Dame i gospodo, narodni poslanici, bilo koja izmena biračkog spiska ovima preko ne može pomoći.

Od kada sam ja u ovom Parlamentu, od 2012. godine, kada smo ih pobedili na izborima, kada nismo imali ni jedan mediji, kada su društvene mreže bile jako kržljave, kada se na tom polju nije mogao napraviti dobitak, posle njihovog spaljivanja 16 osoba u „Kontrastu“ i „Laundžu“, kako su se zvali ti kafići u Novom Sadu, kada niko od nas nije želeo da bude trgovac tugom, dakle na određeni način mi smo uspeli da ih pobedimo u takvoj situaciji, bez ikakve izmene biračkog spiska, a birački spiskovi su vođeni po lokalnim samoupravama često po sedištima Demokratske stranke koja je te liste usklađivala sa svojim nekim potrebama, o čemu sam ja sam bio svedok i na određeni način žrtva tog njihovog delovanja.

Znači, birački spiskovi su bili onako opštinske vrste, mogli su sa njima da rade šta su želeli, nije bilo nikakvog prava na uvid, dakle da birači vide da li su stvarno glasali ili nisu ili je neko glasao umesto njih. Sve te ispravke su bile za vreme ove vlasti.

Mislim da bolest, odnosno mržnja koja se ispoljava sa one strane koju niko ne može da zadovolji, da mi to ne možemo izlečiti nikakvim izborima. Mislim da nije problem u izborima ni u biračkim spiskovima, mislim da je problem dublje vrste, da imamo problem sa obrazovanjem, da imamo problem sa pravosuđem, da imamo problem sa medijima, odnosno, vladavinom prava i slobodom medija koju oni uporno krše i govore da se zalažu o tome.

Evropska unija njih obilno pomaže šaljući im novac za navodno demokratsko delovanje borce za demokratiju. U principu, oni su borci protiv demokratije, plenumi, zborovi, nastojanje da se tragedija u Novom Sadu politički upotrebi, odnosno, da ne bude u celini rešeno da svi koji su odgovorni odgovaraju, već samo delimično.

To sve pokazuje da oni nisu demokrate, da nisu za demokratiju, da mi nemamo problem sa biračkim spiskovima, da mi imamo problem, već sam rekao, sa obrazovanjem, pravosuđem itd.

Pravosuđe je najopasnija stvar, zato što na određen način ona treba društvene pojave koje su negativne da eliminiše, da kazni krive i da time nevinima pokaže da će biti kažnjeni ukoliko budu radili ono što oni trenutno rade.

Napolju Uglješa Mrdić štrajkuje za vladavinom prava. Uglješa Mrdić, on se zalaže za vladavinu prava. Kao predsednik Odbora za pravosuđe, on se isprsio, izašao i rekao - vladavina prava za sve. Ima za nadstrešnicu da odgovaraju svi, a ne samo pojedini koje odaberu njima politički podobni tužioci itd.

Šta oni rade? Dva dana kasnije oni organizuju protest protiv Uglješe Mrdića, odnosno protiv vladavine prava, odnosno da ne odgovaraju svi, odnosno da pravda bude delimično sprovedena na njihov partijski način. Zato ja mislim da oni koji se mržnjom hrane, da njihovu glad ne možete utoliti.

Sinoć sam bio svedok, ako neko zviždi himni Srbije, može da zviždi meni, ako neko zviždi zastavi, oni ako bi pobedili ta zastava najlepša na svetu bi bila zastava bele boje. Ako bi pobedili, a to je gotovo nemoguće, ako bi pobedili na izborima, takvi kakvi jesu to nije moguće, naša himna bi verovatno bila "bože sačuvaj". Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da nema tog spiska koji njima može pomoći. Ali, ukoliko imaju primedbi, hajde da se mi vratimo na uslove iz 2012. godine. Žao mi je što onaj pripadnik manjine nije tu. Suljo Ugljanin je bio ministar od 2008. do 2014. godine. Bio je veoma bitan za većinu, koja nije bila naša, bio je toliko bitan da je sprečio našu vlast, vlast ove strane. Pitam se, zašto onda pripadnici manjina nisu imali više od 35% više glasova.

Mi smo u principu napustili, po pitanju manjina želeći pre svega da doprinesemo jedinstvu Srbije i boljem položaju nacionalnih manjina, što u nekim evropskim državama nije, recimo u Sloveniji nema pojma od toga da Srbi dobiju status nacionalne manjine, a kamo li da dobiju 35% više glasova. Narušen sistem, jedan čovek jedan glas.

Mi danas imamo brdo primedbi sa te strane. Hajde da vidimo ove druge stranke koje su dobile cenzus 3%. Kad su bile vlast uopšte nisu računali na to da jednog dana mogu da budu sitna opozicija i da im treba cenzus od 3%, već su tražili do 2012. godine, da apsolutno spreče pokušaj malih stranaka da uđu u parlament.

To je bilo njihovo ponašanje i zato ih ja pitam da li da se mi vratimo na 2012. godinu, na te izborne uslove, ako oni misle da su dobri. Imali smo tu i neke pored, mi nikad nismo bili vlast, mi nikada nismo bili vlast, od jedne pripadnice jedne stranke, a ispred sede dva čoveka, jedan bio gradonačelnik Novog Sada, iz njene partije, to za nju nije izgleda bila vlast, bio potpredsednik Skupštine Vojvodine, i na nesreću nekog GIZ-a, zavod za izgradnju grada ili tako nešto. Ima oni koji lobiraju pa znaju da je on to bio. Dakle, oni nikada nisu bili vlast, onaj Sulejman Ugljanin je bio od 2008. godine do 2014. ministar, ništa nije učinio da dobije 35 posto i ono što oni danas traže. Ima izreka – ne mogu pametniji popustiti, koliko oni drugi, da ne kažem, budale, ali eto reći ću, mogu zautegnuti. I ja ne vidim da oni imaju želju da poboljšaju birački spisak, i da na takav način osvoje vlast. Ja ću vam reći, od 2000. godine, izbori se ne kradu.

Mi smo kao DOS, ja sam tu bio, mi smo pokrali 2000. godine Miloševića, znači Koštunica nije imao više od pola, a mi smo odbili sve glasove sa KiM i time uticali na izborni rezultat i Koštunicu proglasili za predsednika. Niko nije krao izbore, to su priče, možete o spiskovima da pričate do ujutro. Ne može vas niko, vi ste odustali od toga da na izborima dođete na vlast, a vi ste kao model, političke borbe uveli nasilje mržnje.

I jednostavno, vi ne možete da pristanete jer ne verujete da možete na izborima da pobedite i zato pravite model da kad ponovo izgubite, da opet bude. Pa ja 3,4 mandata ništa ne radim 6 meseci pred izbore, nego činimo vama ustupke raznorazne vrste, menjaj ovo, menjaj ono, upiši Saši Raduloviću šta hoće, upiši ovom šta hoće, non stop upisujemo, ali ne vredi, vi ne možete pobediti dok ne krenete u borbu za biračko telo, odnosno da kažete da u Srebrenici nije bilo genocida, da bi ljudi glasali za vas, da kažete da sanckije ne treba uvesti Rusiji, da kažete da Republika Srpska treba da postoji, odnosno da poštujemo suverenost Bosne, ali i suverenitet Republike Srpske u okviru BiH.

Vi kažete, ne mogu ovi preko Drine da dođu, iako imaju naše državljanstvo da glasaju, vi ne možete tako steći poverenje građana i ne možete pobediti i ja vas razumem, vi hoćete odbijanja da ostavite prostor za nasilje posle izbora i da pokušate da se domognete do prelazne Vlade obilaznim putem i to je vaš cilj i nećete uspeti u Srbiji, bez obzira koliko vi mrzeli vlast, vi u principu mrzite državu. Zviždite njenoj himni, zviždite njenoj zastavi, živela Srbija, neće vam proći.

Replikica.

Nego, hajde da vidimo šta sam ja govorio neistinu.

Čovek je potvrdio - Sulejman Ugljanin je bio ministar od 2008. do 2014. godine. Kakav je to napad od moje strane reći da je neko vršio funkciju od 2008. do 2014. godine, kad je to tačno? Hoćete da kažete da je on nešto bitno menjao izborne uslove za nacionalne manjine u tom periodu? Koliko ja znam, nije. Koliko ja znam, to smo mi radili.

Da li je tačno da moj glas vredi 35% manje nego vaš? Znači, moj glas na izborima vredi 35%. Ali, ja sam glasao da vaš glas vredi, zajedno sa ovom većinom, 35% više, odnosno da je po pitanju nacionalnih manjina njihov glas vredniji nego glas većine i ja sam to čak na određeni način i pohvalio, da bi naše nacionalne manjine imale bolje uslove nego u Sloveniji. Šta je tu bila uvreda za bilo koju grupu, za Ugljanina, itd? Naprosto, to je bilo tako.

Vi niste obezbedili kad ste bili vlast sebi 35%, ova vlast je obezbedila da vaši glasovi vrede 35% više. Kakvi su tu napadi? Ako je vama Sulejman Ugljanin svetinja, to meni nije problem, ali ja kažem ono što je bilo i što je istina. Jer, mi smo ovde, u ovoj Skupštini, više puta menjali izborne zakone koji se tiču izbora, da bi udovoljili željama raznih pojedinaca, rekao sam i za Sašu Radulovića itd, i tom prilikom smo uvećali broj glasova koje nacionalne manjine dobijaju. I vi danas možda ne bi imali jednog poslanika više da nije bilo te odredbe. Ja sam učestvovao u toj odredbi i to je neka vrsta, tako da nazovem, pozitivne diskriminacije nacionalnih manjina i umesto da kažete hvala, vi kažete da je to napad na ne znam koga. Nije tačno. Živela Srbija!

Da, da nastavim gde sam stao.

Dakle, ja ću podržati svakako i ako se ne prihvati moj amandman i amandmani, ovaj zakon čisto da onemogućimo ove koji bi isključivo nasiljem da ostvare pravo na vlast.

Ustav kaže da niko ne može uspostaviti svoju vlast bez slobodno izražene volje građana, a ona se ostvaruje na izborima i moja je želja da se to desi.

Čast nekim opozicionim strankama, moram priznati da, bez obzira da su u pitanju nijanse, ja cenim tu različitost, njihova želja otprilike je da se demokratija ne da naturiti spolja, da neko dođe i da ih postavi na vlast ili da to učine nasiljem.

Meni je žao što delovi EU takođe na određen način žele da to njihovo nasilje prođe i da na takav način dođu na vlast, jer verovatno misle da bi tako vlast bila servilna, da oni koji bi došli nasilno na vlast, uz neku njihovu minimalnu podršku i određenih zemalja, recimo, Nemaca, onda bi takva servilna vlast učinila ustupke po pitanju nezavisnog Kosova, onda bi učinili ustupak po pitanju nestajanja Republike Srpske, onda bi učinili razne ustupke koji su protiv nacionalnih interesa Republike Srbije.

Ja se sećam jednog čoveka sa kojim sam sarađivao, koji je rekao - ako drugi određuju šta je naš nacionalni interes, jel tako, to onda u suštini nije naš nacionalni interes, već je to interes onih koji to pokušavaju. Oni su na to pristali, ja ne mogu na takav način da pristanem, da neko nasiljem, izbegavanjem izbora itd, osvoji vlast, da neko ko se služi EU kada je u pitanju rezolucija koju su izlobirali Hrvati, da kaže – eto, to je svetinja i tako dalje, eto EU, odnosno parlament EU je doneo rezoluciju, a recimo po pitanju litijuma, kada Evropska komisija i EU zaključi da je to kritična sirovina i da je treba eksploatisati u Republici Srbiji, onda oni najgrđe vređaju EU, ja nisam od tih.

Ja mislim da ovaj zakon, ja ću glasati za njega, jer je to neko unapređenje, za većinu čak i opozicionih stranaka. Ja ne verujem da će nešto birački spisak promeniti, zato što nikad to nije bilo pitanje biračkog spiska, već pitanje volje naroda Republike Srbije. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam seljak čovek radim onako u nekoj poljoprivredi i malo doprinosim BDP-u, pa ću ja to iz te tačke da to pokušam da objasnim.

Dakle, ukoliko, koliko ja vidim, ukoliko budemo te ruševine pretvarali u neki simbol ovih neokomunjara to će nešto da nas košta. Dakle, to je rashod u budžetu siguran i taj rashod će verovatno trajati godinama, verovatno će da se grebu itd. razni izvođači, podizvođači u tom njihovom nekom centru za zaštitu spomenika kulture itd.

Sa druge strane prihod, sa jedne strane ruševine, rušenje, sa druge strane prihod, a prihod je u izgradnji hotela. To je prihod u investicijama, u izgradnji tako nastaje BDP, kada raste BDP onda postoji interesovanje za nove radnike, za nova radna mesta i to tako traje, to je tržišna ekonomija. Očigledno da vi znate samo kako se novac troši, a ne kako se zarađuje, odnosno kako se stvara? I, to je ona ekonomska razlika između mene i vas.

Što se tiče ideološke, to je potpuno jasno da je to simbol novih ovih zeleno-žutih komunista. Evo, da vidimo ovako. Dakle, imate Drezdenski kongres, zaključak je kako treba razoriti državu koju su stvorili vojvoda Mišić, Putnik, Petar Bojović itd. Zaključak komunista je bio da takvu državu treba razoriti i da je treba pretvoriti u nacionalne države. Gle čuda, to su čak komunisti ispunili.

Imate sporazum Budak - Moša Pijade gde se zajedno sa ustašama planira realizacija tog njihovog projekta zajedničkog sa ustašama, a to je 1935. godine. Imate 1941. godinu kada neko kaže – bolje rod nego grob. I, postadosmo i grob i rob. Dakle, na određeni način je dignut Ustanak Srba protiv Srba, a general koji je to omogućio je pobegao u Veliku Britaniju. Pobegao je u Veliku Britaniju i pojavio se posle rata da komunistima svedoči protiv Draže Mihajlovića. Pa, onda imate razne Martovske pregovore sa Nemcima gde se zajedno zalažete za progon te nove, ostataka srpske vojske koju je vodio Draža Mihajlović. Zajedno se dogovarate da se ne bi iskrcali saveznici i tako danje a onda od tih saveznika 1943. godine uzimate oružje posle Teherana i kasnije posle i Jalte. Dakle, vi postajete Staljinovi sledbenici. To su činjenice.

Godine 1949. vi se svetite, ono što ste u Drezdenu nazvali da je to bila srpska hegemonija i porobljavanjem svih drugih naroda koji moraju da dobiju iz svoje nacionalne države. Vi se svetite, vi se svetite svetoj srpskoj vojsci koja je stvarala Jugoslaviju.

Dakle, vi se svetite tako što Kraljevsku Akademiju u kojoj su se školovali generali i vojvode srpske vojske, vi to uništavate i na tom mestu dižete to komunističko ruglo koje treba da osvedoči o velikoj bici na Sutjesci.

U principu vi ste razorili Kraljevinu Jugoslaviju demokratsku državu, uspostavili ste diktaturu, osvetili se srpskoj vojsci koja je tu Jugoslaviju stvarala cokulama i motkama ste ubili Petra Bojovića u januaru mesecu 1941. godine. I, nemojte da pričate da to nije ideologija. Naravno da jeste, vi u to verujete, ja to ne mogu da vam zabranim, ali ja se radujem što ste dve prikolice kamena jedne ruševine moraju ukloniti.

Dakle, niste vi bili da niste bili ljubimci SAD i saveznika protiv kojih ste bili, a onda ste naručivali bombardovanje srpskih gradova uključujući i Beograd koji su na Uskrs saveznici na zahtev Komunističke partije bombardovali. I, nemojmo da pričamo da to nije bio ideološki simbol. Ja poštujem i te koji su se tim liticama penjali do Dedinja, osvojili neke tuđe stanove i tako dalje, opljačkali seljake obaveznim otkupom oduzimanja zemlje itd.

Radujem se što će taj, po meni, ideološki simbol biti uklonjen i što će jedna investicija umesto rashoda biti nova investicija koja će doprineti rastom naše ekonomije građevinski materijal, armatura, izvođenje radova i tako dalje. To povećava investicije, to povećava BDP, to doprinosi da zajedno možemo da podelimo više. Vi bi samo trošili iz budžeta dajte pare kao što ste radili do 2012. godine.

I, da podsetim onoga kako mu se zvala ona firma? To zna Arsić. Dakle, kada su sredili preko njegove firme Azotaru pošto nije bilo mineralnog đubriva. Znate šta su oni uradili? Uvezli su 140 hiljada tona radioaktivnog đubriva, mineralnog đubriva čija je radio aktivnost bila tri puta veća od dozvoljene. Ono što su hteli seljacima da urade o 1948. godine do 1953. godine, hteli su da radio aktivnim đubrivima da dokusure sve uz pomoć one firme koja je kritikovao gospodin Arsić. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ove Đinđićeve sledbenike, čudom ne mogu da se načudim. Recimo, Đinđić je skinuo sa Gradske skupštine petokraku. Oni ovim SSNO čuvaju. Đinđić je uveo veronauku, a oni su, koliko ja vidim, protiv vere, protiv SPC, protiv svega i svačega.

Još nešto. Dame i gospodo, oni su čuvali nacistički most. To im je bio simbol nečega oko čega se oni okupljaju. Oko čega se okupljaju, to je znak i šta su, pomalo. Sada su se okupili oko komunističkog relikta koji je izgrađen na mestu Kraljevske vojne akademije, koja je Srbiju osnažila, vojvode, slavne vojskovođe itd. Oni se okupljaju oko onoga što je srušilo Kraljevsku vojnu akademiju i na određen način su smatrali da je srpska vojska vodila hegemonističke ratove i porobila sve naše narode i narodnosti. Tako su mene učili u školi.

Dakle, s jedne strane, čuvaju komunističke relikte, a s druge strane nacističke. Onda trče kod Bartulice, da li je tako, gospodine Jovanov, trče kod Joveve, trče kod Picule. Kako ćete u EU da trčite kada ste za nacizam i kada ste za komunizam? Rezolucijom Evropskog parlamenta i EU, koliko se ja sećam, oba ta poretka su ocenjena kao totalitarna i preporučeno je zemljama EU da odbacuju sve to. Za šta ste vi, ljudi? Da li ste vi nacisti, da li ste vi komunisti? Ali, po pitanju količine mržnje, a teško je nahraniti one koji se mržnjom hrane, za mene ste i jedno i drugo.

Za mene je svetinja bila Kraljevska akademija. Znate li zašto? Naravno, ima ovih nekih vojnih što su radili kod Ponoša, oni vole sve kontra. Za mene je to bila svetinja zato što je na predlog 1850. godine građena artiljerijska škola. Predlog je bio, ja mislim Garašaninov, ispravite me ako grešim. To je bio njegov predlog.

Znate ko je bio prvi upravnik toga i ko se starao o izgradnji? Čeh Františeh Zah, kasnije srpski general. On je bio upravnik te artiljerijske škole koja je prerasla u Kraljevsku akademiju i ujedno bio predavač, ne znam koliko generacija.

Ali, još nešto, Františeh Zah je imao sveslovenski plan koji je doneo u Srbiju. To je pretočeno, znate u šta? U Načertanije. I vi ste sada na određen način protiv Kraljevske akademije koja je srušena 1949. godine, koju su srušili oni koji su bili protiv vere, koji su bili za to da je srpska vojska vodila hegemonističke ratove, a ne oslobodilačke itd. Vi to podržavate. Ja čudom da se načudim.

Još nešto, ovde je ovaj spomenuo Slankamen. Kaže on – nećete valjda kamen sa Brača da pošaljete u Slankamen? Gle čuda! Ne, neka ga pošalju Ponošu, u one stanove što je drpio. Pa, da nam pošaljete u Slankamen. Je li tako, gospodine ministre? Vi znate Srbe tamo u Slankamenu i oko Slankamena. Vi da nama pošaljete kamen s Brača, mi bi to odmah vratili u Hrvatsku ili bacili u Dunav. Slankamen je bio deo Vojne krajine. Svaki kamen u Slankamenu svedoči o junačkoj borbi hrišćana. Svaki kamen. Koliko je ta pobeda hrišćana bila vredna govori, je li tako ministre, i tursko kupatilo koje je sačuvano samo u Slankamenu i Beču, preko Save i Dunava. Znači, bez obzira što su bili junaci, bez obzira što su se tukli sa Turcima, znali su da ispoštuju i poražene na kraju.

Vi koji ste bežali iz Vojne krajine itd, koji ste bežali iz svog Golubića, vi nama kažete da mi u Slankamenu treba da dobijemo taj vaš brački kamen sa Generalštaba, koji je za mene simbol uništavanja jedne pristojne demokratske Srbije koja je postojala dok komunisti nisu došli sa Sutjeske i velikom bitkom za Dedinje uglavnom zauzeli pola Beograda. Nećete valjda da nam pošaljete? Ako pošaljete, vratićemo vam, bacićemo taj kamen u Dunav. I nemojte Ponoša da dovodite s kamenom, jer može da baci i njega zato što je on, za razliku od čuvara Vojne krajine, a to su bili Srbi u Sremu itd, na teritoriji Vojvodine, dakle, oni su bili junaci. Slankamen je nešto više nego što vi znate.

Slankamenačka bitka je odredila da ovaj deo Evrope bude hrišćanski. Ima ljudi koji to znaju. Mi to posebno ne ističemo. Srpska istorija nije zabeležila prečanske pobede zato što je komunizam imao poredak da se ne spominju velike pobede Srba u Vojvodini, jer su oni smatrali da samo Prvi srpski i Drugi srpski ustanak i kraj priče o istoriji, i onda kao Kosovska bitka. Po pitanju veličine bitke, bitka kod Slankamena je imala 80.000 učesnika. Bio je barut u upotrebi. Znači, 30.000 hrišćana je pobedilo 50.000 Turaka, Osmanlija. I kasnije kod Sente, sa te dve bitke su ih naterali da potpisu Karlovački mir i obavezu da ne prelaze preko Save i Dunava. Zato što je bilo veoma bitno za hrišćansku Evropu, za tadašnje Rimsko carstvo, kako se to zvalo, a veoma bitno i za pomoć Srbima da konačno na teritoriji današnje Srbije se ostvari pravo na srpsku državu ovom narodu itd.

Vi ste našli da vređate Slankamen! Da li znate da je srpsko vojvodstvo postojalo tamo u 16. veku? Znate li ko je Zmaj Ognjeni? Da li znate ko je Zmaj Ognjeni Vuk? Vi znate samo ko je Ponoš, koji je pobegao iz Golubića, nije branio ni svoje selo. Vi nama govorite da smo na neki način izdajnici?! Vi izdajnici! Vi! Vi pustili sve šiptarske teroriste i samog Kurtija, sve pustili na slobodu osuđene, a pohapsili sve srpske oficire i generale, deo izbacili u Hag, deo penzionisali. I vi nama kažete da smo izdajnici! Pa, meni je čast što smo izdali vas. Svako je budala ko poštuje vas. I danas ste našli da vređate Srbe, istorijske Srbe koji su doprineli! Na mestu Ponoša, ja bih se ubio.

Istorijske činjenice kažu da je kod Slankamena bila jedna velika bitka, da tamo postoji spomenik, da je to bila bitka za hrišćanstvo, da je to bila velika pobeda hrišćana, ali da su ti hrišćani znali kad dižu spomenik da ugrade i deo koji je polumesec, da odaju počast i onima koji su se junački borili za svoju vrstu religije itd. Hrišćani su pobedili i to je omogućilo kasnije oslobađanje Srbije. A vi ste na Sutjesci, vi komunjare, i sada ove zeleno-žute koji to poštuju, pa vi ste hteli da ukinete hrišćanstvo. Progonili religiju, progonili crkvu, progonili sve one koji idu u crkvu.

Šta je sad? Skinuli ste petokrake, stavili orlova sa mačevima i mislite sada da ste i vi neki srpski narod itd. Ne, vi ste gušili i demokratiju, vi ste gušili nacionalne osećaje Srba. Vi poštujete i dalje Sutjesku. Izvinite, ja poštujem one koji su tamo poginuli, verovatno u zabludi da će stvoriti neki poredak. Međutim, vi ste našli da pričate o dve prikolice kamenja da ćete poslati u Slankamenu. To je za mene neprihvatljivo. Na Slankamenu je svetinja, svetinja za sve hrišćane ukoliko se tako osećaju. Ja se tako osećam i ne mogu da prihvatim to vaše neprijateljstvo. Vi se mržnjom prema Srbima hranite i vašu glad je teško utoliti. Živela Srbija!

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pitanju je replika, zbog prozivke poslanika, koji sedi u grupi ljudi koji za vreme NATO pakta, odnosno čiji su lideri za vreme NATO pakta, pobegli van zemlje. On mene pita gde sam ja bio.

Ja bih sad mogao da pitam njih, gde su bili njihovi lideri za vreme agresije Nato pakta, koji su na određen način i njihovi neki simboli uz nacistički most itd. Čisto da pitam, gde su bili njihovi lideri. Evo ja ću reći gde sam bio.

Bio sam dežuran u Skupštini, a bio sam najglasniji opozicionar Slobodana Miloševića, kritičar, to možete da proverite i možete da proverite govor dan pred rad, 23. marta. Možete da proverite, ima toga sada, gde god kliknete, možete da vidite kako sam se ja ponašao za vreme Slobodana Miloševića. Ali kada su nas počeli bombardovati, ja nisam bio opozicija svoje zemlje, ja nisam hteo da pobegnem.

Vaši lideri su pobegli i vi pitate mene gde sam bio. Bio sam tada, kada je gađan prvi put Generalštab, bio sam dežuran u Skupštini Srbije sa sekretaricom Slavicom, Cacom, itd. Bila je neka radna obaveza i onda smo morali po pozivu da budemo u Narodnoj skupštini, koja je bila ratni cilj.

Bio sam dežurni u Skupštini Srbije, kada je u Takovskoj gađan RTS, bio sam i prvi put kada je gađan MUP, onaj stakleni MUP kada je gađan, i tada sam bio dežurni. I sada ako mislite na to prvo gađanje Generalštaba, bio sam u Skupštini Srbije, a između tog dežuranja, ja sam se družio sa radaristima. Dakle, 78 dana, sem kada sam bio dežurni, ja sam vreme provodio u svom selu, gde je premeštene radarska jedinica gospodina Kasalice i kapetana Prve klase, majora i kapetana Prve klase Boškovića i sa njima sam proveo taj ostatak rata od 78 dana i svi ukupno u tom selu i oni zajedno sa nama, gađani smo 23 puta. Veštinom tih ljudi, uglavnom profesionalnih vojnika, izbegnute su žrtve, ali ta jedinica poznata je i po tome pošto iz viđenja radarske jedinice, kod zaokreta na Pančevu, prva usnimila čuveni nevidljivi avion i daljom sinhronizacijom vojnih jedinica pomogla da on tamo negde u donjem Sremu bude oboren. Eto ja sam bio tu.

Mogu da vam objasnim i za onog vašeg lokatora koji je takođe na vašoj listi, kome, Milivojevića, kome nisu smeli u Kruševcu da daju pušku, jer nisu znali na koju stranu će da puca, pa su lokatoru dali lopatu da čisti…e ti si sa njima, ja sam bio sa ovima i za vreme rata i sada. To je to, živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani „piculići“, dakle, svesno toga da ovaj predlog neće proći, čisto da shvatite da sam ja sam shvatio situaciju po medijima, shvatio situaciju pritisaka iz EU, pritisaka Nemaca, pritisaka Hrvatske, koji ovi piculjići aktivno služe, u Srbiji postoje dve vrste medija, jedni elektronski mediji su iz nadležnosti Republike Srbije, a drugi su, takozvani mediji, koji reemituju program.

Mediji, iz nadležnosti Republike Srbije plaćaju sve takse, REM-u, RATEL-u, autorska prava itd. Mediji koji, navodno reemituju program ne plaćaju ništa. To su mediji, takozvani luksemburški, ima ih tridesetak kanala, ima i drugih klasičnih prekograničnih medija poput „CNN“, „Sky“ itd. koji se drže Zakona o prekograničnoj televiziji, dakle reemituju program.

Tridesetak kanala fingira da reemituje program, pritom tog emitovanja nema ni u Luksenburgu, pa se postavlja pitanje – kako reemitovanje vamo ako početno emitovanje ne postoji, što je luksemburški regulator i potvrdio?

Ti mediji su naprosto pod zaštitom ovih „piculića“, kako ih ja zovem i s obzorom na tu okolnost ja ne očekujem da na ovoj sednici bude usvojen moj Predlog zakona.

Što se tiče medija iz Republike Srbije, s obzirom da plaćaju sve oni imaju pravo po Zakonu o oglašavanju na izvorne, odnosno na reklame namenjene srpskom tržištu. Dakle, plaćaju sve, imaju prihode od reklama i to je sasvim normalno.

Ovi drugi mediji po članu 27. Zakona o oglašavanju nemaju pravo na domaće reklame, oni ih uporno godinama emituju i tako potkradaju regularne domaće televizije, a izgleda da je u modi u poslednje vreme da je bolje biti nezakonit u Srbiji nego zakonit.

Dakle, oni koji poštuju zakone, koju poštuju i medijske slobode na teritoriji Republike Srbije oni nemaju nikakvu zaštitu za razliku od onih koji nezakonito emituju program, što Zakon o prekograničnoj televiziji može da potvrdi i da sve reemituju program kao što tvrde takav program ne sme biti namenjen zemlji prijema u potpunosti, sadržinski ili pretežno.

Dakle, oni non-stop krše zakone, na određeni način urušavaju medijske slobode tako što nezavisnost medija zavisi od prihoda. Ukoliko otimaju prihode domaćim televizijama koje plaćaju sve televizije koje ne plaćaju ništa, ukoliko to rade nezakonito oni bitno ugrožavaju nezavisnost medija i slobodu medija u Srbiji što svi ovi „piculići“ se zalažu za to.

Po pitanju slobode medija često oni luksemburški mediji kažu – u Srbiji nema medijskih sloboda. Oni uporno tvrde da uređivačke odluke donose tamo negde u Luksemburgu i da odande rukovode tom svojom televizijom, ponavljam, koja ne emituje program u Luksemburgu što je njihov regulator potvrdio, znači fingiraju reemitovanje da ne bi plaćali obaveze, a pri tome, konzumiraju prava koja pripadaju domaćim medijima. S toga ja očekujem da u nekom narednom periodu ovaj moj Predlog bude usvojen.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da nešto kažem o uvredi koju je poslanik preko puta, koji više nije tu, uputio Atlagiću i meni. Moja poruka njemu je da mudre ljude ne može baš svako uvrediti zato što oni sa jednakom mirnoćom podnose i pohvale i uvrede. Još da dodam, jaki ljudi opraštaju, slabi ne mogu da oproste, a retardima je sve oprošteno, a ja ga takvog smatram.

Dakle, dame i gospodo, što se tiče biračkog spiska, njima niko ne može pomoći sa bilo kojim biračkim spiskom. Sve da im damo da dopišu jedno milion, pomoći im nema. Ne možete naći toliko Srba koji će glasati da je u Srebrenici izvršen genocid. Ne možete naći toliko Srba i naroda drugih nacija koji će glasati za to da se Rusima uvedu sankcije. Ne možete naći toliko građana Republike Srbije koji bi otpisali Kosovo. Ima neka grupa oko njih koja željna vlasti može i to da učini. Ne možete naći toliko ljudi koji će biti spremni da zbog unitarne Bosne otpišu Republiku Srpsku. Naprosto, to je u Srbiji nemoguće i Hrvati im nikako ne mogu pomoći. Hrvati su im čak odmogli, proterujući 400.000 Srba sa teritorije Kosova i Metohije su ojačali biračka prava patriota u Srbiji.

Dakle, možemo im dati bilo koje pravo u biračkom spisku, sve da dopišu milion, njima pomoći nema zato što jednostavno oni misle da je demokratija imperiorni proizvod koji se može uvesti i tako se ubaciti u stanovništvo. Demokratija je nešto što na osnovu dijaloga samo niče. To je otprilike, ja mislim, neka izreka Gandija. To svakako kolega Bajatović bolje zna od mene.

No, ja sam se javio i zbog drveta, zbog tržišta drveta i drvnih proizvoda. Dakle, ja mislim da posle donošenja ovog zakona, kao predsednik Odbora za poljoprivredu sam u obavezi da kažem da smo mi prihvatili taj zakon i da tražimo od poslanika Narodne skupštine da to isto učine i verovatno će to tako i biti.

Moje izlaganje je otprilike za biomasu. Ona može da bude od šumskog otpada, od drvne industrije. Ona može da bude i poljoprivrednog poreklo. Ja mislim da to nedovoljno koristimo. Da to dovoljno koristimo za proizvodnju toplotne energije, da koristimo i za proizvodnju recimo biogasa, a da neobradivo poljoprivredno zemljište, koga u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada hektara, zasadimo mi s kantusima itd, svakako bi proizveli određenu količinu gasa, toplotne energije, određenu količinu električne energije da bi bili manje zavisni od izvoza.

Zato je moj apel, šteta što ministar poljoprivrede nije prisutan, da po pitanju subvencija razmislimo i o subvencionisanju te vrste proizvodnje, da uključimo neka neobrađena poljoprivredna zemljišta u proizvodnju biomase i da tako, već sam rekao, budemo manje zavisni od uvoza gasa.

Vidimo da su vremena veoma teška, da svakog časa ovi Evropljani pokušavaju da nam kažu da će nas u sred zime ostaviti bez gasa, bez struje itd, pokušavajući da izvuku neke političke poene za ove svoje pristalice ovde. Dakle, da bi izbegli tako nešto, mi u budućnosti moramo u sopstvenim izvorima da koristimo sve što možemo da koristimo, da proizvedemo što više biogasa, da proizvedemo što više iz toga električne energije, odnosno i toplotne i da je to moguće.

Samo da kažem da od žetvenih ostataka samo u Vojvodini mi zaoremo i spalimo četiri miliona tona. Od toga, to je toplotna vrednost, negde kad se pretvori u energetsku vrednost, to je negde oko 1,3 miliona tona nafte bi manje uvozili nego što uvozimo ukoliko bi iskoristili ceo taj potencijal.

U Srbiji verujem da toga ima još dva puta više i verujem da od te vrste žetvenih ostataka, kukuruz, slame itd, mi možemo kad bi sve iskoristili da uštedimo tri miliona i više tona nafte, pa da iskoristimo samo jednu trećinu od toga, to bi bio neki napredak koji bi omogućio i da smanjimo uvoz, a i da samim tim ojačamo svoju suverenost, svoju nezavisnost, slobodu ove zemlje, slobodu njenih građana. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se EXPO-u radujem. Dakle, ja verujem da se raduju svi sa ove strane zato što znaju kako se država gradi. Oni preko znaju kako se država ruši i to ne u našem interesu, ne u interesu naroda u Srbiji, nego zbog raznih spoljnih interesa gde su se oni pridružili.

Mislim da će nacionalni stadion biti nešto veličanstveno. Dakle, neko ko voli sport, neko ko ide na utakmice da navija za svoju reprezentaciju, neko ko na tim utakmicama iskreno navija, ne skače kao majmun na toj utakmici i navija protiv svoje reprezentacije, šireći političke poruke. Dakle, to nije nikakvo navijanje.

Dakle, ja sam već naveo primer u Mađarskoj kada sam gledao našu reprezentaciju, kako se iskreno navija za svoju zemlju, kako se svoja zemlja bodri itd. kako izgleda jedan lep nacionalni stadion i zato ja mislim da i vi ukoliko imate razloga da navijate za Srbiju, treba da podržite taj projekat.

Znam da ste vi protiv bilo čega što se u Srbiji gradi. Vi stalno govorite o korupciji, čak i da postoji, ona se odvija kroz neku gradnju, kroz izgradnju puteva, zgrada itd. Šta je bilo sa vama? Neko je tu navodio šta sve u Kragujevcu nije izgrađeno u proteklom periodu. A zašto vi to niste izgradili? Zašto mislite da sve vaše greške koje ste pravili i sve one lenjosti koje ste imali mi treba da otklonimo tako na brzinu?

Država se sporo gradi, brzo se ruši. Vi ste na strani rušenja, mi smo dali zakletvu da ćemo braniti ovaj narod i ovu državu, a vi ste dali zakletvu da ćete braniti Šolaka i ja vas razumem.

Hvala.

(Radomir Lazović: Poslovnik!)

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da obavestim narodne poslanike da je Odbor podržao ovaj zakon. S tim u vezi, članovi Odbora i Odbor u poslednjih nekoliko saziva smatra da naša biljna proizvodnja, a o njoj se otprilike radi treba da bude namenjena našem stočarstvu, prerađivačkoj industriji, što direktno kroz stočarstvo i na takav način stvaramo veći dohodak po jedinici površine.

Mi moramo napraviti neku vrstu zaokreta u našoj poljoprivrednoj politici, dakle sići sa nekog puta koji baš ne vodi nigde i da pređemo na put na koji se svojevremeno prešli Holandija i Danska.

Naša biljna proizvodnja treba da bude povezana sa stočarstvom, jer u suprotnom imamo, da se tako izrazim, fudbal sa razvezanom loptom. Ukoliko naša biljna proizvodnja, posebno sad posle suše, bude koristila za strano stočarstvo postavlja se pitanje šta mi to sve subvencionišemo?

Preporuka Odbora je bila da subvencije budu izvršne posebno za voćarstvo, povrtarstvo, odnosno za stočarstvo i da takav način biljni potencijal koji koristimo u svoje svrhe.

Ja ću vam opisati slučaj sa kompozicijom od 1.500 tona kukuruza koji je letos izlazio u EU. Za njega smo dobijali negde oko trista hiljada evra, ta količina je dovoljna da se utovi pet hiljada svinja i svi agroekonomisti kažu da jedna utovljena svinja, prerađena je negde oko 500 evra, pa kada pomnožite 500 evra sa pet hiljada, dobijete negde dva i po miliona evra.

Dakle, ne razvijajući stočarstvo mi ono za šta bi mogli kroz prerađivačku industriju da ostvarimo dva, dva i po miliona evra, ostvarujemo samo 300 hiljada. Hoću da kažem da Odbor smatra da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od evra i država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede mora ubuduće sredstva iz podsticaja što više plasirati u povezivanje biljne proizvodnje sa stočarstvom. Hvala vam.

Dame i gospodo, prethodni govornik je zaboravio da kaže da tog nekog zaokreta nije bilo, ali da je namere bilo, ali na samom Odboru su podržani oni koji blokiraju puteve. Dakle, blokatori puta, nevladinu organizaciju, udruženja poljoprivrednika na svaki pokušaj spajanja stočarstva sa biljnom proizvodnjom su reagovali tako što su izlazili na ulicu. Pri tome su imali podršku upravo onih opozicionih poslanika koji su i u Odboru za poljoprivredu i to svakako treba priznati.

Sa jedne strane ponekad su glasali za neki predlog, o kome sam otprilike govorio, ali u praksi su tražili, da recimo, oni koji ne ispunjavaju uslove za subvencije, da ih svakako dobiju. Ukoliko nekoga uvatimo u zloupotrebama, ukoliko ih inspekcija pošalje u pasivu, onda oni traže da to ne može tako. U suštini mi smo postali zarobljenici raznih blokatora, drumskih razbojnika koji su obogaljili poljoprivrednu proizvodnju. Pet puta više izdvajamo podsticaja nego 2012. godine, ali rezultati su svakako manjkali i zbog nečega što je SSP, odnosno nekoga ko je svojevremeno potpisao SSP, kojima je naša slabašna poljoprivreda bila prepuštena razvijenoj poljoprivrednoj politici.

Godine 2012. su vladali upravo njegovi kadrovi, odnosno predstavnici tih političkih stranaka koji nisu vodili računa o tome da izlažu poljoprivredu koja je bila slabašna, veoma moćna poljoprivredi i to je rezurtiralo slobodnu trgovinu, odnosno povećanim uvozom i posebno je šteta u proizvodnji mesta, od toga polovinu svinjskog mesa uvozimo upravo zbog toga što neko ne dozvoljava blokadama puta da povežemo biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Hvala.

Dame i gospodo, čisto kratko.

Pomenuo je Holandiju. Holandija je spojila biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Govorim o stočarstvu, a neki se ponašaju kao stoka.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuo je Holandiju. Holandija je davno spojila, kao i neke zemlje koje imaju razvijenu poljoprivredu u EU, davno je spojila biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Holandija ima tri uslovna grla po hektaru, Srbija ono što smo zatekli ima 0,3 grla po hektaru, a kada mi iznesemo takav predlog, zaokret u poljoprivrednoj politici onda oni aktiviraju ove svoje nevladine organizacije i drumske razbojnike da to spreče. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Kena je već rekao da mere u stočarstvu koje Srbija ima nemaju nigde u Evropi. Po pitanju po hektaru prosečni podsticaj u Evropi koja je povezala biljnu proizvodnju sa stočarstvom je 225 evra. Recimo, Rumunija svega 130 evra. U Srbiji je to 40.000 dinara i nadam se da možete toliko da izračunate.

Sledeće što je bitno je recimo u Holandiji da ima tri uslovna grla. Kad hoćete da smanjiti broj grla po hektaru izbiju protesti poljoprivrednika, a u Srbiji kad hoćete da povežete poljoprivrednu proizvodnju, biljnu proizvodnju sa stočarstvom vi organizujete nevladina udruženja građana naklonjena vama da blokiraju puteve i da kao drumski razbojnici spreče da se poveće biljna proizvodnja sa stočarstvom.

Na kraju priča o Albancima. Zamolio sam tog kolegu koji je o tome govorio da bude pažljiv sa time zato što sav višak koji u izvozu imamo imamo zahvaljujući CEFTA tržištu. Tu je Albanija. Odnos uvoza i izvoza sa Albanijom 6:1 u našu korist i ukoliko mi pokušamo da zabranimo uvoz ranog povrća, paradajza, nečega u kontri ćemo izgubiti ogroman novac, odnosno suficit koji je u CEFTI 1,2 milijarde evra u našu korist.

Hvala.

Zahvaljujem.

Ovo je kad poljoprivredu naučite sa toalet papira koji ste ukrali iz Narodne skupštine, onda otprilike nastupate kao što je nastupao pomenuti gospodin.

Dame i gospodo, sve razvijene poljoprivrede su razvijene zato što su spojili svoju poljoprivredu sa prerađivačkom industrijom. Ni Holandija, ni Danska, ne bi imale neki veliki izvoz da nisu uradile ono što oni sprečavaju da uradimo.

Oni pričaju o poljoprivredi i izvozu a ja moram reći da je izvoz sad tri puta veći nego u njihovo vreme. A u njihovo vreme, verovali ili ne, oni su uvezli, kad pričaju tako o zaštiti životne sredine, uvezli su 150 hiljada tona radioaktivnog đubriva. To možete da proverite kod ministra. Za vreme Dragina ste uvezli 150 hiljada tona mineralnog đubriva tako što ste prvo granicu radioaktivnosti podigli gore, uvezli đubrivo a onda tu granicu radioaktivnosti vratili. Time ste ozbiljno i za večito doveli u pitanje poljoprivredu. Prava je sreća što ste vi davali takve podsticaje, što je poljoprivredna politika bila tako bedna u vaše vreme, da su seljaci imali novca za vrlo malo mineralnog đubriva pa nisu koristili puno kilograma po hektaru i tako smo se spasili toga da večito imamo posledice, odnosno da ne možemo da koristimo poljoprivredno zemljište. U pitanju je bilo negde preko milion hektara poljoprivrednog zemljišta koje ste tako ugrozili.

Šta više da vam kažem? Morate zajedno sa nama, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav i ukoliko stvarno želite, ja vas kao predsednik Odbora za poljoprivredu pozivam da učestvuju u tome, u investicijama, da spojimo biljnu proizvodnju sa stočarstvom i prerađivačkom industrijom i tako maksimalno unovčimo ljubav prema hrani. Hvala.