Hoćete dozvoliti da nastavim? Ima veze zemljoradnja i te kako. Ministarka će razumeti.
Pre nekog vremena je izvršena, proglašen je javni interes na aerodromu Beograd. Dakle, određeno zemljište korisnik je najverovatnije bio aerodrom Beograd ili aerodrom Nikola Tesla. Oni su bili korisnici eksproprijacije koja je izvršena da bi se aerodrom doradio i sagradila određena pista i još neki rezervni elementi koji su tamo trebali da se sagrade.
Ali, stranka bivšeg režima je zaboravila to da uknjiži i molim vas ovo dobro da zapišete,a ovo govorim javno da bi i javnosti skrenuo pažnju na to, mogućim kupcima. To zemljište budući da nije uknjiženo na aerodrom Beograd, nije uknjiženo na državu, to zemljište se još uvek vodi kao zemljište privatnih korisnika, bivših vlasnika koji to zemljište ponovo preprodaju tako da će država greškom stranke bivšeg režima imati ogromne probleme pop pitanju vlasničkih odnosa u blizini aerodroma jer se radi o eksproprijaciji kojom je trebalo pribaviti dodatno zemljište za proširivanje aerodroma Beograd, odnosno aerodroma Nikola Tesla.
U saznanju da se to zemljište ponovo prodaje i da stiče nove privatne vlasnike, pretpostavljam da će država imati grdne probleme s obzirom da oni vlasnici koji su to prodali, za to dobili novac, to su ponovo prodali, ovog puta ne državi nego privatnim vlasnicima. Budući da u katastru nije uknjiženo, znači nije bilo prepreka da se to zemljište prometuje i sada neko ko je pošteno platio to poljoprivredno zemljište u blizini aerodroma će imati problem i država sa njim i s toga ja molim da ovo zapišete i da obratite pažnju i da proverite informacije koje sam ja dobio iz Surčina od poljoprivrednika koji žele da se ta nepravda ispravi, odnosno da se to zemljište ne preprodaje, budući da će poljoprivrednici koji to zemljište kupe biti oštećeni s obzirom da je to već jednom prometovano u korist države, odnosno korisnika eksproprijacije.
Zato kažem, gospodine Bečiću da je ovo imalo veze i te kako sa poljoprivrednim temama. Takođe vazduhoplovstvo ima i te kako teme po pitanju poljoprivredne avijacije, privredne avijacije, budući da se vazduhoplovi mogu koristiti i za prihranjivanje poljoprivrednih kultura. Mogu poslužiti i za zaštitu vinove loze, voćnjaka, itd, i te kako se koriste u te svrhe i kod nas a ne samo u svetu.
Mislim da moj kolega poljoprivrednik ima takva iskustva u zaštiti vinove loze avionom. Znači, ne samo da je odleteo i sleteo, već mislim da je mogao na tako značajnim površinama da koristi poljoprivrednu avijaciju.
Takođe, postoje letelice koje se zovu rakete i modeli koji mogu da se koriste u poljoprivredi. Jedna je posebno u šumarstvu, da se mogu osmatrati putem dronova i raznih modela, ne samo navijačke grupe, stadioni, već se mogu osmatrati i eventualni počeci određenih požara da bi se stekao javni uvid kako treba dejstvovati.
Takođe, avijacija može da ima i protivpožarnu svrhu. Ja verujem da ćemo, s obzirom da je ranije sve rasprodato od kvalitetnih aviona kojima smo se štitili od požara, verujem da deo poljoprivredne avijacije i privredna avijacija može da ima i tu svrhu i zato govorim da na to treba obratiti pažnju.
Iz tih delatnosti ja predlažem, takođe da ministarka zapiše, da određeni deo prihoda treba odvajati za protivgradnu zaštitu, budući da na linijama preleta, da na linijama vazdušnih koridora ne može da se koristi protivgradna zaštita, zaštita od grada, nisam rekao od grada, mada ni tu ne bi puno pogrešio, s obzirom da se stanovništvo skoncentrisalo u četiri velika grada. Govorim o zaštiti od grada, od leda, s obzirom da se ne može štiti u linijama sletanja, poletanja, u vazdušnim koridorima, ne može štiti poljoprivredne useve i stoga proizilaze određene štete po poljoprivredne useve, voćnjake, vinograde itd, pa predlažem da se određeni deo prihoda sa aerodroma i od kontrole leta usmeri na to da se ili poljoprivrednicima osiguraju usevi, koji trpe zbog toga što ne mogu da imaju kvalitetnu protivgradnu zaštitu, ili da menjamo koncept protivgradne zaštite, pa da se nabavljaju određeni avioni ukoliko se svi skoncentrišemo na to, pa se odbrana od grada može vršiti određenim vazduhoplovima, pa možemo i to koristiti kao način odbrane od grada ili koristiti neki kombinovani način da se u linijama gde se vrši letenje, preletanje itd. koriste vazduhoplovi kojima se na takav način štite poljoprivredni usevi i zasadi od grada.
Što se tiče ostalih delova zakona, ja mislim da treba obratiti pažnju posebno na obezbeđenje, s obzirom da vazduhoplovstvo može da posluži teroristima na raznorazne načine. Sve druge primedbe koje je opozicija istakla smatram neumesnim i neumerenim, budući da smo zatekli državu koja je propala u svim segmentima društva i mislim gotovo da je ravno bahatosti kada neko prigovara na bilo kom stanju, u bilo kom segmentu u našem društvu i u našoj državi, budući da ono što smo mi zatekli nije ni ličilo na državu i da mi moramo prvo da stvaramo državu kroz zakone, da bi mogli da osposobimo ne samo našu avijaciju, već da bi mogli da osposobimo i naše stanovništvo da što više koristi avijaciju kao prevozno sredstvo, ne samo za prevoz ljudi, nego i za prevoz robe.
Budući da se ovde mnogo pričalo o lokalnim aerodromima, ja predlažem da stranka bivšeg režima iskoristi svoje piste iznad svojih penthausa i da uspostave međusobni vazdušni saobraćaj, s obzirom na značajne površine koje imaju pod stambenim prostorima, tamo negde kod pašnjaka, a može da se uspostavi međunarodna linija koja bi, recimo, išla između Beča i Inđije, sa sletanjem u Andrevlju, recimo, sa penthausa potpredsednika stranke bivšeg režima i bivšeg predsednika opštine, sa njegovog penthausa od 250 i nešto kvadrata sigurno može neki heliodrom, odnosno neki helikopter bezbedno da uzleti, a još bezbednije da sleti, recimo, na stan u Beču, da to bude međunarodni let, koji takođe ima oko 200 kvadrata. Mislim da tu nema nikakvih opasnosti. Hvala.