Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanici i kolege narodni poslanici, ako uzmemo u obzir da sada već polako privodimo ovu diskusiju kraju, smatram da smo danas mogli pre svega iz vašeg izlaganja poštovana ministarka, na samom početku ove sednice da čujemo dovoljno razloga zašto bi ove zakonske predloge mi kao Skupština morali da usvojimo i koliko će to olakšati i unaprediti život građana Srbije.

Isto tako, mislim da ste mogli da čujete iz diskusija mojih kolega narodnih poslanika koliko je stvari tu još neophodno reći i istaći i izvući paralelu između perioda kada je vlast na nivou Republike Srbije činila Demokratska stranka i kako danas izgleda zaštita životne sredine, ali i generalno situacija oko ekologije kada SNS predvodi vlast i u Srbiji, ali isto tako i u Beogradu.

Zašto akcentujem Beograd? Zašto što je nažalost Beograd u poslednjih nekoliko godina, a pred prošle izbore, evo sada isto tako pred ove naredne koji nas očekuju u aprilu, nekako uvek meta tih nevladinih organizacija koji u nedostatku bilo kakvog drugog programa i kampanje pokušavaju da bace ljagu na taj aspekt života našeg grada, ali i građana Beograda. Isto tako, jako je bitno naglasiti da pojedine organizacije koje baš u Beogradu organizuju proteste najčešće se na tim protestima ne osvrnu a ma baš nijednom rečju na zaštitu životne sredine ili ekologiju, već se sve to svede na kraju na sitno politikanstvo i neku prostu demagogiju gde naravno za jedini cilj imaju diskreditaciju predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Ovde su narodni poslanici isticali mnogo puta i u više navrata se vraćali na situaciju oko Rio Tinta. Nisam siguran da je neko od narodnih poslanika izneo nešto što je ključno i što je jako bitno, a svakako smatram da to moramo ponoviti više puta, iz prostog razloga što građani nekako lako zaborave neke stvari.

Naime, o Rio Tintu danas najviše priča jedan deo opozicije koji je predvođen naravno Draganom Đilasom i to vide kao svoje neko oružje u rukama u obračunu protiv Aleksandra Vučića i svega onoga što se danas dešava u Srbiji.

Radi istine, Rio Tinto je došao 2002. godine u Srbiju i od 2002. do 2012. potpisano je čak devet različitih sporazuma i rešenja koji su išli jedni za drugim, kao na traci. Ono što je jako bitno istaći jeste da su 1. februara 2012. godine, potpisana dva sporazuma osmi i deveti, a tiču se dozvola o bušotinama koje su počete da se prave u tom periodu. Dakle, sve optužbe da iza Rio Tinta stoji SNS i nekakav lični interes Aleksandra Vučića, kada pogledate ove podatke padaju u vodu.

Ono što je posebno interesantno, i što oslikava licemerje, ali i generalno, svu politiku Dragana Đilasa, jeste kako u određenom periodu mu neke stvari odgovaraju, tako ih podržava, a kada u nekom narednom periodu on misli da će mu doneti benefit da bude protiv tih stvari, on je najoštriji kritičar. Takva je situacija bila sa beogradskim metroom koji je obećavao 2008, 2009. i 2010. godine, pa kada nije uspeo da započne izgradnju metroa, imali ste priliku juče i da čujete kako nam sada metro nije ni potreban.

Takva situacija je bila i sa Beogradom na vodi. On je taj projekat predstavljao širom sveta, imao je tu viziju, govorio je da je neophodno da se Beograd spusti na reke, a kada je SNS taj projekat sprovela u delo, on je najglasniji protivnik tog projekta. Ista takva situacija je i sa litijumom, o onim stvarima koje su pominjale kolege narodni poslanici pre mene, ne želim posebno da se osvrćem, ali samo da bi građani Srbije znali o kakvom se licemerstvu radi, i samo da bi se građani Srbije još jednom uverili koliko postoje dvostruki aršini, ali isto tako i vređanje inteligencije i razmišljanje Dragana Đilasa u tom smeru, da baš niko ne pamti šta je on sve izjavljivao i za šta se sve zalagao. Dokaz tome je i njegov intervju 25. oktobra 2017. godine, za Nedeljnik, pod naslovom „prvi intervju, povratak Dragana Đilasa“, i u tom intervju on je izneo gomilu neistina, naročito ako pogledate da je taj period od godinu dana pred izbore za grad Beograd, i u tom intervju možete pročitati da je bio vrlo uzdržan kada se njegova kandidatura pominjala.

Dakle, nije bio siguran da li će izaći na te izbore, šta građani da očekuju, a generalno, sve zamerke su mu bile vrlo paušalne bez bilo kakvog argumenta i dokaza. Ono što je posebno interesantno za ovu temu jeste i pitanje na koje je odgovorio vrlo decidirano i vrlo konkretno, naime pitanje glasi – kao da niste zadovoljni ni temama kojima se bave oponenti ove vlasti, a o čemu biste vi voleli da priča opozicija? Dakle, ovo je pitanje koje je upućeno Draganu Đilasu. Hajde da pričamo o Beogradu, o ekonomiji. Evo, potvrđeno da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi. Hajde da pričamo o koncesiji te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas zato što su one u svim mobilnim telefonima i električnim automobilima. Zar to nije šansa za Srbiju? To će da zaposli hiljade i hiljade ljudi i napravi brend od naše zemlje. Zamislite u svakom mobilnom telefonu ili automobilu deo na kome piše „made in Serbia“.

Dakle, 2017. godine vi ovde možete čuti jasno i glasno da se Dragan Đilas zalagao i da mu je to bila jedna od stavki njegovog programa i razmišljanja kako unaprediti život u našoj zemlji i kako dodatno zaposliti ljude.

Godine 2021. godine Dragan Đilas govori sve suprotno od ovoga iz prostog razloga zato što je on sada pomislio da igranje na kartu ekologije, zaštite životne sredine, iako ništa na tom polju nisu uradili dok su bili na vlasti, njemu može doneti koji glas više.

Ovo je, poštovani građani Srbije, tipičan primer kako on shvata i doživljava politiku, kao i kako sve što je mogao da uradi u gradu Beogradu i na nivou cele Republike Srbije dok je DS bila na vlasti, sve ovo mogao da uradi, sve je mogao da poboljša, sve je mogao da unapredi, ali na žalost ništa od toga nije uradio. Uradio je jedino za sebe i sebi bliske ljudi, uzak krug ljudi od kojih je stvorio najbogatije ljude u ovom delu Evrope.

Ovo vam je samo jedan u moru primera kako neko ko politiku smatra i doživljava i vidi jedino kao oružje kojim će se dodatno obogatiti, kao neko ko je bio na funkciji ministra i direktora nekakve kancelarije Vladine, neko ko je bio gradonačelnik, kako je svoju poziciju koristio jedino za ličnu promociju i stvaranje nekakvih kontakata koji će mu u narednom periodu omogućiti još bolje pozicioniranje i još veće bogaćenje.

Čisto radi istine, 2017. godine u vreme kada je ovo izjavio, on još uvek nije bio kandidat za gradonačelnika, ali 2018. godine se upustio u tu trku uveren, prema njegovim izjavama, da će građani Beograda osuditi dosadašnju politiku SNS i da će on ubedljivo pobediti. Rezultat tih izbora je bio više nego jasan, SNS danas u gradskom parlamentu ima apsolutnu većinu gde Dragan Đilas zajedno sa svojim partnerima Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem osvojio negde oko 16% i uveren sam da građani Beograda i Srbije jako dobro prepoznaju sve što se danas plasira iz redova tog dela opozicije, jer nigde nećete čuti ni jednu ideju, nikakav program, niti bilo kakvu viziju u kom smeru naša zemlja je neophodno da se razvija. Isto tako nećete čuti ni šta je to bolje što bi mogli da uradimo, niti šta je to što su oni u periodu njihove vlasti radili bolje od nas danas.

Ja sam uveren, poštovana ministarka, da ćete i u narednom periodu pred nas kao narodne poslanike izlaziti sa još ovako dobrim predlozima zakona. Uvren sam i da će tema ekologije i zaštite životne sredine u nekom narednom periodu postizati i biti sve zastupljenija, da će rezultati biti sve bolji, a mislim da će potvrdu svega toga najbolje pokazati i dati građani Srbije.

U nadi da nas očekuje još ovako kvalitetnih predloga, želim da vam se zahvalim, a uveren sam da ćemo, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, svi zajedno kao jedan veliki tim činiti od naše Srbije još bolje ili još lepše mesto za život.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodni poslanici, kolege narodni poslanici, na samom početku naravno istakao bih da će Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati sve ove predloge, ali isto tako da naglasim i da ćemo u nekom narednom periodu kada budemo bili u prilici da podržimo i predloge opozicionih predstavnika koji će biti sastavni deo RIK-a naša poslanička grupa glasati za to, ali o tome ćemo nešto kasnije.

Krenimo redom. Mislim da su prethodne kolege narodni poslanici koji su bili i ovlašćeni predlagači i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa rekli mnogo toga i mislim da su vaša izlaganja bila jako dobra, konstruktivna i da su pogodila suštinu.

Mislim da je pogrešna svest kod ljudi koji kada vide da su ovakve tačke dnevnog reda pred narodnim poslanicima smatraju da to nije mnogo bitno ili da tome ne treba posvetiti mnogo pažnje. Mislim i da je gospođa Paunović u svom prethodnom izlaganju istakla koliko su važne ovakve diskusije i polemike i koliko je važno da shvatimo ozbiljno svaku izmenu koja se dešava u odborima.

Isto tako ne možemo a da ne primetimo da RIK je neko telo koje je u poslednje vreme izloženo najtežim napadima iako oni trenutno nisu u samom onom zenitu njihovog posla, niti su izbori raspisani.

Svedoci smo da se mnogo o tome priča, kalkuliše i svesni smo toga da pojedini predstavnici opozicije koriste svaku priliku da za RIK, u kakvom god ona sazivu bila, istaknu gomilu neistina i laži, a sve sa ciljem da nekako opravdaju svoj bojkot ili svoj strah od izbornog debakla. Mislim da je svaki narodni poslanik pre mene diskutovao o tome i naglasio važnost dijaloga koji je sprovođen na dve strane, ako ćemo to reći, sa i bez prisustva stranaca i mislim da sporazumi koji su dogovoreni i ona rešenja koja smo mogli ovde da čujemo je nešto što nije zapamćeno ne samo u našoj zemlji, već i u Evropi. Ne možete naći ovakve ustupke, slobodno ću to reći, koji su proistekli iz jednog konstruktivnog dijaloga nigde u Evropi. Nemate nigde ovakvu situaciju i nemate nigde ovakve izborne uslove.

Zašto ovo naglašavam? Najoštriji kritičari izbornih uslova danas u našoj zemlji u oni ljudi koji su bili na vlasti do 2012. godine, koji su do tada pobeđivali na istim izbornim uslovima, koji tada opoziciji i predstavnicima udruženja građana ili bilo koga ko nije mislio isto kao i oni nisu uvažili nijedan jedini predlog, a da ne govorimo o zahtevima, i isti ti ljudi danas pokušavaju na sve moguće načine da degradiraju sve ono što je postignuto u dijalogu.

Kada govorim o tim ljudima prevashodno mislim na Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ovog Lutovca koji je danas predsednik DS, ali i sami možete videti da je iz jedne stranke režima DS nastalo pet ili šest stranaka koje sada imaju istu politiku samo se drugačije zovu.

Na plastičnom primeru to izgleda ovako – sporazum o slobodnim izborima najoštriji kritičari su definisali na četiri strane, od čega je poslednja strana na kojoj se nalazi potpisnici, sve ukupno tri strane a od toga su dve i po strane posvećene medijima. To dolazimo do prve stvari koliko je Dragan Đilas opsednut medijima i ovi zahtevi koji se ovde nalaze to najbolje i pokazuju.

Naime, oni su došli na neku ideju koja je naravno u interesu jedino Dragana Đilasa, da u cilju obezbeđivanja ravnopravnog pristupa medijima, pluralizmu u medijima, profesionalnih standarda se formira neko Koordinaciono telo za javno informisanje, u nastavku to telo se zove KTI i ono će početi sa radom najkasnije 15 dana od prihvatanja sporazuma.

Šta je ovde interesantno? Članovi ovog radnog tela su predstavnici političkih subjekata koji su samo u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i definisali su ovaj sporazum uz isti broj predstavnika vlast i opozicije i po jednog predstavnika novinarskih udruženja.

Ovde dolazimo do ključne stvari. Za njih je bitno da u tom radnom telu budu samo oni koji su potpisnici – Ne davimo Beograd, DS, Pokret slobodnih građana, Zajedno za Srbiju – Zelenovića i Pokret za preokret Janka Veselinovića, naravno uz prvog među njima Dragana Đilasa.

Šta je dalje interesantno? Oni ovde traže da pored njih deo radnog tela postanu i predstavnici novinarskih udruženja. Ovo je interesantno, zašto – jer je Dragan Đilas jedno to novinarsko udruženje finansirao sa čak šest miliona dinara u vidu nekakve pozajmice. Samo i dan danas nismo shvatili kako dođete kao novinarsko udruženje na to da vam jedan političar, bivši gradonačelnik, bivši državni funkcioner, sada pretendent na vlast pozajmi toliki novac.

Ono to je dalje zanimljivo jeste da se svi zahtevi njihovi tiču medija. Među prvi zahtevima se nalazi i sledeći – da tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla ovaj sporazum, dakle, samo oni, mogu gostovati u emisija na prvim programima RTS o RTV u trajanju od 30 minuta u određenom terminu, između 18.30 i 19.00 sati. Ovde se ne navode druge opozicione stranke koje nisu potpisnice ovog sporazuma, odnosno one stranke koje učestvovale u okviru dijaloga bez posredstva stranaca. Dakle, samo oni.

Takođe, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum, opet oni učestvovati u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u terminu od 21.00 čas, oni i predstavnici vlasti, ali ono što je interesantno i ono što građanima odmah je zapalo za oko, kako narod kaže, jeste da ovde u ovim zahtevima ne stoji nigde ni definisano kako će predstavnici vlasti moći da se obrate građanima Srbije. Dakle, samo oni i samo njihovi minuti.

Dalje, u ovom zahtevu njihovom stoji najveći paradoks koji samo pokazuje koliko je njihov licemerje, a oličeno je u sledećem – takođe zahtevamo da se obezbedi nezavisnim medijima i organizacijama, pa sada navedenim striktno, Beta, FoNet, Istinomer, KRIK, CINS, BIRN, Vreme, da dva puta nedeljno u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS.

Koliko su oni nezavisni, mislim da to građani najbolje znaju, vide i po tome što nijedan od ovih medija nikada nije uputio ni jedno jedino pitanje koje interesuje građane Srbije, niti je uputio jedno kritičko mišljenje na sve ono što je Dragan Đilas radio do 2012. godine.

Simptomatično je i to što se ovde ne navode neki drugi mediji i druge organizacije koje Dragan Đilas na svojim konferencijama izbacuje, vređa na najgori mogući način i nipodaštava. Ovde se iz svega ovoga samo zaključuje koliko su svi ovi mediji nezavisni.

Takođe, kako bi manevarski prostor ljudima koji danas vode Srbiju suzili na najmanje moguće okvire, govori i sledeće - zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama u toku trajanja kampanje, osim kada je u pitanju unapred planirani državni posao ili vanredne okolnosti, u okviru kojih se neće prenositi stavovi izabranih, postavljenih i imenovanih lica.

Dakle, vi faktički ovde imate zahtev da niko ko se nalazi na bilo kojoj listi SNS ili SPS, a obavlja neku državnu funkciju, u tom periodu ne sme ništa da kaže, što de fakto znači da bi tih dana imali zabranu da se bilo kakav projekat i sprovodi u našoj zemlji. Dakle, sve mora da stane, ne bi li Dragan Đilas dobio adekvatno vreme iz njegovog ugla, da se on obraća građanima, da se on obraća naciji. Tu vidite kolika je njegova sebičnost.

Ako na sve ovo dodamo još jednu jako interesantnu stvar, da su zahtevali da se razdvoje izbori, to u njihovom sporazumu stoji, da se razdvoje datumi lokalnih, republičkih i predsedničkih izbora, ako primenimo njihovu logiku, neophodna su tri izborna procesa, pomnožite sa danima koliko traju izborni procesi, plus ovih 10 dana koje su zahtevali, faktički bi Srbija morala da ostane paralizovana više od tri meseca. U njihovo vreme Srbija je bila paralizovana svakog dana, jer ništa nisu radili, već su samo mislili na lični interes i na lično bogaćenje. A danas, u vremenu korona krize i neverovatnog napretka naše ekonomije, mi nemamo vremena za gubljenje ni jedan jedini dan. Iz ovoga možete videti koliko su u svojim zahtevima sebični i koliko im je stalo do ličnog interesa.

Ipak, ono što je posebno zanimljivo i to su još dva detalja koja ću izdvojiti a onda ću preći na nešto drugo, tražili su da se obezbedi, pazite sad, jedna trećina stalnog sastava RIK-a, da budu predstavnici opozicije koja je učestvovala u definisanju ovog sporazuma. Dakle, jedna trećina članova RIK-a da pripadne samo njima. I ne postoji nijedna druga opoziciona stranka u našoj zemlji, ne postoji niko drugi, samo postoje oni, i to jedna trećina.

Radi građana Srbije, RIK se formira, kao što je i kolega Milićević rekao, u odnosu na procente i zastupljenost u republičkom parlamentu. Oni su van parlamenta, oni nemaju nikakav osnov da budu deo RIK. Ali, ni manje ni više, oni traže trećinu, jer, jelte, to njima pripada.

Koliko je vladajuća većina, koliko je dijalog otišao daleko, govori i činjenica da ćemo mi sada umesto 17 imati čak 23 člana RIK, 17 po ovom starom pravilu, plus šest dodatnih članova RIK koji nisu deo parlamenta i koji ni po jednom osnovu ne bi mogli da budu do ovih izmena, po sistemu da će tri predstavnika dati potpisnici ovog sporazuma, dakle, Đilas, Lutovac, pokret Zelenovića i ko je još tu sa njima, dok će ostala tri predstavnika dati predstavnici koji su učestvovali u dijalogu bez posredstva evroparlamentaraca i stranaca - pokret "Dveri", stranka "Zavetnici", "Dosta je bilo" i ostali.

Dakle i ovde se najbolje vidi koliko je vladajuća većina spremna na dijalog i koliko činimo neke stvari koje u našoj zemlji nisu činjene nikad, ali ovakav primer nećete naći ni u Evropi.

Za sam kraj njihovih nebuloza i svega što su ovde naveli, pa se ljute zašto su ih evroparlamentarci uputili na to da su izborni uslovi sasvim korektni, da se na izborima mora učestvovati i treba, govori činjenica da u nazivu liste može biti samo neko ko je kandidat sa te liste, kao i da nosilac izborne liste može biti samo neko od kandidata sa te izborne liste.

Zašto vam ovo naglašavam? Ovde ciljano idu na ime predsednika Aleksandra Vučića. Tako je bio u prilici da Dragan Đilas kaže - eto, Aleksandar Vučić je izgubio apsolutnu podršku građana, mi to znamo iz istraživanja, vidimo i mi ćemo njega ubedljivo pobediti na izborima. Ako je tako, zašto na ovaj način želite da sprečite eventualno da negde lista SNS nosi ime Aleksandar Vučić, kao što je to sada bilo Za našu decu - Aleksandar Vučić. Ako ste već toliko sigurni u svoju pobedu, vi biste morali da zahtevate da liste nose ime predsednika stranke i po tom sistemu onda biste imali rešenu situaciju. Aleksandar Vučić je tako nepopularan, ne radi ništa za Srbiju i naše građane. Kažete da je lopov, kriminalac, diktator, pa zar vi prvi ne treba da poželite takvog čoveka da bude nosilac naše liste? Ali, dobro, mnogo ćemo još čuda čudi.

Sada da krenemo na nešto što je mnogo konkretnije i što se pre svega odnosi na interes građana Srbije i svih ljudi koji će učestvovati u izbornom procesu koji nas očekuje u aprilu.

Kao što sam i naveo, moje lično mišljenje je da je dijalog bez posredstva evroparlamentaraca bio mnogo konkretniji, zahtevniji u tom smislu, jer sa druge strane predstavnici opozicije su bili vrlo konkretni, direktni i učestvovali su u kreiranju svih ovih zahteva i izašli su sa nekim predlozima sa ciljem da izađu na izbore.

Ovo što je Đilas radio je bio samo pokušaj da ovim jeftinim pamfletom se sakrije od nekog eventualnog izbornog neuspeha. Stvari koje su tu dogovorene čine jedan svojevrstan presedan u svetu i nigde ih nećete naći, ali kao što sam već rekao, podeljene su u više stavki i ja sam prvu već obradio, a tiče se organa za sprovođenje izbora. Dakle, umesto 17 ide se na 23 člana RIK-a. Videćemo da li će Đilas i ostali njegovi kompanjoni dati predloge za ove predstavnike RIK-a. Na taj način omogućujete punu kontrolu izbornog procesa svakome ko nas je do sada optuživao da izborni proces kod nas nije fer i da su oni nekako diskriminisani.

Ono što je posebno bitno, mislim da je to kolega Jovanović naglasio, jeste i sada izmena koja se dešava na samom izbornom mestu i kako će to funkcionisati što se tiče rezultata koji se šalju RIK-u.

Dakle, unos podataka o rezultatima glasanja sa biračkih mesta, od početka do kraja biće prenošen na veb prezentaciji RIK-a. Takođe, dodaje se i deo gde će svaki birač imati pravo da od organa za sprovođenje izbora koji je nadležan za čuvanje izbornog materijala, zahteva informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao. Pošto stalno pričaju da glasaju, daleko bilo, ljudi koji su mrtvi, da glasa neko ko nije ni izašao na izbore, evo na ovaj način se sprečava sve to. Lepo proverite i dođete i kažete - ja želim da proverim da vidim da li sam upisan, da li je neko zloupotrebio moje pravo i da li je neko glasao umesto mene.

Ono što je posebno bitno jeste istaći da je došlo do izmena oko kandidovanja na izbora. Zakonom o izboru narodnih poslanika, broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste nacionalne manjine, na izborima za narodne poslanike treba smanjiti na 5.000. Takođe, smanjuje se i broj potpisa birača u odnosu na lokalne samouprave od, do granica, ne vezuje se više za odbornika, već se vezuje za broj birača na toj jedini lokalne samouprave, što opet omogućava da se kandiduje što više pokreta građana, stranaka, jer će im biti potreban manji broj potpisa.

Što se tiče biračkog spiska, i oko toga smo imali prilike da čujemo razno razne kritike. Evo sada smo doživeli i tu neke izmene. Vlada Republike Srbije će formirati radnu grupu za eksternu kontrolu jedinstvenog biračkog spiska u kome će učestvovati sve stranke koje su učestvovale u ovom dijalogu. Takođe, u tom timu će biti i predstavnici RIK-a, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka, koje pokažu interesovanje. Dakle, svako ko bude pokazao interesovanje za ovo, da se zanima, može da postane i deo ovoga.

Što se tiče izbornog dana i glasanja, tu postoji još iskoraka u još većoj transparentnosti. Zakonom o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da kada birač glasa van biračkog mesta, najmanje jedan od tri poverenika biračkog odbora koji idu do birača mora biti predstavnik opozicije. To je onaj deo kada je neko sprečen da dođe na biračko mesto. Formira se komisija od troje ljudi. Obično oni koji su nezainteresovani za izborni proces, oni ljudi koji znaju da gube izbore, pa ih tako mrzi da odu do glasača, do njegove kuće ili stana, ovim se obavezuje da jedan od ta tri člana bude predstavnik opozicije i da se na taj način garantuje da nikakve malverzacije ili zloupotrebe poverenja građana neće doći.

Takođe, predviđeno je i pravo domaćih i stranih posmatrača, i to sve vreme mogu da prate rad biračkog odbora, dakle od primanja materijala od prosleđivanja broja glasova.

Ono što je za mene posebno interesantno jeste činjenica gde se negde naglašava i da moramo da podstičemo opozicione kontrolore. Takav termin i tretman nigde nije upotrebljen, ali, evo, i na ovaj način se želi pokazati puna transparentnost.

Naime, položaj predstavnika opozicionih izbornih lista, pa kaže u članu 2. – predsednik biračkog odbora mora da naglasi i da podstiče predstavnike opozicionih stranaka u biračkom odboru, da provere određene izborne radnje, između ostalog da li su dobro razvrstani važeći i nevažeći glasački listići, da li su dobro prebrojani glasovi koje su dobile pojedine liste.

Dakle, sada će predsednik biračkog odbora imati zadatak da vuče za rukav predstavnika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i da mu kaže – evo, pogledaj kako stoje rezultati, evo pogledaj nešto u biračkom spisku da li nije kako treba, evo pogledaj i ove listiće, evo ti prebroj listiće SNS.

Dakle, toliko se detaljno išlo da se mislilo i o ovom delu.

Takođe, pored svega ovoga jeste i ograničenje za javne funkcionere. Dakle, ovo što je govoreno, neće biti više takvih mogućnosti za funkcionisanje javnih funkcionera. To je prihvaćeno, pa se sad samo nameće deo u kome govorimo šta se dešava sa tim što je ostao cenzus 3% i da li će sada Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa izaći na izbore i da li sve ovo o čemu smo mi pričali ima smisla, ima logike ili će se opet sakriti iza nekakvog bojkota u strahu od izbornog neuspeha i odlaska u političku prošlost.

Takođe, sa time polako završavam, izmene Zakona o sprečavanju korupcije su predvideli da 10 dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti.

Dakle, ono što je Đilas tražio evo ovim je ispunjeno, pa bi bilo fer i da kažu da li će sada prihvatiti i reći da su konačno izborni uslovi po njihovom ukusu i onako baš kako su sve oni zahtevali.

Za sam kraj, ljudima u manjim sredinama i tamo gde mesne zajednice imaju veliku svrhu, ovim Sporazumom je i predviđeno da sve opozicione stranke i sve stranke koje žele da učestvuju u izborima, kao i grupe građana imaju pravo da besplatno koriste prostorije mesnih zajednica za svoje političke aktivnosti, što vam samo govorim i naglašavam iz prostog razloga što u periodu kada smo mi bili opozicija, kada smo pokušavali da dobijemo jedan termin i da ga platimo, nismo mogli, nego su nas izbacivali i skupove smo držali ispred mesnih zajednica i na otvorenom sa građanima.

Za sam kraj, uz ove izbore, bilo kakve druge, koje god da su poželeli i šta god da je u pitanju, za dolazak na vlast prevashodno je bitno da imate podršku građana Srbije, što oni nemaju. Da smo ovim Sporazumom predvideli da vlast za taj deo opozicije se vrednuje tri puta više od glasa koji dolazi za SNS ne bi uspeli da nas pobede, jer politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podrazumeva rezultat, ispunjena obećanja, ali i viziju koja garantuje bolju i lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, kada god pričamo o privredi, kada pričamo o brojkama, ne možemo da ne istaknemo koliko smo mi, pre svega članovi SNS, da ne kažem funkcioneri, ponosni što imamo priliku da učestvujemo u svemu ovome što se dešava danas, ali i poslednjih godina i što smo u prilici da od Srbije konačno pravimo još jednu lepše i još jedno bolje mesto za život građana, ali i zato što smo u prilici da nakon pogrešne politike, katastrofalne, koja je vođena do 2012. godine, konačno u prilici da stvaramo zemlju po meri svih njenih građana.

Isto tako, ne možemo da se ne osvrnemo da sve što se dešava poslednjih godina nije veliki uspeh. Znate, kada nasledite državu koja je na ivici bankrota, kada od predstavnika režima DS dobijete praznu kasu na svakom nivou i kada dođete u situaciju da vam je zbog katastrofalnih privatizacija, ali i katastrofalnog poslovanja predstavnika tog režima DS oličenog u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, svim tim ljudima koji su bili deo DS, više od 500.000 ljudi je ostalo bez posla, realno kada sagledate, Vlada SNS i ljudi koji su tada preuzeli odgovornost za vođenje naše zemlje imali su mnogo težak zadatak.

Moramo biti ponosni na sve ono što smo danas postigli, gde smo od jedne zemlje koja je bila na kolenima, gde se ništa nije radilo sem što su se punili džepovi tadašnjih funkcionera, postali zemlja koja se razvija, koja se gradi, koje se izgrađuje i u koje se grade i nove bolnice, novi domovi zdravlja, autoputevi, gde ne postoji nijedan jedini deo naše zemlje u kome se nešto ne radi i ne razvija.

Najbolji dokaz tome jeste i diskusija koju smo vodili prošle nedelje kada je ministar Siniša Mali pred nama obrazlagao rebalans, gde samo u nekim egzaktnim podacima i nekim prostim brojkama možete videti da u prvih devet meseci imamo bolji rezultat od planiranog za čak 180 milijardi dinara, da nam je i porez na dohodak porastao, priliv tačnije, za 4,5 milijarde, porez na dobit pravnih lica za 44 milijarde skoro, dok je porez na dodatu vrednost u visini od 54 milijarde dinara. Svi ovi brojevi koji su za nekoga samo brojevi jasno pokazuju koliko odgovornom politikom u ovom teškom periodu, kada se ceo svet bori sa korona virusom, stvari kod nas napreduju i idu uzlaznom putanjom.

Ono što je jako bitno naglasiti jeste i da usled korona krize nismo imali ni masovna otpuštanja, nisu ljudi ostajali bez posla, već, eto, koliko smo jaki i moćni pokazuje i činjenica da, dok se ceo svet bori da zadrži radna mesta, sa velikom mukom u našoj zemlji se otvaraju nove fabrike, novi pogoni i ljudi se dodatno zapošljavaju. Ovo je sve na ponos svima nama koji smo tako nešto i obećavali 2012. i 2013. godine. Ponosni smo zato što data obećanja ispunjavamo.

Ono što je jako bitno naglasiti kada govorimo o privredi, opet je tu novac u pitanju, jeste i činjenica da smo proteklih nedelja, meseci, pa bogami i proteklu celu godinu proveli u tome da slušamo da ljudi koji su našu zemlju upropastili, a bili su deo Demokratske stranke, su nam pričali kako se mi zadužujemo, kako ne znamo šta radimo i kako ćemo upropastiti našu zemlju, a podaci pokazuju da smo i danas posle ovog rebalansa ispod 60% učešća u javnom dugu u BDP-u, što je još jednom najbolji dokaz koliko se ti ljudi u nedostatku bilo kakvih argumenata, politike, programa, ali pre svega rezultata onda kada su bili na vlasti, služe neistinama i na svaki način pokušavaju da bace senku na sve ono što je dobro i što se danas dešava u našoj zemlji.

Uveren sam da ćemo i sa ovim predlozima i zakonima koji se donose, ne samo ove nedelje, već u celom ovom mandatu, unaprediti život građana Srbije i da ćemo olakšati njihov život u svakom pogledu i smislu. Ali, isto tako sam i pobornik onoga što je kolega Kesar pominjao u svom izlaganju, da moramo ipak da se osvrnemo na neke segmente koji su u ne tako davnoj prošlosti doveli nas do toga da se mi kao zemlja borimo i izborimo sa svim nedaćama koje je SNS nasledila kao neka stranka koja je odgovorna i želi da se bori za interes građana, a ne tajkuna i ne za svoj lični interes.

Kolega Kesar je pominjao samo neke stvari koje su se dešavale, a tiču se Dragana Đilasa, čoveka koji danas pokušava da vedri i oblači samo uz pomoć novca koji je pokupio od građana Srbije. Mislim da je u tom svom izlaganju bio, šta više, po mom nekom skromnom mišljenju, blag. Znate, nas su ovde izabrali da sedimo u ovim klupama građani na izborima. Mislim da svaki poslanik mora da ima slobodu da u zaštiti interesa građana Srbije, ljudi koji su glasali za njega i onih ljudi koji uopšte nisu izašli na izbore ili su glasali za nekog drugog, bude iskren, pošten i da se bori za interese tih građana.

Mislim da u svojim diskusijama mi kao narodni poslanici imamo pravo da kažemo sve ono što nas zanima, da pitamo sve ono što nas zanima, ali isto tako i da prenesemo ono što od nas traže građani. Mislim da u ovih godinu dana, koliko smo narodni poslanici, malo je previše tog nekog disciplinovanja nas kao narodnih poslanika.

Mislim da nije to dobro, jer ako nas disciplinuju razne nevladine organizacije, ako svaki novinar u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ima pravo i dozvoljava sebi za pravo da nas na najgori mogući način vređa, nipodaštava, mislim da nije dobro da ljudi koje smo mi izabrali da pomognu građanima Srbije i rade u njihovom interesu disciplinuju nas kao narodne poslanike.

Uz dužno poštovanje, pre svega vama ministarka, mislim da kolega Kesar, ali ni jedan narodni poslanik ne kaže nešto radi svoj ličnog interesa ili ubeđenja da će to njemu ne znam ni ja šta pomoći ili doneti. Mi smo ovde predstavnici građana i zato ova diskusija koju je gospodin Kesar vodio je bila u interesu tome da samo napravimo paralelu šta se to dešavalo prethodnih godina, a kakva je situacija danas.

Žao mi je, poštovana predsedavajuća ovaj deo se odnosi na vas, ja znam da je ministarka možda imala i najbolju nameru, ali i na vas se odnosio deo da je u jednom trenutku diskusija koja je vođena, ministarka Čomić nije nadležna, pa ste vi kao predsedavajuća morali da opomenete gospodina Kesara i da ga vratite na temu dnevnog reda.

Ne možemo oko toga da se složimo, jer sve što se tiče novca, privrede, budžeta, razvoja naše zemlje je usko vezano i sa onim što smo mi nasledili. Ja znam da se u periodu 2008. godine, i verujem da ste tu možda, eto malo odlutali od teme današnjeg dnevnog reda i u svom nastupu kao ministarka se poneli kao predsedavajući Skupštine, iz perioda kada ste udaljavali cele poslaničke grupe sa sednice, mislim da nije dobro da sa pozicije ministra, tj. ministarke, sad je politički korektno, da na taj način se obratite narodnom poslaniku koji ništa ružno nije rekao, šta više rekao je samo istinu. Ja ću sa time završiti.

Da, sve ono što je radio Dragan Đilas u proteklom periodu se odrazilo na sve ono što smo mi nasledili, i na dugove, i na probleme, i na borbu sa tim da u svakom kraju naše zemlje uradimo ponešto. Vi to dobro znate, jer ste bili tada u vlasti, znate koliko se ništa nije radilo u dobrobit Srbije, u dobrobiti i korist građana Srbije.

Da, bitno je da znamo, konačno i da saznamo, zašto je Dragan Đilas na svojim računima širom sveta rasturio 68 miliona evra. Zašto je to bitno? Pa, zato što smo mogli za te pare, koje su pokupljene od građana Srbije, da uradimo nešto i u periodu dok je DS bila na vlasti.

Ovo sam morao da kažem pre svega kao narodni poslanik, jer već godinu dana i nešto trpimo razno razne disciplinovanje ljudi po društvenim mrežama. Nije to problem u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, ali znate malo je problematično kada ministri koji moraju da budu na istom putu, koji moraju da rade zajedno sa nama kao jedan veliki tim u interesu građana Srbije, nas disciplinuju i sugerišu nam šta mogu, šta bi mi kao poslanici morali, ili bi trebalo da kažemo ili ne.

Uz dužno poštovanje mislim da to posao ministra nije, već da se bavi svim onim što je u nadležnosti njegovog ministarstva, a da kada ovde dođe predstavi ili zameni nadležnog ministra, ali da u toj diskusiji budemo konstruktivni, a ne da se sve svede samo na suštu kritiku zbog nečeg što nam se svidelo ili nije svidelo u izlaganju narodnog poslanika, koji je uzgred rečeno samo rekao istinu da ste i vi u tom periodu bili deo DS, što nije nikakva tajna, niti novost.

Tako da vas molim poštovana predsedavajuća i poštovana ministarko, uz dužno poštovanje, da u narednom periodu ovakve stvari izbegnemo, jer vi kao Vlada, vi kao ministarka u Vladi, koju smo mi ovde izglasali, za razliku od vas, nas građani direktno izabrali, molim vas samo da imate malo više poštovanja i uvažavanja, jer svi kao jedan tim moramo da radimo u interesu građana Srbije, u interesu same Srbije sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića. Hvala vam.

Hvala. Potrudiću se da budem kratak i da moje izlaganje stane u dva minuta.

Poštovana predsedavajuća, upravo mislim, ako ste pratili izlaganje uvažene ministarke Čomić, mogli ste da čujete koliko su vaši stavovi oprečni. Dakle, u redu je da kolega Kesar jeste bio u temi, vi ste to sami rekli, dakle, malo se udaljio, ali onda smo čuli da to nije dobro i da gospođa Čomić je na to odreagovala za što se udaljio od teme.

Druga stvar, malo tu sada imamo kontradiktornost. Druga stvar, gospodin Kesar vas nije pomenuo imenom i prezimenom niti zatražio objašnjenje od vas, zatražio od vas bilo kakav komentar na sve ono što je on izjavio i izlagao, on je samo pomenuo da ste, kao što sam i ja pomenuo, da ste u tom periodu vlasti DS i vi bili deo te DS.

Još jedna stvar, ponadao sam se da se razumemo i da će se ovaj nesporazum završiti na ovome ili to razmimoilaženje u mišljenju, ali na kraju vašeg izlaganja vi opet pokušavate nas da disciplinujete i opet vi nama sugerišete. Dozvolite vi nama našu slobodu kao predstavnicima građana, kao ljudi koji su direktno glasali za nas, da mi u svom govoru se izjašnjavamo i govorimo o onome što mi mislimo da je najbolji za građane Srbije. Dozvolite nam makar toliko prava kao narodnim poslanicima.

Zaista ne vidim potrebe da vi nama sugerišete šta je dobro, a šta nije, kako da mi poboljšamo naše izlaganje. Opet uz dužno poštovanje ministarka, nadam se da ćete vi ovakvu energiju i želju da sve ovo raščivijamo utrošiti u nekom drugom periodu kada dođemo do nekih drugih razmimoilaženja mišljenja.

Samo se nadam da ćemo, a biće prilike i o tome da diskutujemo, kada se konkretne stvari odnose i na rad vašeg ministarstva i angažovanje vašeg ministarstva biti ovoliko spremni da odreagujete kada je u pitanju zaštita nekih drugih ljudi narodnih poslanica, pre svega.

Još jednom i završavam, neću prekoračiti mnogo vreme, mislim da narodni poslanici imaju pravo na svoje mišljenje, na svoju reč i da jako dobro imaju pravo da uvežu sve teme koje su od opšteg interesa za građane Srbije sa temom dnevnog reda, što je gospodin Kesar i uradio. Hvala vam.

Hvala.

Uz dužno poštovanje vama, nikakva pomoć od vas mi nije potrebna i na tome vam se zahvaljujem.

Druga stvar, mislim da ste suštinu svega onoga o čemu sam ja diskutovao izrekli sada, pominjući termine - ne znam ko vas disciplinuje ali to sigurno nisam ja. Zašto uopšte mislite da nas neko disciplinuje drugi, osim onoga što sam naveo kao primer?

Treća stvar, ja nisam ogorčen i mislim da nema potrebe da takve kvalifikacije dodeljujete bilo kome. Kritike koje imam eventualno na vaš rad ili rad vašeg ministarstva, ja ću izneti kada za to dođe vreme ili kada budemo bili u prilici, ali svakako vas molim da shvatite da ste u ovom svom izlaganju od tri minuta rekli suštinu i dokazali da sam ipak ja bio u pravu kada sam reagovao na vaše ponašanje prema narodnim poslanicima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih da svim građanima koji danas obeležavaju slavu Svetu Petku čestitam, ali pre svega, svojim stranačkim kolegama da poželim srećnu slavu i da svi zajedno sa građanima Srbije naredni praznik dočekamo u još lepšem i još boljem raspoloženju sa još lepšom i još boljom Srbijom.

Na samom početku, zaista mnogo toga je rečeno ovde od jutros. Mislim da od vašeg uvodnog izlaganja preko ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, preko svakog govornika, mislim da je sve ono što ste ovde danas mogli da čujete imalo poentu i imalo svrhu i došlo do građana Srbije.

Za razliku od jednog broja narodnih poslanika, moje izlaganje će ići u smeru u kome su išli prethodni sagovornici poput gospodina Rističevića, Mrdića ili gospodina Bakareca.

Znate, pripremajući se za ovu sednicu bio sam u prilici da razgovaram sa građanima i kada pomenete termin Zaštitnik građana ili kada pomenete termin informacija od javnog značaja, znate, ti termini u građanima bude neke oprečne reakcije i složio bih se sa gospodinom Rističevićem da se nismo baš proslavili ni sa Jankovićem, ni sa prethodnim, sa ovim Šabićem, jer su ti ljudi više brinuli o ličnom marketingu i ličnom interesu.

Naravno, videli ste posle da su oni imali političke ambicije, te ambicije su pokušavali da ostvare i sa pozicije Zaštitnika građana i to je legitimno pravo svakog čoveka koji se dočepa funkcije. Da li je to moralno ili da li je to dobro, složićemo se da nije.

Mislim da je jako bitno voditi računa o tome šta su to nadležnosti ovih ljudi. Složiću se ja i sa tim da neke stvari nisu u nadležnosti i složiću se i sa time da negde zakon ne omogućava pravo reagovanje tih ljudi u određenim situacijama, ali ne mogu da se složim sa time da ne postoji želja ili volja da zakon menjamo, pa da tim ljudima damo veću mogućnost da reaguju.

Zašto sve ovo govorim? Ako pričamo o informacijama od javnog značaja, kao neko ko je, hajde nazovi funkcioner, kao narodni poslanik, bio sam predmet interesovanja pojedinih građana, dakle, gde sam bio, šta sam radio, kolika je plata, diploma i nije to ništa sporno.

Međutim, građanima je jako teško objasniti jednu situaciju da Poverenik ili ljudi koji se bave informacijama od javnog značaja nekako ne nađu za shodno da pitaju, interesuju se za stvari koje su toliko očigledne. Kada govorim o tome, interesantno je da niko do eto novinara, istraživačkog novinarstva, nije postavio pitanje odakle Draganu Đilasu više od 68 miliona evra razbacanih u više od 16 zemalja na preko 53 računa.

Zašto je ovo informacija od javnog značaja? Pa, zato što je taj čovek svoje bogatstvo stekao baš dok je bio državni funkcioner. I ovo ne govorim ja, niti govori neko bilo ko drugi, već to govore podaci koje je on sam prijavio. Naime, kada je ulazio u politiku, njegovo bogatstvo je bilo 70.000 evra, ženina kuća i polovni automobil „Saab“. A 2018. godine, a imao je pauzu u političkom delovanju od 2012. godine, dakle, za nekih desetak godina vlasti i bavljenja politikom, stekao je svo ovo bogatstvo.

Kada pričamo o bogatstvu, 2018. godine, kao kandidat za gradonačelnika, kao nosilac liste na kojoj su bili i pripadnici stranke Vuka Jeremića i Pokreta slobodnih građana, tada u to vreme Sergeja Trifunovića i Saše Jankovića, on je prijavio imovinu čak u vrednosti od 22 miliona evra.

Mene zanima kako to nije informacija od javnog značaja, da se niko ne zapita kako i na koji način je čovek koji je imao platu u visini od 100.000 dinara došao do tolikog bogatstva?

Da li je javna informacija od javnog značaja i ono što su opet novinari sami našli u ovim „Veritas papirima“, gde vidite koga je, kako, po kojoj šemi, na koji način sve finansirao, da upotrebim termin koji građani koriste, kupovao? Pa, je gospodin Rističević pričao o tome kako je kupio stranku Zelenih od ovog Dejana Bulatovića, iste godine kada nije mogao da skupi potpise, dakle, 10.000 potpisa, već je na ovaj marifetluk pozajmio Bulatoviću 5.700.000 dinara, a onda ta stranka promenila naziv iz Zelenih u Stranku slobode i pravde.

Zanima me kako to nije informacija od javnog značaja, na koji način i da li će se ove pare koje je Đilas pozajmljivao raznim udruženjima nevladinim organizacijama, novinarima, da li će vratiti i ako ih ne vrate, da li je informacije od javnog značaja i da li je to utaja poreza? A svi dobro znamo da je to rađeno na taj način da bi on njima dao materijalnu satisfakciju, a oni obavljali zadatke za njega.

Mi na kraju, ako to ne uradi istraživačko novinarstvo, ako to ne uradi neko od narodnih poslanika, najčešće kao što je u primeru Rističevića, to ostane bez odgovora. Hajde sad, donećemo, u danu za glasanje usvojićemo sve ovo što se danas nalazi pred nama, ali nije samo dovoljno da to ostane slovo na papiru. Mi moramo da imamo i primenu svega onoga što se danas nalazi pred nama i onoga što piše u zakonu. Ako to nije dovoljno, hajde svi zajedno da nađemo neko rešenje, pa da uradimo i dopune zakona, izmene zakona, samo da dođemo u tu situaciju da nešto što je tako očigledno, konačno dobijemo odgovor na postavljeno pitanje.

Složiću se da su informacije od javnog značaja zapostavljene jako i to u nekom dužem vremenskom periodu iza nas.

Kada govorimo o Zaštitniku građana, zaista jako osetljiva tema i tema o kojoj su poslednjih par govornika istakli ono što nas najviše muči. Izgleda da ovde svi imaju prava, i ja to ne želim nikome da osporim kao građanin, ali najmanje prava imaju ljudi koji su deo SNS ili podržavaju samo politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Čuli ste ovde koliko pretnji smo dobili, dobijamo i dobijaćemo u narednom periodu, ali nešto na šta ne možemo da ostanemo imuni jeste da u proteklih nekoliko godina, evo intenzivno koliko je ovaj saziv, više od 12, 14 meseci kako efektivno radimo, sa ovog mesta iz plenuma smo u više navrata pozivali nadležne institucije da se neko oglasi na sve one pretnje, ali pre svega satanizaciju i kriminalizaciju porodice predsednika Aleksandra Vučića.

Nije sporno da će možda Zaštitnik građana reći – nije to u mojoj nadležnosti, ne mogu ja da odreagujem na to. Ali, znate, građani Srbije kada čuju Zaštitnik građana, to njima uliva neko poverenje. Građanin je Aleksandar Vučić i Danilo Vučić i Andrej Vučić, sve su to građani Srbije. Da li oni imaju ista prava kao ostali građani? Da li njima neko garantuje neka prava?

Kada postavljam ovo pitanje, postavljam ga iz prostog razloga što se stvorila takva atmosfera koja apsolutno nije dobra ni normalna da o tim ljudima možete da kažete apsolutno sve, šta god vam padne na pamet, da izmislite bilo kakvu glupost, gadost, laž i da se apsolutno ništa ne desi. I tako dođete u situaciju, ono što ste vi napomenuli, ne daj Bože ako se nešto desi tim ljudima, građani će reći – pa, dobro, pričalo se o tome. I na taj način se stvara atmosfera satanizacije tih ljudi, gde stvorite sliku da je poželjno da neko uzme da istera tu izmišljenu pravdu na čistac i da uzme pravdu u svoje ruke. To su jako opasne stvari.

Ono što je još veći problem, što mete više nisu samo najuži krug porodice predsednika Aleksandra Vučića ili funkcioneri SNS. Vi imate sada situaciju, danas niko nije govorio o tome, ja sam želeo juče, ali nisam stigao na red, gospodin Kon i gospodin Tiodorović. Pre toga sam ja pričao o tome u ovom plenumu da su išli na vrata, ljudi inspirisani Đilasovim i Jeremićevim govorima, lažima, neistinama, odlazili su na vrata Gorana Vesića. Zamislite da odete nekom na vrata, ispod prozora, da palite baklje, da urlate, da pozivate na linč tog čoveka. Sada su to uradili ispred vrata Kona i Tiodorovića.

Vi imate mesecima, pa sad i godinu dana unazad satanizaciju ljudi koji sede u kriznom štabu do te mere da su oni bukvalno krivi za svaki izgubljeni život u ovoj bici protiv korone. I kada pričamo o tome, svi ljudi kažu – pa, dobro, da, ali to je krizni štab. Ti ljudi rade i razmišljaju o merama koje će zaštiti sve nas. Ali je nedopustivo kada govorimo o tome da saopštenje Stranke slobode i pravde pre samo dva dana bude da Srbija srlja u ambis, da je ova Vlada, da je krizni štab kriv zato što imamo ovoliki broj zaraženih i da dozvole sebi da u svom saopštenju kažu – ne znamo šta se ovo dešava, ili se prikriva broj preminulih od kovida ili nam je zdravstveni sistem pred potpunim kolapsom.

Dakle, na ovaj način ovim saopštenjem vi optužujete Krizni štab i državu da oni prikrivaju broj mrtvih. Na taj način podbunjujete građane i onu grupu ekstremnih ljudi, antivaksera, kako već sebe nazivaju, koji žele da sprovedu svoju neku pravdu ili se obračunaju i sa Konom i sa Tiodorovićem.

Kada su videli da je vrag odneo šalu, da to nije popularno uopšte u narodu, u smislu mišljenja građana, danas izdaju novo saopštenje pokušavajući da se operu i kažu zahtevamo da prestanemo sa protestima ispred stanova epidemiologa, to im je naslov, a u daljem tekstu kažu da uvrede nisu opravdanje, niti verbalna agresija ne sme da bude opravdanje za sve ono što se dešava, kao ni uznemiravanje naših kolega i njihovih porodica, a ispod toga u sledećem pasusu kažu – potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je u junu 2020. godine podnela krivičnu prijavu protiv člana Kriznog štaba zbog nečinjenja i skrivanja podataka o broju umrlih i zaraženih, pa sad vidite koliki je ovde paradoks i kontradiktornost samo u jednom saopštenju.

Dakle, podnosite krivične prijave bez bilo kakve osnove, optužujete te ljude za najteže moguće stvari, vi prouzrokujete to što im odlaze ljudi, prete im na vrata, što im ugrožavaju bezbednost na svakom koraku i onda ovako jednim bednim saopštenjem, koje se niste potrudili ni da bolje sastavite, razbijete svo svoje licemerje.

Mene zanima gde je bio Zaštitnik građana i da li će Zaštitnik građana ubuduće, ako nije čak u njegovoj nadležnosti, izaći sa ljudske strane i reći – ljudi, nemojte to da radite, ugrožavate nečije građansko pravo, ugrožavate ljudska prava?

Takođe, žao mi je što mi imamo, to je gospodin Mrdić malopre pomenuo, 23 ministra imamo u ovoj Vladi, uz dužno poštovanje svakom, mislim da je možda ta tema zgodnija za sutra kada se budu postavljala pitanja Vladi, ali od 23 ministra, uz dužno poštovanje svakom, mali broj ministara je osetio i našao za shodno da osudi sve ono što se dešava predsedniku Aleksandru Vučiću, Danilu Vučiću i Andriji Vučiću, makar sa te neke ljudske strane, ili su oni u tolikom strahu da i oni ne prođu kroz toplog zeca Dragana Đilasa i njegove mašinerije.

Žao mi je, jer ako smo svi na istom putu, ako svi delimo iste vrednosti, a ja smatram da ih delimo i mi kao većina u Skupštini Srbije, vi kao Vlada, ako sledimo tu politiku predsednika Aleksandra Vučića, onda bi bilo makar korektno da stanemo, ne da radimo ne znam ni ja šta na silu, već da samo sa ljudske strane ustuknemo i kažemo – nije normalno da se danima na naslovnim stranama i u emisijama na televizijama, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, satanizuje Danilo Vučić samo zato što je sin Aleksandra Vučića. Nije normalno.

Takođe, žao mi je, i malo ko je to primetio i od koleginica, u poslednjih mesec dana naša koleginica ovde, narodna poslanica Nevena Đurić, je predmet satanizacije ljudi samo zato što ima hrabrosti da se bori za SNS, ali pre svega za Srbiju. Ne postoji taj portal koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a da nije u poslednjih nekoliko dana najrazličitije bljuvotine i gadosti izneo na njen račun. Zašto? Samo zato što ih je u svakoj emisiji pobedila istinom i argumentima. Mislili su da će je na taj način zaplašiti. Ne, nisu. Ne, nisu, pobeđivaće ih u svakoj debati i rezultati i istina su na strani SNS, politike predsednika Aleksandra Vučića.

Nije normalno da pored toliko nevladinih organizacija, udruženja za borbu prava žena, pa čak i pojedinih ministarki kojima su puna usta bila toga da se zalažemo za rodnu ravnopravnost, za koju sam ja prvi, koje su se ovde utrkivale da raspravljamo o tome da li ćemo nekog nazvati ministar ili ministarka, političar ili političarka, da niko ne nađe za shodno i kaže da nije normalno da pravite emisiju o jednoj ženi pre svega gde dovodite sagovornike koji na najgori mogući način pokušavaju da je oblate. U tome nisu uspeli. Nevena je i sinoć u emisiji pokazala hrabrost, odlučnost i pokazala kako se bori za Srbiju i kako se istinom, pravdom i argumentima razbijaju sve laži koje danima serviraju i Đilas i Jeremić i svi njihovi ostali poltroni. Nije normalno da se niko ne nađe prozvanim i da kaže – e, pa, znate nije to u redu i nije to pošteno.

Takođe, sa time ću polako i završiti, sve ovo o čemu danas pričam, sve, poštovana ministarka, što ste mogli da čujete od nas, uzmite kao poruku građana Srbije, jer na sve ove stvari nas oni upućuju i oni nam sugerišu. Ja sam uveren da će i ovi zakonski predlozi koji se nalaze pred nama olakšati, pomoći građanima Srbije, funkcionisanje i život, ali isto tako, poštovana ministarka, sve ove kritike, ako ih tako možemo i nazvati i neka budu kritike, su samo u cilju da se u našoj zemlji svako oseća podjednako zaštićen i podjednako uvažavan, a iz prethodnih izlaganja mogli ste da čujete i da vidite koliko najmanje prava imaju ljudi koji danas žele da stanu u odbranu predsednika Aleksandra Vučića, u odbranu Srbije, i svega onoga dobrog što radimo.

Vama, vašem ministarstvu, ali pre svega građanima Srbije želim da imate još ovakvih konstruktivnih predloga i zakona i ostalih stvari koje će unaprediti sve ono što je u našem interesu, interesu naše zemlje.

Ja sam uveren da će izbori u aprilu mesecu pokazati da je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića ona politika, jedina politika koja garantuje da ćemo od naše zemlje učiniti još lepšim i još boljim za život. Hvala i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nažalost niko nije mogao da predvidi ono što se danas desilo na teritoriji Kosova i Metohije, tako da ja svoje izlaganje moram početi sa osvrtom na napad na Srbe.

Dodatnu težinu ima i to što sam član Odbora za Kosovo i Metohiju i, evo, u proteklih nekoliko sati zaista dosta poziva sam dobio i primio i samo bih apelovao na sve naše ljude da ostanu mirni, da ne dozvole ovo što Kurti pokušava već danima i nedeljama unazad da dođe do eskalacije sukoba. Želim našem narodu da poručim da svakako nisu sami i da imaju punu podršku svih nas, a što je najbolje i pokazao predsednik Aleksandar Vučić koji se trenutno nalazi u Raškoj i na sastanku je sa predstavnicima Srba.

Situacija je jako složena i teška, ali uveren sam da za razliku od nekih prošlih vremena kada Srbija nije umela, znala, ni htela da reaguje, kada nije mogla ni da sačuva ni živote naših ljudi, ni da obezbedi sigurnost, ovaj put Srbija će to umeti i znati. Predsednik, Aleksandar Vučić je još jednom ponovio da međunarodna zajednica mora da reaguje i mi tu poruku želimo danas još jednom da pošaljemo i NATO i KFOR je dužan da zaštiti naš narod, a ukoliko oni to ne budu bili u mogućnosti u roku od 24 sata, bilo kakvog pogroma, pokušaja pogroma, to će uraditi naša zemlja.

Želim mnogo zdravlja našem narodu i mnogo mira i da ovakve stvari već jednom međunarodna zajednica prestane da toleriše, da prestane da priča da je neophodno da se uzdrže obe strane od nasilja ili bilo kakvih provokacija, jer Srbija nikoga ne provocira niti naš narod, već su oni goloruki bili izloženi napadu oružanih snaga ROSU ili kako se oni već dalje nazivaju.

Žalosno je što međunarodna zajednica očigledno trenutno, da li ne želi ili nije u stanju da zauzda Kurtija, koji na ovaj način sebi želi da napravi još jedan politički marketing pred predstojeće izbore. Ali, svakako nije normalno da taj politički marketing sprovodi na način koji se danas dešava, a to je da je još jedan Srbin ranjen, da je bio u životnoj opasnosti, da je operisan, apsolutno je nedopustivo da bilo ko iz međunarodne zajednice sve ovo nemo posmatra.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, mislim da su pre svega kolege koji su bili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa do detalja objasnili sve ono o čemu se ovde danas radi i dešava, ali mislim da je i kolega Rističević izvukao jednu jako bitnu paralelu i zašto mi danas pričamo na ovaj način i diskutujemo o sudijama. Prosto, moramo, jer građani od nas to zahtevaju. Zašto? Ovde ste bili u prilici da čujete više puta i temu one reforme pravosuđa koja se dešavala 2011/2012. godine, mogli ste da čujete na koji način je blizu hiljadu ljudi u jednom danu ostalo na ulici. Ono što je mnogo zabrinjavajuće jeste činjenica da ste mogli da čujete kako su se sudije birale.

Mislim da smo o tome mnogo puta čuli i mislim da je čak gospodin, Milićeviće ovde iznosio i papire i zapisnike sa sednica opštinskih odbora DS iz pojedinih gradova gde je u donjem levom uglu bio pečat opštinskog odbora DS iz grada u kome se on nalazi, a u donjem desnom uglu pečat od suda, što je apsolutno nedopustivo. Danas imate situaciju da neke sudije koje su izabrane po tome da li je član, funkcioner DS ili mu je supruga ili brat funkcioner DS, jedino je to bio parametar i reper da li će neko biti sudija ili ne.

Nažalost, neki od tih sudija i danas obavljaju te funkcije, a svojim nečinjenjem dozvoljavaju da se neke stvari druge dešavaju. Eto, tako nas građani pitaju, zašto još uvek neko ko je evidentno oštetio građane Srbije kojih ima preko 60 miliona evra na 53 računa u više od 17 različitih zemalja, nije odgovarao. Zašto mnogi drugi funkcioneri DS koji su došli na vlast goli i bosi, narodski rečeno, koji nisu imali ni dinar ušteđevine, danas su jedni od najbogatijih ljudi u našoj zemlji. Najteže je ipak objasniti to kako Dragan Đilas uspeva da izbegne to pitanje i odgovor na ta pitanja već jako dugo.

Znate, ako uđete u politiku sa 70 hiljada ušteđevine, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB i za deset godina izađete sa 22 miliona evra samo u nekretninama. Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama ima prijavljenih i to je u 2018. godini prijavio kao kandidat za gradonačelnika, nameće se pitanje kako i na koji način ste se tako obogatili. Ovo pitanje, mi kao predstavnici SNS postavljamo godinama unazad, ali nažalost odgovor ne dobijamo, iako ga građani znaju, a znamo ga i mi, da je to samo došlo na taj način što je zloupotrebio svoju poziciju i gradonačelnika i državnog funkcionera tako što je trgovao sekundama sa državnim televizijama i sa svojom privatnom firmom tako što je kao gradonačelnik prodavao i preprodavao sekunde reklamnog prostora i na RTS ali i na Studiju „B“ koji je gradska televizija.

Kada smo pričali o svemu ovome tada smo dobili nekakav šturi odgovor da će nam se Đilas obratiti i da će nam kazati sve što ima i da će nam dati odgovor na svako naše pitanje, ali nikako da dođe do tog dana.

Ono što je posebno interesantno jeste pojavljivanje novih podataka o malverzacijama Dragana Đilasa, koji se isto tako tiču i pravosuđa i sudija. Mislim da je u subotu došlo do javnosti da su procurele informacije da je jedan dnevni list izašao sa konkretnim podacima. Naime veritas papiri pokazuju jasno koga, kako i na koji način Dragan Đilas finansira. Tu imate preko dvadeset različitih firmi iza kojih stoje tzv. nezavisni analitičari, razne marketinške agencije, pojedini mediji, udruženja novinara, ali isto tako i pojedini političari, koji su iz njegovog neposrednog okruženja.

U tim transakcijama Dragan Đilas im je pozajmio, ako se to može tako reći, pozajmio, ali suštinski poklonio više od dva miliona evra i na taj način je sebi stvorio mašineriju koja će raditi za njega i u njegovu korist. Ovo je bitno naglasiti iz prostog razloga, zato što tih dva miliona evra nije on zaradio kao preduzetnik, već su to pare koje su otete od građana i Beograda, ali i od građana Srbije.

Ja sam neko ko dolazi iz Beograda i kome je lokalna politika jako bliska, kada pričamo o gradu Beogradu, u više navrata sugerisao, pozivao nadležne institucije da ispitaju sve navode o kojima mi imamo saznanja. Na žalost, šablon se ponavlja i videćete iz ova tri primera, koliko u stvari Dragan Đilas misli da se sve parama može rešiti.

Naime, Dragan Đilas je prema ovim podacima pozajmljivao pare različitim licima, ali ono što nama upada u oko, jeste činjenica da je svom dojučerašnjem saborcu, koji je organizovao proteste u Mladenovcu, a mislim da mu je i danas jedan od značajnijih funkcionera, radi se o Dejanu Čokiću, bivšem predsedniku opštine Mladenovac. On je tom čoveku pozajmio tri miliona dinara. Ali, ono što je zanimljivo, Dejan Čokić je ostao u Mladenovcu upamćen, evo tu su kolege iz Mladenovca pa oni mogu da me isprave, kao neko ko je oličenje korupcije, zakulisnih radnji i zloupotrebe službenog položaja.

Naime, Dejan Čokić je bio predsednik opštine Mladenovac, a paralelno sa tim je imao i benzinske pumpe. Neko bi rekao nije tu ništa sporno. Međutim, svaki službeni automobil opštine Mladenovac je bio dužan i obavezan da gorivo sipa na njegovim pumpama. Ono što je posebno interesantno da je Agencija za borbu protiv korupcije uvidela bezbroj prekršaja, isto tako i ne prijavljene imovine, pa posle mnogih mera, jer su doneli preporuku da bude smenjen sa mesta predsednika opštine, a kasnije je bio i hapšen, čini mi se da je godinu dana, gospodine Spasojeviću, bio i procesuiran.

Dakle, ovom čoveku koji je najbolji pokazatelj kako se zloupotrebljava službeni položaj, Dragan Đilas je pozajmio tri miliona dinara. I to nije sve. Čokić u svom bogatstvu ima i više od 2.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, koji nikada nigde nije prijavljivao i nije mogao da objasni odakle mu. Takođe, poznat je i po tome što je opštinsko zemljište i imanje prodavao i preprodavao, čini mi se tastu. Izvinjavam se ne radi se o tastu, radi se o bratu.

Dakle, imate situaciju da je opštinsko zemljište i nekretnine opštine Mladenovac prodavao bratu.

Izvinjavam se što sam njegovog tasta optužio, moja je greška. Drugi funkcioner, onaj Veselinović je tastu prodavao auto sindikata, tj. auto je kupio od svog tasta za potrebe sindikata kako bi pare ostale u porodici i preduzeću.

Ono što je dalje simptomatično jeste i drugi funkcioner stranke Slobode i pravde, radi se o potpredsedniku Bulatoviću koji je zadužen za poljoprivredu, a koji je 2019. godine prodao svoju stranku Zelenih, Draganu Đilasu.

Zašto? Zato što je za registraciju stranaka potrebno 10.000 potpisa, a Dragan Đilas to nije mogao u tom trenutku da obezbedi, a pogotovo ne bi mogao ni sada, pa je tako preuzeo stranku od Bulatovića i na taj način oformio stranku Slobode i pravde.

Zašto vam sve ovo govorim? Ja sam i 2019. godine govorio da je on tu stranku prodao Draganu Đilasu.

Simptomatično je da je skoro šest miliona dinara Dragan Đilas ovom istom Bulatoviću pozajmio, baš te 2019. godine. Dakle, baš te 2019. godine, kada je nastala stranka Slobode i pravde iz stranke Zelenih, Dragan Đilas, Bulatoviću pozajmljuje šest miliona dinara.

Vrhunac svega ovoga o čemu ja pričam jeste i pozajmica koja je jedna od najvećih na ovoj listi, a tiče se Aleksandra Bjelića. Aleksandar Bjelić je poznat kao najbliži saradnik Dragana Đilasa u gradu Beogradu, bio je hapšen u aferi „Bulevara kralja Aleksandra“, iako smo više puta o tome diskutovali, na žalost nekog konačnog rezultata nije bilo.

Da ne bude da samo kritički se osvrćem na sve ovo, na kraju svog izlaganja ću nešto i pohvaliti.

Naime, Aleksandar Bjelić je od Dragana Đilasa dobio 36 miliona dinara. Da biste znali o čemu se radi, taj čovek je u celom mandatu Dragana Đilasa bio njegov najbliži saradnik, učestvovali su u koje-kakvim mahinacijama i Dragan Đilas ga se nikada nije odrekao. Pokušao je da opravda sve te njegove grehove.

Međutim nije uspeo, iako u prvom talasu su građani bili nezadovoljni, pre svega zato što su posečeni oni platani i zato što ništa nije urađeno transparentno, a Aleksandar Bjelić je tada učestvovao u čuvenoj aferi, gde je pronevereno čak 6 miliona evra. Zašto vam sve ovo pričam?

Da ne bude da imamo samo kritike koje se tiču određenog rada pravosuđa i toga što ljudi koji su se evidentno obogatili na račun građana Srbije, nisu dokazali to svoje bogatstvo ili nisu odgovorili na pitanje kako su se to obogatili, evo da malo nešto i pohvalim.

Danas je potvrđena optužnica protiv ovog istog Aleksandra Bjelića, za proneveru tih sredstava i to nam uliva jedan novi nivo poverenja, pre svega građana u pravosuđe i to nam pokazuje da ipak ne možete da proneverite toliki novac, a da prođete nekažnjeno.

Da bi građani Beograda i Srbije, znali o čemu se radi, naime, te godine 2011. kada je rađena rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra, znate i sami da postoji i Zakon o javnim nabavkama i da postoji Zakon o budžetskom sistemu, naime , ponuda koje su ponudile firme „Svitelski i Pul“, je bila da će te radove izvršiti za 1,1 milijardu dinara. Ponuda „Balkan gradnje“ je bila u iznosu 1,7 milijardi dinara, i nikome nije bilo jasno, zašto je, i ako mnogo skuplja ponuda prošla i dobila posao.

Ono što posebno upada u oči građanima, ali i svima koji se i malo bave ovim poslom, jeste činjenica da su informaciju ko je dobio posao, firma „Svitelski i pul“, dobila tek 31. decembra, iako je ugovor sa firmom „Balkan gradnja“, potpisan, čak devet dana ranije.

Ako to nije dovoljno, da se zapitamo o čemu se radi, najbolje pokazuje primer gde knjige, zapisnici, dnevnik radova, nisu vođeni kako treba. Zašto?

Nijedna stranica nije bila overena pečatom, i zato što nikada niste mogli da vidite ni strukturu ni materijala, kao ni firme koje su to isporučile i uradile, da sve ovo nije prazna priča, videlo se i tih godina kada su nadležne institucije upozoravale da sve ovo nije dobro i da se radi o mnogobrojnim prekršajima.

Ja sam uveren da ćemo sudije koje budemo izabrali u danu za glasanje, poučene nekim negativnim primerima, obavljati svoj posao onako kako treba, i donositi presude u ime naroda. Na kraju krajeva, svi smo ovde zbog građana Srbije i svi mi ovde kao jedan veliki tim moramo da radimo u interesu građana Srbije, i naše zemlje, a uveren sam da svako ko želi dobro našoj zemlji, mora da poštuje zakon i da ga ne posmatra selektivno, već da sudi onako po pravu i zakonu, a pre svega u interesu naše zemlje i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako ćemo, kao što su već prethodno moje kolege iz poslaničke grupe SNS "Aleksandar Vučić - Za našu decu" naglasile, u danu za glasanje podržati set ovih zakona i mislim da je malo toga ostalo da se kaže i dopuni. Mislim da je i vaše uvodno izlaganje bilo jako temeljno i detaljno i da se samo iz njega moglo videti koliki su benefiti od ovog seta zakona.

Malo toga možemo još i da kažemo, a da građani već to ne znaju, i što se tiče pomoći paketa i penzionerima i svakom punoletnom građaninu i malo toga je ostalo i da kažemo i da podsetimo da smo jedna od retkih zemalja koja je među prvima imala sve vakcine u ponudi potpuno besplatno svojim građanima i mislim da smo više puta naglasili kako smo se dobro i uspešno nosili sa ovom pandemijom koja je zatekla celi svet, ali isto tako i koliko smo uspeli odgovornim ponašanjem i odgovornom politikom, odgovornim vođenjem finansija, da ovu krizu prebrodimo jako uspešno i da imamo ovakav rast i ovoliko uspeha i napretka u svakom pogledu i smislu.

U prilog tome govori i činjenica što je postalo normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike, nova radna mesta, da se ljudi zapošljavaju, pa eto tako danas je predsednik Aleksandar Vučić otvorio najsavremeniji tehnološki Kampus na Novom Beogradu, gde će biti zaposleno pet hiljada ljudi. Prema nekim informacijama, uzrast ljudi koji tamo radi, tj. godine koje oni imaju su između 25 i 35, što pokazuje da će pet hiljada mladih ljudi ostati u našoj zemlji, za razliku od perioda DS, kada su se fabrike zatvarale i kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla. Čak i u doba korona virusa, kada je ceo svet u krizi, kada ljudi masovno ostaju bez posla širom sveta, u našoj zemlji se investicije nastavljaju i otvaraju se nova radna mesta.

Malo ko je pomenuo ovaj podatak i malo ko se osvrnuo na tu činjenicu i to vam samo pokazuje koliko smo sada navikli da se nova radna mesta otvaraju. To je pokazatelj jednog novog lica i naše zemlje i naše ekonomije, ali pre svega odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Međutim, ono što je takođe postalo normalno, a ne bi smelo nikako da bude, jeste i jedan vid borbe jednog dela opozicije koji se svodi na golu mržnju i iznošenje kojekakvih neistina i sve učestalijih i histeričnijih napada na porodicu predsednika Aleksandra Vučića. Žao mi je, nisam siguran da je bilo ko od kolega narodnih poslanika se danas osvrnuo na to, ali ta kampanja se nastavila jednom histeričnom konferencijom, namerno taj termin upotrebljavam, jer dok iznosite niz neistina, laži i pokušavate da održite nekakvu ozbiljnost, svima je bilo jasno danas da Marinika Tepić samo želi da nekakvom neistinom baci senku na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i najnovijim napadima na njegovog brata pokuša da za sebe izvuče nekakav jeftini politički poen.

Ono što mene zanima, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti da ovde narodnim poslanicima, ali pre svega građanima Srbije, iskoristiću vaše prisustvo, da nam možda kažete vi neku dodatnu informaciju, a tiče se afere Mauricijus. Kao što znate, pre nekoliko meseci, kao bomba je odjeknula jedna u nizu afera u koje je upleten Dragan Đilas.

Naime, kako su novinari tada saznali, na više od 50 računa u 17 različitih zemalja, Dragan Đilas je po belom svetu razbacao 68 miliona evra. Ti računi se nalaze od Amerike do Hong-Konga, od Mauricijusa do Češke i do dana današnjeg nismo dobili odgovor kako, na koji način i kojim to marifetlucima se poslužio pa je od propalog preduzetnika iz Češke, čiji je početni kapital u vreme njegovog stvaranja neke nove političke karijere bio 70 hiljada evra i ženina kuća, polovni automobil SAB, došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama.

Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama i to nije podatak koji je bilo ko izmislio, već je on to sam prijavio 2018. godine kada se kandidovao za gradonačelnika.

Tih 22 miliona evra u nekretninama nije jedino njegovo bogatstvo. Vidite da ima i 68 miliona evra širom sveta.

Ono što pre svega građane Srbije zanima, jeste - dokle se stiglo u toj istrazi i koji su najnoviji rezultati? Iz prostog razloga, zašto ovo pominjem. Danas je Andrej Vučić bio predmet satanizacije skoro sat vremena. Mesecima unazad o njemu se izmišljaju kojekakve laži i neistine da je vlasnik skoro svega u našoj zemlji, a kada pogledate istinu vidite da taj čovek za dinar jedan, kao i Aleksandar Vučić, se nije obogatio od kada je SNS na vlasti i to je istina, i to je činjenica.

Međutim, to ne sprečava Mariniku Tepić, zaposlenu u firmi kod Dragana Đilasa, da svakodnevno iznosi neistine i laži. Valjda to je ta neka autoprojekcija. Razmišlja Dragan Đilas da dok je on bio na vlasti uspeo je sebi da obezbedi tolike milione, a da njegov brat Gojko Đilas, ima čak 30 nekretnina u svom vlasništvu, od toga je preko 20 stanova. Ovo ostalo su garaže i lokali.

Sada, valjda tom nekom autoprojekcijom misli da će i neko drugi poziciju vlasti iskoristiti za lično bogaćenje. Prosto i njemu je neverovatno da to Aleksandar Vučić ne radi.

Mislim da histerična kampanja koja se vodi protiv, pre svega, protiv Aleksandra Vučića, a zatim i protiv njegove porodice je samo odraz nemoći i jedne velike panike koja je zahvatila redove Đilasove stranke, jer su shvatili i oni da ih niko neće dovesti na vlast tek tako, da neće doći na vlast ni putem ulice, ni putem nasilja, ali da neće doći na vlast bez podrške građana. Nadali su se, i kao što sami znate pozivali su evro parlamentarce, zvali su ih da se uključe u međustranački dijalog. Kada su se oni uključili i kada Đilas nije ispunio svoju želju iz fontane želja, sada mu ni oni ne valjaju.

Valjda je shvatio da jedini način da nekako pokuša da dođe na vlast, jeste taj da će na svakom mestu i svuda pokušati da diskredituje Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Jedino pitanje koje proizilazi iz svega ovoga jeste - do kada će se nastaviti sa tom bolesnom kampanjom, jer je ovo već sada postala praksa? Iz dana u dan se laži ponavljaju i skoro na identičan način se targetira svako ko podržava politiku SNS ili svako onaj ko kaže da Srbija danas ide u dobrom smeru.

Meni je takođe i neverovatno što pojedini ljudi to smatraju legitimnom borbom, a svakako ne može biti. Ta politika mržnje je dovela i do toga da sin onog Bore Solunca razbije prostorije SNS u Novom Sadu i gle čuda da mu opravdanje za to svi daju i bude - eto, on je malo besan i ljut, eto njegovog oca prozivaju da je ukrao, da je pokrao. Za razliku od Danila Vučića, čijeg oca bez bilo kakvog dokaza bez bilo kakvog dokaza, bez bilo kakvog grama istine, napadaju za sve moguće i izmišljaju, Bora Novaković je bio čak i u zatvoru. Ali Danilo Vučić, za razliku od sina Bore Novakovića, nikada nigde ni na jednom mestu nije pokazao taj stepen mržnje, nezadovoljstva ili besa, a Boga mi svi su se brže bolje udružili kako bi opravdali sina Novakovića, i kako eto sad ispade kriv i izlog SNS.

Postavlja se pitanje - šta je to sledeće što će neko iz redova tog dela opozicije uraditi, pa će ga isto tako opravdavati i pitanje je - dokle će ta njihova mržnja ići? Jasno je da plan i program nemaju, jasno je da rezultati koje su postigli u periodu dok su bili na vlasti su katastrofalni i da ne mogu ama baš ni na jedan način da se takmiče sa politikom rezultata SNS i Aleksandra Vučića.

Uveren sam isto tako da svi zajedno kao društvo moramo da stanemo iza toga da politika mržnje, nasilja, laži i neistina nije nešto što je potrebno i što je dozvoljeno u našem društvu i da se na taj način ne možemo baviti politikom i ozbiljno pristupati bilo kom problemu.

Poštovani ministre, ja vam želim da u narednom periodu sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića pred nas stavite još ovakvih korisnih zakona za građane i da svi zajedno nastavimo da od Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život baš onako kako želimo za sve nas i za svu našu decu. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, naravno da ću se složiti sa kolegama narodnim poslanicima koji su prethodno govorili i naravno da ćemo podržati ovaj predlog zakona.

Slažem se apsolutno da je Zakon o potrošačima interesantan pre svega građanima, jer su oni vrlo često u prilici da odredbe ovog zakona koriste.

Ono što ja želim da napomenem jeste činjenica da, pored ovog zakona i svega onoga o čemu danas diskutujemo, mnogo je bitnije praćenje samog zakona i kako se taj zakon primenjuje. Znate, ako mi ovde danas nešto usvojimo, a to samo ostane mrtvo slovo na papiru, složićete se sa mnom da nismo napravili nekakav veliki posao i da građani od toga neće imati veliku korist ukoliko doslovno ne budemo primenjivali sve ono o čemu smo danas pričali.

Uveren sam da u tom nekom narednom periodu ćemo biti u prilici da još više unapredimo sve ono što se tiče zaštite prava građana, ali isto tako da i kroz neke konstruktivne diskusije dođemo do još možda nekih boljih rešenja.

Narodni poslanici, sem svog posla koji imaju i obavljaju ovde u samom Domu Narodne skupštine, su i u čestom kontaktu sa građanima, pa tako sve ono što danas čujete ovde od nas možete slobodno primeniti i uzeti negde u razmatranje, jer nije to nekom od nas palo tek tako na pamet, već je došlo kao posledica razgovora ili nekih predloga, sugestija, pa i kritika građana iz onih mesta odakle mi dolazimo.

Kada govorimo o zaštiti potrošača i kada govorimo o ovom zakonu, često provejava u javnosti taj termin „obmana“ i kako su to nekada potrošači obmanuti da li reklamom, da li deklaracijom, da li nekad garancijom i pričamo o tome kako se često zloupotrebljava poverenje potrošača i ja se sa time u potpunosti slažem, ali sam negde

i uveren da, koliko god se mi trudili, uvek će neke velike kompanije ili neki veliki lanci proizvođača pokušati to da izvrdaju na ovaj ili onaj način i uveren sam da ćemo mi u interesu građana se boriti da takvih primera nemamo više ili da ih svedemo na minimum, ali uveren sam isto tako i da ukoliko budemo primenjivali ovaj zakon kako treba, građani će biti mnogo i srećniji i zadovoljniji.

Kada pričamo o obmanama, baš pre neki dan u razgovoru sa građanima na Voždovcu, čuo sam od jednog čoveka konstruktivnu ideju koju, nažalost, vaše ministarstvo ne može da primeni, a to je kontrola poverenja građana u političke partije, odnosno praćenje i obmanjivanje onoga što iznose stanke.

Mislio sam da čovek to tek tako iznosi. Međutim, on je imao jako dobru ideju, a to je da bi bilo odlično kada bi neko mogao i da prati šta je to što stranke pričaju, kako u toku dana, tako i u samom epicentru izborne kampanje, pa bi bilo interesantno i da se prati to koliko su oni na taj način obmanuli građane i da li bi tu postojale neke posledice.

Apsolutno se slažem sa tim čovekom i kada pričamo o tome, evo, svedoci ste i bili ste u prilici da čujete koliko puta su samo predstavnici bivšeg režima DS, oličeni u Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću, obmanuli ne građane Beograda, već i cele Srbije. Čuli ste mnogo primera od poslanika koji su na svom ličnom primeru i na svom ličnom mestu izneli neke podatke koji su apsolutno neverovatni i ako bi ih posmatrali na taj način kao potrošače, građane koji su te njihove usluge i obećanja prihvatili, onda ćete se složiti da su na ovaj način brutalno obmanuti.

Ne želim sada više da podsećam i na prazna obećanja da će metro u Beogradu biti izgrađen 2010, 2011. i 2012. godine, neću podsećati građane ni da je režim DS obećavao Evropsku uniju Srbiji, našoj zemlji godinama unazad i da nikada ništa na tom polju nisu učinili, da su obećavali veće plate i penzije, a da je Srbija tonula sve dublje i bila sve siromašnija. Ovakvih primera mogu vam navesti milion, isto kao i moje kolege. Ali, ono što je za danas meni posebno interesantno jeste grubo vređanje inteligencije građanima, pre svega Beograda, ali zatim i cele Srbije.

Naime, o čemu se radi? Dragan Đilas je i danas aktuelni odbornik u Skupštini grada Beograda. Predsednik je Stranke slobode i pravde. Ta njegova stranka se u poslednje vreme bavi čistom demagogijom, obmanama, ali pre svega, politikom mržnje koja se ispoljava na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i danas, posebno ovih dana aktuelno, na njegovog sina, Danila Vučića. U prilici ste da vidite raznorazne i natpise u novinama, ali i medijsku kampanju u određenim medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde je to postala praksa.

Međutim, ono što je posebno interesantno jeste da je, čini mi se, pre dve godine ili godinu dana, njegov do tada verni pratilac, ali iz druge stranke, iz stranke Vuka Jeremića, Nikola Jovanović, takođe njegov kolega gradski odbornik, koga je on postavio, kako kaže, za šefa odborničke grupe, u jednom kafanskom razgovoru izvređao i svog gazdu Vuka Jeremića, pa, Boga mi, ponajviše desnu ruku Dragana Đilasa, u tom trenutku poslanicu Mariniku Tepić, ženu koja će ostati upamćena kao inicijator jedne rezolucije da Srbija bude proglašena krivom za genocid u Srebrenici.

Nikola Jovanović je tom prilikom za tu istu ženu govorio razne ružne stvari. Ja ne mogu to i ovaj dom ne dozvoljava da tako nešto citiram, ali apsolutno svi znaju o čemu se radi. Upotrebljen je termin – na biciklu. Zaista, ja ne želim to da citiram, ali mislim da građani Srbije znaju o čemu se radi.

U tom trenutku veliko pojačanje, kako je trebalo da bude, Nikola Jovanović, za Stranku slobode i pravde postaje najomraženija ličnost u tim redovima. Iako su do juče bili saborci Dragan Đilas i Nikola Jovanović, dolazi do velikog otklona, pa maltene tako ste došli u situaciju da Dragan Đilas u pojedinim izjavama i kaže da on nikakvog kontakta nije imao sa Nikolom Jovanovićem, da ne zna šta se to desilo i da su u lošim odnosima.

Ubrzo nakon što su takvi razgovori isplivali u javnost, Đilas je izjavio sledeće – Nikola Jovanović je sam sebe izbrisao sa političke scene. Zbog uvreda upućenih jednoj ženi, jednoj dami, apsolutno se slažem da takav čovek ne treba da bude deo političke scene, iako se sa Marinikom Tepić apsolutno ne slažem ni oko čega, iako mislim da je jedina politika mržnja i laž, ali nijedna dama ne zaslužuje uvrede kakve je on o njoj izneo.

Evo, vidite, za razliku od Dragana Đilasa i njegovih saboraca, mi iz SNS nemamo problem sa tim da kažemo da osuđujemo bilo kakvu uvredu ili bilo kakav vid nasilja, što kod njih nije slučaj. Šta više, oni ga podstiču i vređaju svaku našu koleginicu koja ustukne i kaže nešto protiv njih ili protiv njihove politike, a sve argumentovano i istinito.

Šta je ovde interesantno? Dakle, Đilas kaže da je Nikola Jovanović sam sebe izbrisao sa političke scene, kaže da nemaju nikakve dodirne tačke, da apsolutno ne znaju jedan o drugom ništa i da je svaka njihova dalja saradnja nemoguća.

Ubrzo nakon toga, pomenuti Nikola Jovanović formira nekakvu nevladinu organizaciju koja se zove „Lokalna samouprava“. Vrlo ponosan na to, najoštriji je kritičar projekata u Beogradu, ali generalno i politike SNS, kao i predsednika Aleksandra Vučića. Često mu se prepliću izjave sa Draganom Đilasom, identične su i tu je već naznaka njihove saradnje.

Kako ja uvek želim i ovde diskutujem argumentima, što i slike potvrđuju, i konkretnim dokazima, vrlo lako se može ustanoviti i veza između Stranke slobode i pravde, odnosno Dragana Đilasa i „Lokalne samouprave“ Nikole Jovanovića. U javnosti oni kažu da nemaju veze jedni s drugima.

Međutim, imate na njihovoj početnoj stranici, dakle, „Lokalne samouprave“, imate deo gde možete naći naš tim. U tom našem timu veselo pozira Nikola Jovanović, sa svojom biografijom, ali drugi član tog njihovog sjajnog tima je izvesna Ana Gođevac. Dakle, Ana Gođevac je deo tog tima, ljudima u Beogradu poznata po tome što ne postoji stvar koja se uradi u gradu Beogradu u interesu građana Beograda, a da ona nije njen najoštriji kritičar. I to ne bi bilo ništa sporno da ova gospođa Ana Gođevac ne vodi opštinski odbor Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa na Vračaru i da se ne potpisuje kao Stranka slobode i pravde kada daje izjave.

Dakle, Ana Gođevac vam je u istom trenutku, obratite pažnju, i funkcioner Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, što možete videti ovde gde kaže da imaju plan za Beograd, ali je isto tako i deo tima Nikole Jovanovića, u ovom Centru za lokalnu samoupravu.

Zašto je ovo jako bitno? Na ovaj način, poštovani građani Srbije, možete videti samo u jednom primeru koliko su ljudi spremni da vas obmanjuju, lažu, zarad ličnog interesa, lične promocije i nekog glasa više.

Sada iz ovog ugla priče Zakona o potrošačima se postavlja samo jedno. Ukoliko posmatramo ove dve stranke kao nekakve brendove takozvane ili kao nekakve pružaoce usluga, kao nekakve radnje, a glasače koji bi eventualno glasali za njih posmatramo kao potrošače, samo se nameće jedno otvoreno pitanje – da li je ovo obmana potrošača? Sa ovim ću završiti.

Sve ovo što sam sada izneo je samo jedan u nizu pokazatelja da ni Draganu Đilasu, ni Vuku Jeremiću, niti njihovim sledbenicima na bilo kom nivou ne postoji ništa sveto u tom smislu da neće pogaziti bilo kakvu datu reč. Pa, eto, tako, i oni ljudi sa kojima su u velikom sukobu, za koje maltene pričaju da se ni ne poznaju, prvi su im saradnici i ukrštaju se samo ne bi li u opštem interesu i ujedinjeni oko mržnje koju gaje prema Aleksandru Vučiću i SNS ubrali koji glas više.

Kampanja koja se vodi protiv i Danila Vučića i Aleksandra Vučića je nešto što nije zabeleženo ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Ali, sa ovog mesta i sa svakog drugog želim samo građanima Srbije da poručim da sve rezultate koje je do sada postigla Vlada Srbije, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, takvim lažima i takvom mržnjom nikada neće izbrisati, a da zakoni koje mi danas usvajamo i koje ćemo usvajati u narednom periodu biće vođeni jedino i isključivo interesom građana Srbije i boljim životom svakog čoveka u našoj zemlji, gde god da on živi.

Uveren sam, poštovani predstavnici ovog ministarstva, ministarka, nažalost, nije ovde sa nama, ali uveren sam da ćemo u narednom periodu diskutovati o još dobrih zakona i da ćemo na taj način olakšati život našim građanima i da ćemo svi zajedno na taj način kao jedan veliki tim od naše Srbije činiti još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas u svom pitanju imam dva dela i nadam se poštovani predsedavajući, da neću prekoračiti vreme, uzimajući u obzir da je potrebno dosta vremena kako bi ove teme adekvatno sa građanima podelio i obradio.

Prva tema tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i zaštite njegovih ljudskih prava. Naime, danas je četvrtak, ukupno sedam dana traje brutalna kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice u kojoj određeni mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, kao aksiom i kao glavno oružje u tom obračunu koriste lažni iskaz ljudi koji su osumnjičeni za najmonstruoznije zločine.

Naime, lažni iskazi Veljka Belivuka i Miljkovića iz zatvora u kojima se predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa Aleksandrom Vulinom i Darkom Glišićem dovodi u nekakav kontekst tog njihovog mafijaškog klana, koristi se samo kako bi se destabilizovala naša zemlja i kako bi pokušali da se izazovu neki nemiri u kojima bi Dragan Đilas video svoju šansu i za sebe ugrabio novu priliku da se dočepa vlasti i da nastavi sa svojim besomučnim bogaćenjem.

Ja postavljam pitanje – da li strukture bezbednosti, ali i svi nadležni organi uzimaju sve ovo u obzir i da li vode računa o zaštiti pre svega bezbednosti Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali isto tako i Danila Vučića koji je na najgrublji način povezan ovim lažnim iskazom?

Postavljam to pitanje i ovo nije prvi put kada u plenumu diskutujemo o tome, ali sada moramo zaista da posvetimo računa posebno o tim temama, jer je ovo satanizacija i kriminalizacija predsednika Aleksandra Vučića, a sve sa ciljem da ne daj Bože, ako se nešto desi njemu ili njegovoj porodici građani dođu u situaciju da kažu – pa dobro, tako nešto se i očekivalo.

Takođe postavljam pitanje poštovanja njihovih ljudskih prava, jer već sedam dana imamo koje kakve emisije, natpise u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa gde se lažni iskazi ovih mafijaša i monstruma koji su počinili najgora moguća krivična dela, gde sekli, tranžirali ljudi, mleli ih u mašinama, uzimaju kao istina. Naglašavam posebno da govorim o ljudskim pravima iz prostog razloga što smo prethodnih nekoliko dana svedoci da u tim istim medijima pod kontrolom Dragana Đilasa se govori o tome da li se poštuju ljudska prava tih osumnjičenih.

Naime, u javnosti se pojavio deo razgovora, transkript u kome se jasno može videti kako njihov advokat Lazarević njih nagovara i diktira im šta da rade i kako sve lažno da optužuju predsednika Aleksandra Vučića i dolazite u paradoksalnu situaciju. Prvo, Lazarević kaže da to nije istina i da se ništa od toga nije desilo, a onda u istom tom danu oni govore kako su im ugrožena ljudska prava, jer je taj razgovor prisluškivan ili kako je već došlo do iznošenja tih informacija. Sada me zanima da li će neko konačno u našoj zemlji zaštiti ljudska prava i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, kao što se oni zalažu za zaštitu ljudskih prava ovih monstruma.

Moje druge pitanje, poštovani predsedavajući može se odnositi na vas, gospodina Odalovića ili predstavnike stručne službe Skupštine Srbije. Naime, danas, ali i poslednjih dana je aktuelna tema genocida u Srebrenici tzv. genocida, nečega što se nije desilo i svesni smo kakav pritisak usvajanja razno raznih rezolucija u okolnim zemljama izaziva pritisak na našu zemlju baš u trenutku kada smo konačno dostigli neki ekonomski vrhunac kada je naša zemlja konačno nezavisna i jaka, stabilna i kada napredujemo u svakom pogledu i smislu.

Usvajanjem takvih rezolucija vrši se jedna posebna kampanja i pritisak na Aleksandra Vučića, ali i na našu zemlju. Kada to rade zemlje iz našeg okruženja nije ništa neočekivano ili čudno, jer znate, nikome ne odgovara jaka, moćna i napredna Srbija. Međutim, kada to rade ljudi iz naše zemlje, autošovinisti koji na taj način žele da bace ljagu na našu zemlju, a pretenduju da dođu na vlast ili se vrate na vlast, onda to izaziva neki drugi oblik i jedan drugi osvrt.

Konkretno moj zahtev i molba je, poštovani predsedavajući, pokušavao sam na sajtu Skupštine Srbije da nađem dokument koji je podnela između ostalog i Marinika Tepić, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ovaj predlog je podnet 2016. godine i bilo mi je potrebno više vremena da nađem u arhivi na sajtu. Zašto je ovo jako bitno?

Poštovani narodni poslanici, pre svega građani Srbije, poslednjih nedelja i meseci smo svedoci da Marinika Tepić pokušava sve nas da obmane, slaže i da nešto što je uradila, malo zakamuflira. Naime, ona sada izjavljuje da u ovom predlogu rezolucije o genocidu se traži odgovornost pojedinaca, a nikako naroda. Toliko je drska u svom izlaganju da čak govori i novinarima, ali i zainteresovanim građanima da smo bili u prilici samo da vidimo prvu stranu. Dakle, da nismo bili u prilici da vidimo sve ono što sto u obrazloženju.

Radi javnosti, radi svih građana, ono što se nalazi iza ovoga je još gore. Dakle, tu je nabrojano 11 tačaka. U prvoj tački se kaže - najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, dakle, i on ima aksiom, kao što to rade u Đilasovim medijima, osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, ovo je identično onim rezolucijama koje se usvajaju u ovom periodu u okolnim zemljama. Ovo je identično onome o čemu smo juče diskutovali što se traži u Republici Srpskoj i BiH, da se uhapsi svako ko kaže da u Srebrenici nije bio genocid, a nije bio.

Ono što posebno zabrinjava, jeste da se u više navrata koristi termin „narod“, odgovornost pojedinaca se ovde nigde ne nalazi.

Posebno, sa čime i završavam, izvinjavam se predsedavajući, u tački 11, molim vas da obratite pažnju na ovo, zauzima se stav da kršenje ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelji mogućnosti novih genocida. Dakle, na ovaj način Marinika Tepić sada stavlja akcenat da ćemo u nekom narednom periodu, kršeći ne znam kakva prava manjina, a složićete se sa mnom da su prava manjina u našoj zemlji nikada veća, Srbija opet počiniti neki genocid.

Za sam kraj, sa time ću zaključiti, ja vas molim poštovani predsedavajući, gospodine Odaloviću, da ukoliko nismo u prilici da ovo negde na vidnije mesto na sajtu istaknemo, molim vas da narodnim poslanicima ovo umnožite, da podelite svakom od nas, kako bi svako od nas imao ovo u svojim rukama i mogao da pokaže građanima kakve su vrednosti, kako danas vidi Srbiju i Marinika Tepić i Dragan Đilas i Boris Tadić.

Za sam kraj, imam da poručim i njima, ali i pojedinima u regionu, u Evropi, svetu, da obrate pažnju na tri činjenice i da sa te tri činjenice moraju da se pomire koliko god im to bilo teško.

Kosovo je Srbija, u Srebrenici nije bio genocid, Srbija ide napred.

Hvala vam, i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da se približavamo polako kraju ove rasprave, mislim da smo čuli dosta argumenata i sve one glavne razloge zašto će poslanici poslaničke grupe SNS, Aleksandar Vučić – za našu decu u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Moram istaći pre svega da, kada govorimo o kulturi, mislim da je ministarka Gojković istakla jednu jako važnu činjenicu. Ljudi koji danas najoštrije kritikuju ove zakone su isti oni ljudi koji su dopustili da 15 godina Narodni muzej bude zatvoren ili oni isti ljudi koji su dopustili da Muzej savremene umetnosti takođe bude zatvoren i da se ne koristi, da ljudi ne mogu, posebno bitno, da mlađi naraštaji ne mogu posetiti te muzeje, unaprediti svoje znanje i na taj način sebe dodatno usavršiti.

Ono što mene zabrinjava jeste podatak o kome malo govorimo, a to je činjenica koliko generacija je to propustilo da koristi Narodni muzej, da vidi sve ono što je jako bitno na jednom mestu, ali i da vidi nešto što je retko. Zaista mislim da takva situacija u kojoj smo se nalazili do pre nekoliko godina je sramotna za našu zemlju, a posebno je sramotna bila iz prostog razloga što ljudi koji su sebe predstavljali za nekakvu elitu i pokušali da sebe dodvore građanima na svaki mogući način, nikada nisu odgovorili na pitanje – zašto se ništa ne radi po pitanju Narodnog muzeja ili zašto se baš ništa ne radi kada je u pitanju kultura?

Drago mi je što u poslednjih nekoliko godina se drastično promenila slika kada je kultura u pitanju. To se najbolje vidi po investicijama, najbolje se vidi i po otvaranju novih muzeja, ali isto tako i po investicijama koje se tiču i lokalnih samouprava. To je jako važno i jako dobro.

Tek dolaskom SNS na vlast, kultura je počela da dobija mesto u našoj zemlji koje zaslužuje. Uveren sam, isto tako, žao mi je što gospođa Gojković danas nije ovde sa nama, uveren sam da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa tom dobrom praksom.

Što se tiče i ove zastupljenosti, tj. primena izmena u zakonu kako bi manje zastupljeni pol bio u 40% i svega onoga što pričamo o rodnoj ravnopravnosti, mislim da je opet tek dolaskom SNS na vlast tek tada učinjen drastičan pomak. Možete videti, vi ste, gospođo Čomić, bili narodni poslanik, pa možete to i sami iz svog ugla tumačiti, koliko je narodnih poslanica danas u parlamentu, koliko je žena na važnim pozicijama, na važnim mestima u našoj zemlji.

Ako želite to da posmatrate kroz to da li je premijerka jedna dama, kao što je Ana Brnabić, imali smo do skoro i predsednicu parlamenta Maju Gojković, guvernerka je gospođa Tabaković i što je mnogo bitnije i na šta uvek želim da skrenem pažnju jeste činjenica da sve te žene nisu dobile šansu eto radi pro forme ili neke kvote, već zato što svojim znanjem, umećem, obrazovanjem i zalaganjem doprinose boljem životu u Srbiji. To je jako bitno.

Složićete se sa mnom zasigurno da i veliki broj dama koji se nalazi na ministarskim mestima opravdavaju to poverenje koje su dobili od premijerke Ane Brnabić. Uveren sam da ćemo i u narednom periodu imati dosta uspeha i da će svaka osoba u Vladi ili u ovom parlamentu dati dodatni doprinos kako bi naša zemlja se još brže i još više razvijala.

Ono čime ću završiti, kako bi ostavio i kolegi Marinkoviću vreme da diskutuje, nešto što, nemojte mi uzeti za zlo, ali ovo najdobronamernije kažem. Nekako, iako se mnogi zalažu za tu žensku ravnopravnost i za zaštitu prava žena, i uvek se svi zalažu, negde, čini mi se, do jedne granice, a onda kada premijerka Ana Brnabić pretrpi najgore moguće uvrede, kada je nazivaju glupačom, zlom ženom, kada na njen račun stižu najodvratnije pretnje, negde ta ženska solidarnost nestane ili u malom broju neko stane u njenu zaštitu.

Kada je bio primer onog Veselinovića, koji je igrom slučaja gradski odbornik u Skupštini grada Beograda, mi smo izašli sa jednim zaključkom kojim smo osudili to njegovo ponašanje, ali nažalost, i tada je izostala reakcija i mnogih nevladinih organizacija, udruženja koja se bore za zaštitu prava žena, ali ono što je iz mog ugla još bolnije, i njenih koleginica.

Takva praksa se ponavlja i sada u prethodnih nekoliko meseci, kada je opet gospođa Brnabić prošla kroz „toplog zeca“ Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Boška Obradovića ili bilo koga iz te klike, na čelu sa Borisom Tadićem, koji predstavlja bivši režim DS.

Mislim da je to nešto na čemu moramo da radimo svi kao društvo, ali isto tako, da i dame koje se bore za ta prava, kada dođe do takvih slučajeva, prve izađu i stanu u zaštitu jedne od njih, jer smatram da je to normalno i da je to nešto što bi svaka dama morala da uradi za jednu drugu koleginicu. Najbolji primer je upravo Ana Brnabić koja je uvek tu da stane i za svakog kolegu, ali bogami i za svaku koleginicu.

Što se samih zakona tiče, naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, a ja sam uveren da ćete pred nas kao narodne poslanike i u narednom periodu izaći sa još dobrim, kvalitetnim predlozima zakona i da ćemo svi zajedno, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, učiniti da svaki dan bude još lepši i još bolji za život naših građana i da ćemo tako nastaviti da od Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da izbor članova saveta REM-a svakako sam po sebi jako je bitan i značajan, jer pre svega izaziva posebnu vrstu pažnje javnosti, ali i političkih činilaca, pre svega onih koji danas čine opoziciju.

Složio bih se i sa izlaganjem kolege Milićevića u velikom delu, složio bih se i sa dosta temeljnim izlaganjem naše koleginice Sandre Božić, ali vidite poštovani građani Srbije iz svih ovih prethodnih izlaganja koliko se pitanje REM-a i članova REM-a politizuje od strane onih ljudi koji ama baš nikakvu drugu poruku ne umeju da pošalju, nemaju i koliko ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast jedino što žele jeste dolazak na vlast bez podrške građana. Da li je to kroz nekakvu jeftinu manipulaciju, da li je to kroz, kako oni misle, sveobuhvatno prisustvo u medijima, da li je to pitanje ulice ili kao što je gospodin Orlić malopre istakao, jedan metak koji bi rešio sve. Misleći na taj način da ukoliko ubiju Aleksandra Vučića da će na taj načni rešiti sve probleme koje njih muče i da će tako u tom nekom haosu, kao nekakvi lešinari iskoristiti priliku i doći na vlast.

Kada govorimo o REM-u, pažljivo sam slušao prethodna izlaganja i verujem da je, zbog količine podataka koju su kolege narodni poslanici hteli da iznesu, ovde promakao jedan jako bitan podatak, a to je činjenica da u ovim pregovorima vlasti i opozicije u kojima ste učestvovali i u kojima ste pričali postoji Demokratska stranka koja, zamislite sad, ima svog potpredsednika koji je, poštovani građani Srbije, urednik na televiziji Srbije. Dakle, na RTS-u potpredsednik Demokratske stranke je Tatjana Manojlović. Dakle, u jednom trenutku i uređuje politiku na RTS-u, ali u istom trenutku je i potpredsednik Demokratske stranke. Pa sada se ja pitam šta bi radili Dragan Đilas ili Lutovac, Vuk Jeremić kada bi, hipotetički, potpredsednik SNS-a uređivao RTS ili bilo koji drugi medij.

Ono što je takođe ovde simptomatično jeste i činjenica, a o tome je i gospodin Milićević govorio, kako pojedini predstavnici bivšeg režima Demokratske stranke, sada pretočeni u neku drugu stranku, poput Narodne stranke Vuka Jeremića, sada predlažu da svaki medij koji se njima ne dopada ili koji smatraju kao svog neprijatelja treba biti sravljen sa zemljom i to jasno piše tamo da ne postoji pravni osnov zašto bi oni srušili tu zgradu, radi se o zgradi televizije „Pink“, već eto tako licitiraju pod izgovorom da se ne uklapa ili da nije ispoštovan nekakav komunalni red. Dakle, vi ovde imate već najavu da će oni izmisliti hipotetički nekakav razlog, ako dođu na vlast, da tu zgradu sruše.

I kada sve ovo uzmete u obzir, stvari koje su se pojavile juče, poput nekakvih izjava, zaista je zabrinjavajuće ako ih posmatrate iz ugla običnog građanina i čoveka koji prosto samo prati vesti, eto, radi opšte informisanosti. Činjenica da je sada Aleksandar Vučić kriv, pored toga što pada kiša ili sija Sunce, je novi metod obračuna sa Aleksandrom Vučićem, a to je da je sada taj čovek kriv i zato što je u nekakvoj medijskoj trci između „Arena sporta“ i „Sport kluba“ „Arena sport“ preuzela primat i Premijer ligu preuzela na svoje kanale.

Ono što je ovde zabrinjavajuće jeste činjenica da je ovo samo još jedna specijalna vrsta pritiska na predsednika Aleksandra Vučića, a sad ću vam reći i zašto. U proteklih nekoliko godina, „Sport klub“ i „Junajted medija“ Dragana Šolaka i Dragana Đilasa izgubio je mnogo značajnih takmičenja, poput NBA lige, tj. američke košarkaške lige, najpoznatije i najpopularnije košarkaške lige na svetu, koju su izgubili 2019. godine. Ove godine su već izgubili i špansku La ligu koja će se prenositi takođe na „Areni sport“. Međutim, sada u ovom sistematičnom napadanju Aleksandra Vučića pridružili su i to što su izgubili Premijer ligu od sledeće sezone. I ovo vam je samo još jedan pokazatelj histerije koja se dešava u delu opozicije i pokazuje vam koliko neće birati sredstva da napadnu ili na bilo koji način nanesu štetu politici Vlade Srbije, pre svega Aleksandru Vučiću.

I kada vam sve ovo govorim, jako je bitno da sve ovo naglasimo iz prostog razloga što kandidat koji će danas biti izabran moraće da vodi računa o svemu ovome, jer delokrug delovanja REM-a je jasno definisan. Ono što je posebno zanimljivo, vidim da pokušavaju i to da nam stave na teret, ali greše, jer svako ko želi po malo da se bavi politikom ili da razume delokrug REM-a, jasno može da pročita da za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti regulator je odgovoran Narodnoj skupštini, dakle narodnim poslanicima.

Ali, ono što mene zabrinjava i već nekoliko puta diskutujem sa ovog mesta jeste činjenica da u članu 15. stoji: „REM utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika i zabranom govora mržnje“. Sad ja vas pitam – koliko puta su pojedini mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ugrozili ovaj član, izazivali mržnju, podsticali na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice? Lepo je naglašeno: „zaštite dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika“.

Na tim televizijama se licitiralo sa ubistvom maloletne ćerke i sina predsednika Aleksandra Vučića. Oni će vam reći, kao i mnogo puta – nismo nadležni. Ali, nikakav problem. U članu 14 – ovo regulatorno telo daje inicijativu za donošenje i izmenu zakona drugih propisa, opštih akata, radi efikasnog obavljanja posla iz svog delokruga rada. Pa hajte, gospodo, dajte inicijativu, predložite nešto, da ovde zajedno u Skupštini prodiskutujemo o tome i da donetim zakonom zaštitimo svakog u ovoj našoj zemlji. Kada kažem – svakog, naglašavam to iz prostog razloga što iz ovih primera, kao i iz diskusija ranije ili iz primera na tim televizijama, možete videti koliko su predstavnici SNS-a napadani, izvrgavani ruglu, izloženi kojekakvim pretnjama, a da niko iz ovog regulatornog tela ama baš nikad nije ni reagovao. I to je nešto sa čime moramo da se pomirimo, da prihvatimo da je tako, ali da svi zajedno kao društvo radimo na tome kako se nikada nikome takve stvari više ne bi ponavljale.

Kada govorimo o svemu ovome, posebno želim da istaknem stvar koja se dešava danas. Mislim da je gospodin Orlić napravio odličnu uvertiru meni u svom izlaganju, ali pre toga je gospođa Božić sjajno diskutovala o tome. Danas smo svedoci paradoksalne situacije da ljudi koji su optuženi i koji se sumnjiče za najgora moguća krivična dela, za najmonstruoznije zločine, danas su medijske zvezde. Na pojedinim medijama pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa sada smo ušli već u šesti sat gde se njihove reči uzimaju kao amin i da se laži tog čoveka koji je osumnjičen za najmonstruoznije zločine shvataju kao aksiom i da se na taj način ponovo optužuje Aleksandar Vučić i pokušava da mu se nanese nekakva šteta.

Ako uzmete u obzir da je Belivuk danas perjanica jednog dela opozicije i da ne postoji stranka iz bivšeg režima Demokratske stranke, koja je proistekla iz tog taloga koji se nakupio, neverovatno je da ga svi danas veličaju, da ga hvale i da podržavaju sve ono što je on rekao. Čovek koji se slika sa telom skoro upokojenog čoveka koji je optužen sa najmonstruoznije zločine danas je njihov lider i zaštitno lice. I sve ovo što danas govorim u prilici su građani da vide i da pročitaju, jer ne postoji stranka koja nije izdala saopštenje i podržala to što je taj čovek rekao, a sve sa ciljem da, u nedostatku bilo kakve politike, programa i ideje, nanesu bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pa makar im bio saveznik i neko ko je mleo ljude u mašini za meso.

Sve ovo govorim samo argumentovano i činjenicama. I kada građani pomisle da to tako nešto ne može dalje, juče na jednom štandu SNS-a mi je prišao čovek i pitao me – da li je moguće da potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić zastupa i brani čoveka koji je osumnjičen da je bio deo klana Veljka Belivuka, koji je, uzgred rečeno, bio jedan od najbližih saradnika, a juče se Vladimir Gajić pohvalio time da je on pušten na slobodu? Pa vas ja sada pitam – da li je normalno da ljudi koji danas pretenduju na vlast usko sarađuju sa njima i podržavaju sve to što oni danas izgovaraju, iako i oni znaju da je to monstruozna laž?

Danas je gospođa Božić pomenula i drugog Vladimira, samo Vuletić je ovde u pitanju. Taj čovek se danas hvali, ismeva i podsmeva i SNS i nama kao narodnim poslanicima, a pre nekoliko meseci smo bili u prilici da čujemo kako je tom istom Veljku Belivuku rekao – ma ti znaš koliko tebe voli tvoj brat, batica, koliko voli tebe tvoj batica. Jel se sad s pravom građani pitaju ko je ovde lud i da li je moguće da im toliko vređaju inteligenciju, pokušavajući na ovaj način da operu ruke od sebe i od svojih batica, bratije ili kako se već nazivaju? Sramotno je sve ono što se dešava i sramotno je što danas pokušavaju da od predsednika Aleksandra Vučića, koji nikada oči nije video tom Belivuku, naprave nekoga od njih, koji je očigledno sa njima blisko sarađivao.

Uveren sam da građani neće nasesti na ovu jeftinu manipulaciju, jer kako možete verovati ljudima koji su našu zemlju upropastili, koji beže od poligrafa za najobičnija pitanja i koji se sakrivaju iza raznoraznih teških bolesti ili ne znam ni kakvih preporuka lekara, poput tog Vuletića koji se busao u grudi da će otići na poligraf, a kada je do poligrafa došlo, od njega je pobegao brže-bolje. Ili Dragana Đilasa, koji je pristao da ide na poligraf, a kada mu je to ponuđeno, kako bi nam objasnio odakle mu to silno bogatstvo, rekao da ipak neće. Za razliku od njih, Aleksandar Vučić je uvek bio hrabar, jer zna da iza njega stoje reči, ali pre svega dela. Evo, i danas je ponudio da ode na poligraf, ali njima i to nije dovoljno, već će u svom mulju pokušati da se valjaju što duže, ne bi li na taj način, ponavljam još jednom, naneli bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pre svega.

Očigledno je da ubrzani razvoj naše zemlje, oštra i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala smeta mnogima, jer znaju da građani konačno vide napredak, konačno vide svetlo na kraju tunela dolaskom SNS na vlast i konačno imaju čoveka kao što je Aleksandar Vučić, kome je jedini cilj i glavni prioritet bolji život svih građana Srbije.

S toga sam uveren, da će moje kolege, narodni poslanici, ali i svi članovi SNS, kao i svaki put do sada hrabro stati uz predsednika Aleksandra Vučića, i da ćemo na ove laži i neistine, monstruozne bljuvotine i konstrukcije Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića ili tog Vuletića, odgovoriti još većim radom i još većim zalaganjem, ali ono što je najbitnije, istinom i novim projektima, koji će svima nama garantovati još bolji život, još lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve ono što je danas predloženo i ono što se nalazi pred nama.

Svakako da će ovi zakoni, kao i kadrovska rešenja, doprineti još većem poverenju građana u pravosudne organe, generalno u pravosuđe, ali, ono što je za nas najbitnije, uveren sam da ćemo kroz ovu diskusiju proći kroz sve ono što se tiče običnog građanina, jer ti ljudi za nas glasaju, ti ljudi imaju pravo da nas pitaju sve ono što ih zanima i isto tako da iznesu kritike, kao i pohvale. Nažalost, u poslednje vreme nekako se građani više interesuju za kritike, jer na pohvale je lako navići se, ali kritike su svakako nešto što sve nas ispravlja, gura napred i pomaže nam da uslove građanima učinimo još boljim za život.

Čuli smo od prethodnih kolega narodnih poslanika njihovo mišljenje o predloženim zakonima, ali isto tako smo čuli i šta konkretno misle određenim kadrovskim rešenjima.

Moje izlaganje danas neće biti u skladu sa svim onim što su prethodne kolege narodni poslanici govorili iz prostog razloga što ovde ipak predstavljam određeni broj građana koje je glasao za Srpsku naprednu stranku, ali isto tako predstavljam i građane koji politiku posmatraju malo šire, jednako kao i ove zakone, ali isto tako kao i priliku dok ste vi, poštovana ministarka ovde pred nama, da u diskusiji sa vama dobijemo možda odgovore na neka pitanja koja nismo dobili do sada ili na neke aktivnosti ili na neka dešavanja koja su aktuelna u poslednjem vremenskom periodu.

Ovde smo čuli iz vašeg izlaganja nešto o biografiji gospođe Dolovac. Čuli smo i reference, čuli smo mnogo kvalitetnih podataka, ali, nažalost, u poslednje vreme, proteklih nekoliko godina gospođa Dolovac je izložena jednoj svojevrsnoj kampanji, mučnoj kampanji, koja je izazvana samo time što valjda ta žena ne želi da se bavi politikom, ne želi da učestvuje u dnevno-političkom obračunu jednog dela opozicije sa predstavnicima najčešće Srpske napredne stranke i zato što ne želi da bude marioneta Dragana Đilasa, Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.

Ne tako davno, čini mi se prošle godine, desio se nezapamćeni skandal, kada je baš u avgustu mesecu Marinika Tepić gospođu Dolovac bukvalno jurila u njeno privatno vreme. Čini mi se da je bio neki privatni restoran i da je tamo napravila čitavu medijsku akciju, performans, gde je zloupotrebljavala svoju poziciju nekakvog političkog predstavnika i gde je pokušavala ne znam ni ja šta da napravi, sve vreme izazivajući gospođu Dolova, na nekakvu reakciju.

Nažalost, i tada, a evo i danas, nekako je postalo normalno da ljudi koji pošto-poto žele da se vrate na vlast, smeju baš sve to da rade svakome u našoj zemlji. Da li je to gospođa Dolovac, da li je to narodni poslanik, da li je to novinar, da li je to neko bilo ko drugi ko radi posao na način na koji misli da treba da radi ili, jednostavno, ne radi onako kako Dragan Đilas to očekuje, legitimna je meta za njih.

Dodajte na sve ovo činjenicu da je do pre samo nekoliko godina gospođa Dolovac za njih bila izvanredan kadar. U istom ovom plenumu pre nekoliko godina Borko Stefanović je izneo silne pohvale na njen račun, a danas je najoštriji kritičar i onda se tu postavlja pitanje šta je to toliko moglo da se desi, pa da odu u tako ekstremnu mržnju? Pa, desilo se samo to, kao i u mnogobrojnim primerima oko nas, da ljudi, jednostavno, ne žele da podlegnu bilo kakvom uticaju tih prebogatih političara. Dakle, danas svako ko savesno i odgovorno obavlja svoju funkciju, legitimna je meta.

Radi građana Srbije pročitaću samo šta je tada u svom govoru, koji se desio u ovom plenumu, za pomenutu gospođu Dolovac izgovorio Borko Stefanović. „Gospodine ministre, uvažene kolege, gospođa Zagorka Dolovac je sjajan tužilac. Njena biografija je impresivna. Ona je prošla sve instance u okviru tužilačkog posla. Gospođa Dolovac je neko čijem profesionalizmu i znanju zaista nema ko šta da zameri. Ona je žena koja je došla u jednom teškom trenutku na tu odgovornu funkciju, unela neke jako pozitivne stvari, uvela neke principe, pravila, uvela je ocenjivanje, uvela je kriterijume koji do tada, apsolutno nisu postojali“.

Samo par godina kasnije sve ovo što je izrečeno više ne postoji, najgore stvari se o toj gospođi izgovaraju i opet sa jednim jedinim razlogom, a to je što ne želi da bude deo politike bilo kakve, a pogotovo ne da igra onako kako bi to želeo Dragan Đilas.

Tužilaštvo, kao i pravosuđe, sto puta, poštovana ministarka, sa ovog mesta sam poručio, mora biti nezavisno i u interesu građana Srbije. To je nešto što je najbitnije.

Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da uvek nekako ljudi koji danas predstavljaju SNS ili čine vlast su nekako uvek u podređenom položaju iz prostog razloga što teror jednog dela opozicije ne poznaje granice i da li su to otvorene pretnje, pozivi na linč, najgore nipodaštavanje, vređanje ili pokušavanje ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti svakog od nas, nekako uvek ostane bez adekvatnog odgovora pravosuđa.

Nebrojano puta smo ovde pričali koliko puta je do sada bila ugrožena porodica predsednika Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, da li je to kroz društvene mreže, određene medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ili u raznoraznim nastupima, ali nikada nismo želeli da se isto tako postupa kada je u pitanju neka suprotna strana.

Kad god je neko od njih dobio bilo kakvu pretnju, a to je bilo zaista retko, uvek smo to najstrože osuđivali i pozivali da se počinioci izvedu pravdi.

Ovo govorim iz prostog razloga što u poslednjih sedam dana svedoci smo strahovitog pritiska kojem je izložena i Vlada Srbije, ali i predsednik Aleksandar Vučić. Nebrojeno puta smo bili u prilici da svedočimo da fabrikovanjem nekakvih afera, naravno, lažnih afera, podizanjem tenzija u društvu, taj deo opozicije okupljen oko Dragana Đilasa pravi atmosferu za nešto što će uslediti u narednom periodu.

Podsetiću vas da je prošle godine bila slična atmosfera i u martu i aprilu mesecu, pogotovo u junu, pa da smo u julu mesecu imali proteste ispred ove institucije kada je više od 100 policajaca povređeno, desetine teško, kada ste imali situaciju da je jedan policajac skoro postao invalid jer su mu u istom trenutku polomljene obe noge, kada su gađani kamenicama koje su težile preko pet kilograma. Mi i danas ne znamo da li su i na koje kazne osuđeni počinioci tih dela.

Ako nekoga gađate kamenom koji teži preko pet kilograma, to nije onda samo sprečavanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti ili kako se to već definiše, već je to, složićete se, pokušaj ubistva.

Zašto vam sve ovo govorim? Iz prostog razloga što poslednjih dana retorika Dragana Đilasa se pooštrava i sve više liči na retoriku koja je negde bila sličnoj onoj od prošle godine.

Vi danas imate izjave gde on jasno poziva da će, ukoliko mu se ne ispuni nešto iz fontane želja, kako on zamišlja stranački dijalog, ne samo bojkotovati, već i izvesti narod na ulice i da to više neće biti bojkot, već će to biti protesti i da će na tim protestima se izboriti za sve ono što oni žele.

Običnom građaninu se nameće pitanje na koji način? Šta će to oni činiti na ulici kako bi ispunili sve te svoje zahteve?

Ja se sada sa pravom pitam ne iz ugla narodnog poslanika, već nekog ko živi u Beogradu i Srbiji šta ja to mogu da očekujem da će se desiti ukoliko Dragan Đilas ne ispuni sve svoje fantazije i sve ono što je zamislio u svojoj fontani želja.

Da li ćemo opet imati one krvave scenarije kao što smo imali u julu prošle godine i da li već sada možemo kao društvo da odreagujemo na ovakve pretnje i na ovakve najave?

Ono što posebno zabrinjava jeste doza licemerstva koju on u svojim izjavama pokazuje, pa je tako rekao da ni jedan protest opozicije do sada nije bio nasilan. Ja ne znam šta se to onda dešavalo i kako oni posmatraju sve to što se desilo prošle godine?

Ako nećemo na to da se osvrnemo, kako se zove sve ono što su činili tokom nedelja, rušeći tada Trg Republike koji se renovirao i u tuči sa saobraćajnim znacima da li je to nasilje ili je to miran protest?

Ako i to nije nasilje, evo, pitam sada sve ovde ljude prisutne šta je i kako se definiše nasilni upad u RTS, lomljenje vrata, maltretiranje zaposlenih, mlataranje motornom testerom iznad glava ljudi koji samo rade svoj posao? Kako se to zove? Kako se to definiše? Kako se definiše bilo koji protest u kome imate na desetine i stotine povređenih policajaca?

Takođe, ono što zabrinjava jeste da sve ovo dolazi od ljudi koji su skloni nekoj vrsti nasilja, ucena, a isto tako koji su povezani sa ljudima iz kriminogenog okruženja?

Malopre sam pomenuo Mariniku Tepić. Evo, poslednjih dana dobijamo informacije da je izvesni Filipović, fitnes trener iz Pančeva, koji je poslovni i bliski saradnik Marinike Tepić, deceniju, dakle, više od 10 godina, od nje dobijao zadatke. Dakle, porukom da joj obeća da će određenog novinara Miću Milakova, pazite sad, iseliti iz Pančeva. Dakle, ona je njemu tražila da Miću Milakova iseli iz Pančeva. Vama je to poznato. Ovo liči na neku mafijašku retoriku. Ovo možete videti u filmovima ili se pojavljuje negde u nekakvim sudskim postupcima. Ali, to nije kraj. Taj čovek je bio hapšen i zbog sumnje da je dilovao nekakvu drogu, čini mi se da je 1,4 kilograma marihuane bilo u pitanju. Kada joj je preneo da ima saznanja, tj. da mu se čini da će biti uhapšen, ona mu je tada rekla, opet po mafijaškom scenariju – skloni se negde malo dok se sva stvar ne stiša. Dakle, kao da živimo, kao da gledamo Kuma.

Nakon toga, kada se pojavila ova povezanost, izjavila je da ga nikada u životu nije videla i da nije čula za njega. Ovo su vam slike, gde su oni zajedno na tim slikama, i u privatnom druženju i na protestima „Jedan od pet miliona“, iza kojih su se krili tada. Dakle, on joj je sakupljao ljude i dovodio. Ako je to malo, ako kažu slučajno su se našli, mogu se naći u tom društvu, neka nam objasni sliku gde se tada nalazi u jednoj od mnogobrojnih stranaka koje je promenila, to je tada bila Nova stranka, gde zajedno sede i predsedavaju na nekakvom sastanku.

Zašto sve ovo govorim? Zato što je opasna sprega ljudi koji pretenduju na vlast i ljudi koji očigledno imaju nekakvu sumnjivu prošlost ili sadašnjost. I sada se ja pitam kao običan građanin, ukoliko oni izvedu ljude na ulice, organizuju nekakve proteste, nezadovoljni zato što im se ne znam kakva želja nije ispunila, koliko ćemo još ovakvih ljudi imati koji će po nalogu Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, počiniti nekakvo nasilje, napasti neku zgradu institucije ili povrediti još nekog policajca, obračunati se sa nekim od narodnih poslanika ili sa nekim od građana koji samo podržavaju politiku SNS ili se raduju uspehu koji postiže naša zemlja?

Opasno je to što oni rade, jer nas dovode u situaciju da samo li kažete da je Aleksandar Vučić odličan predsednik i da puno toga i da mnogo toga radi dobro za našu zemlju, vi ste legitimna meta. I zato na ovakve pojave u našem društvu moramo da reagujemo pod hitno, da ne bi došli u situaciju da se neke stvari dese, pa da tek onda reagujemo.

Za sam kraj, nažalost, nijedno od novinarskih udruženja nije reagovalo na izjavu Vuka Jeremića, koji je samo jedan od dvojice ili trojice ljudi koji ovih dana pooštrava svoju retoriku do maksimuma. Pričali smo ovde i o revanšizmu, o ne znam ni kakvoj lustraciji, pričali smo o tome kako prete ljudima - i ti ćeš platiti, i tebi ću suditi, ali me zanima sa kog stanovišta taj čovek može da kaže da će srušiti jednu televiziju i da na taj način pošalje poruku ljudima i koji su tamo zaposleni da su oni legitimna meta?

Postavlja se samo pitanje, hipotetički, šta bi se desilo da je neko od narodnih poslanika ili običnih aktivista SNS deset puta manje opasnu stvar izgovorio za bilo koji medij koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa? Da li bi neko tada odreagovao? Ja bih sigurno. I tražio bih, kao što danas tražim, da se taj neko sankcioniše, jer su takve stvari nedopustive u 21. veku. Nedopustivo je da nekom pretite samo zato što se ne slažete sa njim.

Kada smo kod Vuka Jeremića, taj čovek će ostati upamćen, zajedno sa Draganom Đilasom, u istoriji, ne samo po onim štetočinskim stvarima koje su činili dok su bili na vlasti, već i po tome što su u julu mesecu pozivali svoje pristalice da se okupe ispred ovog doma, izazovu nekakav puč, što su pozivali ljude na nekakvo nasilje, ali ostaće upamćeni i po tome što su i ti ljudi koji su pozivali, njih oterali sa tih protesta, pa je tako sada hrabri Vuk Jeremić, koji svoju hrabrost ispoljava najviše na tviteru, dok je bežao niz one stepenice, dobio bezbroj ćuški po glavi, povukao se odatle sa tog skupa i onda i za te ćuške optuživao Dragana Đilasa.

Sada u tom međusobnom prepucavanju za bolju startnu poziciju u delu opozicije, vidite da im je jedina i glavna meta kako i na koji način uniziti, uvrediti i zapretiti svakome ko danas želi da podrži politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Zato vas, poštovana ministarka, molim da svojim autoritetom, ali u granicama svojih ovlašćenja, utičete, pa da i kroz neke naredne zakone zaštitimo, pre svega, građane Srbije, jer znate, grupa političara koji politiku i bavljenje javnim poslom vide kao samo lični interes i borbu za lično bogaćenje, neće ništa sprečiti do zakona da u toj želji se ostvare.

Ako i zakon tu zakaže, plašim se kakve ćemo posledice imati. A očigledno je da oni u svojim namerama niti nameravaju da stanu, a bogami, niti da retoriku ili potencijalna dela ublaže.

Zato vam želim mnogo uspeha. Želim vam da primena ovih zakona samo donese dobro građanima, a svim kadrovskim rešenjima, tako ću ih nazvati jednim imenom, želim da slede zakon, da rade po zakonu i da na taj način čuvaju bezbednost, stabilnost i sigurnost naših građana, naše Srbije. A mi ćemo, uveren sam, kao poslanička grupa SNS, Aleksandar Vučić – Za našu decu, ove predloge podržati i sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića nastaviti da činimo sve što je u našoj mogućnosti za bolji život građana naše zemlje, sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama je pre svega od velike koristi interesa građana naše zemlje i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Smatram da sve ono što smo bili u prilici da čujemo tokom jučerašnje rasprave, ali isto tako i danas, jasno govori koliko je politika Vlada Srbije opredeljena rešavanju svakog problema sa kojim se naši građani suočavaju, ali isto tako pokazuje da neki problemi koji nisu bili rešavani, nažalost decenijama unazad konačno se sada rešavaju.

Davno smo bili u prilici da čujemo kako se sa rešavanjem jednog problema na listi prioriteta nekih zahteva kod građana pomeraju neki drugi problemi i oni dolaze na prvom mestu.

Danas smo u prilici da vidimo to u praksi činjenicu da danas nemate proteste, nemate demonstracije i nemate nastupe bilo koga, a da je to motivisano time što ljudi danas nemaju posao, nemaju radno mesto ili nemaju adekvatne plate.

Danas ljudi u Srbiji koji predstavljaju bivši režim pokušavaju da pridobiju neke glasove ili izazovu nezadovoljstvo kod građana igrajući na temu ekologije.

To vam je jasan pokazatelj koliko je naša zemlja uspela da napreduje u ekonomskom smislu i koliko se besmisao politike predstavnika bivšeg režima i predstavnika DS, stare DS oličenih u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, sada pretvorila u nekakvo pomodarstvo.

Valjda su videli da je tema ekologije nešto što je aktuelno svuda u Evropi, pa i u svetu i sada pokušavaju jeftinim spinovima i najčešće izmišljenim aferama da lažnom brigom za ekologiju pokušaju sebi da prikupe neki glas više ili da na sebe skrenu pažnju iz tog ugla.

Na taj način žele da zamaskiraju sva svoja nedela koja su počinili dok su bili na vlasti, ali isto tako da sa polja ekonomije koje im definitivno ne ide u korist politiku vode na polju za koje misle da je njima dobro i da je na njihovoj strani.

Međutim, kada uzmete u obzir da se na polju ekologije ili zaštite životne sredine do 2014. godine apsolutno ništa nije radilo svakom čoveku u našoj zemlji jasno je i da je to samo jedna pusta demagogija.

Mi smo bili u prilici da u prethodnom periodu prisustvujemo raznoraznim performansima, da gledamo i posmatramo, ali isto tako i da čitamo raznorazne izjave koje se svode na to da bi danas oni uradili sve bolje nego aktuelna vlast i da bukvalno za svaku situaciju ili za svaki problem u našoj zemlji je kriv jedino i isključivo Aleksandar Vučić.

Ta politika i ta demagogija i ta retorika je pročitana od strane građana i ne nailazi na odziv kakav su oni želeli i zato je nervoza u redovima predstavnika jednog dela opozicije sve veća iz dana u dan.

Ispratio sam i ovih dana pisanje u pojedinim medijima pod njihovom direktnom kontrolom, kao i na televizijama, i vidim da je problem i ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama. Najoštriji su kritičari. Vidim iz njihovog ugla tu ništa nije dobro, da ništa ne valja, ali ono što je simptomatično - i danas nismo čuli ni jedan jedini argument zašto to nije dobro ili šta bi oni to bolje uradili danas ili nešto novo u odnosu na period kada su oni bili na vlasti.

Simptomatično je i to što u nedostatku bilo kakvih rezultata ili podrške građana, poslednjih dana se pojavljuje nekakva istraživanja koja po svoj prilici sprovodi Dragan Đilas. Po tim istraživanjima, ako bi izbori bili u nedelju, ispade da bi Dragan Đilas ubedljivo pobedio na tim izborima.

Ono što se postavlja kao pitanje koje građani postavljaju, najrealnije pitanje, jeste ko je ta istraživanja naučio i sprovodio, ali isto tako šta onda to sprečava i njega i Vuka Jeremića i Borisa Tadića da već danas izađu pred svoje glasače i pred građane Srbije, koji će njih podržati kako oni kažu, i svima nama daju reč da će izaći na te izbore?

Dakle, opet se ponavlja situacija gde oni računaju da imaju nekakvu podršku ili šansu, oni će izaći na izbore, a tamo gde misle da će doživeti ubedljivi poraz neće izaći, pa tako dolazite u paradoksalnu situaciju da njima odgovaraju uslovi kada su u pitanju izbori za grad Beograd, ali da neće izaći na izbore koji se tiču parlamenta ili parlamentarnih izbora, koji se takođe očekuju naredne godine.

Zdravom razumu to niko ne može da objasni iz prostog razloga šta se to menja kada je glasanje isto, samo što će građani u Beogradu imati glasački listić više i tu vidite sav besmisao te politike. Međutim, ono što je veći problem jeste činjenica da se svaki ministar u Vladi od 2014. godine suočio sa ogromnim problemima kada je preuzeo to ministarstvo. Ne postoji sfera našeg života koja nije bila upropašćena i devastirana i ne postoji taj segment našeg života koji nije bio u ogromnom problemu. Da ne pričamo o tome da smo na sve strane imali dugove, zaduženja i da smo bili na rubu propasti.

Isto tako se može govoriti i osvrnuti na ministarstvo koje vi, gospođo Vujović, vodite, ali kod vas je problem mnogo veći, jer do 2014. godine, a posebno u poslednjih nekoliko godina, na polju ekologije apsolutno niko ništa nije radio. Sada je glavni zadatak tog dela opozicije da se sve degradira, da sve što vi uradite ili izjavite izvrne ruglu i da se na igranje emocija, osetljivih emocija građana Srbije, pokuša ubrati koji glas više.

U toj borbi neretko Dragan Đilas upotrebljava i neka „oružja“ koja nisu primerena i nisu dobra i ne doprinose društvenom dijalogu niti doprinose njemu lično ili bilo kakvom boljem interesu građana Srbije. Kada govorimo o tome, ja sam često govorio baš iz ovog plenuma o situaciji koja se tiče pretnje i vređanja svakog ko ne misli kao on ili ne radi kako on misli da treba.

Juče smo bili u prilici da vidimo performans izveden ispred suda koji je direktan pritisak na pravosuđe i koji je u direktnoj vezi sa histerijom koja je uhvatila ne samo njega, već i Mariniku Tepić, ali i sve one ljude koji su prvi ešalon i prvi tim ljudi koji je zaposleni u firmi Dragana Đilasa, juriša na svakog ko predstavlja SNS ili odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Juče smo bili u prilici da čujemo da oni nisu zadovoljni kako radi tužilaštvo, sud, ali isto tako moram da istaknem da sam ja mnogo nezadovoljniji iz prostog razloga što mesecima i godinama unazad, zajedno sa svojim kolegama iz SNS, ukazujem na malverzacije kojima se služio Dragan Đilas i da je uz pomoć tih malverzacija od propalog preduzetnika, perača prozora i čoveka koji je sa ušteđevinom od 74 hiljade evra došao u poziciju da bude jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope koji samo u nekretninama ima preko 20 miliona evra.

Žao mi je što i dalje ne dobijamo konkretne odgovore, ali mi je još žalije što građani Srbije ne dobijaju adekvatne odgovore na to kako i na koji način se Dragan Đilas na njihovu štetu obogatio i kakve će konsekvence snositi.

U prilog tome ja ću samo građanima Srbije predočiti jednu aferu, pošto vidim da se Dragan Đilas oslobodio nekih stega. Valjda je ovaj odmor koji je imao dobro uticao na njega. Pričaju o tome da li je afera Mauricijus, gde je otkriveno da u 17 različitih zemalja na preko 53 računa imaju više od 68 miliona evra, kako se do toga došlo.

Na jednom našem stranačkom štandu, razgovarajući sa građanima, zamolili su me samo da makar jedan deo im otkrijem i iskoristiću ovu priliku vrlo kratko da im objasnim o čemu se radi.

Naime, Dragan Đilas je 6. aprila 2014. godine svoju „Dajrekt mediju“ prodao jednoj ofšor kompaniji pod nazivom CEE, koja je registrovana u Holandiji. Vlasnik te kompanije je izvesni Gergov koji je platio za ovu uslugu 17,7 miliona evra. Ništa čudno ne bi bilo da identičnu cifru taj biznismen nije pozajmio od ljudi koji su bliski Šolaku, istom onom čoveku koga je Dragan Đilas branio i pominjao. Dakle, od dve firme, od firme „Sijera“ i jedne advokatske kancelarije. Od jedne 9,5 miliona, a od te kancelarije 8,2 miliona evra. U ukupnom zbiru, to vam je cifra od 17,7 miliona evra, cifra koju je Dragan Đilas prijavio kada je prodavao svoju „Dajrekt mediju“.

Ono što je vrlo interesantno, u avgustu 2015. godine, Gergov, bez bilo kakve naknade, firmu „Dajrekt medija“ ustupa holandskoj ofšor kompaniji „Askanijus BV“, čiji je krajnji vlasnik Đilas. Šta je ovde interesantno? Ova firma je osnovana 17.3.2015. godine i ona je sto posto ćerka firme „Askanijus ara“, koja je osnovana 16.3.2015. godine. Dakle, u razmaku od samo dva dana osnovane su dve firme, svima je jasno zbog čega i sa kojim ciljem.

Takođe, ove firme su registrovane u Luksemburgu, koji je više puta pominjao ovde i narodni poslanik kolega Rističević. Dakle, sve te firme su u jednoj sprezi. Vidite krug gde Šolak i Đilasa najčešće se odlučuju za taj Luksemburg i onda vam je sve mnogo jasnije.

(Marijan Rističević: I Švajcarska.)

I Švajcarska, naravno.

Ali, šta je posebno interesantno? Nakon svega ovoga pravi se pauza, da ne bi bilo toliko providno, ofšor kompanija „Junajted medija“, iz Luksemburga takođe, Dragana Šolaka 5.6.2018. godine, obratite pažnju, za 52,2 miliona evra kupuje „Askanijus ara“, koja je ujedno i vlasnik ove „Dajrekt medije“. Dakle, sada ovde možete shvatiti ceo krug novca kako ide.

Za sam kraj potvrda ispumpavanja novca i prebacivanje na račune širom Evrope i sveta vam pokazuje poslednji podatak. „Askanijus ara“ je iskazala prihod od 52,2 miliona evra 2018. godine, da bi 2020. godine, samo dve godine kasnije, njihov prihod bio 67 hiljada evra. U završnom računu ostaje samo ova cifra, samo 67 hiljada evra, što znači da su za dve godine uspeli na raznorazne načine i raznorazne račune da ispumpaju 52 miliona evra.

Poštovani građani Srbije, to vam je model, modalitet i sve ono na koji način su oni funkcionisali i odakle se pojavljuju računi i na Mauricijusu i u Švajcarskoj i u Hongkongu.

Vidim da je nervoza dostigla vrhunac iz prostog razloga što različite zemlje iz Evrope se interesuju za ove stvari, što su i oni pokrenuli neke istrage, pa sam isto tako uveren da ćemo u najkraćem mogućem roku videti i rezultate svega onoga što oni istražuju.

Za sam kraj, ja sam pre čini mi se mesec dana sa ovog mesta diskutovao o tome koliko je postalo normalno da predsednik Aleksandar Vučić otvori neku fabriku, neko novo radno mesto i da se pojavi na postavljanju kamena temeljca za neka buduća radna mesta. Danas je bio u Pančevu, kompanija ZF Srbija. Prisustvovao je otvaranju najsavremenijeg inženjerskog centra. Ta firma zapošljava 900 radnika u fabričkom pogonu i 100 stručnjaka u razvojnom inženjerskom centru.

To je još jedna nemačka kompanija koja jasno pokazuje da želi da ulaže u našu zemlju i da ovde vidi sigurnost i da na taj način naša ekonomija dodatno ojača.

Godine 2014. u nemačkim firmama je radilo 17 hiljada ljudi. Danas je ta cifra preko 70 hiljada. I svako ko se malo ozbiljnije bavi politikom ili ekonomijom zna koliko je to ozbiljan pokazatelj, koliko naša zemlja dobro stoji i koliko je uvažavana i poštovana.

Ali, i ovu priliku su pojedini ljudi, pre svega predstavnici medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, pokušali ovo da umanje i jednim pitanjem pokazali svu besmisao i svu nemoć u kojoj se nalazi danas Dragan Đilas i njegova politika.

Naime, tokom jučerašnjeg obilaska istoka naše zemlje, istoka Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je u razgovoru sa građanima i funkcionerima iz tog dela naše zemlje shvatio da postoji problem i da naši građani žele da se što pre reši jedan deo puta dužine 50 kilometara, od Donjeg Milanovca do Golupca, iskoristio je mogućnost pa je pozvao telefonom ministra Sinišu Malog ili nekog iz finansija i pitao da li ćemo moći da obezbedimo devet miliona evra da se taj put izgradi? Zamislite, zbog toga je danas izložen napadima i određenih medija i političkih stranaka, predstavnika bivšeg režima, samo zato što je kao predsednik Srbije iskazao želju i volju da se izgradi još 50 km puta koji je od vitalnog značaja za taj deo Srbije.

Kada vidite takve stvari i kada ste svesni da je njima sada najveći problem i to što se Aleksandar Vučić na svakom mestu i u svakom trenutku bori za građane Srbije, onda vidite kolika je nemoć i histerija zavladala u njihovim redovima.

Aleksandar Vučić, za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, uvek se bori i brine o interesu građana Srbije, svuda i na svakom mestu. I za razliku od njih, ovih devet miliona evra biće uloženo u potrebe i bolji život građana Srbije, a ne u džepove tajkuna i političara koji svoju poziciju vide samo za bogaćenje, lično i najbližih saradnika, kao što je bilo u vreme Dragana Đilasa.

Vama, poštovana ministarka, želim mnogo uspeha i napretka u predstojećem periodu, ali, isto tako, želim da svi zajedno kao Vlada sledite odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da pred nas kao narodne poslanike iznosite još ovako dobrih i zakona i sporazuma i da svi zajedno kao jedan veliki tim radimo u opštem interesu naših građana i naše zemlje. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da mislim da je šarenolikost izlaganja kolega narodnih poslanika danas bila potpuna.

Mislim da ste bili u prilici da čujete sa kog stanovišta koji poslanik posmatra sve ovo danas o čemu smo diskutovali, ali isto tako, morate da znate i da razumete da svi ovi ljudi danas koji su diskutovali, ali isto tako i oni koji nisu danas stigli da diskutuju, predstavljaju građane i da sve ono što ste danas čuli jesu problemi ili nešto što muči građane, a sa čim smo mi u neposrednom kontaktu.

Verujte da jako često se desi da za neke primere ili neke stvari čujemo u direktnoj komunikaciji sa građanima i da te stvari iznosimo ovde u parlamentu u plenumu, jer mi ipak predstavljamo njih i oni, zahvaljujući njima mi se danas ovde nalazimo.

Pravosuđe i sve ono što ste danas mogli da čujete je jako osetljiva stvar. Ne trebam to posebno vama da naglašavam koji se bavite time, ali mislim da kada govorimo o nekim jako bitnim stvarima, ali i kada se govori o nekim manje bitnim, neophodno je uvek se osvrnuti na nešto što je bilo u prethodnom periodu ili na nešto što je ostavilo dubokog traga, najčešće negativnog.

Danas je neko od kolega narodnih poslanika diskutovao i pomenuo tu reformu pravosuđa koja se ponavlja često u izlaganjima, ali iz mog ugla ne dovoljno. To što je urađeno te 2009. godine, ostaje presedan, ne samo u Evropi, već u celom svetu, u velikoj meri posledice toga se i danas osećaju. Znate, te 2009. godine je blizu 1.000 ljudi izbrisalo gumicom. Dakle, jednim potezom je skoro 1.000 ljudi ostalo na ulici, bez bilo kakvog obrazloženja ili, ako je već i postojalo neko obrazloženje, nije bilo adekvatno.

Ono što je jezivo jeste činjenica da su se ti ljudi, ispravićete me ako grešim, ali mislim da je bio baš 18. decembar, pojavili na posao i shvatili da na tom poslu neće više raditi. Dakle, 16. decembar, mala greška, ali suština je ista. Dakle, samo su došli na posao i shvatili da od danas više ne rade.

Tako nešto je nepojmljivo i mislim da se tako nešto nikada, uveren sam, nikada ranije nije desilo, ali sam još sigurniji da se nikada više nigde neće ni desiti i to što se desilo u našoj zemlji tada, ljudi koji su vodili Srbiju u tom periodu, nevešto su pokušali da odbrane, jer nije bilo zdravog razuma koji je to mogao da prihvati, a i šteta koja je načinjena kasnije, koja se procenjuje do evra izračunata je 44.484.839 evra, dakle, na kontu obeštećenja plate i svega onoga što je moralo da se plati.

Ovakvu štetu su napravili ljudi koji su samo želeli da neko drugi njima podoban dođe na mesto koji će odlučivati ili koje je bitno. Ti isti ljudi danas, koje predstavljaju, pre svega, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, su najoštriji kritičari svega što se desi ili izgovori u ovom plenumu.

Predsednik naše poslaničke grupe Aleksandar Martinović u svom izlaganju je najbolje to definisao. Dakle, narodni poslanik ovde bukvalno, kako bi oni to želeli, nema pravo da se izjasni o bilo čemu, pokušavajući to da sakriju pod nekakav obračun sa političkim neistomišljenicima.

Apsolutno se ne radi o tome ni jedne jedine sekunde, niti to ima bilo kakve veze sa tim. Narodni poslanik ima pravo da diskutuje o svemu onome što se tiče građana Srbije, pa isto tako i o pravosuđu.

Ovih dana smo bili u prilici da čujemo kako, eto, sve što se dešava u Narodnoj skupštini nije legitimno, pa će oni to tobože jednog dana kada dođu na vlast, sve ove zakone i odluke da ponište. I to je vrlo zabrinjavajuće, jer shvatate da imate posla sa ljudima koji dok su bili na vlasti su se isto tako ponašali, u prevodu, sve ono što je njima odgovaralo, bilo je u skladu sa zakonom, a sve ono što njima nije odgovaralo, gledali su da pronađu neku rupu u zakonu ili ga izmene tako da njima odgovara.

Ovde su se pominjali konkretni neki primeri. Mene uvek pravosuđe asocira i zabrinjava u tom delu što pravda nije jednaka za sve, a najčešće tu nepravdu osećamo mi koji pripadamo SNS.

Ovde sedi i kolega Rističević, koji je, igrom slučaja danas sam video priveske njegovog automobila, kada je napadnut ispred ovog doma, dakle, od statusa oštećenog i žrtve napravila se atmosfera da je tobože on nekog napao. Deset ljudi je pokušalo da ga linčuje. Iskoristili su snimak koji je izvučen, gde je držao priveske od ključeva, samo ih je držao u ruci, ne bi li od njega napravili napadača, prokomentarisali su da je to nož. I danima se vodila hajka. To je ovaj privezak.

Imate situaciju da neko ko je bio predmet pokušaja linča zbog držanja ključeva postane napadač. Nažalost, on je o tome pričao, ali ne želi naširoko da diskutuje o tome kolega Rističević. Imate priliku i da u tim procesima, ispostavlja se kao da je on nekog napao.

Onda se pitate da li čovek koji podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića apsolutno ima neka prava?

Kada govorim o ovome, žao mi je što sam bio u pravu kada sam govorio pre nekog izvesnog perioda da će biti normalno da nasilje i pretnje koje preživljavaju ljudi koji su deo SNS ili samo podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića biti normalno.

Danas je diskutovalo sigurno preko 30 narodnih poslanika. Niko, ali bukvalno niko od narodnih poslanika se nije setio da je prošle godine na današnji dan ispred Doma Narodne skupštine počeo festival nasilja, dakle, u julu mesecu prošle godine ovde su se dešavali protesti, nasilne nekakve demonstracije određene ekstremne grupe koje je motivisao i predvodio Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji su ovde ispred ovog doma, u pokušaju da ga zapale, povredili više od 100 policajaca, desetina od njih je imalo teške telesne povrede. Danima su pokušavali to da predstave kao nekakve demonstrante koji nemaju više strpljenja, ali ne znam za šta. Jedan policajac je preživeo prelom obe noge. Na njih su bacane kamenice koje su težile i preko pet kilograma. Pokušavali su to da predstave kao remećenje javnog reda i mira. Ako bacite na nekog kamen koji teži više od pet kilograma, zar to nije pokušaj ubistva?

Prošlo je godinu dana. Ne znam da li je ko i kakvu kaznu dobio za to što je radio?

Vidim da danas neki ljudi koji su učestvovali u tim demonstracijama, zamislite to licemerstvo, žale se i kukaju što se protiv njih 30 vode neki procesi. Pa, čekajte, da li stvarno smatrate da je normalno da policajcima lomite noge, razbijate glave, da ih gađate kamenicama, bakljama, flašama i da se sutra pitate zašto neko vodi bilo kakav proces protiv vas?

Interesantno je i da danas se pojavila vest, opet licemerno, u jednom delu medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, koji od čoveka, od dokazanog nasilnika koji je već jednom bio osuđivan na zatvorsku kaznu, doduše, tada za proneveru, a tiče se Bulevara Evropa u Novom Sadu, radi se o Bori Novakoviću, čovek kuka što je, ne znam ni ja šta sad, osuđen ili šta se desilo, za sve krivi Aleksandra Vučića.

Naime, na Tviteru, na svom tviter nalogu on je objavio, prva - Aleksandar Vučić odmazda za odlazak u predsedništvo je stigla, osuđen na šest meseci zatvora, dve godine uslovno zbog sprečavanja služenog lica u vršenju službene radnje, Vučić mora pasti do pobede.

Poštovani građani Srbije, narodni poslanici, ja samo želim da vas podsetim da je pre tri godine u pokušaju da odbrani nekakvu svoju baštu, nekog kafića, jer je tada u opštini Vrbas postojalo rešenje, jer dažbine nisu plaćane 11 meseci, dugovi su dostigli vrednost od 135 hiljada dinara, zakupnina nije plaćena 11 meseci, postojalo je rešenje gde je ta bašta trebalo da se ukloni. Policija koja je asistirala tu je bila izložena napadu koji je trajao više od pola sata. Predvodio ga je čovek koji se predstavljao i bahatio tamo kao funkcioner Narodne stranke, taj isti Bora Novaković i sada, nakon tri godine, kaže stigla je odmazda zato što je upao u predsedništvo Srbije. Da ne postavljamo to pitanje šta bi se desilo u nekoj drugoj zemlji da tako upadnete u predsedništvo.

Ovo nije zabrinjavajuće, ovakve su pretnje od njega očekivane i dešavaju se u nazad već jako dugo. Međutim, ono što mene posebno interesuje i brine, a ovo je i pitanje za sve nas, pa i za vas koji ste u pravosuđu, da li će neko da reaguje i da li će neko uzeti u obzir ovo što je izjavio Vuk Jeremić predsednik te njegove stranke – kukavice hoćete da strpate u zatvor potpredsednika Narodne stranke, može, ali onda ćete morati nas sve zajedno da odvedete, baš me zanima kako ćete to da uradite.

Evo, ja vas pitam sada sve prisutne - šta ovo treba da znači, kako ovo može da se protumači? Kako ova otvorena pretnja može da se protumači i kakva se poruka šalje ljudima koji sude sudijama tužiocima? Dakle, da li sada Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu, bilo kome od te ekipe koja predstavlja bivši režim DS, koji danas pretenduje da se vrati na vlast, iko sme više da ukaže da greše ili u još goroj situaciji da li se ovim šalje poruka da ćete, ukoliko nekog od njih osudite zato što je prekršio zakon, odmah dobiti nekakav revanšizam, lustraciju ili ćete biti proganjani?

Mesecima i godinama unazad slušamo kako tobože Aleksandar Vučić, narodni poslanici, ministri, bilo koji predstavnik SNS vrši pritisak na sudije, pravosuđe ili kako god. Ja vas samo pitam - šta bi se desilo da je bilo koji funkcioner SNS fizički napao policajce u vršenju službene dužnosti? Krivični zakonik, mislim, 323. Šta bi se desilo da je to neko uradio od funkcionera SNS? Ne mora čak ni da bude funkcioner, aktivista, a da ne govorimo o tome da je predsednik naše stranke ili bilo koji član visoki, istaknuti funkcioner, član predsedništva izjavio i pretio sudijama ili onim koji tu kaznu trebaju da sprovedu.

Ja vam na ovo ukazujem iz prostog razloga što predugo se stvara atmosfera da možete da učinite šta god želite samo ako ste protiv SNS i predsednika Aleksandra Vučića i da za to nećete snositi posledice i možete da pretite, možete da napadate, možete da nazivate najgorim imenima, možete da ugrozite i život na taj način, ali ispada da je to legitimno samo zato što ste protiv Aleksandra Vučića. Ja mislim da to nije dobro i svakako, sa time završavam, ne tražim da se prema suprotnoj strani ili političkim neistomišljenicima postupa isto tako, već da zakon bude jednak za sve i da zakon važi jednako za sve i da se prema zakonu jednako postupa prema svima, ali samo iz ovih primera ste mogli da vidite koliko najčešće ljudi koji predstavljaju SNS su oštećena strana i za nas nekako uvek nema pravde.

Nemojte da smatrate ovo da bilo ko kuka ili se žali. Ne, neće to nas ni destabilizovati niti ubiti naš moral da se borimo još jače i još bolje za našu Srbiju. Samo vam sugerišem, ali pre svega građanima Srbije, da vide u suštini i praksi kako zapravo stvari stoje i za sam kraj jedino što imam da poručim jeste da sam uveren da će sudije nastaviti da čuvaju našu zemlju, da čuvaju zakon i da ga sprovode, ali isto tako ih molim da nikada ne podlegnu bilo kakvom pritisku koji vrši i Đilas i Jeremić i Tadić i svi oni ljudi koji opet žele da se dočepaju vlasti zarad ličnog interesa, jer takvih pritisaka će bitu u narednom periodu još više. Samo ih molim da uvek postupaju po zakonu, po pravdi, jer mi rezervnu otadžbinu nemamo, Srbija je nama jedina kuća, jedini dom i zato svi zajedno moramo da radimo na očuvanju istih. Hvala vam i živela Srbija!