Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nažalost niko nije mogao da predvidi ono što se danas desilo na teritoriji Kosova i Metohije, tako da ja svoje izlaganje moram početi sa osvrtom na napad na Srbe.

Dodatnu težinu ima i to što sam član Odbora za Kosovo i Metohiju i, evo, u proteklih nekoliko sati zaista dosta poziva sam dobio i primio i samo bih apelovao na sve naše ljude da ostanu mirni, da ne dozvole ovo što Kurti pokušava već danima i nedeljama unazad da dođe do eskalacije sukoba. Želim našem narodu da poručim da svakako nisu sami i da imaju punu podršku svih nas, a što je najbolje i pokazao predsednik Aleksandar Vučić koji se trenutno nalazi u Raškoj i na sastanku je sa predstavnicima Srba.

Situacija je jako složena i teška, ali uveren sam da za razliku od nekih prošlih vremena kada Srbija nije umela, znala, ni htela da reaguje, kada nije mogla ni da sačuva ni živote naših ljudi, ni da obezbedi sigurnost, ovaj put Srbija će to umeti i znati. Predsednik, Aleksandar Vučić je još jednom ponovio da međunarodna zajednica mora da reaguje i mi tu poruku želimo danas još jednom da pošaljemo i NATO i KFOR je dužan da zaštiti naš narod, a ukoliko oni to ne budu bili u mogućnosti u roku od 24 sata, bilo kakvog pogroma, pokušaja pogroma, to će uraditi naša zemlja.

Želim mnogo zdravlja našem narodu i mnogo mira i da ovakve stvari već jednom međunarodna zajednica prestane da toleriše, da prestane da priča da je neophodno da se uzdrže obe strane od nasilja ili bilo kakvih provokacija, jer Srbija nikoga ne provocira niti naš narod, već su oni goloruki bili izloženi napadu oružanih snaga ROSU ili kako se oni već dalje nazivaju.

Žalosno je što međunarodna zajednica očigledno trenutno, da li ne želi ili nije u stanju da zauzda Kurtija, koji na ovaj način sebi želi da napravi još jedan politički marketing pred predstojeće izbore. Ali, svakako nije normalno da taj politički marketing sprovodi na način koji se danas dešava, a to je da je još jedan Srbin ranjen, da je bio u životnoj opasnosti, da je operisan, apsolutno je nedopustivo da bilo ko iz međunarodne zajednice sve ovo nemo posmatra.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, mislim da su pre svega kolege koji su bili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa do detalja objasnili sve ono o čemu se ovde danas radi i dešava, ali mislim da je i kolega Rističević izvukao jednu jako bitnu paralelu i zašto mi danas pričamo na ovaj način i diskutujemo o sudijama. Prosto, moramo, jer građani od nas to zahtevaju. Zašto? Ovde ste bili u prilici da čujete više puta i temu one reforme pravosuđa koja se dešavala 2011/2012. godine, mogli ste da čujete na koji način je blizu hiljadu ljudi u jednom danu ostalo na ulici. Ono što je mnogo zabrinjavajuće jeste činjenica da ste mogli da čujete kako su se sudije birale.

Mislim da smo o tome mnogo puta čuli i mislim da je čak gospodin, Milićeviće ovde iznosio i papire i zapisnike sa sednica opštinskih odbora DS iz pojedinih gradova gde je u donjem levom uglu bio pečat opštinskog odbora DS iz grada u kome se on nalazi, a u donjem desnom uglu pečat od suda, što je apsolutno nedopustivo. Danas imate situaciju da neke sudije koje su izabrane po tome da li je član, funkcioner DS ili mu je supruga ili brat funkcioner DS, jedino je to bio parametar i reper da li će neko biti sudija ili ne.

Nažalost, neki od tih sudija i danas obavljaju te funkcije, a svojim nečinjenjem dozvoljavaju da se neke stvari druge dešavaju. Eto, tako nas građani pitaju, zašto još uvek neko ko je evidentno oštetio građane Srbije kojih ima preko 60 miliona evra na 53 računa u više od 17 različitih zemalja, nije odgovarao. Zašto mnogi drugi funkcioneri DS koji su došli na vlast goli i bosi, narodski rečeno, koji nisu imali ni dinar ušteđevine, danas su jedni od najbogatijih ljudi u našoj zemlji. Najteže je ipak objasniti to kako Dragan Đilas uspeva da izbegne to pitanje i odgovor na ta pitanja već jako dugo.

Znate, ako uđete u politiku sa 70 hiljada ušteđevine, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB i za deset godina izađete sa 22 miliona evra samo u nekretninama. Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama ima prijavljenih i to je u 2018. godini prijavio kao kandidat za gradonačelnika, nameće se pitanje kako i na koji način ste se tako obogatili. Ovo pitanje, mi kao predstavnici SNS postavljamo godinama unazad, ali nažalost odgovor ne dobijamo, iako ga građani znaju, a znamo ga i mi, da je to samo došlo na taj način što je zloupotrebio svoju poziciju i gradonačelnika i državnog funkcionera tako što je trgovao sekundama sa državnim televizijama i sa svojom privatnom firmom tako što je kao gradonačelnik prodavao i preprodavao sekunde reklamnog prostora i na RTS ali i na Studiju „B“ koji je gradska televizija.

Kada smo pričali o svemu ovome tada smo dobili nekakav šturi odgovor da će nam se Đilas obratiti i da će nam kazati sve što ima i da će nam dati odgovor na svako naše pitanje, ali nikako da dođe do tog dana.

Ono što je posebno interesantno jeste pojavljivanje novih podataka o malverzacijama Dragana Đilasa, koji se isto tako tiču i pravosuđa i sudija. Mislim da je u subotu došlo do javnosti da su procurele informacije da je jedan dnevni list izašao sa konkretnim podacima. Naime veritas papiri pokazuju jasno koga, kako i na koji način Dragan Đilas finansira. Tu imate preko dvadeset različitih firmi iza kojih stoje tzv. nezavisni analitičari, razne marketinške agencije, pojedini mediji, udruženja novinara, ali isto tako i pojedini političari, koji su iz njegovog neposrednog okruženja.

U tim transakcijama Dragan Đilas im je pozajmio, ako se to može tako reći, pozajmio, ali suštinski poklonio više od dva miliona evra i na taj način je sebi stvorio mašineriju koja će raditi za njega i u njegovu korist. Ovo je bitno naglasiti iz prostog razloga, zato što tih dva miliona evra nije on zaradio kao preduzetnik, već su to pare koje su otete od građana i Beograda, ali i od građana Srbije.

Ja sam neko ko dolazi iz Beograda i kome je lokalna politika jako bliska, kada pričamo o gradu Beogradu, u više navrata sugerisao, pozivao nadležne institucije da ispitaju sve navode o kojima mi imamo saznanja. Na žalost, šablon se ponavlja i videćete iz ova tri primera, koliko u stvari Dragan Đilas misli da se sve parama može rešiti.

Naime, Dragan Đilas je prema ovim podacima pozajmljivao pare različitim licima, ali ono što nama upada u oko, jeste činjenica da je svom dojučerašnjem saborcu, koji je organizovao proteste u Mladenovcu, a mislim da mu je i danas jedan od značajnijih funkcionera, radi se o Dejanu Čokiću, bivšem predsedniku opštine Mladenovac. On je tom čoveku pozajmio tri miliona dinara. Ali, ono što je zanimljivo, Dejan Čokić je ostao u Mladenovcu upamćen, evo tu su kolege iz Mladenovca pa oni mogu da me isprave, kao neko ko je oličenje korupcije, zakulisnih radnji i zloupotrebe službenog položaja.

Naime, Dejan Čokić je bio predsednik opštine Mladenovac, a paralelno sa tim je imao i benzinske pumpe. Neko bi rekao nije tu ništa sporno. Međutim, svaki službeni automobil opštine Mladenovac je bio dužan i obavezan da gorivo sipa na njegovim pumpama. Ono što je posebno interesantno da je Agencija za borbu protiv korupcije uvidela bezbroj prekršaja, isto tako i ne prijavljene imovine, pa posle mnogih mera, jer su doneli preporuku da bude smenjen sa mesta predsednika opštine, a kasnije je bio i hapšen, čini mi se da je godinu dana, gospodine Spasojeviću, bio i procesuiran.

Dakle, ovom čoveku koji je najbolji pokazatelj kako se zloupotrebljava službeni položaj, Dragan Đilas je pozajmio tri miliona dinara. I to nije sve. Čokić u svom bogatstvu ima i više od 2.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, koji nikada nigde nije prijavljivao i nije mogao da objasni odakle mu. Takođe, poznat je i po tome što je opštinsko zemljište i imanje prodavao i preprodavao, čini mi se tastu. Izvinjavam se ne radi se o tastu, radi se o bratu.

Dakle, imate situaciju da je opštinsko zemljište i nekretnine opštine Mladenovac prodavao bratu.

Izvinjavam se što sam njegovog tasta optužio, moja je greška. Drugi funkcioner, onaj Veselinović je tastu prodavao auto sindikata, tj. auto je kupio od svog tasta za potrebe sindikata kako bi pare ostale u porodici i preduzeću.

Ono što je dalje simptomatično jeste i drugi funkcioner stranke Slobode i pravde, radi se o potpredsedniku Bulatoviću koji je zadužen za poljoprivredu, a koji je 2019. godine prodao svoju stranku Zelenih, Draganu Đilasu.

Zašto? Zato što je za registraciju stranaka potrebno 10.000 potpisa, a Dragan Đilas to nije mogao u tom trenutku da obezbedi, a pogotovo ne bi mogao ni sada, pa je tako preuzeo stranku od Bulatovića i na taj način oformio stranku Slobode i pravde.

Zašto vam sve ovo govorim? Ja sam i 2019. godine govorio da je on tu stranku prodao Draganu Đilasu.

Simptomatično je da je skoro šest miliona dinara Dragan Đilas ovom istom Bulatoviću pozajmio, baš te 2019. godine. Dakle, baš te 2019. godine, kada je nastala stranka Slobode i pravde iz stranke Zelenih, Dragan Đilas, Bulatoviću pozajmljuje šest miliona dinara.

Vrhunac svega ovoga o čemu ja pričam jeste i pozajmica koja je jedna od najvećih na ovoj listi, a tiče se Aleksandra Bjelića. Aleksandar Bjelić je poznat kao najbliži saradnik Dragana Đilasa u gradu Beogradu, bio je hapšen u aferi „Bulevara kralja Aleksandra“, iako smo više puta o tome diskutovali, na žalost nekog konačnog rezultata nije bilo.

Da ne bude da samo kritički se osvrćem na sve ovo, na kraju svog izlaganja ću nešto i pohvaliti.

Naime, Aleksandar Bjelić je od Dragana Đilasa dobio 36 miliona dinara. Da biste znali o čemu se radi, taj čovek je u celom mandatu Dragana Đilasa bio njegov najbliži saradnik, učestvovali su u koje-kakvim mahinacijama i Dragan Đilas ga se nikada nije odrekao. Pokušao je da opravda sve te njegove grehove.

Međutim nije uspeo, iako u prvom talasu su građani bili nezadovoljni, pre svega zato što su posečeni oni platani i zato što ništa nije urađeno transparentno, a Aleksandar Bjelić je tada učestvovao u čuvenoj aferi, gde je pronevereno čak 6 miliona evra. Zašto vam sve ovo pričam?

Da ne bude da imamo samo kritike koje se tiču određenog rada pravosuđa i toga što ljudi koji su se evidentno obogatili na račun građana Srbije, nisu dokazali to svoje bogatstvo ili nisu odgovorili na pitanje kako su se to obogatili, evo da malo nešto i pohvalim.

Danas je potvrđena optužnica protiv ovog istog Aleksandra Bjelića, za proneveru tih sredstava i to nam uliva jedan novi nivo poverenja, pre svega građana u pravosuđe i to nam pokazuje da ipak ne možete da proneverite toliki novac, a da prođete nekažnjeno.

Da bi građani Beograda i Srbije, znali o čemu se radi, naime, te godine 2011. kada je rađena rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra, znate i sami da postoji i Zakon o javnim nabavkama i da postoji Zakon o budžetskom sistemu, naime , ponuda koje su ponudile firme „Svitelski i Pul“, je bila da će te radove izvršiti za 1,1 milijardu dinara. Ponuda „Balkan gradnje“ je bila u iznosu 1,7 milijardi dinara, i nikome nije bilo jasno, zašto je, i ako mnogo skuplja ponuda prošla i dobila posao.

Ono što posebno upada u oči građanima, ali i svima koji se i malo bave ovim poslom, jeste činjenica da su informaciju ko je dobio posao, firma „Svitelski i pul“, dobila tek 31. decembra, iako je ugovor sa firmom „Balkan gradnja“, potpisan, čak devet dana ranije.

Ako to nije dovoljno, da se zapitamo o čemu se radi, najbolje pokazuje primer gde knjige, zapisnici, dnevnik radova, nisu vođeni kako treba. Zašto?

Nijedna stranica nije bila overena pečatom, i zato što nikada niste mogli da vidite ni strukturu ni materijala, kao ni firme koje su to isporučile i uradile, da sve ovo nije prazna priča, videlo se i tih godina kada su nadležne institucije upozoravale da sve ovo nije dobro i da se radi o mnogobrojnim prekršajima.

Ja sam uveren da ćemo sudije koje budemo izabrali u danu za glasanje, poučene nekim negativnim primerima, obavljati svoj posao onako kako treba, i donositi presude u ime naroda. Na kraju krajeva, svi smo ovde zbog građana Srbije i svi mi ovde kao jedan veliki tim moramo da radimo u interesu građana Srbije, i naše zemlje, a uveren sam da svako ko želi dobro našoj zemlji, mora da poštuje zakon i da ga ne posmatra selektivno, već da sudi onako po pravu i zakonu, a pre svega u interesu naše zemlje i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako ćemo, kao što su već prethodno moje kolege iz poslaničke grupe SNS "Aleksandar Vučić - Za našu decu" naglasile, u danu za glasanje podržati set ovih zakona i mislim da je malo toga ostalo da se kaže i dopuni. Mislim da je i vaše uvodno izlaganje bilo jako temeljno i detaljno i da se samo iz njega moglo videti koliki su benefiti od ovog seta zakona.

Malo toga možemo još i da kažemo, a da građani već to ne znaju, i što se tiče pomoći paketa i penzionerima i svakom punoletnom građaninu i malo toga je ostalo i da kažemo i da podsetimo da smo jedna od retkih zemalja koja je među prvima imala sve vakcine u ponudi potpuno besplatno svojim građanima i mislim da smo više puta naglasili kako smo se dobro i uspešno nosili sa ovom pandemijom koja je zatekla celi svet, ali isto tako i koliko smo uspeli odgovornim ponašanjem i odgovornom politikom, odgovornim vođenjem finansija, da ovu krizu prebrodimo jako uspešno i da imamo ovakav rast i ovoliko uspeha i napretka u svakom pogledu i smislu.

U prilog tome govori i činjenica što je postalo normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike, nova radna mesta, da se ljudi zapošljavaju, pa eto tako danas je predsednik Aleksandar Vučić otvorio najsavremeniji tehnološki Kampus na Novom Beogradu, gde će biti zaposleno pet hiljada ljudi. Prema nekim informacijama, uzrast ljudi koji tamo radi, tj. godine koje oni imaju su između 25 i 35, što pokazuje da će pet hiljada mladih ljudi ostati u našoj zemlji, za razliku od perioda DS, kada su se fabrike zatvarale i kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla. Čak i u doba korona virusa, kada je ceo svet u krizi, kada ljudi masovno ostaju bez posla širom sveta, u našoj zemlji se investicije nastavljaju i otvaraju se nova radna mesta.

Malo ko je pomenuo ovaj podatak i malo ko se osvrnuo na tu činjenicu i to vam samo pokazuje koliko smo sada navikli da se nova radna mesta otvaraju. To je pokazatelj jednog novog lica i naše zemlje i naše ekonomije, ali pre svega odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Međutim, ono što je takođe postalo normalno, a ne bi smelo nikako da bude, jeste i jedan vid borbe jednog dela opozicije koji se svodi na golu mržnju i iznošenje kojekakvih neistina i sve učestalijih i histeričnijih napada na porodicu predsednika Aleksandra Vučića. Žao mi je, nisam siguran da je bilo ko od kolega narodnih poslanika se danas osvrnuo na to, ali ta kampanja se nastavila jednom histeričnom konferencijom, namerno taj termin upotrebljavam, jer dok iznosite niz neistina, laži i pokušavate da održite nekakvu ozbiljnost, svima je bilo jasno danas da Marinika Tepić samo želi da nekakvom neistinom baci senku na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i najnovijim napadima na njegovog brata pokuša da za sebe izvuče nekakav jeftini politički poen.

Ono što mene zanima, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti da ovde narodnim poslanicima, ali pre svega građanima Srbije, iskoristiću vaše prisustvo, da nam možda kažete vi neku dodatnu informaciju, a tiče se afere Mauricijus. Kao što znate, pre nekoliko meseci, kao bomba je odjeknula jedna u nizu afera u koje je upleten Dragan Đilas.

Naime, kako su novinari tada saznali, na više od 50 računa u 17 različitih zemalja, Dragan Đilas je po belom svetu razbacao 68 miliona evra. Ti računi se nalaze od Amerike do Hong-Konga, od Mauricijusa do Češke i do dana današnjeg nismo dobili odgovor kako, na koji način i kojim to marifetlucima se poslužio pa je od propalog preduzetnika iz Češke, čiji je početni kapital u vreme njegovog stvaranja neke nove političke karijere bio 70 hiljada evra i ženina kuća, polovni automobil SAB, došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama.

Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama i to nije podatak koji je bilo ko izmislio, već je on to sam prijavio 2018. godine kada se kandidovao za gradonačelnika.

Tih 22 miliona evra u nekretninama nije jedino njegovo bogatstvo. Vidite da ima i 68 miliona evra širom sveta.

Ono što pre svega građane Srbije zanima, jeste - dokle se stiglo u toj istrazi i koji su najnoviji rezultati? Iz prostog razloga, zašto ovo pominjem. Danas je Andrej Vučić bio predmet satanizacije skoro sat vremena. Mesecima unazad o njemu se izmišljaju kojekakve laži i neistine da je vlasnik skoro svega u našoj zemlji, a kada pogledate istinu vidite da taj čovek za dinar jedan, kao i Aleksandar Vučić, se nije obogatio od kada je SNS na vlasti i to je istina, i to je činjenica.

Međutim, to ne sprečava Mariniku Tepić, zaposlenu u firmi kod Dragana Đilasa, da svakodnevno iznosi neistine i laži. Valjda to je ta neka autoprojekcija. Razmišlja Dragan Đilas da dok je on bio na vlasti uspeo je sebi da obezbedi tolike milione, a da njegov brat Gojko Đilas, ima čak 30 nekretnina u svom vlasništvu, od toga je preko 20 stanova. Ovo ostalo su garaže i lokali.

Sada, valjda tom nekom autoprojekcijom misli da će i neko drugi poziciju vlasti iskoristiti za lično bogaćenje. Prosto i njemu je neverovatno da to Aleksandar Vučić ne radi.

Mislim da histerična kampanja koja se vodi protiv, pre svega, protiv Aleksandra Vučića, a zatim i protiv njegove porodice je samo odraz nemoći i jedne velike panike koja je zahvatila redove Đilasove stranke, jer su shvatili i oni da ih niko neće dovesti na vlast tek tako, da neće doći na vlast ni putem ulice, ni putem nasilja, ali da neće doći na vlast bez podrške građana. Nadali su se, i kao što sami znate pozivali su evro parlamentarce, zvali su ih da se uključe u međustranački dijalog. Kada su se oni uključili i kada Đilas nije ispunio svoju želju iz fontane želja, sada mu ni oni ne valjaju.

Valjda je shvatio da jedini način da nekako pokuša da dođe na vlast, jeste taj da će na svakom mestu i svuda pokušati da diskredituje Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Jedino pitanje koje proizilazi iz svega ovoga jeste - do kada će se nastaviti sa tom bolesnom kampanjom, jer je ovo već sada postala praksa? Iz dana u dan se laži ponavljaju i skoro na identičan način se targetira svako ko podržava politiku SNS ili svako onaj ko kaže da Srbija danas ide u dobrom smeru.

Meni je takođe i neverovatno što pojedini ljudi to smatraju legitimnom borbom, a svakako ne može biti. Ta politika mržnje je dovela i do toga da sin onog Bore Solunca razbije prostorije SNS u Novom Sadu i gle čuda da mu opravdanje za to svi daju i bude - eto, on je malo besan i ljut, eto njegovog oca prozivaju da je ukrao, da je pokrao. Za razliku od Danila Vučića, čijeg oca bez bilo kakvog dokaza bez bilo kakvog dokaza, bez bilo kakvog grama istine, napadaju za sve moguće i izmišljaju, Bora Novaković je bio čak i u zatvoru. Ali Danilo Vučić, za razliku od sina Bore Novakovića, nikada nigde ni na jednom mestu nije pokazao taj stepen mržnje, nezadovoljstva ili besa, a Boga mi svi su se brže bolje udružili kako bi opravdali sina Novakovića, i kako eto sad ispade kriv i izlog SNS.

Postavlja se pitanje - šta je to sledeće što će neko iz redova tog dela opozicije uraditi, pa će ga isto tako opravdavati i pitanje je - dokle će ta njihova mržnja ići? Jasno je da plan i program nemaju, jasno je da rezultati koje su postigli u periodu dok su bili na vlasti su katastrofalni i da ne mogu ama baš ni na jedan način da se takmiče sa politikom rezultata SNS i Aleksandra Vučića.

Uveren sam isto tako da svi zajedno kao društvo moramo da stanemo iza toga da politika mržnje, nasilja, laži i neistina nije nešto što je potrebno i što je dozvoljeno u našem društvu i da se na taj način ne možemo baviti politikom i ozbiljno pristupati bilo kom problemu.

Poštovani ministre, ja vam želim da u narednom periodu sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića pred nas stavite još ovakvih korisnih zakona za građane i da svi zajedno nastavimo da od Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život baš onako kako želimo za sve nas i za svu našu decu. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, naravno da ću se složiti sa kolegama narodnim poslanicima koji su prethodno govorili i naravno da ćemo podržati ovaj predlog zakona.

Slažem se apsolutno da je Zakon o potrošačima interesantan pre svega građanima, jer su oni vrlo često u prilici da odredbe ovog zakona koriste.

Ono što ja želim da napomenem jeste činjenica da, pored ovog zakona i svega onoga o čemu danas diskutujemo, mnogo je bitnije praćenje samog zakona i kako se taj zakon primenjuje. Znate, ako mi ovde danas nešto usvojimo, a to samo ostane mrtvo slovo na papiru, složićete se sa mnom da nismo napravili nekakav veliki posao i da građani od toga neće imati veliku korist ukoliko doslovno ne budemo primenjivali sve ono o čemu smo danas pričali.

Uveren sam da u tom nekom narednom periodu ćemo biti u prilici da još više unapredimo sve ono što se tiče zaštite prava građana, ali isto tako da i kroz neke konstruktivne diskusije dođemo do još možda nekih boljih rešenja.

Narodni poslanici, sem svog posla koji imaju i obavljaju ovde u samom Domu Narodne skupštine, su i u čestom kontaktu sa građanima, pa tako sve ono što danas čujete ovde od nas možete slobodno primeniti i uzeti negde u razmatranje, jer nije to nekom od nas palo tek tako na pamet, već je došlo kao posledica razgovora ili nekih predloga, sugestija, pa i kritika građana iz onih mesta odakle mi dolazimo.

Kada govorimo o zaštiti potrošača i kada govorimo o ovom zakonu, često provejava u javnosti taj termin „obmana“ i kako su to nekada potrošači obmanuti da li reklamom, da li deklaracijom, da li nekad garancijom i pričamo o tome kako se često zloupotrebljava poverenje potrošača i ja se sa time u potpunosti slažem, ali sam negde

i uveren da, koliko god se mi trudili, uvek će neke velike kompanije ili neki veliki lanci proizvođača pokušati to da izvrdaju na ovaj ili onaj način i uveren sam da ćemo mi u interesu građana se boriti da takvih primera nemamo više ili da ih svedemo na minimum, ali uveren sam isto tako i da ukoliko budemo primenjivali ovaj zakon kako treba, građani će biti mnogo i srećniji i zadovoljniji.

Kada pričamo o obmanama, baš pre neki dan u razgovoru sa građanima na Voždovcu, čuo sam od jednog čoveka konstruktivnu ideju koju, nažalost, vaše ministarstvo ne može da primeni, a to je kontrola poverenja građana u političke partije, odnosno praćenje i obmanjivanje onoga što iznose stanke.

Mislio sam da čovek to tek tako iznosi. Međutim, on je imao jako dobru ideju, a to je da bi bilo odlično kada bi neko mogao i da prati šta je to što stranke pričaju, kako u toku dana, tako i u samom epicentru izborne kampanje, pa bi bilo interesantno i da se prati to koliko su oni na taj način obmanuli građane i da li bi tu postojale neke posledice.

Apsolutno se slažem sa tim čovekom i kada pričamo o tome, evo, svedoci ste i bili ste u prilici da čujete koliko puta su samo predstavnici bivšeg režima DS, oličeni u Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću, obmanuli ne građane Beograda, već i cele Srbije. Čuli ste mnogo primera od poslanika koji su na svom ličnom primeru i na svom ličnom mestu izneli neke podatke koji su apsolutno neverovatni i ako bi ih posmatrali na taj način kao potrošače, građane koji su te njihove usluge i obećanja prihvatili, onda ćete se složiti da su na ovaj način brutalno obmanuti.

Ne želim sada više da podsećam i na prazna obećanja da će metro u Beogradu biti izgrađen 2010, 2011. i 2012. godine, neću podsećati građane ni da je režim DS obećavao Evropsku uniju Srbiji, našoj zemlji godinama unazad i da nikada ništa na tom polju nisu učinili, da su obećavali veće plate i penzije, a da je Srbija tonula sve dublje i bila sve siromašnija. Ovakvih primera mogu vam navesti milion, isto kao i moje kolege. Ali, ono što je za danas meni posebno interesantno jeste grubo vređanje inteligencije građanima, pre svega Beograda, ali zatim i cele Srbije.

Naime, o čemu se radi? Dragan Đilas je i danas aktuelni odbornik u Skupštini grada Beograda. Predsednik je Stranke slobode i pravde. Ta njegova stranka se u poslednje vreme bavi čistom demagogijom, obmanama, ali pre svega, politikom mržnje koja se ispoljava na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i danas, posebno ovih dana aktuelno, na njegovog sina, Danila Vučića. U prilici ste da vidite raznorazne i natpise u novinama, ali i medijsku kampanju u određenim medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde je to postala praksa.

Međutim, ono što je posebno interesantno jeste da je, čini mi se, pre dve godine ili godinu dana, njegov do tada verni pratilac, ali iz druge stranke, iz stranke Vuka Jeremića, Nikola Jovanović, takođe njegov kolega gradski odbornik, koga je on postavio, kako kaže, za šefa odborničke grupe, u jednom kafanskom razgovoru izvređao i svog gazdu Vuka Jeremića, pa, Boga mi, ponajviše desnu ruku Dragana Đilasa, u tom trenutku poslanicu Mariniku Tepić, ženu koja će ostati upamćena kao inicijator jedne rezolucije da Srbija bude proglašena krivom za genocid u Srebrenici.

Nikola Jovanović je tom prilikom za tu istu ženu govorio razne ružne stvari. Ja ne mogu to i ovaj dom ne dozvoljava da tako nešto citiram, ali apsolutno svi znaju o čemu se radi. Upotrebljen je termin – na biciklu. Zaista, ja ne želim to da citiram, ali mislim da građani Srbije znaju o čemu se radi.

U tom trenutku veliko pojačanje, kako je trebalo da bude, Nikola Jovanović, za Stranku slobode i pravde postaje najomraženija ličnost u tim redovima. Iako su do juče bili saborci Dragan Đilas i Nikola Jovanović, dolazi do velikog otklona, pa maltene tako ste došli u situaciju da Dragan Đilas u pojedinim izjavama i kaže da on nikakvog kontakta nije imao sa Nikolom Jovanovićem, da ne zna šta se to desilo i da su u lošim odnosima.

Ubrzo nakon što su takvi razgovori isplivali u javnost, Đilas je izjavio sledeće – Nikola Jovanović je sam sebe izbrisao sa političke scene. Zbog uvreda upućenih jednoj ženi, jednoj dami, apsolutno se slažem da takav čovek ne treba da bude deo političke scene, iako se sa Marinikom Tepić apsolutno ne slažem ni oko čega, iako mislim da je jedina politika mržnja i laž, ali nijedna dama ne zaslužuje uvrede kakve je on o njoj izneo.

Evo, vidite, za razliku od Dragana Đilasa i njegovih saboraca, mi iz SNS nemamo problem sa tim da kažemo da osuđujemo bilo kakvu uvredu ili bilo kakav vid nasilja, što kod njih nije slučaj. Šta više, oni ga podstiču i vređaju svaku našu koleginicu koja ustukne i kaže nešto protiv njih ili protiv njihove politike, a sve argumentovano i istinito.

Šta je ovde interesantno? Dakle, Đilas kaže da je Nikola Jovanović sam sebe izbrisao sa političke scene, kaže da nemaju nikakve dodirne tačke, da apsolutno ne znaju jedan o drugom ništa i da je svaka njihova dalja saradnja nemoguća.

Ubrzo nakon toga, pomenuti Nikola Jovanović formira nekakvu nevladinu organizaciju koja se zove „Lokalna samouprava“. Vrlo ponosan na to, najoštriji je kritičar projekata u Beogradu, ali generalno i politike SNS, kao i predsednika Aleksandra Vučića. Često mu se prepliću izjave sa Draganom Đilasom, identične su i tu je već naznaka njihove saradnje.

Kako ja uvek želim i ovde diskutujem argumentima, što i slike potvrđuju, i konkretnim dokazima, vrlo lako se može ustanoviti i veza između Stranke slobode i pravde, odnosno Dragana Đilasa i „Lokalne samouprave“ Nikole Jovanovića. U javnosti oni kažu da nemaju veze jedni s drugima.

Međutim, imate na njihovoj početnoj stranici, dakle, „Lokalne samouprave“, imate deo gde možete naći naš tim. U tom našem timu veselo pozira Nikola Jovanović, sa svojom biografijom, ali drugi član tog njihovog sjajnog tima je izvesna Ana Gođevac. Dakle, Ana Gođevac je deo tog tima, ljudima u Beogradu poznata po tome što ne postoji stvar koja se uradi u gradu Beogradu u interesu građana Beograda, a da ona nije njen najoštriji kritičar. I to ne bi bilo ništa sporno da ova gospođa Ana Gođevac ne vodi opštinski odbor Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa na Vračaru i da se ne potpisuje kao Stranka slobode i pravde kada daje izjave.

Dakle, Ana Gođevac vam je u istom trenutku, obratite pažnju, i funkcioner Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, što možete videti ovde gde kaže da imaju plan za Beograd, ali je isto tako i deo tima Nikole Jovanovića, u ovom Centru za lokalnu samoupravu.

Zašto je ovo jako bitno? Na ovaj način, poštovani građani Srbije, možete videti samo u jednom primeru koliko su ljudi spremni da vas obmanjuju, lažu, zarad ličnog interesa, lične promocije i nekog glasa više.

Sada iz ovog ugla priče Zakona o potrošačima se postavlja samo jedno. Ukoliko posmatramo ove dve stranke kao nekakve brendove takozvane ili kao nekakve pružaoce usluga, kao nekakve radnje, a glasače koji bi eventualno glasali za njih posmatramo kao potrošače, samo se nameće jedno otvoreno pitanje – da li je ovo obmana potrošača? Sa ovim ću završiti.

Sve ovo što sam sada izneo je samo jedan u nizu pokazatelja da ni Draganu Đilasu, ni Vuku Jeremiću, niti njihovim sledbenicima na bilo kom nivou ne postoji ništa sveto u tom smislu da neće pogaziti bilo kakvu datu reč. Pa, eto, tako, i oni ljudi sa kojima su u velikom sukobu, za koje maltene pričaju da se ni ne poznaju, prvi su im saradnici i ukrštaju se samo ne bi li u opštem interesu i ujedinjeni oko mržnje koju gaje prema Aleksandru Vučiću i SNS ubrali koji glas više.

Kampanja koja se vodi protiv i Danila Vučića i Aleksandra Vučića je nešto što nije zabeleženo ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Ali, sa ovog mesta i sa svakog drugog želim samo građanima Srbije da poručim da sve rezultate koje je do sada postigla Vlada Srbije, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, takvim lažima i takvom mržnjom nikada neće izbrisati, a da zakoni koje mi danas usvajamo i koje ćemo usvajati u narednom periodu biće vođeni jedino i isključivo interesom građana Srbije i boljim životom svakog čoveka u našoj zemlji, gde god da on živi.

Uveren sam, poštovani predstavnici ovog ministarstva, ministarka, nažalost, nije ovde sa nama, ali uveren sam da ćemo u narednom periodu diskutovati o još dobrih zakona i da ćemo na taj način olakšati život našim građanima i da ćemo svi zajedno na taj način kao jedan veliki tim od naše Srbije činiti još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas u svom pitanju imam dva dela i nadam se poštovani predsedavajući, da neću prekoračiti vreme, uzimajući u obzir da je potrebno dosta vremena kako bi ove teme adekvatno sa građanima podelio i obradio.

Prva tema tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i zaštite njegovih ljudskih prava. Naime, danas je četvrtak, ukupno sedam dana traje brutalna kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice u kojoj određeni mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, kao aksiom i kao glavno oružje u tom obračunu koriste lažni iskaz ljudi koji su osumnjičeni za najmonstruoznije zločine.

Naime, lažni iskazi Veljka Belivuka i Miljkovića iz zatvora u kojima se predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa Aleksandrom Vulinom i Darkom Glišićem dovodi u nekakav kontekst tog njihovog mafijaškog klana, koristi se samo kako bi se destabilizovala naša zemlja i kako bi pokušali da se izazovu neki nemiri u kojima bi Dragan Đilas video svoju šansu i za sebe ugrabio novu priliku da se dočepa vlasti i da nastavi sa svojim besomučnim bogaćenjem.

Ja postavljam pitanje – da li strukture bezbednosti, ali i svi nadležni organi uzimaju sve ovo u obzir i da li vode računa o zaštiti pre svega bezbednosti Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali isto tako i Danila Vučića koji je na najgrublji način povezan ovim lažnim iskazom?

Postavljam to pitanje i ovo nije prvi put kada u plenumu diskutujemo o tome, ali sada moramo zaista da posvetimo računa posebno o tim temama, jer je ovo satanizacija i kriminalizacija predsednika Aleksandra Vučića, a sve sa ciljem da ne daj Bože, ako se nešto desi njemu ili njegovoj porodici građani dođu u situaciju da kažu – pa dobro, tako nešto se i očekivalo.

Takođe postavljam pitanje poštovanja njihovih ljudskih prava, jer već sedam dana imamo koje kakve emisije, natpise u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa gde se lažni iskazi ovih mafijaša i monstruma koji su počinili najgora moguća krivična dela, gde sekli, tranžirali ljudi, mleli ih u mašinama, uzimaju kao istina. Naglašavam posebno da govorim o ljudskim pravima iz prostog razloga što smo prethodnih nekoliko dana svedoci da u tim istim medijima pod kontrolom Dragana Đilasa se govori o tome da li se poštuju ljudska prava tih osumnjičenih.

Naime, u javnosti se pojavio deo razgovora, transkript u kome se jasno može videti kako njihov advokat Lazarević njih nagovara i diktira im šta da rade i kako sve lažno da optužuju predsednika Aleksandra Vučića i dolazite u paradoksalnu situaciju. Prvo, Lazarević kaže da to nije istina i da se ništa od toga nije desilo, a onda u istom tom danu oni govore kako su im ugrožena ljudska prava, jer je taj razgovor prisluškivan ili kako je već došlo do iznošenja tih informacija. Sada me zanima da li će neko konačno u našoj zemlji zaštiti ljudska prava i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, kao što se oni zalažu za zaštitu ljudskih prava ovih monstruma.

Moje druge pitanje, poštovani predsedavajući može se odnositi na vas, gospodina Odalovića ili predstavnike stručne službe Skupštine Srbije. Naime, danas, ali i poslednjih dana je aktuelna tema genocida u Srebrenici tzv. genocida, nečega što se nije desilo i svesni smo kakav pritisak usvajanja razno raznih rezolucija u okolnim zemljama izaziva pritisak na našu zemlju baš u trenutku kada smo konačno dostigli neki ekonomski vrhunac kada je naša zemlja konačno nezavisna i jaka, stabilna i kada napredujemo u svakom pogledu i smislu.

Usvajanjem takvih rezolucija vrši se jedna posebna kampanja i pritisak na Aleksandra Vučića, ali i na našu zemlju. Kada to rade zemlje iz našeg okruženja nije ništa neočekivano ili čudno, jer znate, nikome ne odgovara jaka, moćna i napredna Srbija. Međutim, kada to rade ljudi iz naše zemlje, autošovinisti koji na taj način žele da bace ljagu na našu zemlju, a pretenduju da dođu na vlast ili se vrate na vlast, onda to izaziva neki drugi oblik i jedan drugi osvrt.

Konkretno moj zahtev i molba je, poštovani predsedavajući, pokušavao sam na sajtu Skupštine Srbije da nađem dokument koji je podnela između ostalog i Marinika Tepić, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ovaj predlog je podnet 2016. godine i bilo mi je potrebno više vremena da nađem u arhivi na sajtu. Zašto je ovo jako bitno?

Poštovani narodni poslanici, pre svega građani Srbije, poslednjih nedelja i meseci smo svedoci da Marinika Tepić pokušava sve nas da obmane, slaže i da nešto što je uradila, malo zakamuflira. Naime, ona sada izjavljuje da u ovom predlogu rezolucije o genocidu se traži odgovornost pojedinaca, a nikako naroda. Toliko je drska u svom izlaganju da čak govori i novinarima, ali i zainteresovanim građanima da smo bili u prilici samo da vidimo prvu stranu. Dakle, da nismo bili u prilici da vidimo sve ono što sto u obrazloženju.

Radi javnosti, radi svih građana, ono što se nalazi iza ovoga je još gore. Dakle, tu je nabrojano 11 tačaka. U prvoj tački se kaže - najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, dakle, i on ima aksiom, kao što to rade u Đilasovim medijima, osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, ovo je identično onim rezolucijama koje se usvajaju u ovom periodu u okolnim zemljama. Ovo je identično onome o čemu smo juče diskutovali što se traži u Republici Srpskoj i BiH, da se uhapsi svako ko kaže da u Srebrenici nije bio genocid, a nije bio.

Ono što posebno zabrinjava, jeste da se u više navrata koristi termin „narod“, odgovornost pojedinaca se ovde nigde ne nalazi.

Posebno, sa čime i završavam, izvinjavam se predsedavajući, u tački 11, molim vas da obratite pažnju na ovo, zauzima se stav da kršenje ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelji mogućnosti novih genocida. Dakle, na ovaj način Marinika Tepić sada stavlja akcenat da ćemo u nekom narednom periodu, kršeći ne znam kakva prava manjina, a složićete se sa mnom da su prava manjina u našoj zemlji nikada veća, Srbija opet počiniti neki genocid.

Za sam kraj, sa time ću zaključiti, ja vas molim poštovani predsedavajući, gospodine Odaloviću, da ukoliko nismo u prilici da ovo negde na vidnije mesto na sajtu istaknemo, molim vas da narodnim poslanicima ovo umnožite, da podelite svakom od nas, kako bi svako od nas imao ovo u svojim rukama i mogao da pokaže građanima kakve su vrednosti, kako danas vidi Srbiju i Marinika Tepić i Dragan Đilas i Boris Tadić.

Za sam kraj, imam da poručim i njima, ali i pojedinima u regionu, u Evropi, svetu, da obrate pažnju na tri činjenice i da sa te tri činjenice moraju da se pomire koliko god im to bilo teško.

Kosovo je Srbija, u Srebrenici nije bio genocid, Srbija ide napred.

Hvala vam, i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da se približavamo polako kraju ove rasprave, mislim da smo čuli dosta argumenata i sve one glavne razloge zašto će poslanici poslaničke grupe SNS, Aleksandar Vučić – za našu decu u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Moram istaći pre svega da, kada govorimo o kulturi, mislim da je ministarka Gojković istakla jednu jako važnu činjenicu. Ljudi koji danas najoštrije kritikuju ove zakone su isti oni ljudi koji su dopustili da 15 godina Narodni muzej bude zatvoren ili oni isti ljudi koji su dopustili da Muzej savremene umetnosti takođe bude zatvoren i da se ne koristi, da ljudi ne mogu, posebno bitno, da mlađi naraštaji ne mogu posetiti te muzeje, unaprediti svoje znanje i na taj način sebe dodatno usavršiti.

Ono što mene zabrinjava jeste podatak o kome malo govorimo, a to je činjenica koliko generacija je to propustilo da koristi Narodni muzej, da vidi sve ono što je jako bitno na jednom mestu, ali i da vidi nešto što je retko. Zaista mislim da takva situacija u kojoj smo se nalazili do pre nekoliko godina je sramotna za našu zemlju, a posebno je sramotna bila iz prostog razloga što ljudi koji su sebe predstavljali za nekakvu elitu i pokušali da sebe dodvore građanima na svaki mogući način, nikada nisu odgovorili na pitanje – zašto se ništa ne radi po pitanju Narodnog muzeja ili zašto se baš ništa ne radi kada je u pitanju kultura?

Drago mi je što u poslednjih nekoliko godina se drastično promenila slika kada je kultura u pitanju. To se najbolje vidi po investicijama, najbolje se vidi i po otvaranju novih muzeja, ali isto tako i po investicijama koje se tiču i lokalnih samouprava. To je jako važno i jako dobro.

Tek dolaskom SNS na vlast, kultura je počela da dobija mesto u našoj zemlji koje zaslužuje. Uveren sam, isto tako, žao mi je što gospođa Gojković danas nije ovde sa nama, uveren sam da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa tom dobrom praksom.

Što se tiče i ove zastupljenosti, tj. primena izmena u zakonu kako bi manje zastupljeni pol bio u 40% i svega onoga što pričamo o rodnoj ravnopravnosti, mislim da je opet tek dolaskom SNS na vlast tek tada učinjen drastičan pomak. Možete videti, vi ste, gospođo Čomić, bili narodni poslanik, pa možete to i sami iz svog ugla tumačiti, koliko je narodnih poslanica danas u parlamentu, koliko je žena na važnim pozicijama, na važnim mestima u našoj zemlji.

Ako želite to da posmatrate kroz to da li je premijerka jedna dama, kao što je Ana Brnabić, imali smo do skoro i predsednicu parlamenta Maju Gojković, guvernerka je gospođa Tabaković i što je mnogo bitnije i na šta uvek želim da skrenem pažnju jeste činjenica da sve te žene nisu dobile šansu eto radi pro forme ili neke kvote, već zato što svojim znanjem, umećem, obrazovanjem i zalaganjem doprinose boljem životu u Srbiji. To je jako bitno.

Složićete se sa mnom zasigurno da i veliki broj dama koji se nalazi na ministarskim mestima opravdavaju to poverenje koje su dobili od premijerke Ane Brnabić. Uveren sam da ćemo i u narednom periodu imati dosta uspeha i da će svaka osoba u Vladi ili u ovom parlamentu dati dodatni doprinos kako bi naša zemlja se još brže i još više razvijala.

Ono čime ću završiti, kako bi ostavio i kolegi Marinkoviću vreme da diskutuje, nešto što, nemojte mi uzeti za zlo, ali ovo najdobronamernije kažem. Nekako, iako se mnogi zalažu za tu žensku ravnopravnost i za zaštitu prava žena, i uvek se svi zalažu, negde, čini mi se, do jedne granice, a onda kada premijerka Ana Brnabić pretrpi najgore moguće uvrede, kada je nazivaju glupačom, zlom ženom, kada na njen račun stižu najodvratnije pretnje, negde ta ženska solidarnost nestane ili u malom broju neko stane u njenu zaštitu.

Kada je bio primer onog Veselinovića, koji je igrom slučaja gradski odbornik u Skupštini grada Beograda, mi smo izašli sa jednim zaključkom kojim smo osudili to njegovo ponašanje, ali nažalost, i tada je izostala reakcija i mnogih nevladinih organizacija, udruženja koja se bore za zaštitu prava žena, ali ono što je iz mog ugla još bolnije, i njenih koleginica.

Takva praksa se ponavlja i sada u prethodnih nekoliko meseci, kada je opet gospođa Brnabić prošla kroz „toplog zeca“ Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Boška Obradovića ili bilo koga iz te klike, na čelu sa Borisom Tadićem, koji predstavlja bivši režim DS.

Mislim da je to nešto na čemu moramo da radimo svi kao društvo, ali isto tako, da i dame koje se bore za ta prava, kada dođe do takvih slučajeva, prve izađu i stanu u zaštitu jedne od njih, jer smatram da je to normalno i da je to nešto što bi svaka dama morala da uradi za jednu drugu koleginicu. Najbolji primer je upravo Ana Brnabić koja je uvek tu da stane i za svakog kolegu, ali bogami i za svaku koleginicu.

Što se samih zakona tiče, naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, a ja sam uveren da ćete pred nas kao narodne poslanike i u narednom periodu izaći sa još dobrim, kvalitetnim predlozima zakona i da ćemo svi zajedno, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, učiniti da svaki dan bude još lepši i još bolji za život naših građana i da ćemo tako nastaviti da od Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da izbor članova saveta REM-a svakako sam po sebi jako je bitan i značajan, jer pre svega izaziva posebnu vrstu pažnje javnosti, ali i političkih činilaca, pre svega onih koji danas čine opoziciju.

Složio bih se i sa izlaganjem kolege Milićevića u velikom delu, složio bih se i sa dosta temeljnim izlaganjem naše koleginice Sandre Božić, ali vidite poštovani građani Srbije iz svih ovih prethodnih izlaganja koliko se pitanje REM-a i članova REM-a politizuje od strane onih ljudi koji ama baš nikakvu drugu poruku ne umeju da pošalju, nemaju i koliko ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast jedino što žele jeste dolazak na vlast bez podrške građana. Da li je to kroz nekakvu jeftinu manipulaciju, da li je to kroz, kako oni misle, sveobuhvatno prisustvo u medijima, da li je to pitanje ulice ili kao što je gospodin Orlić malopre istakao, jedan metak koji bi rešio sve. Misleći na taj način da ukoliko ubiju Aleksandra Vučića da će na taj načni rešiti sve probleme koje njih muče i da će tako u tom nekom haosu, kao nekakvi lešinari iskoristiti priliku i doći na vlast.

Kada govorimo o REM-u, pažljivo sam slušao prethodna izlaganja i verujem da je, zbog količine podataka koju su kolege narodni poslanici hteli da iznesu, ovde promakao jedan jako bitan podatak, a to je činjenica da u ovim pregovorima vlasti i opozicije u kojima ste učestvovali i u kojima ste pričali postoji Demokratska stranka koja, zamislite sad, ima svog potpredsednika koji je, poštovani građani Srbije, urednik na televiziji Srbije. Dakle, na RTS-u potpredsednik Demokratske stranke je Tatjana Manojlović. Dakle, u jednom trenutku i uređuje politiku na RTS-u, ali u istom trenutku je i potpredsednik Demokratske stranke. Pa sada se ja pitam šta bi radili Dragan Đilas ili Lutovac, Vuk Jeremić kada bi, hipotetički, potpredsednik SNS-a uređivao RTS ili bilo koji drugi medij.

Ono što je takođe ovde simptomatično jeste i činjenica, a o tome je i gospodin Milićević govorio, kako pojedini predstavnici bivšeg režima Demokratske stranke, sada pretočeni u neku drugu stranku, poput Narodne stranke Vuka Jeremića, sada predlažu da svaki medij koji se njima ne dopada ili koji smatraju kao svog neprijatelja treba biti sravljen sa zemljom i to jasno piše tamo da ne postoji pravni osnov zašto bi oni srušili tu zgradu, radi se o zgradi televizije „Pink“, već eto tako licitiraju pod izgovorom da se ne uklapa ili da nije ispoštovan nekakav komunalni red. Dakle, vi ovde imate već najavu da će oni izmisliti hipotetički nekakav razlog, ako dođu na vlast, da tu zgradu sruše.

I kada sve ovo uzmete u obzir, stvari koje su se pojavile juče, poput nekakvih izjava, zaista je zabrinjavajuće ako ih posmatrate iz ugla običnog građanina i čoveka koji prosto samo prati vesti, eto, radi opšte informisanosti. Činjenica da je sada Aleksandar Vučić kriv, pored toga što pada kiša ili sija Sunce, je novi metod obračuna sa Aleksandrom Vučićem, a to je da je sada taj čovek kriv i zato što je u nekakvoj medijskoj trci između „Arena sporta“ i „Sport kluba“ „Arena sport“ preuzela primat i Premijer ligu preuzela na svoje kanale.

Ono što je ovde zabrinjavajuće jeste činjenica da je ovo samo još jedna specijalna vrsta pritiska na predsednika Aleksandra Vučića, a sad ću vam reći i zašto. U proteklih nekoliko godina, „Sport klub“ i „Junajted medija“ Dragana Šolaka i Dragana Đilasa izgubio je mnogo značajnih takmičenja, poput NBA lige, tj. američke košarkaške lige, najpoznatije i najpopularnije košarkaške lige na svetu, koju su izgubili 2019. godine. Ove godine su već izgubili i špansku La ligu koja će se prenositi takođe na „Areni sport“. Međutim, sada u ovom sistematičnom napadanju Aleksandra Vučića pridružili su i to što su izgubili Premijer ligu od sledeće sezone. I ovo vam je samo još jedan pokazatelj histerije koja se dešava u delu opozicije i pokazuje vam koliko neće birati sredstva da napadnu ili na bilo koji način nanesu štetu politici Vlade Srbije, pre svega Aleksandru Vučiću.

I kada vam sve ovo govorim, jako je bitno da sve ovo naglasimo iz prostog razloga što kandidat koji će danas biti izabran moraće da vodi računa o svemu ovome, jer delokrug delovanja REM-a je jasno definisan. Ono što je posebno zanimljivo, vidim da pokušavaju i to da nam stave na teret, ali greše, jer svako ko želi po malo da se bavi politikom ili da razume delokrug REM-a, jasno može da pročita da za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti regulator je odgovoran Narodnoj skupštini, dakle narodnim poslanicima.

Ali, ono što mene zabrinjava i već nekoliko puta diskutujem sa ovog mesta jeste činjenica da u članu 15. stoji: „REM utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika i zabranom govora mržnje“. Sad ja vas pitam – koliko puta su pojedini mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ugrozili ovaj član, izazivali mržnju, podsticali na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice? Lepo je naglašeno: „zaštite dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika“.

Na tim televizijama se licitiralo sa ubistvom maloletne ćerke i sina predsednika Aleksandra Vučića. Oni će vam reći, kao i mnogo puta – nismo nadležni. Ali, nikakav problem. U članu 14 – ovo regulatorno telo daje inicijativu za donošenje i izmenu zakona drugih propisa, opštih akata, radi efikasnog obavljanja posla iz svog delokruga rada. Pa hajte, gospodo, dajte inicijativu, predložite nešto, da ovde zajedno u Skupštini prodiskutujemo o tome i da donetim zakonom zaštitimo svakog u ovoj našoj zemlji. Kada kažem – svakog, naglašavam to iz prostog razloga što iz ovih primera, kao i iz diskusija ranije ili iz primera na tim televizijama, možete videti koliko su predstavnici SNS-a napadani, izvrgavani ruglu, izloženi kojekakvim pretnjama, a da niko iz ovog regulatornog tela ama baš nikad nije ni reagovao. I to je nešto sa čime moramo da se pomirimo, da prihvatimo da je tako, ali da svi zajedno kao društvo radimo na tome kako se nikada nikome takve stvari više ne bi ponavljale.

Kada govorimo o svemu ovome, posebno želim da istaknem stvar koja se dešava danas. Mislim da je gospodin Orlić napravio odličnu uvertiru meni u svom izlaganju, ali pre toga je gospođa Božić sjajno diskutovala o tome. Danas smo svedoci paradoksalne situacije da ljudi koji su optuženi i koji se sumnjiče za najgora moguća krivična dela, za najmonstruoznije zločine, danas su medijske zvezde. Na pojedinim medijama pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa sada smo ušli već u šesti sat gde se njihove reči uzimaju kao amin i da se laži tog čoveka koji je osumnjičen za najmonstruoznije zločine shvataju kao aksiom i da se na taj način ponovo optužuje Aleksandar Vučić i pokušava da mu se nanese nekakva šteta.

Ako uzmete u obzir da je Belivuk danas perjanica jednog dela opozicije i da ne postoji stranka iz bivšeg režima Demokratske stranke, koja je proistekla iz tog taloga koji se nakupio, neverovatno je da ga svi danas veličaju, da ga hvale i da podržavaju sve ono što je on rekao. Čovek koji se slika sa telom skoro upokojenog čoveka koji je optužen sa najmonstruoznije zločine danas je njihov lider i zaštitno lice. I sve ovo što danas govorim u prilici su građani da vide i da pročitaju, jer ne postoji stranka koja nije izdala saopštenje i podržala to što je taj čovek rekao, a sve sa ciljem da, u nedostatku bilo kakve politike, programa i ideje, nanesu bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pa makar im bio saveznik i neko ko je mleo ljude u mašini za meso.

Sve ovo govorim samo argumentovano i činjenicama. I kada građani pomisle da to tako nešto ne može dalje, juče na jednom štandu SNS-a mi je prišao čovek i pitao me – da li je moguće da potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić zastupa i brani čoveka koji je osumnjičen da je bio deo klana Veljka Belivuka, koji je, uzgred rečeno, bio jedan od najbližih saradnika, a juče se Vladimir Gajić pohvalio time da je on pušten na slobodu? Pa vas ja sada pitam – da li je normalno da ljudi koji danas pretenduju na vlast usko sarađuju sa njima i podržavaju sve to što oni danas izgovaraju, iako i oni znaju da je to monstruozna laž?

Danas je gospođa Božić pomenula i drugog Vladimira, samo Vuletić je ovde u pitanju. Taj čovek se danas hvali, ismeva i podsmeva i SNS i nama kao narodnim poslanicima, a pre nekoliko meseci smo bili u prilici da čujemo kako je tom istom Veljku Belivuku rekao – ma ti znaš koliko tebe voli tvoj brat, batica, koliko voli tebe tvoj batica. Jel se sad s pravom građani pitaju ko je ovde lud i da li je moguće da im toliko vređaju inteligenciju, pokušavajući na ovaj način da operu ruke od sebe i od svojih batica, bratije ili kako se već nazivaju? Sramotno je sve ono što se dešava i sramotno je što danas pokušavaju da od predsednika Aleksandra Vučića, koji nikada oči nije video tom Belivuku, naprave nekoga od njih, koji je očigledno sa njima blisko sarađivao.

Uveren sam da građani neće nasesti na ovu jeftinu manipulaciju, jer kako možete verovati ljudima koji su našu zemlju upropastili, koji beže od poligrafa za najobičnija pitanja i koji se sakrivaju iza raznoraznih teških bolesti ili ne znam ni kakvih preporuka lekara, poput tog Vuletića koji se busao u grudi da će otići na poligraf, a kada je do poligrafa došlo, od njega je pobegao brže-bolje. Ili Dragana Đilasa, koji je pristao da ide na poligraf, a kada mu je to ponuđeno, kako bi nam objasnio odakle mu to silno bogatstvo, rekao da ipak neće. Za razliku od njih, Aleksandar Vučić je uvek bio hrabar, jer zna da iza njega stoje reči, ali pre svega dela. Evo, i danas je ponudio da ode na poligraf, ali njima i to nije dovoljno, već će u svom mulju pokušati da se valjaju što duže, ne bi li na taj način, ponavljam još jednom, naneli bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pre svega.

Očigledno je da ubrzani razvoj naše zemlje, oštra i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala smeta mnogima, jer znaju da građani konačno vide napredak, konačno vide svetlo na kraju tunela dolaskom SNS na vlast i konačno imaju čoveka kao što je Aleksandar Vučić, kome je jedini cilj i glavni prioritet bolji život svih građana Srbije.

S toga sam uveren, da će moje kolege, narodni poslanici, ali i svi članovi SNS, kao i svaki put do sada hrabro stati uz predsednika Aleksandra Vučića, i da ćemo na ove laži i neistine, monstruozne bljuvotine i konstrukcije Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića ili tog Vuletića, odgovoriti još većim radom i još većim zalaganjem, ali ono što je najbitnije, istinom i novim projektima, koji će svima nama garantovati još bolji život, još lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve ono što je danas predloženo i ono što se nalazi pred nama.

Svakako da će ovi zakoni, kao i kadrovska rešenja, doprineti još većem poverenju građana u pravosudne organe, generalno u pravosuđe, ali, ono što je za nas najbitnije, uveren sam da ćemo kroz ovu diskusiju proći kroz sve ono što se tiče običnog građanina, jer ti ljudi za nas glasaju, ti ljudi imaju pravo da nas pitaju sve ono što ih zanima i isto tako da iznesu kritike, kao i pohvale. Nažalost, u poslednje vreme nekako se građani više interesuju za kritike, jer na pohvale je lako navići se, ali kritike su svakako nešto što sve nas ispravlja, gura napred i pomaže nam da uslove građanima učinimo još boljim za život.

Čuli smo od prethodnih kolega narodnih poslanika njihovo mišljenje o predloženim zakonima, ali isto tako smo čuli i šta konkretno misle određenim kadrovskim rešenjima.

Moje izlaganje danas neće biti u skladu sa svim onim što su prethodne kolege narodni poslanici govorili iz prostog razloga što ovde ipak predstavljam određeni broj građana koje je glasao za Srpsku naprednu stranku, ali isto tako predstavljam i građane koji politiku posmatraju malo šire, jednako kao i ove zakone, ali isto tako kao i priliku dok ste vi, poštovana ministarka ovde pred nama, da u diskusiji sa vama dobijemo možda odgovore na neka pitanja koja nismo dobili do sada ili na neke aktivnosti ili na neka dešavanja koja su aktuelna u poslednjem vremenskom periodu.

Ovde smo čuli iz vašeg izlaganja nešto o biografiji gospođe Dolovac. Čuli smo i reference, čuli smo mnogo kvalitetnih podataka, ali, nažalost, u poslednje vreme, proteklih nekoliko godina gospođa Dolovac je izložena jednoj svojevrsnoj kampanji, mučnoj kampanji, koja je izazvana samo time što valjda ta žena ne želi da se bavi politikom, ne želi da učestvuje u dnevno-političkom obračunu jednog dela opozicije sa predstavnicima najčešće Srpske napredne stranke i zato što ne želi da bude marioneta Dragana Đilasa, Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.

Ne tako davno, čini mi se prošle godine, desio se nezapamćeni skandal, kada je baš u avgustu mesecu Marinika Tepić gospođu Dolovac bukvalno jurila u njeno privatno vreme. Čini mi se da je bio neki privatni restoran i da je tamo napravila čitavu medijsku akciju, performans, gde je zloupotrebljavala svoju poziciju nekakvog političkog predstavnika i gde je pokušavala ne znam ni ja šta da napravi, sve vreme izazivajući gospođu Dolova, na nekakvu reakciju.

Nažalost, i tada, a evo i danas, nekako je postalo normalno da ljudi koji pošto-poto žele da se vrate na vlast, smeju baš sve to da rade svakome u našoj zemlji. Da li je to gospođa Dolovac, da li je to narodni poslanik, da li je to novinar, da li je to neko bilo ko drugi ko radi posao na način na koji misli da treba da radi ili, jednostavno, ne radi onako kako Dragan Đilas to očekuje, legitimna je meta za njih.

Dodajte na sve ovo činjenicu da je do pre samo nekoliko godina gospođa Dolovac za njih bila izvanredan kadar. U istom ovom plenumu pre nekoliko godina Borko Stefanović je izneo silne pohvale na njen račun, a danas je najoštriji kritičar i onda se tu postavlja pitanje šta je to toliko moglo da se desi, pa da odu u tako ekstremnu mržnju? Pa, desilo se samo to, kao i u mnogobrojnim primerima oko nas, da ljudi, jednostavno, ne žele da podlegnu bilo kakvom uticaju tih prebogatih političara. Dakle, danas svako ko savesno i odgovorno obavlja svoju funkciju, legitimna je meta.

Radi građana Srbije pročitaću samo šta je tada u svom govoru, koji se desio u ovom plenumu, za pomenutu gospođu Dolovac izgovorio Borko Stefanović. „Gospodine ministre, uvažene kolege, gospođa Zagorka Dolovac je sjajan tužilac. Njena biografija je impresivna. Ona je prošla sve instance u okviru tužilačkog posla. Gospođa Dolovac je neko čijem profesionalizmu i znanju zaista nema ko šta da zameri. Ona je žena koja je došla u jednom teškom trenutku na tu odgovornu funkciju, unela neke jako pozitivne stvari, uvela neke principe, pravila, uvela je ocenjivanje, uvela je kriterijume koji do tada, apsolutno nisu postojali“.

Samo par godina kasnije sve ovo što je izrečeno više ne postoji, najgore stvari se o toj gospođi izgovaraju i opet sa jednim jedinim razlogom, a to je što ne želi da bude deo politike bilo kakve, a pogotovo ne da igra onako kako bi to želeo Dragan Đilas.

Tužilaštvo, kao i pravosuđe, sto puta, poštovana ministarka, sa ovog mesta sam poručio, mora biti nezavisno i u interesu građana Srbije. To je nešto što je najbitnije.

Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da uvek nekako ljudi koji danas predstavljaju SNS ili čine vlast su nekako uvek u podređenom položaju iz prostog razloga što teror jednog dela opozicije ne poznaje granice i da li su to otvorene pretnje, pozivi na linč, najgore nipodaštavanje, vređanje ili pokušavanje ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti svakog od nas, nekako uvek ostane bez adekvatnog odgovora pravosuđa.

Nebrojano puta smo ovde pričali koliko puta je do sada bila ugrožena porodica predsednika Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, da li je to kroz društvene mreže, određene medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ili u raznoraznim nastupima, ali nikada nismo želeli da se isto tako postupa kada je u pitanju neka suprotna strana.

Kad god je neko od njih dobio bilo kakvu pretnju, a to je bilo zaista retko, uvek smo to najstrože osuđivali i pozivali da se počinioci izvedu pravdi.

Ovo govorim iz prostog razloga što u poslednjih sedam dana svedoci smo strahovitog pritiska kojem je izložena i Vlada Srbije, ali i predsednik Aleksandar Vučić. Nebrojeno puta smo bili u prilici da svedočimo da fabrikovanjem nekakvih afera, naravno, lažnih afera, podizanjem tenzija u društvu, taj deo opozicije okupljen oko Dragana Đilasa pravi atmosferu za nešto što će uslediti u narednom periodu.

Podsetiću vas da je prošle godine bila slična atmosfera i u martu i aprilu mesecu, pogotovo u junu, pa da smo u julu mesecu imali proteste ispred ove institucije kada je više od 100 policajaca povređeno, desetine teško, kada ste imali situaciju da je jedan policajac skoro postao invalid jer su mu u istom trenutku polomljene obe noge, kada su gađani kamenicama koje su težile preko pet kilograma. Mi i danas ne znamo da li su i na koje kazne osuđeni počinioci tih dela.

Ako nekoga gađate kamenom koji teži preko pet kilograma, to nije onda samo sprečavanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti ili kako se to već definiše, već je to, složićete se, pokušaj ubistva.

Zašto vam sve ovo govorim? Iz prostog razloga što poslednjih dana retorika Dragana Đilasa se pooštrava i sve više liči na retoriku koja je negde bila sličnoj onoj od prošle godine.

Vi danas imate izjave gde on jasno poziva da će, ukoliko mu se ne ispuni nešto iz fontane želja, kako on zamišlja stranački dijalog, ne samo bojkotovati, već i izvesti narod na ulice i da to više neće biti bojkot, već će to biti protesti i da će na tim protestima se izboriti za sve ono što oni žele.

Običnom građaninu se nameće pitanje na koji način? Šta će to oni činiti na ulici kako bi ispunili sve te svoje zahteve?

Ja se sada sa pravom pitam ne iz ugla narodnog poslanika, već nekog ko živi u Beogradu i Srbiji šta ja to mogu da očekujem da će se desiti ukoliko Dragan Đilas ne ispuni sve svoje fantazije i sve ono što je zamislio u svojoj fontani želja.

Da li ćemo opet imati one krvave scenarije kao što smo imali u julu prošle godine i da li već sada možemo kao društvo da odreagujemo na ovakve pretnje i na ovakve najave?

Ono što posebno zabrinjava jeste doza licemerstva koju on u svojim izjavama pokazuje, pa je tako rekao da ni jedan protest opozicije do sada nije bio nasilan. Ja ne znam šta se to onda dešavalo i kako oni posmatraju sve to što se desilo prošle godine?

Ako nećemo na to da se osvrnemo, kako se zove sve ono što su činili tokom nedelja, rušeći tada Trg Republike koji se renovirao i u tuči sa saobraćajnim znacima da li je to nasilje ili je to miran protest?

Ako i to nije nasilje, evo, pitam sada sve ovde ljude prisutne šta je i kako se definiše nasilni upad u RTS, lomljenje vrata, maltretiranje zaposlenih, mlataranje motornom testerom iznad glava ljudi koji samo rade svoj posao? Kako se to zove? Kako se to definiše? Kako se definiše bilo koji protest u kome imate na desetine i stotine povređenih policajaca?

Takođe, ono što zabrinjava jeste da sve ovo dolazi od ljudi koji su skloni nekoj vrsti nasilja, ucena, a isto tako koji su povezani sa ljudima iz kriminogenog okruženja?

Malopre sam pomenuo Mariniku Tepić. Evo, poslednjih dana dobijamo informacije da je izvesni Filipović, fitnes trener iz Pančeva, koji je poslovni i bliski saradnik Marinike Tepić, deceniju, dakle, više od 10 godina, od nje dobijao zadatke. Dakle, porukom da joj obeća da će određenog novinara Miću Milakova, pazite sad, iseliti iz Pančeva. Dakle, ona je njemu tražila da Miću Milakova iseli iz Pančeva. Vama je to poznato. Ovo liči na neku mafijašku retoriku. Ovo možete videti u filmovima ili se pojavljuje negde u nekakvim sudskim postupcima. Ali, to nije kraj. Taj čovek je bio hapšen i zbog sumnje da je dilovao nekakvu drogu, čini mi se da je 1,4 kilograma marihuane bilo u pitanju. Kada joj je preneo da ima saznanja, tj. da mu se čini da će biti uhapšen, ona mu je tada rekla, opet po mafijaškom scenariju – skloni se negde malo dok se sva stvar ne stiša. Dakle, kao da živimo, kao da gledamo Kuma.

Nakon toga, kada se pojavila ova povezanost, izjavila je da ga nikada u životu nije videla i da nije čula za njega. Ovo su vam slike, gde su oni zajedno na tim slikama, i u privatnom druženju i na protestima „Jedan od pet miliona“, iza kojih su se krili tada. Dakle, on joj je sakupljao ljude i dovodio. Ako je to malo, ako kažu slučajno su se našli, mogu se naći u tom društvu, neka nam objasni sliku gde se tada nalazi u jednoj od mnogobrojnih stranaka koje je promenila, to je tada bila Nova stranka, gde zajedno sede i predsedavaju na nekakvom sastanku.

Zašto sve ovo govorim? Zato što je opasna sprega ljudi koji pretenduju na vlast i ljudi koji očigledno imaju nekakvu sumnjivu prošlost ili sadašnjost. I sada se ja pitam kao običan građanin, ukoliko oni izvedu ljude na ulice, organizuju nekakve proteste, nezadovoljni zato što im se ne znam kakva želja nije ispunila, koliko ćemo još ovakvih ljudi imati koji će po nalogu Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, počiniti nekakvo nasilje, napasti neku zgradu institucije ili povrediti još nekog policajca, obračunati se sa nekim od narodnih poslanika ili sa nekim od građana koji samo podržavaju politiku SNS ili se raduju uspehu koji postiže naša zemlja?

Opasno je to što oni rade, jer nas dovode u situaciju da samo li kažete da je Aleksandar Vučić odličan predsednik i da puno toga i da mnogo toga radi dobro za našu zemlju, vi ste legitimna meta. I zato na ovakve pojave u našem društvu moramo da reagujemo pod hitno, da ne bi došli u situaciju da se neke stvari dese, pa da tek onda reagujemo.

Za sam kraj, nažalost, nijedno od novinarskih udruženja nije reagovalo na izjavu Vuka Jeremića, koji je samo jedan od dvojice ili trojice ljudi koji ovih dana pooštrava svoju retoriku do maksimuma. Pričali smo ovde i o revanšizmu, o ne znam ni kakvoj lustraciji, pričali smo o tome kako prete ljudima - i ti ćeš platiti, i tebi ću suditi, ali me zanima sa kog stanovišta taj čovek može da kaže da će srušiti jednu televiziju i da na taj način pošalje poruku ljudima i koji su tamo zaposleni da su oni legitimna meta?

Postavlja se samo pitanje, hipotetički, šta bi se desilo da je neko od narodnih poslanika ili običnih aktivista SNS deset puta manje opasnu stvar izgovorio za bilo koji medij koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa? Da li bi neko tada odreagovao? Ja bih sigurno. I tražio bih, kao što danas tražim, da se taj neko sankcioniše, jer su takve stvari nedopustive u 21. veku. Nedopustivo je da nekom pretite samo zato što se ne slažete sa njim.

Kada smo kod Vuka Jeremića, taj čovek će ostati upamćen, zajedno sa Draganom Đilasom, u istoriji, ne samo po onim štetočinskim stvarima koje su činili dok su bili na vlasti, već i po tome što su u julu mesecu pozivali svoje pristalice da se okupe ispred ovog doma, izazovu nekakav puč, što su pozivali ljude na nekakvo nasilje, ali ostaće upamćeni i po tome što su i ti ljudi koji su pozivali, njih oterali sa tih protesta, pa je tako sada hrabri Vuk Jeremić, koji svoju hrabrost ispoljava najviše na tviteru, dok je bežao niz one stepenice, dobio bezbroj ćuški po glavi, povukao se odatle sa tog skupa i onda i za te ćuške optuživao Dragana Đilasa.

Sada u tom međusobnom prepucavanju za bolju startnu poziciju u delu opozicije, vidite da im je jedina i glavna meta kako i na koji način uniziti, uvrediti i zapretiti svakome ko danas želi da podrži politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Zato vas, poštovana ministarka, molim da svojim autoritetom, ali u granicama svojih ovlašćenja, utičete, pa da i kroz neke naredne zakone zaštitimo, pre svega, građane Srbije, jer znate, grupa političara koji politiku i bavljenje javnim poslom vide kao samo lični interes i borbu za lično bogaćenje, neće ništa sprečiti do zakona da u toj želji se ostvare.

Ako i zakon tu zakaže, plašim se kakve ćemo posledice imati. A očigledno je da oni u svojim namerama niti nameravaju da stanu, a bogami, niti da retoriku ili potencijalna dela ublaže.

Zato vam želim mnogo uspeha. Želim vam da primena ovih zakona samo donese dobro građanima, a svim kadrovskim rešenjima, tako ću ih nazvati jednim imenom, želim da slede zakon, da rade po zakonu i da na taj način čuvaju bezbednost, stabilnost i sigurnost naših građana, naše Srbije. A mi ćemo, uveren sam, kao poslanička grupa SNS, Aleksandar Vučić – Za našu decu, ove predloge podržati i sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića nastaviti da činimo sve što je u našoj mogućnosti za bolji život građana naše zemlje, sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama je pre svega od velike koristi interesa građana naše zemlje i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Smatram da sve ono što smo bili u prilici da čujemo tokom jučerašnje rasprave, ali isto tako i danas, jasno govori koliko je politika Vlada Srbije opredeljena rešavanju svakog problema sa kojim se naši građani suočavaju, ali isto tako pokazuje da neki problemi koji nisu bili rešavani, nažalost decenijama unazad konačno se sada rešavaju.

Davno smo bili u prilici da čujemo kako se sa rešavanjem jednog problema na listi prioriteta nekih zahteva kod građana pomeraju neki drugi problemi i oni dolaze na prvom mestu.

Danas smo u prilici da vidimo to u praksi činjenicu da danas nemate proteste, nemate demonstracije i nemate nastupe bilo koga, a da je to motivisano time što ljudi danas nemaju posao, nemaju radno mesto ili nemaju adekvatne plate.

Danas ljudi u Srbiji koji predstavljaju bivši režim pokušavaju da pridobiju neke glasove ili izazovu nezadovoljstvo kod građana igrajući na temu ekologije.

To vam je jasan pokazatelj koliko je naša zemlja uspela da napreduje u ekonomskom smislu i koliko se besmisao politike predstavnika bivšeg režima i predstavnika DS, stare DS oličenih u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, sada pretvorila u nekakvo pomodarstvo.

Valjda su videli da je tema ekologije nešto što je aktuelno svuda u Evropi, pa i u svetu i sada pokušavaju jeftinim spinovima i najčešće izmišljenim aferama da lažnom brigom za ekologiju pokušaju sebi da prikupe neki glas više ili da na sebe skrenu pažnju iz tog ugla.

Na taj način žele da zamaskiraju sva svoja nedela koja su počinili dok su bili na vlasti, ali isto tako da sa polja ekonomije koje im definitivno ne ide u korist politiku vode na polju za koje misle da je njima dobro i da je na njihovoj strani.

Međutim, kada uzmete u obzir da se na polju ekologije ili zaštite životne sredine do 2014. godine apsolutno ništa nije radilo svakom čoveku u našoj zemlji jasno je i da je to samo jedna pusta demagogija.

Mi smo bili u prilici da u prethodnom periodu prisustvujemo raznoraznim performansima, da gledamo i posmatramo, ali isto tako i da čitamo raznorazne izjave koje se svode na to da bi danas oni uradili sve bolje nego aktuelna vlast i da bukvalno za svaku situaciju ili za svaki problem u našoj zemlji je kriv jedino i isključivo Aleksandar Vučić.

Ta politika i ta demagogija i ta retorika je pročitana od strane građana i ne nailazi na odziv kakav su oni želeli i zato je nervoza u redovima predstavnika jednog dela opozicije sve veća iz dana u dan.

Ispratio sam i ovih dana pisanje u pojedinim medijima pod njihovom direktnom kontrolom, kao i na televizijama, i vidim da je problem i ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama. Najoštriji su kritičari. Vidim iz njihovog ugla tu ništa nije dobro, da ništa ne valja, ali ono što je simptomatično - i danas nismo čuli ni jedan jedini argument zašto to nije dobro ili šta bi oni to bolje uradili danas ili nešto novo u odnosu na period kada su oni bili na vlasti.

Simptomatično je i to što u nedostatku bilo kakvih rezultata ili podrške građana, poslednjih dana se pojavljuje nekakva istraživanja koja po svoj prilici sprovodi Dragan Đilas. Po tim istraživanjima, ako bi izbori bili u nedelju, ispade da bi Dragan Đilas ubedljivo pobedio na tim izborima.

Ono što se postavlja kao pitanje koje građani postavljaju, najrealnije pitanje, jeste ko je ta istraživanja naučio i sprovodio, ali isto tako šta onda to sprečava i njega i Vuka Jeremića i Borisa Tadića da već danas izađu pred svoje glasače i pred građane Srbije, koji će njih podržati kako oni kažu, i svima nama daju reč da će izaći na te izbore?

Dakle, opet se ponavlja situacija gde oni računaju da imaju nekakvu podršku ili šansu, oni će izaći na izbore, a tamo gde misle da će doživeti ubedljivi poraz neće izaći, pa tako dolazite u paradoksalnu situaciju da njima odgovaraju uslovi kada su u pitanju izbori za grad Beograd, ali da neće izaći na izbore koji se tiču parlamenta ili parlamentarnih izbora, koji se takođe očekuju naredne godine.

Zdravom razumu to niko ne može da objasni iz prostog razloga šta se to menja kada je glasanje isto, samo što će građani u Beogradu imati glasački listić više i tu vidite sav besmisao te politike. Međutim, ono što je veći problem jeste činjenica da se svaki ministar u Vladi od 2014. godine suočio sa ogromnim problemima kada je preuzeo to ministarstvo. Ne postoji sfera našeg života koja nije bila upropašćena i devastirana i ne postoji taj segment našeg života koji nije bio u ogromnom problemu. Da ne pričamo o tome da smo na sve strane imali dugove, zaduženja i da smo bili na rubu propasti.

Isto tako se može govoriti i osvrnuti na ministarstvo koje vi, gospođo Vujović, vodite, ali kod vas je problem mnogo veći, jer do 2014. godine, a posebno u poslednjih nekoliko godina, na polju ekologije apsolutno niko ništa nije radio. Sada je glavni zadatak tog dela opozicije da se sve degradira, da sve što vi uradite ili izjavite izvrne ruglu i da se na igranje emocija, osetljivih emocija građana Srbije, pokuša ubrati koji glas više.

U toj borbi neretko Dragan Đilas upotrebljava i neka „oružja“ koja nisu primerena i nisu dobra i ne doprinose društvenom dijalogu niti doprinose njemu lično ili bilo kakvom boljem interesu građana Srbije. Kada govorimo o tome, ja sam često govorio baš iz ovog plenuma o situaciji koja se tiče pretnje i vređanja svakog ko ne misli kao on ili ne radi kako on misli da treba.

Juče smo bili u prilici da vidimo performans izveden ispred suda koji je direktan pritisak na pravosuđe i koji je u direktnoj vezi sa histerijom koja je uhvatila ne samo njega, već i Mariniku Tepić, ali i sve one ljude koji su prvi ešalon i prvi tim ljudi koji je zaposleni u firmi Dragana Đilasa, juriša na svakog ko predstavlja SNS ili odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Juče smo bili u prilici da čujemo da oni nisu zadovoljni kako radi tužilaštvo, sud, ali isto tako moram da istaknem da sam ja mnogo nezadovoljniji iz prostog razloga što mesecima i godinama unazad, zajedno sa svojim kolegama iz SNS, ukazujem na malverzacije kojima se služio Dragan Đilas i da je uz pomoć tih malverzacija od propalog preduzetnika, perača prozora i čoveka koji je sa ušteđevinom od 74 hiljade evra došao u poziciju da bude jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope koji samo u nekretninama ima preko 20 miliona evra.

Žao mi je što i dalje ne dobijamo konkretne odgovore, ali mi je još žalije što građani Srbije ne dobijaju adekvatne odgovore na to kako i na koji način se Dragan Đilas na njihovu štetu obogatio i kakve će konsekvence snositi.

U prilog tome ja ću samo građanima Srbije predočiti jednu aferu, pošto vidim da se Dragan Đilas oslobodio nekih stega. Valjda je ovaj odmor koji je imao dobro uticao na njega. Pričaju o tome da li je afera Mauricijus, gde je otkriveno da u 17 različitih zemalja na preko 53 računa imaju više od 68 miliona evra, kako se do toga došlo.

Na jednom našem stranačkom štandu, razgovarajući sa građanima, zamolili su me samo da makar jedan deo im otkrijem i iskoristiću ovu priliku vrlo kratko da im objasnim o čemu se radi.

Naime, Dragan Đilas je 6. aprila 2014. godine svoju „Dajrekt mediju“ prodao jednoj ofšor kompaniji pod nazivom CEE, koja je registrovana u Holandiji. Vlasnik te kompanije je izvesni Gergov koji je platio za ovu uslugu 17,7 miliona evra. Ništa čudno ne bi bilo da identičnu cifru taj biznismen nije pozajmio od ljudi koji su bliski Šolaku, istom onom čoveku koga je Dragan Đilas branio i pominjao. Dakle, od dve firme, od firme „Sijera“ i jedne advokatske kancelarije. Od jedne 9,5 miliona, a od te kancelarije 8,2 miliona evra. U ukupnom zbiru, to vam je cifra od 17,7 miliona evra, cifra koju je Dragan Đilas prijavio kada je prodavao svoju „Dajrekt mediju“.

Ono što je vrlo interesantno, u avgustu 2015. godine, Gergov, bez bilo kakve naknade, firmu „Dajrekt medija“ ustupa holandskoj ofšor kompaniji „Askanijus BV“, čiji je krajnji vlasnik Đilas. Šta je ovde interesantno? Ova firma je osnovana 17.3.2015. godine i ona je sto posto ćerka firme „Askanijus ara“, koja je osnovana 16.3.2015. godine. Dakle, u razmaku od samo dva dana osnovane su dve firme, svima je jasno zbog čega i sa kojim ciljem.

Takođe, ove firme su registrovane u Luksemburgu, koji je više puta pominjao ovde i narodni poslanik kolega Rističević. Dakle, sve te firme su u jednoj sprezi. Vidite krug gde Šolak i Đilasa najčešće se odlučuju za taj Luksemburg i onda vam je sve mnogo jasnije.

(Marijan Rističević: I Švajcarska.)

I Švajcarska, naravno.

Ali, šta je posebno interesantno? Nakon svega ovoga pravi se pauza, da ne bi bilo toliko providno, ofšor kompanija „Junajted medija“, iz Luksemburga takođe, Dragana Šolaka 5.6.2018. godine, obratite pažnju, za 52,2 miliona evra kupuje „Askanijus ara“, koja je ujedno i vlasnik ove „Dajrekt medije“. Dakle, sada ovde možete shvatiti ceo krug novca kako ide.

Za sam kraj potvrda ispumpavanja novca i prebacivanje na račune širom Evrope i sveta vam pokazuje poslednji podatak. „Askanijus ara“ je iskazala prihod od 52,2 miliona evra 2018. godine, da bi 2020. godine, samo dve godine kasnije, njihov prihod bio 67 hiljada evra. U završnom računu ostaje samo ova cifra, samo 67 hiljada evra, što znači da su za dve godine uspeli na raznorazne načine i raznorazne račune da ispumpaju 52 miliona evra.

Poštovani građani Srbije, to vam je model, modalitet i sve ono na koji način su oni funkcionisali i odakle se pojavljuju računi i na Mauricijusu i u Švajcarskoj i u Hongkongu.

Vidim da je nervoza dostigla vrhunac iz prostog razloga što različite zemlje iz Evrope se interesuju za ove stvari, što su i oni pokrenuli neke istrage, pa sam isto tako uveren da ćemo u najkraćem mogućem roku videti i rezultate svega onoga što oni istražuju.

Za sam kraj, ja sam pre čini mi se mesec dana sa ovog mesta diskutovao o tome koliko je postalo normalno da predsednik Aleksandar Vučić otvori neku fabriku, neko novo radno mesto i da se pojavi na postavljanju kamena temeljca za neka buduća radna mesta. Danas je bio u Pančevu, kompanija ZF Srbija. Prisustvovao je otvaranju najsavremenijeg inženjerskog centra. Ta firma zapošljava 900 radnika u fabričkom pogonu i 100 stručnjaka u razvojnom inženjerskom centru.

To je još jedna nemačka kompanija koja jasno pokazuje da želi da ulaže u našu zemlju i da ovde vidi sigurnost i da na taj način naša ekonomija dodatno ojača.

Godine 2014. u nemačkim firmama je radilo 17 hiljada ljudi. Danas je ta cifra preko 70 hiljada. I svako ko se malo ozbiljnije bavi politikom ili ekonomijom zna koliko je to ozbiljan pokazatelj, koliko naša zemlja dobro stoji i koliko je uvažavana i poštovana.

Ali, i ovu priliku su pojedini ljudi, pre svega predstavnici medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, pokušali ovo da umanje i jednim pitanjem pokazali svu besmisao i svu nemoć u kojoj se nalazi danas Dragan Đilas i njegova politika.

Naime, tokom jučerašnjeg obilaska istoka naše zemlje, istoka Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je u razgovoru sa građanima i funkcionerima iz tog dela naše zemlje shvatio da postoji problem i da naši građani žele da se što pre reši jedan deo puta dužine 50 kilometara, od Donjeg Milanovca do Golupca, iskoristio je mogućnost pa je pozvao telefonom ministra Sinišu Malog ili nekog iz finansija i pitao da li ćemo moći da obezbedimo devet miliona evra da se taj put izgradi? Zamislite, zbog toga je danas izložen napadima i određenih medija i političkih stranaka, predstavnika bivšeg režima, samo zato što je kao predsednik Srbije iskazao želju i volju da se izgradi još 50 km puta koji je od vitalnog značaja za taj deo Srbije.

Kada vidite takve stvari i kada ste svesni da je njima sada najveći problem i to što se Aleksandar Vučić na svakom mestu i u svakom trenutku bori za građane Srbije, onda vidite kolika je nemoć i histerija zavladala u njihovim redovima.

Aleksandar Vučić, za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, uvek se bori i brine o interesu građana Srbije, svuda i na svakom mestu. I za razliku od njih, ovih devet miliona evra biće uloženo u potrebe i bolji život građana Srbije, a ne u džepove tajkuna i političara koji svoju poziciju vide samo za bogaćenje, lično i najbližih saradnika, kao što je bilo u vreme Dragana Đilasa.

Vama, poštovana ministarka, želim mnogo uspeha i napretka u predstojećem periodu, ali, isto tako, želim da svi zajedno kao Vlada sledite odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da pred nas kao narodne poslanike iznosite još ovako dobrih i zakona i sporazuma i da svi zajedno kao jedan veliki tim radimo u opštem interesu naših građana i naše zemlje. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da mislim da je šarenolikost izlaganja kolega narodnih poslanika danas bila potpuna.

Mislim da ste bili u prilici da čujete sa kog stanovišta koji poslanik posmatra sve ovo danas o čemu smo diskutovali, ali isto tako, morate da znate i da razumete da svi ovi ljudi danas koji su diskutovali, ali isto tako i oni koji nisu danas stigli da diskutuju, predstavljaju građane i da sve ono što ste danas čuli jesu problemi ili nešto što muči građane, a sa čim smo mi u neposrednom kontaktu.

Verujte da jako često se desi da za neke primere ili neke stvari čujemo u direktnoj komunikaciji sa građanima i da te stvari iznosimo ovde u parlamentu u plenumu, jer mi ipak predstavljamo njih i oni, zahvaljujući njima mi se danas ovde nalazimo.

Pravosuđe i sve ono što ste danas mogli da čujete je jako osetljiva stvar. Ne trebam to posebno vama da naglašavam koji se bavite time, ali mislim da kada govorimo o nekim jako bitnim stvarima, ali i kada se govori o nekim manje bitnim, neophodno je uvek se osvrnuti na nešto što je bilo u prethodnom periodu ili na nešto što je ostavilo dubokog traga, najčešće negativnog.

Danas je neko od kolega narodnih poslanika diskutovao i pomenuo tu reformu pravosuđa koja se ponavlja često u izlaganjima, ali iz mog ugla ne dovoljno. To što je urađeno te 2009. godine, ostaje presedan, ne samo u Evropi, već u celom svetu, u velikoj meri posledice toga se i danas osećaju. Znate, te 2009. godine je blizu 1.000 ljudi izbrisalo gumicom. Dakle, jednim potezom je skoro 1.000 ljudi ostalo na ulici, bez bilo kakvog obrazloženja ili, ako je već i postojalo neko obrazloženje, nije bilo adekvatno.

Ono što je jezivo jeste činjenica da su se ti ljudi, ispravićete me ako grešim, ali mislim da je bio baš 18. decembar, pojavili na posao i shvatili da na tom poslu neće više raditi. Dakle, 16. decembar, mala greška, ali suština je ista. Dakle, samo su došli na posao i shvatili da od danas više ne rade.

Tako nešto je nepojmljivo i mislim da se tako nešto nikada, uveren sam, nikada ranije nije desilo, ali sam još sigurniji da se nikada više nigde neće ni desiti i to što se desilo u našoj zemlji tada, ljudi koji su vodili Srbiju u tom periodu, nevešto su pokušali da odbrane, jer nije bilo zdravog razuma koji je to mogao da prihvati, a i šteta koja je načinjena kasnije, koja se procenjuje do evra izračunata je 44.484.839 evra, dakle, na kontu obeštećenja plate i svega onoga što je moralo da se plati.

Ovakvu štetu su napravili ljudi koji su samo želeli da neko drugi njima podoban dođe na mesto koji će odlučivati ili koje je bitno. Ti isti ljudi danas, koje predstavljaju, pre svega, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, su najoštriji kritičari svega što se desi ili izgovori u ovom plenumu.

Predsednik naše poslaničke grupe Aleksandar Martinović u svom izlaganju je najbolje to definisao. Dakle, narodni poslanik ovde bukvalno, kako bi oni to želeli, nema pravo da se izjasni o bilo čemu, pokušavajući to da sakriju pod nekakav obračun sa političkim neistomišljenicima.

Apsolutno se ne radi o tome ni jedne jedine sekunde, niti to ima bilo kakve veze sa tim. Narodni poslanik ima pravo da diskutuje o svemu onome što se tiče građana Srbije, pa isto tako i o pravosuđu.

Ovih dana smo bili u prilici da čujemo kako, eto, sve što se dešava u Narodnoj skupštini nije legitimno, pa će oni to tobože jednog dana kada dođu na vlast, sve ove zakone i odluke da ponište. I to je vrlo zabrinjavajuće, jer shvatate da imate posla sa ljudima koji dok su bili na vlasti su se isto tako ponašali, u prevodu, sve ono što je njima odgovaralo, bilo je u skladu sa zakonom, a sve ono što njima nije odgovaralo, gledali su da pronađu neku rupu u zakonu ili ga izmene tako da njima odgovara.

Ovde su se pominjali konkretni neki primeri. Mene uvek pravosuđe asocira i zabrinjava u tom delu što pravda nije jednaka za sve, a najčešće tu nepravdu osećamo mi koji pripadamo SNS.

Ovde sedi i kolega Rističević, koji je, igrom slučaja danas sam video priveske njegovog automobila, kada je napadnut ispred ovog doma, dakle, od statusa oštećenog i žrtve napravila se atmosfera da je tobože on nekog napao. Deset ljudi je pokušalo da ga linčuje. Iskoristili su snimak koji je izvučen, gde je držao priveske od ključeva, samo ih je držao u ruci, ne bi li od njega napravili napadača, prokomentarisali su da je to nož. I danima se vodila hajka. To je ovaj privezak.

Imate situaciju da neko ko je bio predmet pokušaja linča zbog držanja ključeva postane napadač. Nažalost, on je o tome pričao, ali ne želi naširoko da diskutuje o tome kolega Rističević. Imate priliku i da u tim procesima, ispostavlja se kao da je on nekog napao.

Onda se pitate da li čovek koji podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića apsolutno ima neka prava?

Kada govorim o ovome, žao mi je što sam bio u pravu kada sam govorio pre nekog izvesnog perioda da će biti normalno da nasilje i pretnje koje preživljavaju ljudi koji su deo SNS ili samo podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića biti normalno.

Danas je diskutovalo sigurno preko 30 narodnih poslanika. Niko, ali bukvalno niko od narodnih poslanika se nije setio da je prošle godine na današnji dan ispred Doma Narodne skupštine počeo festival nasilja, dakle, u julu mesecu prošle godine ovde su se dešavali protesti, nasilne nekakve demonstracije određene ekstremne grupe koje je motivisao i predvodio Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji su ovde ispred ovog doma, u pokušaju da ga zapale, povredili više od 100 policajaca, desetina od njih je imalo teške telesne povrede. Danima su pokušavali to da predstave kao nekakve demonstrante koji nemaju više strpljenja, ali ne znam za šta. Jedan policajac je preživeo prelom obe noge. Na njih su bacane kamenice koje su težile i preko pet kilograma. Pokušavali su to da predstave kao remećenje javnog reda i mira. Ako bacite na nekog kamen koji teži više od pet kilograma, zar to nije pokušaj ubistva?

Prošlo je godinu dana. Ne znam da li je ko i kakvu kaznu dobio za to što je radio?

Vidim da danas neki ljudi koji su učestvovali u tim demonstracijama, zamislite to licemerstvo, žale se i kukaju što se protiv njih 30 vode neki procesi. Pa, čekajte, da li stvarno smatrate da je normalno da policajcima lomite noge, razbijate glave, da ih gađate kamenicama, bakljama, flašama i da se sutra pitate zašto neko vodi bilo kakav proces protiv vas?

Interesantno je i da danas se pojavila vest, opet licemerno, u jednom delu medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, koji od čoveka, od dokazanog nasilnika koji je već jednom bio osuđivan na zatvorsku kaznu, doduše, tada za proneveru, a tiče se Bulevara Evropa u Novom Sadu, radi se o Bori Novakoviću, čovek kuka što je, ne znam ni ja šta sad, osuđen ili šta se desilo, za sve krivi Aleksandra Vučića.

Naime, na Tviteru, na svom tviter nalogu on je objavio, prva - Aleksandar Vučić odmazda za odlazak u predsedništvo je stigla, osuđen na šest meseci zatvora, dve godine uslovno zbog sprečavanja služenog lica u vršenju službene radnje, Vučić mora pasti do pobede.

Poštovani građani Srbije, narodni poslanici, ja samo želim da vas podsetim da je pre tri godine u pokušaju da odbrani nekakvu svoju baštu, nekog kafića, jer je tada u opštini Vrbas postojalo rešenje, jer dažbine nisu plaćane 11 meseci, dugovi su dostigli vrednost od 135 hiljada dinara, zakupnina nije plaćena 11 meseci, postojalo je rešenje gde je ta bašta trebalo da se ukloni. Policija koja je asistirala tu je bila izložena napadu koji je trajao više od pola sata. Predvodio ga je čovek koji se predstavljao i bahatio tamo kao funkcioner Narodne stranke, taj isti Bora Novaković i sada, nakon tri godine, kaže stigla je odmazda zato što je upao u predsedništvo Srbije. Da ne postavljamo to pitanje šta bi se desilo u nekoj drugoj zemlji da tako upadnete u predsedništvo.

Ovo nije zabrinjavajuće, ovakve su pretnje od njega očekivane i dešavaju se u nazad već jako dugo. Međutim, ono što mene posebno interesuje i brine, a ovo je i pitanje za sve nas, pa i za vas koji ste u pravosuđu, da li će neko da reaguje i da li će neko uzeti u obzir ovo što je izjavio Vuk Jeremić predsednik te njegove stranke – kukavice hoćete da strpate u zatvor potpredsednika Narodne stranke, može, ali onda ćete morati nas sve zajedno da odvedete, baš me zanima kako ćete to da uradite.

Evo, ja vas pitam sada sve prisutne - šta ovo treba da znači, kako ovo može da se protumači? Kako ova otvorena pretnja može da se protumači i kakva se poruka šalje ljudima koji sude sudijama tužiocima? Dakle, da li sada Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu, bilo kome od te ekipe koja predstavlja bivši režim DS, koji danas pretenduje da se vrati na vlast, iko sme više da ukaže da greše ili u još goroj situaciji da li se ovim šalje poruka da ćete, ukoliko nekog od njih osudite zato što je prekršio zakon, odmah dobiti nekakav revanšizam, lustraciju ili ćete biti proganjani?

Mesecima i godinama unazad slušamo kako tobože Aleksandar Vučić, narodni poslanici, ministri, bilo koji predstavnik SNS vrši pritisak na sudije, pravosuđe ili kako god. Ja vas samo pitam - šta bi se desilo da je bilo koji funkcioner SNS fizički napao policajce u vršenju službene dužnosti? Krivični zakonik, mislim, 323. Šta bi se desilo da je to neko uradio od funkcionera SNS? Ne mora čak ni da bude funkcioner, aktivista, a da ne govorimo o tome da je predsednik naše stranke ili bilo koji član visoki, istaknuti funkcioner, član predsedništva izjavio i pretio sudijama ili onim koji tu kaznu trebaju da sprovedu.

Ja vam na ovo ukazujem iz prostog razloga što predugo se stvara atmosfera da možete da učinite šta god želite samo ako ste protiv SNS i predsednika Aleksandra Vučića i da za to nećete snositi posledice i možete da pretite, možete da napadate, možete da nazivate najgorim imenima, možete da ugrozite i život na taj način, ali ispada da je to legitimno samo zato što ste protiv Aleksandra Vučića. Ja mislim da to nije dobro i svakako, sa time završavam, ne tražim da se prema suprotnoj strani ili političkim neistomišljenicima postupa isto tako, već da zakon bude jednak za sve i da zakon važi jednako za sve i da se prema zakonu jednako postupa prema svima, ali samo iz ovih primera ste mogli da vidite koliko najčešće ljudi koji predstavljaju SNS su oštećena strana i za nas nekako uvek nema pravde.

Nemojte da smatrate ovo da bilo ko kuka ili se žali. Ne, neće to nas ni destabilizovati niti ubiti naš moral da se borimo još jače i još bolje za našu Srbiju. Samo vam sugerišem, ali pre svega građanima Srbije, da vide u suštini i praksi kako zapravo stvari stoje i za sam kraj jedino što imam da poručim jeste da sam uveren da će sudije nastaviti da čuvaju našu zemlju, da čuvaju zakon i da ga sprovode, ali isto tako ih molim da nikada ne podlegnu bilo kakvom pritisku koji vrši i Đilas i Jeremić i Tadić i svi oni ljudi koji opet žele da se dočepaju vlasti zarad ličnog interesa, jer takvih pritisaka će bitu u narednom periodu još više. Samo ih molim da uvek postupaju po zakonu, po pravdi, jer mi rezervnu otadžbinu nemamo, Srbija je nama jedina kuća, jedini dom i zato svi zajedno moramo da radimo na očuvanju istih. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Ako uzmemo u obzir da je poslanička grupa SNS „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ potrošila sve svoje vreme koje je imala na raspolaganju za ovu raspravu, jasno pokazuje kolika je zainteresovanost narodnih poslanika za ovu diskusiju i za ove teme, za sporazume koji se nalaze pred nama, ali isto tako pokazuje i koliko smo spremni da svaki sporazum, svaki zakon ili sve ono ostalo što se nađe pred narodnim poslanicima dobro pripremimo, dobro sagledamo iz svakog ugla i da ovde u plenumu, baš tu gde je i mesto, o svemu tome diskutujemo.

Mislim da nakon ove celodnevne rasprave i ako uzmemo u obzir da je sada već 18.00 časova, a to je negde više od sedam sati rasprave, polemike, malo toga je ostalo da se kaže, da se doda.

Za razliku od mojih kolega, prethodnih govornika narodnih poslanika, želim da se osvrnem malo drugačije na ove sporazume i sve ono o čemu smo danas diskutovali. Želim da ukažem građanima Srbije, pre svega, na stvari koje suštinski oslikavaju i prikazuju koliko danas Srbija bolje izgleda i koliko se život u Srbiji u poslednjih nekoliko godina promenio na bolje.

Danas smo bili u prilici da čujemo šta ćemo sve dobiti ovim sporazumima i koliko je to bitno za građane Srbije, ali nekako nam olako prolaze stvari ispod radara, ako tako možemo da definišemo. Najmanje smo danas govorili o jednoj činjenici, a to je, nekoliko je poslanika o tome pričalo, da je juče predsednik Aleksandar Vučić položio kamen temeljac za još jednu fabriku. Kada smo pre nekoliko nedelja govorili o tome da je postala svakodnevica da se otvaraju fabrike u našoj zemlji, evo, ovo je najbolji primer da gotovo neprimetno takve stvari prolaze i da nove strane direktne investicije se podrazumevaju. Skoro da nemate nedelju u našoj zemlji, a da se nešto tako ne dogodi ili da nemate mesec da prođe, a da se makar dve fabrike, nove fabrike i nova radna mesta u našoj zemlji ne otvore.

Što se tiče ove investicije, važno je napomenuti da smo toliko napredovali da danas u Srbiji se otvaraju ili se postavljaju kamen temeljci za fabrike koje se bave i proizvodnjom avio-motora ili fabrike gde će se ti avio-motori popravljati, ali isto tako moramo istaći činjenicu da strane investicije koje dolaze danas u našu zemlju su svakodnevica.

Ako uzmete u obzir da Nemačka važi za jednu od zemalja koja najtemeljnije priprema svaku svoju investiciju, na ponos nam je da danas više od 70.000 ljudi radi u različitim kompanijama koje dolaze iz te zemlje. Ova investicija je vredna više od 100 miliona evra, u prvoj fazi zapošljavaće oko 500 ljudi, dok je ukupno procena da će u toj fabrici raditi između 1.800 i 2.000 ljudi.

Kada govorimo o ovim investicijama, usko su vezane za sve ono što se danas nalazi, a tiče se sporazuma koji su pred nama, iz prostog razloga što sporazumi o kojima smo danas diskutovali tiču se infrastrukture. Ne možete imati strane investicije, ne možete očekivati da se otvaraju nove fabrike i nova radna mesta ako nemate adekvatnu infrastrukturu i ako niste dovoljno izgradili svaki deo svoje zemlje.

Ovde smo slušali mnogo primera, u zavisnosti iz kog dela naše zemlje dolaze kolege narodni poslanici, pričali su koliko im ta infrastruktura znači. Gledali su to iz svog ugla, ali ja želim da gledam iz ugla običnog građanina koji ovaj prenos posmatra ili sve ono o čemu smo danas pričali sluša, ne možda najbolje upućen u sve ono što ta infrastruktura donosi. Plastično govoreći, ceo ovaj paket koji je u vrednosti izuzetnoj od preko 700 miliona obima, jasno mi samo pokazuje jednu stvar, da obećanje „Srbija 20-25“ koje je dao predsednik Aleksandar Vučić, kao i mnoga prethodna obećanja koja je ispunio jasno daju poverenje građanima da ćemo u narednom periodu sve što smo zacrtali i postavili pred sebe kao nekakav cilj i ispuniti. Znate, ako i gradite nove puteve, da li se tiče lokalnih ili nekih regionalnih, da li ulažete u železničku infrastrukturu, praveći nove mreže železnica ili investirate u obnovu starih, na taj način podižete ne samo kvalitet života građana, već postajete privlačnije mesto za direktne strane investicije.

Ako govorimo o investicijama u puteve, u auto-puteve, pa i u ovaj Moravski koridor koji se danas nalazi pred nama, imate jasnu sliku da sve ono što je pričao predsednik Aleksandar Vučić nije samo slovo na papiru, već je ovo dokaz da radimo na putu i da radimo u cilju ostvarenja svakog datog obećanja koje za krajnji cilj ima bolji život građana cele Srbije. Ako uzmete u obzir da se danas razvija jednako svaki deo naše zemlje, onda konačno dolazimo do onoga što su mnogi građani u našoj zemlji čekali decenijama, a to je jednaki razvoj Srbije, svakog mesta i svakog dela naše zemlje.

Čuli smo to ovde i koliko će to danas značiti prevedeno u novac, ali svakako ono što je za mene najbitnije jeste koliko će to značiti građanima konkretno u njihovom mestu. Ovde danas pričamo i mislim da je ministar Mali, poštovani ministar, govorio o tome, Moravski koridor će biti jedan od najmodernijih auto-puteva i deonica u našoj zemlji. Pričamo o optičkim kablovima, pričamo o tome da ćemo imati priliku da imamo bežični internet na tom delu auto-puta. Sada se samo osvrnite nekoliko godina unazad, kada nam je u pojedinim mestima, pa čak i u gradu Beogradu, asfalt bio luksuz, kada su pojedini delovi i Beograda, ali u mnogo većem obimu Srbije bili osuđeni na zemljane puteve, gde je asfalt bio misaona imenica, sada samo pogledajte koliko naša zemlja napreduje i ovo vam je najbolji dokaz tome.

Kao što smo i navodili tokom nekih prethodnih sednica, da se naša zemlja razvija u svakom smeru i svakom pogledu, ovo je najbolji dokaz koliko naša zemlja, pre svega Vlada Srbije, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, vodi računa o svakom dinaru i koliko se taj svaki dinar koji se uštedi ili stvori, zaradi, napravi, investira baš tamo gde nam je to najneophodnije.

Ja ću ostaviti mom kolegi Tomiću vreme, koji je posle mene, da i on diskutuje, ali ja za sam kraj želim da se osvrnem na još jednu činjenicu.

Sinoćna diskusija i govor, intervjuu predsednika Aleksandra Vučića, je nešto što smo svi dugo čekali i nešto na šta smo svi ponosni. Ne moramo da budemo deo SNS, dovoljno je da živimo u našoj zemlji. Jer, sinoćni govor i sinoćni podaci koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić, dokazuju da je Srbija nakon mnogo godina, da ne kažem i decenija, propadanja, konačno na pravom putu i da konačno od naše zemlje pravimo baš onakvo mesto za život koje smo dugo želeli i dugo sanjali.

Stoga, uveren sam da će pred nas kao narodne poslanike doći još mnogo kvalitetnih i sporazuma i zakona, jer je u opštem interesu da svi zajedno kao jedan tim, i mi kao parlament i vi kao predstavnici Vlade, da sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića i od naše zemlje činimo ono mesto koje želimo oduvek za našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da ćemo mi podržati ovaj zakon i sve predložene i usvojene amandmane, ali, isto tako, istakao bih da smo i prošle nedelje, tokom rasprave istakli koliko je ovaj zakon i dobar i kvalitet, ali pre svega bitan za generacije koje dolaze i za one generacije koje će u narednom periodu voditi našu zemlju ili nastaviti sebe da školuju i unapređuju u nekom drugom smeru, kako bi svi zajedno bili ponosni na rezultate koje oni ostvaruju.

Svakako smatram da i ovaj zakon jasno pokazuje kakav je stav Vlade Republike Srbije i kako se on bazira na pružanju bolje mogućnosti za školovanje, svakog našeg stanovnika i koliko ovakvi zakoni uopšte doprinose boljem i kvalitetnijem obrazovanju i koliko doprinose tome da svaki đak danas u našoj zemlji želi i vidi perspektivu i zna da može da dobije ovde kvalitetno obrazovanje i da isto tako nakon završenog školovanja, ovde može ostati i ostvariti se poslovno i stvarati porodicu.

Na žalost, takva situacija nije bila u periodu do 2012, 2013. godine kada ni srednjoškolci, a pogotovo ni studenti nisu videli bolje sutra u našoj zemlji i kada su svi gledali kako na što lakši mogući način, da se školuju negde u svetu, i po pravilu da tamo ostanu.

Poslednji podaci koje dobijam, u proteklih nekoliko meseci, da ne kažem i godinu dana, jasno pokazuju da imamo i veliki priliv visoko obrazovanih ljudi naših ljudi, koji su se školovali negde u Evropi ili širom sveta, a zatim se vratili, jer konačno vide da Srbija danas izgleda mnogo bolje i da Srbija pruža mnogo veće mogućnosti nego što je to bilo u periodu do 2012, 2013. godine.

Složićete se svi da je to pre svega rezultat odgovorne politike koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, a i odgovorne politike Vlade Srbije koja u kontinuitetu radi na poboljšanju uslova života od 2013. godine.

Kada govorimo o ovome, podaci koji sve ovo podržavaju i bliže oslikavaju, jeste i činjenica da je nezaposlenost u Srbiji do pre nekih sedam ili osam godina, bila čak na rekordnom nivou od 24%, dok je danas ona ispod 7%. Kada govorimo i o ovome, ja ne mogu da se ne osvrnem na ljude koji su danas najstroži kritičari, naravno bez argumenata ovog zakona kao i mnogi drugih zakona, ali bili su u prilici da nešto urade za našu zemlju i da bilo šta od onoga što danas propagiraju, ispune kao obećanje koje su davali u predizbornim kampanjama, ali na žalost, naravno ništa od toga nisu učinili.

Ovde su kolege narodni poslanici govorili o Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i ostalim ljudima predstavnicima režima DS koji su vodili našu zemlju deceniju celu, ali ja ne želim na taj način da se osvrćem na njihove neuspehe. Želim konkretnim primerom da pokažem kolika je razlika u onome što se danas dešava u odnosu na taj period kada su oni bili na vlasti.

Svedoci smo da danas Dragan Đilas je najoštriji kritičar svega što se dešava u našoj zemlji, a tiče se donošenja ili zakona ili nekakvih odluka koje su u interesu građana Srbije.

Kada ga podsetite da je on bio u prilici da nešto uradi za našu zemlju, najčešće dobije odgovor da jeste bio visoki funkcioner DS, ali da se on bavio lokalnom politikom ili da je on bio na čelu grada Beograda i da nije mnogo toga mogao da učini. Nažalost, kao i mnoge stvari koje on izgovara, i to je jedna krupna neistina, a na primeru ću vam sada pokazati o čemu se zapravo radi.

Naime, o nezaposlenosti smo govorili, ali želim da istaknem da je 2014. godine u Beogradu, prema nekakvim podacima koje je on tada iznosio, bilo 108.000 nezaposlenih, dok je danas ta cifra negde oko 60.000, ali ne želim ni o tome da diskutujem, već samo želim građanima i Beograda i Srbije da istaknem podatak da je broj… Pričamo o broju nezaposlenih, ali želim da govorim o broju zaposlenih, gde možete jasno videti koliko je novih radnih mesta otvoreno u Beogradu. Koliko je danas bolja situacija govori vam činjenica da je 2014. godine bilo 559.000. Dakle, ovo su podaci koje je Dragan Đilas iznosio, dok je danas ta cifra i taj brojka negde oko 738.000, što vam je razlika od 179.000.

Dakle, imate egzaktan broj i egzaktne podatke koliko je novih ljudi zaposlenih u Beogradu i to vam jasno oslikava politiku kakva je danas politika grada Beograda, ali pre svega Vlade Srbije i kakva je bila u periodu kada je Dragan Đilas mogao nešto da uradi, pa da zaposli i mlade ljude i one ljude kojima danas takav površno i olako nudi nekakvu bolju perspektivu.

Što se tiče samog obrazovanja i mladih ljudi, poštovani ministre, vi ste juče bili u „Sava centru“ kada je predstavljen od strane grada jedan projekat koji svakako smatram jednim od egzaktnih pokazatelja koliko se danas otišlo napred u obrazovanju mladih ljudi. Na to ću doći nešto kasnije, ali želim da se građanima Srbije obratim sa jednom porukom.

Naime, ovde sam upoznao dosta ljudi koji dolaze iz gradova širom Srbije. Najčešće njihovo osvrtanje je bilo – eto, vi u Beogradu nemate takve probleme kakve mi imamo ili smo imali nekada ranije u našim gradovima. Kada im kažem jedan podatak, oni ostanu fascinirani i nekako im je teško da poveruju.

Vi ste ministar prosvete i sigurno znate da, nažalost, jedna gradska opština, a nije jedina, u gradu Beogradu je do prošle godine imala osnovnu školu koja je koristila poljski WC. Radi se o osnovnoj školi u Leštanima, opština Grocka.

Dakle, u gradu Beogradu smo, nažalost, imali školu gde se koristio poljski WC, a ta osnovna škola je bila jedna najobičnija baraka.

Punih 10 godina su bili na vlasti i pokušavali na bilo koji način da sebe predstave kao velike vizionare, ljude koji Beogradu žele dobro i Srbiji, a nisu bili u stanju da naprave makar normalne toalete u 21. veku.

Ovo vam govorim kao činjenicu, jer nije to bila jedina škola koju smo zatekli u uništenom ili razorenom stanju. Da vam ne govorim da su mnoge od tih škola bile i ostale u istom onom obliku kakve su bile kada su napravljene. Dakle, nisu bili sposobni da zakucaju jedan jedni ekser. Table ili golove u školskim dvorištima, na sportskim terenima nisu menjali pa gotovo nikada i to je najveći poraz nas kao društva, jer smo imali vlast kojoj je bilo teško da uradi bilo šta za one najmlađe, za one koji su najbitniji nama, onima koji će naslediti sve nas.

Žalosno je što su jednog mog kolegu narodnog poslanika Luku Kebaru danima napadali i satanizovali samo zato što je rekao istinu - nažalost, do 2012. ili 2013. godine negde je pojam bio da deca u osnovnoj školi koriste normalan toalet i evo vam primer iz Beograda, a da ne govorim o tome sa kakvim su se problemima susretale moje kolege iz SNS u nekim drugim opštinama ili u drugim gradovima.

Kada govorim o ovome, želim i da istaknem jednu jako bitnu stvar. Krajnje licemerno u poslednje vreme Dragan Đilas igra na neku empatiju i igra na emocije građana, pa se tako najčešće pominju i deca – kako će, kada on dođe na vlast, za decu sve biti besplatno, deliće ne znam ni ja šta besplatno, biće besplatne i škole i vrtići i udžbenici i obroci, ali uvek se nameće to jedno prosto pitanje – zašto nešto od toga nije uradio kad je bio na vlasti eto baš u Beogradu? Da ne širimo priču dalje, jer uvek on tu loptu sa tog terena Srbije prebacuje na teren grada Beograda, jer govori da nije bio u prilici, nije bio u mogućnosti.

Da biste znali kako je vodio Beograd i iskoristio ukazano poverenje, reći ću vam samo podatak da je 2013. godine obuhvaćeno vrtićima, dakle za naše najmlađe sugrađane, svega 45.000 dece je bilo u vrtićima. Danas je ta brojka oko 77.000. Lista čekanja, ono što najviše pogađa roditelje, je bila čak 17.000 dece. Na listi čekanja je bilo 17.000 dece. Danas je ta lista negde ispod 1.000 dece.

Ono što želim da ohrabrim sve građane i u Beogradu, ali i u Srbiji jeste da imamo strategiju kojom želimo da se ukinu te liste čekanja izgradnjom novih vrtića. Najbolji primer za to vam je grad Beograd gde se trenutno grade ili završavaju čak osam vrtića. Do kraja ove godine je planirano da se raspišu tender i nabavka za još sedam i da u narednim mesecima uđemo u proceduru za još ukupno 10 apsolutno novih vrtića. To je čak 25 vrtića u periodu od možda dve ili tri godine što nikada nije bio slučaj u mom gradu. Izgradnjom ovih vrtića biće apsolutno ukinute sve liste čekanja.

Kada vam ovo govorim, govorim vam samo da biste znali kakva je intencija ljudi koji danas vode i Beograd i Srbiju i koliko se ljudi koji su danas na odgovornim funkcijama trude da, sledeći odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, učine svaki segment života našim građanima još lakšim, još lepšim i još boljim.

Da se nije samo ovako neodgovorno vodilo računa o našim najmlađima, pokazuje i činjenica da je u periodu dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, 15.000 porodica jer su im duplo naplaćivani vrtići i na ime te odštete Grad Beograd danas isplaćuje te dugove i do sada smo isplatili čak 30 miliona evra odštete porodicama, jer je bez bilo kakvog osnova, protivzakonito su im duplo naplaćivani vrtići.

Čisto da biste znali, da bih vam to pretvorio u neku jasniju sliku, 30 miliona evra vam je skoro negde oko 15 novih vrtića. Faktički, što bi jedan čovek meni na ulici rekao – zašto smo morali da bacimo 15 vrtića? Jer je Dragan Đilas bio neodgovoran.

Sa ovim ću završiti, a malopre sam pomenuo, poštovani ministre Ružiću, kao što sam i rekao, vi ste juče bili u Sava Centru, gde je predstavljen taj projekat gde je kupljeno 67.000 tablet računara, koji će pomoći našim osnovcima u školovanju. Dakle, svaki taj tablet računar će imati posebnu karticu za internet, nevezano od toga da li roditelji i da li u stanu gde žive imaju taj internet. Takođe će biti kupljeni elektronski udžbenici. Na sve to, predviđena je i kupovina blizu 7.000 laptop računara za učitelje i nastavnike, kako bi svi mogli lakše da uče, da se obrazuju, ali i da prate ono što je moderno svuda u svetu.

Imamo tu čast i priliku da se ponosimo. Mnoge zemlje na zapadu nemaju ovakav program. Ovo je samo pokazatelj koliko smo u poslednjih nekoliko godina napredovali kao društvo, kao zemlja, da od situacije da renoviramo škole u kojima nam deca koriste poljske toalete, danas prelazimo na taj nivo da naša deca koriste tablet računare u svom obrazovanju. To je jasan pokazatelj koliko želimo i koliko brzo svoje želje i obećanja sprovodimo u delo.

Za sam kraj, poštovani ministre, ja vam želim, kao i celoj Vladi, da pred nas kao narodne poslanike iznesete i predložite još ovako dobrih zakona, koji su u opštem interesu svih naših građana, jer jedino kao veliki tim i svi zajedno, sledeći tu politiku Vlade i sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića možemo da napravimo od Srbije baš onakvo mesto kakvo želimo za sve nas i za sve generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je i suvišno možda ponavljati koliko je ovaj zakon dobar i koliko donosi benefita pre svega ljudima koji se ceo život bave poljoprivredom.

Mislim da sve ono što ste vi u svom uvodnom izlaganju rekli je dovoljan razlog zašto mi kao narodni poslanici ćemo se opredeliti da glasamo za i podržimo ovaj zakon.

Takođe, mislim da su moje kolege narodni poslanici bili poprilično jasni, decidirani i da su se dovoljno dobro osvrnuli na sve što se tiče ovog zakona i mislim da je jasno koliki je benefit uopšte celog ovog zakona.

Ono što je za mene interesantno, poštovani ministre, jeste činjenica da ovim zakonom samo dokazujete koliko je poljoprivreda sada stavljena na pijedestal i koliko je Vladi Srbije danas bitno kako se poljoprivreda razvija, koliko su sigurni u taj posao ljudi koji se poljoprivredom bave i fascinantan je podatak, makar za mene bio, kako sam ušao na vaš sajt i Upravu za agrarna plaćanja, gde sam video da imate skoro 40 nekakvih različitih podsticaja, subvencija u poljoprivredi.

Mislim da taj podatak niko još ovde nije izneo i smatram da na tome vi kao ministarstvo morate da insistirate što više. Mislim da je dobro da ove podsticaje za mlade poljoprivrednike promovišete možda na društvenim mrežama, jer mladi su negde tu i najviše zastupljeni, ali negde najveći problem kod naših ljudi i kod naših građana jeste ta nedovoljna informisanost oko svega onoga što Ministarstvo za poljoprivredu nudi.

Znam da, koliko god vi imate posla, uvek se bavite onim na terenu, ali samo najblaža sugestija, u razgovoru sa ljudima koji se bave poljoprivredom vidim da nisu možda dovoljno upućeni šta to ministarstvo sve ima da im ponudi. Pa, eto, jedna mala sugestija, ako moglo možda uz neki račun, neki propratni flajer ili ne znam kako već, jer to je nešto što će doći do svakog korisnika kome bi to možda bilo potrebno. Svakako verujem da bi građani to više onda i koristili.

Svakako, sama činjenica da imamo preko 40 ili blizu 40 različitih podsticaja i subvencija jasno govori koliko je vaša intencija da se poljoprivreda razvija. Ne želim da govorim o tome ja, već mislim da su najbolje o tome govorili građani na prijemima koje ste vi organizovali. Isto tako, ne mogu da se ne osvrnem na to da kada smo zajedno posećivali Ripanj i podavalski deo Voždovca bili smo u prilici zajedno da vidimo koliko korisnih stvari građani vide od toga i koliko su imali tada dobrih ideja i predloga koje ste vi kasnije implementirali.

Nažalost, poštovani gospodine Nedimoviću, ni vi, kao ni vaše kolege iz Vlade, niste pošteđeni ovih dana i ovih nedelja nekakvih neosnovanih napada. Mislim da se sve to sliva u jedan levak koji je samo protok svega onoga što Dragan Đilas i jedan deo opozicije radi u ovom periodu, bez nekakve želje da na bilo kakav argumentovan način diskutuje ili da iznese bilo kakvu sugestiju, ideju ili kritiku, pa da bilo koji zakon učini još boljim i u još većem interesu građana Srbije.

Ovih dana posebno aktuelne primedbe su bile na PKB i ono sve što se dešava oko PKB. Koliko sam ispratio prethodne kolege govornike, retko ko se na to detaljno osvrnuo, a kao neko ko dolazi iz Beograda i ko je rođen u ovom gradu znam koliko je PKB bitan i za Beograd, ali i za Srbiju. Isto tako, znam i koliko su ljudi koji su direktno odlučivali u gradu Beogradu upropastili to preduzeće i do čega su ga doveli.

Zamenom teza i pokušavanjem da se građanima Srbije baci prašina u oči kako ne bi videli da Dragan Đilas je svaku svoju poziciju koristio samo da od sebe napravi milionera, ovih dana su plasirali brojne laži, neistine koje se tiču PKB i ja više ne znam na koju bih se pre osvrnuo i kako bih odgovorio, jer zaista to što su oni u stanju da izgovore jako je teško demantovati na bilo koji način.

Međutim, zbog građana Srbije, ja sam dužan da iznesem neke podatke vrlo interesantne, za koje sam uveren i da moje kolege narodni poslanici ne znaju, a tiče se PKB. Molim vas da se ne šokirate i da svoje zaprepašćenje onim što ćete čuti sada makar malo ublažite, jer kada sam prvi put iznosio ove podatke na sednici Skupštine grada Beograda niko nije mogao da poveruje u to, ali na kraju se ispostavilo vrlo brzo da je to tačno.

Naime, sve što se dešava oko PKB-a u tom periodu od 2010, 2011, 2012. godine bila je organizovanja kampanja Dragana Đilasa da se to preduzeće uništi, ne bi li se on zajedno sa svojim pojedinim partnerima čuvene kompanije „Delta“ dokopao tog preduzeća. Kada se to pojavilo u javnosti, Dragan Đilas je pokušao to da demantuje. Međutim, ne dugo nakon toga direktor do tada „Delta agrara“, čini mi se da se tako zove ta firma, čudnim transferom prelazi na mesto direktora PKB-a. Dakle, Dragan Đilas ga direktno postavlja i taj čovek nastavlja da obavlja funkciju direktora PKB-a.

Prema revizorima, prema izveštaju revizora, dugovi PKB-a 2012. godine su iznosili 2,4 milijarde dinara. Revizor je tu reviziju učinio i završio u aprilu mesecu 2012. godine, da bi dug tog preduzeća PKB-a u septembru 2013. godine, godinu i nešto dana kasnije, iznosio čak 9,9 milijardi dinara. Vidi se iz ovog priloženog koliko je to uspešan menadžment bio, iako su u tom periodu pokušavali svi u Beogradu, pa i u Srbiji da ubede da to što rade sa PKB-om je u najboljem interesu i da će tako izvući PKB iz nekakvih problema.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da znate da iako je ceo proces u PKB-u, čak i postavljanje rukovodstva, pratio Dragan Đilas, PKB pune dve godine jedan jedini dinar nije platio na osnovu računa za vodu, struju, gas. Dakle, pune dve godine ništa nisu plaćali.

Paralelno sa tim, kako je sistematski sve rađeno i kako je bilo neophodno izvući što više novca što preko kredita, zajmova i ostalih malverzacija, dolazimo do prvog apsurda koji jasno pokazuje šta je cilj bio. Naime, PKB je posedovao do tada 24 objekta potpuno prazna, dakle, nisu bili popunjeni nikakvim kapacitetima, nije bilo stoke u njima, ali tadašnje rukovodstvo donosi čudnu odluku da se pravi nova farma. Dakle, imate 24 potpuno prazna objekta, ali tadašnje rukovodstvo donosi odluku da se pravi nova.

Kada su im stručnjaci objasnili da nema apsolutno nikakve potreba, da je to samo već dodatni trošak na već prezaduženo preduzeće, Dragan Đilas i taj menadžment koji je on organizovao apsolutno nisu hteli to da poslušaju, već su izašli sa nekom procenom troškova. Pazite sada, nova farma je planirana da košta oko tri i po miliona evra. Na kraju, kada je završena i ta farma koštala je čak sedam miliona evra. Dakle, nešto što vam je apsolutno nepotrebno u tom trenutku vi ste duplo platili, procenili ste tri i po miliona, a onda ste platili sedam miliona.

Ono što posebno baca još jednu svetlost na sve afere koje prate Dragana Đilasa jeste i činjenica da su tu farmu pravili bez i jednog jedinog papira. Dakle, bez bilo kakve dozvole je ta farma napravljena. Imate paradoks da vam gradonačelnik, prvi čovek u gradu Beogradu na ovaj način podstiče divlju gradnju.

Ono što je dalje pravilo probleme jeste da sve što su radili na toj farmi je bilo loše urađeno, od kanalizacije, dotoka vode, bilo čega. Postojala je mogućnost ogromne ekološke katastrofe. Kako se dalje ušlo u taj problem i srljalo nije postojalo više rešenje da se nešto sa tim drugo uradi, već su oni priznali – jeste, u redu, sada ćemo da vidimo kako ćemo ovo da dopunimo, nemamo sa čime, ali moraćemo tu neku stoku sada da ubacimo, pa ćemo one boksove za mužu krava da organizujemo, to ćemo da napravimo, pa ćemo nekako tako da se opravdamo.

Tada im stručnjaci govore da bokseve koje su napravili nisu napravili u skladu sa potrebama, nisu bili iskorišćeni na pravi mogući način. Zašto? Jer krave nisu mogle da uđu u te bokseve i rogovi su im pravili problem. Dakle, molim vas, obratite pažnju sada na ovo. Dakle, zbog rogova krave nisu mogle da uđu u te bokseve. Kada su shvatili da je problem, šta će sada da rade i sa kravama i imaju neiskorišćene te bokseve, oni dođu na brilijantnu ideju, ironičan sam, naravno, hajde da im isečemo rogove. Onda su kravama sekli rogove ne bi li opravdali tu investiciju i na silu ih nekako ugurali u te bokseve.

E, to vam je, poštovani građani Srbije, slika i prilika brige za poljoprivredu u periodu dok su na vlasti bili Dragan Đilas i cela ta klika režima DS.

Međutim, da svemu ovome nije kraj i da vidite koliko oni daleko idu u svojoj bahatosti, pomenuo sam vam koliki su dugovi bili, pomenuo sam i šta su radili i gde su proneverili pare, na koji način su pokušavali sebe da operu, a toliko daleko da idu i da kravama seku rogove, ali i to im nije bilo dovoljno. Sada je neophodno bilo da se taj menadžment od pet ljudi koje je direktno Dragan Đilas postavio nagradi za sve ono što su radili u PKB-u. Dragan Đilas odlukom iz 2013. godine sekretaru Sekretarijata za poljoprivredu nalaže da se menadžmentu PKB-a isplati 660 hiljada evra na ime bonusa i odličnog poslovanja. Zašto? Zato što je tadašnje rukovodstvo PKB-a prikazalo, napravilo lažni izveštaj, završni račun gde su kredite, pozajmice prikazali kao prihod, a otpise dugova države za sve što su dugovali opet stavili sa strane i prikazali da je to kao nekakva dobit. Na konto toga Dragan Đilas donosi odluku da pet menadžera, direktora, čega li god već, podele između sebe 660 hiljada evra na ime bonusa.

Poštovani građani Srbije i poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, to vam je politika Dragana Đilasa i ljudi koji su tada vodili grad Beograd, ali u tom periodu na izmaku i Republiku Srbiju.

Poštovani ministre Nedimoviću, ja sam uveren da i vaš saradnik sve ovo već zna, da znate i za još neke mnogo gore primere, ali ja, kao neko ko se već bavi lokalnom problematikom u Beogradu skoro 12 godina, želeo sam da sa građanima Srbije podelim i ove podatke i vidim da su i moje kolege narodni poslanici šokirani onim što su čuli.

Sve ovo vam govorim danas jer vidite i sami da je nervoza u redovima i Dragana Đilasa, ali i Vuka Jeremića dostigla neki novi nivo. Onaj performans Vuka Jeremića, kada je došao sa svoja tri saborca, pokušavajući da isprovocira Aleksandra Vučića, nisu ništa više nego jedan jeftini politički performans, gde su oni nekako na ekstreman način pokušali da od sebe naprave žrtve, a onda i da budu malo hrabri. Nije njih Aleksandar Vučić pozvao da se biju, već je pozvao da na svoja leđa primi teret linčovanja, jer kao što sami znate, i vas, ali i sve nas ovde koji sedimo, pa i one ljude koji glasaju za nas Vuk Jeremić čeka sa nekakvim surovim revanšizmom, sa nekakvom surovom lustracijom, koja neće prestavljati ništa više od toga da mi, hipotetički, kada oni dođu na vlast, nećemo smeti ni da izađemo na ulicu.

Ovo sve dolazi u periodu kada Dragan Đilas ne može da opravda kako je to od propalog preduzetnika, perača prozora i prodavaca žvaka, sa 74 hiljade evra došao do bogatstva od preko 20 miliona evra samo u nekretninama ili da objasni kako je to moguće da u 17 različitih zemalja, na čak 53 računa ima više od 68 miliona evra ušteđevine.

Ja sam uveren da će mnogi profesori pokušavati da objasne tu metodologiju kako se to dolazi do te cifre, ali da niko to neće uspeti da objasni jer se kosi sa zdravim razumom. Isto tako sam uveren da ćete i vi, ministre Nedimoviću, kao i cela Vlada, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića i SNS, pred nas kao narodne poslanike izneti i predložiti još mnogo ovako kvalitetnih i dobrih zakona koji su u opštem interesu građana Srbije i da ćemo svi zajedno na taj način od naše Srbije stvarati i činiti još lepše i bolje mesto za život svih ljudi, sve naše dece i svih onih generacija koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da uz izlaganje prethodnih kolega narodnih poslanika mislim da je sve rečeno, ali o amandmanu i o onome što je pomenuo predsednik naše odborničke grupe, Aleksandar Martinović ćemo govoriti u danu kada se bude diskutovalo o amandmanima, ali sveukupno mislim da su ovi predlozi zakona jako dobri i da se odnose na opštu korist pre svega generacija koja dolaze i koje će nastaviti da razvijaju našu zemlju, da je vode i da nastave tamo gde su neke generacije pre njih stale, a to je da od naše Srbije konačno naprave onakvo mesto kakvo svi želimo za život svih nas i naše dece.

Mislim da prethodna izlaganja su obuhvatila sve što se tiče samih zakona, posebno ako uzmemo u obzir da ukupno diskutujemo negde i više od sedam sati čini mi se, skoro osmi sat je sada. Složićete se sa mnom svi prisutni u sali da mislim da ne postoji stavka ovog zakona ili nešto šire slike koja danas nije obuhvaćena i nije pomenuta.

Ono što ja želim da istaknem jeste i činjenica da suštinski ovi zakoni pokazuju da je politika Vlade Republike Srbije sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića i same SNS, a to je briga o mladima. Juče smo tokom istorijskog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića u plenumu mogli da čujemo koliko je pored svih ekonomskih aspekta i pored rasta naše ekonomije očigledno odlične slike našeg finansijskog stanja mnogo bitnije to kome ostavljamo našu zemlju i šta to ostavljamo za generacije koje dolaze. Da li ćemo imati kome i šta da ostavimo, a tiče se rađanja dece i naše slike koja se tiče podsticaja za mlade bračne parove i za one sredine gde je nažalost ta situacija katastrofalna.

Imali smo u prethodnom periodu prilike da čujemo Srbija gubi u proseku jedan grad na godišnjem nivou i svakako da sve ovo što postižemo nam ništa neće vredeti ukoliko ne budemo imali kome da ostavimo svetliju budućnost.

Mislim da najbolju sliku prikazuje koliko je naša zemlja danas drastično različita u odnosu na onaj period 2012. godine i 2013. godine, činjenica da se veliki broj mladih visoko obrazovanih ljudi vraća u našu zemlju i da konačno vide perspektivu i vide budućnost u našoj zemlji, kao što je to neko od prethodnih kolega, govornika, narodnih poslanika rekao, nigde nije lepše nego u svojoj zemlji. Mislim da to jasno pokazuje koliko se slika naše zemlje promenila ne samo u svetu, već koliko je percepcija ljudi koji su iz naše zemlje otišli do 2012/2013. godine ili 2014. godine sada drugačija, jer konačno vide budućnost i žele da se ostvare u Srbiji, ali isto tako da i ono što su naučili negde u Evropi ili svetu primene u našoj zemlji.

U prilog tome govori i podatak da smo mi najbrže rastuća ekonomija u Evropi i dodatnu hrabrost mladim ljudima uliva i to, što je danas prosečna plata mnogo veća u odnosu na period od 2012. godine, ali isto tako uliva i hrabrost, i to što sve što obeća SNS, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, se ispuni, pa tako i plan Srbija 2020-2025 kojim je predviđeno da, penzija bude iznad 440 evra, dok će prosečna plata biti i preko 900 evra, dodatni je motiv da mladi ljudi ovde ostanu, nastave svoje školovanje i da porodicu stvaraju baš u Srbiji i nebitno je da li je to Niš, Novi Sad, Kragujevac, Beograd. Bitno je da se u našoj zemlji ostane i da nastavimo svi zajedno da našu zemlju razvijamo.

U prilog ovome i govore podaci da je nezaposlenost, ako uzmemo u obzir parametre koje uzimaju ljudi koji danas najoštrije kritikuju, ne samo ovaj zakon već i kompletnu politiku Vlade Srbije, jesu ljudi koji su bili u prilici da vode ne samo Srbiju kao Srbiju, već direktno pod svojom kontrolom imaju grad Beograd.

Da, i tu mislim na Dragana Đilasa koji je ovih dana najoštriji u tim kritikama i nekako volim da se uporede rezultati baš tom gde je on imao najveću odgovornost.

Često čujemo da on nešto nije mogao da promeni u Demokratskoj stranici ili na nivou Republike Srbije, iako je tada bio sve i svja u Demokratskoj stranci, ali evo, uzećemo samo primere kako je on tamo gde je mogao da vrši uticaj poslovao i radio.

Dakle, u Demokratskoj stranci dok je bio na njenom čelu, bio je i gradonačelnik, samo ću izneti i taj podatak, nezaposlenost je tada bila iznad 20% dok je danas nezaposlenost u gradu Beogradu ispod 7%.

Ako uzmete taj podatak u obzir najbolje vidite i oslikavate činjenicu koliko je njemu tada bilo stalo do zaposlenosti ili do investiranja u mlade ljude i generalno da mladi ljudi nađu perspektivu u našem gradi i u Srbiji.

Iako mogu o ovome da diskutujem jako mnogo, i mislim da je ostalo malo vremena za našu poslaničku grupu, pa ću tako skratiti izlaganje ne bih li ostavio vremena i kolegama posle mene da diskutuju, ako je uopšte vremena ostalo, ja samo želim građanima Srbije da skrenem pažnju na jednu krucijalnu stvar, ovde je to pomenuto, ali mislim da nije dovoljno naglašeno.

Poštovani ministre, verujem da ćete se složiti a to je činjenica da ne postoji skoro nijedna osnovna škola da u njoj nešto nije urađeno i izmenjeno, i da nije renovirana makar u jednom delu, ali do 2012. i 2013. godine, imali smo situacije gde su osnovne škole imale oblik i bile u onom izdanju kakve su bile kada su napravljene, da nisu bili u stanju jedan jedini ekser da zakucaju ili da promene tablu, u dvorištu, na sportskom terenu.

Takva slika je danas promenjena i sama činjenica da danas pričamo o dodatnim ulaganjima u obrazovanje i da se bavimo ovakvim temama jasno pokazuju koliko smo sve te probleme prevazišli i koliko je naša zemlja uspela da se razvije i tom smislu koje je najbitnije za generacije koje dolaze, a to je obrazovanje.

Ja se nadam da će Vlada Srbije nastaviti da sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića, i da će nastaviti da zakone koje predlaže, donosi u skladu sa opštim interesom građana Srbije i da ćemo u duhu sa tim, a u duhu boljeg života, svih građana Srbije, nastaviti da dodatno razvijamo našu zemlju.

Sa željom da se pred nama nađe još dobrih zakona, ministre, želim vam da sledite politiku Vlade Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i da svi zajedno od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život.

Hvala i živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Nema sumnje da ćemo u danu za glasanje podržati sve ono što se danas nalazi pred nama i sve ono o čemu smo pričali i diskutovali tokom današnjeg dana. Mislim da su kolege narodni poslanici koji su diskutovali pre mene istakli koliko je sve ovo važno i pre svega bitno za naše najstarije sugrađane.

Složiću se, ali moraću isto tako još jednom da napomenem da nije bilo penzionera i ljudi koji danas primaju penziju, ne bi bilo ni naše zemlje, jer su ti ljudi koji su našu zemlju stvarali, koji su sve ovo što danas mi koristimo stekli i smatram sve ono što mi možemo danas da uradimo za njih nije dovoljno da im se odužimo i zahvalimo za sve ono što su ostavili za nas, ali isto tako i za generacije koje će doći posle nas.

Kada pričamo o penzijama i o bilo kakvim olakšicama za naše penzionere moramo da to govorimo sa nekog realnog aspekta i da to postavljamo iz ugla realnih finansija, jer sve što se dešavalo do 2012. godine kada je našu državu predvodila DS niti je bilo realno, niti je imalo veze sa bilo čim realnim i ostvarivim.

Kada to govorim moram da se osvrnem i na činjenicu što je bio jedinstveni primer u svetu katastrofalne politike, da smo plate i penzije isplaćivali iz kredita. Dakle, kada god nisu znali odakle da namaknu pare, koje su prethodno pokrali i strpali u svoje džepove, oni su krenuli drugim putem i dohvatili se prvog kredita koji im je pao pod ruku. Nebitne su bile kamatne stope, nebitno je gde se to uzima, na koji način, na koji način će se vraćati, nije bitno ni odakle taj kredit dolazi na kraju. Bitno je smo da se kredi uzme, pa ćemo u nekom narednom periodu videti kako taj kredit da vratimo ili da isplatimo.

Da je sve tako govori i činjenica da smo bili na ivici bankrota te 2012. godine i kada je došlo do promene vlasti SNS je imala najteži mogući zadatak, a to je ne samo da sprečimo brod koji tone, ako tako posmatramo Srbiju u tom trenutku, već da nađemo način kako iz realnih sredstava da isplaćujemo i plate i penzije. Te 2014. godine predsednik Srbije, danas Aleksandar Vučić, preduzeo je korak za koji su mnogi smatrali da će mu biti možda i poslednji u političkoj karijeri.

Te bolne reforme koje smo preduzeli te godine doveli su nas u ovu situaciju danas koju imamo, a to je da smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi. To smo sve uspeli pre svega zahvaljujući penzionerima, koji su izneli najteži deo tih reformi na svojim leđima. Ne možemo dovoljno puta da im se zahvalimo za sve ono što su u tom trenutku učinili za nas.

Penzije kao penzije najbolje se oslikavaju u tome što imate podatke iz 2012. godine, imate podatke iz 2020. ili 2021. godine. Nema potrebe da bilo ko pokušava da se sa tim podacima igra, kada najbolje penzioneri naši najstariji sugrađani znaju koliko su penziju imali te 2012. godine, a kolika je penzija danas. Radi poređenja tada je prosečna penzija bila oko 20.000 dinara, dok je danas iznad 30.000 dinara, sa tendencijom rasta.

Ono što je jako bitno napomenuti i opet podvući jeste da se danas penzije isplaćuju iz realnih sredstava i da niko danas u Srbiji od naših dragih penzionera ne mora da brine da li će država imati odakle da im isplati penziju koju je pošteno zaradio.

Kada govorimo o tom delu, ne možemo a da se ne osvrnemo na činjenicu da danas i Vlada Srbije, ali pre svega sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića u ovim teškim vremenima korona krize iznalazi rešenja, ali pre svega i novčana sredstva kako da se najstarijim sugrađanima dodatno ekonomski pomogne. Imali smo prošle godine jednu vrstu isplate, ove godine će ta pomoć ići u visini do čak 110 evra. Baš pre nekoliko sati je ministar finansija, gospodin Siniša Mali objavio vest da je danas na račune oko milion penzionera leglo 3.000 dinara koje im pripada zbog vakcinacije.

Kada govorimo o svim ovim podacima, uvek je jako bitno istaći da ništa od ovoga danas ne bi bilo moguće da se budžet, finansije, ali i sama država vodi na domaćinski način i da je za to jedino i isključivo zaslužna SNS, na čelu sa predsednikom Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Možemo danas da pričamo o tome gde ćemo utrošiti koji milion evra više, možemo da diskutujemo o tome da li je nešto potrebnije više ili manje, ali niko više u Srbiji ne dovodi u pitanje da li će se nešto uraditi, da li će se neko obećanje ispuniti, a iznad svega toga, da li za to postoji novac i obezbeđena sredstava. Da, postoje i za nove puteve, i za nove mostove, i za nove domove zdravlja, bolnice, kliničke centre, ali i za pomoć onima kojima je ta pomoć najpotrebnija.

U planu koji je najavljivan već neko vreme unazad, kažu ljudi da je vrlo ambiciozan. Pitaju se da li je moguć i da li je ostvariv, a već u proteklih nekoliko meseci smo videli da plan Srbije koji je predstavio predsednik Aleksandar Vučić „Srbija 2025“ se ostvaruje. Ulaganje u infrastrukturu, u naše najmlađe, u budućnost jasno se vidi na svakom koraku, pa isto tako se vidi i u zakonima koje ova Skupština i svi dobro znaju da ono što obeća SNS i Aleksandar Vučić se ispuni.

U skladu sa tim, želim da kažem da naši penzioneri mogu biti spokojni i da budu uvereni da će obećanje da do 2025. godine penzija biti iznad 440 evra, dok će plata biti iznad 900 evra. Svakako to obećanje će biti ispunjeno i otvaranje najnovijih fabrika i najbrži rast ekonomije u Evropi jasno pokazuje da za to postoje realni osnovi.

Što se tiče drugih faktora koji utiču na rast naše ekonomije, samim tim i na penzije i na to odakle se one isplaćuju, jeste nezaposlenost, odnosno zapošljavanje novih ljudi, ljudi koji su bili bez posla ili generalno gledajući, na otvaranje novih radnih mesta. Na prošloj sednici sam diskutovao i pričao o tome, neću se ponavljati, kako je sasvim normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike. Tako za neke televizije i medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa to nije vest, već je vest nešto što oni žele da predstave i da iskreiraju, ne bi nekako pokušali da bave senku i ljagu na to koliko je ova vlast sposobnija od njih i koliko za razliku od njih ova vlast otvara nova radna mesta, a ne kao oni da zatvaramo fabrike i ostavljamo na ulici i bez dinara na stotine hiljade ljudi.

Najbolje se taj pokazatelj oslikava u statistici koja jasno pokazuje da je u periodu vlasti DS, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića nezaposlenost bila iznad 24%, dok je danas ona negde oko 7% i ako uzmete u obzir ovo o čemu su pričale moje kolege narodni poslanici pre mene, fabrike koje se najavljuju, investitori koji sa ponosom najavljuju dolazak investicija u Srbiju, jasno je da će se ovaj nivo nezaposlenosti samo smanjivati.

Međutim, ljudi koji su danas najglasniji kritičari, a opet i ljudi koji iznose najveći broj laži, su upravo oni ljudi koji su našu zemlju upropastili i unazadili, koji su je bacili na kolena u svakom pogledu i smislu, ali pre svega i iznad svega finansijski, ljudi koji su nas doveli na rub siromaštva. I da, naravno, to su ljudi koji predstavljaju bivše režim Demokratske stranke.

Kada govorim o njima, naravno da tu pre svega mislim na Dragana Đilasa, koji je period svoje vlasti iskoristio da postane najbogatiji čovek u ovom delu Evrope, koji sada poput nekakvog raspomamljenog pit bula grize, kidiše na svakog ko ukaže na njegove marifetluke i na to da nije normalno da za samo 10 godina vlasti od propalog preduzetnika, perača prozora, prodavca žvaka, dođete u poziciju da od 74 hiljade evra dođete do samo 20 i nešto miliona evra i to u nekretninama. Kada smo pričali o tome, nevešto je pokušao da izbegne odgovore.

Međutim, kada je istraživačko novinarstvo pokazalo da samo u 17 različitih zemalja, od Mauricijusa, Švajcarske, Hong Konga, ima više od 53 računa na kojima se nalazi 68 miliona evra, ti napadi njegovi su postali još gori, ali nikako da dobijemo objašnjenje ili makar pokušaj objašnjenja zašto, kako, ali pre svega i odakle taj novac na tim njegovim računima?

U tim njegovim napadima obično najviše strada porodica predsednika Aleksandra Vučića, od Danila, Vukana, Milice, preko roditelja, ali bogami ovih dana najviše udara trpi ponovo brat Aleksandra Vučića Andrej Vučić, kome je jedina krivica što je brat Aleksandra Vučića i to što voli SNS. Dakle, eto, sada su mu zamerili što kao član glavnog odbora, kao i mnogo ljudi, voli svoju stranku i želi da ta stranka postigne što bolji rezultat. Sada je problem što je bio negde na nekakvim izborima i slikao se sa aktivistima, i to ne nametljivo, čak u trećem redu. I to vam je pokušaj da se baci senka na izborni rezultat koji je, slobodno mogu reći, istorijski, gde su ponovo predstavnici bivšeg režima sakriveni iza ne znam kakvog udruženja građana doživeli debakl.

Kako vladaju dvostruki aršini, pogotovo u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, najbolje se oslikava i u tome što je za njih vest ono o čemu je moj kolega Zoran Tomić govorio, a tiče se jednog tvita koji, nažalost, sem kolege Tomića i mene danas niko ovde nije spomenuo, ali verujem da mnogi to možda nisu ni ispratili.

Vuk Jeremić, čovek koji se busa da je veliki demokrata, koji je u poslednje vreme, slobodno mogu reći tako, izgubio kompas, koji svakome preti, poziva na nekakav strašni sud, revanšizam, nekakvu katastrofalnu lustraciju, danas je otišao korak dalje i otvoreno pretio novinarima. Suštinski je ovo pretnja novinarima, ali se odnosi na svakog ko podržava SNS ili odgovornu politiku Vlade Srbije, koja samo prati put koji je trasirao predsednik Aleksandar Vučić: "Lažovčine koje će biti predmet brutalnog revanšizma, na čelu sa svojim urednicima, cvileće da su morali da lažu da bi obezbedili egzistenciju. To neće biti zadovoljavajuća odbrana". Na sve ovo jedan od tviteraša ga je upitao - kako on to misli da sprovede, na koji način, a on mu je na to odgovorio - tako što će svi odgovarati kao organizovana kriminalna grupa.

Dakle, svako od nas ko ukazuje na kriminal koji se dešavao u vreme Demokratske stranke, biće predmet nekakve njegove strahovite lustracije i brutalnog revanšizma. Sada su policajci, tužilaštvo, svi ljudi koji su učestvovali u istrazi i sprovođenju hapšenja ovih ljudi koji su ponovo u Resavici videli samo nekakav ćup zlata, da bi građani Srbije znali o čemu se radi, uhapšen je saradnik Vuka Jeremića i čovek koji ga je finansirao, očigledno ga je to strašno zabolelo jer od kad ga Patrik Ho ne finansira, kada je završio u zatvoru, sužava mu se krug finansijera, pa ga je mnogo zabolelo to što mu je ovaj finansijer uhapšen, nastavio je sa svojom retorikom i tako na katastrofalan i brutalni revanšizam prozvao svakog od nas.

Ovo nema veze sa nama. Mi smo na tako nešto i navikli. Ali me zanima samo da li će neka udruženja koja su do sada reagovala ekspresno, uputiti bilo kakav dopis, saopštenje, izaći sa zahtevom pred tužilaštvo da se njihovim kolegama, novinarima, ne preti? Jer, urednike, složićete se sa mnom, imaju televizije i štampani mediji. Na koga se ovo odnosi? I da li će konačno neko stati na put tom bahatom i propalom političaru koji nekakvom oštrom retorikom, ko li ga je tako posavetovao ili je on to sam smislio, sedeći i dumajući kako nekako da se dočepa cenzusa, posavetovao da svakog i na svaki mogući način najoštrije izvređa i najbrutalnije preti?

Ja odgovor na ovo pitanje nemam, ali bih voleo da ga dobijem od nadležnih institucija. Jer, koliko sam ja upućen, svako ko uputi bilo kakvu pretnju morao bi da odgovara zbog te pretnje. Ja ne želim da se bilo ko ovde odvaja, već želim da se zakon jednako primenjuje na svakog. To što je Vuk Jeremić prebogat i što misli da je ne znam kakav faktor u našoj zemlji danas, apsolutno ga ne štiti od zakona. Nadam se da će nadležne institucije odreagovati, pa da će njima objasniti kakav je to brutalni revanšizam i ko će to, kako i zbog čega da cvili?

Poštovani građani Srbije, svakako je vama jasno da ovakvi ljudi više ne zaslužuju nikada da budu na čelu ne mesne zajednice već kućnog saveta i da se oni više nikada ni za šta ne pitaju, jer kada su se pitali, samo su našoj zemlji načinili zlo i samo su načinili štetu, kako Vuk Jeremić, tako Dragan Đilas, tako Boris Tadić.

Poštovana ministarka, vama želim puno uspeha i još mnogo ovako dobrih zakona koji će unaprediti život svih građana Srbije, bez obzira koliko godina imali i bez obzira gde živeli. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja hteo bih svojim sugrađanima, a i svima onima kojima je Beograd u srcu da čestitam slavu Spasovdan i nadam se da ćemo svi zajedno naš Beograd, kao i našu Srbiju iz dana u dan voleti i raditi za njih sve više.

Poštovani predstavnici institucija, na samom početku želim da vam se zahvalim što ste na početku današnjeg dana, to je bilo pre pet, šest sati, temeljno, detaljno obrazložili ove izveštaje, što ste što plastičnije i što lakše objasnili sve ono što se u njima nalazi. Mislim da je diskusija koju su poslanici danas vodili bila široka. Morate da shvatite da smo mi ovde predstavnici građana i da ono što mi danas govorimo jeste ono što građane najviše zanima i ono o čemu oni danas najviše žele da mi diskutujemo.

Danas je veliki praznik, Spasovdan, posebno naglašavam zbog slave grada Beograda, ali znate, u nekom prethodnom periodu, čak i ovaj praznik, čak i Spasovdan, je zloupotrebljavan i iskorišćavan od strane ljudi koji su taj dan proslavljali na mestu gradonačelnika ili gradskog funkcionera.

Znam da će vama neverovatno zvučati, ali javne nabavke su čak i tada bile zloupotrebljavane. Da biste sproveli koktel, posluženje, ručak ili večeru kojih je u periodu do 2012. ili 2013. godine bilo bezbroj, neophodna je bila nekakva javna nabavka. Međutim, oni su i tu videli priliku da zarade, da se, narodski rečeno, opet citiram termine građana koji su nam o ovome pričali, ugrade, pa čak i na današnji dan.

Žalosno je što, ako uzmete i taj primer u obzir, vidite da nije postojala situacija, dešavanje ili bilo kakva mogućnost gde je novac u pitanju da oni tu priliku nisu iskoristili.

Neverovatno je da na današnji dan ja pričam o tome i vidim da ste svi šokirani pomalo, ali da, uzimali su procente čak i onda kada su nabavljali slavski kolač, žito, posluženje ili su uzimali procenat i novac po koje kakvim restoranima gde su kasnije organizovali proslavu. Znam da ste šokirani, kao i građani Srbije, ali dobro je da o tome pričamo i danas kako nam se nikada takve stvari više u budućnosti ne bi ponovile, kako ljudi koji su to činili ne bi više bili u prilici ne da vode mesnu zajednicu nego da budu na čelu kućnog saveta bilo gde u Srbiji.

Kada ovo govorim sve ne mogu a da ne unesem neku emociju, jer ja pripadam onim generacijama čiji su roditelji ostajali bez posla i na ulici u katastrofalnim privatizacijama, gde se na bratsko-burazerskim i ortačkim odnosima, kako građani kažu, dodeljivala fabrika ili firma za po jedan evro, a ljudi koji su u tome učestvovali danas predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu i bolju budućnost, ne samo za Beograd, već i za Srbiju.

Žalosno je što većina od njih nije odgovarala pred zakonom iz prostog razloga, a o tome su govorile kolege poslanici pre mene, zato što su sudije, tužioce i sve one koji su mogli da odlučuju o njihovoj sudbini birali na stranačkim skupovima, stranačkim kongresima, pa ste tako imali situaciju da pored odluke opštine ko će biti sudija, ko će biti tužilac, pored pečata tog grada ili te opštine sa desne strane, sa leve strane vam je stajao pečat opštinskog odbora DS, pa tako je određivano da li će sudija biti po tome - jeste da je bio u JUL-u, jeste da voli da krade, ali mu je žena u DS, pa ga možemo držati pod kontrolom. Opet u tom drugom mestu sudija je izabran samo zato što je član DS, malo voli da popije, ali to može da se reši. To su vam bila obrazloženja sa opštinskih odbora širom Srbije i kako su birane i sudije i tužioci. To vam je odgovor, poštovani građani, zašto ljudi koji su oštetili budžet i Beograda i Srbije nisu do sada snosili bilo kakve posledice ili konsekvence.

Uveren sam da će zakoni koje danas Skupština donosi, posebno Zakon o poreklu imovine, definisati te neke stvari, pa će konačno ljudi koji su došli goli i bosi u iscepanim farmerkama, a danas imaju milione evra na računima širom sveta morati da objasne kako su došli do tolikog bogatstva. Kako je na primer taj najgori gradonačelnik u istoriji od 74.000 evra ženine kuće i polovnog automobila „Sab“ došao do bogatstva samo u nekretninama preko 20 miliona evra, a ispostaviće se od pre nekoliko meseci, dobijamo i te podatke, da na više od 53 računa širom 17 zemalja od Mauricijusa, Hong Konga, Švajcarske ima čak 68 miliona evra? To su pitanja na koje odgovore traže naši građani i odgovori koji zahtevaju naši građani.

Da ovo sve da ne govorim u prazno i koliko se iz vaših izveštaja može činiti jeste da naša zemlja i ide u dobrom smeru i oko toga se možemo složiti, bilo koji aspekat da posmatramo.

Da nije moj kolega Milimir malopre pomenuo, ceo dan smo proveli u diskusiji, a mislim da sem kolega iz Jagodine niko nije pomenuo da je danas otvorena još jedna fabrika. To je postalo toliko normalno da se mi danas više ni ne osvrćemo na to. Možda je samo i kolega Marinković, čini mi se, ali eto ceo dan, šest sati diskusije, skoro sedmi sat sada, samo tri poslanika su se osvrnula na tako jako bitnu stvar.

To vam pokazuje da je danas u Srbiji postalo normalno da se otvaraju fabrike i nova radna mesta, što je za nas kao predstavnike SNS izuzetan ponos, jer kada sledimo odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića znamo da radimo ispravnu stvar za svakog čoveka u našoj zemlji, gde god on da živi.

Međutim, ono što je postalo pravilo kao nekakva mantra – šta god da se dobro desi u našoj zemlji obavezno zaposleni u firmi Dragana Đilasa to iskoriste ne bi li nekako bacili senku na taj događaj. Obavezno se pravi nekakva lažna afera, pokušava da se nešto izmisli ne bi li se nekako bacila ljaga i bacilo u senku to što je danas Srbija dobila još jednu novu fabriku. Nemačka fabrika „Fišer“ bavi se proizvodnjom delova, dodatne opreme za automobile visoke klase. To nije vest na Đilasovim medijima, u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa. Vest je to što je osoba koja, ja više ne znam ni koji termin da upotrebim, opisujući sve laži koje ona iznosi iz dana u dan, a radi se naravno, već svi znate, o Mariniki Tepić, današnje otvaranje fabrike u Jagodini iskoristila da baci ljagu i na predsednika Aleksandra Vučića i na tu fabriku. Smetalo im je naime to što je Aleksandar Vučić otišao u Jagodinu i sa predsednikom grada Jagodine otvorio tu fabriku i doveli su u situaciju da cela ta fabrika nije bitna, već je bitno da Marinika Tepić u svom jednom performansu kaže da je pojavljivanje, pazite sada, zamislite sada ovu rečenicu, predsednika Aleksandra Vučića pritisak na tužilaštvo u procesu protiv Dragana Markovića Palme.

Dakle, osoba koja je do sada uhvaćena desetinu puta u kojekakvim lažima pravi novu laž i optužuje predsednika države što otvara nemačku fabriku. Ljudi moji, da li ima kraja tom ludilu? Da sve ono nije slučajno govori i scenario koji je usledio na toj konferenciji gde je opet novinar medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa upitao Aleksandra Vučića – da li on to vrši pritisak?

Poštovani građani Srbije, ovo govorim da biste znali o čemu se radi i koliko je bolesna mržnja svih ljudi koji danas predstavljaju jedan deo opozicije i žele da se vrate na vlast. Nikakav pritisak, nikakva dodatna tenzija ili bilo šta drugo, kao što ste mogli i da čujete, ali to neće da prenesete, predsednik Aleksandar Vučić je rekao – ako je Marković nešto kriv neka odgovora. Zašto to niste preneli u svojim medijima? Zašto niste preneli tu rečenicu? I tu rečenicu je pa i sam Marković i u ovom plenumu u više navrata rekao, ali zašto pokušavate na taj način da bacite ljagu na jednu jako bitnu stvar kao što je otvaranje nove fabrike?

Moram da se složim sa mojom koleginicom Nevenom Đurić koja je danas dala jedno izvanredno saopštenje. Koleginice Đurić, slažem se sa vama. Pored ovoga njima smeta to što svaka nova fabrika, svaka nova investicija, svaki novi kilometar puta jasno pokazuju koliko je SNS i Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sposobnija, vrednija, poštenija od njih i koliko možete da uradite samo za svoju zemlju ako se istinski borite za bolje sutra svih građana.

Smetaju njima i nove fabrike pa zato ovakvim lažima pokušavaju sve da bace u senku. Kako bilo ko može da poveruje ženi koja je svojim lažima nanela i međunarodnu štetu, kaljajući nam ugled pred Ruskom Federacijom pa je zbog njenih nekakvih montiranih snimaka moralo da reaguje čak i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i da demantuje to što je ona pričala? Kako da verujete osobi kojoj se od farmi kokošaka u Moroviću pričinjavaju nekakve plantaže droge, pa kada se to demantuje ne dobijete nijedno – izvini? Na kraju krajeva, kako da verujte osobi koja je zarad malo vlasti, političkih poena spremna da potpiše u ovom parlamentu deklaraciju o tome da je u Srebrenici počinjen genocid?

Takvi ljudi danas, poštovani građani Srbije, žele po svaku cenu bez podrške građana da dođu na vlast, ali sam uveren da će kao i mnogo puta do sada najbolji odgovor svima njima biti izbor jer će se građani tu opredeliti da li ćemo nastaviti da idemo u ovom smeru još lepšeg i još boljeg mesta za život građana Srbije ili ćemo se vratiti u sumorno i propalo vreme do 2012. godine.

Ali, da ne ostane sve poštovani predstavnici institucija samo na ovoj temi u javnim nabavkama su ovde mnogo govorili, ali ja želim samo da vam ukažem na neke stvari kako su se one odvijale u prethodnom periodu i kako su se to egzaktno kršili propisi i zakoni, kao se to na jedan najdrskiji način funkcija zloupotrebljavala. Ne želim sada ovde da pričam o mnogobrojnim aferama koje postoje, ja ću se držati samo dve.

Svima poznata ulica Bulevar kralja Aleksandra za rekonstrukciju tog bulevara vežu se mnogobrojne afere i dalje traje neki sudski proces, ali ono što je jako bitno tu naglasiti vama će sve biti jasno.

Prilikom te javne nabavke, znate sami kako to ide, stizale su mnogobrojne ponude i kompanija „Svitelski i Pol“ je dala ponudu od 1,1 milijarde dinara. Tada im je rečeno da je to najbolja ponuda i da će oni dobiti taj posao.

Međutim, što bi rekao profesor Atlagić gle čuda, posao dobija „Balkan gradnja“ čija je ponuda iznosila 1,7 milijardi dinara. Nikome nije bilo jasno na koji način se došlo do ove procedure, šta se tu desilo, kako je došlo do toga, ama baš nikome nije bilo jasno. Koliko je ovde bilo propusta. Prvi parametar vam je i to što vam je DRI izvela zaključak da je došlo do mnogobrojnih zloupotreba i grešaka prilikom ove javne nabavke, iz 2011. godine.

Ono što posebno baca sumnju jeste i činjenica da su ostale firme koje su učestvovale u ovoj javnoj nabavci obaveštene 31. decembra 2009. godine o tome ko je dobio tu javnu nabavku, a da je ugovor sa ovom „Balkan gradnjom“ popisan 10 dana ranije. Dakle, nije dovoljno što je paradoks što im je obaveštenje poslati 31. decembra. Znate i sami da je to poslednji dan u godini neke firme ne rade, vlada praznično raspoloženje i to su im poslali kasno 31. decembra, pred sam kraj radnog vremena. Već i to što su zaključenu celu priču imali 10 dana radnije.

Da ne pričamo o tome da građevinski dnevnik i knjiga inspekcije nije vođena kako treba. Ni jedna strana nije bila overena pečatom. Na sve to nisu unete ni vrste materijala koje su pristizale, ali nije ni to čak problem, ne postoji ime firme koje je taj materijal dostavila ili napravila. Ako ovo nije egzaktno kršenje i javnih nabavki, ali i zakona, ja ne znam šta je.

Drugi primer, koji je ovde spominjao gospodin Rističević, a ostale moje kolege, tiče se mosta na Adi. Ne želim više da pričam o njemu, mislim da svi dobro znaju o čemu se tu radi, ali ću ja amo izdvojiti dva primera.

Most na Adi, čuli ste koliko je puta preplaćen, koliko je sve to koštalo, nekako ljudima zbog silne te afere prolaze kroz noge još neke bitne informacije, a to je činjenica, pazite sad, za konsultantske usluge firmi „Si komršls“ uplaćeno osam miliona evra. E, sad vi kažete, pa dobro onda su možda imali neke velike koristi i oni, ali i grad Beograd od toga možda su pomogli svojim nekim konsultantskim uslugama, možda su nekako doprineli. Ne, nisu nikako znate zašto? Zato što je ova firma registrovan za prodaju brodova i rezervnih delova za brodove, pa šta su oni nama pomogli, gradu Beogradu, jesmo kupili nekakav brod? Jel smo bilo šta drugo uradili? Osam miliona evra je građane Beograda i građane Srbije koštalo ovo. Znate i sami, svima vam je jasno da je to samo bila maska kako bi se ispumpalo osam miliona evra koji su kasnije podeljeni međusobno. Ako i ovo nije dovoljno, za sam kraj ove afere, šokiraću vas informaciju, da bi na silu otvorio most na Adi, sećate se svi toga, u Novu godinu, dodatno je plaćeno mimo bilo kakvog tendera i javne nabavke, na silu da se zatvore radovi, samo da prođe saobraćaj, još devet miliona evra.

Nažalost, niko za ovo nije odgovarao. E to je ono što boli građane i Beograda i Srbije. Naveo sam vam samo tri egzaktna primera gde ste mogli da vidite kako se i na koji način kršio zakon.

Za sam kraj, ali ne najmanje bitno. Kada već pričamo o DRI, kada pričamo o proneverama javne nabavke, ljudi koji žive u Beogradu, a verujem i oni koji ne žive, znaju za opštinu Stari Grad. To je centar grada, mesto gde se i mi jednim delom danas nalazimo. Na čelu te opštine se nalazio Marko Bastać, prijatelj lični, kum, pobratim, ne znam više ni šta, Dragana Đilasa. I nije problem to što za građane Starog Grada nije učinio ništa, tako on kaže. Nije problem, nije mogao.

Mogao je zato što je imao sredstava, ali je on ta sredstva iskoristio, pazite sada, da svaki peti dinar građane opštine Starog Grada ispumpa i upumpa na račune jedne firme koja se zove „Respekt legal“, koja se bavi marketingškim uslugama. Sada kada vam ovo pričam, možda vam to negde i nije jasno, ali radi građana Srbije želim da vam objasnim.

Imate svedočenje čoveka koji je dobio status uzbunjivača koji jasno kaže da je njegova firma „Respekt legal“ potpisala ugovor sa opštinom Stari Grad u visini od 86 miliona dinara. Period je 2018. i 2019. godina. U obavezi je bio da zaposli 60 ljudi koje mu oni daju. Dakle, ta firma zaposli 60 ljudi, on je dobio spisak. Od tih 60 ljudi, 23 sa tog spiska su bili odbornici i raznorazni funkcioneri opštine Stari Grad. Ovi preostali su bili ljudi koji su se tukli sa saobraćajnim znacima na Trgu Republike, koji su rušili onu ogradu, koji su napadali radnike koji su radili na tom uređenju trga i to su bili ljudi koje direktno građani Starog Grada na taj način plaćaju, da bi oni bili huligani, rušili i ružili svoj grad.

Ako i ovo nije dovoljno, tokom 2020. godine, dok su se svi borili protiv korone, svaka opština je imala kol centre, svaki dinar se odvajao za sredstva za dezinfekciju, svaka opština je gledala da pomogne svojim građanima što više može, u opštini Stari Grad, zamislite sada, 18 miliona dinara je potrošeno za nabavku računara i dodatne opreme. U sred korona krize. Dok su ljudi poslednji dinar potrošili da svojim sugrađanima pomognu, oni su 18 miliona potrošili na kompjutere i dodatnu opremu. Zašto? Zato što je tu bilo najlakše ispumpati novac. I to su i učinili.

Koliko su bili bahati u svemu tome, samo ću vam naglasiti da opština Stari Grad ima zaposlenih 75 ljudi u svojoj upravi. Za njihove potrebe kancelarijskog materijala potrošili su sedam miliona dinara. Sedam miliona dinara za 75 zaposlenih, na kancelarijski materijal. Svako od vas zna šta je nabavka kancelarijskog materijala, pa mi vi recite kakva je to nabavka i šta ste morali da nabavljate za tolike pare.

Vidim i po vama da u sve ove stvari ćete teško poverovati i slažem se sa vama, ali poštovani predstavnici ovih institucija, ovo vam sve pričam kao što je i moj kolega rekao, da biste znali na koji način je nekada sve što se u ovom gradu radilo ispod žita popularno rečeno, sve za lični interes, za lične potrebe i za to da se postane što bogatiji.

Ja sam uveren da u narednom periodu će ovi vaši izveštaji biti pre svega u interesu građana Srbije, kao što su i do sada bili i da ćemo svi zajedno u tom smeru i nastaviti da radimo, jer opet na samom kraju, mi ovde predstavljamo građane koji su za nas glasali i koji su nama ukazali poverenje, a mi kao odgovorni ljudi koji pratimo i sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića uvek ćemo se boriti za bolje sutra sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.