Gospodine predsedavajući, vi makar dovoljno iskustva imate da nema replike na povredu Poslovnika.
Moj prethodni kolega poljoprivrednik, poznat po lažnom pelcovanju kokošaka u Pupovcu rastvorom jogurta je umesto povrede Poslovnika …

Reklamiram član 103.

Pa, kažem član 103.
Za razliku od njega član 103, jedan, dva, tri, četiri, član 104. koji definiše pravo na repliku i pravo na povredu Poslovnika.
Mislim da on nije namerno zloupotrebio povredu Poslovnika, već da je to posledica, gospodine predsedavajući, postoji ZIK-a virus, ali posle onog pelcovanja kokoški lažnog u Pupovcu došlo je do preplitanja i inteligencije i tako je nastao „Zoka virus“. Prvi smanjuje glave, a drugi prazni ono u glavi. Hvala.

Zahvaljujem.
Član 107. stav 1, član 103, član 108, član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku itd..
Gospodine predsedavajući, vi ste propustili priliku da zbog povrede dostojanstva Narodne skupštine izreknete opomenu narodnim poslanicima koji su na grub način vređali poslanike druge poslaničke grupe ma kako se te poslaničke grupe zvale, one koje vređaju i one koje su povređene.
Gospodine predsedniče, mi ne možemo naterati nikoga da nas poštuje, ali se možemo suprotstaviti svakome ko nas ne poštuje.
Ovi tamo što pokušavaju da uvrede treba da znaju da je mudre ljude teško uvrediti. Mene lično…
Gospodin koji se smeje, mora da mu je „MK Komerc“ ponovo kucnuo na vrata pa mu je smešno. Njemu preporučujem da pokuša na Maldivima da osvoji vlast. Tamo ih ima više nego ovde. Maldivska republika je malobrojna.
Da završim. Mudre ljude je teško uvrediti. Mene lično mogu da uvrede samo bolji od mene, gori nikad. Ako, podvlačim – ako se nekim kolegama priviđaju životinje neka pogledaju da nisu ispred ogledala. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da proverim da mi neko ne ripi sa balkona.
Reklamiram član 103, 27, itd.
Gospodine predsedavajući, ja sam se javljao više puta po povredi Poslovnika, ali za razliku od ovih tamo kojima nikada nije dosta, za razliku od nove vlaške političke...

Rekao sam,  27, 103, 106, 107.
Dakle, član 103. kaže da narodni poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika. Ja sam pokušao više puta, ali očigledno da vi imate dva standarda, jedan za mene, a drugi za ove tamo. Ja sam ovde doveden u vezu sa nekim ljudima koji su pobednici u skokovima sa balkona.
Gospodine Šešelj, ja sa Skotom nemam nikakve veze. Za razliku od vas, ja mislim da pritisak na Izbornu komisiju, na Zavod za statistiku, na članove RIK-a, što je nedopustivo, jer zamislite da je neko u Vašingtonu upao iz srpske ambasade, da je upao u Centralnu američku izbornu komisiju za vreme prebrojavanja glasova, koji bi to skandal bio? Molim vas, nemojte da me dovodite u vezu sa tim Skotom, jer ja mislim da je tu učestvovalo više skotova. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, premijer je mnogo propustio. Propustio je ovako pametnu diskusiju da čuje. Odmah da kažem, moj uvaženi kolega poljoprivrednih nije video golog vojnika. Tu se slažemo. Jedino ako je video kroz ključaonicu. Golog vojnika mogli su da vide samo oni koji su služili vojsku. Mogu da ga vide u uniformi i na tuširanju. On tu priliku nije imao. Kod nas poljoprivrednika, barem u mojoj generaciji, bilo je sramota ne služiti vojsku. Evo, gospodin Đorđević zna. Ja mislim da je on to služio negde osamdeset i neke. Verujem da je imao i poneki čin, mi koji smo služili tako vojsku malo duže. Ali, kod poljoprivrednika je posebna čast ići u vojsku, prave se ispraćaji, poziva familija. Danima se prave ispraćaji. Jel tako, gospodine Đorđeviću, budući ministre? Vi ste služili u Kumanovu, koliko ja znam, nagrađivani ste itd.

Moj kolega poljoprivrednik nije imao tu privilegiju i mi poljoprivrednici nikad nismo bežali od vojske. Nikada nismo bežali od svoje vojske, samo su tuđe vojske bežale pred nama. Ali, ovo je prvi slučaj i ja verujem da je ova diskusija bila takva da je premijer puno propustio, jer nije mogao da čuje diskusiju ispod svako celzijusa, je li tako, ispod svakog cenzusa.

Moj kolega poljoprivrednik je takođe imao dilemu Hamletovsku. Kod Hamleta je bilo - biti ili ne biti? Kod mog kolege poljoprivrednika, u poslednje vreme kada se održavaju sednice, dilema je – piti ili ne piti? Ali, ako je uveče, onda je to - ili na Skupštini biti ili na slavama piti? Evo, kolege kažu da više te dileme nema i ja verujem i zbog toga se izvinjavam, zbog njegovog nastupa. Takođe, moram da kažem, oni koji hoće da ga vrate u školu, među školske drugove, ne znam ko je to njemu poručio, ali znam da je neko u govoru pomenuo, to je teško. Kako vratiti u školu čoveka, posebno u višu školu, kad on tamo nije išao? Škola je išla njemu. Nije on išao u školu. Kako ga vratiti među školske drugove, kad on školske drugove nema? Ili su tamo negde u Makedoniji, Kumanovu, itd. Rubikon je sitnica, kada je u pitanju moj kolega poljoprivrednik, preko čega sve mi ovde prelazimo, ali, da krenemo redom.

Prvo, ja želim da čestitam budućem ministru. Verujem da će on kao ministar biti sluga narodu. To se dešava u poslednje dve ili tri godine. Kad biramo ministre, mi biramo sluge naroda. Oni su birali gazde i tako su se i ponašali. Nisu se ponašali kao narodne i državne sluge. Nisu državi i narodu služili, već su se državom i narodom služili u svoje svrhe, u svrhe svojih prijatelja. Situacija koju smo mi zatekli nije bila tragična, bila je super tragična. Nije bilo dovoljno crne boje kojom se mogla oslikati situacija u kojoj je naša zemlja bila, i po pitanju vojske i u svim segmentima društva. Majstori tranzicije, tajkuni, prijatelji ovih stranaka bivšeg režima su privatizacijom i grabizacijom naše čestite nekadašnje vojnike, seljake i radnike pretvorili u roblje bez ikakvih prava, čisteći njihova radna mesta, čisteći njihove poslove. Danas oni koji su ih doveli do ruba gladi, do siromaštva, su kobajagi zabrinuti za njihovu sudbinu.

Prošli ministar vojni je navodno razrešen zbog seksizma, zbog neukusne šale koja je naišla na osudu. Cena za takav postupak jednog ministra koji je radio nedeljom i kome se desilo to da se na ružan način šali sa jednom gospođom, cena za to je bilo razrešenje. Ali, kad već pričaju o seksizmu, ovo je njihov ministar vojni. Ne znam za mladu gospođu da li je punoletna, ali znam da je ova kohiba od 200 evra. Znam da se zabavljao. Dakle, kad je već o seksizmu reč, ovako su oni vršili svoju komandnu ministarsku funkciju, ali dok su bili vlast. Ovo je sa zabave za pravosuđe. Devojke su pradle, na njima se služi hrana. To su nečije ćerke, koje su prethodno rashlađivane da bi oni, u bahanalijama koje su dostojne jednog Kaligule, mogli što bolje da se zabave.

Imamo još dokaza. Ovo je devojka za suhomesnate proizvode. Niko za ovo nije odgovarao, niko nije smenjen, niko nije podneo ostavku. Ova devojka zatvorenih očiju je poslužila kao podmetač za crno grožđe, a sledeća otvorenih očiju za belo grožđe. Na kraju, ovako se konzumirala hrana – direktno sa rashlađenih devojaka koje su služile kao podmetač za hranu.

Danas iz te grupe, koja je tada vršila vlast i čiji ministar vojni očigledno nije znao šta je seksizam, koji se zabavljao na ovakav način, iz te grupe stranaka bivšeg režima dolaze priče o seksizmu. Oni štite žene, ali samo kad oni nisu na vlasti. Kada su oni na vlasti, onda žene mogu da budu i rashlađene da se hrana ne bi grejala, mogu da posluže i kao podmetači za hranu.

Šta reći o drugim njihovim vladarima? Šta reći o vojvođanskom vlastelinu? A onaj što je usnio predsednika Vlade Vučića u Dubaiju, a nije video kad se probudio svog predsednika gradskog odbora na Maldivima? Valjda strah od gubitka vlasti. Nije video opštu invaziju na Mondenska letovališta, zimovališta. Prava agresija je bila na Maldive. Šta reći o njemu, gospodin Babić je rekao o skijanju na vodi, ministar poljoprivrede se skijao na vodi. Hajde da vidimo, potpredsednik stranke bivšeg režima, potpredsednik vojvođanskog vlastelina, njegove vlade i sekretar za poljoprivredu i ovaj je za poljoprivredu, ali ovaj se nije skijao na vodi, ovaj se skijao na snegu i to na veštačkom, leti, na plus 45 stepeni išao u Dubai. Mogao je on svom vojvođanskom vlastelinu ispričati kako je u Dubaiju, nije je morao sanjati Vučića.Mogu vam ispričati kako je skijati se na plus 45 u Dubaiju na veštačkom snegu, u velikoj hali, gde se samo ulaz plaća više nego što su tri prosečne plate radnika, ali kaže da mu je mirisao freon, pa mu je bilo „bljak“. Trebala je stranka bivšeg režima za takve pripreme poslati gospodina Ješića na zimsku olimpijadu, možda bi nam medalju doneo, kakve je uslove imao. Teško koji naš skijaš ima takve uslove da leti može da se skija na veštačkom snegu, posebno ne u Dubaiju.

Pored toga on je bio sportista na vodi. Voleo je sportove na vodi. U vreme kad Milorad Čavić nije imao bazen gde da trenira, gospodin Ješić je imao zatvoreni bazen i najverovatnije da se pripremao da pobedi Majkla Felpsa. Naš sportista, osvajač medalja, nije imao gde da se priprema, a gospodin Ješić, potpredsednik vojvođanskog vlastelina imao je zatvoreni bazen.

Posle silnih stanova…

Izvinite ovo je vrlo bitno za odbranu zemlje, ministar to treba da zna šta su radili njihovi ministri i šta još uvek rade.

Kad odete tamo, pored onog kampa u Kamenici koji je veoma bitan za bezbednost gde se obučavaju mladi ljudi, imate i kuću na Tatarskom brdu, imate stan u Beču i sve sa platom od 1.000 evra. Koliko to ugrožava bezbednost ljudi? Kad neko ko je bio student 12 godina i nema nikakav drugi biznis ima na hiljade kvadrata stambenog prostora i plate od 1.000 evra, kad ima zatvoreni bazen, kad može da ide u Dubai da se skija, Slovenija to da mu ne brojimo, pitam kakvo je to ponašanje bilo vojvođanskog vlastelina, stranaka bivšeg režima kako su oni poštovali te žene, kako su poštovali uopšte ljude u državi, kako su poštovali vojsku koja je išla bez uniforme, da bi se oni skijali, da bi letovali, da bi imali zatvorene bazene, da imaju desetine stanova, kuća, stan u Beču. Evo, sad je otvorio mlekaru. Možda će snabdevati vojsku. Stavite to negde. Goran Ješić je otvorio mlekaru. Na sve ono, evo, sad i mlekara. Najverovatnije je skinuo kajmak dok je 15 godina izmuzao narod, toliko surovo i toliko snažno da je to bilo do krvi.

Vojna neutralnost. Srbija je vojno neutralna zemlja, ali da su oni još malo ostali Srbija bi bila ne vojno neutralna, već vojno neutralisana. Toliko im je vojska bila bitna. Imaju oni koji traže da budemo vojno neutralni, ali na jednoj strani. Pa, kako možete da budete vojno neutralni na bilo kojoj strani?

Mi smo u takvoj situaciji, međunarodni odnosi su takvi, a međunarodna zajednica je, to govori njihov lider, je kao klima. Možete nešto da izvrdavate, ali ne možete da ih izbegnete. Nama usta ne sme da grme, jer snaga nam još uvek šapuće, doduše sve glasnije i glasnije ali ono što smo nasledili bilo je tako da vojska ne bi postojala da su oni ostali još malo. Mi na zapad, posebno ja, ima i drugih pojedinih kolega, ali mi na zapad i na vojnu situaciju na zapadu gledamo očima, a na Rusiju gledamo srcem. Ali, to ne znači da treba da budemo na nekoj strani, jer mi smo vojno neutralna zemlja i ova Skupština je izglasala da smo vojno neutralni. Nama treba mir. Do mira se dolazi sporazumom, najbolje pre rata. Jer, mir u školjkama stvar bisere i nama taj period treba. Ne gubi ko pada, već onaj ko ostane da leži. Mi ne moramo većinu zemalja imati za prijatelje, ali je dovoljno da ne budu neprijatelji. Srećan je onaj ko nema neprijatelje, a još je srećniji onaj ko nikome nije neprijatelj. Moramo znati onu Napoleonovu, gospodine budući ministre, mi i kao političari i kao država i kao poslanici moramo znate, posebno vojnici, kada treba skinuti lavlju kožu, a navući kožu lisice. To je Napoleonova izreka koja je veoma tačna. Međunarodna situacija je takva, naša snaga takva, da ćemo to morati da, njegovu izreku i pouku, veoma dobro razmotrimo.

Nama treba vera u vojsku. Nama treba vera u državu koja će nam dati smisao da svojom energijom ponovo napravimo i državu i vojsku i državu i vojsku sa kojom ćemo se ponositi, a izbori su prilika. U tim izborima naš cilj nisu bili prevremeni izbori. Mi smo našim političkim protivnicima želeli da dođemo do zajedničkog rešenja razmenom mišljenja. Na pruženu ruku oni su podmetnuli nogu. Izbori su neminovnost. Mi u izbore idemo. To je prilika da građani izaberu svoje vođe. I, ja verujem da građani neće izabrati ni vojvođanskog vlastelina, ni fruškogorskog vincilira, ni mnoge druge iz stranaka bivšeg režima iz prostog razloga što se jedno društvo, jedna grupa po vođi prepoznaje. Ja verujem da građani ne žele…

Pa, na temi smo. Da građani ne žele da nas prepoznaju po vojvođanskom vinciliru i po vojvođanskom vlastelinu i po fruškogorskom vinciliru.

Dame i gospodo, poklonjena budućnost ne postoji. Mi se na nju, zajedno sa građanima ponovo moramo izboriti. Govorio sam o onome, a oni su rekli da će sadašnji, budući ministar da sedne na funkciju. Pazi, doktor prava kaže da će neko da sedne na funkciju. Može da se sedne u stolicu, u fotelju, ali oni tako doživljavaju položaj. Oni kad sednu zasednu dok ne prisednu i zato ja pozivam građane da bi jačali vojsku, da bi izabrali ponovo ministra koga ćemo izabrati danas ili nekog drugog, da kako je to njihov politički lider rekao, da na sledećim izborima kazne bruku i sramotu, a tu citiram, koja je Srbijom vladala 12 godina, u Vojvodini još uvek, 16 godina i da na takav način stave tri tačke. Tačku na bedu, tačku na pljačku, tačku na sramotu.

Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107.
Gospodine predsedavajući, ovo u poslednjih pet dana nije prvi put da nas iz te poslaničke grupe nazivaju raznoraznim imenima. Bilo je kukavice, bilo je da lažemo kao psi, a ovog puta izgovorene dve reči – majmune jedan!
Ja verujem da nam od vrednosti niko ne može oduzeti bilo šta, ukoliko mi to ne dopustimo. Mi ne želimo da dopustimo da nas neko uvredama ponizi, jer nas ne može poniziti niko bez našeg dopuštenja, ali ja vas molim da ubuduće, s obzirom da je ovo jedna od poslednjih sednica, koliko verujem, da vodite računa da ipak te uvrede imaju određenu meru.
Ja mislim, iako sam protiv kazni, da su sazreli uslovi da izreknete neku kaznu, neku vrstu opomene, da se ubuduće to ne bi dešavalo. Kolegama kojima se u ovoj noći priviđaju majmuni savetujem da ipak pogledaju da ne stoje možda ispred ogledala. Hvala.

Dame i gospodo, svaka roba ima svog kupca, pa je najverovatnije organizacija koja sebe smatra novom, sastavljena od polovnih političara ipak našla svog kupca posle upornog nuđenja od više dana, ali pošto je reč o konkursima, ja mislim da je taj konkurs zatvoren, da su uspeli da negde priđu, a često su meni osporavali prava da tumačim zakone i amandmane.

Evo da vidimo ovde sad u sali jedini narodni poslanik bez manjinskih partija koji je izlazio na izbore, sam bio ja. Imenom i prezimenom na republičke, predsedničke, pokrajinske, lokalne.

Više puta sam izlazio sam. Imao sam dovoljno hrabrosti da sebe izložim biračima, jer demokratija po teoriji u centru voli, za one koji upravljaju državom da se provere malo kod birača i nisam video da ovih koji ističu neke procente su se osmelili da i oni sebe izlože biračkom telu i da dobiju tih devet, deset, 30% procenata, koliko su već ovde pričali da vrede.

Mislim da je trebalo to da učine, ali ja ne verujem da kod onog kod koga su otišli da su glasove doneli. Oni se nigde ne sabiraju. Čast akademskoj čestitosti, ali mislim da moj kolega poljoprivrednik gde priđe tu nema plusa, tu ima minusa i ukoliko su stvarno sa DS, ja mislim da se DS žuto pište, pardon, crno piše. Dakle, ja verujem da tu cenzusa nema, da tu nema sabiranja glasova, da ima jednostavno oduzimanja.

Što se vladavine prava tiče, ja mislim da je ova Skupština bila i te kako liberalna i da je dozvolila, na moje zadovoljstvo i na zadovoljstvo mnogih kolega, narodnim poslanicima iz opozicije sve ono što je ovoj vladajućoj većini bilo zabranjeno kada je vladajuća većina bila u opoziciji do 2012. godine.

Pravna država i vladavina prava podrazumeva i to da ne treba podržavati osnivaće Golog Otoka, da ne može neko, a može, ali ne može sa toliko autoriteta da priča o pravnoj državi ako je bio partijski drug Jove Kapičića, osnivača Golog Otoka, poznatog likvidatora svih političkih protivnika od 1944,1955. pa sve tamo negde do 1953. godine, koji se čak razračunavao sa sopstvenim partijskim kolegama.

O pravnoj državi takođe treba sa malo zadrške da pričaju oni koji su recimo podržavali određene profesore, kojima je po broju godina radni staž istekao i koji su u svoje udžbenike uneli da je UČK miroljubiva demokratska organizacija.

Takođe, o vladavini prava. Sa zadrškom bi trebalo pričati ukoliko je podržana profesorka napisala i unela u svoje udžbenike da su Srbi izvršili seksualni genocid na Kosovu i Metohiji. Tu vladavinu prava na takav način ja ne priznajem u potpunosti, ali držim da moj kolega, i uvek ću ga podržavati, ima pravo da se zalaže za pravnu državu, vladavinu prava, demokratiju, a i takođe moram da kažem da postoje države bez demokratije, ali ne postoji demokratija bez države.

Moj kolega poljoprivrednik, odnosno i njegov kolega partijski je jedan od najzaslužnijih što je država 2003. godine skliznula iz ruku njenih građana i što smo imali situaciju da smo imali državu bez države, da je korupcija pojela demokratiju, da umesto tržišne ekonomije i višestranačkog sistema smo imali samo monopole i kriminal.

Dakle, ja podržavam nastojanje kolege koji je to ovde izneo, ali bojim se da procente koji su iznosili, da to nisu procenti, da su to u stvari promili, a posle poslednjeg nastupa mog kolege poljoprivrednika, ja mislim da su to promili i maligani. Hvala.

Gospodine Bečiću, koliko nam je preostalo vremena?

Mislim da će mi to biti dovoljno.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su ove desne klupe gotovo prazne, s obzirom na spisak tema o kojima večeras raspravljamo.
Što se tiče ovog tumačenja zakona oko privatizacije, ja mislim da su se gospoda udaljila, s obzirom da su oni, čim spomeneš privatizaciju, oni se boje da će doći do neke revizije i od tog svog bogatstva, koje se prelilo u doba jedne grabljive privatizacije, gde sve što je bilo naše postalo je njihovo, i čim nešto dođe oko privatizacije na dnevni red, oni se udalje. Očigledno da im je od svog tog bogatstva ostao samo strah da ga ne izgube.
Što se tiče sudova, ja sa zadovoljstvom mogu da tumačim činjenicu da je još jedan predsednik suda razrešen i da kontrolu rada sudova, posebno u delu izvršenja, gde pojedini izvršitelji uz asistenciju određenih sudova i sudskih jedinica i te kako divljaju po teritoriji Republike Srbije i prošli predsednik suda u Valjevu je zbog toga bio razrešen.
Novim sudijama želim da čestitam na izboru i nadam se da će oni na kvalitetniji način sankcionisati kriminal, da će kažnjavati krive, da će štititi nedužne, jer se bojim da do 2012. godine i u vreme partijske reforme pravosuđa da su stvoreni sudovi jedne partije, ili jedne koalicije i u to vreme se tako odlučivalo i verujem da će ove sudije biti sveža krv i da će sankcionisati kriminal, da se neće ponašati u stilu 2012. godine, sudova gde su mnoge sudije i sudovi malim lopovima skidali glave, a pred velikim skidali kape.
Čestitam novoizabranim sudijama, koji će biti izabrani i želim im da uspešno, što uspešnije stave tačku na kriminal, jer je u periodu od 2012. godine kriminal bio u poziciji da stavi tačku na državu.
Što se tiče RIK, čisto zbog gledalaca da znaju, da će naredni izbori da se održe po pravilima opozicije. Dakle, po pravilima koje je stvorila stranka bivšeg režima i da sve prigovore, njihove sastanke tumači na taj način, sve prigovore koji se tiču regularnosti izbora, naši građani imaju pravo da znaju da se izbori održavaju po pravilima druge strane i da vlast, vladajuća koalicija nije promenila ni jedan izborni propis, ni jedan zakon koji se tiče izbora, bilo na republičkom, bilo na lokalnom nivou, već da će se izbori odigrati po pravilima koje je utvrdila stranka bivšeg režima, odnosno sadašnja republička opozicija, odnosno vojvođanska vlast.
Dakle, u tom smislu mi ništa nismo menjali.
Što se tiče elektronskih medija i tu sam u obavezi prema građanima da kažem da i oni sami znaju da cenzure kakva je vladala do 2012. godine u ovoj zemlji više nema, da je do 2012. godine opoziciji nije bio dostupan ni jedan elektronski mediji, da je opozicija imala voditelja na radiu „Fokus“ i da je imala dva sata, čini mi se, na „Svet plusu“ ili „Kopernikusu“ jednoj kablovskoj televiziji, čijim novinarima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju na konferencijama za štampu koji su držali tadašnji funkcioneri.
Što se tiče Predloga o zaposlenima u AP Vojvodini i lokalnim samoupravama, mene posebno, posebno sam zainteresovan za onaj deo zakona koji se tiče funkcionera, njihovih prava i njihovog nastojanja da zloupotrebe svoju funkciju koju ovim zakonom precizno zakon onemogućava.
Naime, o čemu se radi? Oni su i pored svog redovnog posla često umeli da stvore sebi priliku da rade za prethodne poslodavce koji su ih na neki način delegirali, koji su ih kroz politiku progurali i mislim da se ovim zakonom to onemogućava, da funkcioneri rade posao za prethodnog poslodavca, odnosno da iz svog javnog posla izdržavaju neki drugi posao.
Ja ću navesti Inđiju, kao primer, gde je bivši predsednik opštine, Goran Ješić, 12 godina bio predsednik opštine. Posle toga nije imao prekid funkcije, prešao je da bude potpredsednik Pokrajinske Vlade, 14 godina je isključivo obavljao javnu funkciju i to se itekako tiče ovog zakona. Imao je platu koja je bila nešto manja od 1.000 evra. Prethodno nije imao nikakav biznis, jer je bio nesvršeni student, čini mi se da je studirao od 1993. do 2005. godine, pa imamo još tri godine za uslov za penziju, da se penzioniše uspešno, kao student.
Dakle, nije imao nikakav privatan biznis, ali je recimo on sam naveo u svojim izjavama da je bio četiri godine u Jordanu. Dakle, ja ne mogu da shvatim naše organe da neko može mirno da prihvati te izjave, da je neko bio 14 godina funkcioner, da je imao javnu funkciju, a da pri tome sam izjavi da je četiri godine radio u Jordanu i da njegovo bogatstvo potiče od boravka u Jordanu i rada u Jordanu u dužini od četiri godine.
Dakle, ja ne verujem u takvu vrstu izjava. Izgleda da naši organi nisu dovoljno mudri i nisu dovoljno vredni da tako nešto sankcionišu, s obzirom na čuvenu reformu pravosuđa iz 2009. godine i kad neko stekne penthaus od 200 i nešto kvadrata, neko ko svojoj rodbini međusobno povezanim licima, što ovaj zakon sankcioniše kupi recimo kuću na Tatarskom brdu koja brat bratu vredi 500.000 evra, kada neko za vreme funkcije, a isključivo je od 2000. do 2014. godine iz studentskih dana ušao u javnu funkciju, nije imao nikakav drugi biznis, ukoliko za taj period kupi stan u Beču koji vredi preko pola miliona evra, onda se postavlja pitanje – šta se to dešavalo za vreme vladavine stranke bivšeg režima, odnosno ne samo kako su vladali, nego kako su sudovi koji su isto predmet današnje rasprave, sankcionisali takvu vrstu ponašanja.
Ako je neko usput još kupio stan od 100 kvadrata, delove MM salaša, ako je neko kupio još u Novom Sadu tamo negde jedan sprat itd. onda se postavlja pitanje – kako je to neko vršeći javnu funkciju stvorio milione, dakle, desetine milione evra, a ni jedan drugi posao nije obavljao sem tog javnog posla, a da porodično nisu imali čak neki veliki biznis niti je pre stupanja na funkciju vršio bilo kakav drugi posao, s obzirom da sam već napomenuo da je u to vreme bio student.
Ovaj zakon o lokalnim funkcionerima i pokrajinskim na odgovarajući način to onemogućava da se ubuduće takvo ponašanje ne bude ponavljalo. S tim u vezi moram reći da prethodni imenovani potpredsednik stranke bivšeg režima i bivši potpredsednik pokrajinske Vlade i bivši predsednik 12 godina opštine Inđija sem svih tih silnih kvadrata itd. je postao vlasnik jedne mlekare, a čini mi se još jedne fabrike na jugu Srbije. postavlja se otvoreno pitanje – da li je bavljenje javnim poslom, da li su tadašnji funkcioneri, lokalni, pokrajinski koristili svoje funkcije da sebi, svojim bližnjima, svojim porodicama, svojim majkama, svojoj braći naprave ono što drugi pošteni građani nisu uspeli, tako da u vremenu opšte grabizacije i pljačkizacije funkcioneri su javnim sredstvima sebi pribavljali ogromne koristi. Danas, oni gotovo da imaju sve i ti bivši funkcioneri i njihovi prijatelji sada imaju sve i nikako ne mogu oni biti koji mogu razumeti one koje su ostavili bez ičega, želeći pre svega očerupaju narod i da namaknu ogromna sredstva, bavljenjem javnim funkcijama.
Ovaj zakon to na odgovarajući način sankcioniše i ja ću svakako glasati za sve ove predloge. Ali, ovim putem takođe apelujem da se sankcioniše ponašanje pripadnike stranke bivšeg režima i funkcionera, što na lokalnim samoupravama, što u AP Vojvodini, bez obzira iz koje su stranke i mislim da treba sankcionisati ne samo kriminal koji se desio, već i kriminal koji bi se mogao desiti. Zadatak sudova jeste da utvrde istinu, šta se tu događalo, ali ubuduće svaki pokušaj kriminala treba da sankcionišu da kazne krive a zaštite nevine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle sedam prijavljivanja, ja shvatam animozitet predsedavajućeg prema meni, ali konačno da dobijem reč. Dobro je da ga ne primenjuje prema ovima desno.
Ako već pričate o DOS-u, ja sam tamo bio da bi pobedili, a ne da bi prešli cenzus. Ali, da se vratim na temu.
Pričamo o javnim službama, o javnim službama. Jedan kolega je rekao da se, eto, on iz privatnog sektora bori za javni sektor. Taj kolega je bio direktor RFZO-a u Nišu, bio je javni službenik. Bio je direktor RFZO u Nišu. Kada već pričamo o članskim kartama, 2013. godine je, a postoje u „Belle Amie“ i video zapisi, bio na bolovanju. Direktor RFZO-a je uzeo bolovanje. Znate šta je radio za vreme bolovanja, kada već pričamo o članskim kartama, a bio je član stranke bivšeg režima, nije radio u „Jumku“, bio je direktor RFZO-a u Nišu? Znate šta je radio tada? Držao je govor na stranačkom skupu. Kad je dobio otkaz zbog toga što je za vreme bolovanja bio sposoban da drži govor na stranačkom skupu, a nije bio sposoban da radi posao na koji je kao stranački kadar postavljen, kada je dobi otkaz, onda se tužio, žalio i najverovatnije preko sudija iz njegove partije spor i dobio.
Ali, nije to sve. Rekao je i da se on iz privatnog sektora bori za javni. Iz kog privatnog, kada je 18.04.2014. godine primljen na stalni rad u Skupštinu Srbije? Ako rad u Skupštini Srbije nije javni posao, ja onda ne znam šta je. Ako on kaže da radi u privatnom sektoru, on onda smatra da je Narodna skupština privatna, njegova. Ja sam mislio da je ona narodna, pripada svima, da pripada narodu. Ali, eto, doznao sam i da je on jedini koji radi u privatnom sektoru koji se zalaže za, ali je prijavljen na rad u Narodnoj skupštini.
Još nešto. Gledaoci kažu ovako – dok je bio direktor RFZO-a, to mu nije smetalo da radi privatno u ordinaciji na margeru, kako kažu Nišlije. To ovi koji su iz Niša bolje znaju od mene. I sada, kada uporedite to sa „Jumkom“, onda dobijete pravu sliku ko je to vladao ovom zemljom i kakva bruka i sramota je vladala 12 godina, a u Vojvodini 16 godina.
Takođe, rečeno je da je neko iz zdravstva uzeo 310 miliona. Ne, nije uzeo, nego smo sprečili da se uzme.
Umesto 21 člana Upravnog odbora, sada ima sedam. Ušteda samo na lekovima u 2015. godini je bila 3,6 milijardi, ti su lekovi isti plaćeni manje nego 2012. godine, iako protokom vremena su trebali da budu skuplji. Oni su bili jeftiniji za 30 miliona evra. Pa, nije niko uzeo, već je sprečio, a voljom građana je ova koalicija došla na vlast, nije uzela, već je sprečila stranka bivšeg režima ponovo uzme samo na lekovima 30 miliona za godinu dana. Hvala.

Član 106. i član 107, posebno član 107. - narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ukoliko vi niste čuli, kolege poslanici su čuli da se kolega meni obratio, odnosno rekao za moj govor da lažem kao pas.
E, sada zamislite, ja nudim da sve što sam rekao da se proveri, pa čak da sam govorio i neistinu, to ne daje za pravo nikome da vređa prethodnog govornika tim rečima. To govori o kulturi onih koji su te reči izbacili, odnosno koriste, nisu ga izbacili iz upotrebe, izbacili su ih samo iz usta.
Ne može vas povrediti svako. Nije dostojan svako da na njega obraćate pažnju. Oni imaju pravo da nas ne poštuju, ali mi imamo pravo da se suprotstavimo svakome ko nas ne poštuje.