Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, potpredsedniče Vlade, poštovane narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ovi amandmani danas koji se nalaze pred nama, svakako će dopuniti i ovako već nešto što je za građane bitno, a to je popis stanovništva i svakako mislim da je od opšteg značaja to što se predviđa da se popis odloži za neko vreme kada ćemo kao država, ali kao i svi u svetu biti nekako zdraviji, bezbedniji i kada se nadamo da će zbog kolektivne imunizacije ovaj virus biti mnogo slabiji, a svakako žrtve neće biti onakve kao što su danas.

Ako uzmete samo u obzir podatak da je od korona virusa stradalo sada približno tri miliona ljudi u celom svetu, svi smo svesni kolika je opasnost koja vreba iz dana u dan i sa kojima se svi suočavamo.

Ono što je danas rečeno u više navrata mora posebno da se podvuče. Korona virus je zatekao ceo svet i niko nije bio na tako nešto spreman, ali samo odgovornom politikom Vlade Srbije, a pre svega ustupajući onako savesno, odgovorno, kao što se i Vlada odnosila prema svakom problemu ili svakom zadatku u proteklom periodu, tako i ova kriza koja je zatekla ceo svet Srbiji je prikazala mogućnost da i kada vam je najteže i kada je najteže celom svetu, Srbija može adekvatno da odreaguje.

Ako uzmete podatak da smo po svim parametrima i to izveštajima iz Evrope, ali bogami i nekih američkih institucija, Srbija kao jedna od najozbiljnijih zemalja u obračunu sa korona virusom, možete jasno videti da sve što je radila Vlada Srbije bilo je u interesu javnog zdravlja i u interesu života građana Srbije.

Prošle godine uspešno smo se borili za svaki respirator, uspešno smo se borili za medicinsku opremu, uspešno smo se borili da svaki lek ili bilo koja medicinska pomoć koja je potrebna, pre svega medicinskim radnicima, dođe u Srbiju i da bude tu na usluzi našim građanima i u toj bitki smo uspeli, u toj bitki smo bili među najuspešnijima. Ali, danas kada je ovaj rat protiv korona virusa prešao na neki drugi nivo, a tiče se vakcinacije, Srbija je danas najuspešnija u svetu.

Ako izuzmete Izrael koji polako završava sa svojom imunizacijom, ako vidite kakve su brojke tamo danas, nakon Izraela, Velike Britanije, Srbija se svrstava u red najuspešnijih zemalja u celom svetu i to je na ponos svim nama i svakom građaninu Srbije, ali moramo svi da priznamo, pa i oni ljudi koji ne podržavaju možda politiku Srpske napredne stranke, moraju da priznaju da bez odgovorne politike i državničkog pristupa, kakav ima Aleksandar Vučić svakoj temi ili svakom problemu, ne bismo bili jedina zemlja u svetu koja ima čak četiri različite vakcine potpuno besplatno u ponudi građanima.

Dakle, građani Srbije mogu potpuno besplatno da se odluče za jednu od četiri vakcine, da se vakcinišu i da na taj način sačuvaju svoje živote, ali pre svega živote svojih bližnjih.

Ja sam tu mogućnost iskoristio, ali i ovu diskusiju koristim da pozovem građane da se vakcinišu, jer, pored toga što će sačuvati živote, na taj način će uspeti i ono što mladi ljudi teško mogu da shvate, a to je neki normalan život, život bez ograničenja i život kakav oni, nažalost, poslednjih godinu dana i nemaju u onom punom zamahu koji očekuju, tako da svako ko želi da što pre prevaziđemo ovu krizu morao bi da pođe od sebe i da koronavirus shvati ozbiljno i da se vakciniše za početak.

Ono što pokazuje, takođe, koliko smo mi uspešni u borbi protiv korone jeste i činjenica da mnogi svetski mediji izveštavaju o uspesima Srbije i to neki od najbitnijih medija u svetu, da li je to kineski CCTV, da li je to „Njujork tajms“, da li je to CNN. Dakle, možete na nedeljnom nivou videti priloge, izveštaje iz Srbije gde se samo rečima hvale odnose i osvrću na sve ono što radi predsednik Aleksandar Vučić i naša zemlja.

Kada imate takvu politiku i kada imate takvu situaciju, Srbija je u prilici još jednom da pokaže svoju humanu stranu koju smo uvek imali kao zemlja i samo od 25. do 28. marta više od 22.000 ljudi stranih državljana se u našoj zemlji vakcinisalo i to pokazuje koliko je naša zemlja jaka, stabilna, ekonomski moćna, kada pored vakcinacije koju sprovodimo u našoj zemlji i za naše građane u mogućnosti smo da poklonimo vakcine i priliku da se neko vakciniše i u našoj zemlji, a ko nije naš državljanin.

Međutim, ono što, pored ove borbe i bitke koja je danas najaktuelnija, jeste tema, a to je svakako popis i, nažalost, poštovani gospodine Nedimoviću, mi smo pre godinu dana imali ljude koji su bojkotovali izbore, ali, vidim sada da u njihovim krugovima ukoliko budu nezadovoljni izborima i izbornim procesom, izbornim rezultatom, čujem da se kod njih pojavljuje i situacija da će možda da bojkotuju popis. Ne znam kako to oni misle da izvedu, ne znam šta im je cilj na taj način, ali znam da to rade oni ljudi koji su svesni da nemaju podršku u građanima, svestan sam da su to ljudi koji nemaju podršku u narodu i svestan sam da su to ljudi koji su svoju priliku da nešto učine za građane Srbije propustili, a iskoristili su samo da napune svoje džepove.

Posebno interesantna činjenica jeste da u naš popis ili statistiku ne veruju oni ljudi koji imaju svoja nekakva istraživanja po kojima su oni već pobedili na izborima. Samo mi nije jasno zašto već sada ne kažu da će učestvovati na tim izborima i pobediti SNS?

Neverovatno je da ovih dana u medijima koje direktno kontroliše Dragan Đilas imate priliku da čujete kako je on gotovo već pobednik na nekim sledećim izborima, samo je još ostalo da se dogovore ko će koju funkciju da preuzme i ko će šta da bude u narednoj Vladi.

U prilog tome govori i činjenica da, čini mi se prošle nedelje, ona kupljena stranka Dragana Đilasa, dakle Dragan Đilas je kupio od svog sadašnjeg člana predsedništva stranke, kupio je jednu stranku, jer nije mogao da skupi ni potpis kako bi stranku oformio. Na proslavi tog drugog rođendana svoje stranke imao je sijaset svojih blistavih izjava, od toga da danas imaju više članova nego tokom 5. oktobra, do toga da im se čak 20 ljudi dnevno učlanjuje, što i vi ste svi ovde koji sedite u parlamentu u prilici bili da upoznate funkcionisanje političke stranke i njene infrastrukture, pa znate koliko je to zanemarljiv podatak, ali valjda hoće na taj način nekoga da fascinira.

Ali, ono što je posebno zainteresovalo građane jeste istraživanje koje je Dragan Đilas pročitao i zato se na njega osvrćem, jer statistika, popis njemu danas ne odgovara, ali on ima svoju neku statistiku i ima on neko svoje istraživanje koje želi da prikaže kao merodavno.

Prema tom istraživanju Dragan Đilas za sebe kaže da on ima negde sa svim ovim opozicionim strankama, dakle svi ovi koji su protiv Aleksandra Vučića, negde oko 41%, a da je Aleksandar Vučić negde na 37%. Kada sve to pogledate iz ugla nekog ko se možda ne bavi politikom i nije upoznat sa likom i delom Dragana Đilasa, koji retko kada može da izađe na konferenciju da odgovori na neko pitanje, a da ne iskoristi neistinu, a bogami već sam i zaboravio kada je odgovorio direktno na postavljeno pitanje da li ima 25 miliona evra u nekretninama i da li ima silne ove račune koje danas pominjemo.

Ono što je posebno interesantno jeste i činjenica da je on uveren kako će njegova stranka smeniti SNS na izborima republičkim, na gradskim i kako Aleksandar Vučić neće sigurno biti predsednik u narednom periodu. Sve ovo je izjavio i rekao da ovo istraživanje neće javno nikada pustiti, da to neko ne prenese, a svesno igrajući sa inteligencijom građana Srbije, jer je prenos ovog njegovog rođendana i ovih istraživanja išao uživo na njegovoj fejsbuk stranici, pa su to naravno svi videli, a kasnije njegovi mediji prenosili.

Ono što je posebno interesantno, ja moram građanima danas to da pokažem, jeste da se on poziva na izvore gospodina Đorđa Vukadinovića, u Srbiji poznatijeg kao lažni Vlah. Zašto? Jer se čovek prijavio kao Vlah da bi lakše prešao nekakav cenzus, da bi ušao u parlament i to svi znaju. I, kada se neko na taj način diskredituje, pa negde silom prilika po sopstvenoj savesti on se više ne bavi politikom. Međutim, izgleda da se menjaju i nacije i pripadnosti, pa je tako i Borko Stefanović iz Borislav Stefanović prešao u Borko Stefanović, valjda misleći da će mu to negde doprineti. Zašto je bitno? Bitno je zato što je Đorđe Vukadinović pre toga izneo isto jedno istraživanje, koje je rekao da je merodavno, a na tom istraživanju, obratite pažnju, radi se o istraživanju koje obuhvata grad Beograd i postavljeno pitanje je bilo - da li ćete glasati za SNS? Dakle, 39,4% reklo je za, protiv je reklo 41%, a ne zna 29,5%. E, pa, gospodo draga, ako saberete ove brojeve vi dođete od 110%. Eto, takav je stručnjak za istraživanje, tako mu dobro ide matematika gospodinu Vukadinoviću. Dakle, istraživanje koje bi moralo da se završi sa 100%, kod njega je 110%.

Sada, poštovani građani Srbije, nemojte vi da verujete svojim očima i nemojte vi da verujete, evidentno, ovim lažima, nego verujte Draganu Đilasu i Vukadinoviću.

Tako je. Dakle, evo, što kaže gospodin Veroljub Arsić, slažem se, to je verovatno onih 10% provizije; 10% na mostu, 10% na renoviranju ulice Bulevara Kralja Aleksandra, 10% na kontejnerima, 10% iz budžeta, na obdaništima, duplo naplaćivanim obdaništima, uštinete 10% svuda pomalo i onda, gle čuda, izađete iz politike sa 25.000.000 evra samo u nekretninama.

Dakle, očigledno je da Dragan Đilas svoju politiku koju je imao dok je bio u prilici da vodi i Beograd i Srbiju je preneo i sada kada je opozicija, doduše, na ovakvim fingiranim istraživanjima. Dakle, nije bitno da li se tu uklapa, da li to ima zdrave logike ili razuma, ne. Bitno je samo da se brojke nameste onako kako njemu odgovara.

Poštovani građani Srbije, ako vi imate prilike da samo na ovom primeru vidite kako se oni ophode danas prema vama i kako vam vređaju inteligenciju misleći da ste zaboravili sve ono što su činili do 2012. i 2013. godine i kako na vaše oči kradu čak i na nameštenim istraživanjima, šta biste mogli da očekujete kada bi se oni, ne znam kakvim slučajem naučne fantastike, vratili na vlast?

Kao što rekoh i na nekom od proteklih zasedanja, mislim da ovih dana oni najbolje govore sami o sebi i sve ono što su jedni o drugima izrekli mislim da niko od nas ne bi mogao preciznije da kaže, jer, nismo mi sedeli sa njima u istoj stranci.

Za sam kraj, da vidite o kakvom se cirkusu to radi, ovih dana su se razdvojili, idu u dve kolone, u tri kolone, Jeremić neće sa Đilasom, Đilas neće s Jeremićem. Vidim da je Tadić opet politički aktivan, pa, eto, tako niko ga ništa nije pitao, on se sam kandidovao za potencijalnog kandidata za predsednika opozicije, međutim, postoji jedan mali problem, Boško Obradović koji je sedeo skoro do juče u ovim klupama je rekao da neće da prihvati kandidaturu Borisa Tadića, a sad ću vam pročitati njegovo obrazloženje.

Dakle, Boško Obradović kaže: „Ja sam mu kazao da ne želimo da budemo taoci bivšeg režima koji nas zajedno sa sadašnjim drži u začaranom krugu koji traje već punih 30 godina.“ Dakle, gospodo draga, Boško Obradović neće da bude, neće da se vrati bivši režim. Dakle, Boško Obradović neće da bude sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, sa istim onim ljudima sa kojima je učestvovao u tuči protiv saobraćajnih znakova ovde na Trgu Republike ili koji je obarao ogradu ovde ispred Skupštine, koji je pokušao nasilno da uđe u ovaj parlament.

Dakle, on, čovek, ne zna više ni sam šta hoće, ni šta neće, ali jedino što sigurno zna jeste da mržnja prema Aleksandru Vučiću i kod Dragana Đilasa i kod Vuka Jeremića i kod Boška Obradovića raste iz dana u dan.

Poštovani ministre, ako niste čuli, evo ja ću ponoviti, Boško Obradović neće sa Borisom Tadićem jer predstavlja bivši režim DS, ali izgleda da mu Dragan Đilas ne predstavlja taj isti režim. Paradoksa u njihovim redovima koliko god hoćete, ali za sam kraj, kad sve već znate, kad o svemu imate podatke, imate svako istraživanje, hajdete lepo, poštovani gospodine Dragane Đilas, recite vi nama da li vi imate ove račune u zemljama širom sveta pa se tako igramo zanimljive geografije otkrivajući neke zemlje i neke nove račune, da li imate tih 68.000.000 evra na tim računima i kako ste to od propalog perača prozora, prodavca žvaka i neuspelog preduzetnika od 75.000 evra, polovnog automobila SAB, došli samo do u nekretninama bogatstva od 25.000.000?

Nemojte to da odgovorite Aleksandru Mirkoviću ili Aleksandru Vučiću, odgovorite to građanima Srbije, jer oni imaju pravo da to znaju, jer ste njihov novac proneverili i strpali u svoje džepove, a uveren sam da ćemo mi kao narodni poslanici i u narednom periodu donositi i odluke i zakone koji su pre svega u interesu građana Srbije, jer je to politika SNS, jer je to politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je ostalo nešto manje od pet minuta za diskusiju, ja ću svoj govor pokušati maksimalno da skratim, ali želim da se osvrnem na diskusiju kolega poslanika koji su pre mene diskutovali i mislim da ste i vi, ministre, bili u prilici da vidite koliko je ova diskusija danas bila konstruktivna i koliko svi poslanici danas polažu punu nadu i veru u vas u Ministarstvo koje vi predvodite, ali pre svega u Vladu Srbije i politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Morate to da razumete iz prostog razloga što poslanici dolaze iz raznih krajeva naše zemlje i do 2012. godine većina tih krajeva je bila apsolutno zapuštena. Njihova infrastruktura je bila zapostavljena i nije čudo da u 21. veku za neke građane Srbije je svakodnevnica bila da nemaju asfalt. Nažalost takvu situaciju nam je ostavila Demokratska stranka i tada režim Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Sve ovo što smo danas čuli govori u prilog tome da je Srbija za vrlo kratko vreme postala, ne samo lider u regionu, već je postala jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi i jasno je sebe pozicionirala kao zemlju u koju vredi ulagati, zemlja koja nudi perspektivu i budućnost deci i generacijama koje dolaze i postala je zemlja koja više ne kleči i ne savija se ni pred kim, ali je uvek tu za pruženu ruku i za ruku pomirenja sa svakim.

Danas smo čuli mnogo stvari koje se tiču odnosa između Srbije i Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, ali i odnosu Srbije sa ostalim zemljama u regionu. Nažalost, mislim da niko to od kolega poslanika nije pomenuo, 2015. godine u julu mesecu predsednik Aleksandar Vučić je napadnut u Srebrenici kada je još jednim gestom, ljudskim gestom, pokušao da pokaže da je Srbija uvek spremna za pomirenje, za dijalog. Međutim, tamo je naišao na golu borbu za život, ali nažalost do dana današnjeg niko nije odgovarao za to. Niko u Srbiji nije zlopamtilo, niti je predsednik Aleksandar Vučić to uzeo nekome za zlo, već nekoliko nedelja, možda mesec dana kasnije imali smo uzvratnu posetu predstavnika BiH Beogradu.

Kada pričamo o donacijama, mislim da je već mnogo toga rečeno i Srbija će nastaviti da gradi i škole i vrtiće i da ulaže u infrastrukturu u Republici Srpskoj, a to danas možemo zato što je naša ekonomija jaka i stabilna, a sve zahvaljujući odgovornoj politici koju sledimo, a koju nam je trasirao predsednik Aleksandar Vučić.

Što se tiče mostova, mostovi nisu samo nešto što fizički vidimo, nisu to ni kilometri, nisu to ni tone uloženog materijala. Mostovi su, pre svega, odnosi između ljudi i mostove gradimo mi sa ove strane i svako drugi sa one druge strane. Dokle god ima prostora za dijalog i pomirenje, Srbija će uvek biti ta koja će pružiti ruku pomirenja.

Međutim, ostalo je još minut i po, pa ću završiti uskoro, kada pomenete most u Beogradu i u Srbiji, nikako da taj most nas ne podseti na most Dragana Đilasa koji je preplaćen više puta, koji je duplo više puta plaćen u odnosu na most u Francuskoj, koji je opet duplo puta duži. Ono što nama ostaje kao boljka velika jeste činjenica da kada smo pitali zašto su se na taj način ophodili prema budžetu Beograda, prema budžetu Srbije, nismo dobili odgovor, a danas, vidimo poslednjih nedelja, poslednjih meseci, da li je nešto dva puta, da li je nešto tri puta preplaćeno najbolje pokazuju računi na Mauricijusu, u Hong Kongu, u Švajcarskoj gde se budžet grada Beograda i građana Srbije, preko Dragana Đilasa i njegovih firmi, osiromašio.

Nisam slučajno upotrebio taj termin duplo puta. Ako je neko pratio pažljivo sednice Skupštine grada, to je termin koji je najčešće Dragan Đilas upotrebljavao kao gradonačelnik, jer sve što je radio, radio je duplo, pa jedan deo ostane u troškovima, a drugi deo završi kod njega.

E, da nam se nikad više duplo puta, kako on to kaže, ne bi ponovilo, zato su građani Srbije jasno njega poslali u političku istoriju i političku prošlost.

Vama, poštovani ministre želim mnogo uspeha, želim mnogo napretka i želim da imamo što više ovakvih sporazuma u narednom periodu, jer ćemo na taj način raditi u interesu, ne samo naše zemlje, već u interesu celog regiona, jer je pre svega to interes naše dece i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja moram da istaknem da ću i ja kao i poslanička grupa Srpska napredna stranka Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati ovu odluku. Mislim da diskusija koju su moje kolege narodni poslanici vodili pre mene najbolje oslikava sve ono što danas, pre svega, građani misle.

Iako je danas 1. april, dan koji je u svetu poznat kao dan šale ili dan smeha, jedna politička grupacija iskoristila je i taj dan da nas uveri da, iako 1. aprila drže konferenciju, da im njihove konferencije i liče jedna na drugu, pa se tako ne razlikuje konferencija Dragana Đilasa mnogo od one konferencije koju je držao danas njegov stranački saborac Borko Stefanović.

Naime, danas je održana sednica Skupštine Grada Beograda koju Dragan Đilas sa svojim ostalim koalicionim partnerima, a sada već bivšim koalicionim partnerima bojkotuje već dve godine. Ali, ne bojkotuje kasu, kao što su neki prethodni poslanici u prošlom sazivu bojkotovali ovaj parlament, pokušali da se na nasilan način u njega uvuku, kako bi Boško Obradović rekao, pokušali zastavom da razbiju vrata iako u svako doba dana i noći kao narodni poslanik mogu da uđu.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da smo danas i mi kao gradski odbornici, ali i građani Beograda, a bogami i cele Srbije, mogli da vidimo jedan kontinuitet politike pretnji i zastrašivanja svakog ko pripada SNS ili je deo vladajuće koalicije.

Pre te konferencije za štampu, a koja se pretvorila u monolog Borka Stefanovića, većina odbornika koja je dolazila na tu sednicu je pretrpela nekakve uvrede i pretnje. Naravno da to nikog iz SNS, iz naše odborničke grupe nije zastrašilo, kao što ni narodne poslanike nije zastrašilo to što nas već sada mesecima unazad satanizuju i svaku diskusiju narodnog poslanika ovde u Skupštini pokušavaju da izvrgnu ruglu.

Pored ovih stvari koje samo usput pominjem, a neka i pravosuđe porazmisli da li tu ima posla za njih, mnogo je bitnije ono što se dešavalo na toj konferenciji, a to je iznošenje neistina i još jedno izvrgavanje ruglu svega onog što čini demokratiju i demokratski proces u Srbiji.

Naime, Borko Stefanović se danas na konferenciji grubo našalio misleći valjda da je duhovit, a bogami ni ovi najbliži ljudi koji su stajali do njega se nisu nasmejali, pokušao da sakrije svu nervozu i histeriju koja ih je zahvatila, a sve zbog ovih mnogobrojnih računa koji se iz dana u dan pojavljuju u javnosti i svojevrsne Đilasove zanimljive geografije, gde upoznajete ekskluzivna mesta na planeti zemlji tako što vidite gde Dragan Đilas ima račune.

Današnju konferenciju je počeo izjavom da je njihov bojkot uspeo, bojkot prethodnih izbora. Možda neko ko ne prati politiku ili ga uopšte ne zanima bi mogao da poveruje, ali lako je to proveriti. Ti ljudi koji su bojkotovali prethodne izbore, koji su održani prošle godine u junu mesecu, danas na političkoj sceni faktički ne postoje, ali su najagresivniji u iznošenju pretnji i u iznošenju nekakvih zahteva.

Hajde taj bojkot, koliko oni smatraju za sebe da im je uspeo, ne znam zašto pokušavaju da građane ubede da onaj istorijski rezultat koji je SNS postigla nije takav.

Dakle, poštovana gospodo iz tog dela opozicije, žao mi je Borko Stefanoviću, vama se obraćam gospodine Stefanoviću, što ne možete da objasnite Draganu Đilasu da su prošli izbori pokazali samo da građani Srbije prepoznaju politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića kao jedinu politiku koja donosi prosperitet našoj zemlji.

Ako već pričamo o tom delu, njihov očaj je njihov problem, tako da oko bojkota i njegove izjave da je bojkot uspeo ne bih se više obazirao, koliko na neke druge stvari. U svom nemuštom obraćanju Borko je nastavio sa politikom koju ima Dragan Đilas, a to je da se pojedini ljudi ili funkcioneri SNS kriminalizuju pominjući njihova imena, dovodeći ih u konotaciju za šta nema nikakav osnov, dovodeći ih u nekakav nezgodan položaj i to, eto, samo zato što ne može da objasni odakle Draganu Đilasu 68 miliona evra na raznoraznim računima.

Pominjao je jednog od funkcionera danas u gradu, pitao za njegov stan. Da se odmah razumemo, bilo ko, a da je deo SNS, ako se ogrešio o bilo koji zakon ili zloupotrebio svoju funkciju i poziciju odgovaraće pred zakonom i nema tu nikakve dvojbe i nema tu nikakvog dvoumljenja.

Od 12. marta je počeo da se primenjuje Zakon o poreklu imovine i, kao što smo više puta to naglasili, predsednik Aleksandar Vučić je prvi rekao da se ispita njegova imovina. Apsolutno sam uveren da svi poslanici koji sede u ovom parlamentu neće imati problem sa tim, ali je u najmanju ruku smešno, baš kao što se na današnji dan mnogi ljudi šale i smeju, zvuči kao prvoaprilska šala da se Borko Stefanović bavi nečijim nekretninama, dok mu je gazda Dragan Đilas koji ne može ni dan-danas da objasni odakle mu 25 miliona evra samo u nekretninama ili odakle njegovom bratu Gojku Đilasu više od 35 nekretnina. Zašto nije zapitao svog gazdu odakle mu i kako se do tog enormnog bogatstva stiže i kako se to bogatstvo stiče.

Ono što se sada pojavljuje kao praksa, a kolega Orlić je o tome danas pričao i na sednici Gradske skupštine, jeste činjenica da je ovo sve uvertira za predstojeće gradske izbore, za izbore za grad Beograd. I sada pokušavaju da se sakriju, pošto im je rejting takav da su na nivou statističke greške, pokušavaju da se sakriju iza raznoraznih udruženja građana. Tako su pokušali da daju na težini nekim udruženjima građana.

Pazite sad. Dakle, Skupštinu koja je njima omogućila da oni budu u gradskom parlamentu zato što su učestvovali na izborima 2018. godine Borko Stefanović je proglasio nelegitimnom. On je verovatno od mene duže u politici, ne verovatno, sigurno, pa bih sad želeo da čujem kako je ta Skupština nelegitimna, ako ste vi učestvovali na tim izborima, osvojili neki broj glasova i sada samo zbog svoje nemoći vi bojkotujete tu Skupštinu, ne želite da se pojavljujete na tim sednicama, ali uredno primate naknade, i kako je ta Skupština nelegitimna sada, a nije vam bila nelegitimna na početku zasedanja?

Nije mi jasno i zašto su u ovoj bici sada zajedno i Dragan Đilas i Borko Stefanović i Boško Obradović koji je tada bili na suprotnim stranama. Ljudi koji se ne sećaju, Boško Obradović je tada bio sa Radulovićem na toj gradskoj listi. Njihova lista se zvala „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“, misleći da SNS ode sa vlasti, ali da se ne vrati Dragan Đilas na vlast. U svojoj kampanji je optuživao Dragana Đilasa za raznorazne mahinacije, lopovluke, za zloupotrebu službenog položaja, ali nedugo zatim, nakon godinu dana kada je interes njihov i slepa želja za vlašću i gola mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS brzo su se dogovorili i ujedinili. Tako od: „Đilase, lopove“ i „Koliko si ukrao na mostu?“, Boško Obradović kreće sa kampanjom: „Đilas je najbolji“.

Nevolje u raju im se dešavaju i ovih dana kada jedni druge na najbrutalniji način vređaju na društvenim mrežama. Tu ja ništa ne bih dodao, samo bih rekao da se oni ipak najbolje poznaju između sebe. Ali ovako obmanjivati javnost i iznositi ovakve neistine u najmanju ruku je nekorektno. Ja znam da u njihovoj političkoj borbi je sve dozvoljeno i da oni ne prezaju ni od čega, ali naša je dužnost kao narodnih poslanika da govorimo o svemu onome što se na dnevnopolitičkom nivou dešava.

Ova konferencija za štampu Borka Stefanovića ući će u istoriju kao jedna od najsmešnijih i ne znam da li ga je u to povukao 1. april kao Dan šale, ali toliko je očajan bio i toliko je nebuloza izgovorio da danas za nekih sat vremena, malo jače, u 17 časova ima popravni na jednoj od Đilasovih televizija, gde će pokušati da izvadi sve one fleke koje je danas napravio na ovoj konferenciji.

Izgovoriti danas da grad Beograd, država Srbija ne misli o deci i ne misli o vrtićima može neko ko je u najmanju ruku zlonameran. Radi istine, o ovome smo pričali i ovde i to vam je egzaktan primer kako je Dragan Đilas vodio grad Beograd, kao poslednju njegovu funkciju koja može najbolje da ga preporuči građanima Beograda, apsolutno. Dakle, dok je bio gradonačelnik čak 15.000 porodica je oštetio jer im je duplo naplaćivao vrtiće i te dugove danas vraća grad Beograd. Kada to prevedete u proste brojke i u cifre, ta cifra iznosi više od 35 miliona evra koje grad Beograd mora da isplati roditeljima jer im je totalno bez bilo kakvog prava naplaćivan vrtić u tom iznosu. Trideset pet miliona evra, da bi građani to plastičnije videli i razumeli, je negde oko šest novih škola komplet ili 15 novih vrtića.

Radi istine, u periodu od tri godine grad Beograd će imati 25 novih vrtića i trenutno se ili grade ili je izgrađeno čak osam. Ali ono šta građane Srbije mora najviše da zanima jeste činjenica da, na primer, u mnogim lokalnim samoupravama liste čekanja za vrtiće više i ne postoje. Grad Beograd teži ka tome i najbolji podatak koliko je on vodio računa o najmlađima jeste i činjenica da je u njegovo vreme vrtićima bilo obuhvaćeno svega 44.000 dece, a danas je ta cifra preko 73.000. Onda se zapitate da li Borko Stefanović po komandi Dragana Đilasa misli da neko može da poveruje u ove stvari.

Za sam kraj, ono što želim da građanima Srbije ostane kao najjači utisak je opasna izjava koja samo govori koliko su oni zadojeni tom nekom mržnjom i željom da se po svaku cenu vrate na vlast, a onda da se svakom od nas osvete, pa isto tako i građanima da li Beograda ili cele Srbije.

Borko Stefanović je izjavio da će, pazite sad, to će preslikati i na republički parlament, takva im je politika, anulirati sve odluke koje je doneo do sada gradski parlament, a to će primeniti kasnije, jelte, i na ovaj republički. Ljudi moji, ne znam da li neko ozbiljan može da pomisli da će sve odluke koje su donete anulirati samo zato što, jelte, on tada nije imao većinu ili nije bio vlast. Mene samo zanima u ovom konkretnom slučaju – da li to znači da ćete nas vratiti u prošlost, kada je grad Beograd bio zadužen za 1,2 milijarde evra, danas je taj dug negde oko 300 miliona? Da li ćete nas vratiti u onu situaciju kada je budžet grada Beograda bio 565 miliona evra, a 2020. godine je bio 1,2 milijarde? Da li ćete nas vratiti u prošlost kada su plate u Beogradu bile prosečno 452 evra, a danas su 628? Da li ćete sada preoravati sve one ulice, a ima ih preko 400 koje su renovirane, sanirane, da li ćete sada preorati, kako ste obećavali, i Trg republike, da li ćete izvući, iščupati fontanu? Da li ćete ići po prigradskim opštinama i ljudima koji su prvi put dobili kanalizaciju sada tu kanalizaciju iskopati, prekopati i da li ste toliko spremni daleko da idete u svojoj frustraciji i histeriji samo zato što je svaki novi projekat, svaka nova dobra stvar urađena i za građane Beograda i za građane Srbije dokaz vaše nesposobnosti i dokaz da umesto da se tu priliku kada ste bili na vlasti iskoristili da radite u interesu građana, vi ste samo koristili za svoj lični interes i svoje lično bogaćenje?

Ovim ću završiti. Šta god oni pokušali da urade, koliko god oni pokušali nekoga da zastraše ili koliko god njihovi potezi bili očajni i u toj mržnji više nekontrolisani, volju građana ni Beograda ni Srbije neće uspeti da promene, jer prošla su ta vremena kada je Srbija bila na kolenima, kada smo bili na ivici ponora, kada smo razmišljali o tome da li ćemo imati da isplatimo plate i penzije i prošlo je to vreme kada nam je zemlja izgledala katastrofalno samo zato što je i Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću, pa i tom Borku Stefanoviću bilo preče da se šetkaju po belom svetu, pare građana stavljaju na svoje račune i sebe i svoje najbliže čine još bogatijim. Neće ove laži uspeti da opravdaju, niti da sakriju malverzacije koje je Dragan Đilas evidentno počinio, neće uspeti bilo kome od nas da zapuše usta i da nas spreče da pričamo o tome da je 68 miliona evra rasporedio na više od 50 računa u različitih 17 zemalja u svetu i neće sprečiti ovim lažima da Srbija ide napred i da se razvija.

A što se tiče pravosuđa, sudija, ja ću to ponoviti još jednom, neka sude po zakonu, neka sude u interesu građana Srbije, jer samo kada tako budu radili, samo kada tako budu sudili Srbija će ići u onom smeru koji svi želimo, a to je jaka, stabilna, napredna i Srbija u kojoj naša deca žele da ostanu i da žive. Hvala i živela Srbija!

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, potpredsedniče Vlade sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, pre svega sam Predlog zakona o izmeni Zakona o popisu samo pokazuje koliko Vlada Srbije odgovorno shvata svaku situaciju i koliko realno sagledava celu ovu brigu i muku koju danas ceo svet muči sa korona virusom. Svakako da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog, ali kada već govorimo o razlogu zašto taj popis moramo da odložimo, moramo da istaknemo, kao što su i prethodne kolege narodni poslanici istakli u više navrata, činjenicu da je Srbija i u ovoj bici jedna od najmoćnijih zemalja, ako poredite uslove koje ima za vakcinaciju, ako poredite uslove kako se naša zemlja odgovorno bori protiv korona virusa.

Sama činjenica da smo jedini u svetu koji nudimo potpuno besplatno, čak četiri različite vakcine našim građanima, pokazuje koliko je odgovorna politika pre svega predsednika Aleksandra Vučića i na vreme borba za vakcine se pokazala dobrom i korisnom za naše građane.

Pre više od godinu dana, naša zemlja se suočila sa ovim korona virusom i taj virus je zatekao sve u svetu. Zahvaljujući požrtvovanju medicinskih radnika, posledice nisu još veće.

Vlada Srbije je sledila politiku predsednika Aleksandra Vučića, pa smo se tako na dnevnom nivou borili za svaki respirator, medicinsku opremu, za svaki lek, za svaku masku, za sve ono što može da obezbedi zdravlje i siguran život građanima Srbije.

Popis kao popis može da nam pokaže neke ozbiljne podatke i radi se iz mnogo razloga, ali njegovo odlaganje neće mnogo toga promeniti, iz prostog razloga što danas epidemiološka situacija u kojoj se nalazimo nije na zavidnom nivou. Država iako čini sve da se broj zaraženih smanji, nažalost zbog neodgovornih pojedinaca koji pokušavaju da relativizuju opasnost od Korona virusa ili ljudi koji zastrašuju svakog ko želi da se vakciniše, evo imamo situaciju da i danas brojke se povećavaju.

Moje kolege su govorile o tome i o nekim brojkama, a tiču se popisa danas i upoređujući ga sa nekim prethodnim periodom i mislim da je gospodin Todorović najbolje o tome govorio kada je iznosio mnogobrojne podatke.

Srbija i danas pokazuje da bez obzira kako su se pojedine zemlje u regionu prema nama odnosile u nekoj bliskoj ili daljoj prošlosti, Srbija je pokazala veliku hrabrost, veliku snagu, veliku odlučnost, ali pokazala ono što u našem narodu odavno postoji, a to je da smo spremni da pomognemo svakom kada se nađe u nevolji.

Činjenica da smo samo u protekla tri dana, dakle, ako uzmemo četvrtak, petak, subotu i nedelju, četvrtak je prvi zvanični dan, ali ukupno četiri dana neka bude je vakcinisano više od 22.000 stranih državljana, samo pokazuje kolika je trenutna snaga i moć naše zemlje u ovoj borbi protiv Korona virusa.

Neko je od prethodnih kolega poslanika govorio o tome da smo izgradili dve Kovid bolnice. Da, i u Batajnici, i u Kruševcu i to samo pokazuje da je naša zemlja spremna na svaki mogući način da se trenutno sa najvećim problemom u celom svetu obračuna i da se sačuva svaki život. Ali, pitanje se nameće samo po sebi - kakva bi ta borba bila i kakva bi danas bila situacija u našoj zemlji da su ljudi koji su našu zemlju vodili do 2012. ili 2013. godine danas na vlasti?

Kolega Rističević je pomenuo jednu interesantnu stvar, a dotakli smo se toga i kada smo diskutovali o statistici, evo sada i o popisu, to su kategorije koje su građanima uvek interesantne, iz prostog razloga zato što upoređujući neke brojke možete jasno da vidite gde se vaša zemlja ili vaš budžet, ili bilo koja institucija koju uzimate za primer nalazi danas, a gde se nalazila nekad.

Ovde moramo istaći jednu jako bitnu stvar, da država Srbija od 2014. godine, nakon onih bolnih reformi koje smo morali imati, ekonomskih, da ne bi doživeli krah i totalni bankrot do kog su nas doveli Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić i ta ekipa, klika okupljena u režimu Demokratske stranke, svakog dana i svakog meseca svake godine naša zemlja napreduje u ekonomskom smislu. Dodatno se razvijamo, povećavaju se i plate i penzije. Naša zemlja se gradi i izgrađuje se. Grade se i putevi, mostovi, saobraćajna infrastruktura, isto tako i vodovod i kanalizacija u mestima gde su neki ljudi pomislili da nikada za svog života neće dobiti vodu ili kanalizaciju.

Sve to samo pokazuje koliko je naša zemlja danas jaka, pa može da svaki deo svoje zemlje posmatra kao jednako bitnim i jednako važnim, a ne kao u periodu Demokratske stranke, kada su se bavili samo gradskim sredinama i kada im je najveći uspeh bio da u centru grada Beograda organizuju nekakvo asfaltiranje.

Kada već govorimo o popisu i statistici, ja sam uveren da će ovaj popis biti bolje i kvalitetnije urađen nego onaj prethodni iz prostog razloga što poslednji kada je rađen neposredno sam bio svedok kako su neki ljudi taj posao otaljavali samo zato što su ih predstavnici Demokratske stranke direktno zaposlili da se tim popisom bave, a nije im stalo da taj posao valjano obave, pa je bilo grešaka i sa formularima i sa tim anketama. Svega je tu bilo, ali na tom primeru smo mogli da vidimo kako je nepotizam u praksi ogrezao u Demokratskoj stranci, pa su se čak i time bavili kada je u pitanju popis stanovništva.

Gospodin Rističević je rekao jednu jako bitnu stvar i ja ću sa time završavati. Šta bi se desilo kada bi se statistika i popis bavio svim onim što Dragan Đilas ima na svom računu ili ima u nekretninama. Dakle, popis je i kada popisujete račune po belom svetu, kada se igrate zanimljive geografije prateći račune i tok novca Dragana Đilasa.

Popis je i kada budete zainteresovani, pa prošetate do Morovića i vidite da umesto plantaže, na znam, marihuane, tamo imate kokoške, koke nosilje, pa može i to da bude neki statistički podatak da popišete, izbrojite koliko ih imate, pa da onda obavestimo Mariniku Tepić koliko ih tačno u broj ima.

Popis može da se posmatra iz različitih uglova, ali popis je najbitniji u onom delu kada je u skladu sa zakonom, kada taj popis jasno građanima služi i kada građani mogu jasno da vide korist i vide brojke koje njih zanimaju.

Dragan Đilas je sve nas naučio da popis ili statistika u njegovom smislu nešto drugo znači, a to je da je jako teško popisati, zapamtiti ili negde se praviti pomalo zaboravnim da ne znate gde ste sve svoje pare posejali, pa tako imate u više od 17 zemalja na preko 50 i nešto računa skoro 69 miliona evra.

Sada se postavlja pitanje kako on kao stručnjak za pranje prozora, prodavanje žvaka i propali preduzetnik je došao do tog statističkog podatka ili do tog broja koji se danas koristi da od 75.000 evra samo ima 25 miliona evra u nekretninama, po svom priznanju, a bogami na ovim računima 69 miliona evra.

Nadležne institucije su na radost, pre svega, svih građana Srbije počele da se bave ovim problemom, Uprava za sprečavanje pranja novca. Počelo je konačno da se dešava ono što su građani Srbije silno želeli i sa nestrpljenjem iščekivali, a to je da konačno saznaju dok su oni ostajali sve siromašniji, građani ostajali bez posla, Dragan Đilas postajao sve bogatiji.

Poštovani ministri, potpredsedniče Vlade, ja želim vama i u narednom periodu da uspešno kao ministar ili, pre svega, potpredsednik Vlade i deo jednog velikog tima koji sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića imate još više uspeha, jer je za nas kao narodne poslanike najbitnija, a uveren sam i za sve vas, budućnost naše zemlje, naše dece. Kao što naša lista govori, Za našu decu – Aleksandar Vučić i generacije koje dolaze.

Hvala i živela Srbija.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovane narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da u ovom sazivu se već drugi ili treći put viđamo, na ovom mestu diskutujemo o različitim predlozima, evo danas o kadrovskim rešenjima i mislim da i vi iako niste poslanici, možete da primetite kakav je impuls građana Srbije.

Sve ono o čemu diskutuju danas poslanici, koliko god se vama činilo da možda i nema direktne veze sa kadrovskim rešenjima koja se danas nalaze pred nama i te kako ima veze. Ljudi koji sede u ovom plenumu i koji su izabrani od strane građana pre svega su njihov servis i mi smo glasnici naroda, mi prenosimo ono što nas građani pitaju, prenosimo ono što su njihovi problemi, prenosimo ono što njih muči i zajedno ovde sa nama kada se ukaže prilika i vama i nama, o tim problemima i diskutujemo.

Na samom startu želim da kažem da o ovim kadrovskim rešenjima pre nego što oni budu izabrani možemo verovati vama na reč i njihovim biografijama, ali složićete se samnom da pravi sud o njihovom radu možemo doneti tek nakon nekog vremena i kada budemo videli kako su se oni i da li su se pokazali na svojim mestima i na mestima za koja su izabrana.

Politika SNS nikada neće biti da se bilo ko unapred satanizuje, kriminalizuje samo zato što to nekome tako odgovara u određenom trenutku. Vidite, to je suštinska razlika između nas i ljudi koji pokušavaju danas da se vrate na vlast. Evo i ovi predlozi danas koji su pred nama, ova kadrovska rešenja u jednom delu opozicije, predstavnika bivšeg režima, a predvođena Draganom Đilasom čije je ime više puta ponovljeno ovde, ti ljudi automatski ne valjaju i oni ništa ne znaju i nisu dostojni tih funkcija i nemaju nikakvo pravo da budu na funkcijama. Zašto? Zato što će ih izglasati ovaj parlament.

To je neka praksa koja se uvela od pada režima DS, gde bilo ko, koliko god da je kvalifikovan, kakve god reference da ima, koliko god ima dobar rezultat iza sebe iz bilo koje oblasti, ukoliko podrži politiku Vlade Srbije ili samo pohvali nešto što zemlja Srbija radi u određenom trenutku, automatski prolazi kroz toplog zeca i dobija etiketu ne znam kakvog bota ili čega god već. To je jako veliki problem u našoj zemlji i kroz to su prošli i Dragan Stojković Piksi, samo zato što je prisustvovao polaganju kamena temeljca za jednu japansku fabriku. Prolazili su i glumci, umetnici, pevači i svako ko se usudi, namerno naglašavam usudi da podrži politiku svoje zemlje.

Ne mogu da se ne osvrnem, a potrudiću se da budem kratak, jer sa vama sam o ovim podacima i o ovim stvarima diskutovao i u prethodnom periodu, sve ono što su prethodne kolege narodni poslanici govorili. Znate, danas ovde biramo neke sudije prvi put na njihovu funkciju, izabraćemo i zamenika na jako važnu funkciju, ali iz ugla građana koji možda nisu baš najupućeniji šta to znači.

Informacije od javnog značaja, zaštita podataka, znate to obično građanima može privući pažnju i zbog drugih stvari, pa se tako legitimno pitaju da li ste, da li je u vašoj nadležnosti iako znam da nije i zaštita podataka ili privatnosti ili kako god to želimo dalje da definišemo u narednom periodu i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice. Znam koje su vaše nadležnosti, na vašem sajtu to piše taksativno, ali evo vidite, ja sam juče sreo jednog komšiju koji me je zamolio da vas pitam zašto se niste oglašavali kada su se dešavali napadi na porodicu predsednika Aleksandra Vučića?

Vi to nemate u svojoj nadležnosti, to jako dobro znam, ali ako već imamo tu zaštitu podataka i privatnosti i sve to, smatram i poslušaću njegovu molbu, da i vi kao nadležna institucija gledate da uputite neki predlog Narodnoj skupštini, pa da možda i proširimo te vaše nadležnosti, da ne ono što je u vašoj nadležnosti da nadzirete, a tiče se zakona i kontrole podataka koje država vrši, eto da vidimo kako možemo štititi privatnosti nekih javnih funkcionera, pa makar to bio i predsednik države. Ako nećemo i njega, makar njegove porodice i njegovog sina koji nema ni tri i po godine, a bio je više u medijima nego mnogi ljudi na političkoj sceni u Srbiji i to samo zato što je sin Aleksandra Vučića i samo zato što su neki hteli morbidno da mu presude.

Ovo posmatrajte i doživite kao najdobronamerniji savet i pre svega nešto što nas građani pitaju, na šta mi često imamo ili nemamo odgovor. Onda kada nemamo, mi to prihvatimo kao sugestiju i predlog, pa evo prenosimo danas vama.

Što se tiče sudija verujem da će ti ljudi uspeti da budu na strani zakona, jer im je to posao, jer im je to dužnost. Zato su se i kandidovali. Ali, ono što želim i njima da poručim, ali pre svega vama danas, moraju biti hrabri, a vi morate stati u zaštitu. Danas je jako veliki problem ako neko od sudija danas ili sutra ili kroz neki mesec, godinu dođe u situaciju da se kod njega nađe predmet o najbogatijem čoveku u ovom delu Evrope.

Vidite, istraživački novinari koji su se usudili da preispitaju kakvi su to računi širom sveta, ne samo na Mauricijusu, dobili su krivične prijave. Preti im se da su gotovi, nekim drugima se preti zatvaranjem redakcija, a nikako da dobijemo odgovor na pitanje da li stvarno imamo taj račun na Mauricijusu ili nemamo, kada je u pitanju Dragan Đilas. Nije više Mauricijus u pitanju. Tu je sada i Hong Kong, tu je sada i Švajcarska. Prema nekim podacima, ali neka vreme to pokaže, imamo mnogo tih destinacija i mnogo računa kojima se skriva, sada dokazano, više od devet miliona evra.

Postavlja se pitanje, da li su ti ljudi spremni da ih kao i novinare, kao i nas političare satanizuju i kriminalizuju pripadnici bivšeg režima, samo zato što obavljaju svoj posao?

Ovde pričamo o ljudima koji će prvi put stupiti na funkciju i štititi interese građana Srbije. Ali, znate kako? Sa druge strane oni neće imati samo protivnike u vidu ljudi koji počine neko krivično delo ili u sklopu neke kriminalne organizacije ili na bilo koji drugi način ogreše o zakon. Ovde će de fakto imati i protivnike u političarima koji smatraju da te sudije ne obavljaju dobro svoj posao.

Polako ću završavati, još dosta govornika ima iza mene. Morate da shvatite da poverenje građana u sud i u sudije, u tužilaštvo nije nastalo danas, to je posledica one katastrofalne situacije, reforme iz 2010. godine, o kome se ovde već priča naveliko i situacija da ste u jednom danu gumicom obrisali 1.000 ljudi.

Posledica je toga što je sudija mogao da bude izabran samo ako mu je žena član DS ili on, a ona opštinskom odboru DS dobije kvalifikaciju – pitom je, neće mnogo da se buni. Dakle, to su reference da li je neko dobar sudija ili nije. Druga referenca je, bio je JUL-ovac, ali se pokajao, sada je naš. Trećem je referenca – voli malo da ukrade, ali možemo da ga držimo pod kontrolom. E, to je dovelo u situaciju da građani Srbije nemaju poverenja u sudije i sudstvo.

Dolaskom SNS na vlast stvari su počele da se menjaju u drastičnom obliku, u svakom pogledu i smislu i u svakom segmentu našeg života i menjaju se na bolje. Ja, samo želim vama, da pre svega, svako vaše naredno kadrovsko rešenje ili bilo koji predlog zakona koji budemo donosili ovde, dopuna ili kako god će to u narednom periodu ili možda čak i odluka neka, bude pre svega vođena interesom građana Republike Srbije, jer smo mi izabrani ovde da brinemo u njihovom interesu i da zastupamo njihove stavove i želje i potrebe.

Zato se nadam da ćemo u narednom periodu uspešno sarađivati, kao što su moje kolege rekle, u nama ćete uvek imati podršku dokle god smo na istoj liniji, a to je linija bolje budućnost naših građana, naše dece i generacija koje dolaze. Hvala. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja ću za razliku od prethodnih mojih kolega poslanika koji su govorili pre mene početi sa onim o čemu smo ovde danas diskutovali i vi kao ministar ste imali odlično izlaganje, a tiče se onoga što je danas na dnevnom redu.

Pre svega, gospodine ministre, želim da vam kao narodni poslanik pružim podršku jer je iza vas težak period gde ste samo sprovodili politiku SNS, borili se za svaki kilometar auto-puta, sledili ste odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, a jedino što su našli da vam zamere jeste nešto što je izvučeno iz konteksta na jednom obilasku radova na putevima i to je bio pokušaj da se baci senka na sve ono što ste do sada uradili. Kao što ste vi pružili podršku mladim poslanicima i kao što ste se obratili nekima pojedinačno i lično, tako želim da znate da ćete i u nama poslanicima uvek imati podršku za one stvari koje su od opšteg značaja i interesa za građane Republike Srbije.

Kada pričamo o avio prevozu, kada pričamo generalno o napretku naše zemlje i u ovom segmentu, ne možemo da se ne osvrnemo na neke konkretne podatke. Dakle, evo, samo ću uzeti iz tri primera gde se jasno vidi gde je Srbija bila negde do 2012. godine, a gde je danas. Do 2012. godine mi smo imali dva međunarodna aerodroma danas ih imamo tri. Beogradski aerodrom ili aerodrom „Nikola Tesla“ tih godina je imao tri miliona putnika, podatak je iz 2011. godine. Ako uzmemo 2019. godinu kao poslednju relevantnu godinu pre ove korona krize taj podatak i ta brojka prelazi čak šest miliona ljudi, što znači da smo uspeli da dupliramo broj putnika na našem aerodromu u Beogradu. Ako uzmete u obzir, aerodrom u Nišu je 2014. godine, nisam mogao da poverujem da je taj podatak takav, ali sa više strana sam uporedio, samo 1.300 putnika je koristilo usluge tog aerodroma dok već 2019. godine ta brojka je čak preko 420.000.

Ako samo uzmete ovaj primer vidite koliko napredujemo i kao zemlja i kao svest u ljudima koliko možemo da verujemo svakom našem kapacitetu koji posedujemo, a i koliko razvijamo svoje sopstvene kapacitete.

Ovde ste pričali o drugim aerodromima, pričali ste o mnogim stvarima koje su, složićete se sa mnom do pre sedam ili osam godina bili apstraktni. Dakle, mi danas pričamo i o novim međunarodnim aerodromima koje ćemo otvarati. Pričamo o ulaganjima koja su nekada bila na poslednjem mestu onih koji su do juče vodili državu, a i to poslednje mesto nikada ne bi došlo na red, jer je njima na prvom mestu bio lični interes. Ono što je negde bilo na vrhu liste njihovih prioriteta ni to nisu ispoštovali, jer su se bavili ličnom promocijom, ali iznad svega ličnim bogaćenjem.

Vaše prisustvo, poštovani ministre ne mogu da propustim, a da ne spomenem i ono što ulažemo i u puteve, u auto-puteve, što ulažemo u putnu infrastrukturu. Znate kako, vi ste malopre napomenuli gde se sve rade putevi i šta je sve u izgradnji. Mislim da je najbolji podatak da mi danas nemamo jedan slobodan kamion koji nije negde na nekom putu i ne služi izgradnji nekog puta i to samo govori koliko se naša zemlja danas razvija.

Želim, poštovani ministre, da vi što češće dolazite u Skupštinu, da imate što češće ovakve i predloge i zakone i odluke i kako god se to u narednom periodu bude definisalo, jer je za građane jedino bitno da se naša zemlja razvija, da se naša zemlja gradi. To ćemo uspeti jedino odgovornom politikom kada vodite računa o svakom dinaru koji imate na raspolaganju.

Znate, opravdano građani nekad sumnjaju da li će se završiti neki put, da li će do njih doći asfalt, da li će auto-put baš biti izgrađen u tom roku koji je predviđen, jer morate da znate i da to sagledate iz ugla građana koji su glasali za nas. Do 2012, 2013. godine mogu su ih lagali. Svašta su im obećavali. Znate, imali ste situaciju po gradskim opštinama ovde u Beogradu, da ne ulazim sad kako se to dešava negde po unutrašnjosti gde gradonačelnik dođe, gradonačelnik bivši Dragan Đilas, dođe dve nedelje pred izbore, izvuče mašine „Beograd puta“, obeća da će biti urađeno 100 ili 200 metara asfalta, a onda kako prođu izbori on im uradi 50 metara i vrati te mašine. Zašto? Da bi mu poslužile za neke republičke ili predsedničke izbore. I, sa pravom građani nekad su bili skeptični da li će se sve to na taj način i odvijati i dešavati.

Od dolaska SNS na vlast predsednik Aleksandar Vučić je zacrtao jasno koji su to ciljevi, a oni se svi svode na bolju budućnost i bolji život svih građana Republike Srbije gde god da oni žive i drago mi što smo u prilici da vidimo da i vi pratite taj tempo iako, kao što sami kažete, dolazite iz privrede.

Dakle, i privreda i ovo mesto koje sada obavljate, tj. mesto na kome se danas nalazite, funkcija koju obavljate, jako slično funkcionišu. Ako radite, ako se borite i ako sve posmatrate domaćinski imaćete rezultate. Ako to ne činite nećete stvarati rezultate i vrlo brzo će građani proceniti da li ste sposobni da obavljate tu funkciju ili niste.

Polako ću završavati. Moje kolege su danas mahom svoje obraćanje počinjale sa onim što je negde danas svima najjači utisak, a to je 22 godine od početka NATO agresije. Ja ću se osvrnuti na to, ali samo iz jednog drugog ugla, niko od mojih prethodnih kolega poslanika se nije osvrnuo na to.

Raznorazni predstavnici bivšeg režima DS, da li je to Vuk Jeremić, da li je to Dragan Đilas, Boris Tadić, na dnevnom nivou se osvrću na bilo koju temu i znaju da kritikuju bukvalno svakog ko danas predstavlja vlast i znaju da kritikuju i onog ko nema veze sa SNS i ne čini vlast, ali jednostavno podržava politiku koju sprovodi Vlada. Ali, ono što je meni danas zapralo i oči i uši jeste činjenica da se ama baš niko od njih danas nije prisetio ovog datuma, da baš niko od njih se nije osvrnuo na taj 24. mart 1999. godine. Ja sam na današnji dan, pre 22 godine, imao svega 10 godina i sećam se kako je sve počelo i čitanjem obaveštenja na vestima da smo ušli u ratno stanje i sećam se da je odmah u 20 i 10 krenuo film „Boj na Kosovu“ i pamtim svaki taj dan i svake godine nakon tog 24. marta 1999. godine ja imam pomešano osećanje.

Jako boli i iritira svakog građanina Srbije kada oni ljudi koji danas Aleksandra Vučića i SNS optužuju za nedostatak patriotizma. Baš na današnji dan se ne sete da posvete jedan Tvit ili jedan tekst na društvenim mrežama koje su im prepune koje kakvih napada, izmišljotina na SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Patriotizam nisu samo reči, patriotizam su dela. Patriotizam su i borbe za nove škole, za svako novo radno mesto, za bolnice, za domove zdravlja, ali i za svaki kilometar i puta i kanalizacione infrastrukture i vodovoda i svega onog što našim građanima čini bolji život.

Bombardovanje je i NATO agresija nad našom zemljom je nešto što svi dobro pamtimo ali moramo svi zajedno da se okrenemo i budućnosti, jer je to u interesu naše zemlje.

Za sam kraj, oprostićemo ako budemo mogli, a zaboravićemo samo ako ne budemo postojali. Vama ministra želim još mnogo uspeha u narednom periodu, nadam se još mnogo dobrim ovakvim predlozima i zakonima, jer veće časti i veće obaveze od rada za budućnost generacija koja dolaze, naše dece i budućnost Srbije nema veće časti i nema većeg zadatka. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, predlog zakona kojim je predviđen ovaj ugovor i sve ovo o čemu danas pričamo ne mogu posmatrati kao nekakvom pozajmicom, zajmom, kreditom, ne mogu to posmatrati kao pukom računicom ili posmatrati kao prostim finansijama, kao što to neko pokušava danas da predstavi a ne nalazi se u ovoj sali i smatram da su prethodni poslanici, kolege, koji su govorili pre mene, do detalja objasnili sve ono o čemu se ovde radi. Mislim da je pravi termin koji je upotrebljen ovde – investicija, investicija u našu zemlju, investicija u našu decu, investicija samim tim u budućnost Srbije.

Ako uzmete u obzir da mi danas pričamo o digitalizaciji, da pričamo o brzom internetu, ako uzmete u obzir da mi danas pričamo o internetu koji će biti dostupan u ruralnom području i ako pričamo o tome da će iz tih 500 škola kasnije doći internet do 80 hiljada domaćinstava, vidite koliko je naša zemlja danas uznapredovala.

Mnogo puta smo bili u prilici da čujemo u kakvim uslovima nastavu pohađaju deca u nekom ruralnom području. Ja sam ovde donosio slike kakve su škole bile u Beogradu. Dakle, ne škole negde širom Srbije ili kako to neki vole da kažu – u zabačenim delovima Srbije. Nažalost, vi ste imali škole u Beogradu koje su do 2016, 2017. ili 2018. godine bile bez ve-cea, deca su koristila poljski ve-ce. Imali ste takve situacije i da se izgradi škola koja ne dobije građevinsku dozvolu. Imali ste takve škole. To su škole koje su građene u vreme Dragana Đilasa.

Ovo samo pokazuje koliko je naša zemlja uznapredovala u svakom pogledu i smislu i koliko sada ne mislimo o nekim osnovnim potrebama za naše đake, već unapređujemo, idemo u korak i sa Evropom i sa svetom.

Internet je nešto što je danas postalo nezaobilazna stvar u samom pogledu i smislu, da li se radi o poslu, da li se radi o kupovini, da li se radi o učenju i jednostavno ukoliko želite da budete ukorak sa Evropom i svetom, morate da vladate makar nekim osnovnim znanjem, a tiče se interneta.

Kada ulažete u svoju decu, kada ulažete u đake, kada ulažete u nekog ko tek treba da nasledi sve nas, vi na taj način ulažete u budućnost.

Ponosni smo što se lista Srpske napredne stranke zvala „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Ovo su konkretni potezi koji i pored mnogobrojnih do sada pokazuju kako mi planiramo i želimo da se borimo za budućnost i Srbije, ali pre svega naše dece. Jer, džaba nam i zemlja i sve ovo što radimo i što gradimo puteve, nove škole, domove zdravlja, što gradimo mostove, što razvijamo i putnu infrastrukturu i sve što god razvijamo u našoj zemlji, pa i povećavamo plate, ako nema ko u našoj zemlji da ostane.

Hvala dragom bogu na odgovornoj politici i na velikom zalaganju, pre svega i predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, pa se odliv mladih ljudi usporava. Vidite podatke koji pokazuju sve relevantne institucije, da imamo najveći priliv mladih ljudi koji se vraćaju u svoju zemlju, visokoobrazovanih ljudi koji se vraćaju u Srbiju, jer konačno sada vide budućnost u svojoj zemlji.

Kada govorimo o svim ovim stvarima, ne možemo da se ne osvrnemo – a šta je to te mlade ljude pre šest, sedam ili osam godina dovelo u situaciju da odu iz naše zemlje? Morali su da odu zato što su njihovi roditelji ostajali bez posla. Politika Demokratske stranke, oličena danas u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, odgovorna je zašto je 500 hiljada ljudi ostalo bez posla, zašto je pola miliona ljudi ostalo bez posla. Kada su se na hiljade fabrika zatvarale, građani nisu mogli da znaju da li će u narednih mesec ili dva dana imati da plate hranu, a kamoli da razmišljaju o tome da li će platiti račune. Do 2012. i 2013. godine Srbija je bila na ivici ekonomskog ambisa. Razmišljali smo se da li ćemo imati i odakle da isplatimo penzije.

Nemojte da vas podsećam da su se i plate i penzije isplaćivale iz kredita, da vas podsećam na to da je našoj ekonomiji pretio scenario, neki su ga tada zvali grčki scenario, gde ste bili evidentno pred bankrotom. I sve to samo zato što neko nije želeo da se bavi poslom za koji su ga građani izabrali i sve to samo zato što je neko mislio da je od budućnosti Srbije i građana Srbije bitnije da on za sebe obezbedi ekstra prihod i da od sebe napravi mnogo bogatog čoveka.

Danas smo takođe mogli da čujemo i sjajna izlaganja mojih kolega koji su izvukli jasnu paralelu i šta smo sve to mogli da uradimo, da li za 619 miliona evra koje je Dragan Đilas prihodovao svojim firmama, a bogami i šta smo mogli da prihodujemo za ovih devet miliona evra koji su se pojavili na tri računa, na samo tri računa koje Dragan Đilas ima na Mauricijusu, u Hong Kongu i u Švajcarskoj.

Ono što mene kao narodnog poslanika, neko koga su, kao i sve nas ovde, izabrali građani, posebno muči taj odnos, neko ko je bio na vlasti, ko iza sebe de fakto nema nijedan jedini rezultat sem ovih minus rezultata i cele ove katastrofe koju nam je režim Demokratske stranke ostavio u amanet, mene posebno zanima šta ti ljudi danas misle novo da ponude građanima i da li stvarno misle da građani Srbije imaju tako kratko pamćenje da su već zaboravili ko ih je doveo na ivicu siromaštva i ko ih je doveo u situaciju da dok građani Srbije propadaju, samo se lično bogati.

Ne mogu danas i da se ne osvrnem na činjenicu da smo bili svedoci jednog lošeg performansa, slabe glume i užasnog scenarija, da je taj isti Dragan Đilas danas podneo krivičnu prijavu protiv ljudi koji su samo govorili istinu. Doveo je svih svojih 20 pristalica da stoje iza njega i aplaudiraju mu svaki put kada uvredi nekog od novinara, da mu aplaudiraju kada on misli da je poentirao, a ne bi li tako svom gazdi koji ih pri tom i plaća, jer dobro svi znamo da je Marinika Tepić zaposlena u njegovoj firmi, ne bi li svi oni dali nekakav vetar u leđa i pokušali da razmahnu krila svom vođi, kako bi se on osećao sigurnije.

Kada malo bolje pogledate tu konferenciju, sem nastavka vređanja novinara, nipodaštavanja svakoga ko mu je postavio pitanje, ne možete videti ništa drugo do jednog uplašenog čoveka, sabijenog istinom, argumentima, koji više ne zna na koji način da se sačuva od istine koja je isplivala na površinu i kako će sada konačno da prizna da je lagao kada svi dokazi govore da ima i račune na Mauricijusu i u Hong-Kongu i u Švajcarskoj.

Podsetiću vas samo da je pre nekih sedam-osam dana isto tako nemušto tvrdio da nema te račune, pa je rekao da nema ni jedan jedini račun u stranoj zemlji, u nekoj drugoj zemlji, a sada menja polako priču pa priznaje da ima firmu i u Švajcarskoj, da tamo ima neki račun, a ta ista firma ima račun i u Hong Kongu.

Radi građana Srbije, na Mauricijusu se nalazi više od pet miliona evra nekog novca, u Švajcarskoj više od 600 hiljada evra, u Hong Kongu više od tri miliona evra. Samo na ta tri računa on ima preko devet miliona evra i građani se sa pravom pitaju da li je novac onaj koji je njima oduzet i kada su oni osiromašili, da li se neki dinar ili neki evro tog novca nalazi na ovim računima?

Nažalost, kada ga novinari pitanju najnormalnije da li može da potvrdi ono što su po njegovom mišljenju, po njegovom kriterijumu novinari, istraživački novinari, dakle kada ga pitaju da li njima veruje, a veruje im kako sam kaže, da li može da nam objasni zašto je 2018. godine izvoru kome veruje priznao da samo u nekretninama ima 25 miliona evra?

Dakle, nisam ja to izjavio. Niko nije to izjavio iz poslaničke grupe SNS, već je Dragan Đilas kao kandidat tada za gradonačelnika prijavio svoju imovinu, koja se prostom računicom ako uzmete u obzir kvadrate i cenu tog kvadrata, kao i broj nekretnina koje ima, procenjuje na više od 25 miliona evra. Ne možete dobiti odgovor na to pitanje.

Drugo pitanje koje postavljeno, koje je takođe ostalo bez odgovora, jeste i činjenica da li može sada da nam potvrdi i prizna da je u tom periodu bio vlasnik ili suvlasnik čak 26 firmi? Dakle, zamislite neko ko je bio gradonačelnik, ko je u politiku uneo 74 ili 75 hiljada evra, ženinu kuću i polovan automobil SAB, nakon osam godina izlazi sa ovolikim bogatstvom.

Mi kao predstavnici SNS posebno smo se radovali Zakonu o poreklu imovine, koji je stupio na snagu od 12. marta. Verujem da će ovaj zakon pomoći da konačno svi građani Srbije vide i dobiju konkretne informacije kako se to od propalog preduzetnika, prodavca žvaka i nekakvog perača prozora dolazi do najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope.

Što se nas iz SNS tiče, kao što je i predsednik Aleksandar Vučić više puta rekao, on će prvi stati u red za tu proveru, jer on za razliku od Dragana Đilasa i cele te bolumente koja je okupljena oko Demokratske stranke bila u tom periodu, Aleksandar Vučić se jedino vodio, a vodi se i danas interesima građana Srbije i nije za jedan jedini evro bogatiji nego koliko je imao onda kada je ušao u politiku. To se lako može i potvrditi i ustanoviti.

Licemerno je kada nedeljama, mesecima i godinama unazad se Aleksandar Vučić i njegova porodica kriminalizuju, kada smo svi svedoci mnogobrojnih laži, neistina, kada se priča o njegovom bratu kao nekakvom tajkunu, kada ga optužuju da je vlasnik i ovoga i onoga i nekakvog imanja i nekakvih njiva i lanaca pekara i eminentnih restorana, a kada se sve to ispostavi kao laž ne čujete nijedno izvini.

Onaj Aleksić, potrčko Vuka Jeremića, ga je optužio da je imao veze i on i Aleksandar Vučić u aferi „Jovanjica“. Kada se ispostavilo da su lažovi niste čuli nijedno izvini, već Aleksić najavljuje nekakvu „Jovanjicu 2“. Pitate se samo – dokle tako u nedogled? Kada Aleksandar Vučić izađe i kaže javno da pristaje na poligraf i da pristaje na svih 50 mogućih pitanja koja će mu postaviti Dragan Đilas ili bilo ko, bilo kog poligrafistu da uzmu, gde god u svakom trenutku, ne čujete sa druge strane – evo i mi ćemo na poligraf nego Dragan Đilas danas izvara – ja na poligraf neću. Ako ste čisti, ako govorite istinu i ako mislite je sve ovo jedna laž, ako mislite da su argumenti na vašoj strani, zašto ne izađete i kažete – pristajem na poligraf i lepo otklonite svaku sumnju sa vas i vašeg imena? Nećete to nikada uraditi zato što i sami znate da je to istina i zato što sami znate da ste poziciju gradonačelnika, direktora nekakve kancelarije, ali generalno svoju političku karijeru iskoristili samo, jedino i isključivo da se obogatite.

Za sam kraj, poštovana ministarka, nadam se da ćete vi kao Vlada sledeći odgovornu politiku Aleksandra Vučića pred nas poslanike izneti još ovako konstruktivnih i za opšte dobro građana Beograda i građana Srbije predloga zakona.

Uveren sam da ćemo na ovaj način dokazati da je politika SNS baš ono kako nam se i zove lista, a to je - Za našu decu, za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da pet minuta nije dovoljno za ovu temu i sva pitanja koja želim da postavim, ali ću se potruditi da budem kratak i sažet.

Naime, poslednjih dana istraživačko novinarstvo je donelo dokaze o kojima smo svi pričali danima i nedeljama unazad, a tiče se enormnog bogatstva koje poseduje Dragan Đilas i njegovih računa na poreskim rajevima poput Mauricijusa. Istraživačko novinarstvo nam je dokazalo da na samo dva računa, jedan na Mauricijusu a drugi u Švajcarskoj, taj čovek ima više od šest miliona evra. Ono o čemu smo mi pričali danima i nedeljama nemušto je Dragan Đilas pokušao da demantuje, ali ispostavilo se da sve što smo govorili je istina.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica kako je Dragan Đilas do tog bogatstva došao, a svima je poznato da njegova saradnja sa Draganom Šolakom je utemeljena i u više poslova. Naime, Đilas je, prema svom priznanju, „Dajrekt mediju“ prodao 2014. godine izvesnom bugarskom biznismenu Kresimiru Gergovu. Pre same prodaje, Dragan Šolak je što direktno, što indirektno, ovom bugarskom biznismenu pozajmio 17,7 miliona evra. Dakle, identičnu cifru za koju je kupljena „Dajrekt medija“. Međutim, 2015. godine Georgiev vlasništvo potpuno besplatno prebacuje na firmu „Askanius“ za koju se kasnije ispostavlja da iza nje stoji Dragan Đilas. Dakle, ovde vidite da se radi o fiktivnoj prodaji i da već ovde nisu sve radnje čiste i da ima elemenata kojekakvih zloupotreba i kršenja zakona.

Međutim, kako ovde posao nije završen do kraja i kako bi pare morale da ostanu u tom trouglu Šolak-bugarski biznismen-Đilas, 2018. godine Šolak sa svojom „Junajted grupom“ od Dragana Đilasa i njegovog „Askaniusa“ kupuje „Dajrekt mediju“ i od tada se u bilansima „Askaniusa“ pojavljuje više od 52 miliona evra. Ova svota novca se pojavljuje i na računima koji se nalaze na Mauricijusu, pa se postavlja pitanje da li će nadležne institucije konačno sada odreagovati i sve ovo do čega su došli novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom već jednom preispitati i makar za tren svim građanima u Srbiji pokušati da odgovore na pitanje kako je to Dragan Đilas od preprodavaca žvaka, perača prozora i propalog preduzetnika iz Češke sa 75 hiljada evra, koliko je imao na početku svoje političke karijere, nakon osam godina došao do bogatstva od samo 25 miliona evra u nekretninama?

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da novinari nastavljaju da istražuju tok novca, da ispituju ostale navode i dokaze koje imaju, do kojih su došli i da sada slika pokazuje da nisu ovo jedine destinacije i da ovo nisu jedini računi koje poseduje Dragan Đilas, već da ih ima preko 15.

Dok smo mi nedeljama, mesecima, pa i godinama slušali koje kakve laži na račun porodice predsednika Aleksandra Vučića, dok smo slušali laži koje su se direktno odnosile na njega, na njegovog brata, dok su besomučno pokušavali tu porodicu da kriminalizuju, ne iznoseći nijedan jedini dokaz, sada kada se pojavljuju konkretni dokazi mi ne možemo da čujemo nijedan argument kako bi Dragan Đilas opravdao ili pokušao da opovrgne ove tvrdnje. Kako i to da pokuša kada je ovo sve istina i kako da pokuša kada svi građani u Srbiji znaju da niste mogli kao gradonačelnik, direktor vladine kancelarije ili ne znam kakav savetnik u Vladi Borisa Tadića da se tako enormno bogatite, jer vam je plata bila svega hiljadu evra?

Dok predsednik Aleksandar Vučić nudi poligraf, nudi da oni sami izaberu pitanja koja će mu se na tom poligrafu postavljati, Dragan Đilas i danas beži od odgovora na ova pitanja.

Za sam kraj, samo želim da ova pitanja uputim i Vladi Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde i svim nadležnim institucijama i Agenciji za sprečavanje korupcije, Upravi za sprečavanje pranja novca, da li će sada preduzeti neke korake povodom ovog pitanja, da li će se pokrenuti neke istrage?

Ova pitanja i ove informacije ne tražim samo ja u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, već ova pitanja i ove informacije tražim u ime svih građana Srbije. Vreme je da se odgovori na ove tvrdnje dobiju, jer građani Srbije imaju pravo da to znaju i zaslužuju da znaju gde je njihov novac završio, jer kada je Srbija propadala, a građani ostajali bez posla, Dragan Đilas i svi oko njega su se bogatili i bahatili. Vreme je da se sa time završi, da jednom konačno dobijemo odgovore na ova pitanja i da se takve stvari više nikada ne ponove. Hvala vam. Živela Srbija!

Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarka, gospođo Vujović, sa saradnicama, pre svega na samom početku svog govora želim da kažem da ovi amandmani će dopuniti i ovako dobar zakon o klimatskim promenama koji se nalazi pred nama i zakon o kojem smo uspešno diskutovali u utorak. Mislim da su i pojedine kolege narodni poslanici danas iskoristili svoje pravo i mogućnost da diskutuju i da bliže objasne šta će ovaj zakon doneti i koliko će ovi amandmani o kojima sada diskutujemo upotpuniti taj zakon.

Gospođo Vujović, uveren sam da ćete nastaviti ovako kako ste počeli da uspešno obavljate funkciju ministra, ali takođe uveren sam da napadi koje ste doživeli u prethodnom periodu neće biti poslednji. Svakako nisu prvi, ali poznajući da naši politički neistomišljenici danas jedinu snagu vide u tome kako će jače, bezobraznije i bezobzirnije uvrediti svakoga ko ne misli kao oni, uveren sam i da napadi kojima ste bili izloženi u poslednje vreme nisu poslednji.

Kada govorimo o napadima, primetno je da ne postoji tema, zakon, odluka ili šta god se našlo na dnevnom redu Skupštine da nije bila predmet nekakvog sporenja i da oni ljudi koji su vodili Srbiju do 2012. godine nisu našli neku zamerku. Interesantno je da dok su oni bili vlast ništa po tom pitanju i na tom planu nisu uradili, a sada u svakoj odluci koja se izglasava u parlamentu vide nekakav problem, nalaze nekakvu grešku, pokušavaju da umanje njen značaj i da svaku tu temu politizuju.

Posebno je interesantno to što kako smo se približili 12. martu i početku primene Zakona o dokazivanju porekla imovine, tako je ta nervoza rasla. Moje kolege i ja smo nedeljama i mesecima prethodnim govorili o tome da je taj zakon neophodan i da se mora jednako primenjivati na sve funkcionere, na sve političare bez obzira kojoj stranci pripadali, ali očigledno da oni ljudi koji ne spavaju mirno, jer znaju da su se obogatili u najmanju ruku na sumnjiv način, svojom nervozom, histerijom i pojačanim napadima na neistomišljenike, a danas smo videli i najnoviji napad na novinare za koje smatraju da im nisu pogodni, odlaze do tih granica da se i narodnim poslanicima u ovom parlamentu određuje, zabranjuje ili selektivno dozvoljava ili uzima za zlo ono o čemu diskutuju i govore.

Danas sam pravo da postavim pitanje i zatražim informaciju kao narodni poslanik iskoristio ne bih li dobio od nadležnih institucija, Vlade ili bilo koga u čiji domen spadaju finansijske malverzacije koje je počinio, evidentno, Dragan Đilas. Međutim, i to je na jednoj od njegovih televizija pod njegovom direktnom upravom okarakterisano kao ne znam kakav napad i zloupotreba govornice. Razumem da njih plaši sve ono što ćemo mi ovde izgovoriti, jer govorimo istinu, jer na taj način raskrinkavamo sve ono što je Dragan Đilas radio u periodu dok je bio na vlasti, ali ne mogu da razumem da, pored toga što stalno nas pozivajući na Kodeks i na to što nam mere svaku reč i rečenicu, im je baš toliko teško da makar deo Poslovnika nauče i da shvate da narodni poslanik ima pravo da iskoristi ovu govornicu i zatraži odgovor na pitanje ili bilo kakvu informaciju.

Ono što je posebno problematično jeste i činjenica da mišljenje novinara, pitanje novinara ne vrede isto za Dragana Đilasa u jednoj situaciji i u drugoj situaciji. Navikli smo mi smo mi da za njega i njegove sledbenike naše porodice i naše životi nisu dovoljno jednaki ili bitni kao njihovi, i to je apsolutno nedopustivo, ali nekako kada svakodnevno trpite pretnje i kada ste svakodnevno predmet i satanizacije i kriminalizacije nekako oguglate na to.

Danas je najavljeno da ćemo svi mi koji smo pričali o aferi Mauricijus dobiti tako strašne dokaze da se radi o ne znam kakvoj prevari, da se radi o ne znam kakvim izmišljenim podacima ili izmišljenim bankama, a na kraju se sve to svelo na monolog čoveka koji je opet lošom glumom i sve tanjim i tišim glasom pokušao sebe da opravda.

Ne znam šta će se desiti u narednim danima, ali vidim da istraživačko novinarstvo jednog dela novinara koji nisu pogodni za Dragana Đilasa prikazuju neke nove rezultate, pa ćemo tako, čini mi se, danas ili sutra u toku dana dobiti informaciju o nekim računima na Hong Kongu ili u Hong Kongu, zavisi kako to tumači ili Vuk Jeremić, ili Dragan Đilas, samo kad se dogovore. Izgleda je njima Hong Kong zajednički imenitelj, isto kao što je bila DS.

Čini mi se da prateći put novca Dragana Đilasa možemo da se igramo zanimljive geografije i da bolje upoznajemo one destinacije, lokacije i ona rajska ostrva za koje smo možda čuli samo na časovima geografije ili iz nekih kvizova ili možda filmova.

Mene sad zanima samo kako ćemo objasniti EU, predstavnicima koji brinu o pravima novinara, situaciju koja se desila danas na konferenciji gde su ljudi koji su došli samo da postave pitanje nazvani lažovima, nazvani običnim građanima koji su na njegovu milost pušteni u prostorije Stranke slobode i pravde. Šta ćemo sa tim što im se preti da će odgovarati? Pazite, upućuju im se pretnje – odgovaraćete za sve što radite. Da li to sada znači da novinari koji su ove dokaze izneli, a rade za „Večernje novosti“ i bavili se istraživačkim novinarstvom, kada šetaju sa svojim porodicama moraju da se osvrću i da brinu za svoju bezbednost?

Današnja konferencija je poslužila i tome da čujemo konačno da Dragan Đilas neće otići na poligraf, kao i mnogo koji ovih dana izbegavaju da istinu dokažu na poligrafu kada imaju priliku. Toj grupi ljudi se pridružio i Dragan Đilas rečima – zar da idem na ovaj Vučićev poligraf, poligraf koji je on napravio.

Ja veću budalaštinu nisam čuo jer ne znam kako je to Vučić mogao da napravi poligraf, ali sam uveren da je građanima jasno da sem golih laži i neistina koje iznosi svakodnevno, Dragan Đilas nema šta drugo da ponudi građanima ni Beograda, ni Srbije i da ćemo u narednim danima shvatiti uopšte koliko je to bogatstvo i koliko on to novca ima.

Ono što je danas posebno interesantno, niko od medija koji su pod direktnom njegovom upravom i komandom nije našao za shodno da mu postavi bilo kakvo pitanje. Nisu se pojavili ni oni istraživački novinari koje on brani, proglašava ih herojima, tako hrabrima, nisu se ni oni pojavili da mu upute bilo kakvo pitanje.

Sve se svelo na to - ja znam šta je istina, vi lažete, a da vam dokaze priložim neću i baš me briga. Konferencija se završila tako što se okrenuo i otišao, a na pitanja jako prosta, na koja može da odgovori bez bilo kakve prethodne pripreme ili bez bilo kakve provere da se priseti, jer bogatstvo je ogromno, dakle samo su ga pitali da li je istina da je 2018. godine, prijavio da je vlasnik ili suvlasnik 26 firmi. Na to pitanje je odbio da odgovori.

Takođe, odbio je i da odgovori da li će se ikada odlučiti da na poligrafu dokaže sve ono što govori. Kako stvari stoje, uveren sam da ćemo u narednih nekoliko dana, ako ne i nedelja, otkriti o kojih se to još 15 lokacija govori kada se priča o enormnom bogatstvu koje taj čovek ima, ali sam uveren i da će i Vladimir Orlić i gospodin Aleksandar Martinović i Sandra Božić i prof. Atlagić, svako ko se usudio da priča o ovim stvarima još jednom proći kroz "toplog zeca" medijskog ili na društvenim mrežama gde svako ko ustukne i govori o ovim stvarima biva satanizovan i provučen kroz blato.

Da sve ovo njima nije dovoljno pokazali su jednim od svojih najmorbidnijih obračuna tako što su Vladanki Malović, našoj stranačkoj koleginici pretili šišanjem. Opet, zanimljivo, niko od određenih institucija se nije našao da zaštiti njena prava, pre svega kao žene. Sa time ću završiti.

Poštovana ministarko Vujović, vama želim mnogo uspeha u narednom periodu. Očekuje vas mnogo izazova, nažalost, u takvoj ste situaciji kao i svi mi, ne da se samo bavite svojim poslom koji se tiče ekologije i ne samo da se bavite ovako dobrim stvarima i zakonima koji su bili svetlosnim godinama udaljeni od nas do neke 2012. godine, već ćete morati na svakodnevnom nivou da se borite i da se branite od neosnovanih napada onih ljudi koji po svaku cenu žele da se vrate na vlast, da li je to Dragan Đilas, da li je to Boris Tadić, Vuk Jeremić ili ovaj njihov Boško Obradović, kojim su se pojačali, izgleda sada u međuvremenu posvađali.

Za Srbiju i za svu našu decu, "Za našu decu" kako se i zove naša lista i ovakvi zakoni su preko potrebni i nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da još neki zakon od opšteg interesa za građane Srbije izglasamo ovde, jer za Srbiju nema preče stvari i za politiku Vlade Srbije, ali pre svega Aleksandra Vučića, od kreiranja baš onakvog mesta kakvo svi želimo za nas i za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane narodne poslanice i kolege narodni poslanici, današnje svoje izlaganje ne mogu da ne počnem sa jednom temom koje su prethodne kolege narodni poslanici pomenuli, a tiče se pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, koji se desio pre 17 godina i koji je ostavio velike posledice na naš narod.

Nekako ovaj mart mesec kroz istoriju uvek nosi neke teške datume, neke situacije koje se dešavaju, a nikako nisu u prilogu našoj zemlji.

Danas moramo da se podsetimo da je pre 17 godina proterano više od 4.000 Srba, da je na 33 lokacije sinhronizovano vršeno nasilje prema srpskom stanovništvu, da je u tom nasilju poginula i 21 osoba koja je bila kriva samo zato što govori, krsti se, misli drugačije ili se zove i preziva drugačije.

Porušeno je više od 35 crkava, manastira, gde su neki ljudi prikazali svo svoje divljaštvo i svu svoju frustraciju, rušeći i lomeći, paleći nešto što je tamo vekovima.

Ono što posebno boli jeste činjenica da za te stvari gotovo niko nikada nije odgovarao. Ako uzmete u obziru da je u tome učestvovalo preko 60 hiljada Albanaca u dva dana, onda znate da je ta akcija bila sinhronizovana, dobro pripremljena, unapred i organizovana.

U tom pogromu je uništeno i više od hiljadu kuća i to je bila samo uvertira da za ono što je usledilo četiri godine kasnije, a to je jednostrano proglašenje nezavisnosti, tzv. nezavisnosti, Kosova i Metohije. Kada danas govorimo o tome, moramo da se osvrnemo i da kažemo da ljudi koji danas predstavljaju jedan deo opozicije, a tada su bili na vlasti, a danas predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije optužuju za nekakvu izdaju Kosova i Metohije, tada nisu učinili ništa.

Ostavili su naš narod dole, bez bilo kakvog poteza. Pustili ih kao glinene golubove da se sami bore za svoj život, a danas se predstavljaju za nekakve vajne patriote i oni nam danas govore o borbi za Kosovo i Metohije. Kako su te 2004. godine postupali, isto tako su se poneli i 2008. godine, kada su bili u Rumuniji, kada su se sakrili i, zamislite to, jednim bednim saopštenjem iskazali svoju borbu za interese naše zemlje.

Ovu temu ću završiti rečenicom koja najbolje oslikava poziciju kakva je danas Srbija, koliko je danas Srbija nezavisna i jaka, a predsednik Aleksandar Vučić čovek na koga se ne može izvršiti bilo kakav pritisak. Citiraću njegove reči koje je danas izgovorio. Danas više ništa slično ne može da se desi, a da Srbija ne odgovori jasno, ozbiljno i pre svega odgovorno. To je nešto što je bilo neophodno da se desi i 2004. godine, ali zbog nesposobnosti tadašnje vlasti i pozicije u koju su nas jako brzo doveli tih godina, ali posebno 2008. godine, taj odgovor je izostao.

Što se tiče današnje teme i same statistike, prethodne kolege govornici su pričali i diskutovali jako dobro na tu temu i mislim da je ovaj Program jako dobar i sve ono što smo danas čuli mislim da je dobro i, pre svega, korisno, ali šta je statistika je neko opšte pitanje i možemo posmatrati iz različitog ugla – da li su to samo brojevi, da li su to neki parametri koje posmatramo, da li je to suočavanje više brojeva, da li je to prosta statistika gde diskutujemo o deset podataka ili diskutujemo o deset nekakvih rezultata. Sve je to statistika i postoje različite definicije i zavisi ko kako posmatra statistiku, ali ono što je meni mnogo bitnije jeste statistika koja se direktno odnosi na život građana Srbije i gde na semaforu, ako to posmatrate nekim sportskim terminom, jasno imate rezultate koji su vidljivi i koji predstavljaju nešto što je bilo do 2008, 2009, 2010, 2012. godine i nešto što se dešava danas.

Zbog te statistike i onoga što je najbitnije za građane Srbije, ja želim sa ovog mesta samo da prođemo svi zajedno kroz neke podatke, pa neka građani onda sami procene da li je istina ovo što statistika pokazuje, egzaktni podaci ili je, pak, istina ono što ljudi koji su do juče bili na vlasti, a predstavljaju ih Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić, da li je istina ono što oni na svojim medijima plasiraju svakodnevno, ne bi li nekako svojim lažima pokušali da zamaskiraju svoje ne rezultate i katastrofalnu politiku koju su vodili.

Godine 2009. je rast BPD-a, zamislite rast, a govorimo o minusu od 2,7% bio. Zamislite kakva nam je ekonomija tada bila kada smo bili u minusu 2,7%. Godine 2019, ako uzmemo kao parametar, ne uzimajući 2020. godinu zbog kovid krize, rast je bio 4,2%, među najboljima u Evropi.

Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika 2012. godine je bio 4.677 evra, dok je 2019. godine bio 6.600 evra.

Inflacija 2008. godine je iznosila čak 12%, dok je 2019. godine ona bila 1,7% u rangu najrazvijenijih zemalja u Evropi.

Ono što mene posebno zanima, a danas smo ovde diskutovali o tome, jeste i činjenica da broj zaposlenih 2012. godine je bio 2,2 miliona ljudi, dok je 2019. godine on iznosio skoro tri miliona ljudi. Ovde jasno vidite da je laž kad vam govore da se nezaposlenost smanjuje jer ljudi se sele. Ne, ljudi se zapošljavaju. I to možete videti i u ovim podacima. I tu vidite samo koliko su njihove priče šuplje i o kakvim se lažima radi, kakvim se neistinama služe ne bi li za sebe ubrali nekakav jeftin politički poen.

Prosečna zarada 2012. godine je iznosila svega 366 evra, dok je danas ona 562 evra.

Rast javnog duga, o kome oni nedeljama pričaju, pozivajući se na neke podatke iz cipiripi istraživanja, koja verovatno samo oni znaju gde se sprovode i znaju podatke odakle oni mogu da ih nađu, verovatno u nekom košu sa orasima, vade ih tako i pokušavaju da ubede nekog da je to ozbiljna studija, da je to ozbiljno istraživanje. Nikoga nisu prevarili, jer je rast javnog duga zaustavljen 2015. godine i tada je iznosio negde oko 70%, a onda smo krenuli u smanjenje, da bi u septembru 2020. godine došao na 56%. Koliko je to dobar rezultat, možete videti samo iz nekih javnih dugova najjačih zemalja u Evropi.

Prema Mastrihtu javni dug Nemačke je skoro 80%, Hrvatske 83%, Španije 117%, Francuske 114%, Italije 157%, dok je Grčke čak 212%. Ovo vam jasno pokazuje koliko je Srbija jaka, zdrava ekonomija i koliko su bolne reforme koje smo sprovodili 2014. godine donele rezultate.

Ukupan izvoz robe i usluga 2012. godine je iznosio negde oko 11 milijardi, dok je 2019. godine bio čak 24 milijarde evra.

Prozivaju nas za našu dobru saradnju i sve ono što razvijamo sa Kinom, ne ceneći sve ono što oni čine za našu zemlju, kako na međunarodnom, tako i investicijama koje se nalaze u našoj zemlji, a oni su u 2012. godini, ukupan izvoz u Kini je bio 4,9 miliona evra, dok je 2019. godine taj izvoz bio čak u visini od 300 miliona evra.

Završiću sa time, najbolji pokazatelj koliko vam je zemlja stabilna i jaka, moćna, jesu uslovi koje pružate stranim investitorima i kako privlačite investicije u svoju zemlju.

Direktne strane investicije su bile tada u njihovo vreme u visini od 753 miliona evra, dok smo 2019. godinu završili sa čak 3,6 milijardi evra i na taj način pokazali i Evropi i svetu jasno koliko je Srbija spremna da se razvija, da ide u korak sa svetom i koliko smo pogodno mesto za investicije i to se vidi na svakom koraku.

Što se tiče investicija, one sa sobom vuku i radna mesta. Danas smo ovde bili u prilici da čujemo određene podatke i da, činjenica je da je u njihovo vreme, i to je statistički podatak, više od 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Firme su se zatvarale, ljudi su ostajali na ulici bez bilo kakvog prihoda, dok su se oni samo bogatili.

Danas Srbija se razvija u svakom pogledu i smislu, otvaraju se nove fabrike, otvaraju se nova radna mesta i iz ovih podataka to jasno vidimo.

Kada govorimo o tome kako su oni vodili i Beograd i Srbiju, mislim da smo bili u prilici da svi zajedno diskutujemo prethodnih meseci i godina. I, nažalost, nekako, da li zbog nedovoljno dobrih zakona ili dovoljno zainteresovanosti nadležnih institucija, sve ono o čemu smo mi pričali nije naišlo na dobar odgovor tih institucija. I od juče ne možemo da se ne osvrnemo na glavnu temu, a tiče se jednog ostrva, egzotičnog mesta na kome je Dragan Đilas sakrio više od pet miliona evra, ubeđujući nas nedeljama i mesecima unazad da on nikada nije imao nikakav račun tamo.

Predsednika Aleksandra Vučića su danima, mesecima i godinama optuživali za kojekakve izmišljene afere. Lagali su da je učestvovao u ubistvu i organizaciji ubistva Olivera Ivanovića, lagali su kada je u pitanju afera „Jovanjica“, lažno su ga optuživali i u aferi „Krušik“, nema laži koju nisu spominjali i pokušali da prišiju njemu i njegovoj porodici.

Za njegovog brata su se vezivale najgore moguće afere, te da je vlasnik nekakvih lanaca pekara, ekskluzivnih restorana u Beogradu, pa nekakvog poljoprivrednog zemljišta i nikada nigde nisu izneli ni jedan jedini dokaz, a i kako bi kad su sve to bile neistine i gole laži.

Međutim, kada su se pojavili konkretni dokazi da Dragan Đilas na Mauricijusu skriva pet miliona evra, u Švajcarskoj nešto više od pola miliona evra, kada je počelo da se priča o tome da takvih računa ima minimum još 15 na raznoraznim destinacijama, evo sada je negde oko 16,30 časova, sinoć od tog čoveka ni traga ni glasa. Dragan Đilas, koji je onako glumeći hrabrog čoveka, kršio ruke 12. marta pre sednice Skupštine grada Beograda, nevešto pokušavajući da nam objasni kako nema nijedan račun u stranim bankama, pogotovo na Mauricijusu, od sinoć se ne oglašava.

Moguće je da je otišao da podigne taj novac. Moguće je i da je otišao na neku drugu egzotičnu destinaciju da sakrije i prikrije taj svoj novac. Ali, nevešto su oni koji su zaposleni kod njega u firmi, poput Marinike Tepić, pokušali da opravdaju svog gazdu i da opravdaju zarađeni novac nekakvim nemuštim objašnjenjem da stoji da je ta banka ugašena 2018. godine, a prikrivajući činjenicu da i dalje posluje njihova ćerka firma, koja i dalje radi i lepo se može videti da je taj račun aktivan.

Ono što građanima svi duguju, a pre svega Dragan Đilas, jeste i činjenica što se može posmatrati kao statistički podatak koji je nemoguće objasniti, kako to da uđete u politiku sa 75.000 evra prijavljenog profita, a onda za osam godina bavljenja politikom izađete sa hiljadu puta uvećanim, minimum hiljadu puta uvećanim bogatstvom. E, ja ne znam koja bi to matematika mogla da nam objasni i koja bi to statistika i kako i na koji način izvukla kao relevantan podatak, gde bi građani mogli da shvate kako je to moguće, posebno ako na to dodate da je kao državni funkcioner imao platu ne veću od hiljadu evra na mesečnom nivou.

Mnogo je pitanja o kojima ćemo diskutovati i sutra. Ja ću svoje pravo kao narodni poslanik iskoristiti i da nadležnim institucijama postavim to pitanje da konačno jednom za svagda, evo sada imamo i taj Zakon o poreklu imovine koji je stupio na snagu baš gle čuda tog 12. marta, kada je Dragan Đilas pokušao nevešto da se opravda, pa da vidimo kako se to od preprodavaca žvaka, najboljeg perača prozora i neuspešnog menadžera dolazi do jednog od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope.

Samo ću se složiti sa predsednikom naše poslaničke grupe gospodinom Martinovićem, ja ne mogu da se setim nijednog političara u ovom delu Evrope, ne mogu da se setim nijednog biznismena da je za osam godina stekao takvo enormno bogatstvo koje odavno prevazilazi onih 619 miliona evra.

Uveren sam da će malo kada se oporavi od ovog šoka kad su sve ove istine izašle na videlo, da će malo sada izaći iz te rupe i da će doći do dometa, pa će nam možda u narednih nekoliko sati pokušati opet tragikomičnim izjavama, a možda i očima punih suza, jer mu to nije strano, da nam odgovori i da nam konačno već jednom objasni zašto je lagao građane Srbije da nema račune na Mauricijusu.

Što se statistike tiče, želim samo građanima da poručim i sa time završavam, statistika će pokazati i da ćemo do 2025. godine ispuniti obećanja koja smo vam dali, koja se nalaze u programu Srbija 2025, da će plate biti iznad 900 evra, da ćemo povećati i penzije, da će naša Srbija, mesto u kome svi živimo i radimo, biti baš onakvo kako želimo da ostavimo za našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala i živela Srbija.

Rasporedićemo mi to ravnomerno.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici predlagača, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako, ovaj izveštaj je jako dobar. I nakon diskusije od preko 30 govornika i sada već ne može se ni izbrojati koliko sati, mislim da sve što se tiče ovog izveštaja je odavno rečeno i mislim da je svako od poslanika koji je svoju diskusiju iskoristio da sa stručne strane sagleda sve ono što se nalazi u izveštaju, je rekao i pogodio u metu, u sam centar. Mislim da oko toga, barem ja neću trošiti preterano mnogo reči.

Ono što meni smeta kao narodnom poslaniku i, pre svega, kao građaninu Srbije, jeste što je u jednoj prljavoj kampanji protiv svih državnih preduzeća koja su nakon 2013. i 2014. godine ojačala, ako hoćemo narodski to da kažemo progledala, stala na noge, povećala plate, povećala obim posla, dodatno zaradila i na taj način osnažila našu državu, vodila se jedna hajka, kampanja dela opozicije koji predstavlja bivši režim, DS, a da nažalost, adekvatan odgovor nismo dobili od ljudi koji sede u tim preduzećima, a konkretno se radi o EPS-u, sem gospodina Grčića, da li zbog nedostatka hrabrosti ili možda iz straha da i oni ne prođu kroz toplog zeca DS, pre svega, Dragana Đilasa i njegovog megafona, sada već i osobe koja je na njegovom platnom spisku u "Medija grupi" Marinike Tepić, nažalost, niko nije stao u odbranu Elektroprivrede Srbije, jedino gospodin Grčić, i to izašao i rekao samo konkretne podatke i uporedio situaciju kako je bilo nekada i kako to preduzeće posluje danas.

Ovu priliku koristim samo da podsetim ljude da su investicije u Elektroprivredi Srbije, u periodu od 2004. do 2012. godine, bile negde oko 230 miliona evra, dok su od 2013. do 2019. godine, dakle, za samo šest godina, prešle 400 miliona evra. Dakle, tu vidite kako je brigu o EPS-u vodilo preduzeće DS, privatna firma DS i tu vidite koliko je njima stalo do EPS-a, a inače do ličnih interesa pre svega.

Ono što najbolje pokazuje koliko su oni upropastili to preduzeće je i činjenica da su od države tad dobili 28 milijardi dinara samo da bi pokrili likvidnost. Dakle, oni kažu za likvidnost. Do 2015. godine novo rukovodstvo EPS-a, Elektroprivrede Srbije uspelo sve to da vrati i dan danas ne potražuju ništa od države.

Ovo vam sve govorim zato što je Marinika Tepić, osoba koja sada predstavlja neku alternativu i predstavlja sebe za neko novo lice, a čiji je gazda Dragan Đilas, čovek u čije vreme su se dešavale ovakve stvari, u vreme DS sistematski su upropašćavali i našu državu, a zajedno sa tim i sva državna preduzeća… Ono što je poseban paradoks jeste i činjenica da su u međusobnom obračunu između Tadića i Koštunice, vi to bolje znate možda, a neki se ovde toga i sećaju, u međusobnom obračunu i razračunavanju Tadić je u nekim nameštenim aferama smenio na desetine inženjera, vrsnih stručnjaka ne bili se na taj način osvetio Koštunici. E, to je bilo vreme DS i kada je lični i partijski interes bio iznad svega.

Kada smo kod Marinike Tepić, ja sam juče diskutovao o kakvoj se organizovanoj kampanji radi protiv predsednika Aleksandra Vučića, ali pre svega kako se svaki dan koristi da se relativizuje borba protiv mafije, organizovanog kriminala i opasnosti u kojoj se nalazi Aleksandar Vučić.

Juče je ona iznela neke silne neistine. Ispostavilo se da je Miša Vacić opasniji i od onog Japanca, člana zemunskog klana, sa kojim se kezi Dragan Đilas na slikama. Da ne bude da ja nešto izmišljam ili govorim neistinu, to je ova slika. Dakle, iako sa Mišom Vacićem se ne slažem ni oko čega zaista, ali nećete me ubediti da je on veće zlo od ovog čoveka, šuraka, bivšeg ili u tom trenutku, trenutno Dragana Đilasa koji je uhapšen sa dva kilograma kokaina ili manja opasnost od ovog gospodina, koji je prvi saradnik Draganu Đilasu bio u jednom opštinskom odboru, a koji je uhapšen sa 66 kilograma marihuane.

To tvrdi gospođa Tepić koja je našu zemlju, kao žena, htela da predstavi kao genocidnu. Ona je bila potpisnik rezolucije koju su podneli ovom parlamentu, da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici, i to je osoba koja je ovog čoveka, ispostaviće se, gle čuda, što bi rekao prof. Atlagić, još jednog narkodilera koristila za zastrašivanje novinara, progon i za ispunjavanje nekakvih ličnih pretenzija i očuvanja nekog ličnog interesa.

Ta gospođa je danas, naravno, organizovano krenula u hajku, tamo gde je, nastavila svoju hajku, stala juče, pa je danas u svom izlaganju opet optuživala Aleksandra Vučića raznim neistinama. Međutim, mi danas ne čusmo od gospođe Tepić nijedan odgovor na pitanja koja su joj postavljali i moja koleginica Pilja i gospođa Sandra Božić, na pitanja koja sam ja ovde postavljao, nismo dobili nijedan odgovor. Ako su stigli da odgledaju obraćanje predsednika Vučića sinoć i umeli da prokomentarišu sve ono što je rekao, mene zanima samo, pa dajte nam neki komentar, jel stvarno to Dragan Đilas ima neke skrivene račune na Mauricijusu?

Dakle, za Švajcarsku znamo, za Cug, za tajne firme, tajne račune i sve ostalo što on i njegov brat poseduju, ali sve ste stigli da prokomentarišete, ali niste stigli da nam date odgovor na to da li je istina da Dragan Đilas ima račune na Mauricijusu i za šta njemu ti računi služe.

Da sve ovo nije slučajnost i da se ponavlja situacija od juče, govori u prilog tome i obraćanje Gajića, Vladimir Gajića, čini mi se, sada čoveka koji je predsednik pravnog saveta Narodne stranke Vuka Jeremića. On je juče opet targetirao predsednika Aleksandra Vučića izjavom da ovo nije obračun protiv mafije, već obračun između mafija, jer je čišćenje konkurencije. Na to, nažalost, još niko nije reagovao. Taj čovek koji se proslavio time što je hapšen 2007. godine u aferi „Geneks“, jer je podstrekivao ljude na razne nečasne radnje, gde je pronevereno 62 miliona evra, i čovek koji se lažno predstavljao kao predsednik Advokatske komore Beograda, pa je onda to Advokatska komora Beograda morala da demantuje, je danas nastavio sa svojim napadima, pa je ovu borbu protiv mafije nazvao poslednjim činom vlasti predsednika Aleksandra Vučića.

Ne znam kako bih bolje opisao i sve ovo oko njega završio i zatvorio što se te priče tiče, sem činjenicom da čovek koji ima ovakve reference, dakle, već je hapšen, zbog njegove laži su morali da se oglašavaju, Advokatska komora Beograda da ga demantuje, a danas je potvrdio o kakvom se čoveku radi, te je izjavio da advokatska kancelarija, kuća kojoj on pripada, brani i zastupa osobu koja je u ovoj aferi „prisluškivanja“ osumnjičena, a radi se o Dijani Hrkalović. Dakle, on i njegova advokatska kuća brane i zastupaju jednu od osoba koje se pominju u toj aferi „prisluškivanja“ i to vam pokazuje da je njima jedini zadatak i cilj da budu na strani te mafije i da svakog odbrane.

Da nije sam u tome, polako privodim kraju, potrudio se da mu leđa čuva izvesni Aleksić, Miroslav Aleksić, znate ko je taj čovek. On je od pre, čini mi se, nedelju dana ili dve dobio potvrdu suda da je lažov zato što je gospodina Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja Vučića bez ikakvog srama optužio da su učestvovali u aferi „Jovanjica“, a sada kada se to dokazalo kao laž i neistina on najavljuje Jovanjicu 2, Jovanjicu 3 i sve tako preti, misleći da će poput Marinike Tepić svaku laž razbijenu istinom zatrpati nekom novom izmišljenom aferom i novom laži.

Za sam kraj, juče sam govorio o gospodinu Orliću i o toplom zecu kroz koji on prolazi samo zato što je rekao istinu. Ovde smo čuli da je gospodin Atlagić dobio tužbu da je prekršio kodeks. Juče je istu takvu tužbu dobio i gospodin Orlić, a od danas, koliko sam ja ispratio, pre nekih 15, 20 minuta do pola sata, i gospodin Martinović je dobio isti taj papir na svoju adresu. Jedini greh gospodina Martinovića, gle čuda, što bi rekao profesor Atlagić, je isti onaj kao i gospodina Orlića, što je juče rekao istinu.

U ovoj kampanji su se udružili svi i svako ko ne kaže ono što njima odgovara, svako ko kaže istinu mora proći kroz neku vrstu linča i satanizacije. Ovakvi napadi za nas poslanike postali su normalni, ali zamislite i naša stranačka koleginica Vladanka Malović danas preživljava torturu od Georgijeva, nekakvog novinara, a to je, samo da podsetim građane, onaj čovek što je rekao da svi koji su za SNS moraju biti strpani u logore, radi se o takvom čoveku. On danima već pokušava da svojim, hajde nazvaću ih tako, nepristojnim komentarima uvredi Vladanku Malović samo zato što je rekla istinu.

Mantra je svima poznata – lažima pokušati da se umanje rezultati koje postiže SNS, ali pre svega predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i da svako ko govori istinu se zastraši.

Za sam kraj, ja ću još poručiti sve ono što je rekao juče gospodin Martinović, sve što je juče rekao i gospodin Orlić, uveren sam, ja pre svega govorim u svoje ime, ali uveren sam da govorim i u ime ostalih kolega iz naše poslaničke grupe, svi stojimo iza toga da odmah znaju svi kojima to smeta istinom, pravdom i rezultatima nastavićemo da se borimo za pristojnu, normalnu, lepšu i bolju Srbiju, jer za nas iz SNS od lepše i veće budućnosti naše zemlje za generacije koje dolaze i za svu našu decu nema prečeg i lepšeg zadatka. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, današnja tema i sve ono o čemu diskutujemo danas iz mog nekog ugla posmatranja mislim da nam nije dovoljno ovo vreme koje danas imamo, jer su teme zaista i ozbiljne i od velikog značaja za građane Srbije, a i u prethodnim diskusijama mogli smo da čujemo kakvih primera smo imali u prošlosti i šta se dešavalo i zašto se ovolika pažnja posvećuje i RATEL-u, ali i kadrovskim rešenjima koja se tiču izbora članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Mislim da smo u prethodnih nekoliko sati, koliko traje ova diskusija, čuli bezbroj primera i nisam siguran o kojoj temi bismo morali više da razgovaramo, ali ja ću se opredeliti da u svojoj diskusiji samo prođem kroz neke stvari koje najviše tište i muče građane Srbije i da prođemo kroz one teme na koje ja svakodnevno nailazim u razgovoru sa ljudima koje sretnem na ulici ili u razgovoru sa ljudima koji me poznaju.

Kada govorimo o RATEL-u i pričamo o njihovom smislu postojanja, uvek negde ljudi u diskusiji pominju medije, uslove u kojima rade mediji, slobodu medija, kako se koji mediji ophode prema izveštavanju i prema informisanju građana i uvek negde te informacije provejavaju, ali na konkretna pitanja, konkretne primere, kao što izvodi moj kolega gospodin Marijan Rističević, najčešće ne dobijemo odgovor.

Egzaktni primeri koji pokazuju na apsurde, nelogičnosti, egzaktni primeri koji pokazuju kako ista pravila ne važe za sve, kako je neko povlašćen, kako je neko kažnjen, jasno nam pokazuju koliko na tom planu moramo da radimo mnogo više i ne samo kao društvo, već i ljudi koji sede u tim institucijama moraju svojim predlozima, moraju svojim mišljenjem da pomognu i nama kao Skupštini, kao poslanicima da izađu u susret i sve kritike koje mi ovde iznesemo, mišljenja, da uvaže i da ih nekako pretoče u dela i konkretan rezultat, jer je to u interesu građana Srbije.

Kada pričamo o tome da pojedini mediji povređuju osnovna ljudska prava nama koji predstavljamo SNS ili sedimo u parlamentu Narodne skupštine, kada pričamo o tome da se ugrožava bezbednost predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice to sve provejava i negde se to ne shvata dovoljno ozbiljno. Međutim, kada imate situaciju da se neke stvari izjednače, dobijete najoštriju moguću reakciju svih medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a zatim i njegovih stranaka, saradnika, koalicionih partnera i bivših partnera iz režima DS koji danas pretenduju da se vrate na vlast.

O čemu se radi? Juče je izašla u javnost vest da je otac jednog nestalog mladića dobio poziv, da mu se izvesno lice predstavilo kao Veljko, da ga je uputilo na jedan portal kome će se javiti i gde će moći da da svoju izjavu. Radi se o portalu KRIK, ili kako se oni sad već definišu, i mnogi mediji su to danas i juče preneli. Dakle, izjavu tog čoveka.

Brže-bolje utrkivali su se sledbenici Dragana Đilasa, zajedno sa svojim drugim portalima, drugim novinama, drugim kanalima i svim ostalim aparatima koje imaju u svojim rukama, ko će brže-bolje to da osudi i ko će brže-bolje to da napadne.

Jedan od retkih, a jedan od nas 250 poslanika u sali, koji je samo izveo primer kako sada važe dvostruki aršini, od sinoć je predmet najmonstruoznije kampanje i protiv njega se vodi sada hajka. Radi se o gospodinu Vladimiru Orliću, potpredsedniku Narodne skupštine, narodnom poslaniku SNS, čiji je jedini greh juče bio što je naveo egzaktan primer.

Radi istine u javnosti ja ću samo pročitati šta je gospodin Orlić napisao i zbog čega ga danas i juče satanizuju svi oni koji na taj način žele da se dodvore Draganu Đilasu.

Dakle: „Tajkunski mediji, njihovi saučesnici koji svi skupa služe jedino tome da besomučno vode hajku kroz bedne pokušaje da kriminalizuju i oklevetaju jednu porodicu“, dakle porodicu Aleksandra Vučića i ništa nije slagao, jer svedoci smo tome, ne mesecima, već godinama unazad, „sad zapomažu iz jame koju su drugima iskopali“. Dakle, znate za narodnu umotvorinu – ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. „Opasno je kada kažu da imaš veze sa kriminalom. Ma, je li, od kad to?“

Dakle, gospodin Orlić je samo izvukao paralelu i postavio u istu ravan ono o čemu mi pričamo godinama unazad.

Dakle, strašno je ako neki štampani mediji prenesu izjavu jednog čoveka. To je toliko strašno i ti mediji moraju da se ugase, njihovi rukovodioci i urednici da se procesuiraju, a o čemu pričam pročitaću vam kasnije, a nije problem kada se na njihovim televizijama u emisijama satima i tako danima kriminalizuje porodica Aleksandra Vučića sa sve Andrejem Vučićem, sa sve Danilom Vučićem, pa sa sve onim slikama sa kojekakvim osuđenim kriminalcima koji stoje u pozadini, koji su pravnosnažno i osuđeni i koji se ne mogu nikako dovesti u isti kontekst sa Danilom Vučićem.

Dakle, to nije isto i veliki je problem, poštovani građani Srbije, što vi sada nemate ni pravo da ukažete da se godinama unazad baca ljaga i kriminalizuje porodica Vučić, a kada jedan medij samo prenese izjavu, to ispada atak na te medije i to ispada atak na te novinare. Oni se osećaju ugroženo i u opasnosti, a kako se oseća porodica Aleksandra Vučića i kako se oseća njegov sin kada danima, nedeljama, mesecima i godinama unazad mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa učestvuju u njegovoj i kriminalizaciji, pa bogami u nekim segmentima i u satanizaciji?

Da ovde nije kraj vrhunca tom licemerju i opasnosti koju sebi daje za pravo Dragan Đilas da sprovodi u budućnosti, govori i saopštenje njegove stranke, gde on sada hvali taj portal KRIK i u poslednjem pasusu zaključuju – Stranka slobode i pravde zahteva od tužilaštva momentalno procesuiranje glavnih urednika tabloida koji su svesno i sa namerom svojim lažnim objavama ugrozili novinare KRIK-a.

Dakle, ljudi koji godinama unazad lažu naciju da postoji neka diskriminacija, neka cenzura medija, ovde jasno pokazuju i žele da se pojedini mediji zatvore i ugase, a da se njihovi urednici procesuiraju, pohapse ili kako god to oni definisali.

Da on nije sam u ovome, dojučerašnji njegov neprijatelj u raspadu te DS jeste i njegov sada sledbenik, pa više nisam ni siguran ko će se još pojaviti, jer je Boris Tadić imao jedno saopštenje, pa je to saopštenje menjao, ali onda se pojavio Lutovac, plaćenik Dragana Đilasa, pa je informativna služba DS nastavila u tom duhu i oni sada pozivaju isto na odgovornost da, ne daj Bože, ukoliko se desi nešto tim novinarima, direktno svi budu odgovorni.

Da napravimo samo razliku. Nikada nijedan novinar, niti građanin Srbije ne sme da bude ugrožen zbog onoga što piše, izveštava ili kako god to želite da definišete, ali svako mora da nosi odgovornost za izgovorenu reč. Ukoliko ste izneli neistinu, ukoliko ste nekog namerno ugrozili, tendenciozno, ja se slažem da morate odgovarati, ali, nažalost, iz primera koji je navodio gospodin Rističević, za pojedine medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa očigledno ni naš zakon, a ni onaj u Luksemburgu nije odgovarajući. Oni ne mogu da podležu tome.

Ovde se radi o egzaktnoj nepravdi i zato želim da građani čuju ovakve primere i da znaju.

Ovde nije kraj svega ovoga, jer je od sinoć Vladimir Orlić, naš kolega narodni poslanik, predmet jednog, pa može se reći čerupanja, organizovane hajke i pokušaja da se njegov tvit, njegova izjava istrgne iz konteksta. Zašto? Samo zato što je rekao istinu. To je mnogo veliki problem. Ispostavi se da vi kao narodni poslanik ili kao neko ko pripada SNS, apsolutno nemate pravo ništa da kažete, već samo morate da nemo ćutite i primate udarce, pa čak i da na njihove laži ne odgovarate. Pa, žao mi je, oko toga se nikada nećemo složiti.

Što se tiče kadrova i kadrovskih rešenja u vezi sa korupcijom, mislim da su moje kolege prethodni govornici izneli mnogo primera, ja se na to se neću posebno osvrtati, jer u diskusiji o dopuni Zakona o poreklu imovine, mislim da sam rekao mnogo toga, ali ljudima koji će biti izabrani sutra u danu za glasanje, želim da, pre svega, poručim da budu mnogo uspešniji nego njihovi prethodnici i da svoju funkciju obavljaju u skladu sa tim da svako mora biti jednak pred zakonom.

Nadam se da će ovaj Zakon o poreklu imovine, koji stupa na snagu, čini mi se, u petak, da sve ovo što se bude dešavalo u narednom periodu će jasno pokazati da niko nije zaštićen i da partijska knjižica nikoga ne štiti.

Ali, ne možemo da o korupciji pričamo na taj način a da ne prenebregnemo osobu koja je sinonim za korupciju u našoj zemlji, a to je Dragan Đilas. O njegovim aferama, proneverenim parama, nameštenim tenderima i o svemu što je radio dok je bio gradonačelnik Beograda, mislim da sam stotinu puta diskutovao i ja i moje kolege. Nekako poslednju nadu imamo u ovom zakonu, jer do sada ama baš niko nije našao za shodno da proveri kako se od propalog preduzetnika, prodavca žvakaćih guma, pa sada čusmo perača prozora, dolazi do najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope. Kako to da vaša imperija počinje da raste srazmerno tome kada ulazite u politiku?

Radi istine, čovek je prijavio, kada je ulazio u politiku, 74 hiljade evra ušteđevine, polovan automobil SAB i ženinu kuću. Godine 2018. kada su bili izbori za Skupštinu grada, u kojoj sam ja danas odbornik i šef odborničke grupe SNS, čovek je sam prijavio, dakle, to je ova hrpa papira, ne želim sada ovde da čitam i da ne oduzimam vreme i na to, samo u nekretninama prijavio 25 miliona evra. Voleo bih da mi neko objasni kojom logikom se dolazi do toga? Kako i na koji način se vi za osam godina toliko obogatite? Da, prodao je SAB-a, verovatno, što kaže kolega Jovanov, verovatno.

Onda mi objasnite, ako učešćem u politici i na vlasti ste bili tih nekih osam godina, a zaradili samo u nekretninama, i to ono što ste prijavili, 25 miliona evra, prostom matematikom, vi ste zarađivali negde oko tri miliona evra godišnje. Objasnite mi kako? Niste ni nekakav fudbale, niste ni košarkaš, ne znam ni da ste bili IT stručnjak, ni da je ta industrija bila toliko razvijena tih godina, pa me zanima kako ste uspeli tolike pare da zaradite?

Nažalost, na ova naša pitanja svi su ostali nemi, ali se nadam da će ovaj zakon, koji stupa na snagu u petak, pokrenuti mnoga pitanja, a i da će, Boga mi, ovi ljudi koje budemo birali sutra, se pozabaviti ne samo ovim primerom, već bilo kakvom sličnom pojavom u našem društvu, sa koje god strane dolazili.

Mislim da je tu politika SNS egzaktna i da je predsednik Aleksandar Vučić jasan kada obračun sa mafijom, organizovanim kriminalom, korupcijom, ne sme biti selektivan, već se mora obračunati do kraja.

Da sve ovo što se dešava poslednjih dana i nedelja u našoj zemlji je uznemirilo već pominjanog Dragana Đilasa, pokazuju primeri koji su se danas desili i pokazuju kolika je nervoza u redovima predstavnika bivšeg režima, tada okupljenog u DS, a sada razbijen u više stranaka, te smo danas, mislim da je to kolega Mrdić pomenuo, doživeli još jednu izjavu onog Vladimira Gajića.

Za tog čoveka sam čuo prvi put kada je pominjan u onoj aferi Geneks, kada je hapšen zbog toga što je podstrekivao na proneveru 62 miliona dinara. To je čovek koji je u svojim javnim izlaganjima više puta i uvredio i pozivao na linč i ubistvo svojih političkih neistomišljenika, ali kada imate nekog takvog ko se već u više navrata diskreditovao kao ličnost, onda vam je jasno da njegova namera mora uvek biti krajnja i da je uvek zlonamerna.

On je danas dao za sebi pravo da još jednom nacrta metu na predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici izjavom, naravno, i da na taj način borbu države protiv mafije omalovaži, da je relativizuje, izjavom da ovo nije obračun protiv mafije, već da se Aleksandar Vučić bori protiv konkurencije.

Imao sam ne mnogo godina kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, ali se sećam i na internetu sam našao slične članke, slična pisanja kada je tada premijer Zoran Đinđić stavljan u isti koš sa mafijom. Danas se to radi mesecima i godinama unazad.

Ovo je još jedan u nizu pokazatelja organizovanih i orkestriranih napada na predsednika Aleksandra Vučića.

Da u svemu tome nije sam, morala je da se dokaže i već pominjana Marinika Tepić, koja je na platnom spisku i zaposlena u jednoj od prebogatih firmi Dragana Đilasa, koja je na konferenciji za štampu opet iznela niz neistina, a to je osoba koju su čak zbog njenih laži morali da demantuju iz Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Da vas ne podsećam za onu čuvenu blamantnu izjavu da se u Moroviću nalazi plantaža marihuane, ono bile koke nosilje. Da vas ne podsećam kakve je neistine izgovarala i o Krušiku i o Jovanjici, zajedno sa onim Aleksićem, pa je Aleksić sad dokazani lažov, jer je sud utvrdio da nikakve veze ni Aleksandar, ni Andrej Vučić nemaju sa tim.

Osoba koja je ovoj Skupštini potpisala i podnela predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, osoba koja je svoje veze sa kriminogenim facama koristila da bi pretila i zastrašivala novinare u Pančevu i na taj način ih iselila, evo, to su slike sa ovim gospodinom, ako se može tako nazvati, osoba koja zastupa interese Dragana Đilasa, koji sedi pored čoveka koji je uhapšen za 66 kilograma marihuane, osoba koja zastupa i brani interes i promoviše Dragana Đilasa, čiji je bivši šurak ili u tom trenutku šurak uhapšen sa većom količinom kokaina na Brankovom mostu, osoba kojoj je šef, gazda i čovek koji je isplaćuje se slika sa ovim Japancem, a znamo svi ko je i šta je, danas poslednjim trzajem nekakve političke histerije pokušava da još jednom kriminalizuje Aleksandra Vučića u temi koja je već razjašnjena, a to je tema prisluškivanja.

Kao što smo mogli da čujemo, u tih 1572 razgovora, koji su snimljeni ili kako god, ništa diskreditujuće po Aleksandra Vučića ili njegovu porodicu ne postoji. Ali, džaba vi to i dokazali, kada Marinika Tepić nema problem da izgovori neistinu, kada joj razbijete tu neistinu istinom, ona se nasmeje, nastavi dalje i tu laž zatrpava nekom novom.

Ovo sve sam morao da iznesem iz prostog razloga što je danas takav dan da u histeriji i u preteranoj nervozi u tom delu opozicije, a pre svega predstavnicima bivšeg režima DS ne postoji stvar koju neće izmisliti ne bi li nekako diskreditovali sve ono što radi Vlada Srbije, što rade pripadnici MUP, a pre svega što je obećao Aleksandar Vučić.

Sa time ću završiti, svim kandidatima koji budu sutra izabrani na ove pozicije i ova kadrovska rešenja koja budu doneta, želim mnogo sreće i uspeha u radu i želim im da se uvek vode interesom građana Srbije, jer su za to i birani.

Vama, poštovana ministarka, želim mnogo hrabrosti da u ovoj borbi istrajete i da sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, od naše zemlje učinite još lepše i još bezbednije mesto za život, jer samo poštovanjem zakona, pravde i sankcionisanjem svih onih koji čine krivična dela, moći ćemo da stvaramo Srbiju za našu decu onakvu baš kakvu želimo. Hvala vam. Živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, saradnici, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uz dužno poštovanje smatram da svaka reč koja se izgovori u ovom plenumu i svaka rečenica koju neko od narodnih poslanika izgovori u ovom plenumu zaslužuje da se o njoj makar prodiskutuje ili da se razmeni ili sučelje mišljenja, jer ovaj parlament tome i služi, makar ja to tako vidim i doživljavam.

Smatram da u proteklom periodu nismo imali neke oštre tonove i niko od kolega poslanika se preterano nije obazirao na to da li smo se malo ili malo više udaljili od teme o kojoj danas raspravljamo i diskutujemo. Smatram da to samo pokazuje širinu demokratije koja se nalazi u ovom parlamentu. Na kraju krajeva, sve nas ovde su birali građani Srbije i mi predstavljamo ne samo njih, već i one građane koji nisu izašli na izbore ili su možda glasali za neku drugu opciju.

U skladu sa tim, moja je obaveza kao nekog ko pripada SNS i poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, ne mogu da ostanem nem i mislim da bi bilo u najmanju ruku nepošteno, nekorektno prema mojoj stranci i funkciji koju obavljam, da se ne osvrnem na sve one optužbe i neistine koje su iznete na račun i SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Mislim da je gospodin Vulin odgovorio taksativno na sve što je rečeno, ali dozvolite i meni da iskoristim to svoje pravo da prokomentarišem sve ovde što je rečeno.

Mislim da nije dobro da jeftinim politikanstvom ili nekakvim patriotizmom koji samo ispoljavamo ovde u plenumu, ili iz beogradskih kafića, pokušavamo da degradiramo sve ono što država radi za naš narod koji živi na prostoru Kosova i Metohije. Takođe, mislim da je neprikladno, u najmanju ruku, takve oštre tonove i ozbiljne optužbe upućivati na račun da li Brisela, ili Izraela, u trenutku kada naša zemlja ima najveći ugled u svetu u poslednjih nekoliko decenija i kada zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, pre svega, Srbija razvija prijateljske odnose jednako i sa istokom i sa zapadom, i sa zemljama iz Afrike, Azije, odakle god nam dolaze predstavnici tih zemalja, strani zvaničnici, Srbija uvek pruža ruku prijateljstva i pokušava da za sebe i svoje građane iz svakog tog prijateljstva izvuče maksimalnu korist za našu zemlju.

Tako da, mislim da nije dobro da iz ovog doma šaljemo takve oštre poruke Izraelu, jer Srbija i sa Izraelom i sa svakom drugom zemljom uvek će insistirati da ima dobre odnose i da iz tih odnosa se desi neka saradnja koja će biti od opšte koristi i od opšteg interesa za našu zemlju, pre svega za naše građane.

Što se tiče korupcije, posebno korupcije u našim redovima, koja je ovde pomenuta, za razliku od nas, svako na bilo kojoj funkciji da se nalazi, a da ima bilo kakve dodirne tačke sa korupcijom, biće sankcionisan. U prethodnom periodu su se dešavali postupci koji su jasno pokazali da članska karta SNS nikoga ne štiti, a pogotovo ga ne štiti pred zakonom. To je ogromna razlika između nas i onih koji ljudi koji su vodili zemlju do 2012/13. godine, ili nekih ljudi koji se danas izdaju i predstavljaju kao neka alternativa ili tobože kao neka nova lica koja žele da vode Srbiju.

Za Srpsku naprednu stranku nema zaštićenih i svako ko je počinio bilo kakvo krivično delo mora biti sankcionisan. To je jasna politika i Vlade Srbije, ali pre svega i predsednika Aleksandra Vučića, koji je više puta takvu poruku poslao i to ponovio. Osim te poruke, mnogo je bitnije ono što se na terenu dešava, ako ćemo tako to nazvati, i činjenica da je mnogo funkcionera SNS sankcionisano. Da li možete sprečiti to u svakom trenutku i na svakom mestu? Složićete se da je nemoguće. Ali, ono što možete, jeste da se borite protiv takvih ljudi i da odvojite žito i kukolj na taj način. Apsolutno sam za to i svako ko se ogrešio o zakon mora da odgovara.

Što se tiče rečenice koja je meni najviše zaparala uši i mene najviše zabolela, jeste da Aleksandar Vučić i SNS moraju više da rade za Srbiju, sprski narod, a manje za svoj lični interes. Ovo kada sluša neko ko nema ni veze sa politikom, eto, proprati možda vesti ili pročita novine, ili se negde uz put informiše, zna da je ovo neviđena neistina i da je izgovorena krajnje zlonamerno, da se zloupotrebi ova pažnja koju daje uživo prenos sednica Skupštine Srbije.

Neću da polemišem ni sa kim ovde na temu političkog mišljenja i ideologije koju zastupa. Uvek se trudim da raspolažem samo argumentima i činjenicama. Da predsednik Aleksandar Vučić i SNS zajedno sa Vladom Srbije čine sve i za Srbiju i za srpski narod, za ljude koji žive u našoj zemlji, pokazuju podaci da smo do 2012. godine bili na rubu egzistencije, na ivici provalije, da smo bili pred bankrotom, da nismo znali odakle ćemo isplatiti ni plate ni penzije, da se stalno pretilo time kako ćemo jedva dočekati sutra i šta će to prekosutra da nam donese, da smo penzije i plate isplaćivali iz kredita, da smo dovedeni na rub jedne zemlje koja u 21. veku mora da razmišlja da li će porodica sutra imati koricu hleba da pojede.

Da ovo sve što ja pričam nije čista demagogija i nije neistina kojom se koriste mnogi, nažalost, govore podaci da smo nezaposlenost u tom periodu imali čak na nivou od 23%, a danas je nezaposlenost ispod 10%. Godine 2012. prosečna zarada je bila negde oko 360 evra, a današnja prosečna plata je 562 evra. Direktne strane investicije su bile negde oko 700 miliona, što je danas preko tri milijarde. Pored toga, ako uzmemo i sam podatak da nam je BDP bio u minusu 2,7%, a 2019. godine, ako uzmemo nju kao reper, ne uzimajući 2020. godinu zbog Kovid krize, naš BDP je bio preko 4,7% u plusu. Pored toga, izgradnja autoputeva, bolnica, škola, domova zdravlja, kliničkih centara, jasno pokazuju koliko je vlast SNS predvođena Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije uradila za Srbiju, za našu zemlju, za svakog njenog građanina, gde god on živeo, koje god veroispovesti bio ili kako god sebe doživljavao. To je jedina istina.

Tako da, takve optužbe paušalne, da mora više da se radi za srpski narod i za Srbiju, ne stoje. Uvek na takve optužbe odgovorićemo vam istinom, jer nikada se više nije radilo za Srbiju i nikada se više nije radilo za njene građane.

Oko Kosova i Metohije i patriotizma iz Beograda izraženog samo u pojedinim diskusijama, mislim da je najbolje stvari rekao gospodin Aleksandar Vulin. Neću se nadovezati, ali kao neko ko je čest gost kod prijatelja na Kosovu i Metohiji, samo ću vam preneti ono što oni misle i što govore. Niko se nikada za njih tako grčevito nije borio, za svaki posao, za svaku investiciju i bolje sutra tih ljudi, do Aleksandra Vučića. Svaki izbori, kao što je rekao gospodin Vulin, jasno vam pokazuju da ti ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji najbolje znaju ko za njih brine, ko se za njih bori i u čijem je najvećem interesu da se očuva njihov život i njihova bezbednost. Tako da, nadam se da ćemo u narednom periodu imati više konstruktivnijih predloga, a mnogo manje demagogije i iznošenja neistina.

Što se tiče ova dva sporazuma i nečega što je tema dnevnog reda danas, mislim da je pre svega gospodin Rističević u svom uvodnom izlaganju i kao ovlašćeni predstavnik rekao sve. Smatram da bilo kakvo pridruživanje svetskim organizacijama koje broje više od 56 zemalja je jako dobro za našu poljoprivredu. Pomaci koje vidimo u svakom smislu su jasan pokazatelj da investicija u poljoprivredu je dobra investicija, ali ono što posebno raduje i mene kao mladog čoveka jeste činjenica da se sve više mladih ljudi odlučuje da se bavi poljoprivredom, da učestvuje u tome i podsticaji koje vi kao Ministarstvo poljoprivrede dajete, subvencije su se pokazale kao prava stvar. To je nešto na čemu morate da nastavite da radite i dalje i mislim da to gospodin Nedimović jako dobro prepoznaje. Sve ono što se uloži u poljoprivredu na taj način višestruko će se vratiti i zato je i ovaj sporazum jako dobar i drago mi je što sam u prilici da o njemu diskutujem, ali pre svega da za tako nešto glasam.

Međutim, gospodine ministre Vulin, koliko ste često ovde vi i gospodin Siniša Mali, vi možete i da dobijete ove personalizovane kartice za ove naše baze, jer na taj način pokazujete da bezbednost naše zemlje, kao i ekonomija, su ključne stvari na kojima se bazira politika Vlade Srbije.

Ovaj sporazum dolazi u trenutku koji je jako bitan za našu zemlju, kada se ispunjava ono obećanje predsednika Aleksandra Vučića da ćemo se obračunati sa organizovanim kriminalom. Mislim da u vašoj poslednjoj rečenici od danas svaki adut koji možemo da iskoristimo u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije ili bilo kakvog vida kriminala u našoj zemlji je dobrodošao i neophodan nam je. Nadam se da ćemo i sa drugim zemljama nastaviti da razvijamo ovakve odnose i da potpisujemo ovakve sporazume.

Međutim, gospodine ministre, ja želim samo da vaše prisustvo iskoristim i da prodiskutujemo o tome što se dešava ovih dana a tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i svega onoga što danima izlazi kao nešto novo, neka nova informacija kako se istraga odvija dalje.

U prethodnom periodu više puta sam vas pitao i vi ste mi odgovarali, hvala vam na tome, na umešanost Čabe Dera, koji je u međuvremenu osuđen na doživotnu robiju, na doživotnu zatvorsku kaznu, a on je sam priznao da je od više od dva klana dobio ponudu da izvrši ubistvo predsednika Aleksandra Vučića. Ako se uzme u obzir da su u poslednjoj velikoj akciji policije razbijanja ovog klana pronađena dva snajpera, nameće se pitanje kakva je tu povezanost?

Ono što mene posebno zabrinjava jeste i činjenica da u ovoj borbi protiv mafije, koja je opasna po svakog građanina naše zemlje, mafija ne deli pripadnike na ovu ili onu stranu, već jedino brine o ličnom interesu, mene zanima samo šta ćemo još to čuti i zašto je izostala podrška dela opozicije koja pretenduje na vlast, makar i deklarativna? Mi još uvek nismo čuli da država radi dobar posao, nismo čuli ni da pripadnici MUP-a rade dobar posao, a ti isti ljudi se bore protiv mafije i kriminala zarad boljeg i bezbednijeg sutra svakog građanina i sve dece u našoj zemlji.

Ono što želim za sam kraj, poštovani ministre, a pritisnut sam, ne mogu taj termin upotrebiti, pitan sam samo ovo da prenesem u plenumu, u nedelju uveče sam dobio informaciju od devojke koja je odrasla sa mnom, koja je zajedno sa mnom išla u osnovnu školu, danas su to preneli svi mediji, juče je bio praznik Međunarodni dan žena, međutim, paralelno sa tim desilo se nešto katastrofalno i verujem da ste i vi već upućeni, ali koristim ovu priliku da i vas pitam za mišljenje, jer je to nešto što je uzburkalo javnost. Naime, tiče se jedne grupe koja se nalazi na socijalnoj mreži ili kako se to već sad naziva, mreža za dopisivanje Telegram, gde više od 36 hiljada ljudi razmenjuje slike, snimke, video zapise, poruke, bivših ili sadašnjih devojaka, žena, kako god se to sad definiše, ljubavnica, u različitom obliku i tamo se smenjuju nekakve razne vulgarnosti. Veliki broj dama, devojaka i što je još opasnije, devojčica, su pogođene time.

Ono što mene zabrinjava i gde svakako verujem da će Ministarstvo unutrašnjih poslova imati posla jeste činjenica da u tim grupama pojedini ljudi diskutuju i traže, pitaju, raspituju se da li ima slika još mlađih devojčica.

Nažalost, ne znam kakva je mogućnost u tom tehnološkom smislu da se te stvari reše i da se na to odreaguje, ali moja je obaveza kao narodnog poslanika i kao nekog ko je indirektno u to upućen i saznao, a vidim da su i današnji mediji to preneli, da vas uputim u sve ovo, verujem da znate, ali i da vas zamolim da na tako nešto odgovorite i odreagujete.

Takođe, jedna devojka koja je prva hrabro istupila i diskutovala o tome je dobila najstrašnije moguće pretnje, a koliko se dalje ide u bizarnostima članova tih grupa pokazuju i činjenice da se takmiče u tom predatorskom smislu, gde postavljaju slike žena koje su u prodavnici, na autobuskoj stanici, koje slobodno šetaju gradom, oni njihove slike objavljuju u toj grupi, onda se raspituju ko su, šta su i odakle su, a onda neko ko ih prepozna pošalje link njihovog instagrama ili ime, prezime i adresu. Radi se o velikoj opasnosti koja vreba svaku ženu, devojku, pa i devojčicu.

Ja vas molim, poštovani ministre, da u skladu sa ovim što se dešava i što je aktuelno, radi smirivanja javnosti i pružanja podrške devojkama i ženama koje su žrtve toga, obratite pažnju na to.

Sa time ću završiti, za majke, žene, sestre, bake, prabake ili bilo koju žensku osobu na ovom svetu, jedan dan pažnje nije dovoljan. Ako to ne pružate i ne čuvamo ih preostalih 360 i kusur dana, smatram da onda nije potrebno to raditi ni taj jedan dan. Tako da vam čestitam, sa malim zakašnjenjem, Međunarodni dan žena 8. mart i želim vam da vam svaki drugi bude još lepši i još uspešniji, a uveren sam da će politika SNS koja je prvi put sada u ovolikom broju poverenje dala damama, u tom svetlu i u tom smislu nastaviti da se razvija i da podržava dame, jer ste vi stub našeg društva.

Vama, ministre, bih poželeo još ovakvih dobrih sporazuma, poželeo bih vam da još više i još bolje vodite računa o našoj zemlji, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića i kompletne Vlade Srbije. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani predstavnici VSS, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku moram da istaknem da je uvek nezgodno nekako govoriti posle iskusnijih kolega poslanika, jer količina informacija kojim oni barataju kao i znanje koje poseduju nekako uvek dovede nas u situaciju da ćemo se nakon njih ponavljati, ali je svakako dobro iskustvo i velika je pomoć nama mlađima, jer onda ustanovimo da postoji još neke stvari ili afere za koje nismo znali ili nismo stigli da se u njih uputimo.

Kako se ne bih ponavljao, sa već pomenutim starijim kolegama, ja želim da se osvrnem na neke stvari iz ugla građana koji su za nas glasali i mislim da je nedovoljno puta ovde pomenuta jedna činjenica, a to je da je ogromno nepoverenje u sudstvo nastalo baš nakon one reforme sudstva iz 2009. godine kada je u jednom danu više od 1.000 ljudi ostalo bez posla i mislim posledice takvog katastrofalnog poteza predstavnika bivšeg režima DS osećamo i danas.

Nagomilani procesi, izgubljeni predmeti. Predmeti koji traju po više godina, neki više decenija su doveli u situaciju celu zemlju da se građani pitaju sa pravom da li će svoju pravdu koju potražuju naći i kada na sudu?

Ljudi koji su tada bili vlast, a danas predstavljaju jedan deo opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas i Vuk Jeremić, uradili su nešto što niko nije mogao da nasluti i prema rečima vaših kolega, takav primer je nezapamćen bilo gde u svetu. Ono što danas postaje upečatljivo jeste činjenica da ljudi koji su, a čuli smo malopre, na svojim opštinskim odborima, pa negde i mesnim odborima stranačkih organizacija, birali sudije, danas se protive ovom načinu izboru sudija.

Meni je neverovatno da u izlaganju jednog od prethodnih poslanika čujem da je neki sudija ili tužilac pogodan zato što je manje ili više druželjubiv. Ovaj drugi je mirne savesti, a sa strane gledano, ne deluje korumpirano. Pa kada bi sve ovo pročitali još koji put i da građani sa punom pažnjom isprate sve to što čuju, da li bi se onda i mi kao narodni poslanici ovde zapitali da kao gospodin Rističević sa pravom očekuje neku pravdu na sudu? Da li neko od tih ljudi koji su birani na ovaj način i dalje vrši sudijsku funkciju?

Ako je njemu osnovna preporuka to što je član DS ili mu je žena funkcioner DS, a on jel te sluša ženu, pa kakvoj pravdi građani Srbije mogu da se nadaju?

Na svu sreću, ta vremena su prošla i smatram i u ovom periodu postoje stvari gde nimalo građani nisu jednaki, a pogotovo predstavnici SNS ili njeni funkcioneri.

Gospodin Rističević je pričao o tome kako on nije jednak i apsolutno se slažem sa njim. Od nekog ko je evidentno žrtva pokušali su lažima i nekakvim napadima da od njega naprave čoveka koji jel te, sam se zaleteo u 15 ljudi, da se njegov sako sam iscepao, a da je privezak od ključeva, čini mi se, gospodine Rističeviću vi me ispravite, predstavljen je bio kao nož, pa ste danima na medijima pod direktnom upravom Dragana Đilasa mogli da vidite kako je Marijan Rističević bio opasan i kako je on jel te hteo da ugrozi bezbednost Bošku Obradoviću.

Ono što zabrinjava jeste i činjenica da evo i danas ne vidimo ili se ne naslućuje kakav će ishod biti u tom slučaju, isto kao što za evidentno prebijanje pred očima mnogih ljudi, pred brojnim kamerama za prebijanje dve novinarke dok su radile samo svoj posao Gordane Uzelac i Maru Dragović. Ne znam kakve su sankcije konačne, sem što su se njima smejali pa su se ismevali u svojim medijima i nazivali njihove izjave „Mara Dragović i Gordana Uzelac udarene u glavu“.

Tu vidite koliko je licemerstvo i koliko je spreman neko da ode zarad degradacije bilo koga ko ne radi na način koji oni smatraju da je potreban ili se jednostavno ne slaže sa njima.

Što se tiče samog izbora novih sudija, nadam se da će oni raditi po savesti i po slovu zakona. Isto tako želim i tim ljudima da poručim da budu hrabri i istrajni i da se bore i rade u interesu naroda i da uvek vode računa da svaki građanin bude jednak, a ne znam ko će i da li će neko od njih biti u prilici danas, sutra ili kroz neku godinu da se nađe u prilici da proceni da li je neophodno negde odreagovati kada je npr. ugrožena bezbednost porodice jednog Aleksandra Vučića koji je voljom građana izabran za predsednika Srbije i da li će se neko pozabaviti time što, sada ne više mesecima, nego godinama unazad mi smo u prilici da na društveni mrežama, u emisijama, u štampanim medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa na svakodnevnom nivou vidimo mete koje se crtaju i na Aleksandra Vučića, na Andreja Vučića, Milicu, Danila, pa i na Vukana koji čini mi se ima možda tri i po godine.

Dokle god Aleksandar Vučić bude u podređenoj ulozi i njegova se prava ne poštuju samo zato što je predstavnik SNS ili je predsednik, mi ćemo imati problem i nećemo imati puno poverenje građana u sudstvo i u tužilaštvo. Sa time ću završiti.

Danas je jedan od funkcionera neke nove stranke, više ne mogu da shvatim koliko je stranaka nastalo iz režima DS, pa je tako Vuk Jeremić osnovao svoju neku, ne bi li kontrirao Draganu Đilasu, njegov funkcioner Miroslav Aleksić je pred Prvim osnovnim sudom dobio presudu da je lažov. Da je lagao kada je porodicu Vučića, pre svega Andreja Vučića dovodio u vezu za aferom „Jovanjica“. Danas je ponovo najavio neke nove afere, Jovanjicu dva, tri, četiri, bez da se izvini i kaže – da, lagao sam da je Andrej Vučić imao veze sa „Jovanjicom“, lagao sam da je Aleksandar Vučić upleten u to. I danas je izneo mnoge laži.

Sad se postavlja samo pitanje dokle su te laži njima dozvoljene i dokle u tim lažima mogu da idu i kada se sitno politikantstvo, želja za prigrabljanjem bilo kakvog jeftinog političkog poena ili glasa više, pretvara u direktno tarketiranje i kriminalizaciju porodice, u ovom slučaju Aleksandra Vučića.

Ja sam za to da svako pred zakonom bude jednak, pa da i ja ako nekad negde pogrešim, pa makar i prešao van pešačkog prelaza da za to snosim posledice. Ali sam isto tako i za to da ljudi koji su ovu zemlju upropastili, degradirali, a pri tome od sebe napravili milionere, kao što je Dragan Đilas, po sili zakona, eto, od 12. marta i oni daju odgovore na neka pitanja, ali isto tako i kada pozivaju na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, pa da se i za njih nađe neko slovo zakona koje će im to zabraniti.

Novim sudijama želim mnogo sreće, želim mnogo uspeha i pre svega hrabrosti i istrajnosti i neka sude, eto, onako kako se i kaže - u ime naroda, jer je to najveća čast čuvati našu zemlju i naše građane. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da i ovaj amandman jasno pokazuje koliko je neophodno, hitno, i pre svega, u interesu građana da se primenom ovog zakona i sve što će nam doneti ovaj zakon krene odmah.

Iz nekog ličnog svog mišljenja i iz diskusije koju smo imali u utorak, verujem i koje ćemo danas imati, negde se nosim mišlju da nam nije dovoljno ni 10 sati da potrošimo na sve primere kako se čerupao, otimao budžet građana Srbije, kako su ta sredstva završila u privatnim džepovima i kako su predstavnici bivšeg režima, a danas ljudi koji pokušavaju da se vrate na vlast zloupotrebili i iskoristili svoj položaj i na svaki mogući način iskoristili priliku koja im je ukazana da urade nešto za zemlju, učinili sve da urade nešto samo za svoj privatni interes i za svoj džep.

Poslednjih dana intenzivirala se histerija, pre svega, kod Dragana Đilasa, zatim i kod Vuka Jeremića, kao se približava datum kad ćemo početi sa preispitivanjem imovine svih funkcionera kada će Zakon o poreklu imovine početi da pokazuje svoje rezultate.

Ono što sam rekao u utorak, poštovana ministarka, o rezultatima ovog zakona možemo da pričamo tek kada budemo videli konkretne rezultate i primenu istog.

Ovo sve govorim zato što u utorak smo imali onu emisiju u kojoj je Dragan Đilas pokušao sebe da opravda, a poput pileta u kučine se upetljao, kao što narod kaže i sam potvrdio da je svoje norlobe, bogatstvo stekao 2005. godine, dakle, već kad je bio duboko u politici.

Ali zbog toga što je drugi najbogatiji čovek tog dela režima, Vuk Jeremić, od juče, što narod kaže, skrenuo sa pameti, pa pored otvorenih pretnji koje je upućivao ljudima na društvenoj mreži, danas nastavio sa nekakvom anketom, gde, poštovana ministarka, on sada anketira svoje pratioce i prema tome će da deluje u koliko dođe na vlast.

Pokušaću da vam citiram. Dakle, postavio je pitanje: „Da li svi oni koji podržavaju SNS ne smeju više da budu u javnom sektoru ili da im se zabrani zapošljavanje u periodu od deset godina?“

Juče sam pitanje postavio ministru policije, gospodinu Vulinu. U toj diskusiji mislim da ima mesta i za vas, kao vrsnog pravnika, pa bih voleo da možda na kraju ove diskusije samo iznete svoje mišljenje i kažete mi da li je normalno da neko ko pretenduje da se vrati na vlast bude najviši državni funkcioner, predsednik, premijer, za šta sve aplicira u svojim snovima, se podređenim ljudima obraća na način gde im imenom i prezimenom kaže sledeće: „Na listi si, nećemo te zaboraviti prijatelju, zapamti šta sam rekao.“ Dakle, imenom i prezimenom se obratio jednom korisniku: „Proći će i ovo zlo, kao i svako pre njega, a onda će vas naći ono što ste zaslužili. Nećete vi biti kažnjeni iz osvete, već zato da se zlo nikada ne bi ponovilo.“

Moja koleginica Sandra Božić, uvažena, juče je pročitala jedan tvit, i za razliku od mnogih koji predstavljaju taj savez i predstavnike bivšeg režima nikada do sada nije kukala, žalila se ili držala konferencije iznoseći pretnje koje njoj svakodnevno stižu, ali je u ime svih žena juče pročitala jedan tvit i ja želim da ga ponovim, da ga ja danas pročitam, pa da vidite kako oni danas posmatraju svakog ko im samo sugeriše na zlodela koja su činili ili na štetu koju su napravili u našoj zemlji: „Milice, jadnice, nesposobna da za život zarađuješ drugačije, nego moralnom prostitucijom.“

Zamislite, tako se karakteriše žena koja je samo iznela svoje mišljenje. „Ti mladi, koji za razliku od tvojih vlasnika ne kupuju diplome i koji razmišljaju svojom glavom, oni će biti graditelji Srbije nakon što vas pošaljemo tamo gde pripadate, u kanalizaciju.“ Dakle, svako ko se ne slaže sa Vukom Jeremićem završiće u kanalizaciji. „Aleks, kada se završi sve ovo preuzećemo botovske servere, neće ostati skriven nijedan identitet, uključujući i tvoj. Praćeš klozete do kraja života.“

Poštovana ministarka, ja ću ovo izlaganje završiti i nastaviću u ovom smeru sa još jednim pitanjem. Ako sve ovo nije dovoljno, recite mi, molim vas, kako da tumačimo deo u kome se kaže – nemojte jednog dana baš mnogo da cvilite? Ne znam na šta misli, zbog čega bi građani Srbije ili svako ko ne podržava Vuka Jeremića ili podržava SNS, jednog dana cvilio, ali me zanima da li će neko od nadležnih institucija naći za shodno da reaguje na ovo?

Mi sa ovog mesta, kao narodni poslanici usvojili smo Kodeks gde nam je ograničeno ili suženo delovanje u smislu iznošenja onih problema i muka koji imaju naši građani i pitanja koji oni nama postavljaju, ja sam za to i pridržavam se tog kodeksa, kao i moje kolege.

Ali, šta ćemo da radimo sa ljudima koji su našu zemlju upropastili? Danas pretenduju da se vrate na vlast i ovako se ophode prema građanima Srbije i ljudima koji će možda glasati za nas, sigurno za nas ili možda neće ni glasati, ali jedino što je sigurno za ovakve ljude nikada više neće glasati.

Ovaj čovek je pominjao nekakve pozajmice, uzimanje para od stranih zvaničnika, a paradoksalno je da je baš on, u periodu dok je predstavljao našu zemlju u UN, bacio ljagu na našu zemlju, na naš narod, jer su mu najbliži saradnici sa kojima je on sarađivao, sa kojima se viđao i u Trampovoj kuli, gde je bio posrednik, pohapšeni zbog svetske afere koja se razrešava u Americi, a potresla je ceo svet, od Emilija Lozoje do Patrika Hoa. U svim tim aferama, kao što možete videti, on je na slikama sa ljudima koji su i uhapšeni, ali i koji su osuđeni na te kazne.

Ono što je zanimljivo, u svim tim izveštajima Vuk Jeremić se nalazi u središtu te hobotnice i tih dešavanja. Zašto? Zato što je svoju poziciju u UN koristio da poveže sve ove, ispostaviće se kriminalce, koji su svoj novac i svoj uticaj koristili da bi svoje bogatstvo dodatno uvećali.

U prilog tome govori i činjenica da je od Patrika Hoa, koji je osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, njegov nekakav centar koji on predvodi dobio više od sedam miliona dolara i to baš u periodu kada je zastupao njegove interese. Dakle, kada je Patrika Hoa povezivao i upoznavao sa Lozojom, za koga na Tviteru kaže da je njegov brat i da se zajedno slikaju i dive se jedan drugom, sedam i po miliona dolara je dobio od tog Patrika Hoa.

Kada se sam upetljao u svoje laži, pokušavao je nevesto da se na jednoj od televizija Dragana Đilasa, koje se ovde pominju više puta, ali pominjao ih je gospodin Marijan Rističević, da se iščupa nekakvim izjavama o nekom nameštenom intervjuu, pa ga je novinarka silom prilika, ili tako nekako, nesvesno naterala i da prizna da iznosi neistine.

Naime, uputila mu je pitanje - koja mu je od dva pravnih lica upućivala sredstva, da li je to „Čajna enerdži“ ili „Čajna enerdži fond komiti“, gde je on rekao - obe. U jednoj emisiji je rekao obe te fondacije mu uplaćuju. Nedugo nakon toga, možda mesec dana kasnije, opet u toj emisiji na istoj televiziji, kada je bio suočen sa tim da će Patrik Ho otići na zatvorsku kaznu, ispravio se i rekao da mu je to uplatila kompanija, a ne institut na čijem čelu se nalazi Patrik Ho.

Ovo vam sve pominjem, poštovana ministarka, zato što histerija koju on vodi na Tviteru ovih dana i kampanja nekakvog progona svakog ko ne misli kao on ili možda ko će se usuditi da ukaže na njegove manifetluke, se pojačava upravo sada kada će doći do ispitivanja imovine svih nas. Ovo je jako bitno zato što ako ste u stanju da primite 7,5 miliona evra od nekoga zarad njegove promocije i spajanje, vršenje poslova ostvarivanja kontakta, nameće se pitanje da li će građani moći da se osećaju slobodno ako taj novac Vuk Jeremić možda iskoristi, pa ove pretnje svoje sa Tvitera pretvori u delo?

Kada pričamo o Zakonu o poreklu imovine, siguran sam da je jako teško objasniti da od perača prozora, trgovca žvakama, čime li već, neuspešnog i propalog preduzetnika sa 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB, koji ste imali na početku političke karijere 2004. godine, kao što je Dragan Đilas imao, 2012. godine izlazite iz politike, a 2018. godine sami prijavljujete imovinu u nekretninama veću od 25 miliona evra, zaista me zanima kako će to neko objasniti?

Ono što želim, poštovana ministarka, još da vam sugerišem, danas ta kampanja kojoj ćete i vi biti izloženi dobila je svoj drugi oblik. Stranka Dragana Đilasa slobode i pravde je poturila svog nekog novog ekonomskog eksperta, stručnjaka koji je izašao sa neverovatnim podacima koje nigde nisam mogao da pronađem, o nekakvom ekonomskom padu, nazadovanju Srbije, ne znam ti ja čim sve ne bi li se nekako ovaj zakon i današnja diskusija bacila u senku.

Ne mogu da ostanem nem na to, jer građani Srbije moraju da znaju da laži koje on i njegova stranka predstavljaju građanima nemaju veze sa životom. Samo želim građane da podsetim da je rast BDP 2009. godine, kažemo rast, bili smo u minusu 2,7%, dok smo 2019. godinu završili sa 4,2% u plusu i bili najbolji u Evropi.

Broj zaposlenih 2012. godine je bio negde više od 2,2 miliona, dok je 2019. godine iznosio skoro tri miliona. Nezaposlenost u njihovo vreme je bila 23 – 24, pa čak i do 26% je išla. Naša država je uspela to da spusti pod rukovodstvom Aleksandra Vučića i Vlade Srbije negde oko 7%.

Prosečna zarada 2012. godine je bila negde oko 300 evra, dok danas ministar Siniša Mali iznosi podatak da je u decembru prešla 560 evra. To su konkretni rezultati.

O direktnim stranim investicijama možemo pričati, ali svima je jasno da je i po tom parametru današnja Vlada na najboljem mogućem nivou i najbolja u Evropi i za takve stvari dobijamo potvrde iz celog sveta. Da li je to Fajnenšel tajms, da li je to MMF, da li su to bilo koje druge strane investicije, svi nam odaju priznanje, ali ne i Dragan Đilas, koga ove podaci jako bole, povređuju i samo su dokaz sposobnosti Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, ali bogami i dokaz kako je on u vreme dok su Vuk Jeremić i bratija okupljena oko DS i njihov režim upropašćavali našu zemlju.

Sa svim ovim podacima moraju građani da se suoče, jer u narednom periodu nema te laži koju neće ponoviti, koju neće izneti ne bi li pokušali nekako da bace u senku sve što je dobro, što naša zemlja postiže i na polju vakcinisanja i na polju ekonomskog razvoja i rasta.

Za građane koji možda to nisu čuli i ne znaju, verujem da ovde imamo poslanike koji su iz Valjeva, predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će na leto biti postavljen kamen temeljac za fabriku u Valjevu koja će zapošljavati više od 500 ljudi, a nakon toga će doći još jedna fabrika. To je odgovorna politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i to je najbolji odgovor na sve laži koje danas čujemo.

Sa time ću završiti, kada pričamo o Vuku Jeremiću, namerno nisam mnogo vremena i mnogo više koliko zaslužuje posvetio tajkunu Draganu Đilasu, koji je 619 miliona evra zaradio svojim kompanijama, ponavljam i u prvi plan stavljam Vuka Jeremića iz prostog razloga što ove pretnje nisu više samo slučajnost, već postaju praksa i zbog građana koji me pitaju da li on to stvarno misli da pretoči u delo ako jednog dana dođe na vlast, mada sam uveren da do toga neće doći, jer građani, pre svega, cene rad, zalaganje, a ne nekakvu politiku koju on danas predlaže, pominjem zato što je taj čovek dok je bio ministar spoljnih poslova, dragi građani Srbije, na svoja putovanja potrošio tri i po miliona evra. Na službena putovanja je potrošio tri i po miliona evra.

Do ovih podataka se došlo internom revizijom u Ministarstvu spoljnih poslova. Čovek je kao šef diplomatije na službenim putovanjima proveo 959 dana. Znači, 959 dana za četiri ili pet godina, koliko je obavljao tu funkciju.

Sa time ću završiti. Dok su građani Srbije radili 2011. i 2012. godine za nešto oko 300 evra mesečne plate, u toj godini najbliži saradnik Dragana Đilasa, jedan je radio na čerupanja Beograda i beogradskog budžeta od građana Srbije i građana Beograda, a drugi je to radio na nivou Republike sa pozicije ministra za spoljne poslove, u 2011. godini samo za dnevnice je uzeo 12.000 evra. Dakle, prosečan građanin je za te pare 2011. godine u tom periodu morao da radi tri i po godine, čini mi se, a on je samo u jednoj godini na ime dnevnica uzeo 12.000 evra.

Zato što građani sve ovo znaju, zato što znaju u šta su nas i u kakvu su nas situaciju doveli i na rub propasti totalne i bankrota, njegova histerija, kao i histerija i panika Dragana Đilasa je danas na najvećem mogućem nivou.

Vama ministarka uvažena i vašim saradnicima želim da istrajete i da ovaj zakon primenjujete doslovno na svakog, ne deleći na one koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci i na one koji su protiv Srpske napredne stranke, da nema jednakih, jer je to u interesu građana Srbije, jer je to u interesu stvaranja još lepše i još bolje Srbije.

Hvala vam i živela Srbija!