Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svaki sporazum koji smo do sada razmatrali i na kraju usvojili pokazao je da sve ono za šta se zalaže, pre svega predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, konkretizuje se i sprovodi se u delo.

Smatram da će i ovaj sporazum doprineti pre svega jednoj bezbedonosno boljoj situaciji u našoj zemlji, mirnijim uslovima, ali isto tako će pokazati da priča o „mini Šengenu“ i o boljim odnosima na prostoru Balkana iz nekih reči i teorija prerastaju u delo.

Moje kolege, prethodni govornici, su pominjali donaciju vakcina Srbije koje je uputila Severnoj Makedoniji i to je samo jedan u nizu pokazatelja kada je Srbija ekonomski jaka, stabilna može i uvek želi da pomogne svima u regionu.

Smatram da nakon skoro 30 govornika koji su do sada diskutovali o ovom sporazumima je sve rečeno. Mislim da smo se dotakli svake teme i svake koristi i benefita koji će ovi sporazumi doneti. Ali, poštovani ministre Vulin, mislim da vaše prisustvo u ovom plenumu ima uvek posebnu težinu, jer vodite ministarstvo koje je svakodnevno na udaru i čiji pripadnici svakodnevno brinu o životima svih nas.

Znam da već sutra će poslanici biti u prilici možda da vam upute neko pitanje, ali kako Poslovnik kaže i pravila određuju, krenuće se od najmanjih poslaničkih grupa, tako da ne znam da li ću ja ili neko od mojih kolega biti u prilici da prodiskutuje sa vama o aktuelnim dešavanjima, ali svakako smatram da pored ovih sporazuma, svakodnevnica u našem životu je mnogo bitna i od presudnog je značaja za naše građane.

Kad već govorimo o tome, svaki vaš govor je nekako inspirativan i svaka diskusija koju ste imali danas ovde otvorila je mnoga neka pitanja i otvorila je mnoge neke teme.

Pre svega, želim da se osvrnem na nešto o čemu smo ovde pričali u više navrata, a to je činjenica da kad god se desi neki incident koji zaista niko ne može da predvidi prvi na udaru su ljudi koji predstavljaju, na primer, vlast u tom gradu ili u toj opštini ili autonomnoj pokrajini.

Pre neki dan se desio katastrofalan incident u Novom Sadu, gde su povređena dva ili tri momka, čini mi se. Munjevitom reakcijom policije, pripadnika MUP-a počinioci su uhapšeni, ali interesnoj sferi, predstavnicima bivšeg režima, to nije dovoljno i desilo se nešto što je praksa postala, da je gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, ili ljudi koji danas vode Novi Sad su targetirani i proglašeni krivim zato što se neko potukao ispred diskoteke. To nije bio sad slučaj prvi put, već se to desilo i, čini mi se, kad je bio onaj incident u diskoteci.

Dakle, i sve što se razotkrije i brzo otkrije, vinovnici se privedu pravdi, ni to nije dovoljno, već se danima pokušava od toga napraviti nekakva politička priča.

Onda se postavlja pitanje – pod kakvim se dodatnim pritiskom nalaze ti ljudi koji samo rade svoj posao, a rade u MUP-u i prvi su na udaru?

Da to nije samo slučaj u ovom primeru moglo se videti i kada je u Lapljem Selu došlo do tuče, ugovorene tuče više od 20 mladića, koliko ih je bilo. Ugovorena je tuča, povređen je sin čoveka koji sa Radom Trajković i Kurtijem zastupa neke interese, samo ne znam čije, a građani dobro znaju da su to interesi svih onih samo ne Srba, povređen je u toj dogovorenoj tuči, a onda su brže, bolje optužili Srpsku listu i Aleksandra Vučića da je on to poručio.

Ovo sve govorim zato što tako gnusne optužbe uznemiruju javnost i uznemiruju građane Srbije koji se sa pravom pitaju da li neko može i do koje granice može na taj način da blati, baca ljagu, nevine ljude optužuje za nešto zašta nemaju veze. Gde postoji granica za tu neku izgovorenu reč?

Znate, jako je teško objasniti možda svakome da baš niko nije mogao da predvidi šta će se desiti ispred te diskoteke u Novom Sadu, ili kafića, šta li je već, i jako je teško sad nekom objasniti da iako je policija uradila svoj posao ta ljaga koju su oni bacali ovih dana ostaje i negde provejava.

Pričali ste, gospodine Vulin, ovde i o situaciji iz 2015. godine, kada je predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa gospodinom Vladimirom Putinom sprečio onu katastrofu da Srbija ponese epitet genocidnog naroda, genocidne zemlje, ali, zarad ljudi koji gledaju ovaj prenos i svega onog što se dešava u našoj zemlji, znate, ovde je bila jedna žena narodni poslanik. Ona je prva sad udarna pesnica Dragana Đilasa koja iznosi takve laži i neistine da moraju, čak, iz Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije da je demantuju kada ona iznosi te laži.

Samo ću vas podsetiti da je 27. juna 2016. godine, ona bila jedan od potpisnika, dakle poslanika koji su zahtevali da se podnese Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Dakle, radi se o Mariniki Tepić, i to svi znaju, i podvlačim njeno ime i prezime, jer je ta žena danas udarna pesnica Dragana Đilasa i žena koja i dan danas iznosi, nakon hiljadu puta ponovljenih laži koje su razbijene istinom nastavlja sa svojim pakovanjem ili, što bi narod rekao, fingiranjem afera, pokušajem izmišljanja nekakvih afera i ona se predstavlja kao nekakva alternativa.

Ja se samo pitam sa ovog mesta, hipotetički, da se desi ne znam kakvo čudo, pošto su njihovi rezultati zanemarljivi po najnovijim istraživanjima i ovaj smanjeni cenzus od 3% će teško preskočiti, šta bi se desilo u slučaju da Marinika Tepić dođe na vlast, da li bi onda ona opet podnela ovu inicijativu i da li bi Srbija na sebe preuzela nešto što nije učinila i postala genocidan narod?

Mnoge stvari koje današnji predstavnici jednog dela opozicije, a okupljeni su, gle čuda, opet u nekakvu novu Demokratsku stranku ili režim Demokratske stranke, na sve načine pokušavaju da zadaju udarac Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Nekako ispod žita je prošla ta informacija da je Miroslav Aleksić, dokazano sada, slagao za povezanost Andreja Vučića i Aleksandra Vučića u slučaju „Jovanjice“. Da li je on negde uputio izvinjenje, da li ste negde mogli da čujete – da, jeste, slagao sam, pogrešio sam, neću više? Ne, nego je on nastavio sa iznošenjem takvih laži.

Ono što mene posebno zabrinjava, a mislim da, gospodine Vulin, imaćete i vi tu šta da kažete, jeste činjenica da smo mi kao narodni poslanici ovde usvojili Kodeks ponašanja. Kada smo usvajali taj Kodeks ja sam diskutovao na tu temu, jer ako suzimo prostor toliko narodnim poslanicima da sa ovog mesta diskutujemo o svemu onome što muči građane Srbije, što ih možda brine, plaši, ako nam se suzi prostor da zastupamo interese onih ljudi koji su glasali za nas ili onih koji uopšte nisu glasali za nas, kakva je onda uloga narodnog poslanika?

Ono što me zabrinjava jeste i činjenica – dok se mi držimo Kodeksa i dok se poslanicima uvek stavlja na teret izneseno mišljenje, pa čak u slučaju Marijana Rističevića vode se i postupci za izgovorenu reč u parlamentu, mi imamo situaciju da pojedini predstavnici bivšeg režima, a sad predsednici nekakvih stranaka, poput Vuka Jeremića, na društvenim mrežama direktno prete građanima.

Dakle, ovo je dešavanje od jutros, na njegovom zvaničnom Tviter profilu. Poštovani ministre, ja sam dobio nekoliko poziva, poruke i skrinšotove tih tvitova, pa mene sad zanima da li će neko od nadležnih institucija, a znam da tu pre svega mora da se uključi Tužilaštvo, osetiti i prepoznati opasnost i pretnje koje taj čovek uputio?

U raspravi sa nekim korisnicima te društvene mreže Vuk Jeremić je izneo jednu opasku – ja neću biti u zatvoru, moram da vas razočaram, a vama će septička jama ostati stvarnost u koju ste se rodili i koju živite, jer bolje u životu niste ni zaslužili.

Nakon toga, obratio se jednom tviter korisniku njegovim imenom i prezimenom, i poručio mu – na listi si, nećemo te zaboraviti prijatelju, zapamti šta sam rekao. Nije tu završio svoje napade, frustracije, iznošenje pretnji, već je nastavio.

Takođe, imenom se obratio jednom korisniku i rekao – kada se sve ovo završi preuzećemo botovske servere, neće ostati skriven nijedan identitet, uključujući i tvoj. Praćeš klozete do kraja života.

Vrhunac njegovih pretnji i monstruoznih izjava na toj društvenoj mreži je i – nemojte jednog dana da baš mnogo cvilite, vidite da vam izlazimo u susret, odgovaram vam, a to vam donosi bodove, itd. od baš svakog ljudskog otpada sličnog vama vas sam najbolje zapamtio.

Poštovani ministre Vulin, kada ovakve stvari izgovori neko ko pretenduje danas, sutra da bude vlast, da bude predsednik ili kakve sve već ambicije ima nameće se pitanje šta obični građani mogu da očekuju i šta će se desiti ako nekim čudom ili ne znam kakvim scenariom Vuk Jeremić dođe u poziciju da odlučuje nešto u našoj zemlji.

Građani su nam na prošlim izborima rekli da je to nemoguća misija, ali se sa pravom brinu i pitaju šta mogu da očekuju od nekog kada ovako javno iznosi pretnju. Sa time ću završiti.

Vaš posao i pritisci koje trpite i vi i Vlada Srbije i pripadnici MUP su ogromni, ali posao kojim se vi bavite je pre svega za čast i ponos, jer politikom predsednika Aleksandra Vučića koju pratite i vi i Vlada Srbije činite ono najbolje za našu zemlju, za našu decu i generacije koje dolaze, a to je osnovna politika i predsednika Aleksandra Vučića i SNS. U nama ćete uvek imati saveznike, uvek ćete imati partnere, jer od boljeg i lepšeg mesta za život od naše Srbije niti imamo, niti možemo ikad imati. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o poreklu imovine svakako su nešto što građane najviše zanima i od samog zakona prevashodno građani moraju imati korist. Ali, ovaj zakon će nam sve ono o čemu su moje kolega malopre govorile i o čemu javnost priča godinama unazad pomoći da konačno shvatimo kako su neki ljudi svoje pozicije koje su imali dok su bili na vlasti koristili ne da pomognu građanima i da se bore za bolji život građana, već su samo iskoristili da napune svoje džepove i da uvećaju svoje bankovne račune.

Sve što se tiče Zakona o poreklu imovine, koji je donet pre godinu dana, i ovih izmena i dopuna je dobro, korisno je. Neki kažu da se možda zakasnilo, neki kažu da je moralo da se sačeka još malo ne bi li se on bolje uradio, ali smatram da građani nemaju više vremena da čekaju, da saznaju i da otkriju kako je to u vreme dok je naša zemlja propadala, dok su se fabrike gasile, dok je više od pola miliona ljudi ostajalo bez posla, pojedini državni funkcioneri su od propalih preduzetnika, ljudi u iscepanim farmerkama i sa bušnim cipelama došli u situaciju da budu danas jedni od najbogatijih ljudi u Evropi, a svakako najbogatiji na Balkanu.

I mnogo toga se pričalo u prethodnom periodu, mnoge vlade pre dolaska SNS na vlast su obećavale taj zakon o poreklu imovine, ali ga nikako nisu usvojile ni donele. Paradoksalno je da ljudi koji su činili vlast do 2012. godine, oslonac DS i režim DS je tada imao svaku polugu da taj zakon donese, ali nije to učinio, dok njihova tadašnja perjanica, a i danas jedan od najglasnijih u tom nekakvom Savezu za Srbiju ili nekakvoj novoj, prepakovanoj opoziciji, Borko Stefanović najavljuje svoj neki novi zakon o poreklu imovine i jedan je od najglasnijih kritičara ovog zakona, a naravno sve po nalogu Dragana Đilasa. Samo ovaj primer pokazuje koliko je licemerje u tim ljudima i koliko ne postoji dobra stvar koju će Vlada Srbije uraditi koja je u interesu građana Srbije, a da je oni neće kritikovati.

Ja mogu s ovog mesta o ovom zakonu i o ovim izmenama i dopunama Zakona pričati satima i smatram da rasprava od pet sati svakako možda nije ni dovoljna da polemišemo na onom nivou koji možda očekuju građani i Beograda i Srbije, ali kako dolazim iz Beograda i kako znam koliko je Dragan Đilas oštetio samo grad Beograd i kolike je dugove ostavio iza sebe, negde mi je postala normalna stvar da o njegovim aferama na svakodnevnom nivou govorim i prosto mi je sada neverovatno kada čujem da neko iz njegove stranke kritikuje ovaj zakon, a još mi je paradoksalnije kada njegov saradnik Borko Stefanović insistira na nekakvom njegovom novom zakonu o poreklu imovine. Tu se postavljaju dva pitanja ključna – zašto taj zakon nisu doneli ranije i da li to znači da će Borko sada morati, ako već ne podržava ovaj zakon, u nekom predlogu novog nekog njegovog zakona da ispita imovinu svog šefa i gazde Dragana Đilasa?

Neko je pričao ovde o histeriji, kako se približava početak datuma, taj 12. mart, dugo najavljivani, i sve što se tiče ovog zakona, pa mi se čini da se i u javnosti povećava histerija i napadi na ovaj zakon, a iz prostog razloga zato što se ljudi koji će biti obuhvaćeni ovim zakonom plaše, jer znaju očigledno da nisu na častan i pošten način došli do bogatstva koje danas imaju.

U prilog tome govori i činjenica da je na jednom od svojih medija koji su pod njegovom direktnom kontrolom Dragan Đilas sinoć imao nekakav intervju, gde je sam pokušao sebe da opravda.

Poslednjih nekoliko godina svoje izlaganje kada je tema zloupotreba službenog položaja počinjem sa tim, i mnoge kolege su to ponovile danas, da je taj čovek ušao u politiku 2004. godine, precizni da budemo, to je ono što je on prijavio – 70 hiljada evra ušteđevine, polovan auto SAB i kuća koja se vodi na njegovu ženu. Godine 2018, pred izbore za Skupštinu grada Beograda, kandidati za gradonačelnike nosioci lista su podnosili svoje imovinske karte, prijavljivali su svoju imovinu i Dragan Đilas je tada sam prijavio više od 30 raznoraznih nekretnina čija je ukupna vrednost procenjena na 25 miliona evra.

Kada smo pričali da se on obogatio od politike i kojekakvim trgovinama uticaja koje je imao sa pozicije i gradonačelnika i savetnika Borisa Tadića, predstavnika neke kancelarije u toj Vladi, on nam je govorio da se obogatio tako što je prvo trgovao žvakama, čini mi se, pa smo sinoć čuli da je prao prozore, pa da je radio na nekoj građevini, i sve to tako zbrda-zdola, uplićući sam sebe u još veće laži i ne znajući sam sa sobom kako da se iz tih laži iskobelja.

Ono što je za mene najbitnije, citiraću vam ono što je čovek, koji je primer kako se zloupotrebljava državna funkcija, sinoć izjavio: „Ja sam svoje prve pare napravio 2005. godine. Na kraju te godine je jedan sekund u toj emisiji bio 1000 s rabati prema 600, a ja sam plaćao 20%. Znači, ja sam tu zaradio puta 20 i nešto, jer sam ja 2004. godine (uz uzdah) otišao u politiku“.

Dakle, sve ono što mi pričamo da se čovek obogatio tek nakon što je ušao u politiku, on je to i potvrdio.

Šta je dalje interesantno? Kada su ga pitali, kada je završio sa pranjem prozora, pitali su ga da li želi da nastavi da pere prozore ovde, a on je nekim svojim saradnicima hrabro rekao – ne, ja neću da perem prozore, ja ću da zaradim pare, vi nećete, zato što ja imam drugačiji pristup.

Kakav to drugačiji pristup ima, nije nam objasnio, niti smo mi uspeli da saznamo o kakvom se pristupu radi, ali ponosan valjda na svoje nekakvo imaginarno umeće i sposobnost, a ja ću to nazvati sposobnost za prevaru, Dragan Đilas se hvalio kako niko u njegovoj firmi nije ostao bez posla i kako je sramota da neki ljudi u tom periodu rade za 15 hiljada dinara, a za isto to vreme je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla u Srbiji, a desetine hiljada fabrika i firmi ugašeno, pa se postavlja pitanje da li ima gram obraza kada takve stvari izgovara i na ovaj način pokušava da se opere?

Takođe, u ovom intervjuu je rekao – ja svoje bogatstvo koje sam sticao 2005. godine, to nema veze sa politikom, jer ja nisam bio na vlasti. A paralelno sa tim je bio savetnik tadašnjeg predsednika Borisa Tadića. Pa, jel mu on bio baštovan ili savetnik? Jel funkcija savetnika predsednika Borisa Tadića politička funkcija ili je on bio samo baštovan i zalivao mu cveće?

Ono što govori u prilog koliko se bavio mutnim radnjama i kako je kod njega sve moglo bez ugovora, bez tendera, bez nabavki, govori i sledeća izjava i ne bih ga ja više citirao: „Vi kada pitate nekog od ljudi u biznisu jel imate ugovor sa Đilasom, oni će vam reći – a šta će nam ugovor? To je zato što svi znaju da ja poštujem svoju reč i dogovor.“ Sve je to ispričao Đilas, bez daljeg objašnjenja sa kim je to sklapao poslove, pravio kombinacije, zarađivao novac, bez ijednog jedinog ugovora.

Sad mi vi recite kao ljudi koji se bavite i pravom, evo ovde ima ljudi koji su diplomirani ekonomisti, imamo ljude koji su stručni iz svakog aspekta, da pogledaju da li je moguće nešto zakonski uraditi, protok novca napraviti, a da nemate bilo kakav ugovor? Očigledno iz ugla Dragana Đilasa je to apsolutno moguće.

Ono što posebno mene zabrinjava, pre svega kao građanina Srbije, jeste činjenica da se taj čovek smeje u lice građanima naše zemlje, evo i ovakvim intervjuima, pokušava sve druge da napravi nesposobnima, lenjima, a od svojih mutnih radnji sebi kreira atmosferu da je on mnogo sposoban i mnogo pametan.

Ne znam kakav je uticaj sve imao na svog brata i to što njegov brat ima nekretnine u vrednosti od pet miliona evra, ali uveren sam da će ovaj zakon obuhvatiti i sve one ljudi koji su najuža porodica i najuža familija.

Ne želim da ovo bilo ko shvati kao – eto, ispitajte Đilasa, nemojte nikog drugog. Ne, svakog od nas, i ko ovde sedi i ko obavlja bilo koju državnu funkciju ili se nalazi na nekom mestu gde je moguća zloupotreba položaja. Apsolutno se slažem da se imovina svakog od nas ispita. Jer, ovog zakona, niti bilo kakvog ispitivanja porekla imovine se neće plašiti onaj ko je radio pošteno i po zakonu, a to Dragan Đilas svakako nije.

Kako ima još govornika koji su prijavljeni za reč, detalje o ostalim aferama ću izneti u četvrtak, kad budemo diskutovali o amandmanu, a ja za sam kraj želim samo da poručim da ovaj zakon i ove izmene i dopune Zakona o poreklu imovine su dobra stvar, ali o njemu možemo tek da sudimo kada taj zakon počne da se primenjuje i kada i mi kao poslanici, ali pre svega građani Srbije, vide neke rezultate i pomake i konačno vide da oni koji su zavukli ruke direktno u njihove džepove, koji su oštetili budžet Srbije, koji su svoje funkcije zloupotrebili, konačno snose nekakve posledice i konsekvence.

Nadam se da ćemo to uskoro doživeti, da ćemo te pomake videti već u ovoj godini, a vama hvala na ovakvim predlozima i izmenama i dopunama Zakona i nadam se da ćemo u interesu naših građana, u interesu naše Srbije nastaviti svi zajedno da radimo. Hvala vam i živela Srbija.

Biće dovoljno.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, oba sporazuma koja se danas nalaze pred nama su jako važna i mislim da je pre svega ministar Vulin u svom uvodnom obraćanju istakao suštinu i šta oni predstavljaju za nas kao zemlju i smatram da su nakon njega i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa do detalja objasnili, kao i sad, nakon već skoro četiri ili pet sati rasprave, mislim da smo prošli kroz sve detalje ovog sporazuma.

Ja ću kao narodni poslanik istaći da ću, naravno, podržati ove sporazume i da ću u danu za glasanje glasati za njih, ali gospodine Vulin, ja želim vaše prisustvo da iskoristim i za neke teme koje su od presudnog značaja za Republiku Srbiju i koje se dešavaju danas i ovih dana i koje su aktuelne, a o kojima mi pričamo već nedeljama, mesecima unazad, pa bogami i godinama, a te teme se tiču bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Slažem se da je sporazum sa Severnom Makedonijom a tiče se trgovine migrantima i njihovim životima, zloupotrebama koje se dešavaju, jako bitna tema, ali ona je bitna ne samo zbog toga što mi regulišemo i taj deo i trudimo se da svakom obezbedimo osnovna prava, već je bitan i zbog toga što su i ovu temu mnoge stranke ili pojedinci koji predstavljaju bivši režim a danas su deo nekakve opozicije koristili za sitno politikanstvo i prikupljanje nekih jeftinih političkih poena.

Ja samo želim da sa ovog mesta jasno kažem svima da sve što predstavlja jeftinu demagogiju, pokušaj da se bilo šta što je dobro za našu zemlju iskrene i izokrene na ruglo, neće proći kod građana Srbije, koji jasno te stvari prepoznaju i vide i na svakim izborima im pokažu da takvu politiku ne žele i nikada više neće podržati.

Iz prostog razloga što ljudi koje danas predstavlja Dragan Đilas, kao deo opozicije, kada su bili u prilici nešto da urade za građane Srbije ništa nisu uradili, već su uradili jedino za sebe, sebi bliske ljude i za svoje džepove.

Gospodine Vulin, ja želim pre svega da vam se zahvalim za dve stvari. Krenuću od one koja je možda za građane manje bitna, tiče se pucnjave na Voždovcu iz one vazdušne puške gde je pogođen đak u Osnovnoj školi „Janko Veselinović“. Igrom slučaja, to je osnovna škola u koju sam ja išao, kraj u kome ja živim i na žalost kada se desio taj incident mnogi su požurili, pohrlili da i to zloupotrebe i povežu sa aktuelnim dešavanjima od tih dana. Hvala vam što ste to brzo, ako ćemo to tako definisati, i razrešili i na taj način umirili pre svega roditelje koji su se jako potresli, jer u tom kraju takvih incidenata nije bilo i taj kraj važi za jedan mirniji kraj, a ta škola za jednu od boljih na Voždovcu.

Što se tiče druge stvari, gospodine Vulin, ja moram da kažem da ste bili ažurni, jer sam vam ja čini mi se krajem prošle godine uputio, kao narodni poslanik i pitanje i obaveštenje, a tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, i vi ste meni u ekspresnom roku odgovorili.

Nisam ni slutio da ćemo svega mesec dana kasnije, ali nema ni mesec dana nakon toga, jer je vaš odgovor od 12. januara, imati već situaciju na delu i da ćemo sve ono o čemu je pričao predsednik Aleksandar Vučić, a tiče se obračuna sa mafijom kao jednim od osnovnih prioriteta nove Vlade Srbije imati konkretne rezultate.

Sve ono što se dešavalo protekle nedelje podsetilo je sve nas da niko nije jači od države, niko nije jači od bezbednosti građana Srbije, da je to za Vladu Srbije, ali pre svega predsednika Aleksandra Vučića, prioritet broj jedan i da o tome moramo da vodimo računa na svakom mestu i u svakom trenutku.

Međutim, ono što mene posebno zabrinjava, a neke od mojih prethodnih kolega, govornika, narodnih poslanika su na to skretale pažnju, jeste relativizacija pretnji u kojoj se nalaze predsednik Aleksandar Vučić i njegova porodica i iz ove sale, ali i na mnogim konferencijama, saopštenjima, izjavama za medije mi smo upozoravali da niko ne sme da olako shvati kada na nekim društvenim mrežama ljudi pozivaju na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića.

Niko ne može olako da shvati kada pojedini mediji koketiraju i provociraju sa takvim jasnim aluzijama da je za predsednika Aleksandra Vučića potrebno i dovoljno uperiti snajper i da će na taj način biti sve rešeno. Ja sam juče iskoristio priliku da diskutujem o tome i ja sam taj dnevni list tj. taj nedeljnik pokazao, ali kako ste vi danas tu verujem da ste možda stručniji od mene sigurno, a tiče se ovog snajpera. Dakle ne tako davno 2019. godine u novembru, jedan nedeljnik je na svojoj naslovnoj strani imao crni snajper uperen u predsednika Aleksandra Vučića.

Ja nisam stručnjak za oružje, ja ne znam da li je to ista puška ili slična onoj koja je nađena tokom hapšenja i razbijanja ove kriminalne grupe, ali ispostavlja se da sve ono na šta smo upozoravali tada nije bilo slučajno i da je bilo elemenata da se svi zapitamo da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bezbedan i da li je bezbedna njegova porodica, da li je bezbedna i Milica, i Danilo, a da li je bezbedan i Vukan koji ima čini mi se tri i po godine, a na čije su ubistvo ne tako retko pozivali na društvenim mrežama.

Radi istine koliko su daleko otišli u tim svojim pretnjama i koliko su drski pokazuje i karikatura koja je juče objavljena, takođe u jednom mediju koji je pod direktnom upravom Dragana Đilasa, gde je opet jedan snajper uperen u predsednika Aleksandra Vučića.

Ako, ništa drugo ovo je gruba provokacija i u najmanju ruku neukusno šaljenje sa temom kada se država obračunava sa mafijom, kada se pronalazi snajper, ovako provocirati u najmanju ruku je, ajde to ćemo definisati tako, ne profesionalno. Imao bih ja još mnogo toga da kažem na tu temu, ali zadržaću se na ovim pristojnim terminima, ali svakom građaninu Srbije je jasno da je ovo otvoreni poziv da se taj snajper i upotrebi.

Uzimajući u obzir da je ostalo još svega dva minuta, završavaću polako da sve ovo o čemu mi pričamo danas nije slučajno i sinoć je u centralu naše stranke došao poziv, telefonom upućen, gde se pretilo predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovom sinu Danilu Vučiću i zameniku gradonačelnika Beograda, Goranu Vesiću.

Dakle, atmosfera koju stvara Dragan Đilas sa svojim medijima u svojoj bolesnoj želji da se dočepa vlasti, da se vrati na vlast i da nastavi sa svojim bogaćenjem, dovela je do toga da Aleksandar Vučić i njegova porodica postanu legitimna meta i to je apsolutno nedopustivo.

Poslednje izjave koje daju i on i „ljotićevac“ Boško Obradović, kao i Marinika Tepić koja je insistirala da Srbija postane genocidan narod pokazuju nam da je njima sada cilj da Aleksandra Vučića i njegovu porodicu dovedu u istu vezu sa mafijom kako bi danas-sutra, ne daj Bože, ukoliko im se nešto desi, narod pomislio „pa dobro, to su i zaslužili jer su bili deo te mafije“. E pa nisu, za razliku od mnogih koji danas čine deo opozicije, nikakve veze sa mafijom nisu imali niti će ikada imati.

Samo želim vama, gospodine Vulin, da poručim i sa time završavam, istrajte u ovoj borbi koju ste započeli na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, jer od bezbednije, bolje i lepše Srbije nema časnijeg zadatka stvarati za nas, za generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka Darija Kisić Tepavčević, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, smatram da su prethodni govornici, čini mi se negde oko deset govornika, ako uzmemo u obzir i ovlašćene predlagače, bili jako temeljni u svojim izlaganjima i detaljno obrazložili šta ovaj zakon podrazumeva.

Ali ipak moram da se osvrnem i da vam se posebno zahvalim što ste vi u svom početnom izlaganju bili sveobuhvatni, vaše izlaganje je trajalo čini mi se i oko pola sata, ali ste u tih pola sata bili jako konstruktivni i do detalja obrazložili sve ono što se ovde nalazi i na taj način olakšali građanima koji prate ovaj prenos da još bliže i bolje shvate o čemu se ovde radi.

Ono što ja kao narodni poslanik želim danas da istaknem jeste razlika i sve ono o čemu do sada možda neko nije govorio ili nije govorio u onom obimu u kojem ja smatram da je neophodno, a to je činjenica da i danas i prethodnih dana od kada se pojavila tema socijalne karte ili zakona o socijalnim kartama, kako se pravilno definiše, vi trpite napade, trpi napade i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, i to bez nekog argumenta, dokaza ili nečega šta bi bilo bolje ili drugačije da se uradi i trpite to od onih ljudi koji kada su imali priliku da nešto urade apsolutno ništa nisu uradili na tom polju.

Sama činjenica da je neko od prethodnih govornika rekao da se na ovaj zakon čeka 20 ili 30 godina govori u prilog tome da su mnoge vlade pre ove, naravno, a posebno one do 2012. godine, mogle da urade bilo šta na tom planu, ali to nisu uradile. Nije ovo slučaj samo kada se radi o ovom zakonu. Mi smo bili zemlja koja je čekala da 30 godina da se grade putevi, da se grade bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići, da se Srbija kreće u nekom boljem smeru, ali otkad je SNS na vlasti Srbija je od zemlje koja konstantno nešto čeka postala zemlja koja ostvaruje svoje snove i svoje želje, snove i želje građana Srbije. I ovaj zakon je još jedan u nizu dokaza toga.

Ne želim da ponavljam sve ono što je ovde rečeno, želim samo da se osvrnem na neke konkretne primere kako ljudi koji vas danas napadaju predstavljaju deo opozicije, predstavlja ih Dragan Đilas, kako su oni to radili u ovoj kategoriji dok su vodili grad Beograd. Naime, oni su imali dug i kasnili su sa socijalnim davanjima u gradu Beogradu čak godinu dana. Dakle, godinu dana su kasnili sa tim isplatama. Ljudi kojima je to bilo neophodno i preko potrebno su godinu dana čekali na tu isplatu. Ti dugovi su prešli cifru od pet milijardi dinara. Dakle, pet milijardi dinara su bila ukupna ta zaduženja. U proteklih šest godina gospođa Nataša Stanisavljević koja vodi taj resor uspešno je vodila taj resor i uspela da vrati sve te dugove, ali da paralelno sa tim i grad Beograd nastavi da redovno isplaćuje socijalna davanja svim kategorijama. To je nešto na šta moramo da budemo ponosni i da posebno istaknemo važnost kada vodite računa o svojim građanima i kada vodite računa o svakom dinaru koji imate kako može sve da se postigne.

Dok je Dragan Đilas zarađivao 619 miliona evra svojim firmama, kasnio je godinu dana sa uplatama za socijalna davanja, što samo pokazuje koliko je taj čovek bio i nesposoban, ali i bahat dok je bio gradonačelnik, a mnogi ga nazivaju i šerifom Beograda.

Nije to jedina stavka gde se mogla videti neodgovornost tadašnjeg gradskog rukovodstva. Vi znate da su i deca kategorija o kojoj najviše moramo da vodimo računa i koja se i u ovom zakonu provlači. Zamislite, u gradu Beogradu 15.000 porodica je bilo oštećeno jer im je Dragan Đilas duplo naplaćivao vrtiće. Na sudu te porodice i roditelji su dobili svoja prava, grad Beograd na taj način mora da vrati četiri milijarde dinara koje su roditeljima uzeti ni za šta i grad Beograd i danas vraća te dugove, a paralelno sa tim nastavljamo da ulažemo i škole i u vrtiće.

Uzeo sam Beograd kao temu iz dva razloga. Pre svega zato što se tu najviše videla sposobnost, a pre svega nesposobnost Dragana Đilasa i rukovodstva DS, a i zato što mi je tema grada Beograda jako bliska, zato što sam i šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada.

Ove podatke vam iznosim iz prostog razloga da bi građani koji danas gledaju ovaj prenos znali da ljudi koji napadaju ovaj zakon kada su bili u prilici da nešto urade na manjem nivou, ako uzimamo Beograd kao lokalnu samoupravu, ništa nisu uradili, čak su uradili na štetu. Da ne ulazimo u to da smo 2018. godine, niko to nije pomenuo, ali ja ću to morati da pomenem, 2018. godine Vlada je usvojila taj predlog na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da imamo podsticaj i za prvo dete. Tako za prvo dete porodica dobija 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12.000 mesečno 10 godina.

Ovo pokazuje koliko Vlada Republike Srbije sledeći politiku Aleksandra Vučića vodi računa o budućnosti, o onome što je najbitnije, o generacijama koje tek dolazi i generacijama kojima ostavljamo našu zemlju.

Ne možemo kada pričamo o socijalnoj karti da se ne osvrnemo na to da je u katastrofalnim privatizacijama, ovde su to isto kolege pominjale, i u njihovim mutnim radnjama, a predvodila ih je DS, više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je prosečna zarada tada bila, prosečna plata bila negde oko 320 evra, da je danas ta prosečna plata iznad 510 evra, da je minimalac bio 172 evra, sad je preko 270 i da ne pričamo o BDP-u koji je bio u minusu, a za 2019. godinu je, u naše vreme, 4,2% u plusu. Svi ovi podaci jasno pokazuju kada odgovorno vodite zemlju, kada se brinete o svakom dinaru koliko naša zemlja može da napreduje i koliko može da jača.

Drago mi je, gospođo Kisić Tepavčević, što ste preuzeli odgovornost i pored napada koje ste trpeli dok ste bili, kad je imao punu snagu i u punom jeku Korona virusa, vaš angažman u Kriznom štabu i što tada niste posustali, već ste se još jače borili. Drago mi je što sada pokazujete snagu da se borite, pored svih ovih neosnovanih napada. Ja vam želim mnogo uspeha u tome.

Kada govorimo i o Kriznom štabu i o Korona virusu i prošle godine smo pokazali da je naša država spremna da odgovori na sve izazove. Sama činjenica da smo vakcinisali preko pola miliona ljudi, da sa tom vakcinacijom nastavljamo pokazuje da smo spremni na sve. Podaci koje je danas predsednik Aleksandar Vučić objavio, a želim samo da ih iznesem za građane koji to nisu možda čuli, jeste i činjenica da je danas stiglo 50.000 Sputnik vakcina, da ćemo za revakcinu dobiti još 50.000, da ćemo do kraja februara obezbediti još 88.000 Fajzer vakcina, a do 20. februara između 125.000 i 150.000 Astra zeneka vakcina.

Dakle, ove brojke su za mnogo veće i jače ekonomski, zemlje koje su ispred n nas nezamislive. Ono što posebno raduje, znam građani su se interesovali, sutra, vi me ispravite ako grešim, mislim da nam dolazi još 500.000 doza kineske vakcine.

Svi ovi rezultati i sve ovo što postiže danas i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić ovih dana dolaze nekako u senku iz prostog razloga što ja kao narodni poslanik, a verujem i mnoge moje druge kolege koje će danas diskutovati, ne možemo ostati nemi na ono što se dešava proteklih dana.

Očigledno da u jednom delu opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas, sve one pretnje o kojima smo pričali prethodnih nedelja, meseci, slobodno ću reći i godina, hapšenjem i razbijanjem ovog klana protekle nedelje dobile su obris da sve ono o čemu smo pričali nije bilo ni malo naivno, da to niko nije izmišljao i da je postojala realna opasnost za predsednika Aleksandra Vučića, njegovu bezbednost i bezbednost njegove porodice.

Iskren da budem, ne mislim da je ugroženost njegovog života sada manja, šta više mislim da je još veća, ali ono što posebno mene zabrinjava kao nekog ko je, ajde tako ćemo reći, deo političkog života, jeste ponašanje jednog dela opozicije koji na svaki mogući način pokušavaju da relativizuju opasnost u kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić. I izjave Dragana Đilasa, ovog nasilnika, ljotićevca, bivšeg poslanika Boška Obradovića idu u tom smeru da se Aleksandar Vučić i njegova porodica izjednače sa nekakvim klanovima, mafijom u Srbiji i na taj način im se direktno crta meta. Zašto? Da bi danas, sutra neko, ako uzme za ozbiljno, njihove nebuloze, laži, a pretvaraju ih u tvrdnje, neko danas, sutra ako se desi bilo kome iz porodice Vučić da građani kažu – dobro, bio je deo njih. E, pa nije. O tome moramo da govorimo jasno i na svakom mestu.

Parlament Srbije je najviše telo u našoj zemlji. Ovde diskutujemo, pričamo o svim temama. Ovaj zakon je jako bitan, posebno što se čeka 30 godina, ali i o ovoj temi moramo da prodiskutujemo. Ja ću o tome govoriti mnogo više sutra, ali nemojte mi zameriti jer je tema jako ozbiljna i građani su jako uznemireni.

Ako neko ko je navijač ili sebe predstavlja kao navijača ima snajpersku pušku, o kojoj smo mi pričali pre dve godine, znate da je to realna opasnost. Moje kolege i ja smo pričali ovde i o tvrdnjama Čabe Dera koji je u mađarskim istražnim rekao da od dva klana dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. I tada su televizije koje su pod direktnom komandom Dragana Đilasa to pokušale da iskrenu na nekakvu šalu, da izvrgnu ruglu i da umanje značaj takvih pretnji.

Ono što držim u ruci, verujem da ljudi nisu zaboravili, a nije bilo tako davno, te 2019. godine jedan časopis je objavio sliku na kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić, a u koga je uperen snajper. To je bilo 2019. godine. Godine 2019. mi smo pričali o tome i svi su pokušavali da nas ubede da to nije ništa strašno, da je to slučajno. I, danas se javnost oseća i zgroženo i zaprepašćeno, ja nisam stručnjak za oružje, ali jedan ovakav ili sličan snajper je nađen prilikom hapšenja i razbijanja ovog klana. Da apsurd Đilasovih medija bude još veći i da vam dokažem sve ono što pričamo ovde mesecima unazad, pokazuje i ova karikatura koji je jedan njegov tabloid, novina kako god se to definiše „Danas“ objavio, na kojoj se vidi opet snajper uperen u Aleksandra Vučića. Ne znam ko koga ovde predstavlja, ali ispada sad ovde da Aleksandar Vučić u samog sebe uperuje snajper.

Ovo su ozbiljne stvari, ovo je ozbiljno igranje sa takvim temama koji uznemiruju javnost i koji jasno pokazuju da je cilj Dragan Đilasa i svih ljudi koji se danas nalaze u opoziciji da pretnje koje su realne svedu na minimum i izvrnu ih ruglu kako bi Aleksandar Vučić, Danilo Vučić, Milica Vučić, Vukan Vučić ili Andrej Vučić, svako iz porodice Vučić postao legitimna meta.

Sa ovog mesta moramo da poručimo da tako nešto je apsolutno nedopustivo. U redu je da vi slepo želite da se vratite na vlast, da nastavite sa svojim enormnim bogaćenjem, to je vaše pravo, imate pravo da sanjate, da maštate, ali nemate pravo da na ovakav način se igrate sa nečijim životom.

Gospođo Kisić Tepavčević, ja vama želim mnogo sreće i uspeha u daljem radu. Nadam se da ćemo imati što manje potrebe da se ovakve stvari primenjuju za one najugroženije kategorije u našem društvu jer će to pokazati da se polako rešavamo tog siromaštva i da rešavamo ljude koji su najugroženiji, ali pored želje za uspehom, želim vam da ostanete tako hrabri i dosledni u svojoj borbi koju vodite na dva fronta, jer sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, mi drugu zemlju nemamo, a našu zemlju želimo da učinimo još lepšom i još boljom za našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja ću se potruditi da budem što sažetiji, da budem što konkretniji jer je ostalo još nekoliko govornika koji će diskutovati, pa ću zajedno negde sublimirati sve ono o čemu su prethodni govornici pričali, a to je da vi predstavljate jako bitne dve institucije kako se to najčešće ovde govori, ali često vaše nadležnosti nisu u okviru onoga što nas najviše ovde zanima, nešto o čemu najviše ovde govorimo i diskutujemo, ali morate da shvatite i nas i našu poziciju.

Dakle, mi ovde sedimo zato što su građani Srbije glasali za različite liste, konkretno u mom primeru za listu SNS koja se zvala Aleksandar Vučić – Za našu decu i mi ovde predstavljamo građane koji su glasali za nas.

Isto tako predstavljamo i one građane koji nisu glasali ili nisu učestvovali na ovim izborima ili su glasali za neke opcije koje nisu prešle cenzus. I kada vam postavljamo ova pitanja koja se odnose na neke konkretne stvari, tiču se pre svega građana Srbije koji su zabrinuti ili su radoznali da saznaju nešto konkretnije.

Vi svi predstavljate ovde institucije i vaša stručnost se samim tim ne dovodi u pitanje čim sedite na tim pozicijama na kojima sedite i predstavljate to što predstavljate, ali morate da shvatite jednu stvar, da kada pričamo o RATEL-u kao telu, građani koji gledaju ovaj prenos, možda i neki od poslanika ne znaju šta je to sve u vašim okvirima i šta vi to predstavljate i gde možete da pomognete i gde ne možete da pomognete.

Činjenica da se vi bavite internetom i kako ste malopre rekli, trudi se da do svake tačke u našoj zemlji dođe internet, ne znači da građanin svaki u našoj zemlji zna da li vi možete da utičete na neki taj sadržaj na internetu ili ne.

Vi ste više puta u svom izlaganju i odgovorima gospodine Kovačeviću prokomentarisali da to ne možete i da je vaš cilj da samo taj internet faktički dostavite do potrošača, ali morate da znate jednu stvar. Vi, ako gledamo to najgrublje, imate negde i tu početnu odgovornost, jer vi omogućavate taj internet svakom u našoj zemlji, ako to tako posmatramo.

Onda moramo da svi zajedno i kao društvo i ako želite to da definišemo i kao parlament i kao Vlada, svi zajedno da radimo na tome i da edukacija što se tiče korišćenja interneta bude još bolja, da bezbednost dece i najmlađih bude na još većem nivou.

U prethodnom periodu MUP je imao akciju koju je sprovodio sa različitim institucijama. Ticalo se bezbednosti korišćenja interneta. Kakva je situacija, složićemo se da je bolja, ali nažalost više puta pomenut ovaj primer pokazuje nam da negde možda i roditelji nisu svesni opasnosti koja se nalazi na internetu. Nemojte da smatrate ovo sada kao kritiku da vas mi ovde optužujemo da ste direktno odgovorni za to, ne, ovo smatrajte kao poziv da svi zajedno kao institucije nešto učinimo kako nam se ne bi dešavale ovako katastrofalne stvari kao što se desilo sa ovim detetom pre neki dan, da je zbog nekog „tik-tok“ čelendža ili kako se to već zove, izazova, napravilo nešto katastrofalno.

Ono što želim da kažem jeste i činjenica da ste u svojoj diskusiji izneli mnogo dobrih korisnih stvari i tu se vidi kakav je napredak. Zaista, o tome možemo pričati jako dugo i to su stvari koje su svima na ponos. Danas ovde pričamo, mislim da je neko od prethodnih govornika pomenuo to, tiče se povezane škole, čuvenog projekta koji samo oslikava koliko je Srbija napredovala u prethodnom periodu gde mi danas diskutujemo o tome i tim zakonom je predviđeno da se zameni 50.000 računara, da se nabavi 48.000 lap-topova, kako bi ono dete na Savskom vencu, u Starom Gradu, Voždovcu imalo iste uslove kao i neko dete u najzabačenijem selu oko Vladičinog Hana, Pirota ili bilo gde.

To je pokazatelj koliko Srbija napreduje u svakom pogledu i smislu i koliko smo došli sada u situaciju da od Beograda gde smo imali škole koje nisu imale VC već su koristili poljski VC u 21. veku verovali ili ne, smo došli u poziciju da diskutujemo o tome da ćemo moći da sprovodimo i onlajn nastavu, da će svako dete u Srbiji imati tu mogućnost. Vaš posao se dobro pokazao i u ovoj kriznoj situaciji kovid perioda kada ste se jako brzo organizovali uz pomoć cele države, Vlade Republike Srbije da se što pre i što lakše organizuje ta onlajn nastava. Tu je najveći izazov bio što se tiče internet konekcije, dostupnosti interneta. Znam da je to bio veoma veliki izazov za sve nas jer niko nije mogao da predvidi situaciju u kojoj smo se našli.

Zato, u tom smeru moramo da nastavimo i u budućem periodu i uveren sam da ćemo oko toga imati punu saglasnost jer je svima nama u interesu da i naša deca i generacije koje dolaze žive u još lepšem i još boljem, uređenijem i društvu i još lepšoj i još boljoj Srbiji.

Ovo što su moje kolege pominjale tiče se korišćenja interneta. Svedoci ste i sami da je maksimalna zloupotreba interneta u političke svrhe. Opet ćete reći da vi tu ne možete da utičete, ali do je de fakto činjenica da imate razne društvene mreže. Evo pominjan je taj „tviter“, na kome neki ljudi iza sakrivenih naloga su u stanju da sve najgore stvari izreknu, da pozovu na bilo čije ubistvo sa kime se ne slažu, najčešće je na meti predsednik Aleksandar Vučić i njegova porodica, ali da iza toga i nakon toga ne stoje nikakve posledice i konsekvence se ne dešavaju.

Mislim da u narednom periodu, opet je ovo sugestija i nešto što je iz prve ruke od građana došlo, na toj svesti funkcionisanje i korišćenje interneta moramo svi zajedno da radimo. Želim da shvatite kao najdobronamerniju sugestiju. Razumem ja i vaše nadležnosti, razumem ja sve, ali negde u tom lancu neko ko isporučuje taj internet koji je najodgovorniji, ja sam se uhvatio samo interneta jer je to nešto što je budućnost, što je sadašnjost, ali neka budućnost bliska, jako je bitno za generacije koje dolaze. Svi znate, verujem da imate i decu ili unuke, oni već od šeste godine su osposobljeni za sve računarske operacije. Moramo voditi računa o njima u najranijim danima.

Neću se vraćati na priču o RTS. Mislim da ste to dobro objasnili. Ovo u vezi sa 5G mrežom. Verujte, mislim da ste tu mogli bolje da odreagujete, ako ništa drugo u narednom periodu, zamolio bih vas samo što se tiče objašnjavanja i edukacije ljudi, samo da objasnite da nije to što neki propali političari, opozicioni političari danas pokušavaju da pridobiju jeftine političke poene na taj način što prete tom 5G mrežom ljudima u Srbiji. Kažu – eto to Vlada Aleksandra Vučića na taj način hoće da vas otruje. To je samo neka najdobronamernija sugestija. Znate i sami da postoji dobar deo ljudi u našoj zemlji kome je to nepoznanica, pa i meni je u nekom delu bila, ali računam da ćete imati osećaj i za to.

Što se tiče Komisije za hartije od vrednosti mislim da ste bili jako temeljni u svom izlaganju. Drago mi je što ste na taj način pristupili, drago mi je što ste u svom izlaganju pokazali da situacija u našoj zemlji je više nego dobra. Vaše odgovore sam pomno pratio, kao i odgovore gospodina Kovačevića. Nigde nisam došao u situaciju da primetim da imamo neki problem, da se na nešto žalimo, što je u situaciji kada se ceo svet suočava sa korona krizom, kada u nekim zemljama koje su mnogo jače od nas ekonomski, koje nisu imale probleme kakve smo mi imali u prošlosti, odnosno do 2012. godine kada nas je grupa političara okupljen u režim DS, a predvođen Draganom Đilasom doveo u poziciju na rub prošlosti, mi danas ne otpuštamo ljude, naše Hartije od vrednosti sada imaju totalno nekakav drugi oblik. Današnja situacija je nemerljivo bolja u odnosu na prethodni period, do neke 2012. godine.

Pomenuli ste jednu jako bitnu stvar – digitalna imovina, kripto valute. Isto je to nepoznanica jako velika u našem društvu. Vi ste pomenuli da ćete inicirati još neke zakone koji će to bliže definisati i pomoći.

U prethodnom izlaganju, kada je ministar Siniša Mali bio ovde, ja sam insistirao na tome da taj deo dovedemo do savršenstva. Zašto? Vi sami znate da postoje razne valute, bitkoin, eterium, da ne nabrajamo. Tu se otvara mogućnost za bilo kakve zloupotrebe tih valuta, sami znate na koji način, ali šta ćemo raditi u situaciji kada na primer jedan političar u našoj zemlji ima 619 miliona evra prihoda, bitkoin danas vredi negde oko 30 hiljada dolara, vredeo je pre neku nedelju 50 hiljada dolara, šta ćemo raditi onda kada njegova vrednost padne na sedam hiljada dolara, koliko bitkoina taj političar može da kupi i da li ćemo ovim zakonom definisati da ćemo kontrolisati funkcionisanje transfere novca, kupovinu i šta sve može da se radi sa tim bitkoinom?

Dakle, da prevedemo za obične građane koji gledaju ovaj prenos, kojima ovo možda nije ni jasno, da se postavimo iz ugla običnog čoveka koji ne vlada ovim, defakto to znači da neko može na brzinu da se obogati smanjenjem prvo bitkoina, pa onda rastom njegove cene, prodajom i da na taj način bude u ogromnoj prednosti za razne mahinacije i razne vrste trgovina.

Vidim da klimate glavom, slažete se, znate o čemu govorim.

Ovo vam sve pričam iz prostog razloga što ljudi koji danas po svaku cenu žele da se vrate na vlast ne žale više ni jednog jedinog dinara u toj prljavoj kampanji. Ovo sve postavljam kao pitanje na vreme ne bi li se svi mi u ovoj zemlji osećali još bezbednije i još sigurnije, jer sami znate zašto se sve već zloupotrebljavao taj bitkoin u okruženju, a bogami i u svetu.

Drago mi je što ste izneli podatke, sa time završavam kako bi ostavio vremena i gospodinu Atlagiću da i on diskutuje, drago mi je što je sveukupan utisak, sa koje god strane dolazio, da je Srbija danas drugačija zemlja, bolja, lepša, efektivnija za strane investicije, privlačenja. To govori podatak da smo u ovoj godini pored sve krize imali više od 2,3 milijarde direktnih stranih investicija. To samo pokazuje da smo na dobrom putu. To je politika koju sprovodi, na kojoj insistira predsednik Aleksandar Vučić, a koju i dalje sprovodi i prati Vlada Srbije, ali i parlament.

Nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da još na ovaj način konstruktivno diskutujemo, da se ovako razumemo, jer sve ovo što mi radimo sa ove strane, ako ćemo to tako gledati, kao narodni poslanici, i sve što vi radite kao predstavnici institucija jeste samo u interesu i jedinom interesu građana Srbije, naše dece i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, složiću se sa prethodnim kolegama govornicima koji su istakli da danas kada govorimo o izboru sudija ne možemo samo da posmatramo tu temu usko kao kadrovsko rešenje već moramo da pitanje sudstva sagledamo iz više uglova i da razgovaramo na tu temu sa svakog aspekta našeg života.

Iako je ovo moj prvi mandat u proteklih nekoliko meseci svaku priliku sam koristio da govorim o tome šta u našem sudstvu, u pravosuđu, u delu tužilaštva je dobro ili nije dobro i šta je ono što smeta, pre svega, građanima naše zemlje koji su glasali za nas i koje mi ovde predstavljamo.

Sve ono što se dešavalo, i mislim da su i mnogi drugi ljudi iz vaše struke i profesije govorili, negde kao koren problema vide onu reformu pravosuđa iz 2009. godine, vi me ispravite ako grešim, kada je u dva dana više od 1.000 ljudi ostalo bez posla bez nekog valjanog obrazloženja, opravdanja, pa su onda neke od tih ljudi opet vraćali na radna mesta i negde koren problema, kažu, da potiče od tada.

Ako uzmemo u obzir da je Demokratska stranka sve u državi u tom periodu posmatrala kao svoje privatno vlasništvo, da li se radi o opštini, gradu, republici, da li se radi o budžetu pokrajine ili se radi o budžetu grada Beograda, nameće se pitanje i da li je istina ono što su neki njihovi bivši funkcioneri govorili da su o sudijama odlučivali i za njih lobirali na svojim stranačkim organima u okviru opštinskih odbora DS. To nasleđe koje se ima u pojedinim segmentima može se videti i danas.

Kada govorimo o pravosuđu ne možemo da se ne osvrnemo na to da se dešavaju situacije u kojima neke stavi za koje očekujemo da će dobiti sudski epilog ipak se ne dese.

Sve što se dešavalo u proteklom periodu, a tiče se i monstruoznih i pretnji i kampanja i poziva na ubistvo i silovanje, kako premijerke Ane Brnabić ili ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, nigde nije dobilo neki sudski epilog ili se bilo ko oglasio ko bi morao da zaštiti prava građana. Da posmatramo samo ta dva čoveka, Anu Brnabić, premijerku, i Aleksandra Vučića kao dva građanina Srbije niko se do sada nije našao da zaštiti njihova prava.

Moram da se osvrnem na stvari koje se dešavaju unazad, intenzivno nekoliko nedelja, gde na društvenim mrežama se ljudi utrkuju ko će na monstruozniji način izabrati čin kako oduzeti život Aleksandru Vučiću ili njegovom sinu Danilu Vučiću ili nekom drugom članu njihove porode. I dalje se niko na to ne obazire, niko ne reaguje. Iako mi vi kažete da to nije vaša nadležnost ili da to ne može neko da reši ili kako god to ide ajte onda da nađemo neko univerzalno rešenje, neki predlog da se te stvari menjaju kako bi se svi građani u našoj zemlji sačuvali od takvih vidova pretnji, nasilja, ugrožavanja života.

Iz ove sale i sa ovog mesta diskutovao sam zajedno sa svojim kolegama o činjenici koja se pojavila u našim medijima koja je preneta iz Mađarske gde se opet niko nije obazirao, a činjenica je da je plaćeni ubica za koga se više i ne zna koliko ljudi je ubio i koliko procesa se vodi protiv njega izjavi da je čak u dve kriminalne grupe dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. Danima se niko na to nije obazirao, danima o tome niko nije govori, danima o tome niko nije pričao i tek nakon mog postavljenog pitanja sa ovog mesta, koje imam pravo kao narodni poslanik, ja sam dobio dva štura odgovora Tužilaštva u koje želim da poverujem kao, pre svega, građanin Srbije da će se nešto uraditi na tom planu, po tom pitanju. Odgovor glasi – u vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje koje je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodne skupštine 8. decembra obaveštavam vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja određenih informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.

Verujem da postoji tajnovitost u procesu, verujem da neke druge informacije i ne možemo dobiti kao odgovor, ali ja se samo nadam da ćemo u narednom periodu bez insistiranja ili mene kao poslanika ili bilo kog drugog poslanika dobiti konkretne podatke šta se u tom slučaju dešava i šta se u tom slučaju radi.

Ono što mene zabrinjava kao neko ko pripada Srpskoj naprednoj stranci i funkcioner je Srpske napredne stranke, ako posmatramo poslanički mandat kao funkciju, jeste činjenica da smo mi kao glineni golubovi, i o tome moje kolege pričaju iz sednice u sednicu.

Dakle, u ovoj sali, ljude koje vidite i koji sede iza mene ili oko mene, ili sa moje leve strane, ne možete naći jednog poslanika koji nije bio žrtva nekog vida nasilja. Dakle, nije nasilje samo fizičko nasilje, već i psihičko nasilje, upućivanje pretnji putem društvenih mreža, na ulici ili kako god.

Ne znam koji ste put u sali, ali verujem da ste u ovom mandatu prvi put, i evo, kada prelazim pogledom po ovoj sali ne mogu da nađem jednog kolegu koji to nije pretrpeo, ali niko koji im je te pretnje uputio nije za to sankcionisan.

Postavlja se nekako pravilo u našem društvu da ako ste protiv Srpske napredne stranke, protiv Aleksandra Vučića, ste vi zaštićeni, a svi koji podržavaju politiku Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića su legitimna meta.

Moramo se složiti da to nije normalno. Ne tražim ja posebnu pravdu za bilo koga od nas, samo tražim jednakost za sve nas i tražim da se bilo kome od nas, da li on pripadao poziciji ili opoziciji neugrožavaju osnovna ljudska prava, pravo na život.

Kada govorimo o ovome, i zašto pričamo o dvostrukim aršinima, ja sam, takođe, sa ovog mesta više puta diskutovao o aferama koje su potresle grad Beograd. Ja sam gradski odbornik, šef odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada tema afera u Beogradu mi je jako poznata svaka, od pronevere sredstava, duga od 1,2 milijarde evra koju nam je ostavio Dragan Đilas iza sebe, do afera o kojima smo pričali i glasno govorili i koje ni posle tri, četiri ili posle pet godina nisu dobile sudski epilog.

Sa ovog mesta sam govorio i o aferi podzemnih kontejnera, gde je pronevereno šest miliona evra, za koju niko nikada nije odgovarao, postojali su neki sudski procesi, to se sve razvlačilo, od 2016. 2017. godine, na tome se zaćutalo. Kojom metodom mi dođemo do toga da nakon tri godine i dalje nemamo neko rešenje i nemamo situaciju da odgovorni za to snose posledice i konsekvence. Nije to jedina afera u kojoj je proneveren toliki novac. U rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra, takođe je pronevereno šest miliona evra, svi mediji su o tome pisali, čak su ljudi bili uhapšeni, poveo se proces, međutim, evo, danas je 2021. godina, i dalje nema sudskog epiloga.

Kada nas građani sa pravom pitaju, sve ste u pravu. Nisu ti novci tako mogli da ispare. Imate i čak i reviziju DRI koja pokazuje da su jasno kršene procedure, da je jasno proneveren novac. Građani kada pitaju zašto neko nije uhapšen, jako je teško dati razuman odgovor i dati pravi odgovor, obrazloženje zašto je to tako.

Apsolutno se slažem da je sudstvo nezavisno i ne želim da bilo ko ovo protumači kao pritisak na sudstvo, ali ako smo već ovde u parlamentu i diskutujemo o ovako jako važnim temama, moramo da prenesemo i ono što građani pitaju, jer mi, pre svega, ovde predstavljamo njih.

U prilog ovome što govorim pokazuju i činjenice da su 2017. godine, čini mi se, tokom jednog od protesta Pokreta Dveri Boška Obradovića ispred Televizije Pink besomučno napadnute i prebijene dve novinarke, Gordana Uzelac i Mara Dragović. Čovek koji je uhapšen na raznorazne načine je pokušao da sebe sačuva, da se izvadi iz tog procesa. Evo, i dan danas, ako sam ja pogrešio, voleo bih da me neko ispravi, da li je neko osuđen za to prebijanje te dve novinarke? Nažalost, nije i pitam se kada će biti i na koliku kaznu?

Tokom protesta jednog dela opozicije i incidenata koje su izazivali napadom na i policiju i svako ko se nalazio iz njihovog ugla sa suprotne strane, hapšeni su mnogi ljudi, ali, evo, ni do dana današnjeg nismo dobili nijednu informaciju ko je i na koju kaznu zatvorsku osuđen, ako je zatvorska u pitanju, a ako je prekršajna, na koliko je to novca.

Moramo da postavimo stvari tako da ljudi koji danas predstavljaju opoziciju u Srbiji nemaju taj osećaj da su bogom dani i da mogu sve i da ni za šta ne snose bilo kakve konsekvence.

Nedaleko odavde rušili su gradilište na Trgu, tukli se sa saobraćajnim znacima, napadali radnike gradskog preduzeća, iživljavali se nad njima, imenom, prezimenom, fotografisali, ponosili se time i niko bukvalno od njih nije sankcionisan.

U julu mesecu ispred ovog doma dešavale su se katastrofalne stvari i tu moramo pre svega kao društvo, kao državne institucije, pre svega, da vodimo računa o tome kako se neko delo definiše i koja je težina tog dela.

Ovde ispred ovog doma je fizički povređeno više od 120 policajaca, što lakše, što teže. Jednom policajcu su polomljene obe noge. Ti policajci su napadani kamenicama koje su težile i više od pet kilograma.

Ako mi kažete da huligan baci kamenicu na čoveka koja teži više od pet kilograma, to definišete kao bunt ili kao nekakav protest ili remećenje javnog reda i mira, ja ne mogu sa vama nikako da se složim, jer kada nekog gađate sa takvom kamenicom, jedino što pokušavate jeste da mu oduzmete život i ako to nije pokušaj ubistva, ja ne znam šta je?

Eto, prošlo je toliko meseci i dalje ne znam šta se desilo sa tim i dalje ne znam kakav je konačan sud i šta se dešava u procesima koji su se vodili i da li su se vodili protiv ljudi koji su to radili.

Takođe, u više navrata smo govorili o narušenim pravima dece jednog čoveka koji je voljom građana legitimno izabran za predsednika naše zemlje. Zanima me šta se dešava sa narušenim pravima deteta Aleksandra Vučića, Danila Vučića, da pođemo od toga, koga uhode, prate, špijuniraju, zloupotrebljavaju, slikaju i satanizuju ga iz dana u dan. Hajde samo što to rade po društvenim mrežama, to je stvar nekog čoveka, mada je i to apsolutno nedopustivo, ali kada sliku Danila Vučića na medijima koji su pod direktnim uticajem Dragana Đilasa stavite i osuđene kriminalce i ljude koji su po liku i delu prepoznati samo po zlodelima nekim iz kriminalnog miljea, šta se tu dešava? Da li neko oseća potrebu da tada reaguje i da zaštiti njegovo pravo? Te stvari su jako ozbiljne i što više se pravimo da ih ne vidimo, stvara se sve veći problem.

Ovih dana, to jest juče, čini mi se, ili prekjuče pročitao sam vest da je novinarka Olivera Jovićević iz protesta povukla tužbu protiv Sergeja Trifunovića, koji je na svojim društvenim mrežama, zajedno sa svojim sledbenicima, izneo gnusne optužbe koje je teško i ponoviti, ali citiraću da ta žena, ne znam, samo radi za nekakve pare ili kako god, aludirajući direktno, pričajući o nekakvoj prostituciji.

Nakon 15 meseci ništa se nije desilo povodom tog pitanja. Nije počet ni proces. Obrazlagano je da nisu uspeli da mu nađu adresu, da nisu uspeli da mu uruče tužbu, a on je na svojim društvenim mrežama prikazao tu tužbu i nastavio da je vređa i omalovažava na taj način.

Pre nekoliko godina smo imali čitavo utrkivanje tog dela opozicije ko će više da izvređa premijerku Anu Brnabić, otvoreno pozivali na silovanje premijerke Ane Brnabić. Šta se desilo sa tim? Imenom i prezimenom, to je radio Željko Veselinović, potrčko Dragana Đilasa, koji iza sebe ima takve afere koje više liče na cirkus Montija Pajtona, nego na nešto ozbiljnije. Čovek je od svog tasta kupio pokvareni auto da bi pare ostale u kući. Da, da, parama sindikata. Izmislio je da im je potreban auto, a onda je pokvaren auto kupio od svog tasta. Takav čovek je otvoreno pozivao na silovanje premijerke Ane Brnabić. Da li je sankcionisan? Da li je snosio nekakvu posledicu?

Proteklih nekoliko dana našu zemlju potresa jako bolna i jako ružna tema, jedna stvar koja je nedopustiva i teško pojmljiva zdravom razumu. Radi se o silovanju glumice i svega što se dešavalo u toj školici glume ili kako se već zove. Nažalost, imamo deo ljudi koji u našoj zemlji, sva sreća, manjina su, ali koji od definitivno žrtvi prave krivce i pitaju se zašto to nije ranije prijavljeno, šta je tu bilo, zašto je ta devojka nastavila da ide i šta se tu dešavalo. Takve monstruozne teze samo opravdavaju postupke još većeg monstruma koji je to učinio.

Moramo svi da shvatimo jednu stvar. Dokle god mi tolerišemo u našem društvu ponašanje ljudi koji danas ili sutra pretenduju da vode i Beograd i Srbiju, dokle god njihove pozive na silovanje i ubistva guramo pod tepih i pravimo se da ne vidimo, a sudstvo, tužilaštvo ili bilo ko ne reaguje na to, nemojte se čuditi što onda neki ljudi u našoj zemlji imaju tu svest i pitaju se – pa, šta ja onda da ja očekujem, koja su onda moja prava?

Nije ovo više pitanje ni politike, ni različitih političkih stranaka. Nije više pitanje ni pozicije i opozicije, ni to da li ćemo nastaviti mi kao SNS u narednom periodu da budemo na vlasti na nivou Republike ili da li će Aleksandar Vučić biti predsednik, već je ovo sada pitanje društva i zemlje koju ostavljamo generacijama koje dolaze.

Sa time ću završiti, moj jedan od prethodnih govornika je govorio o tome, znate, ako je neophodno da vam neki mediji ili da vam neko od nas poslanika ukaže na aferu gde je grad Beograd i Dragan Đilas direktno uplatio za konsultantske usluge više od dva miliona evra firmi koja se bavi izgradnjom brodova, prodajom rezervnih delova, a da nema nikakve veze sa građevinskom industrijom. Pa zar mi to treba da kažemo i da mi na to sugerišemo, a da niko od nadležnih institucija na to ne reaguje? I onda nam još sud zabrani da o tome govorimo.

Takve stvari nisu dobre i takve stvari samo otežavaju sve ono što mi kao društvo želimo, a to je da od naše Srbije stvorimo još lepše i još bolje mesto za život i naše dece i generacija koje dolaze.

Ja sam uveren, sa time završavam, da će ove sudije koje danas budemo izabrali obavljati dobro svoj posao, ali teme o kojima smo mi svi govorili ovde i o kojima će govoriti kolege koji će posle mene diskutovati, pokazuju nam da sprega svih grana u našoj državi mora biti jača u interesu naše države i u interesu građana, jer je država tu da vodi računa o svakom čoveku u našoj zemlji ma gde god on živeo. Sa time završavam.

Hvala vam. Nadam se da ćemo u narednom periodu imati manje potrebe za ovakvim diskusijama i manje potrebe da se prisećamo svih ovih stvari gde je moralo mnogo bolje da se odreaguje, jer to naša zemlja zaslužuje, to naša deca i naše generacije koje dolaze zaslužuju. Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nije lako diskutovati nakon ovako sjajne i argumentovane diskusije koju je imao gospodin Martinović, ali pokušaću da o ovoj temi i ovim sporazumima nastavim u istom maniru, istom duhu, kako bi, pre svega, građani Srbije koji posmatraju ovaj prenos, videli da i ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu imaju jedini cilj, a to je bolje sutra svih građana Srbije.

Što se tiče Sporazuma između Srbije i Ruske Federacije protiv terorizma, svaki sporazum koji potpiše naša zemlja je dobar i svaki sporazum koji potpisujemo može doneti samo dobro našoj zemlji, a posebno kada govorimo o tako osetljivoj temi kao što je terorizam.

Terorizam je pošast od koje niko nije siguran. To je tema kojoj svaka zemlja mora maksimalno ozbiljno da pristupi i tema o kojoj svako mora da vodi računa ako se odgovorno bavi ovim poslom. Smatram da je velika čast i privilegija što Srbija ima priliku da takav jedan sporazum potpiše sa jednom od najmoćnijih zemalja na svetu i ne samo kada govorimo o iskustvu koje Ruska Federacija ima, već i o sredstvima kojima oni raspolažu, kao i metodologijom, kao i tehnologijom koju koriste u sprečavanju terorističkih napada i u borbi protiv terorizma.

Ono što je za nas jako bitno jeste činjenica da na ovaj način pokazujemo da sve što je dobro za našu zemlju nije nam bitno odakle dolazi, da li je to Rusija, Kina, Amerika, Evropska unija, apsolutno je manje bitno.

Ono što za nas predstavlja problem koji se dešava unutar naše zemlje jeste definicija terorizma i šta je to terorizam. Ne tako davno u julu mesecu ispred Doma Narodne skupštine u kojoj se danas nalazimo imali smo proteste, koji su počeli kao nekakav bunt, ne znam, zbog nekakvih mera koje su, iste takve mere, bile u celoj Evropi, a pretvorile su se u linčovanje i napade na policajce koji su samo pokušavali da održe red.

Nakon tih protesta više od 120 policajaca je povređeno. Jednom policajcu su polomljene obe noge. Tih dana smo imali hiljade slika i snimaka gde neka grupa huligana sa kamenicama koje su težile i od tri do pet kilograma pokušava da povredi ili skloni sa ovog ulaza nekog policajca. Ako nekog napadnete takvom kamenicom kako to drugačije tumačiti nego pokušaj ubistva? Da li je pokušaj ubistva policajca koji obavlja samo svoj posao terorizam?

Da li je terorizam kada smo nešto pre toga imali proteste ispred Predsedništva, kada je bivši poslanik, malo pre je ovde pomenuto njegovo ime, Boško Obradović, komandovao čoveku – šta ima veze, ulazi u taj kamion i gazi ovo? Da li je terorizam i to kada pozovete da se kamionom zgazi policajac ili više policajaca koji pokušavaju da održe red?

Da li je terorizam i kada se poziva na ubistvo predsednika, legitimnog predsednika, legitimno izabranog predsednika Srbije i kada se danima o tome ćuti od strane onih čiji sledbenici na to pozivaju?

Da li je terorizam i kada se poziva na rušenje svih institucija, nasilno preuzimanje vlasti, dovođenje nekakvih eksperata koji će sve po kratkom postupku da reše?

Da li je terorizam to kada se za nas narodne poslanike, koji predstavljamo SNS, markiraju, obeležavaju bandere sa kojih ćemo visiti i već traži mesto gde će se napraviti koncentracioni logor za sve nas?

Sve ovo govorim iz prostog razloga što smo u julu mesecu od strane nekih ljudi obaveštavani kako je to miran protest, kako se određena grupa ljudi, nezadovoljnih politikom Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, bori za nekakva svoja prava koja su im ničim ugrožena. Tada su to bili mirni demonstranti.

Međutim, kada se dese protesti u Americi, brže bolje svi ti ljudi poviču da je to terorizam, da je to strašan potez nekakvih terorističkih organizacija i utrkuju se ko će pre to da osudi. Zbog svih nas ovde u Srbiji je neophodno samo da pokušamo da ustanovimo jednake kriterijume i da to što se desilo u Americi, ako ćemo to zvati terorizmom, onda i sve ono što se dešavalo u julu mesecu moramo nazivati istim tim imenom.

Ono što, takođe, želim da naglasim, žao mi je što nekako sve što radimo u interesu građana Srbije i sve što samo pokazuje koliko je politika i Vlade Srbije, ali i predsednika Aleksandra Vučića usmerena ka interesu građana, uvek dođe nekako pod lupu posmatranja ne bi li se našla nekakva zadnja namera. Tako sada i ovaj Sporazum ne valja zato što se potpisuje sa Rusijom.

Ja samo pitam – šta je tu loše i gde tu Srbija gubi bilo šta ako od jedne takve sile možemo dobiti bilo kakvu podršku i pomoć u rešavanju ovako velikog problema i pitanja od koga strepi ceo svet?

Neko je od prethodnih govornika u svom govoru upotrebio termin – Srbija je dobila vakcine. Nije Srbija dobila vakcine. Nemojte ljudi da iz ovog Doma građani, koji slušaju ovaj prenos, dobijaju pogrešne informacije od ljudi za koje su glasali i koji ih predstavljaju ovde. Srbija se za svaku vakcinu sama izborila. U trci velikih sila, kako bi predsednik Aleksandar Vučić rekao, gde su svi pokušali da ugrabe svako mesto i svaki čamac za sebe, a da mi, male zemlje, ostanemo na Titaniku koji tone, Srbija ništa nije dobila, Srbija se sama izborila odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da svojim građanima omogući da ovu pošast što pre proboli da iz ovog izađemo sa što manje žrtava.

Zato je jako bitno da sa ovog mesta upotrebljavamo prave termine, kako bi građani znali da mi nismo to dobili zato što je nekom Srbija interes, zato što neko želi Srbiju na taj način da potkupi. Sve to što smo radili, sarađivali i te vakcine koje danas imamo sve je to plod dobre saradnje, međusobnog uvažavanja, poštovanja, ali i korektnog, odgovornog i poštenog odnosa prema svim zemljama, kako u EU, tako i prema Kini, Rusiji ili nekim drugim zemljama.

Morao sam na to da se osvrnem, jer samo danas je stiglo 10.000 vakcina u našu zemlju, i to su brojke koje neke druge zemlje, razvijenije, jače od nas, ne mogu da zamisle.

Što se tiče terorizma i ovog sporazuma, završiću, žao mi je što gospodin Vulin nije u sali, ali i od gospodina Vulina sam dobio odgovor na moje pitanje koje se ticalo pretnji koje su upućene tj. informacija koju je Čaba Der izneo mađarskim istražnim organima, gde je rekao da je od dve mafijaške organizacije dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. U tom periodu kada se ta informacija pojavila niko od velikih boraca za prava ljudi, nevladinih organizacija nije uzeo za ozbiljno, šta više njihovi pojedini mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, su se trudili da diskredituju tu celu priču, da je degradiraju.

Želeo sam da se gospodinu Aleksandru Vulinu zahvalim na brzom odgovoru i na tome što naše Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzima određene korake u komunikaciji, raspituje, traži informacije, jer na taj način pokazujemo odgovornost, ali i snagu naše zemlje, pokazujemo da i svaki građanin, pa makar to bio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ima prava na život, ima pravo kao i svi ostali ljudi u našoj zemlji i niko nema pravo da mu ugrozi život i njegove porodice samo zato što misli drugačije nego oni što samo bolesno žele da se vrate na vlast.

Nadam se da ćemo u narednom periodu imati još ovakvih sporazuma, da ćemo svi zajedno i kao Vlada Republike Srbije i mi kao narodni poslanici, kao najviše telo, kao Skupština Srbije biti u prilici da našim građanima obezbedimo bolje sutra, bolji život za svu našu decu, za generacije koje dolaze, jer je to politika i predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Hvala i živela Srbija.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su prethodni govornici jako dobro svi diskutovali o ovom predlogu kodeksa koji se danas nalazi pred nama. Posebno bih se osvrnuo na diskusiju mojih kolega gospodina Martinovića i gospodina Milenka Jovanova, koji su temeljno do detalja objasnili šta ovaj kodeks predstavlja, šta ovaj kodeks znači i zbog čega neke stvari danas rešavamo, iako oni koji ovaj kodeks kritikuju, kada su bili u prilici da reše, nisu rešili, niti su usvojili.

Međutim, ono što meni posebno privlači pažnju jeste činjenica da ovaj kodeks ćemo usvojiti mi, ali opet ljudi koji izazivaju mržnju u našoj zemlji, koji podstiču i pretnje i pozive na ubistva i predsednika Aleksandra Vučića, njegove porodice, evo, čuli smo i kolegu poslanika Srbislava Filipovića, svako od nas je prošao kroz tog njihovog toplog zeca. Ali, oni će opet biti izuzeti iz bilo kakvog pravila ponašanja i opet ćemo biti u situaciji da je ljudima koji danas predstavljaju jedan deo opozicije apsolutno sve dozvoljeno, a da nama čak nije dozvoljeno i da kažemo i ponovimo one pretnje koje smo dobili ili sugerišemo na sve ono što svakodnevno proživljavamo.

Pitanje koje se takođe postavlja i nameće jeste da li je ovaj kodeks dovoljan da promeni svest u pojedincima i da li ćemo sa ovim kodeksom uspeti da dođemo u situaciju da nam se nikad više ne ponovi da jedan poslanik nasrne na drugog poslanika samo zato što pripada drugoj političkoj stranci, opciji? I, da li ćemo doći u tu svest da se, evo, ovde, pa nekih desetak metara od mene, napadne ministar, da se za revere hvataju ljudi samo zato što se to ne sviđa Bošku Obradoviću, a po komandi Dragana Đilasa?

Ovaj Kodeks je jako dobar i slažem se da je on samo temelj nekih narednih odluka i ponašanja narodnih poslanika u nekom narednom periodu, ali za dve godine ćemo imati parlamentarne izbore ponovo. Ako se taj deo opozicije osmeli da izađe na izbore i nekim čudom pređu cenzus, postavlja se pitanje kakvo će oni ponašanje ovde sprovoditi i da li će odredbe koje su predviđene ovim Kodeksom biti dovoljne da u parlamentu imamo normalnu diskusiju ili će oni opet pokušati da od ovog parlamenta naprave cirkus?

Iako sam prvi put narodni poslanik, pratio sam svako zasedanje i pratio sam ponašanje određenih poslanika koji su predstavljali taj Savez za Srbiju. Njima je jedini cilj i zadatak bio, po komandi Dragana Đilasa, da ovaj dom što više unize i da ga degradiraju na svaki mogući način. Ako jedan poslanik dozvoli sebi, ne znam iz koje pameti, da svira gitaru ovde, drugi da unosi kamen i da ne znam time šta pokušava da predstavi, onda da pištaljkom ovde provocira svakog.

Nameće se pitanje šta je novo što mogu da izmisle i šta će sledeće ponuditi ako i kojim slučajem i pređu cenzus za dve godine.

Mislim da pored ovog kodeksa mora da se radi na još nekim stvarima, a to je svest u ljudima koji danas pokušavaju da se dočepaju vlasti i da dođu na vlast bez podrške građana Srbije.

Smatram da, pre svega, moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu do sada ni jednom nisu bilo šta drugo uradili od onoga kroz šta svakodnevno prolazimo mi kao ljudi koji predstavljamo SNS.

Niste čuli nijednog mog kolegu da je uputio otvorenu pretnju ili pozvao na ubistvo bilo koga od naših političkih neistomišljenika, a mi smo svaki dan izloženi tome. I to im nije dovoljno, već kada iz ovog plenuma, iz ove sale pomenemo kroz šta prolazimo o nama se prave emisije, danima i nedeljama se satanizujemo, provlačimo kroz najgore blato, samo zato što smo postavili pitanje da li je to normalno i zapitali se, zatražili od nadležnih institucija da li će reagovati.

Mislim da su prethodne kolege dotakli se svega onoga što zanima i građane kada nas pitaju – a zašto je to nekome dozvoljeno, a vama nije dozvoljeno ni da pitate samo.

Mislim da će ovaj Kodeks unaprediti i dijalog i funkcionisanje samog parlamenta, ali kao što i znate, poštovani poslanici i dragi građani Srbije, za dijalog je uvek potrebno dvoje. Pričao sam već o tome, diskutovao. I kada je organizovan dijalog na FPN, predstavnici SNS su se odazvali svakom tom sastanku.

Ali u nedostatku argumenata, rezultata ili bilo kakve ideje, a sa ciljem da samo nekako pobegnu u taj bojkot i sakriju se od izbora, ti ljudi koji danas pozivaju na nekakav dijalog, oni su pobegli od tog dijaloga, sakrili se i to im je bio izgovor da bojkotuju izbore.

Time ću završiti, jer verujem da ima još kolega poslanika koji žele da iskoriste vreme naše PG, ovakav Kodeks i ovakvo ponašanje i potrošeno vreme koje će biti sigurno do kraja istrošeno naše poslaničke grupe, samo pokazuje koliko je nama stalo da unapređujemo rad parlamenta i da unapređujemo opšti dijalog. Niko iz SNS nikada nije pobegao ni od jednog pitanja novinara, niti je ikada pobegao od bilo kakve vrste dijaloga. Za razliku od ljudi koji su upropastili našu zemlju, iza SNS i politike Aleksandra Vučića stoje konkretni rezultati, data, ali pre svega ispunjena obećanja.

Zato sam ponosan i zato ću sa velikim zadovoljstvom podržati ovaj Kodeks, jer je ovaj Kodeks u skladu sa svim vrednostima koje mi zastupamo, ali je pre svega u interesu građana naše zemlje, jer će najbolje moći da ocene rad parlamenta i narodnih poslanika, kao i stranaka, kada u otvorenom dijalogu, uz dužno poštovanje, što nama svakako odgovara više nego njima, iznosimo argumente i diskutujemo o tome ko je šta uradio, a ko ima bilo kakvu drugu viziju Srbije.

Uveren sam da ćemo ovaj kodeks usvojiti, ali isto tako sam i uveren da nakon sledećih izbora ovi ljudi koji danas kritikuju ovaj Kodeks kritikovaće ga i tada, ukoliko se osmele da izađu na izbore i pređu cenzus, jer tada, poštujući ovaj Kodeks, neće moći ni da nam prete, ni da pozivaju na naše ubistvo, ali onda će to njima verovatno biti nedostatak neke demokratije.

Pozvao bih sve poslanike da podrže ovaj Kodeks, a uveren sam i da nas u narednom periodu čekaju odluke od velike važnosti za Srbiju i sve naše građane, jer politika SNS i Aleksandra Vučića uvek će biti interes naših građana na prvom mestu i bolji život za sve nas, za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Pre nego što počnem sa svojim izlaganjem, gospodine Orliću, želim da vam se zahvalim što ste imali uvid za ozbiljnost situacije i odgovora koji smo dobili od Tužilaštva i što ste napomenuli da stvar o kojoj sam ja juče pričao i govorio, nažalost, nije išla uživo u prenos RTS.

Smatram da tako ozbiljne stvari moraju da se čuju, ne samo u ovoj sali, već moraju da čuju i svi građani i da taj trag ostane, jer neke stvari koje se dešavaju u poslednjih nekoliko meseci, a posebno izraženo poslednjih dva meseca ili tri, moraju da dođu do svakog građana Srbije, jer to predstavlja situaciju koju su iskreirali ljudi koji danas po svaku cenu, pa po cenu i ljudskih života žele da se vrate na vlast.

Atmosferu u kojoj se danas nalazimo, gde se gotovo smatra normalnim da na svakodnevnom nivou se preti Aleksandru Vučiću, iskreirali su i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boško Obradović i cela ta klika koja je do juče bila u nekakvom Savezu za Srbiju. Posle toga su se pretvorili, čini mi se, u ujedinjenu opoziciju Srbije, a kako ne mogu da se dogovore oko već imaginarnih fotelja koje dele između sebe, vidim da su se i danas ponovo posvađali, pa tako Vuk Jeremić naslućuje kraj stranke Slobode i pravde Dragana i Đilasa, sad zahteva nekakvo izvinjenje, a čini mi se da je, Demokratsku stranku njegovu, do skoro stranku nazvao i političkim lešom, mislim da je takav termin upotrebljen.

To oslikava, dragi građani, koliko je bolesna njihova želja da se dočepaju vlasti, ali atmosfera koju su iskreirali gde se preti i sinu Aleksandra Vučića, pokazuje samo kolika je bolesna mržnja prema svim ljudima koji ne misle kao oni i koji su uspeli da Srbiju izvuku iz najmračnije ekonomske krize koja nas je zahvatila u periodu dok su oni bili na vlasti.

Što se tiče svih amandmana, i onoga o čemu smo juče diskutovali, finansije su nešto što je najosnovnije, ali finansije jasno pokazuju da nije bilo odgovorne politike Srpske napredne stranke i da nije bilo bolnih reformi koje smo preuzeli pre sedam godina, pitanje je danas kako bi dočekali ovu korona krizu, ali pitanje je i da li bi imali odakle da isplatimo plate i penzije.

Za to su, direktno, odgovorni ljudi koje sam malo pre pomenuo, za to je direktno odgovoran Dragan Đilas, koji je to vreme iskoristio da sebi i svojim firmama obezbedi 619 miliona evra prihoda, da od sebe napravi najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, koji je u politiku uneo 74.000 evra, ženinu kuću i stari auto, a kada je 2016. godine, prijavljivao svoju imovinu samo u nekretninama je prijavio 25 miliona evra.

Ako uzmete u obzir da je plata na njegovim funkcijama koje su bile mnogobrojne u tom periodu i režimu Demokratske stranke bila negde oko 100 hiljada dinara na mesečnom nivou, postavlja se pitanje i svaki građanin u Srbiji se pita – kako i na koji način je mogao da stekne to bogatstvo? Da ne ulazimo u to da smo sada poslednjih nedelja svedoci da i njegov brat ima više od 35 nekretnina koje se procenjuju na pet i po miliona evra, da ne ulazimo u to koliko su se najbliži njihovi saradnici obogatili, i od nekih neuspelih političara, propalih preduzetnika postali sve i svja u našoj zemlji.

Ono na šta moramo da obratimo pažnju, ono o čemu moramo da pričamo kada govorimo o svim ovim stvarima, jeste činjenica da ljudi koji imaju toliko novca, koji imaju toliku moć, kreiraju atmosferu u društvu gde se više niko ni ne zapita, ne začudi ili se osvrne na to kada se po društvenim mrežama ili u pojedinim emisijama sasvim normalno komentariše da Aleksandar Vučić treba da doživi tragičan kraj, da će to sačekati ne samo njega, već njegovu porodicu, njegove roditelje, pa i sina Vukana koji, čini mi se, ima tri i po godine. E, to su stvari protiv kojih moramo da se borimo.

Nema veze da li je to Aleksandar Vučić, takve stvari ne smemo da dozvolimo da postanu normalne i da se upute bilo kom građaninu Srbije. Nije normalno da se takve stvari izgovaraju, upućuju i takve pretnje da doživljavaju ljudi samo zato što ne misle kao najbogatiji ljudi u našoj zemlji.

U skladu sa tim, moram priznati, kao što sam i juče rekao, iznenađen sam, prijatno sam iznenađen brzom reakcijom tužilaštva koje je na moje pitanje koje sam uputio 8. decembra odreagovalo i poslalo odgovor koji želim da čuju svi narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije.

Dakle: „U vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje na koje je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodne skupštine 8. decembra 2020. godine, obaveštavamo vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.“

Poštovani građani Srbije, nije Aleksandar Mirković, Aleksandar Martinović ili bilo ko drugi od mojih kolega, nije izmislio, nije ništa slagao, kada smo iz ove sale apelovali na nadležne institucije da nam daju odgovor da li su ispitali navode Čaba Dera koji je sam priznao mađarskim istražnim organima da je od čak dve mafijaške organizacije dobio ponudu da ubije Aleksandra Vučića. Dakle, niko ove stvari nije izmislio. Danima su pokušavali od toga da naprave neku šalu, da naprave komiku. Dve televizije pod direktnom komandom Dragana Đilasa su na svaki mogući način pokušale da diskredituju pitanje bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića. Postavlja se pitanje zašto su to želeli da urade? I ako ne dobijemo odgovor na pitanje, građani Srbije to znaju.

Ali, sada se postavlja pitanje svima nama kao društvu, ne samo kao narodnim poslanicima – do kada ćemo ćutati na ovakve pojave u našoj zemlji? Do kada ćemo ćutati na to što ljudi smatraju da je normalno da nekome treba oduzeti život samo zato što pripada jednoj ili drugoj političkoj stranci? I vidite, moj odgovor, tj. odgovor koji sam ja dobio, a moje pitanje koje sam postavio, ni jedan od ta dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa nisu preneli. Ni njegov portal nije to preneo, već je iskoristio to za svoju nekakvu tiradu i pokušaj diskreditovanja svakog pitanja bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića.

Evo, sada, sa ovog mesta, drago mi je da smo uživo u prenosu, što će ovo pitanje i odgovor doći do velikog broja građana Srbije, postavljam pitanje i tim medijima – da li ćete preneti na svojim medijima ovo što je tužilaštvo dalo kao svoj odgovor? Da li ćete sada, ako ne verujete nama, poverovati nadležnim organima i tužilaštvu koje je ovo prepoznalo kao ozbiljnu pretnju i ozbiljan problem?

Ako neko ima kritike i zamerke na rad tužilaštva, to sam pre svega ja, pa i moje kolege iz poslaničke grupe SNS, zato što smatramo da imaju još mnogo posla da obave kada je u pitanju Dragan Đilas i njegovo enormno bogaćenje. Ali, ovde vidite da iako ih često kritikujem, shvatajući ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i u kojoj se nalazi bezbednost predsednika Aleksandra Vučića kao glavno pitanje, oni reaguju.

Ja se nadam da u narednom periodu više nikada neću biti u prilici da sa ovog mesta ili bilo kog drugog nadležnim institucijama postavljam pitanje da li se bave pretnjama koje stižu na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali se isto tako nadam da nikada neću biti u prilici da postavljam pitanje da li će se neko okrenuti i osvrnuti na pretnje koje dobija bilo ko od građana Srbije samo zato što radi, misli ili politički deluje suprotno od onoga što samoproklamovana elita ili najbogatiji ljudi u Srbiji smatraju normalnim ili ispravnim.

Ovo pitanje je pitanje svih pitanja. Jer, u Srbiji su prava svima zagarantovana i svi građani su jednaki. Ali, izgleda da jedino ko nije jednak i čija se prava kao građanina nemilosrdno krše iz dana u dan jeste Aleksandar Vučić. Tako nešto je apsolutno nedopustivo i takve stvari u našoj zemlji su nezamislive.

Ako neko misli da će na ovaj način zastrašiti ili Aleksandra Vučića ili nas koji predstavljamo Srpsku naprednu stranku, grdno se varaju. Istina, pravda i borba za bolje sutra naše dece, generacija koje dolaze i za bolje sutra Srbije, nemaju cenu i naš su glavni prioritet.

Zato pozivam sve ljude u našoj zemlji, pre svega ovaj deo opozicije koji pretenduje da dođe na vlast bez podrške građana, da se okrenu argumentima, da se okrenu rezultatima, planu i programu, ako bilo kakav plan i program imaju. Kad kažem – rezultate, nemaju čime da se pohvale, ali makar neka sada svoje nastupe svedu na to da ponude nešto bolje građanima, pa neka građani sami odluče da li su za propast, uništavanje Srbije, što su im oni pružili do 2012. godine, ili su za program napretka, konstantnog poboljšanja životnog standarda i boljih uslova života u Srbiji i kompletnog razvoja naše zemlje, što nudi Srpska napredna stranka. Pa neka na izborima koji će biti za dve godine, neka građani sami odluče kakvu budućnost žele.

Još jednom apelujem na sve da poštuju jedni druge, da uvažavamo jedni druge i da se okrenemo zajedničkom cilju, a to je bolji život naše dece i generacija koje dolaze. A to iz mog ugla, a iz ugla građana koji su na proteklim izborima dali nedvosmislenu podršku SNS, jeste politika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, danas pred nama se nalaze tri zakona koja najbolje oslikavaju politiku kojom ide Srbija, politiku kojom se rukovodi Vlada Srbije i koju je trasirao predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Prvi zakon pokazuje činjenicu da je Srbija ključni faktor stabilnosti u ovom delu Evrope i pokazuje da je Srbija spremna da uvek, svuda i na svakom mestu pruži ruku partnerstva svim zemljama u regionu.

Drugi zakon pokazuje da je Srbiji stalo do zdravlja svih naših građana, ali da isto tako i stalo da se ekonomija naše zemlje što pre oporavi i da što lakše podnese ovu krizu koja je zahvatila ceo svet.

Treći zakon pokazuje da bez obzira i koliko se teškoj situaciji nalazi ceo svet, ili koliko nas je korona kriza poremetila u nekim finansijskim planovima naša zemlja je spremna da ulaže u ono što je budućnost, u ono što je najbitnije, a to su naša deca, naši đaci, naše škole i naš obrazovni sistem,

Što se tiče prvog zakona i ovog sporazuma koji podrazumeva da građani Srbije i Albanije mogu da ulaze samo uz ličnu kartu to je deo o kome su prethodni govornici govorili i predstavlja samo jedan segment „malog Šengena, ideje i vizije koju je predsednik Aleksandar Vučić predstavio i to samo pokazuje koliko je predsednik, Aleksandar Vučić bio u pravu kada je prvi izneo tu ideju i pokušao da zemljama u regionu predstavi koliko je zapravo dobro i korisno da svi zastupamo kao jedan tim i da nastupamo kao jedno tržište.

Neko od prethodnih govornika, takođe je rekao da ukoliko je teško trkati se danas u Evropi i u svetu kada ste mala zemlja ili malo tržište, na sreću zbog odgovorne ekonomske politike kao i političke stabilnosti koju Srbija ima, nama to dobro polazi za rukom.

Gospodin Milićević je malopre izneo podatak da smo ove godine imali oko dve milijarde stranih investicija i to samo pokazuje koliko poverenje strani investitori imaju u našu zemlju.

Ono što je ovde bitno naglasiti jeste da Srbija uvek kada god je bila u prilici, uvek je pružala ruku prijateljstva, ali i ruku pomoći. To ste imali prilike da vidite i tokom ove korone krize kada smo svoju pomoć pružali Bosni i Hercegovini, i to ne samo tamo gde živi srpsko stanovništvo u Republici srpskoj, već i u drugim delovima Bosne i Hercegovine. To ste videli kada smo ponudili respiratore Crnoj Gori, ali i u svakom trenutku te krize videli ste kolika je solidarnost naše zemlje.

Stvari koje su se dešavale u ovom delu Evrope u proteklih 20 godina, je nešto što niko ne želi da se vrati i predstavljaju jedan ružan segment naše istorije. Niko ne očekuje da će se te stvari zaboraviti ili da će se preko njih lako preći.

Ono što moramo svi zajedno da radimo, svi ljudi koji žive u ovom delu Evrope, moramo da se okrenemo budućnosti, moramo da razmišljamo o deci i generacijama koje dolaze. Zato u ovaj „mali Šengen“ mora da bude nešto oko čega ćemo se svi složiti i oko čega ćemo zajedno raditi.

Protok robe kapitala ljudi nešto je što je za nas najbitnije. Ako strani investitori budu sve to posmatrali iz svog gledišta gde će videti da zemlje u regionu sarađuju, posmatraće i nas kao jednu celinu.

Gospodin Vulin je to dobro rekao, čini mi se da Balkan Balkancima, to što je rekao i predsednik, Aleksandar Vučić, konačno sada mi možemo biti u prilici da odlučujemo i da zajedno apliciramo ka svim stranim investitorima kako bi kvalitet života u našim zemljama podigli na viši novo, jer, džaba sve što mi radimo ukoliko građani naše zemlje ili ukoliko mladi odleze.

Mislim da ovaj sporazum je samo jedna u nizu koraka koji će naša zemlja preduzeti, a verujem za sada sa Albanijom i Republikom Severnom Makedonijom, kako bi ovaj projekat što brže zaživeo.

Bilo je mnogo kritičara, ali niko od tih kritičara nije argumentovano obrazložio šta je tu loše i šta je tu sporno. I onda nailazite na jedno sitno politikanstvo koje je već postalo praksa u našoj zemlji gde se kritikuje sve bez da se bilo šta pre toga sagleda ili da se nađe neki razlog ili argument zašto to nije dobro.

Uveren sam da će „mali Šengen“ doneti nove investicije našoj zemlji, da će dodatno ojačati region i da ćemo na taj način uspeti da obezbedimo nova radna mesta za sve ljude u našoj zemlji i da ćemo na taj način postati još konkurentniji.

Juče smo bili u prilici da vidimo da je u sred ove krize došla investicija u Inđiju, 382 miliona evra je vrednost investicije, između 500 i 600 novih radnih mesta. To samo pokazuje koliko poverenje i ljudi koji ne dolaze iz Evrope imaju u Srbiju. Takve investicije su neophodne i od takvih investicija naš ekonomski sistem može da živi i da se unapređuje. Zato sam uveren da će i predstavnici koji nepodržavaju ovu Vladu i koji nepodržavaju vlastm ovaj predlog podržati, jer je on na opšte dobro i na korist svih građana Srbije u bilo kom delu naše zemlje da žive ili bilo gde da se nalaze, rade ili funkcionišu.

Što se tiče zakona koji predstavlja podsticaj za našu ekonomiju, koji predstavlja garantnu šemu za kreditiranje mikro, malih i srednjih preduzeća, mislim da to najbolje oslikava kolika je odgovornost Vlade Srbije, ministra Siniše Malog, ali i odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića.

Pokušao sam juče da se setim svih mera koje je Vlada preuzela na sebe i koje smo preduzeli u ovoj korona krizi. Iskren da budem, nisam uspeo svih da se setim, jer ih je bilo toliko mnogo i to je za pohvalu i ponos svima nama. Dakle, od isplate tri minimalca, pa jedne pomoći penzionerima, evo sada ide i druga jednokratna pomoć kroz neki dan, zatim onaj helikopter investicija od 100 evra svakom građaninu, pa podsticaj sad zaposlene u turizmu, pa podsticaj za zaposlene u zdravstvu. Dakle, možemo da nabrajamo to u nedogled i nikada nećemo imati dovoljno vremena da se pohvalimo kakvi su to rezultati šta smo sve postigli, a rezultat zašto smo u mogućnosti da sve ovo danas radimo i ovako uspešno da se nosimo sa korona virusom jesu teške ekonomske reforme koje smo preduzeli još pre sedam godina, kada je predsednika Aleksandar Vučić povukao nepopularan potez, ali je smogao hrabrosti da povuče te poteze kako bi naša ekonomija preživela.

Moramo se podsetiti da smo tih godina bili na ivici bankrotstva, da je naša ekonomija srozana do tog nivoa da smo se pitali da li ćemo imati za plate i penzije, a danas, pored toga što su plate i penzije sigurne i isplaćuju se iz realnih osnova, mi smo u mogućnosti i da ih povećamo, što ćemo i uraditi od Nove godine.

Svi ovi podaci jasno pokazuju da kada se odgovorno ponašate prema budžetu koji imate, kada se odgovorno ponašate prema novcu svih građana Srbije i kada taj budžet posmatrate kao budžet svoje kuće, onda imate sredstva da raspoređujete na ovaj način i imate novca da unapredite život svakog građanina u Srbiji.

Ova garantna šema pokazuje još jednu stvar, a to je da ljudi koji danas vode Ministarstvo finansija, na čelu sa Sinišom Malim, a sledeći politiku Aleksandra Vučića, imaju razumevanja i sluha da prepoznaju situaciju koja se tiče kreditiranja i ove garantne šeme.

Gospodin Mali je to govorio, država je obezbedila više od dve milijarde evra povoljnih kredita privredi. Do sada je potrošeno, zaključno sa krajem novembra, 1,48 milijardi. Više od 20 hiljada kredita je odobreno. Jedini razlog zašto nisu iskorišćena sva sredstva jeste zato što se naša ekonomija brže oporavila nego što smo vi to očekivali.

Imajući u vidu da ova sredstva nisu do kraja potrošena, a da imamo neizvesnost koja nam nosi proleće, a tiče se korona krize, sasvim je bilo logično da se rok produži za još tih šest meseci.

Svaka čast, gospodine Mali, što ste ove stvari prepoznali. Te stvari i ovi krediti će svakako pomoći mikro, malim i srednjim preduzećima i na ponos je i vama, a i nama koji smo vas birali, što imate toliko sluha za potrebe privrede i za potrebe ljudi koji su negde i najpogođeniji ovom korona krizom.

Smatram da sve ono što preduzima Vlada Srbije samo dokazuje i pokazuje da je interes građana Srbije uvek na prvom mestu SNS.

Možemo o ovim merama pričati jako dugo. Smatram da nije dovoljno vremena, jer u prethodnom periodu samo se ponosili sportskim uspesima, a sada možemo da se ponosimo i ovim ekonomskim prema svim relevantnim stranim faktorima, evropskim ili svetskim institucijama. Srbija je najbrža rastuća ekonomija u Evropi i biće najuspešnija i u narednom periodu.

Svi ovi podaci su za ponos svih nas i nekako građani i dalje ne mogu da poveruju u sve to, jer smo previše godina potrošili propadajući kao zemlja i gledajući samo kako da sastavimo kraj sa krajem što sada svakako nije slučaj.

Ovaj zakon ćemo svakako podržati, kao i sve koji se danas nalaze pred nama, ali nekako građane uvek najviše zanima šta je to oni mogu videti u svom novčaniku, u svom džepu. Smatram da ovakvi zakoni mogu samo da budu motiv više da vi kao Vlada radite još više i još bolje za sve građane Srbije.

Što se tiče trećeg zakona, koji je možda i najveća investicija u budućnost Srbije, on nam pokazuje koliko je Srbija u proteklih nekoliko godina napredovala, koliko se lista prioriteta koju imamo svi kao društvo drastično promenila.

Kada govorimo o školama, kada govorimo o investicijama u našu budućnost, u naše najmlađe, nemoguće je ne osvrnuti se na to kako su nam škole i obrazovni sistem izgledale u periodu do pre nekih sedam ili osam godina.

Ja dolazim iz Beograda. Mnoge kolege dolaze iz mesta koja su unutrašnjost, kako to narod kaže. Kolege dolaze širom Srbije. Oni kažu da imaju problema sa svojim školama, makar su ih imali ranije, ali odgovornom politikom Aleksandra Vučića i Vlade Srbije nema škole u Srbiji u kojoj se nešto nije promenilo ili nije investiralo.

Nažalost, drage moje kolege, često mi kažete - lako je vama u Beogradu, kod vas u Beogradu je sve sređeno, moram vas ispraviti i da vam kažem da nije to baš tako bilo dok SNS nije došla na vlast. Tako smo imali u Leštanima, beogradsko naselje ne toliko daleko odavde, škole koje su bile ovakvog izgleda, koje su kasnije pretvorene u neke montažne barake, koje u XXI veku, u rasponu od 2000. do 2009. godine, su koristile poljski WC.

Dakle, u gradu Beogradu deca u XXI veku su koristila poljski WC i to sve u vreme onih ljudi koji su danas najoštriji kritičari i u vreme čoveka koji će ostati upamćen kao najgori gradonačelnik u istoriji Beograda, Dragana Đilasa, koji je ostavio 1.200.000.000 evra duga gradu, a paralelno sa tim svojim firmama je obezbedio 619.000.000 evra profita.

Ovakvu školu je nasledila SNS i ova škola je bila deo sistema u gradu Beogradu. Danas ta škola, nakon renoviranja i uloženih miliona dinara, izgleda ovako.

To vam samo pokazuje kada hoćete da radite u interesu građana Beograda, kada imate sluha za sve probleme sa kojima se susreću vaši građani, kada prepoznajete šta je prioritet, a prioritet su svakako naša deca, jer oni predstavljaju našu budućnost i sigurnost naše zemlje, onda znate kako da se ponašate, kako da investirate i gde da utrošite pare.

Ove slike mogu da pokazujem u nedogled, ali je mnogo bitno da građani Srbije danas imaju svest da mi više u Srbiji ne pričamo o tome da li će neka škola imati grejanje, da li će deca ići u pristojne toalete, da li će deca ići u poljske toalete ili ćemo strepeti da li će im tabla pasti na glavu. Danas pričamo o tome kako ćemo i u najruralnijim i najzabačenijim delovima naše Srbije gde postoje škole uvesti lokalnu internet mrežu.

Ovim zakonom se predviđa i nabavka 50 hiljada računara kojima će se zameniti oni računari koji su u prosečnoj starosti između sedam i deset godina.

Svedoci smo i sami da se iz dana u dan menja slika u svetu, da moderne tehnologije i internet preuzimaju primat, a naša deca rade na računarima koji su zastareli odavno.

Ovim zakonom se predviđa i nabavka 48 hiljada laptop uređaja. Predviđa se i da svaka škola, svako dete u Srbiji bude osposobljeno za internet komunikaciju i da se na taj način usavršavamo, jer ako sada ne investiramo u moderne tehnologije i ako sada ne investiramo u internet i na taj način na obrazovanje naše dece, budućnost će nam pobeći ispred nosa. Hteli mi to da prihvatimo ili ne, to je sadašnjost, ali to je sve više budućnost.

Juče smo pričali o kriptovalutama, juče smo pričali o digitalnim valutama. Nažalost, u našoj zemlji je to i dalje ogromna nepoznanica, ali svuda u Evropi i svetu to preuzima primat. Tako danas možete kupovati za te čuvene bitkoine i kuće i stanove i automobile, a kod nas je to i dalje nepoznanica. Zato moramo pratiti i ići u korak sa svetom. Zato je ovo prava stvar, što investiramo u našu decu, jer naša deca predstavljaju našu budućnost, jer će ta deca naslediti i našu zemlju, naslediti sve nas i oni će imati ogromnu odgovornost kako u budućnosti naša zemlja treba da izgleda.

Mislim da ljudi nisu dovoljno svesni šta to predstavlja i kakav je to otklon od prošlosti kada za sedam godina, od situacije da moramo da renoviramo škole, kada moramo da pravimo fiskulturne sale, jer su nam deca radila fizičko u učionicama, danas dođemo do tog nivoa i pričamo o tome i diskutujemo, usvajamo zakon kojim ćemo omogućiti đacima onlajn nastavu i internet obrazovanje i školovanje.

Ova korona kriza nam je pokazala koliko taj način školovanja i obrazovanja ima potencijala i sada i na RTS-u, ali isto tako i putem raznih mreža, vidite da možemo doći do svakog đaka gde god on da se nalazi ili gde god on da živi. Na taj način pokazujemo odgovornost i želju da investiramo u ono što je najbitnije, a to su naša deca.

Zato se lista SNS na prethodnim izborima zvala Aleksandar Vučić – Za našu decu. Na ovaj način pokazujemo da su nam naša deca na prvom mestu.

O svim ovim predlozima i zakonima možemo pričati iz različitih uglova, iz različitih aspekata, posmatrati na različite načine ali živo me zanima da li će i ko od predstavnika samoproklamovane neke elite u Srbiji ili tzv. opozicije kritikovati ove zakone i šta će im sada ovde smetati i koju će zamerku naći. U redu je da neke stvari vidimo drugačije, u redu je da se ne slažemo ili da ne mislimo isto, da mislimo isto svi bi bili u jednoj partiji, ali ono što se sada postavlja kao pitanje sa ovog mesta - ko i šta može da kritikuje i zbog čega, ako je svima jasno da su sva tri zakona u opštem interesu građana Srbije?

Mi kao poslanička grupa SNS svakako ćemo glasati za ove predloge zakona. Pozvao bih i predstavnike opozicije koji nisu diskutovali o ovim zakonima, uveren sam da će i oni ovo podržati, jer je u opštem interesu a za sam kraj, završiću rečenicom predsednika Aleksandra Vučića koja možda najbolje oslikava ovu situaciju u kojoj se danas nalazimo i pokazuje ono što je nama svima potrebno i ono na čemu svi zajedno moramo da insistiramo: „Kada zajedno radimo i kada se zajedno borimo, niko ne može da nas pobedi. Živela Srbija.“ Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su prethodni govornici jasno iskazali koliko su bitni ovi predlozi, koliko je Narodna skupština samo u današnjem dana važnih odluka prodiskutovala, prošla kroz njih, sučelili smo mišljenja o svakoj, čuli smo i neke dobre predloge, čuli smo i neke kritike, ali svakako smatram da svaka tačka dnevnog reda koja se nađe pred nama je bitna i najbitnija zbog građana Srbije.

Kada pričamo o kadrovskim rešenjima koja se tiču REM-a, Narodne banke, kada se ti predlozi tiču svega onoga što građani u svom životu svakodnevno komentarišu, ne možemo da se ne osvrnemo na ono što ih svakodnevno okružuje.

Ovde smo pominjali neke medije, posebno kolege iz moje poslaničke grupe, koje su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i, nažalost, kada pričamo o REM-u, ne možemo da se ne osvrnemo na činjenicu da poslednjih nekoliko sednica unazad moje kolege i ja postavljamo neka prosta pitanja za koje nije potrebno mnogo vremena, a Bogami ni mnogo znanja da dobijemo konkretan odgovor. Nažalost, još uvek ga nismo dobili, a tiče se konkretno spotova koje je pominjao, čini mi se, i kolega Milićević.

Dakle, po kom osnovu, zašto, kako su dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa emitovala više od 400 spotova po ceni od 1,2 milijarde dinara ili negde oko 3.000 dinara po minutu, a svega 28 spotova koji su služili za promociju SNS koštali su svega 3,9 milijarde dinara, što je negde po minutu 140 hiljada dinara? I dalje nismo dobili odgovor na to pitanje.

Nismo dobili ni odgovor na pitanje da li je u redu da se na tim medijima ljudi koji danas sede u ovoj sali ili koji nisu prisutni trenutno, a poslanici su u ovoj Skupštini, se satanizuju samo zbog svog mišljenja, stava ili nečeg što su rekli u ovoj sali. Nismo dobili ni odgovor da li smatraju da je uredu da se prave čitave emisije protiv predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, gde se iznose gomila laži nekih i notornih neistina, a kada se dokaže da su to laži i neistine, oni makar ne upute ni izvinjenje.

Za razliku od njih, moram priznati da sam poprilično i prijatno iznenađen. Na sednici 8. decembra ja sam uputio pitanje nadležnim organima Republike Srbije, pre svega tužilaštvu. Moje pitanje se odnosilo na to da li su ispitali navode koje je dao Čaba Der, a tiče se toga da su mu dva kriminalna klana sa ovih prostora ponudili novac da ubije Aleksandra Vučića. Na moje prijatno iznenađenje, moram priznati, odgovor je stigao i kako sam sa ovog mesta uputio pitanje u redu je i da taj odgovor sa ovog mesta i pročitam.

„U vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje koji je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodna skupštine 8. decembra 2020. godine, obaveštavamo vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.“

Dakle, poštovani poslanici, građani Srbije, sve ono što smo mi pričali, moje kolege i ja, pitanje koje smo uporno postavljali nije bilo bez razloga. U najmanju ruku mi smo najoštriji kritizeri tužilaštva iz prostog razloga što smatramo da za njih ima mnogo posla i kada je u pitanju Dragan Đilas i njegova imovina koju nikako ne može da objasni odakle mu i 619.000.000 evra njegovih firmi, 25.000.000 evra u nekretninama, 35 nekretnina koje ima njegov brat, koji se procenjuju na 5.500.000 evra.

Dakle, mi smo ti koji imamo mnoga pitanja i često kritikujemo to što smatramo da tužilaštvo u svakom slučaju ili u slučaju Dragana Đilasa nije možda do kraja uradilo svoj posao. Ali, vidite, i to tužilaštvo sada odgovara i ovim nam jasno dokazuje da se pretnje upućene Aleksandru Vučiću moraju ozbiljno shvatiti.

Sada se postavlja još jedno pitanje koje se naslanja na REM, a to je – zašto i zbog čega dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa sa još jednim portalom koji on direktno kontroliše i uređuje, žele da diskredituju bezbednost predsednika Aleksandra Vučića? Zbog čega, šta im je cilj? Šta žele time da postignu? Mislim i bez tog odgovora da je građanima jasno.

Ovo je samo još jedan dokaz da svaka pretnja koja dođe na adresu bilo kog građanina, makar se on zvao Aleksandar Vučić, mora da dobije nekakav ovakav epilog i mora da se istraži do kraja, jer prava građanima u Srbiji ne sme niko da uskrati, a pogotovo ne ljudi koji misle da će nekakvim krvavim scenarijom doći na vlast i tako nadomestiti nedostatak poverenja građana.

Nadam se da nećemo imati potrebe više ni da pitamo, ni da se interesujemo za bezbednost predsednika Aleksandra Vučića, kao što se nadamo da Dragan Đilas zajedno sa svojim propalim savezom, više ni ne znam kako se zovu, jer su se i danas opet posvađali pa se razdvojili, nikada im više neće pasti napamet da svoje političke stavove iznose na taj način što će mrzeti svakog ko ne misli kao oni.

Isto tako, i ljudi koje danas biramo, a biće u REM-u, moraju da svoj posao shvate ozbiljno i da svi zajedno kao društvo kreiramo atmosferu u društvu da nije dovoljno na jednoj televiziji se pojaviti, optužiti Aleksandra Vučića da je lopov, da je izdajnik, da mu je brat ne znam kakav tajkun, a kada se dokaže sve suprotno od toga vi ne uputite ni izvinjenje.

To nije Srbija u kojoj želimo da živimo i to je Srbija koju nam je ostavio Dragan Đilas kada je odlazio sa vlasti.

Hvala dragom Bogu i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije što se ta Srbija promenila i nikada nas više ni Dragan Đilas, ni Vuk Jeremić, ni Boris Tadić neće vratiti u tu mračnu prošlost. Hvala i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, danas se pred nama nalazi set zakona koji je svaki bitan i nosi sa sobom određenu težinu, a kako se ne bi ponavljao sa prethodnim govornicima, ja ću govoriti o zakonu koji se odnosi na povećanje pretplate za javni medijski servis i drugi zakon, Predlog zakona o izmeni Zakona o eksproprijaciji o izdavanju građevinske dozvole za projekat i u sklopu projekta Beograd na vodi.

Kada pričamo o javnom medijskom servisu i ovom povećanju naknade od 44 dinara, složiću se da je to opravdano i mislim da su kolege koje su pre mene diskutovale jako dobro to obrazložili.

Međutim, ono na šta moramo da se osvrnemo je i činjenica o kojoj građani diskutuju već neko vreme, nešto o čemu se priča proteklih mesec dana, a to je činjenica da 50% građana Srbije što se tiče sporta nije bilo u prilici da na tom RTS gleda odlučujuću utakmicu naše fudbalske reprezentacije za odlazak na Evropsko prvenstveno. Ono što posebno iritira građane jeste činjenica da jedini kanal na kome ste tu utakmicu mogli da gledate jeste kanal koji pripada Junajted grupi i u vezi je sa onim pitanjem koji je postavila moja koleginica Sandra Božić.

Dakle, građani danas i tokom ove sednice postavljaju otvoreno pitanje. Dakle, utakmice nacionalnih selekcija mora da prenosi televizija sa nacionalnom frekvencijom, što svakako ti mediji nisu.

Postavlja se pitanje da li ćemo opet doći u situaciju da u martu, kada startuju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Kataru 2022. godine, opet mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa imaju jedini i ekskluzivno pravo da prenose te utakmice, dok će se 50% građana dovijati ili slušati na radiju te prenose. To je nešto o čemu se mora razmisliti, diskutovati. Daleko od toga da bilo ko od nas želi da se meša u uređivačku politiku ili da kreira program RTS, ali ovo je pitanje koje muči sve građane naše zemlje i ja sam u ime njih danas postavio ovo pitanje, ne bi li znali šta nas to očekuje u narednom periodu.

Kad smo već kod sporta i kad smo već kod fudbala, danas se desila jedna jako lepa stvar za našu zemlju. U Inđiji, neko je to pomenuo, postavljen je kamen temeljac za fabriku guma "Tojo tajers". Vrednost investicije je 328 miliona evra. Očekuje se da će ta fabrika zaposliti između 500 i 600 ljudi. Međutim, za određene medije, posebno portale pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa to nije vest. Vest je da je polaganju kamena temeljca prisustvovao Dragan Stojković Piksi, i taj čovek je od pre nekoliko sati predmet užasne kampanje, gde se taj čovek provlači kroz blato, satanizuju ga i već je postao bot Aleksandra Vučića, SNS, već ga ismevaju i tako brzo se zaboravilo sve što je taj čovek uradio za našu zemlju kao fudbaler.

Da se razumemo. Nisam navijač, niti podržavam klubove za koje Dragan Stojković Piksi igrao, navijam za partizan, ali ovde se radi o nečem drugom. Dakle, svaki drugi sportista, glumac, umetnik, bilo ko ko samo uradi nešto dobro za našu zemlju odmah je predmet satanizacije i odmah je predmet užasnih napada samo zato što je prisustvovao projektu ili otvaranju projekta koji je od državnog značaja.

Za ljude koji ne znaju, Dragan Stojković Piksi je 13 godina proveo u Japanu, tamo je živa legenda, pa je sasvim i logično i moramo biti ponosni na to što je on danas prisustvovao polaganju kamena temeljca jedne japanske firme.

Neverovatno je da je dovoljno da takvog čoveka satanizujete samo zato što je ponosan na nešto što naša zemlja radi i sprovodi. Pitam se samo da li će sada elita ili onaj deo elite koji se uvek oglašava sada stati u odbranu tog čoveka?

Što se tiče Zakona o eksproprijaciji i izdavanju građevinske dozvole za „Beograd na vodi“, mislim da je to tema koja je od opšteg značaja ne samo za ljude koji žive u Beogradu, već za sve građane Srbije.

Neko je od mojih prethodnih kolega govorio o tome sa kakvim problemima ste se svi, pre svega vi gospodine ministre, tada ste bili i gradonačelnik, suočili kada smo krenuli u taj projekat.

Sećam se 2012. godine, kada je dolazio i gospodin Rudolf Đulijani, kada je sve to bilo samo ideja, sećam se da su tada mnogi to osporavali, govorili da se taj projekat nikada neće realizovati. Taj projekat su napadali svi samo zato što su oni bili nesposobni da spuste Beograd na reke i da naprave nešto kao što je „Beograd na vodi“.

Da niko od nas ne laže, ne izmišlja govori i činjenica da je bivši gradonačelnik jedan od najoštrijih kritičara ovog projekta, 2009. godine 12 marta u Kanu predstavio maketu „Beograda na vodi“, samo što se to tada zvalo „Grad na vodi“ i obećavao je kako će on to završiti za vreme svog mandata i to mu je tada bio idealan projekat. Međutim, kako su se stvari menjale, tako je i on menjao svoju priču i nikada više o tome nije govorio.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da kada je njemu odgovaralo i kada je on mislio da mu to može doneti neki politički poen, 2013. godine Dragan Đilas je izjavio - „Beograd na vodi“ i metro promeniće sliku grada. Dakle, 2013. kada je mislio da može sebi da obezbedi neki bolji politički status ili politički poen, on je taj projekat podržao.

Interesantno je da je pominjao i metro, ali ne prvi put, već deseti, jer je metro građanima Beograda i građanima Srbije obećavao i 2008. i 2010. i 2012. godine, ali nikada ništa na tom polju nije uradio.

Ovde vidite koliko su napadi na „Beograd na vodi“ licemerni i koliko je cela ta kampanja koja se vodila protiv ovog državnog projekta unapred bila smišljena i pripremana. Da paradoks bude još veći i da se kompletira cela lažna slika, koju su pravili, potrudio se 2018. godine kada je u kampanji izjavio da „Beograd na vodi“ nikada neće ni biti završen.

Sada svi mi koji možemo odavde za nekih 20 minuta da dođemo do Sava promenade ili se spustimo do „Beograda na vodi“ treba da verujemo Draganu Đilasu ili da verujemo svojim sopstvenim očima?

Vi ste, gospodine ministre, lepo rekli, „Beograd na vodi“ ne predstavlja samo projekat u kome je trenutno zaposleno više od 2.000 ljudi na gradilištu koje je najveće u ovom delu Evrope.

„Beograd na vodi“ ne predstavlja samo to, „Beograd na vodi“ predstavlja komplet novu sliku i Beograda i Srbije.

Umesto groblja brodova, kao što možete videti, umesto napuštenih splavova koji su služili za okupljanje najgorih ljudi u ovom gradu, porušene barake koje su bile stecište zmija, pacova, u kome su se dešavale razne druge ružne stvari i napušteni vagoni koje niko nije hteo nikada da reguliše, uredi ili sredi.

Srpska napredna stranka je tada, još 2012. godine izašla sa hrabrim Projektom „Beograd na vodi“ i niko nam tada nije verovao, ljudi su to osporavali, podrška je bila čak ispod 20%. Kako radovi napreduju, kako taj projekat dobija svoje finalne obrise, podrška u narodu raste pa zato mesto svega onoga što ste malo pre videli možete videti velelepne objekte koji pokazuju sasvim drugu sliku i Beograda i Srbije.

Jedan od prethodnih kolega govornika je rekao da on dolazi iz Vrnjačke Banje, čini mi se, i da se oduševio kada je otišao prvi put na Sava promenadu.

Poštovani kolega, svako ko je dolazio van granica naše zemlje, prvo šta je želeo da vidi posle Kalemegdana, Narodnog muzeja koji je, gle čuda, bio zatvoren zbog njih više od decenije jeste bio i „Beograd na vodi“ i Sava promenada.

To je slika koju stvara SNS, koju realizujemo i to je slika gde jasno možete da vidite da obećanja koja damo da ih ispunjavamo.

Odgovornom politikom Aleksandara Vučića, koja je bila zasnovana na konkretnim rečima koje se sprovode u delo, danas imamo situaciju da možemo biti ponosni što svako ko dođe u našu zemlju pohvali taj projekat i što taj projekat simbolizuje u šta se naša zemlja i naš grad pretvara.

Ja kao poslanik SNS želim samo da pozovem sve poslanike da ove zakone podrže, jer ovi zakoni najbolje oslikavaju u kom smeru se mi krećemo kao zemlja, kao društvo i najbolje dokazuju da od Beograda i Srbije želimo da stvaramo mesto u kome naša deca, u kome generacije koje dolaze žele da žive. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja danas imam tri pitanja i zatražio bih tri informacije ili tri odgovora od nadležnih institucija, a podstaknuta su svi onim što se dešava u prethodnom periodu i čega smo svi svedoci.

Moje prvo pitanje odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije i postavljam ga kao neko ko je bio svedok svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, ali me pre zanima i kao građanina Republike Srbije – da li vide bilo što sporno što se u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa od prošle nedelje vodi organizovana kampanja, hajka protiv poslanika u Narodnoj skupštini Srbije? Da li vide bilo šta sporno što se ovaj dom i svako ko se nalazi u njemu, pa da li bio na mestu pozicije ili opozicije, satanizuje, vređa, omalovažava, naziva najgorim mogućim imenima i pokušava da se diskredituje na svaki mogući način?

Ono što je posebno interesantno, prateći sve te emisije, primetio sam da je svako od poslanika koji je govorio i postavljao pitanje o malverzacijama Dragana Đilasa provučen kroz najgore moguće blato. Sada se nameće pitanje – da li na taj način ti mediji i Dragan Đilas pokušavaju sve nas ovde da zastraše da ne pitamo odakle mu 619 miliona evra ili da ne pitamo odakle njegovom bratu Gojku Đilasu 35 stanova?

Dakle, samo me zanima da li neko u tom telu vidi bilo šta sporno u ovoj kampanji koja traje već dve nedelje, a definisala se i doživela je svoj špic u poslednjih sedam dana, pa tako i štampani mediji, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, dozvole sebe da ovako predstave narodne poslanike. Ja ovu sliku, tj. karikaturu ne mogu čak ni da opišem iz pristojnosti. Građani Srbije znaju šta se ovde nalazi, ali me samo zanima da li neko vidi bili šta sporno u ovome.

Što se tiče Dragana Đilasa, moje drugo pitanje je podstaknuto svime onim što se dešava u proteklih nekoliko dana. Postavljali smo pitanje - da li će nadležne institucije reagovati na to što njegov brat ima 35 nekretnina koje se procenjuju na 5,5 miliona evra?

Ono što je sada izbilo u prvi plan, a o čemu smo moje kolege i ja odavno govorili, jeste afera most na Adi, pa me samo zanima – da li će nadležne institucije ispitati dokumenta koja su se pojavila u kojima se jasno vidi da je Dragan Đilas uplatio za konsultantske usluge samo u jednoj transakciji 2,5 miliona evra firmi koja se bavi prodajom brodova i rezervnih delova, a da ni jedan jedini brod nismo kupili, a oni nisu mogli čak ni da učestvuju u tim građevinskim radovima? Samo me zanima – zašto su uplaćena ta 2,5 miliona evra i da li će nadležne institucije to ispitati?

Za sam kraj poslednje pitanje koje je možda i najbitnije, postavljamo ga uporno proteklih sednica u krug, ali ne dobijamo odgovor, da li su nadležne institucije ispitale sve one informacije koje je izneo Čaba Der u Mađarskoj, gde je priznao da su mu dve mafijaške organizacije ponudile novac da ubije Aleksandra Vučića? Da li se bilo ko pozabavio time, zatražio dodatnu informaciju ili postavio pitanje, potražio dodatno objašnjenje od tog plaćenog ubice?

Takođe nisam dobio informaciju, niti sam je bilo gde pronašao da je Srđan Nogo dobio bilo kakav poziv za to što je na jednom mediju pozivao da se ubije porodica predsednika Aleksandra Vučića, i njegovi roditelji, kao i najmlađi sin koji nema ni tri i po godine?

Dakle, na ova pitanja zahtevam odgovor i samo ovo zbog građana Srbije koji svakodnevno pitaju i traže odgovor ili bilo kakav sudski proces postavljam pitanje da znamo šta možemo da kažemo građanima i da građani ovde čuju šta će se na tom planu raditi i dešavati.

Srbija je slobodna zemlja. U Srbiji su ljudska prava svim zagarantovana, ali jedino se prava krše Aleksandru Vučiću i svima nama sa kojima se Đilas svakodnevno preko svojih medija obračunava.

Zamolio bih da dobijem odgovore na ova pitanja ili informacije kako bi svima još jednom jasno stavili do znanja da je Srbija slobodna zemlja u kojoj se na vlast dolazi izborima, a ne ne znam kakvim krvavim scenarijima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, prema dnevnom redu i temama koje su danas pred nama, o kojima diskutujemo i o kojima ćemo na kraju odlučivati, svaka je bitna. Mislim da su građani prethodnih nekoliko sati mogli da čuju sve ono što ih zanima i shvate koliko su ove odluke ozbiljne i bitne za svakog čoveka u našoj zemlji.

Međutim, kao i, moram priznati, veliki broj govornika pre mene, nešto što je za mene lično najinteresantnije i nešto na čemu sam insistirao u prethodnih nekoliko godina jeste rad Regulatornog tela za elektronske medije, poznatijeg kao REM, i svega onoga što on čini ili ne čini.

Čuli ste mnogo primera, mnogo zamerki u prethodnom periodu, ali nikako da se otmemo utisku da, koliko god mi ovde govorili, nekako će uvek diskriminacija ići na štetu ljudi koji su funkcioneri SNS, podržavaju SNS ili samo glasaju za SNS.

Ovde ste čuli mnogo primera i ne znam gde bi mogli naći drastičniji primer nepoštovanja zemlje u kojoj radite od toga da ste svoje dve televizije, N1 i Novu S registrovali u Luksemburgu. Sve nas građane Srbije ismevate time što pričate da vi samo reemitujete svoj program, što bi u praksi značilo da sve emisije koje oni snimaju uživo i koje idu uživo, oni snimaju u Luksemburgu, pa onda to emituju tamo, a ovde reemituju. Živo me zanima da li ljudi u Luksemburgu gledaju „Utisak nedelje“ i kakvo mišljenje imaju o toj emisiji.

Ako imate situaciju da neko ko gostuje na toj televiziji ne ide u Luksemburg, već na Novi Beograd da bi došao u studio televizije N1, postavlja se pitanje – zašto ne plaćate porez Srbiji?

Ovde ste čuli mnogo primera, ja se neću vraćati na svaki, već želim kao i svaki put da nešto konkretno i slikama i dokazima potkrepim.

Prva stvar tiče se spotova koji su korišćeni u kampanji u julu mesecu. Ovo što ću vam pokazati jeste znak bojkota. Sa leve strane je znak bojkota Saveza za Srbiju, tada kako se zvao, naravno, Đilasovog pulena, kojeg je on osmislio, stvorio, a koji mu se nedugo nakon propalog bojkota i raspao. Sa ove druge strane, dakle, identični znak bojkota jeste predstavljala neka famozna organizacija koja je nasnimila spot, emitovala ga na Novoj S i na N1 i poručila da ovo nije politička poruka. Dakle, pozivate ljude da ne izlaze na izbore, to nije politička poruka i samim tim ne spada u politički marketing.

Šta je interesantno? Ovaj spot je pravila agencija JSP. Ta agencija je sebe proslavila po čuvenom filmu „Vladalac“, koji traje četiri sata i služi samo za satanizaciju pre svega Aleksandra Vučića i njegove porodice, gde su se kao na traci menjali sagovornici i od kojih baš niko nije mogao da nađe jedno slovo lepe reči za Aleksandra Vučića ili za uspeh naše države, gde niko nije mogao ni da ga odbrani, niti da iznese svoje mišljenje o bilo kakvom pitanju, već mu je 15 ljudi presuđivalo i donosilo zaključke na ličnom ubeđenju.

Dakle, ljudi koji su stvorili taj film „Vladalac“ napravili su ovaj spot i taj spot emitovali preko 400 puta na Novoj S i na N1. Za tih 400 puta oni su platili svega 1,2 miliona dinara, a SNS koja se reklamirala na ovim televizijama za samo 28 spotova platila je 3,9 miliona dinara.

Sad je pitanje za REM – kako ste dozvolili da imate ovakvu sliku, da imate najveći mogući broj spotova, a najmanju cenu i da ovde imate najmanji broj spotova, a najveću cenu? Zašto REM nije reagovao na ovakve stvari? Zašto REM nije odreagovao kada ta organizacija, ta firma, to preduzeće za svoje spotove plaća po minutu 3.000 dinara, a SNS plaća 140.000 dinara?

Zato ovo sve što REM radi do sada, iz mog ugla, nije dobro i moraće mnogo bolje. Jer to što je neko agresivna manjina, koja se ne libi da preti, ucenjuje, najavljuje tužbe, proziva novinare na osnovu fizičkog izgleda ili toga kako su se obukli, ne znači da je zaštićen i ne znači da se njega morate plašiti.

Zašto REM ćuti kada Dragan Đilas novinara jedne televizije ismeva zato što mu se ne sviđaju njegove pantalone i naziva ga novinarom u helankama? Zašto je REM ćutao kada novinari pitaju Dragana Đilasa, a on im odgovori sa – zini da ti kažem? Gde je taj REM bio i gde su svi oni bili kada su prebijane novinarke Pinka Gordana Uzelac i Mara Dragović? Gde su te institucije bile kada se Ivana Vučićević sa Studija B ili Barbara Životić provlače kroz najgori mogući glib i blato, kada se tim ženama otvoreno preti? Gde su bili kada je desna ruka Dragana Đilasa, Sergeja Trifunovića jednu novinarku sa RTS-a koja je samo vodila emisiju, na način koji se očigledno njima nije svideo, prozvao da se bavi najstarijim zanatom, pa su se onda raznorazni funkcioneri Dragana Đilasa utrkivali ko će još više da je uvredi, a prednjačio je onaj propali advokat Vladimir Todorić?

O svemu ovome se ćuti i to nije apsolutno dobro. Nema veze da li se radi o novinaru koji iz ugla Dragana Đilasa ne radi dobro posao ili se radi o bilo kom čoveku u našoj zemlji. Nemate pravo nikoga na taj način da omalovažavate, vređate, a kamoli da mu pretite ili ugrožavate život.

Ono što posebno REM-u može da se zameri jeste činjenica dvostrukih aršina i te diskriminacije kojoj je izložena SNS i ljudi koji je podržavaju. Godine 2012. imali smo spotove u kojima Boris Tadić igra košarku sa jednim dečakom. Tada mu je slogan bio „Za sigurnu budućnost“, za sigurnu propast srpske budućnosti, što bi rekli građani, za budućnost koju je on upropastio time što je zatvorio sve moguće fabrike i više od 500.000 ljudi ostavio na poslu u kriminalnim privatizacijama, tada se niko nije oglašavao.

Dakle, Tadić da igra košarku sa detetom je u redu, Đilas da u predizbornim skupovima obilazi i igra se sa decom, i to je u redu, to ne smeta REM-u. Dakle, nema nikakvih problema, to je Đilasu dozvoljeno, a kada SNS napravi spot sa jednim detetom, koji je samo bio predstavljen kao razgovor sa decom, zato što se naša kampanja zvala i naša lista „Za našu decu“, to je automatski veliki problem. Sve organizacije, a prevashodno N1, Nova S, Đilas i njegovi poltroni se oglase i traže zabranu, REM odmah reaguje i zabrani taj spot. Pa gde ćete drastičniji primer dvostrukih aršina i diskriminacije? Recite mi da li je to licemerno.

Nažalost, da vladaju dvostruki aršini i da je sve dozvoljeno kada je u pitanju SNS, predsednik Aleksandar Vučić i njegova porodica, imali smo prilike i da vidimo kada su u jednoj emisiji na Novoj S u isti koš stavljeni Aleksandar Vučić, njegov rođeni brat Andrej Vučić i njegov sin Danilo Vučić. Na istoj slici su se nalazili u istom košu sa Šarišem, Kosmajcem, Bojovićem i Miškovićem. Ljudi, gde ste bili tada da osudite i da kažete da nije normalno da jedno dete, pa makar bilo i dete predsednika Aleksandra Vučića, stavljate u isti koš sa ovim ljudima koji imaju u najmanju ruku problema sa zakonom, osuđenim kriminalcima, ljudima protiv kojih se vode istrage. Gde ste bili tada da kažete da se crta meta na čelu Danila Vučića. Andreja Vučića ste provukli kroz blato svaki put kad god vam je ponestalo bilo kakve kampanje, ili izmišljenih afera. Kad god ne znate šta ćete, vi se setite Andreja Vučića, i krećete da izmišljate priče o ne znam, kakvoj zemlji koju poseduje, lokalima koje poseduje. Kada se ispostavi to kao laž, nema vas nigde da uputite bilo kakvo izvinjenje. Nikada nigde.

Zato danas kada brat Gojka Đilasa, ima, ne danas, kada se danas o njemu saznaje i o njegovom enormnom bogatstvu koje je sada izmereno, a verujem da će rasti i u narednom periodu na pet i po miliona evra, odnosno 35 nekretnina, gde je sad to istraživačko novinarstvo N1 i Nove S? Gde su vam sada svi ti analitičari, gde su vam svi ti sagovornici koje ste dovodili u izmišljenim emisijama, da satanizuju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Pa, gde su vam sad ti ljudi da kažu nešto šta misle o tome, da jedan brat koji nije poznat u svetu biznisa, rođeni brat Dragana Đilasa, može da stekne 5,5 miliona evra samo u nekretninama. Da li ćete sada otići i pitati, možda na ove adrese, da li se tu pojavljuje Gojko Đilas? Da li ćete postaviti pitanje da li je normalno da jedan građanin u Srbiji ima više nekretnina nego što ima pari čarapa? Nećete. Nećete, zato što ne smete od gazde Dragana Đilasa. Nećete, nikada to niste uradili, niti ćete to uraditi.

Nisu za vas ovo vesti, za vas su vesti kada se Mariniki Tepić priviđaju polja marihuane u Moroviću, a u suštini su farme kokošaka. To ćete da istražujete da odete i da se uverite da li su tamo stvarno kokoške. Za vas je vest to što Marinika Tepić, gle čuda, u decembru primećuje da opada lišće u Novom Sadu. Zamislite opalo lišće od mraza? To je za vas vest.

Za vas je vest i kada od mog kolege Marjana Rističevića, kome želim brz oporavak, jer ima problem sa korona virusom, kada je on žrtva ovde, kada su pokušali da ga linčuju na ovim vratima, kada su pokušali život da mu oduzmu ovde, na Nova S i N1, brzo spinovanje po naredbi Dragana Đilasa, od priveska za ključeve Marinika Tepić je pokušala da napravi nož. Danima ste izveštavali o tome i pričali o tome. Da li ste uputili izvinjenje? Naravno, da niste. Onda vi nađete za shodno da kažete da u Srbiji vlada nekakva diktatura, da imate zabranu slobode govora, čega god.

Po raznoraznim nedeljnicima i medijima Aleksandar Vučić je više bio na naslovnoj strni sa uperenom puškom, nego što je mogao iko bilo kad da pretpostavi. Šta vam je preostalo, samo da izdate album sa samolepljivim sličicama gde ćete lepiti one svoje bolesne karikature i takmičiti se kojom metodom treba da se presudi njemu, njegovoj porodici, ili svima nama koji predstavljamo SNS.

Žao mi je što niko ispred REM-a nije osetio potrebu da reaguje na sve ove stvari. Nadam se da će se u budućnosti mnogo toga promeniti, i da sve ovo što smo danas rekli i ja i moje kolege, će njima dopreti do svesti da diskriminacija na bilo kom nivou je apsolutno nedopustiva, i da možemo da se razlikujemo u poimanju vođenja politike, vođenja grada, države, da možemo diskutovati o svemu, ali da se na ovaj način ugrožava život bilo koga u našoj zemlji, apsolutno je nedopustivo.

Za kraj samo, zanima me kako će se REM u buduće ponašati prema televizijama koje 85%, ako uključimo i reklamni prostor koji imaju, posvete anti-državnoj politici, posvete satanizaciji Aleksandra Vučića i njegove porodice, kako će prema njima nastupati u narednom periodu i da li će smoći hrabrosti da im makar nešto sugeriše, jer, anti-državne televizije, ne kažemo slučajno, i ne kažu građani to, u svojoj emisiji, ti ljudi koji nas ubeđuju da se bore za interes Srbije, u njihovim emisijama karta Srbije je predstavljena bez naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Ako za njih Kosovo i Metohija nije sastavni deo Srbije, to je njihov problem, za nas će uvek biti i zato se odgovornom politikom i borimo za našu južnu pokrajinu.

Ljudi koji su registrovani u Luksemburgu, koji ne plaćaju porez našoj državi, a čine sve protiv naše države, sebi nalaze za shodno da nas sve mrze i sve satanizuju. Smatram da u najmanju ruku to nije fer.

Zato poruka za sve predstavnike REM-a u sklopu ovog izveštaja, vodite više računa o svakoj televiziji, nemojte se plašiti nijedne televizije, nijedno prebogatog tajkuna, pa makar to bio i Dragan Đilas sa kompanjonom Šolakom ili svojim nadolazećim tajkunom, bratom, Gojkom Đilasom. Radite u najboljem interesu građana Srbije, najboljem interesu naše države, jer mi drugu domovinu do Srbije nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Čitajući vaš izveštaj, pre svega odnosi se na Agenciju na sprečavanje korupcije, moram istaći da tu ima dobrih stvari. Ne možemo grešiti dušu slušajući prethodne kolege da se kaže da baš ništa nije rađeno ili da nešto nije rađeno kako treba, ali iz ugla narodnog poslanika koji je prvi put u ovom sazivu, a već 11 godina se bavi parlamentarizmom i sada već punih pet godina se bavim aferama koje se tiču grada Beograda, nekako mi ostaje gorak ukus i nije mi baš najjasnije da za sve ove godine, a čini mi se da Agencija postoji nekih deset godina, ispravite me ako grešim, da za ovih deset godina baš nijednom se nije desio slučaj da se ispita kako je to neko ko je vodio, ko je bio na državnim funkcijama, a poslednja državna funkcija mu je bila vođenje grada Beograda, je stekao toliko bogatstvo, a da se Agencija makar zbog interesovanja građana nije zainteresovala za sve to.

Čuo sam ovde da vi imate samo neko pravo, da kažem tako, da posavetujete preventivno delujete, ali onda bih se složio sa kolegama prethodnim govornicima da morate da se zalažete zbog interesa građana da vam se ta ovlašćenja prošire. Vidite i sami šta se dešava u poslednjem periodu. Vidite koliko interesovanje građana za sve afere koje potresaju našu zemlju, a tiču se bogaćenja braće Dragana i Gojka Đilasa, tiču se afera kako neko ko je ušao u politiku prema sopstvenom priznanju 2004. godine sa samo 74 hiljade evra, jednim polovnim automobilom i jednom kućom, kad je završio sve svoje funkcije i kada su mu građani rekli dosta, prijavljuje za izbore 2018. godine čak 25 miliona evra i to samo u nekretninama.

Ovde sam čuo neke teorije i priče o tome ko prijavljuje vama imovinu. Čuo sam i kako su neki lokalni funkcioneri prinuđeni bili da podnesu ostavke. Čuo sam i to kako su protiv nekih podizane krivične prijave, ali ovde nismo raspravili dve stvari i to niko od prethodnih govornika nije pomenuo. Prva stvar se tiče toga da je funkcioner dužan i dve godine nakon prestanka obavljanja funkcije, da li je tako, da prijavljuje svoju imovinu? Ja vas sad pitam, da li je to Dragan Đilas radio i ukoliko je radio, da li ste videli neka neslaganja, neke nelogičnosti? Da li vam je normalno da neko čija je prosečna plata 100.000 dinara, uzmimo u obzir da je tolika plata gradonačelnika Beograda bila i ima u nekretninama 25 miliona evra. Dakle, ovo je prvo i ključno pitanje. Da li je on to radio? Ako je to radio, da li ste vi primetili te nelogičnosti?

Druga stvar, taj čovek je i danas funkcioner, vi me ispravite ako grešim, on je gradski odbornik. Klimate glavom, znači, ja sam u pravu, dakle, on kao gradski odbornik takođe ima… Nema obavezu da prijavljuje? U redu, eto mi smo bili toliko savesni i ja kao šef odborničke grupe u Skupštini grada, mi smo svi prijavljivali i kada smo stupili na funkciju. Ali, neko ko obavlja funkciju valjda je dužan građanima da odgovori, ovo se sad ne odnosi na vas, to je njegova lična svest ili savest da li će odgovoriti na pojedina pitanja koja se ponavljaju već godinama u nazad.

Što se tiče afera koje su iznele moje kolege, zaista ne znam od koje bih pre počeo i koju bih mogao detaljnije da analiziram, jer kao neko ko se na gradu bavi problemima koji su nam ostali iza Dragana Đilasa, u svaku sam upućen. Neću preterano sada oduzimati vremena, a i mnogo toga je rečeno, krenućemo od samo najbitnijih i najbrutalnijih pronevera novca za koje mi je žao što neki prethodnici vaši nisu uspeli da reaguju. Molim vas da se u budućem periodu takve stvari ne ponavljaju.

Afera podzemni kontejneri. Dakle, ljudi koji žive u Beogradu, znaju šta su podzemni kontejneri. Ne znam koliko ćete moći da vidite odavde, ali koga god to bude zanimalo može da vidi na slikama, nećete moći uživo da vidite iz prostog razloga zato što je to bilo neizdrživo i neodrživo. Šest miliona evra je pronevereno u ovoj aferi. Kako i na koji način? Hiljadu i 800 podzemnih kontejnera je nabavljeno bez bilo kakvog projekta, bez bilo kakvog plana, bez bilo kakve ideje gde će se ti kontejneri postaviti.

Firma koja je dobila posao za izvođenje je postojala nekih mesec dana pre početka samih radova i, naravno, kada je sve završeno te firme su otišle u stečaj.

Ono što je jako veliki problem, Gradska čistoća, Upravni odbor nikada nisu dali saglasnost na sve ovo. Dakle, urađena je nabavka, urađena je isporuka, urađena je montaža, Upravni odbor nije dao saglasnost.

Dakle, direktno šest miliona evra je pronevereno. Šta je problem? Taj sistem je bio neodrživ iz prostog razloga zato što nije postojalo dovoljno mašina koje bi praznile te podzemne kontejnere.

Koliko su ofrlje urađeni ti podzemni kontejneri videlo se i po sanaciji tih podzemnih kontejnera. Samo u prvoj godini građani Beograda su platili 4,7 miliona dinara za sanaciju. Oni su propadali, trulili su, stvarala se ekološka katastrofa, jer su se ti podzemni kontejneri punili vodom, pa onda kada padne kiša, dođe do poplave, vi ne možete da izvučete ni vodu, ni to đubre. A, za raznoraznu zamenu delova elemenata još 3,2 miliona dinara.

Dakle, to je samo jedna afera koja je ovde pomenuta, ali ovo su detalji koje građani Beograda i Srbije moraju da čuju, kakvu bi im budućnost ponovo ponudili ljudi koji danas pretenduju da ponovo budu vlast.

Druga afera se tiče Bulevara kralja Aleksandra, gde je opet, gle čuda, pronevereno šest miliona evra. Zašto? Prilikom objavljivanja tendera došle su dve ponude. Jedna ponuda je bila 1,7 milijardi dinara, druga je bila 1,1 milijarda dinara i, naravno, znate i sami kako procedura ide, koja se ponuda prihvata. Međutim, gle čuda, ova jeftinija ponuda se odbija pod nerazjašnjenim okolnostima, prihvata se ova skuplja, ulazi se u rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, a da se ostavlja sumnja kako i zašto je došlo do ove zamene.

Činjenica koja dodatno podgreva sve sumnje i ono o čemu su pričali i građani i moje kolege gradski odbornici, narodni poslanici jeste ta da se firma koja nije dobila posao obaveštava 31.12.2009. godine da nisu dobili posao, a ugovor sa firmom koja će izvoditi poslove je potpisan devet dana ranije. Ja bih samo voleo da mi neko objasni kako i na koji način je to moguće?

Da ne pričam o tome da dnevnik radova nije vođen, kako treba, da se nije vodilo računa ni o tome koliko kog elementa ili elemenata ide u sanaciju, da se nije vodilo računa o nabavci. Ni o čemu se nije vodilo računa, samo o tome kako da se potroše pare.

Sa ove dve afere ću završiti, jer verujem da postoji još poslanika koji žele da kažu još nešto na ovu ili sličnu temu. To vam je afera „Pazl grad“ na Banjici. To vam je neka skupina nekog metalnog i drvenog elementa koje je bilo stecište narkomana, a služilo je samo za ličnu promociju Dragana Đilasa. Šta je problem? To je nekih 750 kvadrata čelične konstrukcije, metala, drveta, plastike, koje je napravljeno bez i jednog jedinog papira, bez i jedne jedine građevinske dozvole i dato je na upravljanje opštini Voždovac. Što je najgore, opština Voždovac je u tom periodu morala da plaća još 200 hiljada dinara za obezbeđenje tog objekta koji ničemu nije služio i bio je neuslovan i nebezbedan za decu. Na ovo smo sugerisali i niko ni tada nije reagovao.

Ono što je za sam kraj ostalo, ovde smo čuli mnoge kritike, tj. u prethodnom sazivu, a i sada ih čujemo van parlamenta, da svaka rekonstrukcija koja se radi u našoj državi ili u gradu Beogradu nije dobra. Oni su nama ponudili samo repliku Terazija. Ljudi koji znaju gde se ovo nalazilo na Novom Beogradu, današnji potez autobuske stanice. To je koštalo građane Beograda 72 miliona dinara. Dakle, 72 miliona dinara ni za šta, nikada nije zaživelo. Takođe, da paradoks bude još veći, grad Beograd je to nelegalno priključio na struju.

Kada uzmete u obzir kako se taj čovek vodio prema finansijama grada Beograda, novcu građana Beograda, nameće se samo pitanje – odakle sve ove pare o kojima su pričali prethodni govornici i na koji način se došlo do tog bogatstva?

Ovim ću završiti – 2018 godine, kao što sam rekao, kao nosilac liste za grad Beograd prijavio je 25 miliona evra samo u nekretninama. Danas smo svedoci da njegov brat ima između 29 i 35 nekretnina. Neverovatno je da jedan čovek u Srbiji ima više nekretnina nego što ima pari čarapa.

Samo taj primer kada posmatrate shvatate koliko je to bogatstvo. Njegove nekretnine su sada procenjene na 5,5 miliona, što znači da su ova braća, ovaj dvojac Đilas u vreme dok je Dragan Đilas bio na vlasti zaradili 30 miliona evra. Dakle, 30 miliona evra, i to samo u nekretninama, da ne pričamo o onih 619 miliona evra.

U ime svih građana koji konstantno zovu, pitaju i na ulici kada smo sa njima ili kada nas sretnu postavljaju ovo pitanje i ja molim sve vas koji imate veze i borite se protiv korupcije da ovo imate u vidu, jer ne možete nikome objasniti da kao propali preduzetnik sa 74 hiljade evra dođete u poziciju da vi i vaš brat budete najbogatiji ljudi u ovom delu Evrope.

Imate odgovornost, imate podršku svih nas, imaćete i u buduće, ali zbog građana, zbog Srbije, čuvajte je, vodite računa o ovakvim pojavama, reagujete, jer mi drugu domovinu nemamo.

Hvala vam i živela Srbija.