Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, 161, 162, 163. i 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Zamislite, drage moje kolege, Skupština nikada ne zna, poslanici ne znaju da li će amandman biti izglasan ili neće, to je ispravka jednog člana zakona, tog člana. Sada zamislite da nekom srećom, bolje reći nesrećom, mi usvojimo amandmane Saše Radulovića, da usvojimo 1, 2, na član 3, na član 4, na član 5. Amandmani metodološki moraju da budu ispravni, da ukoliko ih usvojimo moraju da budu ugrađeni u zakon. Ako se desi da dođe do neke male nesuglasice, onda odbor svojim amandmanom to usklađuje.
Sada zamislite da na svaki član usvojimo amandman Saše Radulovića, to je pravo Skupštine, na šta bi taj zakon ličio. Zato mislim da je opravdana intervencija, a ta povreda se dešava i sada neposredno, jer mi ne možemo znati, ja nisam član tog odbora, ne možemo znati šta je odbor prethodno učinio. Sada da vidimo da predsedavajući to stavlja u raspravu u pojedinostima, i zato ja tvrdim i tražim da se o tome glasa, da je došlo do povrede Poslovnika ovog trenutka jer su metodološki neispravni amandmani pušteni u proceduru i ukoliko bi ih usvojili, a pravo Skupštine je da usvoji sve te amandmane, zakon ne bi ličio ni na šta, ne bi bio sprovodljiv jer bi bio sastavljen od 200 identičnih članova. Nadam se da i ovi fakultetski obrazovani, profesori sa Fakulteta političkih nauka, su nešto naučili. Hvala.