnili. Ovo u vezi sa 5G mrežom. Verujte, mislim da ste tu mogli bolje da odreagujete, ako ništa drugo u narednom periodu, zamolio bih vas samo što se tiče objašnjavanja i edukacije ljudi, samo da objasnite da nije to što neki propali političari, opozicioni političari danas pokušavaju da pridobiju jeftine političke poene na taj način što prete tom 5G mrežom ljudima u Srbiji. Kažu – eto to Vlada Aleksandra Vučića na taj način hoće da vas otruje. To je samo neka najdobronamernija sugestija. Znate i sami da postoji dobar deo ljudi u našoj zemlji kome je to nepoznanica, pa i meni je u nekom delu bila, ali računam da ćete imati osećaj i za to.

Što se tiče Komisije za hartije od vrednosti mislim da ste bili jako temeljni u svom izlaganju. Drago mi je što ste na taj način pristupili, drago mi je što ste u svom izlaganju pokazali da situacija u našoj zemlji je više nego dobra. Vaše odgovore sam pomno pratio, kao i odgovore gospodina Kovačevića. Nigde nisam došao u situaciju da primetim da imamo neki problem, da se na nešto žalimo, što je u situaciji kada se ceo svet suočava sa korona krizom, kada u nekim zemljama koje su mnogo jače od nas ekonomski, koje nisu imale probleme kakve smo mi imali u prošlosti, odnosno do 2012. godine kada nas je grupa političara okupljen u režim DS, a predvođen Draganom Đilasom doveo u poziciju na rub prošlosti, mi danas ne otpuštamo ljude, naše Hartije od vrednosti sada imaju totalno nekakav drugi oblik. Današnja situacija je nemerljivo bolja u odnosu na prethodni period, do neke 2012. godine.

Pomenuli ste jednu jako bitnu stvar – digitalna imovina, kripto valute. Isto je to nepoznanica jako velika u našem društvu. Vi ste pomenuli da ćete inicirati još neke zakone koji će to bliže definisati i pomoći.

U prethodnom izlaganju, kada je ministar Siniša Mali bio ovde, ja sam insistirao na tome da taj deo dovedemo do savršenstva. Zašto? Vi sami znate da postoje razne valute, bitkoin, eterium, da ne nabrajamo. Tu se otvara mogućnost za bilo kakve zloupotrebe tih valuta, sami znate na koji način, ali šta ćemo raditi u situaciji kada na primer jedan političar u našoj zemlji ima 619 miliona evra prihoda, bitkoin danas vredi negde oko 30 hiljada dolara, vredeo je pre neku nedelju 50 hiljada dolara, šta ćemo raditi onda kada njegova vrednost padne na sedam hiljada dolara, koliko bitkoina taj političar može da kupi i da li ćemo ovim zakonom definisati da ćemo kontrolisati funkcionisanje transfere novca, kupovinu i šta sve može da se radi sa tim bitkoinom?

Dakle, da prevedemo za obične građane koji gledaju ovaj prenos, kojima ovo možda nije ni jasno, da se postavimo iz ugla običnog čoveka koji ne vlada ovim, defakto to znači da neko može na brzinu da se obogati smanjenjem prvo bitkoina, pa onda rastom njegove cene, prodajom i da na taj način bude u ogromnoj prednosti za razne mahinacije i razne vrste trgovina.

Vidim da klimate glavom, slažete se, znate o čemu govorim.

Ovo vam sve pričam iz prostog razloga što ljudi koji danas po svaku cenu žele da se vrate na vlast ne žale više ni jednog jedinog dinara u toj prljavoj kampanji. Ovo sve postavljam kao pitanje na vreme ne bi li se svi mi u ovoj zemlji osećali još bezbednije i još sigurnije, jer sami znate zašto se sve već zloupotrebljavao taj bitkoin u okruženju, a bogami i u svetu.

Drago mi je što ste izneli podatke, sa time završavam kako bi ostavio vremena i gospodinu Atlagiću da i on diskutuje, drago mi je što je sveukupan utisak, sa koje god strane dolazio, da je Srbija danas drugačija zemlja, bolja, lepša, efektivnija za strane investicije, privlačenja. To govori podatak da smo u ovoj godini pored sve krize imali više od 2,3 milijarde direktnih stranih investicija. To samo pokazuje da smo na dobrom putu. To je politika koju sprovodi, na kojoj insistira predsednik Aleksandar Vučić, a koju i dalje sprovodi i prati Vlada Srbije, ali i parlament.

Nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da još na ovaj način konstruktivno diskutujemo, da se ovako razumemo, jer sve ovo što mi radimo sa ove strane, ako ćemo to tako gledati, kao narodni poslanici, i sve što vi radite kao predstavnici institucija jeste samo u interesu i jedinom interesu građana Srbije, naše dece i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, složiću se sa prethodnim kolegama govornicima koji su istakli da danas kada govorimo o izboru sudija ne možemo samo da posmatramo tu temu usko kao kadrovsko rešenje već moramo da pitanje sudstva sagledamo iz više uglova i da razgovaramo na tu temu sa svakog aspekta našeg života.

Iako je ovo moj prvi mandat u proteklih nekoliko meseci svaku priliku sam koristio da govorim o tome šta u našem sudstvu, u pravosuđu, u delu tužilaštva je dobro ili nije dobro i šta je ono što smeta, pre svega, građanima naše zemlje koji su glasali za nas i koje mi ovde predstavljamo.

Sve ono što se dešavalo, i mislim da su i mnogi drugi ljudi iz vaše struke i profesije govorili, negde kao koren problema vide onu reformu pravosuđa iz 2009. godine, vi me ispravite ako grešim, kada je u dva dana više od 1.000 ljudi ostalo bez posla bez nekog valjanog obrazloženja, opravdanja, pa su onda neke od tih ljudi opet vraćali na radna mesta i negde koren problema, kažu, da potiče od tada.

Ako uzmemo u obzir da je Demokratska stranka sve u državi u tom periodu posmatrala kao svoje privatno vlasništvo, da li se radi o opštini, gradu, republici, da li se radi o budžetu pokrajine ili se radi o budžetu grada Beograda, nameće se pitanje i da li je istina ono što su neki njihovi bivši funkcioneri govorili da su o sudijama odlučivali i za njih lobirali na svojim stranačkim organima u okviru opštinskih odbora DS. To nasleđe koje se ima u pojedinim segmentima može se videti i danas.

Kada govorimo o pravosuđu ne možemo da se ne osvrnemo na to da se dešavaju situacije u kojima neke stavi za koje očekujemo da će dobiti sudski epilog ipak se ne dese.

Sve što se dešavalo u proteklom periodu, a tiče se i monstruoznih i pretnji i kampanja i poziva na ubistvo i silovanje, kako premijerke Ane Brnabić ili ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, nigde nije dobilo neki sudski epilog ili se bilo ko oglasio ko bi morao da zaštiti prava građana. Da posmatramo samo ta dva čoveka, Anu Brnabić, premijerku, i Aleksandra Vučića kao dva građanina Srbije niko se do sada nije našao da zaštiti njihova prava.

Moram da se osvrnem na stvari koje se dešavaju unazad, intenzivno nekoliko nedelja, gde na društvenim mrežama se ljudi utrkuju ko će na monstruozniji način izabrati čin kako oduzeti život Aleksandru Vučiću ili njegovom sinu Danilu Vučiću ili nekom drugom članu njihove porode. I dalje se niko na to ne obazire, niko ne reaguje. Iako mi vi kažete da to nije vaša nadležnost ili da to ne može neko da reši ili kako god to ide ajte onda da nađemo neko univerzalno rešenje, neki predlog da se te stvari menjaju kako bi se svi građani u našoj zemlji sačuvali od takvih vidova pretnji, nasilja, ugrožavanja života.

Iz ove sale i sa ovog mesta diskutovao sam zajedno sa svojim kolegama o činjenici koja se pojavila u našim medijima koja je preneta iz Mađarske gde se opet niko nije obazirao, a činjenica je da je plaćeni ubica za koga se više i ne zna koliko ljudi je ubio i koliko procesa se vodi protiv njega izjavi da je čak u dve kriminalne grupe dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. Danima se niko na to nije obazirao, danima o tome niko nije govori, danima o tome niko nije pričao i tek nakon mog postavljenog pitanja sa ovog mesta, koje imam pravo kao narodni poslanik, ja sam dobio dva štura odgovora Tužilaštva u koje želim da poverujem kao, pre svega, građanin Srbije da će se nešto uraditi na tom planu, po tom pitanju. Odgovor glasi – u vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje koje je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodne skupštine 8. decembra obaveštavam vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja određenih informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.

Verujem da postoji tajnovitost u procesu, verujem da neke druge informacije i ne možemo dobiti kao odgovor, ali ja se samo nadam da ćemo u narednom periodu bez insistiranja ili mene kao poslanika ili bilo kog drugog poslanika dobiti konkretne podatke šta se u tom slučaju dešava i šta se u tom slučaju radi.

Ono što mene zabrinjava kao neko ko pripada Srpskoj naprednoj stranci i funkcioner je Srpske napredne stranke, ako posmatramo poslanički mandat kao funkciju, jeste činjenica da smo mi kao glineni golubovi, i o tome moje kolege pričaju iz sednice u sednicu.

Dakle, u ovoj sali, ljude koje vidite i koji sede iza mene ili oko mene, ili sa moje leve strane, ne možete naći jednog poslanika koji nije bio žrtva nekog vida nasilja. Dakle, nije nasilje samo fizičko nasilje, već i psihičko nasilje, upućivanje pretnji putem društvenih mreža, na ulici ili kako god.

Ne znam koji ste put u sali, ali verujem da ste u ovom mandatu prvi put, i evo, kada prelazim pogledom po ovoj sali ne mogu da nađem jednog kolegu koji to nije pretrpeo, ali niko koji im je te pretnje uputio nije za to sankcionisan.

Postavlja se nekako pravilo u našem društvu da ako ste protiv Srpske napredne stranke, protiv Aleksandra Vučića, ste vi zaštićeni, a svi koji podržavaju politiku Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića su legitimna meta.

Moramo se složiti da to nije normalno. Ne tražim ja posebnu pravdu za bilo koga od nas, samo tražim jednakost za sve nas i tražim da se bilo kome od nas, da li on pripadao poziciji ili opoziciji neugrožavaju osnovna ljudska prava, pravo na život.

Kada govorimo o ovome, i zašto pričamo o dvostrukim aršinima, ja sam, takođe, sa ovog mesta više puta diskutovao o aferama koje su potresle grad Beograd. Ja sam gradski odbornik, šef odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada tema afera u Beogradu mi je jako poznata svaka, od pronevere sredstava, duga od 1,2 milijarde evra koju nam je ostavio Dragan Đilas iza sebe, do afera o kojima smo pričali i glasno govorili i koje ni posle tri, četiri ili posle pet godina nisu dobile sudski epilog.

Sa ovog mesta sam govorio i o aferi podzemnih kontejnera, gde je pronevereno šest miliona evra, za koju niko nikada nije odgovarao, postojali su neki sudski procesi, to se sve razvlačilo, od 2016. 2017. godine, na tome se zaćutalo. Kojom metodom mi dođemo do toga da nakon tri godine i dalje nemamo neko rešenje i nemamo situaciju da odgovorni za to snose posledice i konsekvence. Nije to jedina afera u kojoj je proneveren toliki novac. U rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra, takođe je pronevereno šest miliona evra, svi mediji su o tome pisali, čak su ljudi bili uhapšeni, poveo se proces, međutim, evo, danas je 2021. godina, i dalje nema sudskog epiloga.

Kada nas građani sa pravom pitaju, sve ste u pravu. Nisu ti novci tako mogli da ispare. Imate i čak i reviziju DRI koja pokazuje da su jasno kršene procedure, da je jasno proneveren novac. Građani kada pitaju zašto neko nije uhapšen, jako je teško dati razuman odgovor i dati pravi odgovor, obrazloženje zašto je to tako.

Apsolutno se slažem da je sudstvo nezavisno i ne želim da bilo ko ovo protumači kao pritisak na sudstvo, ali ako smo već ovde u parlamentu i diskutujemo o ovako jako važnim temama, moramo da prenesemo i ono što građani pitaju, jer mi, pre svega, ovde predstavljamo njih.

U prilog ovome što govorim pokazuju i činjenice da su 2017. godine, čini mi se, tokom jednog od protesta Pokreta Dveri Boška Obradovića ispred Televizije Pink besomučno napadnute i prebijene dve novinarke, Gordana Uzelac i Mara Dragović. Čovek koji je uhapšen na raznorazne načine je pokušao da sebe sačuva, da se izvadi iz tog procesa. Evo, i dan danas, ako sam ja pogrešio, voleo bih da me neko ispravi, da li je neko osuđen za to prebijanje te dve novinarke? Nažalost, nije i pitam se kada će biti i na koliku kaznu?

Tokom protesta jednog dela opozicije i incidenata koje su izazivali napadom na i policiju i svako ko se nalazio iz njihovog ugla sa suprotne strane, hapšeni su mnogi ljudi, ali, evo, ni do dana današnjeg nismo dobili nijednu informaciju ko je i na koju kaznu zatvorsku osuđen, ako je zatvorska u pitanju, a ako je prekršajna, na koliko je to novca.

Moramo da postavimo stvari tako da ljudi koji danas predstavljaju opoziciju u Srbiji nemaju taj osećaj da su bogom dani i da mogu sve i da ni za šta ne snose bilo kakve konsekvence.

Nedaleko odavde rušili su gradilište na Trgu, tukli se sa saobraćajnim znacima, napadali radnike gradskog preduzeća, iživljavali se nad njima, imenom, prezimenom, fotografisali, ponosili se time i niko bukvalno od njih nije sankcionisan.

U julu mesecu ispred ovog doma dešavale su se katastrofalne stvari i tu moramo pre svega kao društvo, kao državne institucije, pre svega, da vodimo računa o tome kako se neko delo definiše i koja je težina tog dela.

Ovde ispred ovog doma je fizički povređeno više od 120 policajaca, što lakše, što teže. Jednom policajcu su polomljene obe noge. Ti policajci su napadani kamenicama koje su težile i više od pet kilograma.

Ako mi kažete da huligan baci kamenicu na čoveka koja teži više od pet kilograma, to definišete kao bunt ili kao nekakav protest ili remećenje javnog reda i mira, ja ne mogu sa vama nikako da se složim, jer kada nekog gađate sa takvom kamenicom, jedino što pokušavate jeste da mu oduzmete život i ako to nije pokušaj ubistva, ja ne znam šta je?

Eto, prošlo je toliko meseci i dalje ne znam šta se desilo sa tim i dalje ne znam kakav je konačan sud i šta se dešava u procesima koji su se vodili i da li su se vodili protiv ljudi koji su to radili.

Takođe, u više navrata smo govorili o narušenim pravima dece jednog čoveka koji je voljom građana legitimno izabran za predsednika naše zemlje. Zanima me šta se dešava sa narušenim pravima deteta Aleksandra Vučića, Danila Vučića, da pođemo od toga, koga uhode, prate, špijuniraju, zloupotrebljavaju, slikaju i satanizuju ga iz dana u dan. Hajde samo što to rade po društvenim mrežama, to je stvar nekog čoveka, mada je i to apsolutno nedopustivo, ali kada sliku Danila Vučića na medijima koji su pod direktnim uticajem Dragana Đilasa stavite i osuđene kriminalce i ljude koji su po liku i delu prepoznati samo po zlodelima nekim iz kriminalnog miljea, šta se tu dešava? Da li neko oseća potrebu da tada reaguje i da zaštiti njegovo pravo? Te stvari su jako ozbiljne i što više se pravimo da ih ne vidimo, stvara se sve veći problem.

Ovih dana, to jest juče, čini mi se, ili prekjuče pročitao sam vest da je novinarka Olivera Jovićević iz protesta povukla tužbu protiv Sergeja Trifunovića, koji je na svojim društvenim mrežama, zajedno sa svojim sledbenicima, izneo gnusne optužbe koje je teško i ponoviti, ali citiraću da ta žena, ne znam, samo radi za nekakve pare ili kako god, aludirajući direktno, pričajući o nekakvoj prostituciji.

Nakon 15 meseci ništa se nije desilo povodom tog pitanja. Nije počet ni proces. Obrazlagano je da nisu uspeli da mu nađu adresu, da nisu uspeli da mu uruče tužbu, a on je na svojim društvenim mrežama prikazao tu tužbu i nastavio da je vređa i omalovažava na taj način.

Pre nekoliko godina smo imali čitavo utrkivanje tog dela opozicije ko će više da izvređa premijerku Anu Brnabić, otvoreno pozivali na silovanje premijerke Ane Brnabić. Šta se desilo sa tim? Imenom i prezimenom, to je radio Željko Veselinović, potrčko Dragana Đilasa, koji iza sebe ima takve afere koje više liče na cirkus Montija Pajtona, nego na nešto ozbiljnije. Čovek je od svog tasta kupio pokvareni auto da bi pare ostale u kući. Da, da, parama sindikata. Izmislio je da im je potreban auto, a onda je pokvaren auto kupio od svog tasta. Takav čovek je otvoreno pozivao na silovanje premijerke Ane Brnabić. Da li je sankcionisan? Da li je snosio nekakvu posledicu?

Proteklih nekoliko dana našu zemlju potresa jako bolna i jako ružna tema, jedna stvar koja je nedopustiva i teško pojmljiva zdravom razumu. Radi se o silovanju glumice i svega što se dešavalo u toj školici glume ili kako se već zove. Nažalost, imamo deo ljudi koji u našoj zemlji, sva sreća, manjina su, ali koji od definitivno žrtvi prave krivce i pitaju se zašto to nije ranije prijavljeno, šta je tu bilo, zašto je ta devojka nastavila da ide i šta se tu dešavalo. Takve monstruozne teze samo opravdavaju postupke još većeg monstruma koji je to učinio.

Moramo svi da shvatimo jednu stvar. Dokle god mi tolerišemo u našem društvu ponašanje ljudi koji danas ili sutra pretenduju da vode i Beograd i Srbiju, dokle god njihove pozive na silovanje i ubistva guramo pod tepih i pravimo se da ne vidimo, a sudstvo, tužilaštvo ili bilo ko ne reaguje na to, nemojte se čuditi što onda neki ljudi u našoj zemlji imaju tu svest i pitaju se – pa, šta ja onda da ja očekujem, koja su onda moja prava?

Nije ovo više pitanje ni politike, ni različitih političkih stranaka. Nije više pitanje ni pozicije i opozicije, ni to da li ćemo nastaviti mi kao SNS u narednom periodu da budemo na vlasti na nivou Republike ili da li će Aleksandar Vučić biti predsednik, već je ovo sada pitanje društva i zemlje koju ostavljamo generacijama koje dolaze.

Sa time ću završiti, moj jedan od prethodnih govornika je govorio o tome, znate, ako je neophodno da vam neki mediji ili da vam neko od nas poslanika ukaže na aferu gde je grad Beograd i Dragan Đilas direktno uplatio za konsultantske usluge više od dva miliona evra firmi koja se bavi izgradnjom brodova, prodajom rezervnih delova, a da nema nikakve veze sa građevinskom industrijom. Pa zar mi to treba da kažemo i da mi na to sugerišemo, a da niko od nadležnih institucija na to ne reaguje? I onda nam još sud zabrani da o tome govorimo.

Takve stvari nisu dobre i takve stvari samo otežavaju sve ono što mi kao društvo želimo, a to je da od naše Srbije stvorimo još lepše i još bolje mesto za život i naše dece i generacija koje dolaze.

Ja sam uveren, sa time završavam, da će ove sudije koje danas budemo izabrali obavljati dobro svoj posao, ali teme o kojima smo mi svi govorili ovde i o kojima će govoriti kolege koji će posle mene diskutovati, pokazuju nam da sprega svih grana u našoj državi mora biti jača u interesu naše države i u interesu građana, jer je država tu da vodi računa o svakom čoveku u našoj zemlji ma gde god on živeo. Sa time završavam.

Hvala vam. Nadam se da ćemo u narednom periodu imati manje potrebe za ovakvim diskusijama i manje potrebe da se prisećamo svih ovih stvari gde je moralo mnogo bolje da se odreaguje, jer to naša zemlja zaslužuje, to naša deca i naše generacije koje dolaze zaslužuju. Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nije lako diskutovati nakon ovako sjajne i argumentovane diskusije koju je imao gospodin Martinović, ali pokušaću da o ovoj temi i ovim sporazumima nastavim u istom maniru, istom duhu, kako bi, pre svega, građani Srbije koji posmatraju ovaj prenos, videli da i ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu imaju jedini cilj, a to je bolje sutra svih građana Srbije.

Što se tiče Sporazuma između Srbije i Ruske Federacije protiv terorizma, svaki sporazum koji potpiše naša zemlja je dobar i svaki sporazum koji potpisujemo može doneti samo dobro našoj zemlji, a posebno kada govorimo o tako osetljivoj temi kao što je terorizam.

Terorizam je pošast od koje niko nije siguran. To je tema kojoj svaka zemlja mora maksimalno ozbiljno da pristupi i tema o kojoj svako mora da vodi računa ako se odgovorno bavi ovim poslom. Smatram da je velika čast i privilegija što Srbija ima priliku da takav jedan sporazum potpiše sa jednom od najmoćnijih zemalja na svetu i ne samo kada govorimo o iskustvu koje Ruska Federacija ima, već i o sredstvima kojima oni raspolažu, kao i metodologijom, kao i tehnologijom koju koriste u sprečavanju terorističkih napada i u borbi protiv terorizma.

Ono što je za nas jako bitno jeste činjenica da na ovaj način pokazujemo da sve što je dobro za našu zemlju nije nam bitno odakle dolazi, da li je to Rusija, Kina, Amerika, Evropska unija, apsolutno je manje bitno.

Ono što za nas predstavlja problem koji se dešava unutar naše zemlje jeste definicija terorizma i šta je to terorizam. Ne tako davno u julu mesecu ispred Doma Narodne skupštine u kojoj se danas nalazimo imali smo proteste, koji su počeli kao nekakav bunt, ne znam, zbog nekakvih mera koje su, iste takve mere, bile u celoj Evropi, a pretvorile su se u linčovanje i napade na policajce koji su samo pokušavali da održe red.

Nakon tih protesta više od 120 policajaca je povređeno. Jednom policajcu su polomljene obe noge. Tih dana smo imali hiljade slika i snimaka gde neka grupa huligana sa kamenicama koje su težile i od tri do pet kilograma pokušava da povredi ili skloni sa ovog ulaza nekog policajca. Ako nekog napadnete takvom kamenicom kako to drugačije tumačiti nego pokušaj ubistva? Da li je pokušaj ubistva policajca koji obavlja samo svoj posao terorizam?

Da li je terorizam kada smo nešto pre toga imali proteste ispred Predsedništva, kada je bivši poslanik, malo pre je ovde pomenuto njegovo ime, Boško Obradović, komandovao čoveku – šta ima veze, ulazi u taj kamion i gazi ovo? Da li je terorizam i to kada pozovete da se kamionom zgazi policajac ili više policajaca koji pokušavaju da održe red?

Da li je terorizam i kada se poziva na ubistvo predsednika, legitimnog predsednika, legitimno izabranog predsednika Srbije i kada se danima o tome ćuti od strane onih čiji sledbenici na to pozivaju?

Da li je terorizam i kada se poziva na rušenje svih institucija, nasilno preuzimanje vlasti, dovođenje nekakvih eksperata koji će sve po kratkom postupku da reše?

Da li je terorizam to kada se za nas narodne poslanike, koji predstavljamo SNS, markiraju, obeležavaju bandere sa kojih ćemo visiti i već traži mesto gde će se napraviti koncentracioni logor za sve nas?

Sve ovo govorim iz prostog razloga što smo u julu mesecu od strane nekih ljudi obaveštavani kako je to miran protest, kako se određena grupa ljudi, nezadovoljnih politikom Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, bori za nekakva svoja prava koja su im ničim ugrožena. Tada su to bili mirni demonstranti.

Međutim, kada se dese protesti u Americi, brže bolje svi ti ljudi poviču da je to terorizam, da je to strašan potez nekakvih terorističkih organizacija i utrkuju se ko će pre to da osudi. Zbog svih nas ovde u Srbiji je neophodno samo da pokušamo da ustanovimo jednake kriterijume i da to što se desilo u Americi, ako ćemo to zvati terorizmom, onda i sve ono što se dešavalo u julu mesecu moramo nazivati istim tim imenom.

Ono što, takođe, želim da naglasim, žao mi je što nekako sve što radimo u interesu građana Srbije i sve što samo pokazuje koliko je politika i Vlade Srbije, ali i predsednika Aleksandra Vučića usmerena ka interesu građana, uvek dođe nekako pod lupu posmatranja ne bi li se našla nekakva zadnja namera. Tako sada i ovaj Sporazum ne valja zato što se potpisuje sa Rusijom.

Ja samo pitam – šta je tu loše i gde tu Srbija gubi bilo šta ako od jedne takve sile možemo dobiti bilo kakvu podršku i pomoć u rešavanju ovako velikog problema i pitanja od koga strepi ceo svet?

Neko je od prethodnih govornika u svom govoru upotrebio termin – Srbija je dobila vakcine. Nije Srbija dobila vakcine. Nemojte ljudi da iz ovog Doma građani, koji slušaju ovaj prenos, dobijaju pogrešne informacije od ljudi za koje su glasali i koji ih predstavljaju ovde. Srbija se za svaku vakcinu sama izborila. U trci velikih sila, kako bi predsednik Aleksandar Vučić rekao, gde su svi pokušali da ugrabe svako mesto i svaki čamac za sebe, a da mi, male zemlje, ostanemo na Titaniku koji tone, Srbija ništa nije dobila, Srbija se sama izborila odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da svojim građanima omogući da ovu pošast što pre proboli da iz ovog izađemo sa što manje žrtava.

Zato je jako bitno da sa ovog mesta upotrebljavamo prave termine, kako bi građani znali da mi nismo to dobili zato što je nekom Srbija interes, zato što neko želi Srbiju na taj način da potkupi. Sve to što smo radili, sarađivali i te vakcine koje danas imamo sve je to plod dobre saradnje, međusobnog uvažavanja, poštovanja, ali i korektnog, odgovornog i poštenog odnosa prema svim zemljama, kako u EU, tako i prema Kini, Rusiji ili nekim drugim zemljama.

Morao sam na to da se osvrnem, jer samo danas je stiglo 10.000 vakcina u našu zemlju, i to su brojke koje neke druge zemlje, razvijenije, jače od nas, ne mogu da zamisle.

Što se tiče terorizma i ovog sporazuma, završiću, žao mi je što gospodin Vulin nije u sali, ali i od gospodina Vulina sam dobio odgovor na moje pitanje koje se ticalo pretnji koje su upućene tj. informacija koju je Čaba Der izneo mađarskim istražnim organima, gde je rekao da je od dve mafijaške organizacije dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. U tom periodu kada se ta informacija pojavila niko od velikih boraca za prava ljudi, nevladinih organizacija nije uzeo za ozbiljno, šta više njihovi pojedini mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, su se trudili da diskredituju tu celu priču, da je degradiraju.

Želeo sam da se gospodinu Aleksandru Vulinu zahvalim na brzom odgovoru i na tome što naše Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzima određene korake u komunikaciji, raspituje, traži informacije, jer na taj način pokazujemo odgovornost, ali i snagu naše zemlje, pokazujemo da i svaki građanin, pa makar to bio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ima prava na život, ima pravo kao i svi ostali ljudi u našoj zemlji i niko nema pravo da mu ugrozi život i njegove porodice samo zato što misli drugačije nego oni što samo bolesno žele da se vrate na vlast.

Nadam se da ćemo u narednom periodu imati još ovakvih sporazuma, da ćemo svi zajedno i kao Vlada Republike Srbije i mi kao narodni poslanici, kao najviše telo, kao Skupština Srbije biti u prilici da našim građanima obezbedimo bolje sutra, bolji život za svu našu decu, za generacije koje dolaze, jer je to politika i predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Hvala i živela Srbija.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su prethodni govornici jako dobro svi diskutovali o ovom predlogu kodeksa koji se danas nalazi pred nama. Posebno bih se osvrnuo na diskusiju mojih kolega gospodina Martinovića i gospodina Milenka Jovanova, koji su temeljno do detalja objasnili šta ovaj kodeks predstavlja, šta ovaj kodeks znači i zbog čega neke stvari danas rešavamo, iako oni koji ovaj kodeks kritikuju, kada su bili u prilici da reše, nisu rešili, niti su usvojili.

Međutim, ono što meni posebno privlači pažnju jeste činjenica da ovaj kodeks ćemo usvojiti mi, ali opet ljudi koji izazivaju mržnju u našoj zemlji, koji podstiču i pretnje i pozive na ubistva i predsednika Aleksandra Vučića, njegove porodice, evo, čuli smo i kolegu poslanika Srbislava Filipovića, svako od nas je prošao kroz tog njihovog toplog zeca. Ali, oni će opet biti izuzeti iz bilo kakvog pravila ponašanja i opet ćemo biti u situaciji da je ljudima koji danas predstavljaju jedan deo opozicije apsolutno sve dozvoljeno, a da nama čak nije dozvoljeno i da kažemo i ponovimo one pretnje koje smo dobili ili sugerišemo na sve ono što svakodnevno proživljavamo.

Pitanje koje se takođe postavlja i nameće jeste da li je ovaj kodeks dovoljan da promeni svest u pojedincima i da li ćemo sa ovim kodeksom uspeti da dođemo u situaciju da nam se nikad više ne ponovi da jedan poslanik nasrne na drugog poslanika samo zato što pripada drugoj političkoj stranci, opciji? I, da li ćemo doći u tu svest da se, evo, ovde, pa nekih desetak metara od mene, napadne ministar, da se za revere hvataju ljudi samo zato što se to ne sviđa Bošku Obradoviću, a po komandi Dragana Đilasa?

Ovaj Kodeks je jako dobar i slažem se da je on samo temelj nekih narednih odluka i ponašanja narodnih poslanika u nekom narednom periodu, ali za dve godine ćemo imati parlamentarne izbore ponovo. Ako se taj deo opozicije osmeli da izađe na izbore i nekim čudom pređu cenzus, postavlja se pitanje kakvo će oni ponašanje ovde sprovoditi i da li će odredbe koje su predviđene ovim Kodeksom biti dovoljne da u parlamentu imamo normalnu diskusiju ili će oni opet pokušati da od ovog parlamenta naprave cirkus?

Iako sam prvi put narodni poslanik, pratio sam svako zasedanje i pratio sam ponašanje određenih poslanika koji su predstavljali taj Savez za Srbiju. Njima je jedini cilj i zadatak bio, po komandi Dragana Đilasa, da ovaj dom što više unize i da ga degradiraju na svaki mogući način. Ako jedan poslanik dozvoli sebi, ne znam iz koje pameti, da svira gitaru ovde, drugi da unosi kamen i da ne znam time šta pokušava da predstavi, onda da pištaljkom ovde provocira svakog.

Nameće se pitanje šta je novo što mogu da izmisle i šta će sledeće ponuditi ako i kojim slučajem i pređu cenzus za dve godine.

Mislim da pored ovog kodeksa mora da se radi na još nekim stvarima, a to je svest u ljudima koji danas pokušavaju da se dočepaju vlasti i da dođu na vlast bez podrške građana Srbije.

Smatram da, pre svega, moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu do sada ni jednom nisu bilo šta drugo uradili od onoga kroz šta svakodnevno prolazimo mi kao ljudi koji predstavljamo SNS.

Niste čuli nijednog mog kolegu da je uputio otvorenu pretnju ili pozvao na ubistvo bilo koga od naših političkih neistomišljenika, a mi smo svaki dan izloženi tome. I to im nije dovoljno, već kada iz ovog plenuma, iz ove sale pomenemo kroz šta prolazimo o nama se prave emisije, danima i nedeljama se satanizujemo, provlačimo kroz najgore blato, samo zato što smo postavili pitanje da li je to normalno i zapitali se, zatražili od nadležnih institucija da li će reagovati.

Mislim da su prethodne kolege dotakli se svega onoga što zanima i građane kada nas pitaju – a zašto je to nekome dozvoljeno, a vama nije dozvoljeno ni da pitate samo.

Mislim da će ovaj Kodeks unaprediti i dijalog i funkcionisanje samog parlamenta, ali kao što i znate, poštovani poslanici i dragi građani Srbije, za dijalog je uvek potrebno dvoje. Pričao sam već o tome, diskutovao. I kada je organizovan dijalog na FPN, predstavnici SNS su se odazvali svakom tom sastanku.

Ali u nedostatku argumenata, rezultata ili bilo kakve ideje, a sa ciljem da samo nekako pobegnu u taj bojkot i sakriju se od izbora, ti ljudi koji danas pozivaju na nekakav dijalog, oni su pobegli od tog dijaloga, sakrili se i to im je bio izgovor da bojkotuju izbore.

Time ću završiti, jer verujem da ima još kolega poslanika koji žele da iskoriste vreme naše PG, ovakav Kodeks i ovakvo ponašanje i potrošeno vreme koje će biti sigurno do kraja istrošeno naše poslaničke grupe, samo pokazuje koliko je nama stalo da unapređujemo rad parlamenta i da unapređujemo opšti dijalog. Niko iz SNS nikada nije pobegao ni od jednog pitanja novinara, niti je ikada pobegao od bilo kakve vrste dijaloga. Za razliku od ljudi koji su upropastili našu zemlju, iza SNS i politike Aleksandra Vučića stoje konkretni rezultati, data, ali pre svega ispunjena obećanja.

Zato sam ponosan i zato ću sa velikim zadovoljstvom podržati ovaj Kodeks, jer je ovaj Kodeks u skladu sa svim vrednostima koje mi zastupamo, ali je pre svega u interesu građana naše zemlje, jer će najbolje moći da ocene rad parlamenta i narodnih poslanika, kao i stranaka, kada u otvorenom dijalogu, uz dužno poštovanje, što nama svakako odgovara više nego njima, iznosimo argumente i diskutujemo o tome ko je šta uradio, a ko ima bilo kakvu drugu viziju Srbije.

Uveren sam da ćemo ovaj kodeks usvojiti, ali isto tako sam i uveren da nakon sledećih izbora ovi ljudi koji danas kritikuju ovaj Kodeks kritikovaće ga i tada, ukoliko se osmele da izađu na izbore i pređu cenzus, jer tada, poštujući ovaj Kodeks, neće moći ni da nam prete, ni da pozivaju na naše ubistvo, ali onda će to njima verovatno biti nedostatak neke demokratije.

Pozvao bih sve poslanike da podrže ovaj Kodeks, a uveren sam i da nas u narednom periodu čekaju odluke od velike važnosti za Srbiju i sve naše građane, jer politika SNS i Aleksandra Vučića uvek će biti interes naših građana na prvom mestu i bolji život za sve nas, za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Pre nego što počnem sa svojim izlaganjem, gospodine Orliću, želim da vam se zahvalim što ste imali uvid za ozbiljnost situacije i odgovora koji smo dobili od Tužilaštva i što ste napomenuli da stvar o kojoj sam ja juče pričao i govorio, nažalost, nije išla uživo u prenos RTS.

Smatram da tako ozbiljne stvari moraju da se čuju, ne samo u ovoj sali, već moraju da čuju i svi građani i da taj trag ostane, jer neke stvari koje se dešavaju u poslednjih nekoliko meseci, a posebno izraženo poslednjih dva meseca ili tri, moraju da dođu do svakog građana Srbije, jer to predstavlja situaciju koju su iskreirali ljudi koji danas po svaku cenu, pa po cenu i ljudskih života žele da se vrate na vlast.

Atmosferu u kojoj se danas nalazimo, gde se gotovo smatra normalnim da na svakodnevnom nivou se preti Aleksandru Vučiću, iskreirali su i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boško Obradović i cela ta klika koja je do juče bila u nekakvom Savezu za Srbiju. Posle toga su se pretvorili, čini mi se, u ujedinjenu opoziciju Srbije, a kako ne mogu da se dogovore oko već imaginarnih fotelja koje dele između sebe, vidim da su se i danas ponovo posvađali, pa tako Vuk Jeremić naslućuje kraj stranke Slobode i pravde Dragana i Đilasa, sad zahteva nekakvo izvinjenje, a čini mi se da je, Demokratsku stranku njegovu, do skoro stranku nazvao i političkim lešom, mislim da je takav termin upotrebljen.

To oslikava, dragi građani, koliko je bolesna njihova želja da se dočepaju vlasti, ali atmosfera koju su iskreirali gde se preti i sinu Aleksandra Vučića, pokazuje samo kolika je bolesna mržnja prema svim ljudima koji ne misle kao oni i koji su uspeli da Srbiju izvuku iz najmračnije ekonomske krize koja nas je zahvatila u periodu dok su oni bili na vlasti.

Što se tiče svih amandmana, i onoga o čemu smo juče diskutovali, finansije su nešto što je najosnovnije, ali finansije jasno pokazuju da nije bilo odgovorne politike Srpske napredne stranke i da nije bilo bolnih reformi koje smo preuzeli pre sedam godina, pitanje je danas kako bi dočekali ovu korona krizu, ali pitanje je i da li bi imali odakle da isplatimo plate i penzije.

Za to su, direktno, odgovorni ljudi koje sam malo pre pomenuo, za to je direktno odgovoran Dragan Đilas, koji je to vreme iskoristio da sebi i svojim firmama obezbedi 619 miliona evra prihoda, da od sebe napravi najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, koji je u politiku uneo 74.000 evra, ženinu kuću i stari auto, a kada je 2016. godine, prijavljivao svoju imovinu samo u nekretninama je prijavio 25 miliona evra.

Ako uzmete u obzir da je plata na njegovim funkcijama koje su bile mnogobrojne u tom periodu i režimu Demokratske stranke bila negde oko 100 hiljada dinara na mesečnom nivou, postavlja se pitanje i svaki građanin u Srbiji se pita – kako i na koji način je mogao da stekne to bogatstvo? Da ne ulazimo u to da smo sada poslednjih nedelja svedoci da i njegov brat ima više od 35 nekretnina koje se procenjuju na pet i po miliona evra, da ne ulazimo u to koliko su se najbliži njihovi saradnici obogatili, i od nekih neuspelih političara, propalih preduzetnika postali sve i svja u našoj zemlji.

Ono na šta moramo da obratimo pažnju, ono o čemu moramo da pričamo kada govorimo o svim ovim stvarima, jeste činjenica da ljudi koji imaju toliko novca, koji imaju toliku moć, kreiraju atmosferu u društvu gde se više niko ni ne zapita, ne začudi ili se osvrne na to kada se po društvenim mrežama ili u pojedinim emisijama sasvim normalno komentariše da Aleksandar Vučić treba da doživi tragičan kraj, da će to sačekati ne samo njega, već njegovu porodicu, njegove roditelje, pa i sina Vukana koji, čini mi se, ima tri i po godine. E, to su stvari protiv kojih moramo da se borimo.

Nema veze da li je to Aleksandar Vučić, takve stvari ne smemo da dozvolimo da postanu normalne i da se upute bilo kom građaninu Srbije. Nije normalno da se takve stvari izgovaraju, upućuju i takve pretnje da doživljavaju ljudi samo zato što ne misle kao najbogatiji ljudi u našoj zemlji.

U skladu sa tim, moram priznati, kao što sam i juče rekao, iznenađen sam, prijatno sam iznenađen brzom reakcijom tužilaštva koje je na moje pitanje koje sam uputio 8. decembra odreagovalo i poslalo odgovor koji želim da čuju svi narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije.

Dakle: „U vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje na koje je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodne skupštine 8. decembra 2020. godine, obaveštavamo vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.“

Poštovani građani Srbije, nije Aleksandar Mirković, Aleksandar Martinović ili bilo ko drugi od mojih kolega, nije izmislio, nije ništa slagao, kada smo iz ove sale apelovali na nadležne institucije da nam daju odgovor da li su ispitali navode Čaba Dera koji je sam priznao mađarskim istražnim organima da je od čak dve mafijaške organizacije dobio ponudu da ubije Aleksandra Vučića. Dakle, niko ove stvari nije izmislio. Danima su pokušavali od toga da naprave neku šalu, da naprave komiku. Dve televizije pod direktnom komandom Dragana Đilasa su na svaki mogući način pokušale da diskredituju pitanje bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića. Postavlja se pitanje zašto su to želeli da urade? I ako ne dobijemo odgovor na pitanje, građani Srbije to znaju.

Ali, sada se postavlja pitanje svima nama kao društvu, ne samo kao narodnim poslanicima – do kada ćemo ćutati na ovakve pojave u našoj zemlji? Do kada ćemo ćutati na to što ljudi smatraju da je normalno da nekome treba oduzeti život samo zato što pripada jednoj ili drugoj političkoj stranci? I vidite, moj odgovor, tj. odgovor koji sam ja dobio, a moje pitanje koje sam postavio, ni jedan od ta dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa nisu preneli. Ni njegov portal nije to preneo, već je iskoristio to za svoju nekakvu tiradu i pokušaj diskreditovanja svakog pitanja bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića.

Evo, sada, sa ovog mesta, drago mi je da smo uživo u prenosu, što će ovo pitanje i odgovor doći do velikog broja građana Srbije, postavljam pitanje i tim medijima – da li ćete preneti na svojim medijima ovo što je tužilaštvo dalo kao svoj odgovor? Da li ćete sada, ako ne verujete nama, poverovati nadležnim organima i tužilaštvu koje je ovo prepoznalo kao ozbiljnu pretnju i ozbiljan problem?

Ako neko ima kritike i zamerke na rad tužilaštva, to sam pre svega ja, pa i moje kolege iz poslaničke grupe SNS, zato što smatramo da imaju još mnogo posla da obave kada je u pitanju Dragan Đilas i njegovo enormno bogaćenje. Ali, ovde vidite da iako ih često kritikujem, shvatajući ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i u kojoj se nalazi bezbednost predsednika Aleksandra Vučića kao glavno pitanje, oni reaguju.

Ja se nadam da u narednom periodu više nikada neću biti u prilici da sa ovog mesta ili bilo kog drugog nadležnim institucijama postavljam pitanje da li se bave pretnjama koje stižu na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali se isto tako nadam da nikada neću biti u prilici da postavljam pitanje da li će se neko okrenuti i osvrnuti na pretnje koje dobija bilo ko od građana Srbije samo zato što radi, misli ili politički deluje suprotno od onoga što samoproklamovana elita ili najbogatiji ljudi u Srbiji smatraju normalnim ili ispravnim.

Ovo pitanje je pitanje svih pitanja. Jer, u Srbiji su prava svima zagarantovana i svi građani su jednaki. Ali, izgleda da jedino ko nije jednak i čija se prava kao građanina nemilosrdno krše iz dana u dan jeste Aleksandar Vučić. Tako nešto je apsolutno nedopustivo i takve stvari u našoj zemlji su nezamislive.

Ako neko misli da će na ovaj način zastrašiti ili Aleksandra Vučića ili nas koji predstavljamo Srpsku naprednu stranku, grdno se varaju. Istina, pravda i borba za bolje sutra naše dece, generacija koje dolaze i za bolje sutra Srbije, nemaju cenu i naš su glavni prioritet.

Zato pozivam sve ljude u našoj zemlji, pre svega ovaj deo opozicije koji pretenduje da dođe na vlast bez podrške građana, da se okrenu argumentima, da se okrenu rezultatima, planu i programu, ako bilo kakav plan i program imaju. Kad kažem – rezultate, nemaju čime da se pohvale, ali makar neka sada svoje nastupe svedu na to da ponude nešto bolje građanima, pa neka građani sami odluče da li su za propast, uništavanje Srbije, što su im oni pružili do 2012. godine, ili su za program napretka, konstantnog poboljšanja životnog standarda i boljih uslova života u Srbiji i kompletnog razvoja naše zemlje, što nudi Srpska napredna stranka. Pa neka na izborima koji će biti za dve godine, neka građani sami odluče kakvu budućnost žele.

Još jednom apelujem na sve da poštuju jedni druge, da uvažavamo jedni druge i da se okrenemo zajedničkom cilju, a to je bolji život naše dece i generacija koje dolaze. A to iz mog ugla, a iz ugla građana koji su na proteklim izborima dali nedvosmislenu podršku SNS, jeste politika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Hvala vam i živela Srbija!